ESTETIKA KAO ANCILLA THEOLOGIAE

Srednjovekovna filozofija je filozofija koja se razvijala u

oblastima Sredozemlja, Evrope i Bliskog istoka tokoms rednjovekovnog perioda (priblino od
5. do 15. veka). Ovaj pojam obuhvata hriansku, islamsku i judejsku filozofiju.
Srednjovekovna filozofija se razvila iz potrebe tumaenja objavljenih verskih dogmi, s jedne
strane, i pod uticajem ponovno otkrivene antike filozofije, s druge. Filozofija se u srednjem
veku uglavnom smatrala slukinjom teologije(lat. ancilla theologiae), a filozofi su mahom
bili teolozi i svetenici. Preovlaujue teme srednjovekovne filozofije bile su
odnos vere i razuma, predodreenja i slobode volje, dometi i ogranienja ljudske
spoznaje, problem univerzalija i dokazi postojanja Boga. Filozofija je sada u funkciji teologije
objasnjava razumu velike istine koje dobijamo po milosti bozijoj. Filozofija je sveti nauk
koji nam je objasnjen svetim spisima koji se mogu razumeti samo posredstvom vere.
Filozofija je niza od otkrovenja. Jedan od glavnih problema srednjovekovne filozofije bio je
kako zadrati objavljene verske istine, a ipak usvajati i slobodno razvijati filozofsko znanje.
Srednjovekovni filozofi veinom nastoje da omogue racionalno tumaenje vere. Zadatak koji
sebi zadaju je da, ostajui verni svojoj religiji, iskoriste to vie antike mudrosti u razvoju
teologije. Estetika se sada razvija u znaku hriscanske logike. U srednjem veku opet dolazi do
razdvajanja teorije lepote i filozofije umetnosti. Za razliku od prirodno lepog, umetniki
lepo se tretira i sa pozitivnim konotacijama (privlai duu bogu) i sa negativnim
(zadovoljava ula, a ne duhovno). Lepota biva tako problematizovana kao s jedne strane, ono
to se obraa ulima i raduje ih (a ula lau i zavode u greh), a s druge lepota fizikog
sveta koja je Boje delo (a Bog je summum bonum, te je i prirodna lepota percipirana kao
neto vredno).

Periodizacija srednjovekovne estetike:

1. PATRISTIKA (od I do VIII veka) termin vodi poreklo od termina PATRES-crkveni
oci. Patristikom se naziva uenje crkvenih otaca, odnosno uticajnih teologa hrianske
crkve. Patristika ima karakter dogmatske sinteze dotadanjeg hrianskog predanja,
koje ukljuuje uenje apostola, apologeta i drugih znaajnih crkvenih pisaca. Oni koji
su pisali na grkom se nazivaju istoni crkveni oci dok se oni koji su pisali na
latinskom nazivaju zapadni crkveni oci. Neki od hrianskih crkvenih otaca
(poputOrigena i svetog Avgustina) se smatraju zaetnicima srednjovekovne filozofije .
Deli se na 2 struje:
*GNOSTICI (podfrakcija OFITI/ofis-zmija)
*APOLOGETI brane veru u odnosu na razum. Veliki napad na sofiste.

Predstavnici patristike:
~ Vasilije Veliki - Kritikuje Plotinovu kritiku pitagorejske kritike lepote. Pokusava da
relativizuje pitagorejsku kritiku (o lepoti se moze govoriti kao o harmoniji). Dakle, kada
imamo prost entitet onda mozemo govoriti o skladu entiteta. Lepota je jedan od bozijih

atributa, bozije odredjenje. Kada je re o prostim entitetima onda se harmonija oituje kao
sklad predmeta sa sveu posmatraa.
~ Pseudo Dionizije (Areopagita) Spis o bozanskim imenima
Uvodi jos jednu kategoriju lepote SVETLOST I SJAJ.
Lepota jeste simetrija i proporcija ali i svetlost i sjaj. osecamo uticaj Plotina

