REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

11. PROJEKTOVANJE TUNELA

11.5 OPREMA TUNELA

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012.

Opis izmena i dopuna

Prvo izdanje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

SADRAJ
11.5.1
11.5.1.1
11.5.1.2
11.5.1.3
11.5.1.4
11.5.2
11.5.2.1
11.5.2.2
11.5.2.3
11.5.3
11.5.3.1
11.5.3.1.1
11.5.3.1.2
11.5.3.1.3
11.5.3.1.4
11.5.3.1.5
11.5.3.2
11.5.3.2.1
11.5.3.2.2
11.5.3.2.3
11.5.3.2.4
11.5.3.2.5
11.5.3.2.6
11.5.3.3
11.5.3.3.1
11.5.3.3.2
11.5.3.3.3
11.5.3.3.4
11.5.3.3.5
11.5.3.3.6
11.5.3.3.7
11.5.3.3.8

UVODNI DEO .................................................................................................................1

PREDMET PRIRUNIKA ...............................................................................................1
REFERENTNI NORMATIVI ............................................................................................1
TERMINOLOGIJA...........................................................................................................2
UPOTREBLJENE SKRAENICE ...................................................................................3
SNABDEVANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM .........................................................3
GLAVNO NAPAJANJE TUNELA ....................................................................................3
NAPAJANJE U SLUAJU NUDE .................................................................................3
NEPREKIDNO NAPAJANJE TUNELA ...........................................................................3
OSVETLJENJE ..............................................................................................................3
ZONE U TUNELU ...........................................................................................................4
Prilazna zona ..........................................................................................................4
Zona praga .............................................................................................................4
Tranzitna zona ........................................................................................................4
Unutranja zona .....................................................................................................4
Izlazna zona ...........................................................................................................5
NIVOI SJAJNOSTI POJEDINIH ZONA ..........................................................................5
Nivo sjajnosti prilazne zone .....................................................................................5
Odreivanje nivoa sjajnosti prilazne zone (L 20) .........................................................5
Nivo sjajnosti zone praga ........................................................................................5
Nivo sjajnosti prelazne zone ....................................................................................6
Nivo sjajnosti unutranje zone .................................................................................6
Osvetljenje izlazne zone ..........................................................................................6
SISTEMI OSVETLJENJA TUNELA ................................................................................7
Vidljivost i detekcija kontrasta .................................................................................7
Izbor sistema osvetljenja tunela ..............................................................................7
Ravnomernost sjajnosti u tunelu ..............................................................................7
Ogranienje bljetanja u tunelu ...............................................................................7
Fenomen treperenja ...............................................................................................8
Osvetljenje tunela u nonim satima .........................................................................8
Vizuelno (optiko) voenje ......................................................................................8
Arhitektonske i graevinske mere za smanjenje nivoa sjajnosti prilazne zone i
poveanje nivoa sjajnosti zone praga .......................................................................8
11.5.3.3.9 Uticaj duine tunela na njegovo osvetljenje u dnevnim uslovima ................................8
11.5.3.3.10 Fotometrijski prorauni pojedinih zona tunela ..........................................................9
11.5.3.4
SVETILJKE .....................................................................................................................9
11.5.3.5
SIGURNOSNO OSVETLJENJE .....................................................................................9
11.5.3.6
REGULACIJA SVETLOSNOG FLUKSA ........................................................................9
11.5.3.7
OSTALI SISTEMI RASVETE ........................................................................................10
11.5.3.7.1 Osvetljenje u zonama zaustavljanja ....................................................................... 10
11.5.3.7.2 Oznaavanje puteva za evakuaciju ......................................................................... 10
11.5.3.7.3 LED usmerivai ..................................................................................................... 10
11.5.3.7.4 Regulacija ostalih sistema rasvete .......................................................................... 10
11.5.3.8
MEHANIKA KONSTRUKCIJA RASVETNIH TELA ....................................................10
11.5.4
VENTILACIJA ..............................................................................................................10
11.5.4.1
MINIMALNI KRITERIJUMI ZA PLANIRANJE VENTILACIJE .......................................13
11.5.4.2
KONTROLA KVALITETA I STRUJANJA VAZDUHA U TUNELIMA.............................13
11.5.5
PROTIVPOARNA BEZBEDNOST .............................................................................14
11.5.5.1
OSNOVNI ZAHTEVI .....................................................................................................14
11.5.5.2
VATRODOJAVNI SISTEMI ..........................................................................................14
11.5.5.3
HIDRANTNA MREA ...................................................................................................14

JP Putevi Srbije

Oprema tunela

11.5.5.4
11.5.6
11.5.6.1
11.5.6.2
11.5.6.3
11.5.6.4
11.5.6.5
11.5.6.6
11.5.6.7
11.5.6.8
11.5.6.9
11.5.7
11.5.7.1
11.5.7.2
11.5.7.3
11.5.7.4
11.5.7.5
11.5.8
11.5.8.1
11.5.9

ii

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

PRENOSIVI RUNI APARATI ZA GAENJE POARA ............................................. 14

OSTALI SISTEMI ELEKTRO MAINSKE OPREME U TUNELU .............................. 14
SISTEM ZA POZIV U SLUAJU NUDE .................................................................... 14
VIDEO NADZOR (CCTV- TELEVIZIJA ZATVORENOG KRUGA) .............................. 16
AUTOMATSKA DETEKCIJA VANREDNIH DOGAAJA ............................................ 16
TUNELSKI RADIO UREAJI....................................................................................... 16
SISTEM RAZGLASA ................................................................................................... 16
SAOBRAAJNI ZNAKOVI I SIGNALI.......................................................................... 16
TRANSPORT OPASNIH MATERIJA ........................................................................... 16
RASTOJANJE MEU VOZILIMA ................................................................................ 16
VISINSKA KONTROLA ................................................................................................ 16
UPRAVLJANJE TUNELOM ........................................................................................ 17
OSNOVNI ZAHTEVI .................................................................................................... 17
UPRAVLJANJE U VANDREDNIM OKOLNOSTIMA ................................................... 17
FUNKCIJE SISTEMA UPRAVLJANJA TUNELOM ..................................................... 17
PODACI PRIKUPLJENI MERENJIMA ......................................................................... 17
UPRAVLJANJE SAOBRAAJEM UNUTAR TUNELA ................................................ 18
POSTROJENJA ZA BEZBEDNOST TUNELA ........................................................... 18
IZLAZI I PUTEVI ZA SLUAJ NUDE ........................................................................ 18
VEK TRAJANJA PROJEKTOVANE OPREME I KVALITET ..................................... 18

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

11.5.1 UVODNI DEO

Bezbednost u tunelima nalae preduzimanje
niza mera koje se izmeu ostalog odnose na
geometriju tunela i njihove projektne
koncepte, bezbednosnu opremu, ukljuujui
saobraajne
znakove,
upravljanje
saobraaja, osposobljavanje slubi za
reagovanje u sluaju vanrednih dogaaja,
upravljanje
incidentima,
obezbeivanje
informacija za korisnike o najpogodnijim
moguim postupcima u tunelima, kao i na
bolju komunikaciju odgovornih organa i slubi
za preduzimanje mera u sluaju vanrednih
dogaaja, kao to su policija, vatrogasci i
spasilake ekipe.
Mere bezbednosti ljudima umeanim u
nesree trebalo bi da omogue da se spase,
a korisnicima puteva da trenutno preduzimaju
mere radi spreavanja teih posledica, kao i
da pruaju mogunost da odgovarajue
slube u sluaju vanrednih dogaaja mogu
efikasno da deluju i da se zatiti ivotna
sredina i ogranii materijalna teta.
Unapreenjima koja donosi ovaj prirunik
poboljae se bezbednosni uslovi za sve
korisnike, ukljuujui invalide. Poto invalidi u
sluaju vanrednog dogaaja tee mogu da se
spasu, njihovoj bezbednosti potrebno je
nameniti posebnu panju.
Radi uspostavljanja uravnoteenog pristupa i
zbog visokih trokova preduzimanja mera
neophodno je da se opredeli minimum
bezbednosne opreme uzimajui u obzir vrste
tunela i oekivani obim saobraaja kroz
odreeni tunel.
Za odravanje visokog nivoa bezbednosti
neophodno je odgovarajue odravanje
bezbednosnih sredstava u tunelu. Potrebno
je
sistematski
organizovati
razmenu
informacija o savremenim bezbednosnim
tehnikama, o nesreama/incidentima izmeu
drava. Za elektrinu i mainsku opremu koja
se ugrauje u tunele karakteristian je veoma
brz razvoj novih tehnologija i time uslovljena
nadogradnja sistema.
11.5.1.1 Predmet prirunika
Ovaj prirunik za projektovanje je napravljen
kako bi omoguili uniformnu osnovicu za
projektovanje putnih tunela u Republici Srbiji.

