Dramska Igra

1
Kocka je baena!
Drama i pozorite u obrazovanju

Rezultati , istraivanja i preporuke
Skraena verzija
DICE Drama Improves Lisbon Key Competences in Education

Drama unapreuje kljune kompetencije Lisabonske strategije u obrazovanju
DICE Consortium, 2010

Belgrade
Gdansk
Bergen
Lisbon
Birmingham Brussels
Bucharest Budapest
Gaza
Ljubljana
Prague
Umea
Wageningen
Zahvalnost
- lanovi DICE konzorcijuma

Predsedavajui konzorcijuma:
1. Maarska: Kva Drama/Theatre in Education Association (Kva Kulturlis
Mhely) (Uesnici u DICE projektu: Cziboly dm, Danis Ildik, Nemeth
Szilvia, Szab Vera, Titkos Rita, Varga Attila)
lanovi konzorcijuma:
Holandija: Stichting Leesmij (Uesnici u DICE projektu: Jessica Harmsen,
Suzanne Prak, Sietse Sterrenburg)
Poljska: Uniwersytet Gdanski (Uesnici u DICE projektu: Adam JagielloRusilowski, Lucyna Kopciewicz, Karolina Rzepecka)
Rumunija: Sigma Art Fondacija (Fundatia Culturala Pentru Tineret Sigma Art)
(Uesnici u DICE projektu: Cristian Dumitrescu, Livia Mohrt, Irina Pilo)
Slovenija: Taka Tuka Klub (Durtvo ustvarjalcev Taka Tuka) (Uesnici u DICE
projektu: Veronika Gaber Korbar, Katarina Picelj)
Velika Britanija: Big Brum Theatre in Education Co. Ltd. (Uesnici u DICE
projektu: Dan Brown, Chris Cooper, Jane Woddis)
Pridrueni partneri:
1. eka republika: Karlov Univerzitet, Prag (Uesnici u DICE projektu: Jana
Draberova, Klara Mala )
2. Norveka: Univerzitetski koled u Bergenu (Hgskolen i Bergen) (Uesnici u
DICE projektu: Stig A. Eriksson, Katrine Heggstad, Kari Mjaaland Heggstad)
3. Palestina: Theatre Day Productions (Uesnici u DICE projektu: Amer Khalil,
Jackie Lubeck, Jan Willems, Dina Zbidat)
4. Portugalija: Tehniki Univerzitet u Lisabonu (Universidade Tcnica de Lisboa)
(Uesnici u DICE projektu: Margarida Gaspar de Matos, Mafalda Ferreira, Tania
Gaspar, Gina Tome, Marta Reis, Ines Camacho)
5. Srbija: CEDEUM Centar za dramu u edukaciji i umetnosti (Uesnici u DICE
projektu: Ljubica Beljanski-Risti, Andjelija Joi, Sanja Krsmanovi-Tasi)
6. vedska: Kulturni Centar za decu i mlade Umea (Kulturcentrum fr barn och
unga) (Uesnici u DICE projektu: Helge von Bahr, Eleonor Fernerud, Anna-Karin
Kask)
Za sva pitanja moete se obratiti uredniku, gospodinu Adamu Ciboliju, voi
projeka (e-mail: cziboly.adam@kavaszinhaz.hu, Skype: cziboly.adam)
Pitanja za verziju na srpskom jeziku mogu se uputiti na Ljubica Beljanski-Risti,
cedeumidea@gmail.com
- Prava
Ovaj dokument nosi licencu Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 International
Creative Commons. Saetak licence:
Imate pravo da: delite, kopirate, distribuirate ili prenosite dokument pod sledeim
uslovima:
1. Navoenje izvora uvek se mora navesti autorstvo rada kao DICE
Consortium i www.dramanetwork.eu veb stranica kao izvor dokumenta.
2. Nekomercijalno ovo delo se ne moe koristiti u komercijalne svrhe.
3. Bez dorade nije dozvoljeno menjati, trasformisati ili nastavljati ovo delo.
Svaki od gore navedenih uslova moe se zanemariti ukoliko se dobije dozvola

nosioca prava.
Za svaku dalju upotrebu ili distribuciju, obavezni ste da drugoj strani razjasnite
uslove licence za ovo delo, i objavite link, odnosno veb adresu za Creative
Commons (meunarodni zajedniki propis za autorska prava u oblasti umetnosti)
Detaljnije, i kompletan pravni tekst dostupni na:
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/
142455-LLP-1-2008-1-HU-COMENIUS-CMP
"Ovaj projekat realizovan je uz podrku Evropske Komisije. Ova publikacija
izraava samo stavove autora, i Komisija se ne moe smatrati odgovornom za
bilo koju upotrebu koja se moe izvesti na osnovu informacija sadranih u njoj.
Sadraj
Zahvalnost
lanovi DICE Konzorcijuma.......................................................................................2
Autorsko pravo...........................................................................................................2
Sadraj..........................................................................................................................4
Predgovor.....................................................................................................................6
Vodi za itaoca.........................................................................................................7
A. Znaaj ......................................................................................................................8
A.1. ta je DICE? ......................................................................................................8
A.2. ta je obrazovno pozorite i drama? ...............................................................10
A.3. ta su kljune kompetencije?...........................................................................11
A.4. Znaaj DICE projekta za istraivanje u obrazovanju i obrazovnom pozoritu i
drami .......................................................................................................................12
A.5. Znaaj DICE projekta u tekuim pitanjima obrazovne politike ........................13
A.6. Uvod u metodologiju istraivanja......................................................................16
B. Rezultati.................................................................................................................20
B.0. Opisna statistika ..............................................................................................20
B.1. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Komunikacija
na maternjem jeziku................................................................................................20
B.2. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Uiti kako se
ui............................................................................................................................21
B.3. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Meuljudske,
interkulturalne i socijalne kompetencije i graanska kompetencija........................23
B.4. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Preduzetnitvo
..................................................................................................................................25
B.5. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Izraavanje kroz
kulturu.....................................................................................................................26
B.6. Uticaj obrazovnog pozorita i drame na kljunu kompetenciju Sve to i vie. 27
B.7. Procene nastavnika..........................................................................................29
B.8. Opti rezultati opservacija................................................................................29
B.9. Najznaajniji nalazi na osnovu analize opisa drame........................................30
B.10. Najznaajniji nalazi na osnovu ankete vodeih strunjaka povezivanje
rezultata sa preporukama
C.1. Opte preporuke za nacionalne i lokalne vlasti................................................32
C.2. Opte preporuke za partnerske organizacije..................................................35
C.3. Preporuke za Evropsku Komisiju, Evropski Parlament i Savet Evropske Unije
..................................................................................................................................36
C.4. Preporuke za lokalne, regionalne i nacionalne vlade i parlamente..................38
Predgovor
Sledei dijagram pokazuje kako se stav skoro pet hiljada mladih promenio prema
najmanje prihvaenoj naciji / nacionalnoj manjini u njihovoj zemlji, u periodu od 3
meseca, na skali od 5 s tim da 1 oznaava mrnju, a 5 oznaava potpuno
prihvatanje. Kao to se vidi, postoji znaajna razlika u promenama stavova dve grupe
mladih tokom ova 3 meseca.
Dijagram 1. Razlike izmeu dve grupe uee three months.
Grafikon 1. Razlike izmeu 2 grupe uenika u njihovim stavovima prema

najloije prihvaenoj naciji / manjini u njihovoj zemlji
Odabrani su mladi iz 12 razliitih zemalja. Broj deaka i devojica je bio podjednak,
neki su dobrostojei, a neki ive ispod granice siromatva, neki se obrazuju u elitnim
kolama glavnih gradova neke od zemalja iz velike dvanaestorke Evropske Unije,
dok su drugi iz najsiromanijih sela u pojasu Gaze.
Jedina razlika izmeu njih bila je da je otprlike polovina dece pohaala programe
drame i pozorita u obrazovanju tokom tri meseca (njihovi rezultati oznaeni su
zelenom bojom) a druga polovina nije (njihovi rezultati oznaeni su plavom bojom).
Kao to emo videti, deca koja su uestvovala u aktivnostima pozorita i drame u
obrazovanju znaajno su se promenila i u mnogim drugim oblastima.
Praktiari i teoretiari drame i pozorita u obrazovanju ve dugo su ubeeni u
efikasnost pozorinog i dramskog rada, na osnovu odgovora dece u praksi, ali do
sada je to retko mereno kvantitativnim naunim sredstvima. U DICE projektu,
nekoliko desetina strunjaka za pozorite i dramu iz dvanaest zemalja, najireg
teoretskog i profesionalnog iskustva, udruili su se psiholozima i sociolozima, da bi
izmerili uticaj dramskog i pozorinog rada. Istraivanje su sproveli nezavisni naunici,
uz uee etiri evropska univerziteta. Ukljueno je gotovo pet hiljada dece, uzorak
retko vien u obrazovnim istraivanjima. Projekt je trajao dve godine, ispitivao je
preko stotinu razliitih programa obrazovnog pozorita i drame, i ukljuio rad nekoliko
stotina profesionalaca. U ovom izvetaju dajemo prikaz rezultata ovog istraivanja.
Nai nalazi povremeno potvruju ono to smo i ranije intuitivno verovali, a
povremeno su u suprotnosti s tim; ponekad su izazov, a ponekad prosto zapanjujui.
Imamo nekoliko hiljada grafikona poput ovog iznad, a za ovu knjigu izabrali smo
samo najznaajnije. Planiramo da objavimo detaljne grupe rezultata u godinama koje
dolaze.
Vodi za itaoca
Ova knjiga sastoji se iz etiri dela.
Znaaj (Deo A) je uvod u iri koncept: ukratko opisuje ta je DICE projekt i ta
podrazumevamo pod obrazovnim pozoritem i dramom, praeno procenom
projekta u odnosu na druga istraivanja, njihov znaaj u oblasti pozorita i drame
u obrazovanju i njegova veza sa drugim tekuim pitanjima evropske politike. Na
kraju se nalazi kratak uvod u metodologiju istraivanja.
Rezultati (Deo B) tematski pokrivaju kljune rezultate istraivanja o uticaju
pozorita i drame u obrazovanju na kompetence.
Preporuke (Deo C) se odnose na preporuke facilitatora pozorita i drame u
obrazovanju kljunim kreatorima politike na svim nivoima, od kolskih direktora do
Predsedavajueg SE. Sve preporuke izvedene su iz nalaza velikog istraivanja, i
opravdane njima. Pruamo preporuke za tri nivoa: opte preporuke za sve kljune
lidere u oblasti obrazovanja i kulture; zasebne preporuke za nivo EU i zasebne

prepruke za nacionalni / lokalni nivo. Ove druge ureuju se na nacionalnom nivou
i primerene su lokalnim potrebama.
elimo Vam da u itanju ove knjige naete bar onoliko inspiracije koliko smo mi nali
pripremajui je za Vas!
dm Cziboly
Voa DICE projekta
DICE project leader
A. Znaaj
A.1. ta je DICE?
DICE (Drama Improves Lisbon Key Competences in Education Drama

unapreuje kljune kompetence Lisabonske strategije u obrazovanju) je bio
meunarodni projekt sproveden uz podrku Evropske Unije. Osim drugih obrazovnih
ciljeva, ovaj dvogodinji projekt je bio kros-kulturno istraivanje koje je ispitivalo uticaj
pozorita i drame u obrazovanju na pet od osam kljunih kompetencija Lisabonske
strategije u obrazovanju1. Istraivanje je vodilo 12 partnera (lider projekta: Maarska,
partneri: Republika eka, Holandija, Norveka, Palestina, Poljska, Portugalija,
Rumunija, Slovenija, Srbija, vedska i Velika Britanija). Svi lanovi su visoko
uvaeni na nacionalnom i meunarodnom nivou i predstavljaju irok raspon pristupa
u formalnom i neformalnom obrazovanju. Praktiari pozorita i drame u obrazovanju
ve dugo vremena uvereni su u efikasnost svog rada, ali je ta efikasnost do sada
retko kada bila izmerena naunim sredstvima. U DICE projektu, nekoliko desetina
praktiara pozorita i drame u obrazovanju iz dvanaest zemalja, najraznovrsnijeg
teoretskog i praktinog iskustva, udruili su snage sa strunjacima (psiholozima i
sociolozima) da bi izmerili uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljune
kompetencije.
Ciljevi projekta bili su:
Da kros-kulturnim kvantitativnim i kvalitativnim istraivanjem pokae da su
pozorite i drama u obrazovanju mono sredstvo za unapreivanje kljunih
kompetencija. Istraivanje je sprovedeno nad gotovo pet hiljada mladih uzrasta
13 16 godina.
Da se objavi Knjiga o obrazovnoj politici (knjiga koju sada itate), na osnovu
istraivanja, i distribuira meu zainteresovanim stranama iz oblasti obrazovanja i
kulture na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou u celom svetu.
Da se stvori Obrazovni materijal - publikacija za kole, edukatore i umetke o
razliitim pristupima pozorita i drame u obrazovanju. Da se ovaj paket distribuira
na evropskom, nacionanom i lokalnom nivou u celom svetu.
Da se napravi poreenje prakse aktivnosti pozorita i drame u obrazovanju u
razlitim zemljama i podstakne transfer znanja i mobilnosti strunjaka.
Da se u veini zemalja odre konferencije sa ciljem distribuiranja rezultata
projekta, kao i konferencija u Briselu, da bi se prvi znaajni rezultati prezentovali
kljunim liderima EU u vanim oblastima umetnosti, kulture, obrazovanja i
omladinske politike.
Naa hipoteza bila je da pozorite i drama u obrazovanju ima uticaja na pet od osam
Lisabonskih kljunih kompetencija.
Ispitali smo sledeih pet od osam kljunih kompetencija:
1. Komunikacija na maternjem jeziku
2. Uiti kako se ui
3. Meuljudske, interkulturne i socijalne kompetencije, graanske kompetencije
4. Preduzetnitvo
1
U knjizi, povremeno emo Kljune kompetencije Lisabonske strategije obrazovanja

