UPRAVNO PROCESNO PRAVO

1) Pojam, svrha i izvori

Kada se postupci i radnje koje se odnose na ostvarenje materijalnog prava reguliu odgovarajuim pravnim normama,
one postaju predmet procesnog prava. Moemo rei da upravno procesno pravo ine pravni propisi kojima se ureuju
upravne procedure. U uem smislu, upravno procesno pravo bi se odnosilo na one procesnopravne norme koje reguliu
upravni postupak, dok bi se u irem smislu odnosilo na procesnopravne norme koje reguliu postupak upravnog
odluivanja. Svrha upravnog procesnog prava jeste zakonom regulisati ta, ali i kako uprava radi.
Za upravno procesno pravo karakteristino je postojanje brojnih i raznovrsnih pravnih izvora
Kada je u pitanju postupak donoenja upravnih propisa, izvori su:
* Ustav
* Poslovnik Narodne skuptine
* Zakon o dravnoj upravi
Kada je u pitanju postupak donoenja upravnih akata, izvori su:
* Zakon o optem upravnom postupku
Kada je u pitanju upravno-sudski postupak, izvori su:
* Zakon o upravnim sporovima (osnovni)
* Zakon o parninom postupku (dopunski)
2) Akti uprave pojam i vrste
U vrenju upravne delatnosti uprava donosi i vri brojne i razliite akte koji se razlikuju kako po vrsti i oblicima, tako
i po pravnoj prirodi. Moemo rei da se pod aktima uprave, sa jedne strane podrazumevaju opti i pojedinani pravni
akti (upravni propisi, upravni akti i upravni ugovori) koje uprava donosi, a sa druge, materijalne radnje (upravne
radnje) koje uprava preduzima u vrenju upravne delatnosti. Verovatno osnovno obeleje akata uprave je to to ih
donosi sama uprava, onda kada je to zakonom i drugim propisima odreeno.
3) Pojam i obeleja upravnog akta
Upravni akti su osnovna vrsta pojedinanih pravnih akata koje u vrenju upravne delatnosti donosi uprava. Upravni
akti, kao pojedinani pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinano i konkretno pravilo za odreeni sluaj i
odreeno lice (Definicija po Zakonu o upravnim sporovima Upravni akt je akt kojim dravni organ ili organizacija
koja raspolae javnim ovlaenjima reava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu odreenog pojedinca ili
pravnog lica u kakvoj pravnoj stvari).
to se tie osnovnih obeleja, tu spadaju: konkretnost, autoritativnost, jednostranost, pravno dejstvo, zasnovanost na
zakonu, izvrnost i upravna stvar.
-

Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na konkretnu pravnu situaciju.

Autoritativnost se ne moe uzeti kao njegovo bitno obeleje, iako se u pojedinim sluajevima ono javlja kao
njegova karakteristika. Treba napomenuti da autoritativnost u smislu prinudnosti i namentanja odreenog
ponanja postoji pre svega kod upravnih akata kojima se utvruju i nameu pravne obaveze (dunosti), a to su
obavezujui (onerozni) upravni akti.
Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odreuje prava i obaveze druge strane.
Pravno dejstvo kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne
promene u odnosi na pravni poredak.
Zasnovanost na zakonu proizilazi iz okolnosti da je donoenje upravnog akta mogue samo ukoliko postoji
zakonski osnov za to. Zasnovanost na zakonu znai primenu principa zakonitosti u donoenju upravnih akata.
Izvrnost kao obeleje proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvruju obaveze za stranku mogu
prinudno izvriti (npr. poreska ili vojna obaveza).
Upravna stvar kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom
donoenja upravnih odluka. Prema naim zakonima, za upravnu stvar je bitno da se radi o pravnom i
konkretnom odluivanju u pojedinanom sluaju. Upravne stvar i predstavljaju konkretne pravne situacije koje
se reavaju u upravnom postupku putem upravnih akata i one ine glavni predmet upravnog postupka.