JP Putevi Srbije

Oprema tunela

Prirunikom se odreuju tehniki zahtevi,

uslovi i normativi usaglaeni sa Direktivom
Evropskog
parlamenta
i
Savetom
2004/54/ES od 29. aprila 2004. o minimalnim
bezbednosnim zahtevima za tunele u
sveevropskoj putnoj mrei koje treba
potovati kod projektovanja tunela na
putevima. Prirunik u svim poglavljima
potuje
najnovije
stanje
propisa
u
komparativnim dravama i sadri pregled i
uporeivanje datih kriterijuma sa vrednostima
iz austrijskih RVS i nemakih RABT
smernica.
U prironiku za projektovanje potuju se
standardi propisane bezbednosti u tunelima,
prema evropskoj uredbi i najnoviji struni
kriterijumi i rezultati rada meunarodnih
udruenja za obezbeivanje saobraajne
bezbednosti i zatite od poara u tunelima i
razmatraju konstrukcijske karakteristike i
oprema tunela, kao to su: broj cevi i smernih
kolovoza, geometrija tunela, izlaz u nudi,
pristup interventne slube, zaustavne nie,
odvoenje tekuina, protivpoarna oprema,
ventilacija, komunikacioni sistemi i slino,
kako bi se obezbedila odgovarajua
sigurnost u toku izgradnje kao i prilikom
eksploatacije i odravanja.
U opremu tunela, bezbednosnih ureaja i
sistem upravljanja tunela spadaju:
sistem
snabdevanja
elektrinom
energijom,
osvetljenje tunela,
ventilacija tunela,
bezbednosni objekti u tunelu,
sistem sos poziva,
video nadzor,
sistem
automatskog
registrovanja
vanrednih dogaaja,
radio ureaji tunela,
sistem razglasa,
oprema, ureaji i sredstva za zatitu od
poara,
sistem upravljanja saobraajem,
sistem,
odnosno mrea za slanje
podataka,
sistem upravljanja tunelima,
ostali
sistemi koji e se razvojem
tehnologije afirmisati u cilju poveavanja
bezbednosti saobraaja u tunelima.
11.5.1.2 Referentni normativi

Evropska
Direktiva
o
minimalnoj
bezbednosti u putnim tunelima (ES
54/2004).

Oprema tunela

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Propisi
kojima
se
ureuje
oblast
projektovanja i izgradnje tunela u Austriji
Projektierungsrichtlinien ..:
RVS 09.02.30 (9.26) Ureaji za ventilaciju
(Lftungsanlagen).
RVS
09.02.31
(9.261)
Osnove
(Grundlagen)
RVS 09.02.32 (9.262) Proraun potrebne
koliine vazduha (Luftbedarfsberechnung)
RVS
9.263 (09.02.33) Emisije
optereenja
na
portalima
(Immissionbelastung an Portalen)
RVS
09.02.41
(9.27)
Osvetljenje
(Beleuchtung).
RVS 09.02.22 (9.282) Oprema tunela
(Tunnelausrstung).
RVS 09.02.61 (9.286) Ureaji za radio
komunikaciju (Funkeinrichtungen).
RVS
09.04.11 (9.4) Odravanje i
korienje (Erhaltung und Betrieb).
Smernice kojima se ureuje podruje
opremanja i korienja tunela u Nemakoj
(Richtlinien fr die Ausstattung und den
Betrieb von Straentunneln-RABT).
Najnovija uputstva PIARC (Permanent
International
Association
of
Road
Construction).
SRPS EN CR 14380 Primena osvetljenja
Osvetljenje tunela

SRPS EN 60598
SRPS EN ISO 9227
CIE 193: 2010 Emergency Lighting in
Road Tunnels
CIE 88 2nd edition 2010: Guide for the
lighting of road tunnels and underpases
EN 1706 AC 44300
EN 1706 AC 47100
EN 755-2
EN 573-3
EN 10088-3

Smernice RVS, kao i RABT, redovno se

auriraju
u
skladu
sa
najnovijim
istraivanjima
u
oblasti
bezbednosti
saobraaja u tunelima, sa posebnim osvrtom
na protivpoarnu zatitu.
Prilikom izrade projektne dokumentacije za
tunele treba da se potuju najnovija izdanja
kod upotrebe navedenih izmena.
Napomena; u sluaju sukoba zahteva treba
potovati najnoviji zahtev, odnosno izrauje
se finansijsko i funkcionalno poreenje koje
slui naruiocu odnosno predstavniku za
donoenje odluke.

11.5.1.3 Terminologija

Pojam

Opis pojma

Ureaj za neprekidno
napajanje UPS

Ureaj, koji omoguava neprekidno napajanje potroaa

elektrinom energijom

Automatska detekcija
vanrednih dogaaja

Sistem mainske i programske opreme koji automatski

otkriva vanredne dogaaje (vonja u suprotnom smeru,
zaustavljeno vozilo, detekcija izgubljenog tereta na
voznoj traci, detekcija dima)

Automatska detekcija
opasnog tereta u
saobraaju (ADR)

Sistem prepoznavanja narandastih tablica, koje nose

oznake stepena ugroenosti (gornji dvocifreni broj)
putnih tunela i donji broj (etvorocifreni) koji tano
odreuje materiju koja se prevozi

RAID (sistem diskova)

Standard povezivanja dvaju ili vie tvrdih diskova i

upravljanja njima, koji je nastao sa namenom, da vie
manjih i sporijih diskova poveu u vei, bri i/ili sigurniji
logiki sklop

Visinska kontrola

Mehaniki ili elektronski sistem (mogua i kombinacija),

koji onemoguava visokim vozilima - nepravilno
natovarenim da se zalete u opremu montiranu u tunelu

Koncentracija CO (ppm)

Koncentracija - ppm oznaava zapreminsku

koncentraciju tetnog gasa u vazduhu, izraenu u
3
3
cm /m u jednom asu
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

11.5.1.4 Upotrebljene skraenice

Skraenica

Opis skraenice

AID

Sistem video detekcije (Automatic Incident Detection)

LED

Dioda koja emituje svetlost (Light-Emitting Diode)

LCD

Ekran od tenih kristala (Liguid-Crystal Display)

RAID

Skraenica od (Redundant Array of Inexpensive Disks)

PIARC

Skraenica od Permanent International Association of

Road Constructions

UPS

Skraenica od Uninterrupted Power Supply - ureaj za

neprekidno napajanje

RABT

Skraenica od Richtlinien fr die Ausstattung und den

Betrieb von Straentunnelen

RVS

Skraenica od Richtlinien und Vortschriften fr das

Straenwesen

ADR

Automatska detekcija opasnog tereta u saobraaju

skraenica od European Agreement concerning the
International Carriage of Dangerous Goods by Road

CMS

Skraenica od Control Menagement System

TMC

Skraenica od Tunnel Menagement Center

11.5.2 SNABDEVANJE ELEKTRINOM

ENERGIJOM

agregat onda se on automatski ukljui

prilikom prekida napajanja iz mree.
11.5.2.3 Neprekidno napajanje tunela

11.5.2.1 Glavno napajanje tunela

Napajanje tunela treba da bude planirano
ekonomino. Dugi tuneli (dui od 900 m) ili
sistem nekoliko tunela e da se napaja kroz
dva nezavisna izvora, od kojih je svaki u
mogunosti da napaja celi sistem tunela.
Jedan izvor e biti dovoljan za krae tunele
(krae od 600m).
11.5.2.2 Napajanje u sluaju nude
Svaki tunel mora da ima mogunost
prikljuenja na mobilni ili stacionarni dizel
agregat. Snaga dizel agregata mora da bude
bar tolika da se omogui rad potroaa koji
su prikljueni na sistem neprekidnog
napajanja (UPS).
U sluaju ispada mrenog napona, dovezi se
mobilni agregat i prikljui na projektovano
mesto. Ako je projektovan stacionarni dizel

JP Putevi Srbije

U sluajevima kvarova napajanja, sistem za

neprekidno napajanje (UPS) e da sprei
pojavu zamraenja ili prekida u kontroli
tunela. UPS se sastoji od usmerivaa,
pretvaraa i akumulatorske baterije, a treba
da omogui rad komandnog centra, sistema
kontrole upravljanja i bezbednosnih ureaja
tunela na barem jedan as sve vreme
trajanja akumulatora (10 godina). UPS treba
da bude implementiran u svim centralama za
napajanje / energetskim stanicama tunela.
11.5.3 OSVETLJENJE
Osvetljavanje tunela se izvodi prema projektu
koji mora da bude izraen za svaki tunel
posebno.
Tunelsko osvetljenje mora da se planira
prema sektorima uzdu tunela tako da je
prikladno za prilagoavanje oiju vozaa na
promene u intenzitetu svetla od dnevnoga
3

Oprema tunela

svetla na ulazu u tunel, do tame u

unutranjosti tunela (sl.. 11.5.1). Za tunele sa
dvosmernim saobraajem potrebno je u obzir
uzeti prelaze u intenzitetu svetlosti ulaz u
tunel na oba portala. Za svaki pojedinani
tunel potrebno je izraunati potrebnu
osvetljenost u skladu sa preporukama CIE
(Meunarodna komisija za rasvjetu).

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

S obzirom da uslovi koji se tiu svetla u

tunelu znaajno utiu na osvetljenje, a
posledino i na potronju elektrine energije,
zidovi tunela se uglavnom boje svetlom
bojom (RAL 9001) do 4 m visine.