navoditi samo kao Kljune kompetencije
10
5. Izraavanje kroz kulturne aktivnosti

Dalje, verujemo da postoji kompetencija koja se ne pominje u kljunim
kompetencijama, a to je univerzalna kompetenca ta to znai biti ovek. Nazvali
smo ovu kompetenciju Sve to i jo vie, i ukljuili je u razmatranje rezultata
istraivanja.
Ovih est kompetencija su vetine celoivotnog uenja, i kompetencije neophodne za
lini razvoj mladih ljudi, njihovo budue zaposlenje, i evropski graanski aktivizam.
Kljuni ishodi projekta su Obrazovni paket i Izvetaj o rezultatima, a, nadamo se, i
dugi niz izdanja detaljnih rezultata istraivanja u narednim godinama, daleko izvan
opsega projekta.
Inovativni aspekt projekta je da je ovo prvo istraivanje koje pokazuje veze izmeu
pozorinih i dramskih aktivnosti u obazovanju i kljunih kompetencija, sa dodatom
vrednou da e sa rezultatima istraivanja biti upoznata ira javnost sa bitnim
zajednicama i veliki opseg zainteresovanih strana. Budui da mnoge od kopetencija
do sada nisu nikad, ili samo retko, bile ispitivane u kros-kulturnim istraivanjima,
morali smo da stvorimo i razvijemo nova merna sredstva koja bi mogla biti korisna u
budunosti i za druge obrazovne oblasti. Osim nekih novorazvijenih upitnika za decu,
nastavnike, dramske i pozorine praktiare i eksterne evaluatore, razvili smo
sredstvo za nezavisnu objektivnu opservaciju asova pozorita i drame u
obrazovanju. Svi materijali su korieni u svih dvanaest zemalja, i stoga su primenljivi
u svakoj kulturi.
Pedagoki kredo DICE
Otvorenost, empatija i odgovornost su temelji graanskog aktivizma, pluralizma,
solidarnosti i graanskog dijaloga.
Da bi se poveala otvorenost, empatija i drutvena odgovornost, moramo za ciljnu
grupu uzeti decu i mlade. Deca su lanovi drutva sutranjice, sposobna za nove
ideje i sa linou koja se razvija. Trebalo bi da osnaimo sve vie i vie dece da
razumeju vrednosti demokratije, budu osetljiva na drutvene probleme, imaju
sposobnost da postavljaju bitna pitanja i proveravaju odgovore sa vie razliitih
taaka gledanja, tako da postanu osobe otvorenog uma, empatini i odgovorni.
Da bismo doprli do dece, potrebno nam je sredstvo koje e pobuditi njihovo duboko
interesovanje i ukljuiti ih. Trebalo bi da ih uimo kroz umetnike forme pozorita i
drame, i kroz dramsku igru uloga i prie u kojima postaju aktivno ukljueni u
istraivanje i ispitivanje moralnih, drutvenih ili kurikularnih sadraja, i ta to znai biti
ovek u dananjem svetu. Na ovaj nain postaju osposobljeni i osnaeni aktivni i
mislei graani.
Etika koja podupire DICE projekat razvijena je kroz praksu samog projekta. Ona
odraava nae uenje, duh nae saradnje i neprekidni proces u kome smo
angaovani kroz pozorite i dramu u obrazovanju. Ne tvrdimo da smo apsolutni
autoriteti za teoriju i praksu obrazovne drame i pozorita. Mi smo grupa edukatora
umetnosti i pedagoga za umetniko obrazovanje, a okupili smo se zato to delimo
neke zajednike vrednosti koje podravaju na rad. Meu njima je najznaajnija
posveenost negovanju i razvijanju mladih. Kao dramski pedagozi i praktiari, radimo
sa mladima i obuavamo i druge da to rade. Kreemo od pretpostavke da deca i
11
mladi nisu nerazvijeni odrasli, ve ljudska bia koja imaju prava, zasluuju pravedan
tretman i jednake prilike.
DICE nije samo dvogodinji projekat, ve radije putovanje i poduhvat koji su ovim
istraivanjem otpoeli. Tokom prethodne dve godine nekoliko stotina mladih je radilo
sa nama, od vrnjakih volontera do lanova Nacionalnih Akademija Nauka. Za neke
od nas, ovaj projekat je bio jedan od najveih izazova, ako ne i najvei izazov naih
profesionalnih karijera, neto iz ega smo mnogo nauili.
-
A.2. ta je pozorite i drama u obrazovanju?
Deca gledaju devojicu izbeglicu, Amani, i deaka Dorda, u interakciji na

eleznikoj stanici koja se vie ne koristi. Dvoje glumaca igra Amani i Dorda.
Interakcija je veoma napeta. Amani je uplaena, Dord je agresivan i on je
uplaen. Ne mogu da razgovaraju. Jedna od uenica, sedmogodinja devojica, koja
je esto tiha, ak povuena, dotie jednog od odraslih iz programa po ramenu.
Znam u emu je problem, kae. Odrasli na nju skree panju glumcu koji vodi
program, pokazujui da je dete spremno da svoje shvatanje podeli sa drugim
vrnjacima. Njegova pria je njena pria, primeuje sa tihom sigurnou, a njena
pria je njegova pria, ali oni toga nisu svesni. Znaaj je bio oigledan svima u sobi,
ispunjenoj zlokobnom tiinom. Zadatak za sve ukljuene sada je bio da produbi ovo
razumevanje i podeli ga sa Dordem i Amani. Od toga je nainjena prava drama.
Kofer Program pozorita u obrazovanju za decu uzrasta 6-7 godina
Drama - Kao da
Otponimo irokom definicijom znaenja rei drama, koja potie od grke rei Dran
initi. Drama je neto znaajno to se ini, ili glumi. U naem radu to je aktivnost
koja se u fiktivnom kontekstu ispituje u prostoru i vremenu.
Drama i pozorite su doivljaj koji dele svi koji su ukljueni, bilo kao uesnici ili
publika, kada odbacuju svoju nevericu i zamiljaju i ponaaju se kao da su neko
drugi a ne oni sami, na drugom mestu i u drugom vremenu. Ima mnogo aspekata
zamiljenog doivljaja kao da.
Drama je aktivnost u odreenim okvirima, u kojima preuzimanje uloge doputa
uesnicima da misle i / ili se ponaaju kao da se nalaze u drugaijem kontekstu i da
odgovore kao da su ukljueni u razliiti skup istorijskih, drutvenih i meuljudskih
odnosa. To je izvor dramske tenzije. U drami zamiljamo stvarnost da bismo istraili
stanja oveka.
Glumiti ulogu u predstavi, ili preuzeti ulogu u drami je mentalni stav, nain da se dva
sveta istovremeno dre u svesti: stvaran svet i svet dramske fikcije. Znaenje i
vrednost drame lei u dijalogu ova dva sveta i ljudskim subjektima iza njihovih
zastupnika: stvarnog i glumljenog; gledaoca i uesnika; glumca i publike. ak i na
predstavi ne radi se o prostom prikazivanju drugima, ve i o sagledavanju sebe, i
zbog toga, drama je in samostvaranja.
12
DICE Pozorite i drama u obrazovanju

Raspon dela koja su bila predmet ovog istraivakog projekta je istovremeno bogat i
raznolik. Ukljuuje irok raspon procesa i elemenata izvoenja u razliitim
kontekstima, sa upotrebom mnogih razliitih oblika i pristupa drami i teatru. Ali nam je
svima zajednika briga za potrebe mladih ljudi i sagledavamo svoj rad u okvirima
obrazovanja, kako u kolskom tako i u drugim kontekstima uenja, kao to su
pozorina ili dramska grupa ili klub. Stoga smo usvojili generiki termin obrazovnog
pozorita i drame da bismo opisali ono ime se bave partneri u DICE projektu.
Zato pravimo razliku izmeu pozorita i drame
Rad koji ova publikacija istrauje, a pretpostavljamo i rad praktiara svuda u svetu,
koji funkcionie kao kontinuum, sa procesom na jednoj strani, i kretanjem kroz
istraivanje, razmenu, oblikovanje, prezentovanje i procenjivanje, ka perforomansu
na drugoj strani. Temeljna razlika izmeu dva kraja spektra je razlika izmeu procesa
i produkta.
Stvaranje i oblikovanje pozorinog dela u svom fokusu ima publiku. Proces stvaranja
pozorinog dela sam po sebi moe biti edukativan potrebno je da shvatimo ta
izvodimo pred publikom, uimo vetine kako bismo predstavili tekst predstave ali
funkcija pozorita, bez obzira na ono to osoba moe dobiti od izvoenja, jeste
pokazati drugima.
Performans, s druge strane, zahteva dubinu da bi bio dogaaj radije nego prazan
efekat. Pozorite ne moe da bude pozoite ukoliko glumac nije svesno podeljen
unutar estetskog prostora, i ja i ne-ja; Ukoliko nema podele izmeu estetskog
prostora i publike; ukoliko dramski dogaaj otvara ili omoguava publici pristup
najekstremnijim situacijama, dilemama i emocijama koje se tiu cele palete ljudskog
iskustva duhovnog, emocionalnog, psiholokog, drutvenog, fizikog itd.
Parafraziraemo Erika Bentlija:
U pozoritu, A (glumac / izvoa) igra B (ulogu / predstavu) za C (publiku) koja je
korisnik.
Drama se, s druge strane, ne bavi toliko savladavanjem scenskih vetina, ili
produkcijom, koliko konstruisanjem zamiljenog iskustva. Drama stvara dramske
situacije koje uesnici istrauju i poziva ih da otkriju vie o procesu koji situacija
oivljava, da prebace perspektivu u ovde i sada, identifikuju i ponekad ree probleme
i prodube nae razumevanje istih. U sreditu je proces kao drutvena aktivnost koja
se oslanja na mnoge glasove i perspektive, i na preuzimanje uloga, usredsreuje se
na zadatak radije nego na pojedinane interese i omoguava uesnicima da stvari
vide drugim oima. Ovaj pristup stvara priliku da isprobamo koncepte, pitanja, i
probleme od znaaja za stanje ljudi, gradi prostore za razmiljanje kako bi se steklo
novo znanje o svetu. Drama se vie bavi omoguavanjem deci da proive iskustvo,
kroz aspekt glume, umesto izvoenja na probama uvebanog trenutka. Kree se
obrazovnim kontinuumom koji obuhvata mnoge oblike, od jednostavne igre uloga
koja je veoma bliska dejoj igri do potpuno strukturirane razmene (ukljuujui i
13
prikazivanje) ali fokus se zadrava na identifikovanju prilika za uenje, i kako ih

organizovati.
U drami, A (glumac/izvoa) je istovremeno B (uloga) i C (publika,) putem
participacije i opservacije, u procesu percepcije (proces istovremenog uea i
posmatranja).
U obrazovnom smislu, neki od naih programa ue mlade ljude pozorinim i
dramskim vetinama sa ciljem da ih osposobe da nastupaju u pozoritu ili prenesu te
vetine drugima kroz nastavu. Ali postoji i dublja briga i iri potencijal u obrazovnom
pozoritu i drami: koristiti dramsku umetnost da bi povezali misli i oseanja tako da
se mladim ljudima omogui da istrauju i promiljaju line materijale, testiraju i
isprobaju nove ideje, steknu nova znanja, stvore nove vrednosti i izgrade
samoefikasnost i samopotovanje.
-
A.3. ta su Kljune kompetencije?
Kljune kompetencije u oblikovanju znanja, vetina i stavova odgovarajuih za svaki

kontekst su od sutinskog znaaja za svakog pojedinca u drutvu zasnovanom na
znanju. One stvaraju dodatnu vrednost na tritu rada, u drutvenoj koheziji i
aktivnom graanstvu nudei fleksibilnost i prilagodljivost, zadovoljstvo i motivaciju.
Budui da bi svi trebalo da razviju ove kompetencije, ova preporuka predlae
dravama lanicama referentno sredstvo kojim mogu omoguiti da ove kljune
kompetencije budu u potpunosti integrisane u njihove strategije i infrastrukture,
naroito u kontekstu celoivotnog uenja.
Ovaj citat izveden je iz Preporuke koja je prva postavila Kljune kompetencije 2005.
godine.2 U DICE projektu ispitivali smo uticaj pozorita i drame u obrazovanju na pet
od predloenih osam kompetencija i sami smo kao dodatak predloili estu. Nie
navodimo definicije ovih ispitivanih kompetencija.
A.4. Znaaj DICE projekta za

obrazovanja i pozorita i drame u obrazovanju
istraivanja
oblasti
Iako je Lisabonska strategija identifikovala osam kljunih kompetencija kao

preporuene ciljeve obrazovanja u Evropi, programi (pr)ocenjivanja uenika u irokoj
upotrebi kao to su PISA (Programme for International Student Assessment), TIMSS
(Trends in International Mathematics and Science Study) ili PIRLS (Programme for
International Student Assessment) bave se gotovo iskljuivo dvema kompetencijama:
Komunikacijom na maternjem jeziku i Matematikom kopetencijom i bazinim
kompetencijama u nauci i tehnologiji. Na alost, meunarodna (pr)ocenjivanja
uenika irokog opsega su ograniena ne samo po pitanju fokusa, ve i u svom
metodolokom pristupu. Koriste, gotovo iskljuivo, ankete samovrednovanja i
pojedinane papir - olovka testove da bi se procenile kompetencije uenika, i samo
2
Preporuka Evropskog Parlamenta i Saveta, iz 18. decembra 2006, o kljunim

kompetencijama za celoivotno uenje (Official Journal L 394 of 30.12.2006)
14
su veoma retki napori da se dokumentuje ne samo vrednovanje studenata ve i