4) Vrste upravnih akata

Razlikujemo nekoliko vrsta upravnih akata:
Pozitivni i negativni
Konstitutivni i deklarativni
Vezani i slobodni
Jednostavni i zbirni (sloeni)
Formalni i neformalni
Trajni i trenutni
Oni koji se donose po slubenoj dunosti i oni koji se donose po zahtevu stranke
Upravni akti u formi reenja i upravni akti u formi zakljuka
Pogreni upravni akti (neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni, ruljivi i nitavi)
Pozitivni i negativni ova podela polazi od pravnog dejstva koje upravni akt proizvodi u pravnom poretku.
Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi nekapromena u pravnom poretku. Promena u pravnom poretku
moe da ima nekoliko modaliteta i to: a) stvaranje nove pravne situacije; b) menjanje postojee pravne situacije; c)
ukidanje postojee pravne situacije.
Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u pravnom poretku. U tom smislu negativan je onaj
upravni akt iz kojeg izvire namera odravanja postojeeg stanja. Drugim reima, negativnim upravnim aktima niti se
stiu neka prava, niti se nameu neke obaveze (tzv. utanje uprave spada pod negativan upravni akt).
Konstitutivni i deklarativni ova podela polazi od okolnosti da li se upravnim aktom stvara (konstituie) novo
stanje u pravnom poretku, ili se upravnim aktom samo konstatuje (deklarie) postojanje nekog novog stanja.
Konstitutivni upravni akt je upravni akt koji sam po sebi stvara (menja ili ukida) neku pravnu situaciju. Ovi akti se
donose po slubenoj dunosti ili po zahtevu stranke (dok se deklarativni akti uvek donose po slubenoj dunosti, i to po
sili zakona). Kao primer konstitutivnog akta moemo navesti akt o upisu nekog udruenja u registar pravnih lica.
Deklarativni upravni akt je upravni akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju, ve samo konstatuje (utvrue)
ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova pravna situacija. Deklarativni akti imaju tzv. retroaktivno dejstvo ( dok
konstitutivni upravni akti vremenski deluju od donoenja pa za ubudue). Kao primer deklarativnog upravnog akta
moemo navesti odlazak nekog lica u penziju po sili zakona.
Vezani i slobodni upravni akti
Vezani upravni akt je upravni akt kod kojeg je zakonom unapred odreeno kada se ima doneti i kakva mora biti njegova
sadrina (npr. donoenje akta o prestanku vojne slube po sili zakona). Vezani upravni akti su najee istovremeno i
deklarativni (mada ponekad mogu biti i konstitutivni), dok su slobodni upravni akti uvek i konstitutivni upravni akti.
Slobodni upravni akt je upravni akt kod kojeg je donosilac zakonom ovlaen da po svojoj slobodnoj oceni, u
konkretnom sluaju odredi da li e uopte doneti upravni akt, i ako ga donese, kakva e biti njegova sadrina (npr. akt o
prijemu u dravljanstvo).
Jednostavni i zbirni upravni akti ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlaenih subjekata uestvovalo u
donoenju konkretnog upravnog akta, odnosno koliko je subjekata uestvovalo u reavanju konkretne upravne stvari.
Jednostavni upravni akt je upravni akt koji donosi jedan ovlaeni donosilac. Posebnu vrstu jednostavnih upravnih akata
predstavlja tzv. generalni (opti) upravni akt. Generalni su oni upravni akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred
konkretno odreena, ali koja su po nekom osnovu odrediva.
Zbirni upravni akt je upravni akt u ijem donoenju uestvuju dva ili vie ovlaenih donosilaca. Za zbirni upravni akt
karakteristino je da svi uesnici u njegovom donoenju ele isti pravni efekat.
Formalni i neformalni ova podela upravnih akata polazi od okolnosti da li upravni akt ima propisani oblik i
sastavne delove koji su predvieni odgovarajuim propisima.