Slika. 11.5.1: Shematski prikaz nivoa sjajnosti za vreme vonje tunelom za jednosmerni saobraaj
tokom dana

11.5.3.1 Zone u tunelu

Zbog razliitih vidnih zahteva u pojedinim
delovima tunela, on se deli na karakteristine
zone,
kojima
se
pridruuje
i
deo
saobraajnice neposredno ispred ulaza u
tunel, koji je predstavljen jedinstvenom
prilaznom zonom.
11.5.3.1.1 Prilazna zona
Prilazna zona tunela je deo saobraajnice
neposredno ispred ulaza u tunel, sa ijeg je
poetka (koji je od ulaza u tunel udaljen za
duinu jednaku zaustavnom putu vozila)
potrebno uoiti eventualne prepreke u tunelu.
11.5.3.1.2 Zona praga
Zona praga je najkritinija s obzirom na nivo
sjajnosti, jer zahteva najvei njen nivo tako
da se spree pojave senki i efekata crne rupe

kod vozaa koji prilazi tunelu. Duina zone

praga je najmanje jednaka duini zaustavnog
puta vozila, definisanog pre svega brzinom
vozila i kvalitetom putnog pokrivaa.
11.5.3.1.3 Tranzitna zona
Na zonu praga se nadovezuje tranzitna
(prelazna) zona. U prelaznoj zoni nivo
sjajnosti postepeno se smanjuje izmeu
zone praga i unutranei zone, bez opasnosti
da vidni uslovi postanu nedovoljni.
11.5.3.1.4 Unutranja zona
U tunelima sa jednosmjernim saobraajem,
unutranjost je deo puta izmeu tranzitne
zone i izlazne zone, deo podruja u kojem vid
vozaa adaptiran na najmanji nivo sjajnosti u
tunelu, koji je konstatan do samog izlaza iz
tunela.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

11.5.3.1.5 Izlazna zona

Izlazna zona ima zadatak da izvri adaptaciju
oiju vozaa pri izlazku iz tunela. U podruju
izlaza iz tunela preporuuje se pojaan nivo
sjajnosti u sluajevima kada je tunel u zoni
izlaza pozicioniran direktno prema sunevoj
svetlosti, to moe da rezultira uslovima
teke vidljivosti.

Oprema tunela

adaptacije oiju vozaa neposredno pred

ulazak u tunel odluujue su te sjajnosti,
odnosno njihova srednja vrednost, koja se
naziva nivo sjajnosti prilazne zone (L20).
11.5.3.2.2 Odreivanje nivoa sjajnosti
prilazne zone (L20)
Na osnovi istraivanja doli smo do
empirijske formule za izraunavanje nivoja
sjajnosti prilaznre zone koja glasi:

11.5.3.2 Nivoi sjajnosti pojedinih zona

Osvetljenje tunela u dnevnim uslovima
karakteriu razliiti nivoi sjajnosti koji
odgovaraju napred definisanim zonama. Pri
tome se nivo sjajnosti u ulaznoj zoni odnosi
na dnevnu svetlost.
11.5.3.2.1 Nivo sjajnosti prilazne zone
Kada se voza pribliava tunelu, u jednom
trenutku se nae u taki od koje tamni otvor
ulaza tunela postaje rastui deo njegovog
vidnog polja. Ta taka se naziva adaptacije.
Od trenutka kada doe u tu taku, stanje
adaptacije vozaa vrlo malo zavisi od
trenutne raspodele sjajnosti u njegovom
vidnom polju. Njega su praktino odredile
sjajnosti koje je uoavao neposredno pre
stizanja u taku adaptacije. Dakle, za stanje

L20 = Ln + Lk + Lo
, i su redom udeli neba, kolovoza i
njegove okoline u vidnom poloaju vozaa u
prilaznoj zoni, a Ln, Lk i Lo su redom njihove
sjajnosti. Vrednosti parametra , i se
praktino odreuju sa fotografije snimljene iz
take poloaja oiju vozaa udaljenog od
ulaza u tunel za duinu zaustavnog puta, pri
emu se kamera postavlja horizontalno i
usmerava prema centru ulaza u tunel.
Ukoliko se ne raspolae vrednostima
sjajnosti Ln, Lk i Lo, dobijenim merenjima na
licu mesta, one se mogu dobiti iz iz tabele
11.5.1. Napomenimo da su vrednosti
2
sjajnosti prilazne zone izmeu 2.500 cd/m i
2
6.000 cd/m .

Tabela 11.5.1: Vrednost sjajnosti Ln, Lk i Lo (u kcd/m )

Smer vonje
(severna hemisfera)

Ln

S
(sever)

IZ
(isto kili zapad)
J
(jug)

Lk

Lo
stene

zgrade

sneg

Livade

15(V)
10(H)

12

10(V)
15(H)

16

5(V)
15(H)

(V) planinsko tle, sa uglavnom strmim povrinama koji okruuju vozaa

(H) ravno, manje-vie horizontalno tle

11.5.3.2.3 Nivo sjajnosti zone praga

Kada se voza u dnevnim uslovima pribliava
ulazu u tunel, njegove oi su adaptirane na
visok nivo sjajnosti u prilaznoj zoni. Vozau
se ini kao da nailazi na crnu rupu, u kojoj
nita ne prepoznaje. Taj efekat se reava
tako da se nivo sjajnosti u prilaznoj zoni i zoni
praga srazmerno priblii i stvore uslovi za
adaptaciju oiju vozaa. CIE preporuke su
JP Putevi Srbije

ponudile da odnos ovih sjajnosti ima vrednost

10, ali su praksa i ekonomski razlozi doveli
do njegove korekcije, zadravajui princip da
je nivo sjajnosti zone praga (Lth) linearno
srazmeran sa nivoom sjajnosti prilazne zone
(L20).
Nivo sjajnosti zone praga se moe odrediti
pomou formule
Lth = k x L20
5

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

osvetljenja (vidi tabelu 11.5.2 preuzetu iz CIE

preporuka).

U kojoj je koeficient k funkcija duine

zaustavnog puta vozila i primenjenog sistema

Tabela 11.5.2 Vrednost koeficienta k

Zaustavno rastojanje
(m)

Simetrini sistem osvetljenja

Lth/L20

Kontra fluks sistem

osvetljenja
Lth/L20

60

0,05

0,04

100

0,06

0,05

160

0,10

0,07

11.5.3.2.4 Nivo sjajnosti prelazne zone

11.5.3.2.5 Nivo sjajnosti unutranje zone

U prelaznoj (tranzitnoj) zoni se nastavlja

proces adaptacije oiju vozaa, kao
posledica postepenog opadanja nivoa
sjajnosti, i to od nivoa sjajnosti zone praga do
nivoa sjajnosti unutranje zone. Smanjenje
nivoa sjajnosti u tranzitnoj zoni moe se
prikazati formulom

U dugim tunelima, posle tranzitne zone sledi

deo sa najniim i konstantnim nivoem
sjajnosti. U tom delu tunela, koji se naziva
unutranja zona, obino se postie potpuna
adaptacija oiju vozaa (izuzimaju se veoma
dugi tuneli), pa je nivo sjajnosti u ovoj zoni
znatno vei od onih koji su uobiajeni za
obine saobraajnice. Nivo sjajnoisti u
unutranjoj zoni tunela zavisi od duine
zaustavnog rastojanja (brzine vonje) i
gustine saobraaja. U tabeli 11.5.3 preuzetoj
iz CIE preporuka, date su vrednosti nivoa
sjajnosti unutranje zone tunela u funkciji
duine,
zaustavnog
puta
i
gustine
saobraaja.

Ltr = Lth (1.9 + t)

-1.4

U kojoj je Ltr minimalna dozvoljena sjajnost u

delu tranzitne zone u koji voza dospeva
posle vremena t (u sec) provedenog u ovoj
zoni. Iz formule se vidi da je za t = 0 vrednost
Ltr = 0,4 Lth.

Tabela 11.5.3 preporuene vrednost sjajnosti unutranje zone (u cd/m2)

Gustina saobraaja

Zaustavni put vozila

mala
manje od 100 v/h

Srednja
100 v/h 1000 v/h

Velika
Vie od 1000 v/h

160 m

10

15

100 m

60 m

11.5.3.2.6 Osvetljenje izlazne zone

Izlazei iz tunela na dnevnu svetlost, vozai
svoj vid prilagoavaju znatno bre i lake

nego prilikom ulazka u tunel. Stoga

poveanje sjajnosti u izlaznoj zoni tunela nije
neophodno. Ipak postoje dva razloga zbog
kojih
se
poveanje
nivoa
sjajnosti
preporuuje. Prvi je da postoji potreba da se
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

jae osvetle manja vozila koje vozai iza njih

zbog zaklanjanja od veih vozila ne mogu da
primete, to se moe dogoditi usled bletanja
koje dolazi od veoma svetlog izlaza iz tunela.
Drugi razlog je da je vozaima koji izlaze iz
tunela potrebno obezbediti zadovoljavajuu
preglednost unazad (u ogledalu), a posebno
kad je u pitanju dugako vozilo.

Ova relacija je poslediica injenice da je

vertikalna osvetljenost na prepreci u tunelu
bitno smanjena.

Kada je u pitanju tunel za dvosmerni

saobrtaaj, izlaznu
zonu po pravilu
osvetljavamo na isti nain kao ulaznu, jer ona
tada predstavlja ulaz u tunel za vozila, koja
dolaze iz suprotnog smera.
11.5.3.3 Sistemi osvetljenja tunela
11.5.3.3.1 Vidljivost i detekcija kontrasta
Prepreke u tunelu je mogue uoiti
zahvaljujui kontrastu, odnosno razlici
sjajnosti prepreke i njene pozadine. Ako je
prepreka svetlija od kolovoza (pozadine),
onda je kontrast C pozitivan. Obrnuto, ako je
prepreka tamnija od pozadine, kontrast je
negativan. To se vidi iz formule:

Lo Lp
C

Lp

Ev Lp
Lp

Lo i Ev su sjajnost i vertikalna osvetljenost

objekta,
je njegov srednji faktor refleksije a
Lp sjajnost pozadine.
U cilju ostvarenja dobre vidljivosti, absolutna
vrednost kontrasta mora da dosegne
potreban nivo. Eksperimenti su pokazali, da u
zoni praga on mora da iznosi bar 20%, da bi
se bez veih napora mogla izvriti detekcija
prepreke dok se prilazi tunelu.
11.5.3.3.2 Izbor sistema osvetljenja tunela
Na osnovu vrednosti Lp/Ev, tj. odnosa
sjajnosti pozadine prepreke u tunelu i njene
vertikalne osvetljenosti, moemo globalno
razlikovati dva tipa sistema osvetljenja:
Simetrini sistem osvetljenja i
asimetrini sistem osvetljenja.
Cilj projektovanja osvetljenja je bezbednost u
saobraaju, postizanje optimalnog korienja
energije i minimalnih trokova instalacije
osvetljenja u tunelu.
Kod asimetrinog sistema osvetljenja (sistem
kontrafluksa), koji temelji na pretenom
usmeravanju svetlosti prema ulazu u tunel,
po pravilu je zadovoljen uslov Lp/Ev 0,6.
JP Putevi Srbije

