012 POSTMODERNA SOCIOLOsKA TEORIJA

1 of 4

http://tagtag.com/mfbgd/ulaz_/fajlovi_/i_godina/sociologija/uvod_u_soc...

Stop Facebook exploiting you: support secure and private social network project
tagtag.com/mfbgd
POSTMODERNA SOCIOLOsKA TEORIJA
Poslednje decenije proslog veka u istorijskom, dakle, kulturnom i civilizacijskom pogledu, predstavljaju do sada nevidjeno "
zgusnjavanje" drustvenih pojava i procesa koji su nuzno trazili nova teorijska tumacenja i sinteze, ali i nove vizije
buducnosti koja ubrzano nastaje. S jedne strane erupcija naucnog znanja i njegovo gotovo istovremeno pretvaranje u nove
tehnologije koje doprinose kompresiji i vremena iprostora (globalizacija), a s druge strane erupcija svih oblika nasilja (od
fizickog, mentalnog, ekonomskog do ekoloskog), koje dramaticno povecava rizike prezivljavanja i rastuce egzistencijalne
strahove, novi su i u mnogocemu nepoznati izazovi za drustvenu teoriju. Kao sto je vera u napredak i nauku i prosvecenost
bilo dominantno obelezje modernog misljenja, tako u najnovijem periodu (poslednje tri decenije) dolazi do sirenja u osnovi
pesimistickih ideja o perspektivama drustva i o tome da su moguci najrazlicitiji putevi drustvenog razvoja, a ne samo oni
koje su predvidjale tzv. velike teorije (npr. marksizma, Hberalizma, funkcionalizmana itd.)- Po misljenju novih,
postmodernistickih, teoreticara dolazi vreme raznolikosti, a time i kraj " velikim pricama" , odnosno metateorijama. U tom
smislu ta nova teorjska orijentacija - " postmoderna" - javlja se kao kulturna kritika dotadasnjih scijentistickih i tehnokratskih
modela i nekritickog prosvetiteljskog verovanja u spasiteljsku moc nauke i rigidne racionalnosti. Ona se s podjednakim
uspehom razvijala kako u Evropi, gde se i prvo pojavila, tako i u Sjedinjenim Drzavama.
Habermasovom pokusaju rekonstrukcije kriticke teorije i odbrane projekta modernosti ubrzo je suprotstavljen novi teorijski
koncept koji je z. F. Liotar (1979.) nazvao postmodernizam i otvoreno zamerio Habermasu da je njegova teorija
komunikativne akcije samo jos jedna metanaracija, odnosno apstraktna prica o emancipaciji. I njega je, kao i Habermasa,
privukao je problem komunikacije kao narocite vrste interakcije, i posebno, pitanje jezika i " jezikih igara" (Liotarov izraz)
koje sluze da bi opravdale ili Iegitimirale ponasanje ljudi u drustvu. Tako npr. i naucni iskazi se preispituju i podlozni su
procenjivanju i dokazivanju drugih ucesnika u igri, s tim da je danas napustena potraga za istinom, vec se naucnici vise
pitaju kakva je korist od necega, a ne da li je to sto otkriju istinito. Razmisljajuci u tom smeru Liotar dolazi i do pitanja
tehnologije koju vidi kao glavnu 'proizvodnu snagu' postmodernizma koji sve vise pociva na minijaturizaciji i komercijalizaciji
(merkantilizaciji). Pri tome, centralni znacaj ima racunarska i informaticka tehnologija zbog njene upotrebe u porastu
nadziranja i kontrole drustvenog zivota, tako da znanje i tehnologija postaju navazniji izvor moci. Zbog toga, potpuno je
razumljivo zasto su i vlade veoma zainteresovane za sve sto se desava u vezi stvaranja, prenosa (transfera), kupoprodaje i