~ Sveti Avgustin - Njegova filozofija je bila pod uticajem Platona i novoplatonizma. Bog
je uzrok i svrha svega, predobar i svemogu. Sve dobro potie od njega, zlo je samo
nedostatak dobra. ovek ima slobodnu volju koju mu je dao Bog da bi mogao dobro initi
i poteno iveti. Iako Bog unapred zna za budue dogaaje (vidi predodreenje), ovek je
odgovoran za svoje delanje jer ga ini slobodnom voljom. Istorija je neprestana borba
dobra i zla, a cilj istorije je boija drava, u ijem ostvarenju Crkva ima vodeu ulogu.
Avgustin zastupa linearno poimanje vremena, za razliku od Grka koji su smatrali da se
svet obnavlja u ciklusima slinim smeni godinjih doba. U epistemologiji tvrdi da je
jedino vera pravi put do spoznaje. Avgustin je poznat kao branilac lepote i umetnosti, jer
smatra da je Bog njen tvorac.On je uzor, paradigma lepote kao takve.Lepota sveta je
dokaz da ga je stvorio Bog. Za njega je karakteristicno pitanje teodiceje (Teodiceja, ili
problem zla, je klasini teoloki problem za svaku monoteistiku religiju, koja tvrdi da je
sve stvorio jedan svemogui i beskrajno dobri bog. Problem glasi: Kako postojanje
svemogueg i beskrajno dobrog boga pomiriti sa injenicom postojanja zla u svetu.)
*Problem ruznoce iznosi 2 argumenta:
1. deo celine covek nije bog i nema uvid u celinu. Mi vidimo samo segmente a oni
nam se cine ruznim jer su istrgnuti iz celine
2. argument kontrasta ruznoca je nuzna da bi se opazala i spoznala lepota, da je nema
ne bi mogli da konstatujemo lepo (ontolosko stanoviste)

Sveti Avgustin postavlja pitanje statusa lepote:

Da li su stvari lepe zato sto nam se dopadaju ili se dopadaju zato sto su lepe?
Odgovor glasi STVARI SE DOPADAJU ZATO STO SU LEPE. Vodio se kriterijumom
jednostavnosti i koherentnosti (lepota geometrijskih oblika: krug, kvadrat, jednakostr.
Trougao..)
Lepota = simetrija, harmonija, proporcija matematizacija (zato je za Avgustina krug
najlepa geometrijska figura, zato to ima najveu meru jednakosti. to figura ima vie
nejednakosti, to je manje lepa, znai krug _ ravnostrani trougao_ ravnokraki troguao_
kvadrat). Pominje sjaj, u smislu sjaj reda / proporcije, ali tu ideju ne razvija dalje.
Iako je jako bitno da se divimo lepoti prirode, ne smemo da zastanemo samo na slici,
moramo imati u vidu da je to Boje delo, veo ili zastor kroz koji se mora ponirati dalje, ka

Bogu. Kasnije e Hartman smatrati da je upravo ovo zstajanje na slici sutina estetskog
doivljaja.
Umetniko lepo je vredno zato to privlai duu vernika Bogu. Odbrana umetnosti, to
nije la i prevara. Nije namera glumca da zavara, kljuna je namera. Lani Hektor je
pravi glumac koji nam daje do znanja da glumi. Strast i obmana su sredstvo za privlaenje
due istini. Ako je istina ponuena u arolikom ruhu, lake e i bre privui duu Bogu.
Ipak! Ne smemo samo zastati na slici, umetnost je Boje sredstvo i treba samo Njega
da slavi. Umetnik mora biti svestan da samo izvrava Boji nalog, i ne sme biti ohol pa da
sebe smatra slobodnim stvaraocem. Jao onima koji vole Tvoje nagovetaje, i gube se u
Tvojim tragovima.