Zahvaljujui injenici da se kao prepreke

najee javljaju tamni objekti, koje
karakteriu niski faktori refleksije (reda 0,15),
i zahvaljujui malim vrednostima vertikalne
osvetljenosti Ev, upotrebom sistema kontra
fluksa), moe da se postigne da se potrebni
kontrasti u zoni praga ostvare sa niim
nivoima sjajnosti od onih koji su neophodni u
sluaju primene simnetrinog sistema
osvetljenja.
Nedostatak asimetrine rasvete je da postoji
rizik da u zoni praga vea vozila zaklone
manja koja dolaze neposredno iza njih i uine
ih veoma loe vidljivim.
Na osnovu svega napred reenog, moe se
zakljuiti da izbor sistema osvetljenja
predstavlja
izbor
izmeu
bezbednijeg
(simetrinog) i racionalnijeg asimetrinog
sistema osvetljenja.
U novije vreme upotrebljava se i kombinacija
asimetrinog
i
simetrinog
sistema
osvetljenja tunela.
11.5.3.3.3 Ravnomernost sjajnosti u tunelu
Ravnomernost sjajnnosti u tunelu je
zadovoljavajua ako je odnos minimalne i
srednje sjajnosti na kolovozu bar 0,4. Pitanje
ravnomernosti sjajnosti u tunelu podjednako
je vano u dnevnim i nonim uslovima.
Na ravnomernost sjajnosti kolovoza i zidova
u tunelu bitno utiu:
Izgled poprenog profila tunela,
izbor tipa izvora svetlosti,
izbor tipa svetiljke,
raspored svetiljki u tunelu.
11.5.3.3.4 Ogranienje bljetanja u tunelu
Poto su u instalaciji osvetljenja tunela
svetiljke postavljene na znatno manjoj visini
nego u klasinom saobraaju, one moraju biti
vie zasenjene, da ne bi prouzrokovale
prekomerno bljetanje.
U sluaju tunelskog osvetljenja, kontrolie se
fizioloko bljetanje. Fizioloko bljetanje
znaajno smanjuje vidne performanse
vozaa, jer na njegovim oima prouzrokuje
pojavu svetlosne zavese (koprene). Relativni
porast praga ne bi smeo da bude vei od
15% ni u jednoj od zona tunela. On se
izraunabva primenom sledeih formula:

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

0,8

0,8

TI = 65 (Lv / Lsr ) za Lsr 5 cd/m

Odnosno
TI = 95 (Lv / Lsr ) za Lsr > 5 cd/m

U kojima su:
Lsr srednja sjajnost kolovoza i zidova
tunela, koji predstavljaju pozadinu za
eventualnu prepreku.
Lv
ekvivalentna zaslepljujua sjajnost,
koja potie od svih svetilki u vidnom
polju vozaa (od horizontalnog nivoa
do 20 iznad njega).
11.5.3.3.5 Fenomen treperenja
Kad su svetiljke u tunelu postavljene u
isprekidanom nizu, u vidnom polju vozaa se
periodino javljaju svetla i tamna polja, koja
proizvode efekat treperenja. Ovaj fenomen
je prouzrokovan kako od svetlosti instaliranih
svetiljki, kao i od svetlosti koja se odbija od
sjajnih povrina u okolini (prednji i zadnji
delovi avtomobila i tome slino). Smetnje
koje voza osea kao posledicu efekta
treperenja zavise od frekvencije treperenja,
definisane odnosom brzine vozila i rastojanja
izmeu susednjih svetiljki, tako i od duine
tunela, odnosno vremena izloenosti vozaa
ovom neprijatnom fenomenu. Ometajue
treperenje nastaje u obsegu frekvencija
izmeu 2,5 i 15 Hz. Efekat treperenja se
praktino tretira samo za unutranju zonu
tunela. Zona praga i tranzitna zona su u
principu vrlo kratke, tako da se u njima ovaj
uznemiravajui efekat praktino i ne
pojavljuje.
Neprijatan i opasan efekat treperenja moe
da se ublai svetlim zidovima ili upotrebom
svetiljki manje sjajnosti. U praksi su
rastojanja izmeu centara susednih svetiljki
sa fluo cevima manja od dvostruke duine
cevi smatraju sasvim prihvatljivim. Kod
neprekidnog niza svetiljki (svetlosne trake) ne
dolazi do pojave treperenja.
11.5.3.3.6 Osvetljenje tunela u nonim
satima
U nonim satima je nivo sjajnosti u tunelu
vei nego onaj izvan tunela, pa stoga mogu
nastati tekoe u pogledu prilagoavanja.
Problema sa prilagoavanjem nee biti ako
se deo saobraajnica neposredno po izlasku
iz tunela, a na duini ne manjoj od one koja
odgovara vonji u trajanju 5 s, osvetli tako da
nivo sjajnosti kolovoza iznosi bar 1/3 nivoa
sjajnosti izlazne zone. U nonim uslovima
treba iskljuiti dodatno osvetljenje, koje je
instalirano za potrebe prilagoavanja oiju
8

vozaa u dnevnim uslovima. Potrebno je da

se na celoj duini tunela, u svim njegovim
zonama, ispune fotometrijski zahtevi jednaki
onima koji su ispunjeni na prilaznom putu.
Ako prilazni put nije osvetljen, tada nivo
sjajnosti nou u tunelu treba da iznosi bar 1
2
cd/m , uz Uo 0,4 i u 1 0,6.
11.5.3.3.7 Vizuelno (optiko) voenje
Da bi se postiglo dobro vizuelno voenje
primenjuju se sledee mere:
odravanje
istoe povrina zidova
tunela,
uiniti jasno uoljivim vertikalne ivice puta,
horizontalna signalizacija mora biti ista i
neoteena,
raspored svetiljki treba omoguiti vozau
da jasno i nedvosmisleno uoava pravac
vonje.
11.5.3.3.8 Arhitektonske i graevinske mere
za smanjenje nivoa sjajnosti
prilazne zone i poveanje nivoa
sjajnosti zone praga
Mere za smanjenje nivoa sjajnosti prilazne
zone su:
izbegavanje
(koliko je to mogue)
orijentacije tunela pri kojoj ima veliki uticaj
direktna suneva svetlost na sjajnost u
prilaznoj zoni,
okolinu ulaznog portala treba zasaditi,
rastinjem i brzorastuim visokim drveem,
bone betonske ivice treba obojiti u crno,
povrina kolovoza, najmanje 200 m pre
ulaza u tunel, treba da bude to tamnija.
Mere za poveanje nivoa sjajnosti zone
praga su:
to svetlija povrina kolovoza,
zidovi tunela treba da budu obojeni
svetlom bojom (npr. RAL 9001),
ukoliko
postoji
mogunost,
treba
projektovati predportale,
asfaltna povrina ili betonski kolovoz sa
to veim kooficientom refleksije.
11.5.3.3.9 Uticaj duine tunela na njegovo
osvetljenje u dnevnim uslovima
Kod svih tunela se primenjuju osnovni
principi osvetljenja dugih tunela. Kod
projektovanja kraih tunela, pored njihove
duine treba uzeti u obzir i druge faktore po
CIE:
da li je izlaz iz tunela potpuno vidljiv sa
mesta koji je od ulaza u tunel udaljen za
duinu zaustavnog puta,
prodor dnevne svetlosti dobar ili lo,

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

faktor refleksije zidova visok (> 0,4) ili

nizak (< 0,2),
saobraaj gust ili redak.

mrenog napona dolazi do nestanka

osvetljenja u tunelu, to moe da ugrozi
bezbednost u saobraaju (posebno danju).
Sigurnosno osvetljenje se moe izvesti na
vie naina:
napajanjem instalacije osvetljenja pomou
dva meusobno odvojena energetska
voda, (npr. dva transformatora sa
odvojenim visokonaponskim napajanjem),
napajanje
dela instalacije iz diezel
agregata, koji se posle ispada mrenog
napona avtomatski ukljuuje i to za vrlo
kratko vreme,
sistemom
posebnog
osvetljenja,
izvedenog pomou izvora svetlosti niskog
napona, koji se postavljaju na visini 0,8 do
1,1 m i na razmaku do 25 m. Sistem se
normalno napaja iz mree, a kod ispada
mrenog napajanja napajanje preuzima
pomoni energetski izvor (dizel agregat ili
akumulatorsker baterije).