nastavni proces koji dovodi do odreenih rezultata.
U DICE projektu eksperimentisali smo novim pristupima i pokuali da prevaziemo
ove prepreke. Ciljali smo kompetencije koje se u programima procenjivanja obino
zaboravljaju, i pokuali da upotrebimo raznolikija metodoloka sredstva, ukljuujui
izvetaje nastavnika, nezavisne opservacije, opise programa na osnovu linog
izvetaja. Prikupljali smo podatke ne samo o samim kompetencijama ve i o nainu
na koji se kompetencije razvijaju. Umesto da imamo samo jedan tip unosa podataka,
imali smo input i autput podatke, a uz svaku ciljnu grupu postojala je kontrolna grupa,
sa ciljem da se efekti izmere onoliko precizno koliko sadanja statistika i psiholoka
sredstva omoguavaju.
DICE je pokazao da postoje dostupna, pouzdana i valjana sredstva za procenu nekih
od ovih zaboravljanih kompetencija putem iroko obuhvatnih programa procenjivanja
uenika. Ukoliko su druge kompetencije osim pismetnosti, matematike pismenosti i
digitalne kompetencije stvarno znaajne za Evropu, onda bi njihova procena trebalo
da bude sastavni deo buduih programa za ocenjivanje uenika.
Ne smatramo da su sredstva koja predlaemo najbolja ili savrena za procenu
kompetencije uenika, ali sa druge strane svesni smo da su metodi koji se koriste u
PISA i drugim programima procene podloni pedagokoj kritici. 3 Sve u svemu,
verujemo da bi uz odgovarajua sredstva trebalo da bude mogue razviti pouzdana i
valjana sredstva procene za one kompetencije koje su danas zanemarene u
programima procene u irokoj primeni.
DICE je nastojao da dopuni ne samo iroko primenjivane programe procene ve i
prethodna istraivanja iz oblasti pozorita i drame u obrazovanju. Preovlaujua
odlika ovih istraivanja je njihova kvalitativna priroda. S druge strane za to postoji
filozofska osnova: istraivai u ovoj oblasti esto tvrde da priroda i stvarni efekat
pozorita i drame u obrazovanju ne mogu biti uhvaeni bilo kakvim vrstim
podacima, zato to kvantifikacija neizbeno znai pojednostavljivanje, i svakako
prikriva najznaajnije odlike pozorita i drame. Ukoliko, na primer, uporedimo koliko
je iroka definicija komunikacije na maternjem jeziku (ukljuujui itanje, pisanje,
verbalno razumevanje i izraavanje) i koliko je uska metodologija koja se obino
koristi da bi ovu kompetenciju procenila (test papir-olovka), osnov za kritiku je lako
shvatljiv.
S druge strane kvalitativni pristup ne moe lako opisati efekte obrazovne drame i
pozorita na kvantitativan nain, to moe dovesti do tekoa u komunikaciji njihove
vrednosti izvan uskog kruga specijalista, zbog ega ostaju marginalizovane i jo uvek
u velikoj meri neotkrivene u glavnim tokovima obrazovanja. Stoga je DICE pokuao
da prikupi dostupne dokaze iz kvalitativnih istraivanja i neke pokuaje kvantitativnog
vrednovanja, i na osnovu ovih smo pokuali da razvijemo metodologiju koja bi mogla
da poslui kao most izmeu kvalitativnog i kvanitativnog pristupa, i iskoristimo
prednosti oba.
Videti npr. Sjoberg, S., PISA i stvarni ivotni izazovi : nemogua misija? Doprinos
Hopmanu: PISA prema poboljanoj PISA verziji 8.10- 2007
http://folk.uio.no/sveinsj/Sjoberg-PISA-book-2007.pdf
15
Koliko nam je poznato, DICE je najvee istraivanje do sada raeno u oblasti

pozorita i drame u obrazovanju, sa najveim uzorkom i najkompleksnijim dizajnom.
U odeljku D.5 naveli smo neka od najpoznatijih dosadanjih istraivanja u ovoj
oblasti, kao poreenje sa onim do ega smo mi doli naim merenjima. Nadamo se
da smo bili u stanju da doprinesemo merenju nekih kompleksnijih vetina i stavova
skupom novoisprobanih sredstava. Iskreno se nadamo da je ovo istraivanje samo
poetak i da e na ovoj osnovi mnoga slina istraivanja biti pokrenuta oblasti
pozorita i drame u obrazovanju to je zaista potrebno.
-
A.5. Znaaj DICE projekta za pitanja tekue politike
U ovom odeljku posmatramo znaajna pitanja politike na koja se odnosi DICE

istraivanja. Pozorite i drama u obrazovanju istovremeno zasebna disciplina i
samosvojna umetnika forma mogu biti veoma korisno i efikasno povezane sa
razliitim
irim
oblastima
politike:
obrazovanje,
kultura,
omladina,
multilingvalizam, socijalna pitanja, inkluzija, preduzetnitvo i inovacija. Format
ove knjige nije dovoljan da izlista sva dananja bitna pitanja u ovim oblastima; sve
to moemo da uradimo jeste da pokrijemo najznaajnija pitanja i njihove mogue
veze sa obrazovnim pozoritem i dramom.
Dananja dugorona evropska strategija oblikovana je u dokumentu: Evropa 2020:
strategija za pametan, odriv i inkluzivni rast. Strategija u optim crtama istie
sedam taaka koje imaju snane veze sa pozoritem i dramom u obrazovanju. Meu
pet glavnih ciljeva, strategija navodi i sledea dva 4:
Podizanje stope zaposlenosti stanovnitva uzrasta 20-64 sa sadanjih 69% na

najmanje 75%
Sniavanje stope onih koji rano naputaju kolu na 10% sa sadanjih 15% i
poveanje populacije starosti 30-34 godine sa zavrenim tercijarnim
obrazovanjem sa sadanjih 31% na najmanje 40%.
Strategija Evropa 2020 predvodniku ulogu daje obrazovanju i mladima, sa ciljem

pametnog rasta:
Inicijativa za predvodnitvo: "Mladi u pokretu"
Cilj je da se naglasi izvedba i meunarodna privlanost evropskih institucija
vieg obrazovanja i podigne opti kvalitet svih nivoa obrazovanja i obuke u
Eropskoj Uniji, kombinujui izvrsnost i jednakost, promocijom mobilnosti
studenata i polaznika, i da se pobolja situacija zapoljavanja mladih.
Kao to emo videti u Odeljku B Rezultati, pozorite i drama u obrazovanju ima
snaan, merljivi i neposredni uticaj na dva cilja, i istovremeno predstavlja znaajan
doprinos inicijativi za predvodnitvo (npr. Uenici koji redovno pohaaju dramske
aktivnosti daleko vie uivaju u kolskim aktivnostima).
Tokom objavljivanja ovog dokumenta, prvo EU trojno predsedavanje je u polovini
svog mandata. Belgijski predsedavajui vodie rad Saveta do 31.12.2010, a
4
http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/COMPLET%20EN%20BARROSO%20%20%20007%20%20Europe%202020%20-%20EN%20version.pdf, preuzeta 18.7.2010- Svo citati iz

Evropa 2020 u ovoj knjizi preuzeti su iz ovog dokumenta
16
Maarski predsedavajui poee sa radom 1.1.2011 za narednih est meseci.

Program belgijskog predsednitva 5 uglavnom se nastavlja na ciljeve postavljene u
strategiji za Evropu 2010, i ima neke obeavajue ciljeve kako u oblasti obrazovanja
(npr. Tokom belgijskog predsedavanja, Savet e usvojiti smernice sa pogledom na
postavljanje novog radnog programa za obrazovanje i obuku profesionalaca do
2020. str. 36), i u oblasti kulture (npr. Predsednitvo propisuje tri strateka cilja u
evroposkoj agendi za kulturu. To su promovisanje kulturnog diverziteta i
interkulturnog dijaloga, promocija kulture kako katalizatora za kreativnost i promocija
kulture kao sutinskog elementa u meunarodnim odnosima. str. 37). Koliko nam je
poznato, maarsko predsednitvo namerava da nastavi po smernicama koje je
postavilo belgijsko predsednitvo u obe oblasti.
Savet za obrazovanje, omladinu i kulturul (EYC)6 (koji se sastoji od ministara
kulture i obrazovanja iz EU zemalja) usvojio je nedavno nekoliko zakljuaka koji u
odreenom delu imaju snanu vezu sa obrazovnim pozoritem i dramom. Meu te
zakkljuke spadaju i
Zakljuci saveta o promociji Kreativne Generacije: razvijanje kreativnih i
inovativnih kapaciteta dece i mladih kroz izraavanje u kulturnim aktivnostima i
pristup kulturi7
Zakljuci saveta o doprinosu kulture lokalnom i regionalnom razvoju 8
Zakljuci saveta o kompetencijama koje podravaju celoivotno uenje i
inicijativu Nove vetine za nove poslove9
Zakljuci saveta o socijalnoj dimenziji obrazovanja i obuke.
Osim toga, Savet za konkurentnost 10 usvojio je Zakljuke o stvaranju inovativne
Evrope.11 ini se da nekoliko oblasti, meu kojima i pozorite i drama u obrazovanju
imaju znaajan uticaj, kao to su kreativnost, kompetencije, vetine i celoivotno
uenje, postaju sve znaajnije ak i na ministarskom nivou EU.
Nita ne pokazuje rastui znaaj obrazovanja i kulture vie od injenice da je
Komitet za kulturu i obrazovanje evropskog parlamenta 12 diskutovao o programu
belgijskog predsednitva samo nekoliko dana pre nego to je predat rukopis.
Diskusija od 14.7.2010 bila je u saglasju sa programom predsednitva i, meu
mnogim drugim zakljucima, predsednitvo se obavezalo:
1. da podri razvoj kreativnosti, inovacije i kulture kao sredstava za borbu protiv
socijalnog iskljuivanja, i
2. da postavi srednjorone ciljeve smanjenja broja mladih ljudi koji naputaju
kolovanje bez kvalifikacija do 10%, i poveanjem broja onih koji stiu diplome
vieg obrazovanja i profesionalne kvalifikacije za 10%.
Nemogue je na nekoliko strana svesti pitanja politike Evropske komisije, tako da
emo nastojati da nabrojimo samo najvanije oblasti. Generalni direktorat koordinira
5
http://www.eu2010.be/files/bveu/media/documents/Programme_EN.pdf
http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?id=416&lang=en
7
http://www.se2009.eu/polopoly_fs/1.25380!menu/standard/file/Council%20conclu.pdf
8
http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/educ/114325.pdf
9
http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_Data/docs/pressdata/en/educ/114376.pdf
10
http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?id=412&lang=en
6
11
http://www.consilium.europa.eu/uedocs/NewsWord/en/intm/114637.doc
http://www.europarl.europa.eu/activities/committees/homeCom.do?
language=EN&body=CULT
12
17
obrazovanje, kulturu i mlade, i impresivni koraci preduzeti su u nekoliko prethodnih

godina i nedavno.
Strategija za kulturu prvi put je definisana 2007. godine u Kominikeu o Evropskoj
agendi za kulturu u globalizovanom svetu, 13 za kojom je sledio Radni plan za kulturu
2008-2010.14 Komisija je upravo usvojila izvetaj o napretku koji je postignut u
ostvarivanju ciljeva Agende od usvajanja 2007. i o prioritetima Radnog plana za
Kulturu Saveta za 2010. godinu.15
Znaajan prodor u ukljuivanje kulturnog sektora bioj je lansiranje strukturalnog
dijaloga sa tri tematske platforme.16 Prva takva platforma, Platforma duge za
interkulturnu Evropu,17 nastala je uglavnom zahvaljujui kiobran organizacijama
kulture, i izdala je Knjigu duge (Interkulturni dijalog: od prakse do politike i nazad) 18.
Na osnovu uspene komunikacije sa SE, DG EAC odluila je da pokrene jo dve
platforme: Dostupnost kulture i Kreativnost i kulturne industrije. Sve tri platforme
bavile su se preporukama za politiku vezanu za njihove oblasti. Ta tri rada vezana za
politiku su:
Interkulturni dijalog kao cilj u EU programima kulture: Rezime studija i

preporuka19
Platforma graanskog drutva o pristupu kulturi Smernice za politiku 20
ZELENA KNJIGA Oslobaanje potencijala kulturnih i kreativnih industrija 21
Drugi deo kulturne strategije uglavnom je voen slinim egalitarnim i participativnim

metodom, mada sa razliitim uesnicima: Otvorena metoda koordinacije. OMC
postavlja novi okvir za saradnju izmeu drava lanica, ije nacionalne politike stoga
mogu biti usmerene prema odreenim zajednikim ciljevima. Pod ovim
interparlamentarnim metodom, drave lanice evaluiraju jedna drugu (vrnjaki
pregled), a uloga komisije ograniena je na nadzor. Radne grupe OMC objavile su
svoje izvetaje22 za period 2008-2010 nekoliko dana pre nego to je predat ovaj
dokument. Ovi izvetaji su:
1. pokretljivost umetnika i drugih profesionalaca
2. pokretljivost zbirki
3. jae sinergije izmeu kulture i obrazovanja23
4. EUROSTAT statistika radna grupa za kulturu
5. kulturne i kreativne industrije.
13
14
15
16
17
18
19
20
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:52007DC0242:EN:NOT
http://europa.eu/legislation_summaries/culture/cu0001_en.htm
http://ec.europa.eu/culture/news/news2762_en.htm
http://ec.europa.eu/culture/our-policy-development/doc1199_en.htm
http://www.intercultural-europe.org/
http://rainbowpaper.labforculture.org/signup/
http://www.intercultural-europe.org/docs/PIEICDstudy2010def.pdf
http://ec.europa.eu/culture/our-policydevelopment/doc/PlatformAccessCulture_guideline_july_09.pdf
21
http://ec.europa.eu/culture/our-policy-development/doc2577_en.htm
22
23
18
Obrazovna strategija24 rukovodi se Stratekim okvirom za evropsku saradnju u

obrazovanju i obuci ("ET 2020").25 Vano je naglasiti da se vei broj poglavlja ovog
dokumenta nadovezuje na nae preporuke (vidi odeljak C).
Tekui kljuni dokument za strategiju za mlade je Rezolucija saveta za obnovljeni
okrivr evopske saradnje na polju omladinskih pitanja (2010-2018). 26
Nekoliko drugih oblasti, na koje pozorite i drama u obrazovanju imaju uticaj, nalaze
se u fokusu Komisije ili njenih lanova. Jedna od tih oblasti je kreativnost. Iz naeg
ugla gledanja, najznaajnije nedavno objavljene publikacije u ovoj oblasti su:
1. Umetnost u obrazovanju i kreativnosti: Pregled literature 27 (ova
publikacija je neposredno povezana sa naom oblau)
2. Uticaj kulture na kreativnost studija za DG EAC od KEA 28
3. Manifest evropskih ambasadora za kreativnost i inovaciju 29
4. Merenje Kreativnosti: knjiga i materijali sa konferencije 30
5. Kreativnost u evropskim kolama: pregled nastavnika. 31
Bilo nam je zadovoljstvo da proitamo Euridikin izvetaj o umetnikom i kultrnom
obrazovanju u evropskim kolama,32 koji moe biti dobra protivtea naem
izvetaju: obuhvata institucionalno poreklo ove oblasti.
Uenici koji redovno uestvuju u dramskim aktivnostma voljniji su da glasaju i da
aktivno uestvuju u javnim pitanjima (videti odeljak B.3.). Na ovaj nain, pozorite i
drama u obrazovanju mogu biti korisno sredstvo za kanalisanje uenika prema
otvorenim konsultacijama Evropske komisije, kao to su Drutveni dijalog 33 ili
Tvoj glas u Evropi.34
Pored evropskih institucija moramo pomenuti i odeljenje za kulturu UNESCO 35, koje
preuzima lavovski deo u postavljanju globalne agende za umetniko obrazovanje.
Kljuni dokumenti su:
Mapa za umetniko obrazovanje36
Seulska agenda: Ciljevi za razvijanje umetnikog obrazovanja 37
24
http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/doc1120_en.htm
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?
uri=OJ:C:2009:119:0002:0010:EN:PDF
26
http://ec.europa.eu/youth/pdf/doc1648_en.pdf
27
http://www.creativitycultureeducation.org/data/files/5-b-arts-in-education-andcreativity-2nd-edition-91.pdf
28
http://www.keanet.eu/docs/execsum_creativity_english%20.pdf
29
http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/doc/year09/manifesto_en.pdf
30
31
http://ftp.jrc.es/EURdoc/JRC55645_Creativity%20Survey%20Brochure.pdf
32
http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice/documents/thematic_reports/113EN.pdf
25
33
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=329&langId=en
34
http://ec.europa.eu/yourvoice/index_en.htm
35
http://portal.unesco.org/culture/en/ev.phpURL_ID=2916&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html
36
37
http://portal.unesco.org/culture/en/files/41117/12790338165Seoul_Agenda_Goals_for_the
_Development_of_Arts_Education.pdf/Seoul%2BAgenda_Goals%2Bfor%2Bthe
%2BDevelopment%2Bof%2BArts%2BEducation.pdf
19
Ulaganje u kulturnu raznolikost i interkulturalni dijalog - UNESCO svetski