~Tertulijan Credo apsurdum/ Verujem zato sto je apsurdno

Istina vere je visa i mocnija istina. Razum je individualan. Visom istinom smatra veru, a
nizom razum, te dve istine stavlja u odnos.
Umetnost napada kao mimeticku, smatra da ona hrani nase afekte i strasti, pozudu.
Umetnost je laz i pretvaranje. Smatra pozorisnu umetnost nepozeljnom, a glumce kritikuje
zato sto glume zene.Bauhausa i Veneru smatra bogovima umetnosti, a oni su zapravo
djavoli strasti. (*Avgustinova odbrana umetnosti ona je lepa, nije laz i prevara, jer lazni
Hektor je istinski tragicni glumac i on ne moze ni biti istinski tragicni glumac ako nije
lazni Hektor)
Ova ambivalencija prema umetnosti u epohi srednjeg veka, najbolje se oituje kroz
ikonoklazam, koji e se javiti u Vizantiji (726-834), da bi ponovo bio aktuelan i u vreme
reformacije. Problem se javlja u vezi sa ikonomahinjskom/ikonoborakom tezom o likovnoj
predstavi kao skrnavljenju svetosti lika. Tome nasuprot, ikonofili su smatrali da poto je i sam
Hrist dozvolio Luki da napravi njegov portret, zato bi slikanje ikona bilo zabranjeno?
Ikonofilski argument e razraditi teorijski Jovan Damaskin i Teodor Studita uenjem o
Hristovim ipostazama: Hrist ima i svoju boansku, sakralnu, i ljudsku dimenziju, koja se
moe likovno predstavljati.
Ukupno uzev, umetnost je u srednjem veku podreivana moralnim, anagokim, i utilitarnim
kriterijima. Estetski predmeti, artefakti, tretirani su kao nii u odnosu na boanski tvoraki
princip.

2. SHOLASTIKA - je filozofski pokret svojstven naroito srednjovekovnim kolama

i univerzitetima od 12 do ranog 16 veka, karakteristian kako po metodu tako i po
sadraju. Po metodu, izrazitim naglaavanjem sistematizovanja znanja i strogom
upotrebom logike; po sadraju, stalnim nastojanjem da se filozofsko racionalno
rasuivae
primeni
ne
samo
na
filozofiju
i nauku,
ve
i
na
osnovna hrianska uverenja koja se ne temelje na razumu, nego na otkrivenju Svetog
pisma. Periodizacija unutar sholastike:
~RANA IX XII veka
~POZNA XIV ...
~VISOKA XIII vek

Najznacajniji predstavnici:
*Albert Veliki Lepota je sjaj forme, koji sija nad harmonicnim delovima materije.
~ Toma Akvinski ucenik Alberta Velikog, najznacajniji predstavnik visoke sholastike
Smatra Aristotela vrhuncem znanja u svim pitanjima spoznaje prirode (naziva ga
jednostavno Filozof), a izvan njega ostaju samo pitanja o natprirodnim stvarima. Toma
eli prilagoditi njegovu filozofiju kako bi ona bila primerena za objanjenja
istina objave i dogmi crkve. Izgradio je strog logiki sistem primeren hrianskom
tumaenju sveta, koji predstavlja vrhunac skolastike. On obnavlja jedinstvo uma i vere,
znanja i objave, tvrdei da istina ne moe protivreiti istini, istina uma ne moe
protivreiti istini vere. Toma ne cita Poetiku ali svoju filozofiju zasniva na Aristotelovim
mislima. Prilagodjava Metafiziku hriscanskoj teologiji i uvodi 2 nova termina:
1. ESENCIJA (potencija) nju cine i materija/telesnost i forma/dusa. Ali da bi ta
esencija(sustina) postala egzistentna, potrebna je bozija volja.
2. EGZISTENCIJA
Definicija lepote Tome Akvinskog:
Lepe su one stvari koje se dopadaju kada ih gledam odredjuje lepote svescu subjekta
S obzirom na definiciju lepote, u visa estetska cula ubraja VID i SLUH, jer su povezani sa
razumom i rezonovanjem.
Mimezis je kljucna esteticka kategorija, jer je umetnost podrazavanje. Savrseno
podrazavanje je lepo cak i kada je predmet koji se podrazava ruzan.
+poezija je najniza medju svim naukama. Ona je nekorisna i nebitna, niti od boga
proizilazi, niti se na njega odnosi.