Formalni upravni akt je upravni akt koji se donosi na osnovu propisanog postupka donoenja upravnih akata (upravnog
postupka) u pismenoj formi (npr.reenja) i sa odgovarajuim sastavnim delovima (npr.uvod, dispozitiv, obrazloenje,
pouka o pravnom leku itd.). Ovoj grupi pripadaju sva pismena reenja.
Neformalni upravni akt je upravni akt koji se ne donosi na osnovu strogo sprovedene procedure, koji nema pismenu
formu i koji esto nema sve sastavne delove (npr. usmena reenja - koja se donose u sluaju hitnosti).
Trajni i trenutni (ogranieni) upravni akti ova podela upravnih akata polazi od okolnosti da li upravni akt
proizvodi trajno pravno dejstvo ili je dejstvo upravnog akta trenutno (ogranieno).
Upravni akt sa trajnim vremenskim dejstvom je upravni akt koji stvara trajne pravne situacije, u smislu da proizvodi
pravno dejstvo sve dok se ono izriito ne ukine (npr.vozaka dozvola, dozvola za noenje oruja).
Upravni akt sa ogranienim vremenskim dejstvom je upravni akt koji ne stvara trajne pravne situacije i koji ima
ogranieno pravno dejstvo, u smislu da se njegovi pravni efekti koriste jednokratnim izvrenjem njegove sadrine
(npr.akt o odobravanju javnog skupa).
Upravni akti po slubenoj dunosti i upravni akti po zahtevu stranke ova podela upravnih akata polazi od
okolnosti po ijoj je inicijativi pokrenut postupak donoenja upravnog akta.
Upravni akt koji se donosi po slubenoj dunosti je onaj upravni akt koji se donosi kada je organu uprave zakonom
odreeno da radi ostvarivanja javnog interesa mora doneti upravni akt (npr.kada se mora utvrditi porez nekom licu, ili
uruiti poziv za vojnu slubu).
Upravni akt koji se donosi po zahtevu stranke je onaj upravni akt koji se donosi povodom zahteva stranke organu
uprave da joj se izda neki upravni akt (npr.zahtev za priznavanje prava na deiji dohodak).
Reenja i zakljuci ova podela upravnih akata polazi od okolnosti da li se upravnim aktom reava o glavnoj
(upravnoj) stvari ili se aktom reava o pitanjima u vezi sa postupkom donoenja upravnog akta.
Reenje je upravni akt kojim se odluuje o upravnoj stvari, tj. o priznavanju konkretnog prava ili utvrivanju konkretne
obaveze nekog lica u pojedinanom sluaju.
Zakljuak je akt kojim se odluuje o pitanjima vezanim za postupak donoenja upravnog akta. Zakljuak moe biti
usmen i pismen. Ukoliko je usmen, zakljuak najee i ne predstavlja upravni akt. Meutim, ako je donet u pisanoj
formi, onda veoma lii na reenje i sadri sva obeleja upravnog akta.
5) Pogreni upravni akti i njihovo uklanjanje
Pogrean upravni akt je opti naziv za svaki upravni akt koji sadri bilo kakav nedostatak (manu). Postoji pravna
pretpostavka (presumptio legis) da su upravni akti u trenutku njihovog donoenja pravno perfektni, meutim neretko se
deava da upravni akti budu pravno defektni. Nedostatak upravnog akta e se utvrivati i otklanjati samo ukoliko neko
to trai (s tim to u odreenim sluajevima postoji obaveza dravnih organa da po slubenoj dunosti vode rauna da li
postoji neki upravni akt sa grekom i da ga uklone iz pravnog poretka).
Pogreni upravni akti mogu biti: neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni, ruljivi i nitavi.
Neispravan upravni akt je onaj upravni akt koji sadri greku faktikog (tehnikog) karaktera. To znai da je nedostatak
neispravnog upravnog akta u tome to sadri greku u izjavljenoj volji (a ne u samoj volji). Ove greke se najee
javljaju kao greke u pisanju i raunanju (pogreno napisano ime, otkucan pogrean bro.). Faktike greke kod upravnih
akata otklanjaju se tako to postoji obaveza donoenja posebnog akta o ispravci, koji ini sastavni deo upravnog akta
koji sadri greku.
Posebna vrsta neispravnih akata su tzv. neuredni upravni akti. Ovi akti ne sadre faktiku greku, ali postoje okolnosti
koje ih ine praktino neupotrebljivim (loa kopija pa se ne vidi, pocepan, nepismen...).
Protivpravan upravni akt je onaj upravni akt koji sadri greku pravnog karaktera (u samoj volji).
Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadri pravnu greku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu
koji je zasnovan na zakonu. Protiv ovoga se moe iskoristiti alba u upravnom postupku i tuba u upravnom sporu.