izvetaj38
Konvencija o zatiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza 39
Druga svetska konferencija o umetnikom obrazovanju 40
Konano, nuno je naglasiti da postoje tri zasebne strategije za geografske regije

koje takoe stavljaju snaan naglasak na gore navedene oblasti. Primeri su EU
strategija za Dunavsku regiju,41 Zelena knjiga kreativne ekonomije za nordijski
region,42 i Shema kulturnog ruksaka u Norvekoj. 43
Kao to vidimo, pozorite i drama u obrazovanju imaju mnogo znaajnih dodirnih
taaka na razliitim nivoima brojnih tekuih meunarodnih politika. Stoga je
iznenaujue koliko su malo panje u poslednje vreme dobijali od onih koji kreiraju
politiku. Da bismo pozorite i dramu u obrazovanju stavili pod reflektore, pozvali smo
u pomo nezavisne istraivae koji su ispitivali njihovu uspenost.
A.6. Uvod u metodologiju istraivanja
Nae istraivanje primenilo je longitudinalni kros-kulturni dizajn, to u sutini znai da
smo merili efekte pozorita i drame u obrazovanju u razliitim kulturama (kroskulturalno) tokom odreenog vremenskog perioda.44 Prilikom ispitivanja uticaja na
Kljune kompetencije treba imati na umu etiri znaajna aspekta istraivanja:
1. Kultura: podaci su prikupljani iz obrazovnih oblasti dvanaest razliitih nacija
(videti sliku 1). Sever i Jug, Istok i Zapad, Zemlje lanice EU i zemlje koje to nisu
zastupljene su u naem bogatom uzorku.
2. Vrsta aktivnosti pozorita i drame u obrazovanju: Tri razliite vrste grupa sa
razliitim tretmanima bile su ispitivane u svakoj kulturi (videti slike 1 i 3):
a. Ekperimentalne grupe sa jednokratnom pozorinom ili dramskom
aktivnou: u kojoj su se merili uticaji pozorita i drame kao posebnog
dogaaja u trajanju od nekoliko sati (npr. program pozorita u
obrazovanju),
b. Ekperimentalne grupe sa kontinuiranim pozorinim i dramskim
aktivnostima: u kojima je meren uticaj redovnih sastanaka tokom
38
http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001847/184755e.pdf
40
41
http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperation/danube/index_en.htm
42
http://www.nordicinnovation.net/_img/a_creative_economy_green_paper_for_the_nordic_
region3.pdf
43
Ministarstvo kulture, Norway 2008. A Cultural Rucksack for the Future
44
Vano: Svi materijali koji se odnose na istraivanje u ovoj knjizi, ukljuujui i delove koji
tumae metodologiju i rezultate, napisani su pojednostavljenim, lako razumljivim stilom
umesto stilom naunih radova. Razlog za to je to je ova knjiga napisana za veliku grupu
obrazovnih i kulturnih zainteresovanih strana a ne samo za akademsku javnost. Rezultati
e biti objavljeni i u naunim urnalima sa vrnjakim prikazima, uz upotrebu
odgovarajueg jezika, formata i matematikih statistikih podataka. Ovde smo nastojali
da koristimo samo najneophodnije naune termine i da ih jasno rastumaimo u tekstu.
39
20
etvoromesenog perioda (npr. Omladinske grupe koje spremaju

pozorinu predstavu, sa minimumom od 10 termina tokom 4 meseca),
c. Kontrolne grupe za obe ekperimentalne grupe: u kojima nije bilo pozorinih
i dramskih aktivnosti u obrazovanju. Ove grupe ile su u istu kolu ili su
pripadale veoma slinom okruenju kao i ekperimentalne grupe. Kada se
sprovodi eksperiment sa ciljem da odredi efekte jedne jedinstvene varijable
interesa, koristi se kontrolna grupa da bi se minimalizovao nenameravani
uticaj drughih varijabli na isti sistem. U DICE istraivanju svaka
eksperimentalna grupa mladih koji su uestvovalil u aktivnostima pozorita
i drame u obrazovanju uparena je sa kontrolnom grupom koja je imala
onoliko identinih karakteristika koliko je bilo mogue (u veini sluajeva iz
iste kole i istog godita), u idealnoj situaciji jedina razlika meu njima bila
je da nisu uestvovali u bilo kakvim aktivnostima pozorita i drame u
obrazovanju.
3. Uzrast uenika: u ovom istraivanju ispitivani su mladi uzrasta 13-16 godina. Za
istraivanje u ovoj studiji izabrali smo adolescente zato to: (1) sa gledita
razvojne psihologije, ovo su godine u kojima se formiraju stavovi (npr. Uverenja o
samoefikasnosti). Stavovi su bili donekle potcenjeni aspekti kljunih
kompetencija, budui da se adolescenti oslanjaju na socijanu interakciju da bi
formirali sopstveni identitet, interesovalo nas je kako pozorite i drama u
obrazovanju mogu pomoi u ovom veoma osetljivom periodu, (2) definicije
kljunih kompetencija su predlozi za autput i stoga smernice za obrazovanje:
starija deca blia su ovom autputu, (3) jedan od ciljeva obrazovanja je priprema
za ivot: ovo je mogue izmeriti kod starije dece, (4) aktivnosti pozorita i drame u
obrazovanju za ovu starosnu grupu razlikuju se u evropskim zemljama: dok u
nekm zemljama postoji mala ponuda iz oblasti pozorita i drame za ovu starosnu
grupu (npr. u Norvekoj), u drugim zemljama edukatori za pozorite i dramu
veruju da je razvijanje kompetencija, stavova i vetina kroz aktivnosti pozorita i
drame u obrazovanju veoma efikasno u ovoj starosnoj grupi (npr. u Maarskoj) ,
(5) pouzdano merenje stavova je vie mogue u toj starosnoj grupi (npr. ankete
nisu naroito pouzdane za veoma malu decu).
4. Vreme: Dva longitudinalna ispitivanja sprovedena su sa ciljem da se pokau neki
jaki uticaji aktivnosti pozorita i drame u obrazovanju na kljune kompetencije:
etvoromeseni dugoroni nacrt za kontinualne i kratkoroni (jednomeseni) nacrt
za jednokratne aktivnosti (videti sliku 2). Stavke za prikupljanje podataka bile su
sledee:
Za grupe sa jednokratnom dramskom ili pozorinom aktivnou i njihove
kontrolne grupe (u periodu izmeu 1.10. 2009 i 31.01.2010.):
Podaci iz input anketa: dve nedelje pre aktivnosti.
Podaci na osnovu opservacije: tokom aktivnosti.
Podaci iz autput anketa: dve nedelje nakon aktivnosti.
Za grupe sa redovnim pozorinim i dramskim aktivnostima i njihove
kontrolne grupe:
Podaci iz input anketa: izmeu 21.9. i 15.10.2009.
Podaci na osnovu opservacije: tokom pozorine i dramske aktivnosti u
periodu izmeu 15.11. i 15.12. 2009.
21
Podaci iz autput anketa: u januaru 2010 (za nekoliko grupa: u

decembru 2009)
Ukratko: za jednokratne ekperimentalne grupe istraivaki period iznosio je etiri
nedelje, a za kontinualne grupe istraivaki period je trajao etiri meseca. Iako je
merni period bio kratak, bio je dovoljno dugaak da ukae na bilo kakve promene
koje su se javile, i da predvidi kakve bi efekte odreeni programi imali na
dugoronoj bazi. (Ukoliko je promena minorna ali znaajno pozitivna u periodu od
etiri meseca, moemo oekivati da u rasponu od nekoliko godina promena u
istom pravcu bude verovatna.)
Slika 2. Kros-kulturni aspekt istraivanja
Slika 3. Vremenski aspekt istraivanja (longitudinalni pristup)
22
Slika 4. Primer strukture u jednoj zemlji
Uzorak u zemlji
Eksperimentalna grupa
Minimum n=160 iz najmanje 8 grupa
Jednokratna
Minimum n=80, iz najmanje 4 grupe/odeljenja
Kontinuirana aktivnost
Kontrolna grupa
Minimum n=160 iz najmanje 8 grupa
Jednokratna
Kontinuirana aktivnost
Uzrast 13-16 godina
Eksperimentalne i kontrolne grupe iz iste kole ili slinog okruenja
Slika 5. Tipovi podataka i odnosi izmeu razliitih vrsta podataka
23
24
B. Rezultati
B.0. Opisna statistika
Broj uenika ukljuenih u istraivanje

U DICE istraivanju prikupljenii su podaci od ukupno 4 475 uenika, uz gotovo
jednak broj deaka i devojica.
Razmer po zemljama je sledei: Republika eka: 182, Maarska: 1 336,
Holandija: 399, Norveka: 383, Palestina: 426, Poljska: 361, Portugalija: 122,
Rumunija: 331, Srbija: 285, Slovenija: 298, vedska: 156, Velika Britanija:
196.
2 257 anketiranih je uestvovalo u aktivnostima pozorita i drame u
obrazovanju, 2 218 bilo je u jednoj od kontrolnih grupa. U okviru istranih
grupa, 1 035 uenika uestvovalo je u jednokratnoj dramskoj aktivnosti a 1
222 u kontinuiranim aktivnostima.
938 anketiranih izjavilo je da su redovno uestvovali u aktivnostima pozorita i
drame u obrazovanju pre DICE projekta; veina njih bila je u istranim
grupama.
1 080 razliitih varijabli izmereno je po ueniku. 45
To znai da je tano 4 833,000 elija jedinstvenih podataka, nekoliko stotina hiljada
veza, interakcija i odnosa meu varijablama koje treba istaiti, statisiki autput dosije
od 1,23 GB (i to samo u preliminarnoj, osnovnoj analizi) i potencijal za nekoliko
desetina publikacija u godinama koje dolaze. Najznaajniji rezultati po prvi put se
predstavljaju u daljem tekstu.
Vano: Zbog obima i kompleksnosti podataka, izlaganje svih rezultata istraivanja
zahtevae nekoliko stotina (ili, verovatnije, nekoliko hiljada) strana. Ovde je prikazan
samo mali izbor rezultata. Objavljivanje svih rezultata u detaljnom obliku bie zadatak
godina pred nama.
Glavne karakteristike praenih programa pozorita i drame u obrazovanju
Glavne izmerene karakteristike programa pozorita i drame u obrazovanju
Izmereno je 111 razliitih programa pozorita i drame u obrazovanju, od ega
je 56 programa bilo kontinuirano, a 55 jednokratno
83 grupe su bile homogene (uenici su bili iz istog odeljenja) a 25 je bilo
heterogeno (uenici su bili iz razliitih odeljenja) (nedostaju podaci za 3
sluaja)
Raspored programa meu zemljama bio je sledei: Republika eka: 4,
Maarska: 26, Holandija: 6, Norveka: 7, Palestina: 13, Poljska: 10,
Portugalija: 6, Rumunija: 7, Slovenija: 12, Srbija: 7, vedska: 7, Velika
Britanija: 6.
45
Ukljuujui originalno merene varijable I one obraunate, npr. prosenu vrednost na

skalama.
25
Trajanje jednokratnih aktivnosti kretalo se u rasponu od 45 minuta do 210

minuta
Ukratko, uzorak je ne samo veliki ve i veoma heterogen i stoga reprezentativan za

aktuelne aktivnosti drame i pozorita u obrazovanju u Evropi.
B.1. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu

kompetenciju Komunikacija na maternjem jeziku
Komunikacija na maternjem jeziku *

Komunikacija na maternjem jeziku je sposobnost da se izraze i interpretiraju misli,
oseanja i injenice kako u usmenom, tako i u pismenom obliku (sluanje, govor,
itanje i pisanje), i da se stupa u lingvistiku interakciju na odgovarajui nain u
punom spektru drutvenih i kulturnih konteksta obrazovanje i obuka, rad, kua i
slobodno vreme, u skladu sa linim potrebama i okolnostima.
*U obzir je uzeto da maternji jezik ne mora u svim sluajevima biti zvanini jezik
drave lanice i da je sposobnost da se komunicira na zvaninom jeziku preduslov
za obezbeivanje pune participacije jedinke u zajednici. Mere kojima se ovo pitanje
reava drave lanice donose nezavisno.
Preporuka Evropskog parlamenta i Saveta od 18.12.2006, na temu kljunih
kompetencija za celoivotno uenje
Analiza ulaznih mernih podataka, kada se uporede uenici koji redovno uestvuju u
aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju sa onima koji u takvim aktivnostima ne
uestvuju, znaajni rezultati pokazali su se na sledeim skalama 46:
Skala
Neka tipina pitanja iz skale
Srednja
vrednost
onih koji
uestvuju
u drami
Srednja
vrednost
onih koji
NE
uestvuju
u drami
Razlika
Znaajnost
itanje i
razumevanje
(samoprocena)
Lako mi je da razumem kolske

knjige
Volim da itam.
Razumem metafore i simbole.
Lako mi je da itam novine.
Stidim se kada treba da govorim
pred velikom publikom (obratno
raunat rezultat)
Usuujem se da izrazim svoje
miljenje.
Imam smisla za humor.
3.8459
3.6352
4.21 %
p<0.000
3.7929
3.5499
4.86 %
p<0.000
4.2508
4.0723
3.57 %
p<0.000
Pouzdanje u
komunikaciji
(samoprocena)
Humor
(samoprocena)
46
Za dalja objanjenja termina kao to su skala Ili signifikanca, znaajnost, videti Dodatak
D.4.
26
Tabela 1. Uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u

obrazovanju u poreenju sa onima koji u takvim aktivnostima ne uestvuju,
prema kljunoj kompetenciji Komunikacija na maternjem jeziku
Da zakljuimo, ini se da se oni uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima
pozorita i drame u obrazovanju oseaju vee samopouzdanje u itanju,
razumevanju zadataka, komunikaciji i humoru.
Znaajnost, vrednost p: U statistici, smatra se da je rezultat statistiki znaajan ako

nije verovatno da se desio sluajno. Nivo znaajnosti izraava se vrednou p, i to
je ona manja, rezultat je znaajniji. Vrednost p se mnoi sa 100 i oitava kao
procenat, npr. kada je p = 0.02, to znai da je mogunost da se rezultat javio
sluajno 2% . U drutvenim naukama, p < 0.01 se smatra jakom znaajnou.
SVI rezultati navedeni u ovoj knjizi su znaajni (p<0.05 ili manje). Kada je p<0.000, u
pitanju je veoma snana znaajnost, to znai da je verovatnoa da je rezultat
sluajan izrazito mala, i da je veoma verovatno da je izazvana uticajima koji su
mereni. Ovo tumaenje neemo ponavljati za svaku tabelu, ali ovde itaocu
skreemo panju da je ovako izrazita znaajnost veoma retka u drutvenim
naukama, tako da veina rezultata o kojima se diskutuje u ovoj knjizi imaju veoma
visoku znaajnost.