Na osnovu napred reenog proizilazi:

tuneli krai od 25 m se ne osvetljavaju u
dnevnim uslovima,
tuneli dui od 125 m se projektuju sa
normalnim nivoom sjajnosti zone praga,
tuneli od 25 do 125 m duine se
osvetljavaju skladno sa gore reenim.
11.5.3.3.10

Fotometrijski prorauni
pojedinih zona tunela

Fotometrijski prorauni koji se sprovode

prilikom projektovanja osvetljenja tunela
prvenstveno se odnose na izraunavanje
nivoa sjajnosti povrine kolovoza i zidova
tunela. Ove sjajnosti se izraunavaju za sve
zone tunela.
Svi ovi prorauni se vre iskljuivo primenom
programskih paketa koje poseduju pojedini
proizvoai svetiljki. Napomenimo da se
obavezno vri i provera snoljivosti
fiziolokog bletanja.
11.5.3.4 Svetiljke
Na izbor svetilki koje e se koristiti za
osvetljenje konkretnog tunela odluujue
utiu sledei faktori:
nain postavljanja svetiljki u odnosu na
presek tunela,
raspored svetiljki du tunela, i
potrebne
elektrine, fotometrijske i
mehanike osobine svetiljki.
Za dobro optiko voenje najbolje je da se
svetiljke postavljaaju na tavanici tunela. U
poslednje vreme se esto primenjuje
asimetrino postavljanje
svetiljki, koje
poseduju
asimetrinu
fotometrijsku
karakteristiku. U takvim sluajevima su
fotometrijski rezultati po pravilu odlini, a
uslovi odravanja instalacije veoma povoljni.
Svetiljke instalirane u tunelu moraju biti
otporne na agresivnu atmosferu koju stvaraju
izduvni gasovi. Zbog toga se u tunelima
koriste svetiljke koje imaju stepen mehanike
zatite bar IP 65 i koje su zatiene od
korozionih efekata.
11.5.3.5 Sigurnosno osvetljenje
Za tunele due od 100 m neophodno je, kao
pripadaji element instalacije predvideti
sigurnosno osvetljenje. U sluaju ispada

JP Putevi Srbije

11.5.3.6 Regulacija svetlosnog fluksa

Napred je objanjeno da kod dobro
projektovane instalacije osvetljenja tunela,
nivoi sjajnosti zone praga i tranzitne zone
moraju sve vreme da budu u odreenom,
unapred zadatim odnosima prema nivou
sjajnosti prrilazne zone tunela. Nivo sjajnosti
prilazne zone stalno se menja. Zbog toga je
potrebno vriti regulaaciju svetlosnog fluksa
svetiljki i na taj nain podeavati nivoe
sjajnosti u pojedinim zonama tunela.
Regulacija se moe sprovesti na dva naina:
kontrolom
osvetljenosti u slobodnom
prostoru,
kontrolom sjajnosti u slobodnom prostoru.
Sa aspekta fotometrije je pogodnija kontrola
sjajnosti u prilaznoj zoni. U taki koja je od
ulaza u tunel udaljena za duinu jednaku
zaustavnom putu vozila postavlja se kamera,
koja meri L20. Na osnovi promena sjajnosti u
prilaznoj zoni kamera aktivira ili iskljuuje
delove instalacije osvetljenja tunela. Za
fotometrijsko merenje svetlosti moe se
postaviti luminansmetar i u unutranjoj zoni.
On
rezultate
merenja
prosleuje
mikroprocesoru, koji pomae spoljanjem
luminansmetru. Kontrola se podeava sa
vremenskim
zakanjenjima,
tako
da
kratkotrajne promene ne dovode do
aktiviranja regulacionog sistema. Unutranji
luminansmetar kompenzuje uticaje zaprljanja
svetiljki i smanjenja svetlosnog fluksa izvora
u toku njihove eksploatacije.

Oprema tunela

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

11.5.3.7 Ostali sistemi rasvete

Nerajui elini lim i profili moraju da budu

od legure Cr-Ni-Mo-Ti, kvalitet materijala br.
1.4571 po DIN 17440.

11.5.3.7.1 Osvetljenje u zonama

zaustavljanja
Na podruju zaustavnih nia koriste se
metalhalogene sijalice sa belom svetlou.
Nivo
osvetljenosti
je
dvostruki
nivo
osvetljenosti unutranjeg podruja.
11.5.3.7.2 Oznaavanje puteva za
evakuaciju
Za oznaavanje puteva za evakuaciju u
sluaju poara predvieno je da se na
zidovima tunela postave odgovarajue
oznake. Oznake sa unutranjim osvetljenjem
moraju da budu postavljene na meusobnoj
udaljenosti ne veoj od 50 m. Donja ivica
svetiljke mora da bude na visini od 0,8 m do
1,1 m u odnosu na trotoar. Na sredini izmeu
dve oznake (svetilke za evakuaciju)
predvieno je da stoje fotoluminescentne
table. Tako je pravac puta za evakuaciju
oznaen na svakih 25 m.

Nerajui materijal za spajanje i ugraivanje

mora da bude od legure Cr-Ni-Mo kvalitet
materijala, br. 1.4401 po DIN 17440 ili iz
epoksidnih
materijala
odgovarajue
mehanike nosivosti koji u pogledu otpornosti
na poar odgovaraju standardu DIN 4102.
Legura aluminijuma kao konstrukcioni
materijal i mora da bude sastava Al.Mg-Si 05
po DIN 1725 sa vrstoom F25 i H14 po DIN
1748 za profile i Al.Mg3 po DIN 1725 za
aluminijumski lim.
Aluminijumska legura mora uvek da bude
peskarena, kao to je u nastavku navedeno
osim, ako nije iskljuivo drugaije navedeno.
Pocinkovani elik se upotrebljava, ako je to
iskljuivo odreeno. Pocinkovani elik se
uvijek zatiuje prevlakom od cinka po
vruem postupku.

11.5.3.7.3 LED usmerivai

Za poveanje vidnog voenja predvieno je
da na trotoaru budu postavljene svetiljke sa
LED diodama crvene ili bele boje u zavisnosti
od smera saobraaja. Tipina razdaljina
izmeu svetiljki je 25 m u unutranjoj zoni a
15 m u ulaznom odnosno izlaznom delu
tunela.
11.5.3.7.4 Regulacija ostalih sistema rasvete
Pored regulacije osnovne i sigurnosne
rasvete na tavanici tunela potrebno je
upravljati i osvetljene oznake puta za
evakuaciju i LED usmerivae na trotoarima.

11.5.4 VENTILACIJA
U projektovanju, izgradnji i radu ventilacionog
sistema po tabeli 11.5.4 potrebno je da se
uzmu u obzir:
nadzor nad zagaivaima koje emituju
drumska vozila u normalnom i poveanom
protoku u tunelu,
nadzor nad zagaivaima koje u tunelu
emituju drumska vozila kada je saobraaj
zaustavljen zbog incidenta ili nesree,
nadzor nad vruinom i dimom u sluaju
poara.

11.5.3.8 Mehanika konstrukcija

rasvetnih tela

U svim tunelima duim od 500 m obimom

saobraaja veim od 5.000/24 sata vozila po
traci, nameta se mehaniki sistem
provetravanja, odnosno ventilacije.

Rasvetna tela treba da imaju jednako kuite

za sve tri zone rasvete (ulaz, prelaz,
unutranjost), ako je to mogue. Rasvetna
tela moraju da budu smetena iznad puta,
paralelno sa podrujem saobraaja i tako da
se njihovo servisiranje moe izvriti
zatvaranjem samo jedne saobraajne trake.

U tunelima sa dvosmernim saobraajem sa

obimom saobraaja preko 2.000 vozila po
traci, a koji su dui od 3.000 m i imaju
nadzorni centar i popreno i/ili polupopreno
provetravanje, u vezi sa provetravanjem
preduzimaju se sledee minmalne mere:

Sve naprave, instalacija i oprema moraju se

finalno obraditi na odgovarajui nain za
predviene uslove okoline i upotrebe.
Kuite rasvetnih tela treba da je otporno na
atmosferske uslove unutar tunela i treba da
ima najmanji stepen zatite IP 65.

10

nametanje
poklopaca
za
odvoenje
vazduha i dima kojima se moe upravljati
pojedinano ili u grupama, uzduna brzina
vazduha stalno se menja i proces upravljanja
ventilacionim sistemom (zaklopke, ventilatori
itd.) odgovarajue se prilagoava.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

Ventilacija tunela mora da se dimenzionie

za sve tunele tako da se u tunelu obezbede
propisani
nivoi
zagaenosti
ugljen
monoksidom (CO), azotnim monoksidom
(NO), aldehidima i ostalim nezapaljivim
hidrokarbonatima (CH), te zadovoljavajua
vidljivost.

plan tunela, broj cevi tunela i saobraajnih

traka u smeru vonje, projektovana
kompozicija protoka saobraaja, raunska
brzina i gustoa protoka saobraaja, ali i nivo
i duina tunela.
Svi ti faktori utiu na koncentraciju tetnih
supstanci u tunelu.

Nekoliko faktora treba da bude uzeto u obzir

kod raunanja potrebnih koliina za sve
vazduh i kod odabira odgovarajueg
ventilacionog sistema u tunelima: vertikalni

Tabela 11.5.4: Podruja upotrebe razliitih ventilacionih sistema

Jednosmerni
saobraaj

Dvosmerni
saobraaj

JP Putevi Srbije

Proseni saobraaj
[traku / 24 h]

Duina tunela [m]

Vrsta ventilacije

500

prirodna ventilacija

5,000 sa malom
gustinom saobraaja

700

prirodna ventilacija

5,000 to 10,000
sa srednom
gustinom saobraaja

500 to 3,000

mehanika longitudijalna
ventilacija

5,000 sa velikom
gustinom saobraaja

500 to 1,500

mehanika longitudijalna
ventilacija

5,000 sa velikom
gustinom saobraaja

1,500 to 3,000

mehanika longitudijalna
ventilacija preko ahtova
(odreenih takama 750
m)

> 3,000

Isisivanje preko rova uz

obezbeivanje otvora za
odvod

500

prirodna ventilacija

2,000

700

prirodna ventilacija

5,000 sa malom
gustinom saobraaja

500 to 2,000

mehanika longitudijalna
ventilacija

5,000 sa srednom
gustinom saobraaja

500 to 1,500

mehanika longitudijalna
ventilacija

5,000

1,500 to 3,000

mehanika longitudialna
ventilacija sa isisivanjem
na (odreenih takama
750 m)

> 3,000

Isisivanje preko rova uz

obezbeivanje otvora za
odvod

11

Oprema tunela

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Odabrani ventilacioni sistem (longitudijalni,

polutransverzalni,
transverzalni
ili
kombinovani) u sluaju poara treba da
omogue usmeravanje dima, vruine i
gasova. Treba da se koriste osnovni iznosi
emisionih plinova (koji su navedeni u PIARC
uputstvima), ako ne postoje pravila koja se
tiu emisije plinova iz vozila i podaci o
mjerenjima postojeih emisija.

