Seminarski rad iz filozofije

Nikolo Makijaveli
VLADALAC

Uenik:
Dejan Bursa

Profesor:
Milo Rastovi

Srednja tehnika kola,

Sombor, 10.III 2006.

Sadraj
Nikolo Makijaveli. 2
Vladalac 3
Literatura.. 5

Nikolo Makijaveli
Nikolo Makijaveli (1469. 1527.) je firentinski filozof, istoriar, pesnik i pisac.
Bio je borac za ujedinjenje Italije i kljuna figura u politikoj filozofiji renesanse. Kao
diplomata u slubi Firentinske republike, putuje na dvorove francuskih, nemakih i
italijanskih vladara. Tokom tih putovanja Makijaveli sakuplja materijal za svoje kapitalno
delo Vladalac. Sree mnoge evropske vladare, izmeu ostalih, francuskog kralja Luja XII
i papu Aleksandra VI, koji su nali svoje mesto u Makijavelijevom delu. Posle povratka
porodice Medii na vlast u Firenci, Makijaveli je optuen za uee u zaveri, a potom i
zatvoren, muen i na kraju proteran. Pred smrt se vraa u Firencu, gde 1527. umire. Nije
poznato gde je sahranjen, ali se simbolina grobnica Nikole Makijavelija nalazi u jednoj
bazilici u Firenci.
Najznaajnija dela: Vladalac, Rasprave o prvih deset knjiga Tita Livija,
Firentinska istorija itd.
Makijavelistika politika filozofija esto se uzima u negativnom kontekstu, kao
ekstremna, prvenstveno zaslugom katolike crkve, koja je delo Vladalac uvrstila u svoj
Indeks, tj. listu knjiga koje se protive veri.

Vladalac
Stavovi koje je Makijaveli zauzeo u ovom delu mogu se uiniti ekstremnim. Meutim,
delo je pisano u vremenu velikih sukoba u Firenci, i sam Makijaveli je verovao da se stabilnost
moe postii jedino vladavinom tiranije. Njegovi stavovi esto su detaljno razraene metode
kojima se vladari slue da bi zadobili to veu mo, jer ovek je nita drugo nego koliina moi, ili
metode za uspostavljanje i odravanje vlasti. Smatrao je da se politika i politiki ciljevi moraju
staviti iznad moralnih i etikih principa. Imperativ za vladara je da uini sve potrebno da bi
zadrao svoju mo. Meutim, vladar ne sme da bude omraen. Za to postoje dve metode: pridobiti
ili unititi.
U uvodnom delu knjige Makijaveli se bavi metodama vladanja u razliitim vrstama
monarhija. Istie najbolje naine za sticanje, ouvanje i odbranu vlasti. Izmeu ostalog navodi i
etiri tipa vojske: linu, najamniku, meovitu i pomonu, koju je okarakterisao kao ma sa dve
otrice.
Makijaveli se zatim osvre na osobine koje bi idealan vladar trebalo da poseduje. Kao
primer uzima Cezarea Bordiju, sina pape Aleksandra VI. Makijaveli smatra da vladar mora da
predvidi dogaaje unapred, da se ne sme uzdati u vreme.
U delu se, kao vane osobine, istiu: volja, mudrost, predanost umetnosti ratovanja, kao
i shvatanje da svirepost ponekad moe biti jedini nain za ouvanje vlasti.

Makijaveli smatra da je za ouvanje vlasti potrebno izazvati strah, ali ne i mrnju, jer
narod voli po sopstvenoj volji, a mrzi po volji vladaoca. Za odravanje vladavine takoe je
potrebna vernost naroda i podanika. Za to je potrebno da vladar odrava datu re, da se u njegovim
delima vide veliina i hrabrost, ali da i ponekad bude dvolian. Veliki poduhvati i junaka dela,
kao i umenost vladara u upravljanju izazivaju potovanje u narodu.
Makijaveli takoe navodi da vladar treba da se oslanja na religiju, navodei pritom
primer panskog kralja Ferdinanda, koji je tako napao Italiju. Makijaveli pritom pohvaljuje taktiku,
ali ipak prezire ideju napada na Italiju. Smatra, takoe, da dobar vladar treba da zatrai savet kad
god je potrebno, i da saslua svoje savetnike. Dobar vladalac zna da izvri dobar odabir svojih
saradnika, i da se pritom kloni laskavaca.
Makijaveli odbacuje veze izmeu etike i politike. Vladalac treba da se prikazuje kao
saoseajan, vredan poverenja, iskren i posveen religiji. Meutim, u stvarnosti, dunosti vladaru
retko dozvoljavaju da zaista bude takav.
Makijaveli se osvre i na tvrave, kao vaan faktor u ouvanju moi vladara, kao i na
naine upravljanja. Po njemu to su tiranija, demokratija i rasputenost.
U nekoliko poslednjih poglavlja Makijaveli izraava svoju zabrinutost za stanje u kome
se Italija nalazila u vreme pisanja dela. On navodi razloge za gubitak Italije, kao to su gramzivost,
nesloga i nesposobnost italijanskih vladara. Makijaveli smatra da je opta mana italijanskih vladara
ta to u vremenima sree ne misle i ne pripremaju se za mogue nedae i promenu prilika.

Makijaveli se u delu prikazuje kao poklonik rimske politike, a oslanja se na Tit Livija.
Poslednje poglavlje predstavlja svojevrstan pokli za osloboenje i ujedinjenje Italije.

Vladalac zavrava Petrarkinim stihovima:

Vrlina protiv besa uzee oruje i borba e biti kratka;
jer stara hrabrost u italskim srcima jo nije umrla.

Literatura:
Vladalac, Nikolo Makijaveli
Udbenik filozofije za IV razred srednje kole, M. Savi,
V. Cvetkovi, N. Ceki