Uvod u filozofsko miljenje; Karl-Heinz Fortmann

I poglavlje
Peto predanje nasleenih predanja filozofije
Daje se 5 odreenja filozofije:
1. Filozofija je tenja smrti
2. Filozofija je ujedinjavanje sa boanskim
3. Filozofija je znanost o biu kao bivstvujuem
4. Filozofija je traganje o poecima i uzrocima
5. Filozofija je razmatranje istine
Prva dva odreenja daje Platon, a druga dva Aristotel.
Karl je autor filozofije iz druge polovine dvadesetog veka. Njegova filozofska dela
nastala su pod uticajem Martina Hajdegera.
Uvoenje u filozofiju.
Osnovna odreenja flozofije: autor polazi od onih koja su nasleena iz antike. Ova
odreenja su se izmenjeno razumevala u zavisnosti od doba.
Uvod u miljenje je jedini nain da se uvede u filozofiju u prva dva tri poglavlja.
1. Odreenje
Filozofija je tenja smrti.
U pitanju je Platonov dijaog Fedon.
ini se da oni koji se na pravi nain bave filozofijom ne meraju nita drugo da
da budu mrtvi.
Polazi se od toga da je filozofija tenja za uvid u istinu, tenja za fronezis;
umsko miljenje na delu; Platonva dualistika koncepcija.
Najpre nas ula obavetavaju, meutim ono to jeste ulno je samo prednji
plan. Ono to podlee sumnji je ulno, ono se potura ispred istinitog, filozofija
to naziva naivno realistikim.
Ono to stoji u sutini jeste dua. Ona saznaje u zajednici sa telom, a i za samu
sebe , ona sledi bie, dolazi do saznanja- ide ulnim putem.
Platon postavlja pitanje ta je to to jeste?
On daje odgovor ono to jeste.
U pitanju je tautologija- princip isto istim.
Meutim ako to to jeste nazovemo biem postavlja se pitanje ta je bie?
Bie je ono to jeste ili tastvo.
Onda se pravo prelazi na Platonov dualizam- imamo pojedinno lepo i ono to
je lepo po sebi ( bitak lepog predstavlja to ta neto jeste).
Biti lep je jedinstveno za svako pojedinano- izraava isto u razliitom i trajno
u promenjivom- jedinstvo ta bitka u trajnom identitetu.
Lepo nije lepo jer je lepo samo. Lapo samo po sebi je bitak svakog
pojedinanog lepog u njegovoj lepoti. Bitak bia poiva u TA bitku. U ta
bitku bia se ispoljava bit bitka. Po tastvu neto uopte jeste i jeste ta ono
jeste. Bie je ono ta jeste a nebie je ono to delom postoji a delom ne postoji,
tj. ono ta delom jeste a delom nije. Jedna od posledica toga je da je bitak ta
bitak, neto ukoliko jeste stoji ta ono jetste.
Uvodi se odreeni nain bitka koji nije sutina ali ipak jeste- egzistencijapuko postojanje bez neega to bi trebalo da bude njegovo tastvo.

Ta odluka da se bitak tumai kao tastvo dovodi do toga da se naspram bitka

Postavlja postojae ne kao esencijlno ve kao egzistencija. Egzistencija je
poko postojanje.
Postoje dve regije bia i dve vrste saznanja:
ulima se dolazi do pojedinanog mnotvo, ne bie se stavlja pred bie i
tako se ne dolazi do istine.
Do istine se dolazi delom due koja saznaje nezavisno od tela dua treba da
se oslobodi tela i ulog da bi mogla da saznaje ideje. Dakle filozofiranje
predstavlja ienje od telesnog. Predstavlja navikavanje na isto miljenje.
Filozofiranje je skupljanje due iz njene rasutosti u ulnom sazanju.
Blisko ovom je i 2. odreenje koje je takoe dato u Fedonu.
Filozofija je izjednaavanje sa boanskim.
ta je sutina propadljivog, a ta nepropadljivog?
Propadljivo je sloeno, ono se razlae
Nepropadljivo je prosto, ne podlee razlaganju.
Pojedinane stvari u sloene. Pr. Cvet bi mogao biti sloen iz cveta i iz lepog.
Dok je lepo samo po sebi neto to je prosto. Ono je samo lepo i nita vie od
toga. Sutina lepog je jednooblina, jednostavna, ona ima samo jedan misaoni
oblik.
Pojedinano je mnogooblino. Ima vie pojedinanih stvari u spoljanjem
obliku, ali ono je i mnogostruko samo u sebi. Za cvet moemo da kaemo da
je jo nelep i jos mozemo da kazem da je vie nelep. Ova dva izraza bi
predstavljala neko vremensko odreenje. Pojedinane stvari su ono to stoji u
vremenu. Sutina je da je lepo je ono to je po sebi, nezavisno od neega
drugog. Za razliku od njega su pojedinane stvari lepe zahvaljujui ideji.
Cvet je lep po ideji lepog, on nije lep po cvetu.
Svako bie ima dva izgleda:
Vidljivo i nevidljivo, ulno i misaono.
Ono prisustvuje na dva naina, kao ulno i kao ideja.
ta su dua i bit oveka?
Osnovna crta due je saznanje, ivotnost ivoga. Dua prima vrstu biti onoga
to saznaje. to vie saznaje nepromenjivo, vie je takva nepromeniva. Ono to
je trajno zapravo jeste ono boansko. to se vie dua okree onom
besmrtnom, to se vie odvaja od tela i slinija je besmrtnom.
Svojim okretanjem nepromenivom ona uva idnetitet bitka. Ukoliko prima bit
onoga to saznaje onda ona prima karakter boanskog.
Ukoliko filozofija saznaje nepromenjivo utoliko je filozofiranje izjednaavanje
due sa boanskim.
3. Odreenje nalazimo u Aristotelovoj metafizici u 4. knjizi.
Filozofija je zananost o biu ukoliko ono bivstvujui jeste.
Osnovno pitanje je ta je bie kao bie?.
Kada Aristotel kae bie kao bie on se onda ne pita nita drugo do toga da
ono jeste a ne da nije.
Aristotel istie da sve to nas interesje samo je to da bie jeste, da je ono neko
jestue. Ima ga na nain biti, zato ono jeste. Ono bivstvujui jeste.
Svega to ima ima ga na nain biti.

Filozofija je zananost o biu kao biu Otvorenost je celina sveg bia ne

interesuje nas pojedinano bie interesuje nas celina svega postojaeg!
Celina svega postojaeg moe da nae granicu jedino na onome to nije bie,
a ono to nije bie ono je nita. Dakle pitanje o biu kao biu je pitanje o vemu
postojaem. Osnov tog pitanja je samo nita.
Grci su skloni da granicu posmatraju kao polazite od ega neto prima
sutinsko odreenje. Filozofija onda ima u svom pitanju uvek ve ukljueni i
pitanje o tom nita, graninom odreenju onoga to stoji u tom pitanju.
Zato neto a ne naprosto nita?!
Tek tamo ako smo postavili pitanje koje otvara pretpostavljanje celine onda se
moe doi do znanje o pojedinanom delovima celine.
Npr. sutina istorije, prirode morala, biologije. Onda bi do prave definicije
onog pojedninog doli jedino ako bi bila otvorena pretpostavka celine svega.