Za projektovanje tunela, moraju da se koriste

podaci o vrednostima emisije izduvnih
gasova koji su navedeni u tabeli 11.5.5.

Tabela 11.5.5: Vrednosti emisije izduvnih gasova vozila koji slue za planiranje ventilacije tunela
Godina

2005
CO
m3

h voz

2010

estice
m3

h voz

CO
m3

h voz

2015

estice
m3

h voz

estice

CO
m3

2020

h voz

m3

h voz

estice

CO
m3

h voz

m3

h voz

Putnika
vozila

benzin

0.043

0.033

0.029

0.028

Putnika
vozila

dizel

0.010

13.9

0.009

9.53

0.009

7.30

0.008

6.49

Teretna
vozila
dizel

0.037

36.3

0.024

16.9

0.019

8.88

0.018

6.91

Tabela 11.5.6: Iznosi dozvoljenih koncentracija CO i vidljivosti za pojedina stanja u saobraaju

Koncentracija CO
ppm

Vidljivost
m-1

Normalan saobraaj (50 100 km/h)

70

0.005

Dnevno gusti saobraaj sa moguim

saobraajnim epovima

70

0.007

Izuzetno gusti saobraaj sa moguim

saobraajnim epovima

100

0.009

Radovi na odravanju tunela, uz smanjeni

saobraaj

20

0.003

Zaustavljanje saobraaja u tunelu

200

0.012

Stanje u saobraaju

12

takoe se primjenjuje na tunele namenjene osim motornim vozilima, jo i

peacima i biciklistima.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

U svakom projektu moraju se vrednovati

iznosi emisija s obzirom na godinu
projektovanja,
projektovanog
obima
saobraaja, starosti vozila, koliine preenih
kilometara, smjetaj tunela i nivo savremenih
tehnolokih dostignua koja se tiu maina i
vozila.

U sluaju bilo kakve promene treba da se

primene
najnovije
primenjive
PIARC
preporuke.

Kriterijumi
saobraaja,
koji
se
tiu
dimenzionisanja
ventilacionog
sistema,
ukljuuju koncetraciju CO, koncentraciju
NOX, smanjenje vidljivosti i brzinu protoka
vazduha u normalnim uslovima rada i u
sluaju poara. Udovoljavanjem zahtjevima
koji se tiu koliine CO, NO X i estica praine
(iz izduvnih gasova vozila i druge estice
praine) treba da se udovolji i drugim
standardnima emisija, npr. nezapaljivih CH.

Za svaki ventilacioni sektor u svakoj cevi

tunela gde je instaliran mehaniki ventilacioni
sistem, treba da se planira sledee: dva
merna sistema - jedan za merenje CO i
estica praine u vazduhu i drugi za merenje
brzine i smera vazduha u tunelu.

Ureaji za merenje koncentracije ugljenmonoksida u tunelu postavljaju se na

rastojanju od 100 do 1.000 m, zavisno od
duine tunela.

U longitudinalnim ventilacionim sistemima

brzina vazduha u normalnim uslovima
funkcionisanja ne sme da bude vea od 8
m/s. U svaki ventilacioni odeljak treba da se
postave merni ureaji radi kontrolisanja
brzine vazduha i praenja rada ventilacionog
sistema.

11.5.4.1 Minimalni kriterijumi za

planiranje ventilacije
PIARC
preporuke
dozvoljavaju
razne
standarde kvaliteta vazduha u tunelima
zavisno od stanja u saobraaju. Ventilacioni
sistem treba da bude dimenzionisan tako da
mogu da se zadovolje sledei kriterijumi u
uslovima normalnog rada:
Normalan saobraaj (brzina izmeu 100 km/h
i 50 km/h)
Granica koncetracije CO:
c = 100 ppm
Granica koncetracije NOX:
n = 25 ppm
Koeficijent graninog stanja smanjene
vidljivosti: k = 0,007 m-1
Dozvoljena koncentracija ugljen - monoksida
u tunelu iznosi:
Za tunele duine do 1.000 m - 250 ppm,
za tunele duine preko 2.000 m - 200
ppm, gde ppm oznaava zapreminsku
koncentraciju tetnog gasa u vazduhu,
3
3
izraenu u cm / m u jednom asu,
za tunele duine od 1.000 do 2.000 m
dozvoljena
koncentracija
ugljenmonoksida
dobija
se
linearnom
interpolacijom.
Kod tunela izmeu velikih gradova, kontrola
saobraaja i sistem upravljanja treba da u
normalnim uslovima saobraaja sprei
saobraajne epove. U takvim tunelima
brzina vozila uvek treba da bude vea od 30
km/h.

JP Putevi Srbije

11.5.4.2 Kontrola kvaliteta i strujanja

vazduha u tunelima

Signali treba da se prenose jedinicama

kontrole ventilacije, kontrole saobraaja i
komandnom centru.

Lako su poari u tunelima retki, njihova

mogunost mora da se uzme u obzir kada se
dimenzionie ventilacioni sistem i priprema
plan za implementaciju ventilacije. Kada
kontrolni sistem tunela otkrije poar, treba da
se iz normalnog radnog reima prebaci u
reim dejstva za vrijeme poara. U skladu sa
PIARC
preporukama,
donja
polovina
saobraajnog podruja treba da bude ista
od dima i vruih gasova koliko god je to
mogue, ime se omoguava bezbedno
podruje i dovoljna vidljivost za evakuisanje
ljudi iz tunela. U tunelima sa jednosmernim
saobraajem i longitudinalnom ventilacijom,
ventilacioni sistem treba da funkcionie na taj
nain da brzina vazduha u cevi u sluaju
poara ne prelazi 1,5 m/s. Kod dvosmjernog
saobraaja, longitudinalni protok vazduha
treba da se zaustavi.
U tunelima duine 2.000 m ili vie sa
dvosmernim saobraajem, treba da se
planira transverzalna ili polutransverzalna
ventilacija,
jer
omoguuje
neprekidno
usisavanje dima i vruih plinova kroz
ventilacione vodove u ranim fazama poara
kada je dim koncentrisan samo ispod stropa
cevi tunela. Preporuuje se kapacitet
3
usisavanja od 80 m /s/km, prema PIARC-u.
Sistem upravljanja ventilacijom mora da se
isplanira tako da se meri brzina vazduha,
estice praine i koncentracija CO u tunelu, a
izmereni iznosi da se uporeuju sa ranije
zadatim graninim vrednostima prilikom rada
13

Oprema tunela

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

ventilacionih ureaja. U sluaju da vrednosti

prelaze granice, sistem kontrole i upravljanja
treba da reaguje u skladu s tim.

sistemom snabdevanja vodom ili sa

rezervoarom za vodu. Dimenzije rezervoara
za vodu i pritisak cevovoda moraju da budu
dovoljni za postizanje neprekidnog protoka
od 1.200 l/min u vremenu od 60 minuta to
3
iznosi 72 m .

U tunelima koji nisu namenjeni za saobraaj

motornih vozila nije potrebna ni ventilacija.
Sistemi kontrole tunela i sigurnosni sistemi
treba da se planiraju u skladu sa Direktivom
EU.
11.5.5

PROTIVPOARNA BEZBEDNOST

11.5.5.1 Osnovni zahtevi

Za potrebe protivpoarne bezbednosti tuneli
treba da budu opremljeni protivpoarnim
alarmima i sistemima. Oni treba da se
planiranju u skladu sa zahtevima iz evropske
Direktive.
11.5.5.2 Vatrodojavni sistemi
U svakoj nii za pozive u sluaju nude, u
poprenim prelazima, prostorijama za
sklanjanje, komandnom centru i blizu portala
tunela treba da se postave runi javljai
poara.
U cevima tunela duim 300 m mora se
predvideti
ugradnja
automatskog
vatrodojavnog sistema (linijski vatrodojavni
ureaj) u koji je ukljuena opcija odreivanja
lokacije poara.
Automatski detektori dima moraju da se
postave u sve nie za napajanje, nie za
SOS pozive, centrale za napajanje i u
komandni centar.
Signal protivpoarnog alarma mora odmah
da aktivira protivpoarni program i prijavie
se komandnom centru iz kojeg e da se
uzbune kompetentne slube u skladu sa
Planom informisanja i uzbunjivanja.
11.5.5.3 Hidrantna mrea
U tunelima duim 300 m protivpoarni
sistem treba da ima cevovod pod pritiskom i
hidrante sa pouzdanim snabdevanjem vodom
du celog tunela. Cevovod pod pritiskom
treba da bude postavljen u instalacionom
kanalu ispod trotoara. Kod tunela sa dve
cevi, cevovodi pod pritiskom u obe cevi
trebaju da budu spojeni na zajedniki vodeni
sistem. Vodeni pritisak u hidrantima treba da
bude izmeu 6 i 10 bara. Cevovod pod
pritiskom treba da bude spojen sa lokalnim
14