svih ostalih manipulacija i mogucih zloupotreba znanja i tehnologije, a pre svega informacijama. O tim cinjenicama stvorena
je ogromna literatura u proteklih nekoliko decenija sirom sveta, jer postmodernisticki procesi, doduse ne podjednako,
zahvataju celu Planetu. Globalizacija proizvodnje, tehnologije, trzista, kulture itd. samo su neke od manifestacija nove
'umrezene' realnosti i postmodeme politike samo prividno
zasnovane na multikulturanosti i multicentricnosti, u kojoj vec dugo tdominira amerikanizam kao vid posmodernizma.
Pojava razlicitih oblika etnickih fundamentalizama sirom sveta najbolja je potvrda neiskrenosti i neuspeha tzv. postmoderne
multikulturalnosti i navodne otvorenosti za drugacije razumevanje istorije.
Kada je rec o drustvenoj teoriji treba reci da su vec devedesetih godina proslog veka u savremenoj sociologiji u SAD i
Zapadnoj Evropi izrazena su cetiri siroka pokreta: 1) pokret za integraciju mikro i makro nivoa socioloske analize i
formulisanje integrisane socidloske paradigme (z. Ricer, Dz.. Aleksander); 2) za integraciju akcije i strukture (E. Gidens, P.
Burdje, J. Habermas); 3) pokret za teorijsku sintezu (Luis, Blau, Laklau, Harvi); 4) metateorija (z. Ricer, A. Guldner).
Priblizavajuci se kraju XX veka socijalni teoreticari sve vise su bili preokupirani problemima savremenog drustva i
pokusajima trazenja novih teorijskih odgovora za njih. Razumljivo je da su se pri tome pojavile i brojne kontroverze o
karakteru i uopste o identitetu modernog drustva. Na jednoj strani su teoreticari, kao npr. J. Habermas i E. Gidens, koji
tvrde da zivimo jos uvek u modernom drustvu, dok se, nasuprot njima, javljaju teoreticari, kao npr. Liotar, Bodrijar i dr., koji
tvrde da se savremeno drustvo radikalno promenilo i da mi danas zivimo u kvalitativno novom postmodernom drustvu. Oni
smatraju da se o ovom novom drustvu treba razmisljati na drugaciji nacin, te da je stoga neophodna alternativna
postmoderna paradigma u nauci uopste, pa prema tome i u sociologiji. Kao tipicno zapadnjacki projekat moze se reci da je
postmodema najdublja tacka zapadne naucno- tehnoloske civilizacije.
Postmoderna drustvena teorija odbacuje ne samo Parsonsove specificne konceptualizacije sistema i delovanja, grubi
pozitivizam i teorijski provincijalizam Parsonsove sociologije i ekonomski holizam marksizma. (Mouzelis, str. 26-27). Svoju
glavnu paznju usmeravaju ka filozofskim pitanjima i podrucju lingvistike, semiotike i psihoanalize. Postmodernisti smatraju
da " teorija drustva i socioloska teorija u postmoderni ne mogu vise da budu velika teorija (naracija, "velika pripovest") po
uzoru na Hegela, Marksa, Spensera, Frojda, Parsonsa i dr. Znaci, za razliku od klasicnih socioloskih teorija, koje su
polazile od pretpostavke da se samo po sebi razume da one predstavljaju potpunu istinu o socijalnoj stvamosti i to onakvoj
kakva jeste, " postmoderna socioloska teorija, naprotiv, insistira na pretpostavci da teorija tek stvara stvamost, da je ona
otkriva, odnosno konstruise" (H. G. Fester, str. 128).