kompetenciju Uiti kako se ui
Uiti kako se ui
Uiti kako se ui oznaava sposobnost da se stremi i istraje u uenju. Svako bi za
sebe trebalo da bude sposoban da organizuje sopstveno uenje, kroz efikasno
upravljanje vremenom i informacijama, kako samostalno tako i u grupama.
Kompetencija podrazumeva svesnost o sopstvenom procesu uenja i potrebama,
identifikovanje dostupnih prilika i sposobnost da se prevaziu prepreke da bi se
uspeno uilo. To znai sticanje, obradu i usvajanje novih znanja i vetina, kao i
traganje za smernicama i njihovo korienje. Uiti kako se ui podstie uenike da se
oslanjaju na ranije uenje i ivotna iskustva, sa ciljem da koriste i primenjuju znanja i
vetine u rasponu konteksta kod kue, na poslu, u obrazovanju i obuci. Motivacija i
pouzdanje su kljuni za kompetencije pojedinca.
Preporuka Evropskog parlamenta i saveta, iz 18.12.2006., za kljune
kompetencije za celoivotno uenje
Analizom ulaznih mernih podataka, kada se uenici koji redovno uestvuju u
aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju uporede sa onima koji u njima ne
uestvuju, znaajne ralike iskazuju se na sledeim skalama:
Skala
Neka tipina pitanja iz skale
Srednja
vrednost
Srednja
vrednost
Razlika
Znaa
27
onih koji
uestvuju
u drami
Kreativnost
(samoprocena)
Uivanje u koli
Kako se oseaju
u koli
Vano mi je da koristim matu

3.6045
Vano mi je da budem kreativan/a
(npr. eksperimentisanje, obavljanje na
razliite naine)
Moji asovi su zanimljivi
3.2968
Volim da idem u kolu
Moji nastavnici najbolje znaju kako
da me naue
Lestvica od 1-10, s tim da 10 znai da 7.21
se veinu vremena sjajno oseaju u
koli, a 1 da se veinu vremena
oseaju grozno u koli
onih koji
NE
uestvuju
u drami
3.2586
6.9 %
p<0.0
3.1713
2.51 %
p<0.0
6.91
6%
p<0.0

obrazovanju, u poreenju sa onima koji u takvim aktivnostima ne uestvuju, u
odnosu na kljunu kompetenciju Uiti kako se ui
Da rezimiramo, izgleda da je vea verovatnoa da oni uenici koji redovno uestvuju
u obrazovnom pozoritu i drami oseaju da su kreativni, i da vie vole da idu u kolu
nego njihovi vrnjaci, i vie uivaju u kolskim aktivnostima.
Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kreativnost izgledaju oigledno a rezultati
istraivanja podravaj ovu hipotezu. Sledea slika ilustruje promene u ulaznim i
izlaznim rezultatima kontrolnih i istraivakih grupa na skali samoprocene
kreativnosti meu uenicima koji ranije nisu uestvovali u aktivnostilmla pozorita i
drame u obrazovanju. Razlika je znaajna. (p<0.028).
U nekoliko sluajeva aktivnosti drame i pozorita mogu ak uticati i na prosene
ocene uenika (sve ocene, a ne samo iz oblasti drutvenih nauka). Ovakav je sluaj
u kontinualnim grupama u Palestini, gde se ocene obraunavaju u procentima.
Sledea ilustracija dovoljno govori.
28
Procenjena srednja vrednost mere

I_VII28 Da li redovno uestvuje u dramskim ili pozorinim radionicama ili asovima?
(ne samo kao posmatra...)
Kontrola ili ekperimentalna grupa
K
I
Slika 6. Razlike izmeu eksperimentalne grupe (uenici koji su uestvovali u
aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju) i kontrolne grupe (uenici koji
nisu uestvovali u ovim aktivnostima) u samoproceni kreativnosti meu
uenicima koji prethodno nisu uestvovali u obrazovnom pozoritu i drami
Procenjena srednja vrednost mere
Zemlja PS
Kontrolna ili ekperimentalna
-K
-R
Uzimajui u obzir da je vremenski razmak izmeu ulaznih i izlaznih mernih podataka
samo oko tri meseca, moemo zamisliti dugorone efekte aktivnosti pozorita i
drame u obrazovanju na kolski uspeh uenika.
-

kompetenciju Meuljudska, interkulturna i socijalna kompetencija i
graanska kompetencija
Meuljudska, interkulturalna i socijana kompetencija, graanska kompetencija
29
Ove kompetencije obuhvataju sve oblike ponaanja koji osposobljavaju jedinke da na

efikasan i konstruktivan nain uestvuju u drutvenom i radnom ivotu, a posebno u
drutvu u kome je diversifikacija u porastu, i da razreavaju konflikte kada je to
potrebno. Graanske kompetencije osposobljavaju osobe da uzimaju puno uee u
graanskom ivotu, koje se zasniva na poznavanju drutvenih i politikih koncepata i
strukutura i posveenosti aktivnom i demokratskom ueu.
Preporuka Evropskog Parlamenta
kompetencijiju celoivotnog uenja
Saveta,
18.12.
2006,
za
kljunu
Analizom unesenih mernih podataka, kada se uporede uenici koji redovno uestvuju
u aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju sa uenicima koji u takvim
aktivnostima ne uestvuju, razlike su naene na sledeim skalama:
Skale
Neka karakteristina pitanja iz

skale
Srednja
vrednost
onih koji
uestvuju
u drami
Srednja
vrednost
onih koji
NE
uestvuju
u drami
Zauzimanje
empatike
perspektive
Ponekad nastojim da bolje razumem

svoje drugove tako to zamiljam
kako stvari izgledaju sa njihovog
gledita.
Verujem da svaki problem ima dve
strane i trudim se da ih obe
sagledam.
esto imam nena, brina oseanja
za ljude koji imaju manje sree od
mene.
Kada vidim da nekoga
zloupotrebljavaju, nekako se
zatitiniki oseam prema njemu
Razreavam veinu svakodnevnih
problema.
Razreavam veinu emotivnih
uznemirenosti kada se jave.
Pokuavam da smislim razliite
naine da reim probleme.
Pravim plan akcije.
Nastojim da analiziram probleme koji
se pojave, kako bih ih bolje
razumeo/la.
Kako ocenjuje svoj poloaj u
razredu? Izaberi najprikladniji opis.
1. Ja sam dominantan/a u krugu
uenika u razredu.
2. Nisam dominantna linost, ali
pripadam odreenom krugu ljudi.
3. Ne pripadam nikakvim krugovima,
ali imam prijatelje.
4. Obino sam sam/a
1.Ne bi mi smetalo da ivim u istoj
3.7108
Empatija i
brinost
Reavanje
problema
Snalaenje u
stresnim
situacijama
Dominantnost u
razredu
Drutveno
Razlika
Znaajnost
3.5845
2.53
%
p < 0.000
3.9145
3.7072
4.15
%
p < 0.000
3.7542
3.6419
2.25
%
p < 0.000
3.6978
3.6420
1.12
%
p < 0.052
2.17
2.11
1.2 %
p < 0.020
3.1865
2.5051
13.63
p < 0.000
30
prihvatanje
spoljne grupe
(najantipatinija
etnika grupa,
manjina ili nacija
)47
Drutveno
prihvatanje
nepoznate
nacije
Volja da se
glasa
Aktivno uee
zemlji sa njima.
2. Ne bi mi smetalo da mi budu
komije.
3. Ne bi mi smetalo da sedimo u istoj
klupi u odeljenju.
4. Ne bi mi smetalo da im pomognem
ako su u nevolji na ulici.
3.3333
5. Ne bi mi smetalo da mi budu
drugovi.
6. Ne bi mi smetalo da mi je
devojka/mladi neko ko je...
Ukoliko bi mogao da uestvuje u 0.6611
demokratskom donoenju odluka i
imao priliku da izrazi svoje miljenje;
ako bi mogao da glasa o odreenim
pitanjima, da li bi glasao/la
- u tvojoj koli (npr. izbori na
Studentskom Udruenju, u akom
parlamentu?
- u tvom gradu (npr. izbor za lokalne
vlasti)?
- u tvojoj zemlji (npr. opti izbori)?
- na izborima za Evropski Parlament?
Moe li da zamisli sebe kako
0.6420
- uestvuje u kampanji ili debati o
vanom pitanju od javnog znaaja
- izraava svoje miljenje u
novinama, na radiju ili TV-u u vezi
odreenog pitanja
- uestvuje u kampanji kao aktivista
za neko humanitarno pitanje
2.7183
12.3
%
p < 0.000
0.5831
7.8 %
p < 0.000
0.5268
11.5
%
p < 0.000

prema kljunoj kompetenciji Meuljudske, interkulturne i drutvene
kompetencije i graanska kompetencija
Da zakljuimo, uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u
obrazovanju imaju vie empatije: pokazuju brigu za druge i vie su u stanju da
promene ugao gledanja. Bolji su u reavanju problema i izlaenju na kraj sa stresom.
Vea je verovatnoa da e biti centralne figure u razredu. Znaajno su tolerantniji i
prema manjinama i prema strancima, i daleko su aktivniji graani: pokazuju vee
interesovanje za glasanje ili uestvovanje u pitanjima od javnog znaaja.
Sledei grafikon je ivopisna ilustracija kako se drutveno prihvatanje spoljanje
grupe menja u ekperimentalnoj i u kontrolnoj grupi.
47
Manjina/nacija se menjala od zemlje do zemlje, zasnovano na nacionalnim podacima.
31
Procenjena granina vrednost mere _1

Kokntinualna ili jednokratna grupa = Co
Procenjena granina vrednost mere
Kontrolna ili ekperimentalna
K
I
Slika 7. Razlike izmeu kontinualne ekperimentalne grupe (uenici koji su
uestvovali u aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju) i kontrolne grupe
(oni koji nisu) u prihvatanju spoljne grupe (najmanje prihvaena nacija ili
manjina u zemlji)
-

kompetenciju Preduzimljivost
Preduzimljivost
Preduzimljivost se odnosi na sposobnost pojedinca da pretvori ideje u akcije.
Podrazumeva kreativnost, inovaciju, i preuzimanje rizika, kao i sposobnost da se
planira i upravlja projektima da bi se postigli ciljevi. Podrava svakoga u
svakodnevnom ivotu kod kue i u zajednici, zaposlene da budu svesni sadraja
svog rada i da budu sposobni da iskoriste prilike, i predstavlja temelj za odreene
vetine i znanja potrebne preduzetnicima koji uspostavljaju socijalne ili komercijalne
aktivnosti.
kompetencije za celoivotno uenje
Kreirali smo dve skale za merenje ove kompetencije: jedna je bila samoprocena
preduzimljivosti i inovativnosti, a druga je bila merenje nivoa posveenosti da bi se
postiglii vii ciljevi u budunosti. Analizom ulaznih mernih podataka, kada se uporede
32
uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju sa

onima koji u takvim aktivnostima ne uestvuju, znaajne razlike pronaene su na obe
skale:
Skala
Neka karakteristina pitanja iz

skale
Srednja
vrednost
onih koji
uestvuju
u drami
Srednja
vrednost
onih koji
koji ne
uestvuju
u drami
Razlika
Znaajnost
samoevaluacija
preduzetnitva i
inovacije
Umem da uoim prilike ili

mogunosti stvari i kada drugi to ne
mogu ili nee
U stanju sam da prevaziem svoj
strah od opasnosti ako uoim priliku
Da li smatra da si talentovan/a, i da
li si zainteresovan/a da radi sledee
stvari kada odraste, u
BUDUNOSTI?
- vodi sopstveni posao
- pronalazi nove stvari
- dizajnira nove stvari
- postane istraiva u izazovnoj
grani nauke
- prihvatanje vanog poloaja
- proizvodnju i distribuciju sopstvenih
proizvoda
3.7021
3.5393
3.26 %
p < 0.000
3.3624
3.2431
2.39 %
p < 0.001
nivo
posveenosti

prema kljunoj kompetenciji preduzetnitvo
Ukratko, uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u
obrazovanju su inovarivniji i preduzimljiviji i pokazuju veu posveenost svojoj
budunosti i imaju vie planova.
-

kompetenciju Izraavanje kroz kulturu
Izraavanje kroz kulturu

Uvaavanje znaaja kreativnog izraavanja ideja, iskustava i emocija u irokom
rasponu medija, ukljuujui muziku, izvoake umetnosti, knjievnost i vizualne
umetnosti. Samoizraavanje kroz razliite medije []. Vetine podrazumevaju i
sposobnost da se vlastita kreativna i izraajna gledita postave u odnos sa
miljenjima drugih. [] Snaan oseaj identiteta je osnova za potovanje i otvoren
stav prema raznolikosti izraavanja kroz kulturu.
kompetecije za izraavanje kroz kulturu
33
Analizom unosnih mernih podataka, kada se uporede uenici koji redovno uestvuju
u aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju sa uenicima koji u takvim
aktivnostima ne uestvuju, razlike su naene na sledeim skalama:
Skale
Neka karakteristina pitanja iz skale
Srednja
vrednost
onih koji
uestvuju
u drami
Srednja
vrednost
onih koji
ne
uestvuju
u drami
Razlike
Znaajnost
odlazak na izlobu?
odlazak na pozorinu predstavu?
sluanje koncerta klasine muzike?
3.4078
2.9535
9.09 %
p < 0.000
gledanje filmova u bioskopu?
4.4528
4.3727
1.6 %
p < 0.014
odlazak na koncert popularne