Ako je na portalima tunela duine < 300 m

obezbeen hidrant za snabdevanje vodom
od 1.200 l/min ili rezervoar za vodu kubikae
3
72 m , nema potrebe da se hidrant postavlja
du tunela, a u suprotnom sluaju u tunelu
treba predvideti hidrant.
Protivpoarne nie treba da se postave u
odstojanju ne veem od 150 m uzdu celog
tunela. One moraju da budu povezane sa
cevovodom i opremljene 120 m dugakim
crevom i mlaznicom.
Ako je prikladno korienje sistema za
automatsko gaenje poara u putnim
tunelima, mogunost njihove instalacije treba
da se istrai.
11.5.5.4 Prenosivi runi aparati za
gaenje poara
Prenosivi runi aparati za gaenje se
postavljaju u svim tunelima radi trenutnog
gaenja malih poara. Dva prenosiva runa
aparata treba da se postave u svaku niu za
SOS pozive. Signali koji se ukljuuju
dizanjem protivpoarnih aparata e da
ukljue protivpoarni alarm.
11.5.6 OSTALI SISTEMI ELEKTRO
MAINSKE OPREME U TUNELU
11.5.6.1 Sistem za poziv u sluaju nude
Telefoni za poziv u sluaju nude moraju da
se postave ispred ulaza i u tunelu na
meusobnom rastojanju od 150 m du jedne
strane cevi tunela.
Telefoni za poziv u sluaju nude u tunelu
moraju da se postave u nie i da se zatvore
pomou vrata. Telefoni za poziv u sluaju
nude blizu ulaza treba da budu na
stubovima du ceste van tunela ili u
specijalnim kabinama.
SOS sistem treba da bude povezan sa
komandnim centrom.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

slika 11.1.7 - brez kot z opisom

Otvor i oblog sa
oznakom nie

Prostor za runi aparat

za gaenje. Nelomljivo
staklo i unutranja rasveta

Oznaka
POAR i SOS

Vrata nie

Taster POAR
i SOS sa
LED rasvetom

ina za ozemljenje
Oznaka "THERE IS NO
FIRE PROTECTION
IN THIS ROOM"

Elektro ormar
Standardni element 60x200x60
za runi aparat za poar

Unutranja rasveta

Unutranja rasveta

SOS telefon

Runi aparat za gaenje

A os

Slika 11.5.2: Nia za pozive u sluaju nude sa elektro omaricom nacrt i boni prikaz (popreni
presek)

slika 11.1.8 - brez kot z opisom

Prostor za runi aparat
za gaenje. Nelomljivo
staklo i unutranja rasveta
Oblog-blenda
broj nie

Znak za SOS niu

Broj nie

"THERE IS NO
FIRE PROTECTION
IN THIS ROOM"

Vrata nie

Oznaka SOS poziv

SOS telefon

ina za ozemljenje
Prostor za runi aparat
za gaenje
Unutranja rasveta

Oznaka "THERE IS NO
FIRE PROTECTION
IN THIS ROOM"
Unutranja rasveta

Runi aparat za gaenje

SOS telefon

A os

Slika 11.5.3: Nia za pozive u sluaju nude nacrt i boni prikaz (popreni presek)

JP Putevi Srbije

15

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

11.5.6.2 Video nadzor (CCTV- televizija

zatvorenog kruga)

U novije vreme se zvunici postavljaju du

celog tunela.
11.5.6.6 Saobraajni znakovi i signali

Sistem video nadzora mora da

postavljen u tunele due 300 m.

bude

Video praenje omoguava operaterima u

komandnom centru da konstantno prate
situaciju u celom tunelu i u podrujima ulaza i
izlaza. Kamere u tunelu treba da budu
statine, dok u podrujima portala moraju da
budu okretne i opremljene objektivom za
zumiranje. Kamere unutar tunela treba da se
pozicioniraju tako da omoguavaju optimalni
pregled situacije u tunelu i na takvim
udaljenostima
koje
omoguavaju
nadogradnju
sistema
video
praenja
sistemom za automatsku detekciju vanrednih
dogaaja. Kamere zato treba postaviti u
tunelu na maksimalno 100 m.
U vanrednim dogaajima, prilikom poziva u
sluaju nude ili poarnim alarmima, slika na
ekranu u kontrolnom centru treba da se
automatski prebaci na kameru na dotinoj
lokaciji.
11.5.6.3 Automatska detekcija vanrednih
dogaaja
Postavljanje
opreme
za
automatsko
otkrivanje vanrednih dogaaja preporuuje
se u tunelima duim 300 m. Mainska i
programska oprema automatski otkriva
vanredne dogaaje (vonja u suprotnom
smeru,
zaustavljeno
vozilo,
detekcija
izgubljenog tereta na voznoj traci, detekcija
dima).
11.5.6.4 Tunelski radio ureaji
U svim tunelima treba da se postavi radio
sistem koji omoguava komunikaciju na
odvojenim frekvencijama za hitne slube
(policiju, vatrogasce, spasilaku slubu) i
slubu odravanja, te za nacionalnu radijsku
stanicu
sa
mogunou
komunikacije
direktno u njen program iz komandnog
centra.

Saobraajni znakovi moraju da budu

postavljeni u skladu sa zahtevima koje je
navela Direktiva EU. Deskripcija i zahtijevani
oblici ispisani su na dodatku.
Veliina saobraajnih znakova mora biti
ograniena prostorom izmeu zida tunela i
kolnika, generalno do 50 cm.
11.5.6.7 Transport opasnih materija
U vezi sa transportom tetnih materija moraju
se preduzeti sledee mere:
znakovi
koji opisuju dozvoljene i
zabranjene materije moraju da se postave
ispred zadnjeg izlaza pre tunela,
mora se napraviti analiza rizika gde su
navedene mere kod transporta tetnih
materija (potvrda o dozvoli za ulazak u
tunel,
stvaranje
konvoja
vozila,
istovremeni transporti),
prilagoeno
upravljanje tunelom za
transport tetnih materija,
ukoliko analiza rizika predvidi i sistem
automatske detekcije opasnog tereta u
saobraaju (ADR) potrebno je isti ugraditi
na lokacijama, koje e omoguiti
preusmeravanje opasnog tereta na
zaobilazni put a ne kroz tunel.
11.5.6.8 Rastojanje meu vozilima
Minimalno sigurnosno rastojanje od prednjeg
vozila, koje se primjenjuje za cestovne
korisnike pri maksimaloj dozvoljenoj brzini
jest 50 metara za lina vozila i 100 metara za
teke kamione, a sve pod normalnim
uslovima vonje i u sluajevima defekta,
gustog saobraaja, nesrea ili vatre u tunelu.
U sluajevima kada saobraaj unutar tunela
stane, primenjivo bezbedno rastojanje treba
da bude ekvivalentno barem polovini
rastojanja koje je gore navedeno.
11.5.6.9 Visinska kontrola

11.5.6.5 Sistem razglasa

U tunelima duim 300 m preporuuje se
instalacija
zvunika
postavljenih
na
lokacijama koje omoguavaju dobar prijem u
sluajevima vanrednih dogaaja (npr. na
ulaznom/izlaznom i u zonama sklanjanja).

16

U tunelima u kojim je oprema montirana na

visini nioj od 5,3 m od vozne trake potrebno
je predvideti mehaniki ili elektronski sistem
visinske kontrole. Elektronski sistemi e
meriti visinu vozila viih od 4,20 m (alarm) i
visinu vozila viih od 4,5 m (zatvaranje tunela
za saobraaj). Lokacija elektronskih meraa
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

visine i semafora za zatvaranje tunela mora

da omogui preusmeravanje previsokih
vozila na sporedni put ili zaustavljanje istih u
niama pred tunelom u svrhu pretovora
tereta koji prouzrokuje rad visinske kontrole.
Sistem visinske kontrole slui zatiti uesnika
u saobraaju i zatiti elektro strojne opreme.
11.5.7 UPRAVLJANJE TUNELOM
11.5.7.1 Osnovni zahtevi
Sistem upravljanja tunelom treba da je
zamiljen tako da je mogue ostvariti
optimalne saobraajne uslove na dijelovima
puta gdje se nalaze tuneli, uz zadane
postojee i planirane uslove na tim
dijelovima.
Upravljanje tunelom treba da planira
postupke koji se tiu:
normalnih uslova rada,
odravanja
ili predvidljivih vanrednih
situacija (npr. vanredni transport),
nepredvieni vanredni dogaaji (nesree,
vonja u suprotnom smeru, zaustavljena
vozila),
poar u tunelu.
U sledee svrhe:
bolja bezbednost saobraaja,
poveani komfor i ekonominost prevoza
ljudi i dobara,
direktno smanjenje tetnog uticaja na
okolinu.
11.5.7.2 Upravljanje u vandrednim
okolnostima
U tunelima mogu da se oekuju i predvieni
vanredni dogaaji (npr. radovi na odravanju,
vanredni transport) i nepredvieni vanredni
dogaaji (nesree, vonja u suprotnom
smeru, zaustavljena vozila, poari).
U sluaju da doe do vanrednog dogaaja u
tunelu, sistem, uz automatsko (ako je
instaliran), mora da omogui i runo
preduzimanje odgovarajuih mera upravljanja
tunelom i informisanja korisnika (saobraajne
nesree, radovi na odravanju).
U sluaju zatvaranja tunela (jednocevnog
tunela, dvosmerni saobraaj), na ulaznom
platou treba da je predvieno posebno
podruje za spaavanje sudionika u
vanrednom dogaaju, kao i podruje za
sletanje helikoptera kod tunela za koje je
posebna studija predvidela tu potrebu.