23-Aug-14 1:15 AM

012 POSTMODERNA SOCIOLOsKA TEORIJA

2 of 4

http://tagtag.com/mfbgd/ulaz_/fajlovi_/i_godina/sociologija/uvod_u_soc...

Postmoderna teorija odnosi se na nacin misljenja koji se razlikuje od modeme drustvene teorije. U tom smislu,
postmoderna paradigma umesto determinizina nudi indeterminizam, umesto jedinstva raznolikost, umesto sinteze - razliku,
umesto zahteva za objektivnim posmatranjem, isticu subjektivnost i poverenje u emocije. Postmodernisti posebnu paznju
posvecuju odnosu jezika i realnosti. Oni, umesto racionalnosti insistiraju na relativizmu, a umesto jedinstva na razlici,
podvlace potrebu ukljucivanja i ocuvanja drugacijeg i tolerisanja polifonije tj. mnogoglasja. Postmoderna teorija istice da su
svi glasovi u diskursu ravnopravni i neponovljivi (Mitrovic, str. 221).
Iako rane nagovestaje nastanka postmodemizma unutar socioloske teorije mozemo naci vec kod americkog sociologa
Rajta Milsa (1916- 1962) - koji je bio ostar kriticar
savremenog americkog drustva, ali i modernih velikih hiperteorijskih sistema u sociologiji i protagonist drustveno i moralno
angazovane sociologije, koja bi povezala velike javne teme sa specificnim privatnim problemima pojedinaca - treba istaci
da je postmoderna drustvena teorija, velikim delom, sa izuzetkom Bodrijara, proizvod nesotiologa (Liotar, Derida, Dzejmson
i dr.).
Polazeci od Marksove teorije i sledeci Ernesta Mandela, F. Dzejmson je u svom eseju " Postmodernizam ili kulturna logika
kasnog kapitalizma" analizirao tri stadija u istoriji razvoja tzv. kasnog kapitalizma (late capitalism), ukazujuci da je
kapitalizam, u svojoj kasnoj fazi kao dominantan oblik u savremenom svetu razvio novu kulturnu logiku - postmodernizam.
Naime, svojom analizom Dzejmson pokazuje kako je u fazi kasnog kapitalizma - postmoderna kultura povezana sa
multinacionalnim karakterom kapitalizma i kako je americka postmoderna kultura, koja se siri na sve oblasti drustva i
planetarno, u stvari unutrasnji i superstrukturalni izraz novog talasa americke ekonomske i vojne moci nad citavim svetom.
U tom smislu, donja, tj. druga strana te kulture jesu eksploatacija, krv, tortura, smrt i uzas. Dzejmson opisuje ovaj novi oblik
uticaja i dominacije u razvoju savremenog kapitalizma, kao vid "kulturne dominacije", ili kulturnog imperijalizma (Mitrovic,
str. 222).
Svakako najradikalniji teoreticar postmodernizma tzv. poststrukturalistick e orijentacije, koji istovremeno ima i profesionalno
obrazovanje sociologa, jeste Francuz Jean Baudrillard (zan Bodrijar; 1929-).
Iako njegovi rani radovi ukljucuju marksisticku kritiku potrosackog drustva, on kasnije pocinje da kritikuje marksisticki
pristup, zeleci ga opremiti teorijom potrosnje, kao i strukturalizam i da ih napusta kao teorijsko stanoviste. Bodrijar kritikuje
Marksa, isticuci da je zapravo potrosnja, a ne proizvodnja (kao sto je pisao Marks), glavni kljuc za razumevanje danasnjih
kapitalistickih drustava. On kaze da su sva dobra u kasnom kapitalizmu razmenjiva, bezlicna i jednodimenzionalna, a
takodje i da gube svoju ukorenjenost u vremenu i prostoru. Ona gube i svoje simbolicko znacenje, jer manje slede logiku
korisnosti, a vise logiku ekvivalentnosti (u smislu cenovne razmenljivosti), sto znaci da potrosnja konstituise sistem