muzike?
odlazak na plesnu predstavu?
3.7875
3.4579
6.59 %
p < 0.000
pohaanje likovne ili radionice

rukotvorina?
pohaanje filmskog kursa?
sviranje u orkestru?
uee u omladinskom pozoritu?
stvaranje sopstvenog asopisa?
miksuje muziku?
pravi sopstvene video klipove?
stvara muziku sa drugovima?
komponuje pesme?
pie kratke prie/ romane/ pesme/
drame?
vodi sopstveni dnevnik (dnevni
zapis)?
crta ili slika?
stvara neto rukama (vajanje ili
rukotvorine)?
snima fotografije?
stvara digitalnu umetnost?
plee?
lan si plesne grupe?
uestvuje u pravljenju predstava?
koliko ti je vana kultura?
2.0668
1.4084
13.17
%
p < 0.000
2.2200
1.8714
7.00 %
p < 0.000
2.6119
1.7901
16.44
%
p < 0.000
2.8861
2.4990
7.74 %
p < 0.000
2.7005
1.9333
15.34
%
p < 0.000
7.93
7.21
7.2 %
p < 0.000
Koliko esto...
Pohaanje
klasinih
kulturnih
dogaaja
odlazak u
bioskop
pohaanje
popularnih
kultlurnih
dogaaja
uestvovanje na
umetnikim
aktivnostima
ukljuivanje u
nove medije i
muziku
pisanje
uee u
vizualnim
umetnostima
uee u
izvoakim
umetnostima
vanost

prema kljunoj kompetenciji izraavanje kroz kulturu
Ove rezultate je lako sumirati. Pohaanje aktivnosti pozorita i drame u obrazovanju
ima snaan efekat transfera na druge anrove umetnosti i kulture, a ne samo na
izvoake umetnosti, ve i na pisanje, komponovanje muzike, stvaranje filmova,
rukotvorine, i pohaanje svih vrsta umetnikih i kulturnih aktivnosti. Vano je naglasiti
da ovi rezultati takoe podvlae ekfekt izgraivanja zajednice kroz pozorite i dramu
34
u obrazovanju: neke od najveih razlika izmerene su na kulturnim aktivnostima koje

se rade u grupi.
B.6. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu kompetenciju Sve to i

jo vie
Sve to I jo vie
Broj 06 u naem DICE istraivanju ukljuuje prvih pet ali dodaje i novu dimenziju zato
to se pozorite i drama u obrazovanju temeljno bave univerzalnom
kompetencijom ta to znai biti ovek. Rastua zabrinutost zbog koherentnosti
naeg drutva i razvijanje demokratskog graanstva zahteva moralni kompas kojim
emo locirati sebe same i jedni druge u svetu i poeti da prevrednujemo stare, i
stvaramo nove vrednosti; da zamislimo, imamo viziju, drutva u kome vredi iveti, i
iveti sa boljim oseajem kuda idemo sa dubokim ubeenjem o tome kakvi ljudi
elimo da budemo.
DICE konzorcijum
Pogledajmo da li uee u aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju ima uticaja
na kvalitet ivota uopte i na angaovanost mladih ljudi u irokom rasponu aktivnosti
i socijalnih odnosa. Donja tabela pokazuje koliko vremena u proseku uenici provode
u razliitim aktivnostima. Uporedili smo one uenike koji su izjavili da redovno
uestvuju u pozorinim i dramskim aktivnostima sa onima koji u njima ne uestvuju.
Kada je razlika izmeu dve grupe znaajna (p<0.05 ili obino bolja), oznaili smo je
crvenim, jasno naznaivi koja grupa ima vii rezultat.
Da lli redovno uestvuje u dramskim ili
pozorinim radionicama ili asovima
(ulazni podaci)
U DANU / SATI
spavanje
oputanje
jelo
u koli
uenje van kole
itanje (ne obavezne lektire)
gledanje TV-a
pretraivanje interneta
igranje kompjuterskih igara
obavljanje kunih poslova
igranje, razgovor, provoenje vremena sa
lanovima porodice
uvanje mlae brae / sestara
PRETHODNE NEDELJE/ KOLIKO PUTA
vianje sa drugovima
bavljenje sportom
bavljenje hobijem
gledanje, sluanje ili itanje vesti
NE
Sati
8.0083
1.712
1.447
6.317
1.575
0.760
1.719
1.797
0.898
0.885
1.652
0.496
puta
4.34
2.82
3.35
3.08
DA
>
>
<
<
<
<
>
>
>
<
<
<
<
>
<
<
Sati
7.9061
1.704
1.524
6.403
1.603
0.971
1.612
1.770
0.773
0.973
1.840
0.579
puta
4.48
2.71
3.40
3.23
35
obavljanje stvari za moju porodicu (npr.

kupovina, organizovanje namirnica,
popravljanje stvari, pravljenje odee)
bavljenje honorarnim poslom
bavljenje kreativnim aktivnostima (npr.
komponovanje muzike, pisanje, gluma, ples
itd.)
PRETHODNOG MESECA / KOLIKO PUTA
odlazak u bioskop
odlazak u pozorite, na izlobe ili u muzeje
obilazak trnih centara/ supermarketa
odlazak u kafie, diskoteke, na koncerte
molitva, odlazak u crkvu/ damiju/ sinagogu
boravak na ulici
etanje/odlazak u etnju/ vonja biciklom
2.48
0.28
1.95
2.70
<
<
0.39
3.00
<
puta
1.01
0.50
4.59
1.25
5.43
6.61
5.92
<
<
<
<
<
<
<
puta
1.26
0.96
5.06
1.31
6.64
6.62
6.46
Tabela 6. Poreenje dnevnih aktivnosti uenika koji redovno uestvuju u

programima pozorita i drame u obrazovanju i uenika koji u njima ne
uestvuju
Najvaniji zakljuci koji se iz ovih nalaza mogu izvui jesu da mladi koji redovno
uestvuju u pozorinijm i dramskim aktivnostima provode vie vremena u
aktivnostima koje imaju drutvenu dimenziju kako kod kue, (npr. sa porodicom, u
uvanju mlae brae i sestara) tako i u iroj zajednici (npr. vea je verovatnoa da e
imati honorarni posao, provoditi vreme sa drugovima, i ee pohaati umetnike
aktivnosti ili prati kulturna dogaanja.) Nasuprot tome, provode manje vremena u
gledanju TV-a i igranju kompjuterskih igara.
B.7. Nastavnike ankete - evaluacija

Od nastavnika u kolama traili smo da evaluiraju sve uenike (eksperimentalne i
kontrolne grupe) u odnosu na pet kompetencija. Analizom ulaznih mernih podataka,
kada se uporedi procena onih uenika koji redovno uestvuju u aktivnostima
pozorita i drame u obrazovanju sa uenicima koji u ovim aktivnostima ne uestvuju,
znaajne razlike javljaju se na skalama svih pet kompetencija:
Skala
Neka karakteristina pitanja iz skale
Srednja
vrednost
onih koji
uestvuju
u drami
Srednja
vrednost
onih koji ne
uestvuju u
drami
Razlika
Znaajnost
Komunikacija
On/a se uvek usuuje da iskae

svoje miljenje.
On/a puno pria.
On/a se stidi da govori pred velikom
publikom. (inverzivna interpretacija)
On/a ume da jasno izirazi svoje
miljenje.
On/a sa lakoom razume kolske
3.5790
3.4018
3.54 %
p < 0.000
3.6702
3.4892
3.62 %
p < 0.000
Uiti kako se ui
36
Socijalne i
graanske
kompetencije
Preduzimljivost
Svest o kulturi
udbenike.
On/ ima dobro dugorono pamenje.
Njegov/njen opti akademski uspeh
je dobar.
On/a razume korelacije i ume da
izvue zakljuke.
On/a ume da paljivo posmatra.
On/a provodi mnogo vremena u
uenju zato to voli da ui.
On/a nastoji da isproba razliita
reenja.
On/a je motivisan/a i entuzijastian/a
kada radi.
On/a ima puno svojih ideja.
On/a poznaje svoje snage.
On/a prihvata miljenja drugih.
On/a sarauje sa odrasllima.
On/a dobro upravlja konfliktima.
On/a je strpljiv/a i ima sposobnost da
saeka neto.
On/a je od pomoi.
On/a dobro sarauje sa drugim
uenicima.
On/a ume da zatarai pomo ukoliko
ima problem, i ume da izrazi svoj
problem.
On/a je zainteresovana za svet
poslovanja.
On/a ume da uoi prilike koje vrnjaci
proputaju.
On/a ima sopstvene snove o
poboljanju sveta.
On/a je u stanju da dotera svoje ideje
ako joj to pomae da ubedi vie ljudi
da rade sa njim/njom.
On/a voli da prati i uestvuje u
umetnikim aktivnostima.
On/a voli da uestvuje u dramskim
aktivnostima.
On/a je zaintersovana za vizualnu
kulturu i vizualne umetnosti.
On/a voli i uiva u muzici.
Njegov/njen nain samoizraavanja
bogat je emocijama.
On/a je otvorena za lina,
emocionalna i estetska iskustva.
On/a se uspeno izraava
neverbalnom komunikacijom.
3.8534
3.7175
2.72 %
p < 0.000
3.4809
3.3279
3.06 %
p < 0.000
3.8580
3.4928
7.3 %
p < 0.000
37
Svest o kulturi
On/a voli da gleda i uestvuje u

umetnikim aktivnostima. Voli da
uestvuje u dramskim aktivnostima.
3.8580
3.4928
7.3 %

prema proceni njihovih nastavnika u odnosu na pet kompetencija
Jednostavno reeno: Nastavnici uoavaju da oni uenici koji su uestvovali u
aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju postaju bolji u veini
kompetencija od uenika koji u ovim aktivnostima nisu uestvovali.
Mada su merene promene male, vano je uzeti u obzir da je razmak izmeu ulaznih i
izlaznih mernih podataka samo 1 4 meseca. Ukoliko bi postojao kontinuirani pristup
programima pozorita i drame u obrazovanju, i sa pretpostavkom da tendencija
uticaja ostane ista, oekivalo bi se da se rezultati uenika znaajno poboljaju tokom
dueg perioda.
B.8. Neki specifini rezultati opservacija

Kao to studije opservacija u razredu pokazuju, 48 uprkos injenici da su uenici
obino anksiozni kada drugi posmatraju ta rade, voljni su da meusobno razmenjuju
iskustva. Meutim, zbog svoje anksioznostil retko iniciraju takve razgovore i obino
se ne javljaju da govore tokom diskusija u razredu, osim ako ih nastavnik ne prozove.
Prema nalazima E. K. Rega49, veim delom nastavnik inicira sve procedure u razredu
bez svesti o tome da samo mali broj uenika uzima aktivno uee u ovim
procedurama. Samo takozvano glavno jezgro, 7-8 uenika koji sede u sredini
uionice, odgovara.
Tradicionalni nastavni metodi, koji koriste frontalne tehnike predavanja, ne stvaraju
interaktivno okruenje za uenje. U ovoj vrsti situacija uloga uenika je uloga
pasivnog aktera, dok nastavnik ima ulogu aktivnog instruktora. Kako tumai Novak 50,
tradicionalna nastava zasniva se na tome da nastavnik kontrolie okruenje za
uenje. Mo i odgovornost su u rukama nastavnika koji posmatra studente kao rupe
znanja koje treba napuniti informacijama51.
Ova tradicionalna praksa je u suprotnosti sa pristupima koji stavljaju dete u centar, u
kojima su uenici ti koji imaju kontrolu nad sopstvenim uenjem a mo i odgovornost
su briga uenika. Uenje u ovakvoj situaciji moe biti nezavisno, kolaborativno,
48
Videti stavke u bibliografiji u prilogu.

Wragg, E.C. (1994) An introduction to classroom observation, Routledge, p 113.
50
Novak, J. (1998) Learning, Creating and Using Knowledge: Concept Maps as Facilitative
Tools in Schools and Corporations; Lawrence Erlbaum Associates, Inc; New Jersey, str. 2425.
51
ehlt.flinders.edu.au/education/.../tradteac.htm
49
p < 0.000
38
kooperativno i takmiarsko. Pozorite i drama u obrazovanju kao pedagoki metod je

u samom srcu tradicije koja dete stavlja u centar. Umesto da posmatra decu kao
pasivne entitete, ova tradicija nastoji da podri njihovu ulogu aktivnog stvaraoca u
procesu uenja. Da bi se ovaj cilj postigao tokom rada kroz pozorite i dramu u
obrazovanju, edukatori koriste razliita pedagoko-metodoloka sredstva i rade kroz
oblike kao to su pozorina prezentacija, prezentacija uenika, pozorini performans,
diskusija-debata u razredu, dramski rad razeda, diskusija-debata u malim grupama,
dramski rad u malim grupama, rad u paru i individualni rad uenika. Edukatori ili
dramski pedagozi nastoje da podstaknu diskusiju, i delaju kao medijatori aktivnosti i
procesa u kojima deca koja uestvuju igraju aktivnu ulogu.
U DICE projektu 110 razliitih programa pozorita i drame u obrazovanju opservirali
su prethodno obueni, nezavisni opserveri, sa potpuno istim opservacionim listama u
svim zemljama. Svaka od ovih opservacija moe biti, i bie, zasebno analizirana.
B.9. Najznaajniji nalazi analize opisa dramskih programa
Od voditelja svakog od ispitivanih programa pozorita i drame u obrazovanju
zahtevano je da popune upitnik samoevaluacije, iji je deo bilo sledee pitanje:
Koju vrstu metoda koristite tokom dramskih aktivnosti? Kratko ih nabrojte. Kratko
opiite pedagoke, obrazovne, socijalne i estetske ciljeve svog rada. (maksimum 1
strana)
Odgovori na ovo pitanje u svih 111 ispitivanih programa pozorita i drame u
obrazovanju bili su analizirani kvalitativnom i polu-kvantitativnom metodom. Na ovaj
nain mogli smo da uporedimo slinosti i razlike 111 razliitih programa pozorita i
drame u obrazovanju iz dvanaest razliitih zemalja. Iznenaujue je da smo nali
daleko vie slinosti nego razlika. Ovo se razlikuje od prethodnih iskustava 52
istraivaa analitiara; u razliitim obrazovnim oblastima moe se nai daleko vie
nekonzistentnosti, anomalija i nesporazuma meu predstavnicima oblasti.
Rezultati prethodnih
Rezultati analize DICE opisa
istraivanja
Razliita tumaenja glavnih
Dobro definisani, zajedniki termini, saglasnost oko
termina
njihovog znaenja
Nedostatak zajednikih ciljeva Zajedniki ciljevi, jasni ciljevi
Pedagoko-metodoloke
Usaglaeno poznavanje pedagoko-metodolokih
anomalije
sredstava
Nedostatak meunarodnih
Radoznalost za meunarodne najbolje prakse,
iskustava
umreavanje
Tabela 7. Karakteristike prethodnih istraivanja prema analizi opisa drame u
DICE istraivanju
Analiza je otpoela kodiranjem tematskih jedinica, zajednikih tema koje se pojavljuju
u svim tekstovima (kodiranje je podrano upotrebom naunog softvera, Atlas.ti). Na
52
Nekoliko primera: (1) Kvalitetno javno obrazovanje protiv segregacije REI-projekt,