JP Putevi Srbije

Oprema tunela

11.5.7.3 Funkcije sistema upravljanja

tunelom
Glavne funkcije sistema upravljanja tunelom,
koje su i interaktivno povezane, jesu redom:
sakupljanje
(beleenje) podataka o
saobraaju i okolini koji se tiu vanrednih
dogaaja
ispred
i
unutar
tunela
(saobraajne nesree, poari, rad na
odravanju, kvalitet vazduha unutar
tunela),
upravljanje za vreme vanrednih dogaaja,
kontrola
trenutnog stanja saobraaja
ispred i unutar tunela korienjem
komunikacionih
ureaja
(trobojni
semafori, jednobojni semafori treptai,
LED usmerivai, promenjivi znakovi
obavetenja o saobraaju CTIS, radio,
SOS, video nadzor, zvuni sistem),
upravljanje ventilacijom (ako postoji),
upravljanje rasvetom (danju, nou, u
sluaju nude ),
osiguranje elektrinog napajanja (iz mree
ili nunih izvora),
upravljanje
protokom
saobraaja
i
informisanje korisnika drumske mree
izvan i unutar tunela.
U sluaju da je sistem upravljanja tunelom
deo nekog ireg sistema (npr. sistem za
kontrolu i upravljanje autoputevima ili drugim
putevima), treba da bude u komunikaciji i
povezan sa drugim sistemima.
Sistem e pruati kontrolu i upravljanje
saobraajem kada:
saobraajne
karatkeristike
dosegnu
kritine nivoe (unutar tunela ili u zoni gde
se tunel nalazi),
uslovi u okolini ugroavaju bezbednost
korisnika puta (slaba vidljivost, prevelika
koncentracija CO ).
Kad doe do predvienih i nepredvienih
dogaaja na putu (radovi na cesti,
saobraajne nesree, poari ).
11.5.7.4 Podaci prikupljeni merenjima

Merne naprave za prikupljanje podataka o

saobraaju i okolini treba da budu
postavljene
na
mestima
koja
omoguavaju pregled stvarne situacije u
saobraaju du celog tunela. Posebna
panja treba da se posveti ulaznim i
izlaznim zonama tunela:
merni ureaji za sakupljanje podataka o
saobraaju (u stvarnom vremenu) trebaju
dati: podatke o broju (brojanje), podatke o
brzini vozila, struktura saobraaja za
svaku saobraajnu traku,
17

Oprema tunela

merni ureaji za skupljanje podataka o

okolini: prijavljivanje poara, merenje CO i
vidljivost, longitudinalna brzina vazduha u
tunelskoj cevi, informacije o vremenskim
uslovima izvan tunela, u meri u kojoj oni
mogu da utiu na saobraajne uslove
unutar tunela.

Merni ureaji za sakupljanje podataka o

okolini treba da budu smeteni unutar cevi
tunela i u niama (udubljenja u zidu) kao i u
energetskim stanicama i u podruju od
uticaja izvan tunela.
11.5.7.5 Upravljanje saobraajem unutar
tunela
Sistem upravljanja saobraajem unutar
tunela sastoji se od:
znakova obavetenja o saobraaju,
trobojnih semafora, jednobojnih semafora
treptaa,
promenljivih
znakova obavetenja o
saobraaju (CTIS) (vienamenskih),
promenljivih saobraajnih znakova (CTS);
(vienamenskih),
kontrolnog sistema upravljanja (CMS),
mree za prienos podataka,
centra za upravljanje tunelom (TMC).
Znakovi obavetenja treba da sadre prikaz
koji je prilagoen trenutnoj situaciji na putu;
moraju i da omoguavaju upravljanje
protokom saobraaja i da informiu korisnike
ispred i unutar tunela. Veliina, osvetljenost i
poloaj
saobraajnih
znakova
za
obavetavanje u vezi sa njihovom lokacijom
(vrata tunela, ivica tunelske cevi) omoguie
najveu moguu vidljivost znakova pri
najviim dozvoljenim brzinama vozila u svim
uslovima okoline.
Kontrolori kontrolnog sistema upravljanja
treba da na odgovarajui nain obrade
podatke sakupljene pomou mernih ureaja
za saobraaj i okolinu, da komuniciraju sa
ostalim ureajima u sistemu upravljanja, da
upravljaju
saobraajnim
znakovima
obavetenja, rasvetom i ventilacijom.
Mrea za prenos podataka mora da omogui
sledee:
prenos
prikupljenih
podataka
o
saobraaju i okolini ( u stvarnom
vremenu) iz mernih ureaja do centra za
upravljanje tunelom,
prenos
tih podataka iz cent(a)ra
upravljanja
tunelom
do
znakova
obavetenja, koji tada prikazuju odreene
saobraajne sadraje u sluaju runog ili
automatskog dejstva sistema,
18

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

povezivanje sa viim nivoima kontrole i

upravljanja saobraajem na autoputevima
(regionalna
kontrola
saobraaja
i
upravljaki centar na putu),
povezivanje sa ostalim informacionim
sistemima (glavna kontrola saobraaja i
upravljaki centar na putu).

Mreni i pojedini elementi sistema moraju da

koriste uniformni protokol za komunikaciju,
koji takoe omoguava nadogradnju sistema
novim ureajima. Centri upravljanja tunelom
(TMC) treba da budu prilagoeni lokalnim
okolnostima i zahtevima u odnosu na tunele
kojima se upravlja. Moraju neprekidno da
primaju, analiziraju, pohranjuju i prikazuju
podatke iz mernih ureaja i ostalih
informacionih sistema; ti podaci mogu da
budu u tekstualnom, digitalnom audio ili video
formatu. TMC mora da poseduje sistem za
merenje vremena i upozoravanje u sluaju
kritinih situacija u saobraaju, sisteme
predvianja simulacije saobraaja i vanrednih
dogaaja, te sistem za alarmiranje hitnih
slubi
(policijskih
spasilakih
slubi,
vatrogasaca, medija).
11.5.8 POSTROJENJA ZA BEZBEDNOST
TUNELA
11.5.8.1 Izlazi i putevi za sluaj nude
Odredbe vezane na objekte za bezbednost
tunela su data odelku 11.1.2.2.2 i v
11.1.2.4.2.
11.5.9 VEK TRAJANJA PROJEKTOVANE
OPREME I KVALITET
Za elektrinu i mainsku opremu koja se
ugrauje u tunele karakteristian je veoma
brz razvoj novih tehnologija i time uslovljena
nadogradnja
sistema.
Raunarska
i
programska oprema zastareva u roku od 5
do 10 godina. Baterije za ureaje za
besprekidno napajanje imaju vek trajanja
najvie do 10 godina. Isti vek trajanja imaju
baterije za bezbednosne sisteme (alarmiranje
u sluaju poara, javljanje u sluaju provala i
poziv u sluaju opasnosti. Elektronski
sklopovi (prenosna oprema, ureaji za
razvoenje, ureaji za napajanje elektrilnom
energijom, centrale, merna oprema itd.) imaju
vek trajanja do 15 godina. Po pravilu je, zbog
intenzivnog razvoja, potrebno da se ta
oprema zameni za 10 do 15 godina. Kuita
svetiljki izraena su od V4A materijala,
1.4571 po DIN isto kao kuita ventilatora,
vrata, nia za pozive u sluaju nude,
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Oprema tunela

svetiljke za pokazivanje pravca, saobraajna

oprema, kablovske police i poklopci lebova.
Materijal je otporan na agresivnu atmosferu u
tunelima. Racionalno je da se svetiljke
zamene u periodu od 15 do 25 godina.
Meutim, na pomolu su nove tehnologije
svetiljke sa LED diodama.

Zamenjuje se i prerauje stara oprema,

dodaju se novi zidni displeji, zamenjuju
hardver i softver i prerauju nadzorni pultovi,
podesti, konstrukcije zidnih displeja. Dodaju
se nove jedinice za hlaenje, prerauje
ventilacija, rasveta, zamenjuju UPS ureaji
veim, menja oprema za sos pozive zbog
novih stubia za pozive i izvode radovi na
ujednaavanju sistema, udruivanju komandi
udruuju se radne stanice, serveri,
tastature, mievi, LCD ekrani itd.

U istom periodu, od 15 do 25 godina,

racionalno je da se zamene i svi blokovi
prekidaa, transformatori, telekomunikacioni
ormani.
Najdue izdravaju kablovi, i to prema
predvianjima do 50 godina.
U nadzornim centrima ugraeno je mnogo
elektronike (prenosna oprema, dekoderi,
digitalna memorija RAID, serveri, radne
stanice, bezbednosne centrale, radio oprema
itd.). Ova oprema zastareva u periodu do 10
godina. U istom periodu potrebno je zameniti
velike zidne ekrane, dakle u periodu do 10
godina. Najee su promene u nadzornim
centrima. Karakteristino za nadzorne centre
je da se prilikom izgradnje novih tunela i
implementacije opreme za njih modernizuje i
postojea oprema u nadzornim centrima.

JP Putevi Srbije

U vezi sa gore navedenim moe se

konstatovati da je celishodno da se oprema u
tunelima zameni proseno svakih 20 godina,
i to tako to e se odreena oprema zameniti
u periodu od 5 do 10 godina, a ostala oprema
u vremenu do 25, odnosno kablovi ak
svakih 50 godina.
Kablovi za ventilatore, za rasvetu za sluaj
opasnosti, napajanje elektro prostorija i nia
u tunelu, kao i sva ostala oprema od ivotnog
znaaja (saobraajni znaci, SOS tasteri,
javljai poara i daljinsko upravljanje vratima
u gredama) moraju da budu vatrostalni
E90. Svi ostali kablovi u tunelu moraju da
imaju izolaciju bez halogenih elemenata.

19