dominacije koji manipulise potrosacima i svodi ih u stanje potpune pasivnosti. Mada u ovoj fazi Bodrijar jos nije ni odbacio
niti preformulisao Marksovu teoriju proizvodnje, on je marksizam u potpunosti odbacio tek kada je pokusao objasniti kasni
kapitalizam svojom semiotickom teorijom simulacija i simulakra, po kojoj su slike i znakovi sve, a stvarnost nije nista.
Drugim recima, on je posao od stava da kodovi (znakovi, simboli) upravljaju ne samo potrosnjom, nego i svim podrucjima
drustvenog zivota, sto znaci da znakovi imaju svoj vlastiti zivot i logiku, nezavisno od stvarnosti i empirije; oni postaju
simulakrumi kao slike necega sto ne postoji i sto nikad nije postojalo. (Mouzelis, str. 105-6).
U svom delu " Simbolicka razmena i smrt" (1976.), Bodrijar razvija ideju simbolicke razmene kao alternativnu, tj. radikalnu
negaciju ekonomske razmene. On smatra da u savremenom drustvu vise ne dominira proizvodnja, vec mediji, kiberneticki
modeli, sistemi upravljanja, kompjuteri, obrada informacija, industrija zabave i znanja. Iz tih sistema proistice eksplozija
znakova (simbola). Krecemo se, istice Bodrijar, iz drustva kojim je dominirao nacin proizvodnje ka drustvu koje
kontrolise sifra (kod) proizvodnje, a cilj se pomera od eksploatacije i protita ka dominaciji pomocu znakova i sistema koji ih
proizvode. Znakovi su postali samoreferentni. Razlika izmedju znaka i stvarnosti se gubi, implozija je zamenila eksploziju.
Postmoderni svet se odredjuje kao doba simulacije. Mi smo u ropstvu simulacija, koje grade spiralne, kruzne sisteme bez
pocetka i kraja. Za opisivanje ovakvog sveta Bodrijar koristi izraz hiperrealnost. Npr. mediji prestaju da budu ogledalo
stvarnosti, vec postaju proizvodjaci stvarnosti; nemoguce je razlikovati realnost od spektakla, a " stvarni" dogadjaji sve vise
dobijaju osobine hiperrealnog, virtuelnog (Mitrovic, str. 222-223). Znaci, drustvo je 'implodiralo' i postalo poput crne rupe u
kojoj nista ne moze pobeci razmeni znakova bez stvarnog znacenja. Sve je postalo arbitrarno, jednolicno, uniformno. Svet
je prepun infosmoga, mnostva digitalnih znakova (internet prerasta u evernet) koji stvaraju jednu novu, paralelnu, realnost virtuelnu realnost.
Centralni predmet Bodrijarove analize postmodernog doba jeste kultura, za koju on smatra da je podvrgnuta masovnoj i "
katastrofalnoj" revoluciji. Ova revolucija ukljucuje mase ali kao konzumente i posmatrace, koje postaju sve pasivnije, a ne
buntovnije i revolucionarnije, kao sto su pretpostavljali marksisti. Mase, u postmodernom dobu, postaju kao neka "cma
rupa", koja apsorbuje sva znacenja, informacije, komunikacije, poruke i sl., sto ih ostavlja bez stvarnih znacenja: nastaje
indiferentnost, apatija i inercija masa, pod uticajem medijske zasicenosti znacima, simulakrima i hiperrealnoscu. Vremenom
mase potpadaju pod takvu zavisnost, da se ne smatra vise da mediji manipulisu masama, vec su mediji prinudjeni (od njih
se trazi) da mase svakodnevno opsluzuju spektaklima, koje one sve intenzivnije traze. Na kraju, samo drustvo dozivljava
imploziju, iznutra se urusava u " crnu rupu" koju predstavljaju mase. U tome posebnu ulogu ima televizija koja, po
Bodrijaru, razlaze nase zivote, stalno nas gleda da bismo mi gledali nju, manipulise nas i sprecava da razlikujemo sliku od