rezultati prve monitoring studije, Institut za otvoreno drutvo, Budimpeta 2005;(2)
Integracija u praksi (red. Silvija Nemet), Eksterna evaluacija rada Nacionalne mree za
integraciju. Nacionalni Institut za javno obrazovanje, Budimpeta, 2006.; (3) The model
schools of inclusive education. Qualitative research, 2009-2010. National Institute for
Educational Research and Development. Manuscript.
39
sledeem nivou analize ova tematska pitanja su suena i kanalisana u deset glavnih
kategorija. Uestalost pojavljivanja ovih pitanja u opisima drame pokazuje optu
prestinost tema: najuestalje se smatraju za najvanije, prema autorima originalnih
tekstova. Stoga se moe tvrditi da je daleko vei naglasak stavljen na teoretska
pitanja dramskog rada (ciljevi, sadraji, rezultati) nego na operacionalne teme kao
to je evaluacija deijeg izvoenja ili diseminacija njihovih iskustava (nacionalne i
internacionalne turneje).
Glavne teme
Uestalost pojavljivanja
1. Ciljevi rada pozorita i drame u obrazovanju

2. Fokus rada pozorita i drame u obrazovanju
3. Metodi primenjeni u radu pozorita i drame u
obrazovanju
4. Rezultati rada pozorita i drame u obrazovanju
5. Sadraj rada pozorita i drame u obrazovanju
6. Posledice rada pozorita i drame u obrazovanju
7. Osobine dece koja uestvuju
8. Nacionalne turneje
9. Internacionalne turneje
10. Evaluacija dece
Tabela 8. Teme zajednike u svim opisima drame
98
78
80
61
54
44
28
18
7
3
B.10. Najznaajniji nalazi iz anketa vodeih strunjaka

povezivanje rezultata i preporuka
2009. godine objavili smo poziv strunjacima za pozorite i dramu u obrazovanju iz

cele Evrope da podele svoje misli sa nama i procene situaciju pozorita i drame u
obrazovanju u njihovim zemljama. Uee je bilo otvoreno za sve strunjake: internet
upitnik bio je postavljen na veb-sajt projekta sa 19 otvorenih pitanja, u rasponu od
prestia dramskih pedagoga u kolama do toga kako vlasti mogu poboljati poloaj
pozorita i drame u obrazovanju.
Ukupno 61 strunjak se odazvao na poziv. Osim zemalja iz konzoricijuma, bili smo
poastvovani da su i strunjaci iz Hrvatske, Finske i Francuske odgovorili na poziv.
Rasprostranjenost odziva po zemljama bila je sledea: Hrvatska: 2, Republika
eka: 2, Finska: 2, Francuska: 2, Maarska: 13, Holandija: 2, Norveka: 10,
Palestina: 1, Poljska: 1, Rumunija: 2, Slovenija: 1, Srbija: 17, vedska: 2, Velika
Britanija: 4.
Saetak faktora podrke i ometanja u radu i irenju pozorita i drame u
obrazovanju
Postojei inioci podrke na celom uzorku
1. Unutranja motivacija, line vetine, ubeenje;
2. Entuzijazam u radu, lina inicijativa;
40
3. Iskusni i posveeni nastavnici koju pruaju podrku i nadreene upravne

strukture u kolama;
4. Dramski i pozorini pedagozi, nastavnici i vii predavai u viem i viskom
obrazovanju;
5. Master programi na priznatim univerzitetima, redovni kursevi u obuci
nastavnika, odseci specijalizovani za pozorite i dramu u obrazovanju,
kvalitetni nastavi materijali;
6. Rad nevladinih organizacija, udruenja graana, pozorine trupe, nacionalna
udruenja pozorita i drame;
7. Pozorita, umetniki centri i umetniki saveti koji pruaju podrku;
8. Dravno finansiranje, privatno sponzorstvo, novac od nacionalnih i
internacionalnih projekata;
9. Godinji festivali pozorita i drame u obrazovanju, strune radionice,
specijalizovane publikacije, prisustvo u medijima (lanci, intervjui, filmovi).
Postojei inioci ometanja na optem uzorku:
1. Slaba motivisanost donosilaca odluka;
2. Slaba motivisanost nastavnika, nedostatak angaovanja roditelja u
pitanjima pozorita i drame u obrazovanju;
3. Optine koje ne shvataju dramu ozbiljno, ne priznajui njen uticaj na decu;
4. Dominacija tradicionalnih nastavnih metoda u kolama, malo premiljanja o
pedagogiji i metodologiji;
5. Slab presti pozorita i drame kao redovnog kolskog predmeta;
6. Nedostatak univerzitetskih kurseva usredsreenih na pozorite i dramu u
obrazovanju, slab kvalitet postojeih programa obuke za nastavnike;
7. Slaba finansijska podrka i dotacije za pozorite i dramu u obrazovanju;
8. Nedostatak sistematskog istraivanja, eksterne evaluacije i fidbeka.
41
C. Preporuke
-
C.1. Opte preporuke za nacionalne i lokalne vlasti
Cilj: razvijanje svesne strategije za primenu pozorita i drame u obrazovanju. Da se

podri irenje i unapreivanje pozorita i drame u obrazovanju pravnim i finansijskim
sredstvima.
Opisna statistika (poglavlje A.7.) pokazuje da je 84 % merenih programa bilo
ogranizovano za uenike javnih kola, dok je obrazovno pozorite i drama deo
kurikuluma u samo 19% sluajeva. To znai da se 65% od 111 merenih programa
pozorita i drame u obrazovanju odvijalo u javnim kolama kao vanprogramska
aktivnost, rezultat entuzijazma pozorinih i dramskih strunjaka, nastavnika i spoljnih
grantova u veini sluajeva.
Danas, dobrobiti od pozorita i drame u obrazovanju nisu svesno iskorene u veini
evropskih zemalja. Odgovornost je na nacionalnim i lokalnim ministarstvima da
uvedu pozorite i dramu u obrazovanju u kolski program i tercijarno obrazovanje, ili
da obezbede svu neophodnu zakonsku i finansijsku podrku za njihovo irenje i
unapreivanje.
Evropa 2020, tekua vodea evropska dugorona strategija takoe precizira ta
nacionalne vlade treba da urade da bi ojaale oblasti kao to su pozorite i drama u
obrazovanju, pod odgovornou zemalja lanica:
Vodea inicijativa: Omladina u pokretu
Na nacionalnom nivou, zemlje lanice treba da:
Obezbede dovoljno investicija u sistem obrazovanja i obuke na svim

nivoima (od predkolskog do tercijarnog).
Unaprede obrazovne ishode, bavei se svakim segmentom (predkolsko,
primarano, sekundarno, struno i tercijarno) u okviru integrisanog pristupa,
koji obuhvata kljune kompetencije i za cilj ima smanjenje preuranjenog
naputanja kolovanja.
Vodea inicijativa: Agenda za nove vetine i nove poslove

Na nacionalnom nivou, zemlje lanice treba da:
Obezbede razvijanje kompetencija potrebnih za ukljuivanje u dalje uenje
i trite rada, i da se ove kompetencije priznaju u celom optem, strunom,
viem i obrazovanju odraslih, ukljuujui i neformalno i neobavezno
obrazovanje;
Nae preporuke za nacionalne/lokalne vlasti pokrivaju tri oblasti: kolski sistem,
tercijarno obrazovanje i finansiranje i zakonodavstvo.
42
kolski sistem
Cilj: Sva deca treba da, tokom svog kolovanja, imaju redovan pristup obrazovnom
pozoritu i drami, sprovedenom kroz nacionalni kurikulum, i sa dobro edukovanim
specijalistima za pozorite i dramu u obrazovanju.
Sredstva:
Primarne kole: (uzrast 4/6 - 11/14): pozorite i drama u obrazovanju trebalo bi da
budu realizovani kroz nacionalni kurikulum
1. Kao nastavni medij kroz nastavne oblasti
2. Kao zasebna umetnika forma.
Nie srednje obrazovanje (uzrast 11/14 - 16): pozorite i drama u obrazovanju
trebalo bi da budu realizovani kroz nacionalni kurikulum
1. Kao zaseban predmet (najmanje dva sata nedeljno)
2. Kao nastavni medij kroz nastavne oblasti.
Vie srednje obrazovanje (uzrast 16-18/19): pozorite i drama u obrazovanju
trebalo bi da budu realizovani kroz nacionalni kurikulum
1. Kao zaseban predmet (najmanje dva sata nedeljno)
2. Kao nastavni medij kroz nastavne oblasti
3. Kao kvalifikacioni program za upis na fakultet
Kao dopuna mestu obaveznog predmeta u nacionalnom kurikulumu, sva deca bi

trebalo da imaju priliku da doive susrete sa programima obrazovnog pozorita i
posete pozorinih umetnika, za koje lokalne i nacionalne vlasti pruaju finansijsku
podrku.
Nastavnicima koji ve rade u kolama treba omoguiti obuku uz rad za pozorite i
dramu u obrazovanju. Nastavnici treba da budu upoznati sa obrazovnim
pozoritem i dramom, da bi ih utkali u svakodnevni ivot u koli, da bi ih
primenjivali i razmatrali kroz ceo nastavni program, a ne samo na
specijalizovanim asovima pozorita i drame.
Vaspitai u vrtiima i jaslicama i voditelji treba da imaju osnovnu, obaveznu obuku
iz pozorita i drame u obrazovanju.
Zanimljivo je razmotriti injenicu da dve zemlje koje imaju najvii broj poena na PISA
testu Kanada i Finska imaju dramu u obrazovanju u svojim kurikulumima, prva
ima dramu kao jedan od umetnikih predmeta u kolama, a u Finskoj (koja trenutno
revidira nacionalni kurikulum) preporuka komiteta za kurikulum je da se primeni
status za dramu jednak kao za muziku i vizualne umetnosti. Takoe, u Australiji koja
sada oblikuje novi nacionali kurikulum, sve umetnosti imaju isti status.
Tercijarno obrazovanje
Cilj: Svi nastavnici koji rade u evropskim kolama trebalo bi da imaju osnovno
poznavanje pozorita i drame u obrazovanju i kako predmetna oblast moe da
doprinese poboljavanju nastave i uenja. Veoma je vano naglasiti da obrazovno
pozorite i drama ne mogu da se predaju bez odgovarajue obuke.
43
Sredstva:
Studenti koji se obuavaju za rad u nastavi trebalo bi da imaju obavezan uvodni
kurs pozorita i drame u obrazovanju kao nastavnog sredstva u svojoj obuci
(minimum 5 EKTS53). Raznorodne primene obrazovnog pozorita i drame treba
da budu sastavni deo obuke celokupnog nastavnog kadra na svim nivoima.
Kompetentnost u korienju obrazovnog pozorita i drame kao nastavnog metoda
tokom obuke za nastavnike treba da bude integrisana i u nastavu drugih
predmeta: na primer u pedagogiju, nastavi jezika, drutvenih nauka i istorije.
Obuka dovoljnog broja pedagoga za pozorite i dramu u obrazovanju, kako bi se
deci i mladima omoguilo da imaju redovan pristup obrazovnom pozoritu i drami
koje predaju specijalisti kroz njihovo kolsko obrazovanje. Obrazovno pozorite i
drama treba da budu ponueni kao kompletan studijski program u tercijarnim
institucijama u svim evropskim zemljama. Primer moguih nivoa: 30 EKTS, 60
EKTS, diplomirani pedagog pozorita i drame u obrazovanju, nivo master i
doktorski nivo.
Studeti i umetnici sa zvanjem u pozoritnim studijama/izvoakim umetnostima
treba da imaju komponentu obuke iz oblasti obrazovnog pozorita i drame da bi
dobili kvalifikacije za nastavnike pozorita i drame u obrazovanju (minimum 30
EKTS)
I kvalitativno i kvantitativno istraivanje koje ispituje uticaj pozorita i drame u
obrazovanju treba sprovesti da bi se nastavnicima pozorita i drame i drugim
praktiarima pomoglo da razvijaju sve bolje i bolje programe.
Finansiranje, zakonodavstvo, komunikacija i partnerstva
Cilj: Treba uspostaviti zdravu finansijsku i pravnu osnovu za pozorite i dramu u
obrazovanju. Potrebna su snana i pozitivna komunikacija i parterstva.
Sredstva:
o Treba uspostaviti pravnu osnovu za gore navedene idealne okolnosti za kolski
sistem i tercijarno obrazovanje.
o Treba izgraditi odrive meusektorske mostove izmeu obrazovnog sektora i
sektora kulture i umetnosti, ne samo na papiru. Mnoge drave imaju ove dve
oblasti u jednom ministarstvu, a ipak se malo panje obraa na anrove koji
spajaju ova dva, kao to su pozorite i drama u obrazovanju.
o Podizanje profila, i finansijska podrka pozorita i drame u obrazovanju unutar
obrazovnih i umetnikih zajednica/sektora podjednako. Kulturne i umetnike
aktivnosti trebalo bi da budu deo obrazovanja dece: trebalo bi da se odvijaju
unutar kola i vrtia/jaslica, ne samo izvan njih. Priznavanje vrednosti i efikasnosti
obrazovnog pozorita i drame za line i drutvene vetine i dobrobiti dece i
mladih, aktivno graanstvo i socijalne i emocionalne aspekte uenja.
o Podsticanje angaovanja strunjaka stipendijama i stairanjem
o Kvalitativno i kvantitativno istraivanje uticaja obrazovnog pozorita i drame treba
podrati da bi se nastavnicima pozorita i drame pomoglo da razvijaju bolje i bolje
programe.
o Uspostavljanje statekih partnerstava sa kljunim mreama, organizacijama,
NVO-ima i profesionalcima u oblasti.
53
EKTS: Evropski sistem prenosa i akumulacije kredita. Detaljnije u:

44
o Pruanje neposredne podrke iz centralnog budeta vodeim organizacijama i

mreama, i neposredne podrke visokouticajnim inicijativama, kao to su godinji
festivali, radionice, konferencije, istraivaki projekti.
o Uvoenje zvanja nastavnik pozorita i drame kao zasebne profesije.
-
C.2. Opte preporuke za partnerske organizacije
Cilj: uspostaviti snanu mreu organizacija posveenih obrazovnom pozoritu i

drami, bez obzira na to da li su privatne ili javne.
Sredstva
1. Direktori kola treba da
I. Zapoljavaju nastavnike obuene za pozorite i dramu u obrazovanju i/ili
podstaknu svoje osoblje da ovlada metodologijom kroz sistem obuke;
II. Umesto da primenjuju pozorite i dramu kao dodatni predmet, podstaknu
timski rad izmeu nastavnika za pozorite i dramu i nastavnika drugih
predmeta da bi se ostvarila maksimalna sinergija;
III. Uspostave ive kontakte sa trupama obrazovnog pozorita i/ili pozoritima
u kojima rade pozorini i dramski pedagozi, i onim NVO-ima koji primenjuju
pozorite i dramu u drugim oblastima na visokom nivou;
IV. Smatraju pozorite i dramu u obrazovanju za sredstvo meunarodne
saradnje meu kolama, na primer u programima razmene mladih;
V. Podstiu priznanja nastavnicima koji u svojoj praksi primenjuju pozorite i
dramu u obrazovanju;
VI. Obezbede i razvijaju neophodnu infrastrukturu unutar kolske zgrade.
Obino je za as pozorita i drame u obrazovanju dovoljna velika prazna
soba bez fiksiranih klupa i stolica. Grupama koje pripremaju pozorine
performanse, bie potrebna pozorinica, publika i odgovarajua oprema.
2. Umetnike kole koje nude vannastavne aktivnosti trebalo bi da ukljue
pozorite i dramu u obrazovanju u spisak svojih kurseva.
3. Vaspitai u vrtiima i jaslicama/voditelji bi trebalo da decu redovno ukljuuju u
dramske igre.
4. Direktori kola za decu sa posebnim potrebama trebalo bi da ozbiljno razmotre
saradnju sa profesionalcima iz oblasti pozorita i drame u obrazovanju.
5. Pozorine institucije bi trebalo da imaju odsek za obrazovanje i pozorinog/
dramskog pedagoga, da bi
razvijali saradnju sa kolama i vrtiima/jaslicama
pripremali nastavne materijale za posete vrtiima/jaslicama i kolama (bilo
da deca idu u pozorite ili pozorini umetnici gostuju u kolama/
vrtiima/jaslicama)
saradnja sa NVO-ima i trupama za dramu/pozorite u obrazovanju.
6. Fondacije i privatni fondovi treba da razmotre podrku organizacijama i
aktivnostima pozorita i drame u obrazovanju.
7. Profitne kompanije treba da razmotre saradnju sa kolama, institucijama
obrazovog pozorita i drame, pozoritima ili NVO-ima, u drutveno odgovornim
korporativnim projektima, sa pripadnou obrazovnom pozoritu i drami. Osim
njihove visoke drutvene vrednosti, ovakvi projekti su vidljivi i pogodni za
saoptenja.
45
8. Mediji treba da obrate vie panje na pitanja pozorita i drame u obrazovanju.
C.3. Preporuke za Evropsku Komisiju, Evropski Parlament i Savet Evropske

Unije
Strategija Evropa 2020 ukljuuje i obeanje osnaivanja oblasti kao to su pozorite i
drama u obrazovanju, pod odgovornou Komisije:
Vodea inicijativa: Mladi u pokretu
Na nivou EU, komisija e raditi na:
1. Promociji priznavanja neformalnog i neobaveznog uenja
Vodea inicijativa: Agenda za nove vetine i nove poslove
Na nivou EU, komisija e raditi na:
Pruanju snanog podsticaja stratekom okviru za saradnju u obrazovanju
i obuci, sa angaovanjem svih zainteresovanih strana. To bi trebalo da
rezultira vidljivom primenom principa celoivotnog uenja (u saradnji sa
dravama lanicama, socijalnim partnerima, strunjacima), s tim da se
podrazumevaju i putevi fleksibilnog uenja kroz razliite sektore i nivoe
obrazovanja i poveavanje privlanosti profesionalnog obrazovanja i
obuke. Socijalne partnere na nivou Evrope trebalo bi konsultovati u
pogledu razvijanja sopstvenih inicijativa u ovoj oblasti;
Obezbediti da se kompetencije potrebne za ukljuivanje u dalje uenje i
trite rada stiu i priznaju kroz opte, struno, vie i obrazovanje odraslih,
i da se razvije zajedniki jezik i operativno sredstvo za obrazovanje/obuku i
rad: Evropski okvir za vetine, kompetencije i zanimanja (ESCO).
Zasnovan ne samo na obeanjima Komisije, ve i na miljenju vodeih strunjaka za
pozorite i dramu iz 15 zemalja, nudimo preporuke za tri oblasti: (1) redefinisanje
kljunih kompetencija, (2) finansiranje i administriranje i (3) priznavanje.
Preoblikovanje (Redefinisanje?) Kljunih kompetencija
Iako je Evropa 2020 sveobuhvatna dugorona strategija, ona imenuje samo jednu
kompetenciju koju treba razvijati: pismenost. Da bi se postigao ciljani pametan,
odriv i inkluzivni rast, ovaj tehnokratski pristup kompetencijama mora biti
proiren na sve kompetencije na svim nivoima planiranja, od dugorone strategije
do zasebnih oblasti politike.
Evropska Unija treba da razvije sopstveni sistem vrednovanja, nezavisan od
OECD-ovog. Treba razviti sredstva za vrednovanje svih osam kompetencija, a ne
samo par, koliko PISA procenjuje.
Otvoreni metod koordinacije (OMC), proces kojim koordinira Generalni Direktorat
obrazovanja, umetnosti i kulture (DGEAC) treba da podstakne drave lanice da
usvoje obrazovnu politiku koja razmatra sve kljune kompetencije, a ne samo
pismenost, raunanje ili digitalne kompetencije.
46
Proces otvorenog metoda koordinacije, kojim koordinira DGEAC treba da

podstakne drave datim objektivnim merenjima.
Definicija Kljunih kompetencija treba da bude revidirana, budui da su sadanje
definicije u nekim sluajevima vie tehnike i instrumentalne, usmerene na
vetine koje su potrebne dobrim profilima zaposlenih, umesto da razmatraju
potrebe ljudskog bia. Opta preporuka Evropskog Parlamenta i Saveta saglasna
je sa ovim predlogom:
Kljune kompetencije su one koje podravaju lino ispunjenje, socijalnu inkluziju,
aktivno graanstvo i zapoljavanje. Razvoj drutva baziranog na znanju poveava
potranju za kljunim kompetencijama u linim, javnim i profesionalnim sferama.
Menja se nain na koji ljudi procenjuju informacije i usluge, kao i struktura i sastav
drutava. Kao rezultat toga, menjaju se i znanje, vetine i stavovi koji su svakome
potrebni.54
ini se da se ovim otvaraju vrata za analizu ili kontekstualizaciju koja govori o
holistikom pristupu detetu (i objedinjuje kompetencije u iv izraz ukupnosti
delovanja pozorita i drame u obrazovanju).
Izvori finansiranja i sistem prijava

Pozorite i drama u obrazovanju treba da budu navedeni kao prioriteti u
sledeim okvirnim programima:
1. Celoivotno uenje,
2. Mladi u akciji,
3. Kultura,
4. Aktivno graanstvo.
Prenos znanja, seminari, skiciranje poslova, meunarodne radionice, studijska
putovanja, konferencije i drugi oblici i mogunosti trebalo bi da budu snano
podrani da bi se pomoglo irenje obrazovnog pozorita i drame u onim zemljama
u kojima jo nisu dovoljno poznati.
Treba razmotriti neposrednu podrku vodeim meunarodnim organizacijama i
mreama.
Nastavak visoko ocenjenih, efikasnih i uspenih projekata koji dostiu
odreeni nivo kvaliteta u svojim ishodima trebalo bi da bude garantovan
poluautomatski. Sada vaea procedura je takva da ukoliko konzorcijum eli da
ponovo konkurie nakon okonanja projekta, i zbog operisanja sistema,
konzorcijum je ometen u svom radu najmanje godinu dana, ekanjem na sledeu
odluku i isplatu. Potencijal ovakvih konzoricjuma i ishoda njihovih aktivnosti
mogao bi se poveati preoblikovanjem ove procedure.
Evaluacija podranih projekata trebalo bi da se fokusira na sadraj jednako
kao i na administraciju.
Priznavanje
10.
Izgradnja stratekih partnerstava sa vodeim mreama, organizacijama, NVOima i profesionalcima u oblasti.

54
Predlog za PREPORUKE EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA za kljune

kompetencije za celoivotno uenje3.
47
11.
Potrebna je dugorona strategija na evropskom nivou da bi se podralo

pozorite i drama u obrazovanju. Potrebna je nedvosmislena izjava u formi
dokumenta Evropske Komisije ili Izjave Evropskog Parlamenta da se sve gore
navedene preporuke podstiu na nacionalnom nivou.
12.
2012 treba da se smatra za Evropsku godinu umetnikog obrazovanja, sa
posebnim naglaskom na pozorite i dramu u obrazovanju.
13.
Treba sprovoditi i podrati kvalitativno i kvantitativno istraivanje efikasnosti
obrazovnog pozorita i drame, da bi se pomoglo dramskim pedagozima i ostalim
praktiarima da razvijaju sve bolje i bolje programe.

Dramska Igra

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dramska Igra

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Drama i pozorite u obrazovanju

DICE Drama Improves Lisbon Key Competences in Education

DICE Consortium, 2010

- lanovi DICE konzorcijuma

Svaki od gore navedenih uslova moe se zanemariti ukoliko se dobije dozvola

Grafikon 1. Razlike izmeu 2 grupe uenika u njihovim stavovima prema

lidere u oblasti obrazovanja i kulture; zasebne preporuke za nivo EU i zasebne

DICE (Drama Improves Lisbon Key Competences in Education Drama

U knjizi, povremeno emo Kljune kompetencije Lisabonske strategije obrazovanja

5. Izraavanje kroz kulturne aktivnosti

A.2. ta je pozorite i drama u obrazovanju?

Deca gledaju devojicu izbeglicu, Amani, i deaka Dorda, u interakciji na

DICE Pozorite i drama u obrazovanju

prikazivanje) ali fokus se zadrava na identifikovanju prilika za uenje, i kako ih

A.3. ta su Kljune kompetencije?

Kljune kompetencije u oblikovanju znanja, vetina i stavova odgovarajuih za svaki

A.4. Znaaj DICE projekta za

Iako je Lisabonska strategija identifikovala osam kljunih kompetencija kao

Preporuka Evropskog Parlamenta i Saveta, iz 18. decembra 2006, o kljunim

su veoma retki napori da se dokumentuje ne samo vrednovanje studenata ve i

Koliko nam je poznato, DICE je najvee istraivanje do sada raeno u oblasti

A.5. Znaaj DICE projekta za pitanja tekue politike

U ovom odeljku posmatramo znaajna pitanja politike na koja se odnosi DICE

Podizanje stope zaposlenosti stanovnitva uzrasta 20-64 sa sadanjih 69% na

Strategija Evropa 2020 predvodniku ulogu daje obrazovanju i mladima, sa ciljem

http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/COMPLET%20EN%20BARROSO%20%20%20007%20%20Europe%202020%20-%20EN%20version.pdf, preuzeta 18.7.2010- Svo citati iz

Maarski predsedavajui poee sa radom 1.1.2011 za narednih est meseci.

obrazovanje, kulturu i mlade, i impresivni koraci preduzeti su u nekoliko prethodnih

Interkulturni dijalog kao cilj u EU programima kulture: Rezime studija i

Drugi deo kulturne strategije uglavnom je voen slinim egalitarnim i participativnim

Obrazovna strategija24 rukovodi se Stratekim okvirom za evropsku saradnju u

Ulaganje u kulturnu raznolikost i interkulturalni dijalog - UNESCO svetski

Konano, nuno je naglasiti da postoje tri zasebne strategije za geografske regije

etvoromesenog perioda (npr. Omladinske grupe koje spremaju

Podaci iz autput anketa: u januaru 2010 (za nekoliko grupa: u

Slika 2. Kros-kulturni aspekt istraivanja

Slika 3. Vremenski aspekt istraivanja (longitudinalni pristup)

Slika 4. Primer strukture u jednoj zemlji

Broj uenika ukljuenih u istraivanje

Ukljuujui originalno merene varijable I one obraunate, npr. prosenu vrednost na

Trajanje jednokratnih aktivnosti kretalo se u rasponu od 45 minuta do 210

Ukratko, uzorak je ne samo veliki ve i veoma heterogen i stoga reprezentativan za

B.1. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu

Komunikacija na maternjem jeziku *

Neka tipina pitanja iz skale

Lako mi je da razumem kolske

Tabela 1. Uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u

Znaajnost, vrednost p: U statistici, smatra se da je rezultat statistiki znaajan ako

B.2. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu

Neka tipina pitanja iz skale

Vano mi je da koristim matu

Tabela 2. Uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u

Procenjena srednja vrednost mere

B.3. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu

Meuljudska, interkulturalna i socijana kompetencija, graanska kompetencija

Ove kompetencije obuhvataju sve oblike ponaanja koji osposobljavaju jedinke da na

Neka karakteristina pitanja iz

Ponekad nastojim da bolje razumem

Tabela 3. Uenici koji redovno uestvuju u aktivnostima pozorita i drame u

Manjina/nacija se menjala od zemlje do zemlje, zasnovano na nacionalnim podacima.

Procenjena granina vrednost mere _1

B.4. Uticaj pozorita i drame u obrazovanju na kljunu