Diferencijalni

pojaava
Prirodno-matematiki fakultet u Niu
Departman za fiziku

dr Dejan S. Aleksid Elektronika

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Diferencijalni pojaava je linearni elektronski sklop namenjen pojaavanju

razlike dva signala.
Moe se realizovati na razliite naine, a iroku primenu nalazi kao ulazni
stepen sloenih monolitnih integrisanih kola.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Pretpostavidemo
da
su
grane
diferencijalnog pojaavaa simetrine
tj. da su tranzistori T1 i T2 identinih
karakteristika.
Otpori RB slue za dovoenje
jednosmerne struje u baze tranzistora,
ime se osigurava rad tranzistora u
normalnom reimu.
Pojaava ima dva ulaza na bazama B1 i
B2 i dva izlaza na kolektorima C1 i C2.
Emiteri su spojeni u zajedniku taku E
u kojoj deluje izvor konstantne struje Io.
On se moe u realnim kolima realizovati
na vie naina o emu de biti rei
kasnije.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Kada na ulazima pojaavaa nisu

prisutni signali, struja Io se, zbog
simetrinosti pojaala, podjednako deli
na oba tranzistora.
Ako je faktor strujnog pojaanja
tranzistora T1 i T2 puno vedi od jedinice
onda je:
I
IC I E

(1)

Jednosmerni potencijal take E je UE i

iznosi:
U E U CC U BE I B RB

(2)

Uz zanemarivanje iverzne struje

zasidenja kolektorskog spoja struja baze
iznosi:
IB

IC

Io
2

(3)

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Iz (2) i (3) sledi:

U E U CC U BE

RB
I0
2

(4)

A pomodu (1) i (4) dobija se:

U CE U CC I C RP U E
R
I
U CE U BE B RP 0

2

(5)

I 0 RP
2

(6)

Izlazima pojaavaa u takama C1 i C2

odgovaraju potencijali:
U C1 U C 2 U CC

Naponska razlika izmeu izlaznih

prikljuaka jednaka je nuli i pojaava
se nalazi u stanju ravnotee.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

ta de se dogoditi ako se na ulaze B1 i B2

dovedu signali iste faze i amplitude
(Uul1=Uul2)?
Poto su grane pojaala simetrine, signali
iste faze na ulazima ne mogu poremetiti
stanje ravnotee.
Struja I0 i dalje de se podjednako deliti na
obe grane a naponi UP1 i UP2 na izlazima
bide meusobno jednaki.
Ako se prikljue signali istih amplituda ali
suprotne faze (Uul1=-Uul2), dodi de do
naruavanja stanja ravnotee.
Struja emitera jednog tranzistora de porasti
za odreeni iznos, dok de se struja emitera
drugog tranzistora smanjiti za isti iznos jer
suma struja emitera tranzistora T1 i T2 mora
biti jednaka I0.
Posledica su razliiti iznosi struja kolektora i
razliiti iznosi napona UP1 i UP2, ime je
ravnotea pojaavaa naruena.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Da bi kolo na slici radilo, tranzistori T1 i T2

moraju imati statiku radnu taku lociranu u
normalnom aktivnom podruju.
Napon UCE mora biti pozitivan i vedi od UBE.
Na osnovu relacije (5) taj uslov de biti
ispunjen ako je
RB RP
(7)
Da bi se postiglo potrebno naponsko
pojaanje, otpor RP mora imati iznos od
nekoliko k.
Faktor strujnog pojaanja ima tipian iznos
reda veliine 100, te otpor RB prema relaciji
(7) iznosi nekoliko stotina k.
Ovo je mogude realizovati u diskretnoj i
hibridnoj tehnici ali ne i u monolitnoj
tehnici.
U tom sluaju se realizuje kolo bez otpornika
u kolu baze tranzistora.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Ako
analiziramo
dinamika
svojstva
diferencijalnog pojaavaa prikazanog na
slici kod koga je strujni izvor u krugu emitera
tranzistora T1 i T2 simuliran otporom RE
spojenim na izvor jednosmernog napona
UEE.
Ako zamenimo uprodeni model tranzistora
za naizmenini signal dobidemo slededu
sliku.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Odredidemo izlazne napone UP1 i UP2 na

kolektorima C1 i C2 kao funkcije ulaznih
napona Uul1 i Uul2.
Iz ulaznih krugova tranzistora T1 i T2 sa slike
sedi:
U ul1 I b1h11 (1 h21 )(I b1 I b 2 ) RE (8)

U ul 2 I b 2 h11 (1 h21 )(I b1 I b 2 ) RE

(9)

Izlazni naponi Up1 i Up2 iznose:

U p1 h21RP I b1
(10)

U p 2 h21RP I 2

(11)

Eliminacijom struja Ib1 i Ib2 iz relacija 8-11

dobija se:

hie h11, h fe h21

U p1 G(U ul1 U ul 2 )(1 h21 ) RE h11U ul1

(12)

U p 2 G(U ul 2 U ul1 )(1 h21 ) RE h11U ul 2 (13)

G

h11R p

h11h11 2(1 h21 ) RE

(14)

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Napon Uiz definisan razlikom napona Up1 i

Up2 iznosi:
h21R p
U iz U p1 U p 2
(U ul1 U ul 2 ) (15)
h11
Napon Uiz zavisi samo od razlike ulaznih
napona.

hie h11, h fe h21

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Ako se na ulazne prikljuke diferencijalnog pojaavaa dovede signali jednakih amplituda i iste faze,
izlazni naponi Up1 i Up2 iznose:

U ul1 U ul 2
U p1 Gh11U ul1

h21R p
h11 2(1 h21 ) RE

U p 2 Gh11U ul 2

U ul1

h21R p
h11 2(1 h21 ) RE

U ul 2

(16)
(17)

U iz U p1 U p 2 0

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Ako se na ulazne prikljuke diferencijalnog pojaavaa dovede signali jednakih amplituda ali suprotne
faze, izlazni naponi Up1 i Up2 iznose:

U ul1 U ul 2
U p1

h21R p

U p2

h21R p

h11
h11

U ul1

(18)

U ul 2

(19)

U iz U p1 U p 2

h21R p
h11

U ul1 U ul 2 2

h21R p
h11

U ul1

(20)

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Definisademo pojaanje signala iste faze odnosom napona na kolektoru i napona na bazi istog
tranzistora kada je Uul1=Uul2.
Za tranzistor T1 i T2 :
U p1
h21R p
Az1

(21)
U ul1
h11 2(1 h21 ) RE

Az 2

U p2
U ul 2

h21R p
h11 2(1 h21 ) RE

(22)

Pojaanje signala iste faze zove se zajedniko pojaanje.

Relacija 21 i 22 pokazuju da su zajednika pojaanja za oba tranzistora ista. Ako se taj izraz uporedi sa
izrazom za naponsko pojaanje pojaavaa u spoju sa ZE sa emiterskom degeneracijom, moe se uoiti
da su ti izrazi u sustini isti.
Jedina razlika je ta to je lan (1+h21) RE zamenjen je lanom 2 (1+h21) RE tj. (1+h21) 2RE .

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Definisademo pojaanje signala suprotne faze odnosom napona na kolektoru i razlike ulaznih napona
Ud=Uul1-Uul2 kada je Uul1=-Uul2.
Za tranzistor T1 i T2 :
U p1
U p1
U p1
h21R p
Ad 1

(23)
U d U ul1 U ul 2 2U ul1
2h11

Ad 2

U p2
Ud

U p2
U ul1 U ul 2

U p2
2U ul1

h21R p
2h11

(24)

Diferencijalna pojaanja za oba tranzistora su istog apsolutnog iznosa.

U ovom sluaju emiterski otpor RE ne deluje na iznos pojaanja jer signali suprotnih faza na bazama B1
i B2 gereriu jednake struje suprotnog smera kroz RE, te je naizmenini pad napona na tom otprou
jednak nuli.
Drugim reima taka E je uzemljena za signale suprotnih faza i obe grane diferencijalnog pojaavaa
rade kao normalna kola u spoju ZE bez emiterske degeneracije.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Da bi kolo sa prethodne slike radilo kao dobar diferencijalni pojaava, mora se obezbediti to vede
diferencijalno pojaanje i to manje zajedniko pojaanje.
Veliina koja vrednuje ovo svojstvo realnog diferencijalnog pojaavaa zove se faktor potiskivanja.
On se definie ako apsolutan iznos odnosa diferencijalnog i zajednikog pojaanja.

faktor potiskivanja

Ad
Az

(25)

Ovaj faktor se moe raunati i meriti na obe grane diferencijalnog pojaavaa. Iz relacije za
diferencijalno i zajedniko pojaanje sledi da obe grane imaju isti faktor potiskivanja koji je odreen
slededom relacijom:

Ad1
A
R
1
d 2 1 h21 E
Az1
Az 2 2
h11

(26)

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Da bi se dobio visok iznos faktora potiskivanja, tj. Da bi se realni diferencijalni pojaava po svojim
svojstvima pribliio idealnim dif. Pojaavau, potrebno je obezbediti visok odnos otpora RE u kolu
emitera.
Ovde je bitno da se zahtev za visokim iznosom otpora RE odnosi na dinamika svojstva pojaavaa
Gledano statiki, otpor RE moe da bude relativno nizak.
Ako bi npr. stavimo Re=2M i za jednosmernu struju kolektora ICQ=1mA dobijamo:

U E 2I CQ RE 2 103 2 106 4 103V

to znai da bi diferencijalni pojaava morali da napajamo istosmernim naponom od vie hiljada volti.
Dakle, otpor RE se ne moe realizovati jednostavnim povedanjem linearnog otpornika.
Umesto linearnog otpornika treba primeniti nelinearnu komponentu koja de imati veliku dinamiku
otpornost i relativno nisku statiku otpornost.
Ovo svojstvo tipino imaju strujni izvori.

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava

Uvod
Dinamika svojstva diferencijalnog pojaavaa
Zajedniko pojaanje
Diferencijalno pojaanje
Faktor potiskivanja
Realizacija strujniog izvora u kolu emitera

Jedna moguda realizacija diferencijalnog pojaavaa sa

strujnim izvorom u krugu emitera prikazana je na slici.
Strujni izvor je simuliran tranzistorom T3 koji radi u
normalnom aktivnom reimu gde mu je zbog, skoro
horizontalnih izlaznih statikih karakteristika, dinamiki
otpor puno vedi od jednosmernog.
Otpori R1, R2 i R3 osiguravaju odgovarajudi poloaj statike
radne take.
Diode D1 i D2 omogudavju kompenzaciju temperaturnog
koeficijenta napona spoja baza-emiter tranzistora T3.
Time se obezbeuje potrebna temperaturna stabilnost
struje I0

dr Dejan S. Aleksid Elektronika Diferencijalni pojaava