23-Aug-14 1:15 AM

012 POSTMODERNA SOCIOLOsKA TEORIJA

3 of 4

http://tagtag.com/mfbgd/ulaz_/fajlovi_/i_godina/sociologija/uvod_u_soc...

stvarnosti. ("Iluzije kraja", 1994.). Svojevrsna opsednutost slikom mozda proistice i iz cinjenice da je Bodrijar strasni ljubitelj
- fotografije - i da fotoaparatom voli da zabelezi sve sto vidi.
sirenje sveta fantazije Bodrijar vidi i u realnom svetu koji se sve vise pretvara u Diznilend. Inace, teza o 'diznizaciji drustva'
postala je dosta popularna medju sociolozima i kulturnim antropolozima koji su napisali mnostvo tekstova inspirisani ovom
Bodrijarovom sintagmom. Sustina ove teze je u cinjenici da savremeni svet konvergira ka karakteristikama Diznijevog
zabavnog parka u kojem dominiraju tipski oblici zabave, restorana, rekreacije, takmicenja, zabave, sportskog navijanja,
humora itd, s konacnim efektom da se lakse upravlja i nadzire potrosacka, odnosno masovna kultura. (Verovatno je Dz.
Ricer bio inspirisan ovakvim razmisljanjima kada je skovao izraz 'McDonaldizacija drustva' koji je uskoro postao moto
brojnih kritickih analiza savremene instant ili ready made kulture).
Zbog svega navedenog, a posebno zbog ucestalih pojava nasilja, lokalnih ratova i globalizacije terorizma svih vrsta Bodrijar
vidi savremeno drustvo kao kulturu smrti. Uznemirenost (anksioznost) zbog smrti i iskljucenosti vodi ljude tome da se jos
dublje zagnjuruju i utapaju u potrosacku kulturu.
U jednom od kasnijih radova " Amerika" (1986.) Bodrijar je tokom posete toj zemlji i susreta sa supermasovnim,
potrosackim drustvom "video konacni oblik
buduce katastrofe". Bodrijar kaze da su Amerika i Diznilend jedno isto: ne pstoji 'stvarna' Amerika izvan Diznilenda. On
kaze da " samo Evropljanin moze dokuciti istinu Amerike, jer ce samo on ovde otkriti savrseni simulakrum...Amerika nci su
sami simulacija u najrazvijenijem stanju, ali im nedostaje jezik kojim ce to opisati, buduci da su sami model". Dalje, on
smatra da ne postoji revolucionarna nada, niti mogucnost refonne tog drustva, kao svojevrsne prestonice postmoderne
civilizacije, vec predvidja njegov fatalisticki kraj. Zapravo, on misli da smo svi osudjeni na zivot simulacija, hiperrealnosti i
implozije svega u neshvatljive " crne rupe" postmodernog doba, sto predstavlja krajnje pesimisticko glediste u cemu se
nesumnjivo prepoznaje uticaj Niceove filozofije.
U svojoj poslednjoj fazi razrade svog koncepta simulakruma (slika necega sto ne postojii sto nikada nije ni postojalo)
Bodrijar ide tako daleko da tvrdi da npr. Zalivskog rata (1991.) nije ni bilo, vec su to bile samo medijske slike. Ovakvim
stavom Bodrijar je vise nego dokazao da je izgubio vezu sa stvarnoscu i da je on sam postao najveca zrtva svog koncepta
hiperrealnosti.
Na kraju, treba istaci da za razliku od tradicionalne teorije, ciji diskurs ima strogo naucnu formu, postmoderna teorija ima
svoj specifican metod dekonstrukcije svega i njegove interpretacije. Ona ima svoju posebnu " poetiku"; cesto metaforican,
alegorican i ironican nacin izrazavanja. Sve brojniji tekstovi, koji se publikuju iz ove problematike, na granici su izmedju
naucnog i literamog, umetnickog. Naime, tesko je razluciti u njima gde prestaje nauka a kada pocinje knjizevnost i obrnuto.
Ova nova baroknost i razudjenost forme u funkciji je postmodernog diskursa i njegovog " novogovora". (Mitrovic, str. 224)
Jedan od najpoznatijih kriticara postmoderne Teri Iglton (" Iluzije postmodernizma, 1997.) cini nam se ispravno zakljucuje
da je postmodemizam istovremeno i radikalan i konzervativan, a drustva kasnog kapitalizma, odnosno postmodernizma,
istovremeno su i libertarna i autoritarna; hedonisticka i represivna; pluralna i monolitna i na mnoge druge nacine
ambivalentna. Isto se odnosi i na politiku, umetnost, arhitekturu itd.
Nesto drugaciju paradigmu socijalne dinamike ponudio je, takodje francuski, teoreticar i filozof Misel Fuko (1926- 1984), ciji
se rad prosirio daleko izvan podrucja sociologije. On se posebno bavio temama zlocina, ludila, seksualnosti, moci, a u vezi
s modernim sistemima organizacije i tehnologije prismotre i nadgledanja ljudi. I on je bio pod znacajnim uticajem Nicea koji
je inace smatran filozofom moci. Fukoa je posebno interesovao fenomen moci koji nastaje pod uticajem, odnosno kao
posledica znanja, u prvom redu naucnog znanja. U tom smislu su ga interesovale i tehnike i tehnologije koje proisticu iz
naucnog znanja, a pre svega zanimali su ga nacini i strukture kako ih pojedine drustvene ustanove (npr. zatvori) koriste za
ostvarivanje moci nad Ijudima. Pri tome je posebno bio opcinjen panoptikumom, osmougaonom zgradom zatvora koja
sluzbenicima daje mogucnost potpUnog posmatranja i nadgledanja kriminalaca. Osim sto je panoptikum bio preteca
modernih naucnih postupaka prikupljanja (kompjuterizacija) informacija o ljudima, Fuko ga je uzeo kao metaforu za novi tip
drustva koje se radja na krilima visoke tehnologije - disciplinskog ili kontrolisanog drustva, drustva nadzora.
Kao zavrsnu ocenu ovog kraceg prikaza nekih najvaznijih postmodernistickih teoreticara drustva mozemo navesti Gidensov
(str. 456)
stav, za koji on kaze da ga deli sa J. Habermasom, M. Kastelsom i LUBekom, "da su nam neophodne opste teorije o
drustvu, jer nam mogu pomoci da u njega unesemo pozitivne promene. Srusili su se Marksovi snovi o socijalizmu koji ce
doci posle kapitalizma. Ali, neke vrednosti koje bi karakterisale socijalizam - pre svega, drustvena zajednica, jednakost i
briga za slabe i nemocne (kurziv S. P.) - jos su vrlo aktuelne."
Home Site Map my.TagTag
Terms of Use
TagTag.com

23-Aug-14 1:15 AM

012 POSTMODERNA SOCIOLOsKA TEORIJA

4 of 4

http://tagtag.com/mfbgd/ulaz_/fajlovi_/i_godina/sociologija/uvod_u_soc...

23-Aug-14 1:15 AM