Necelishodan upravni akt je upravni akt koji sadri pravnu greku koja nije neposredno protivna zakonu, ali koja je
suprotna javnom interesu. Necelishodnost znai da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena. Protiv ovoga se moe
upotrebiti samo alba u upravnom postupku.
Posebnu vrstu protivpravnih akata ine i tzv. pravno nepostojei upravni akti. To bi bio akt koji je donelo lice koje nije
ovlaeno za njegovo donoenje (tzv.akt uzurpacije).
Ruljivi upravni akt je onaj upravni akt koji sadri laku povredu zakona ili drugog propisa koji je zasnovan na zakonu.
Ovi akti mogu vremenom konvalidirati tj. steu punu pravnu snagu.
Nitavi upravni akt je onaj upravni akt koji sadri teku povredu zakona ili drugog propisa koji je zasnovan na zakonu.
Za razliku od ruljivih upravnih akata, nitavi upravni akti nikada ne mogu konvalidirati.
Uklanjanje pogrenih upravnih akata Svaki pogrean upravni akt mora biti uklonjen bez obzira na to koju vrstu
nedostatka sadri. Za uklanjanje pogrenih upravnih akata koriste se odgovarajua pravna sredstav (pravni lekovi), kao
to su alba u upravnom postupku i tuba u upravnom sporu. U tehnikom smislu uklanjanje pogrenih upravnih akata
vri se tako to se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.
Polazei od naina i pravnog dejstva, uklanjanje pogrenih upravnih akata u naem pravu moe imati sledee
modalitete: a) ponitavanje; b) ukidanje; c) menjanje; d) oglaavanje nitavim.
6) Pravno dejstvo upravnog akta
U odnosu na upravne akte vai zakonska pretpostavka zakonitosti upravnog akta. To znai da se upravni akt smatra
zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno. Zakonit upravni akt proizvodi i odreena pravna dejstva. Pravno dejstvo
upravnog akta ogleda se u tome to se njegovim stupanjem na snagu proizvode odgovarajui efekti, odnosno promene u
postojeem pravnom poretku. Tako e konstitutivni upravni akti izazvati stvaranje, menjanje ili ukidanje neke pravne
situacije, dok e deklarativni upravni akti formalno konstatovati da je neko faktiko stanje od sada i pravno regulisano.
Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti. Da bi moglo da proizvodi odgovarajue
pravne posledice i da se one ne bi prostirale vremenski u beskonanost, neophodno je na odgovarajui nain oznaiti
poetak i prestanak pravnog dejstva upravnog akta.
Poetak pravnog dejstva upravnog akta moe se posmatrati kako u odnosu na donosioca upravnog akta, tako i u
odnosu na stranku kao lice na koje se akt odnosi. Poetak pravnog dejstva u odnosu na njegovog donosioca nastupa u
trenutku kada je izdao upravni akt, dok poetak pravnog dejstva upravnog akta u odnosu na stranku nastupa u trenutku
kada joj je akt dostavljen.
Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznaava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta. Do
prestanka pravnog dejstva upravnog akta dolazi usled izvrenja obaveze, isteka roka, u sluaju smrti lica na koje se
upravni akt odnosio, i u sluaju donoenja novog upravnog akta kojim se raniji upravni akt ponitava.
7) Pravosnanost, konanost i izvrnost upravnog akta
Kao posledica zakonitosti i pravnih dejstava koje ima, upravni akt stie svojstvo pravosnanosti. Pravosnanost je
svojstvo upravnog akta koje oznaava njegovu nepromenljivost. Prema naem upravnom zakonodavstvu, upravnim
aktima je priznato svojstvo pravosnanosti, uz jedan izuzetak. Naime, dok svi pozitivni upravni akti u naelu mogu da
postanu pravosnani, negativni upravni akti nikada ne stiu pravosnanost. Razlikujemo dve vrste pravosnanosti
upravnog akta: formalnu i materijalnu. Formalna vezuje stranku i oznaava procesnu nemogunost stranke da pobija
neki upravni akt, dok materijalna vezuje donosioca upravnog akta i oznaava nemogunost organa da naknadno
ponitava, ukida ili menja ve doneti upravni akt.
Konanost oznaava svojstvo upravnog akta u situaciji kada se protiv njega ne moe koristiti alba kao redovno
pravno sredstvo u upravnom postupku. Sa druge strane konanost ne iskljuuje mogunost podizanja tube u upravnom
sporu. Meutim, u odreenim situacijama konanost moe biti i prepreka za voenje upravnog spora, recimo u sluaju
da akt postane konaan tako to je proputen rok za albu.

Izvrnost upravnog akta oznaava svojstvo upravnog akta da se moe pristupiti njegovom faktikom izvrenju.
Izvrnost kao procesno svojstvo upravnog akta znai da ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije. Po pravilu
izvrnost upravnog akta nastupa kada i njegova konanost, ali to ne mora u svakoj situaciji da bude sluaj.
8) Upravni postupak istorijat u svetu i kod nas
Istorijski posmatrano, dugo se smatralo da obavljanje upravnih poslova ne podlee pravilima posebne pravne
procedure. Glavni razlog protivljenju posebnom upravnom postupku bio je u tome to se dugo smatralo da je praktino
jedini pravi postupak parnini (graanski) postupak. Meutim, i pored takvih shvatanja, sveobuhvatna zakonska
regulacija pravila upravnog postupka, izvrena je 1925. god. u Austriji. Donoenjem ovog zakona nastaje tzv. opti
upravni postupak.
Danas se mogu razlikovati tri sistema pravnog regulisanja upravnog postupka:
a) pravni sistemi koji upravni postupak ne tretiraju kao posebnu vrstu pravne procedure (Francuska i Nemaka)
b) pravni sistemi u kojima je upravni postupak na opti nain zakonski regulisan (Austrija, Poljska, Srbija,
panija)
c) meoviti pravni sistemi u kojima, iako ne postoje pravila opteg upravnog postupka, postoje oblici pravne
regulacije pojedinih instituta upravnog postupka (Engleska, Italija, vedska, Portugal)
9) Pojam i vrste upravnog postupka
Upravni postupak je postupak donoenja upravnih akata. Pod upravnim postupkom podrazumevaju se proceduralna
pravna pravila koja se primenjuju u vezi sa donoenjem odluka u upravnim stvarima.
Prema situacijama u kojima se primenjuje, razlikuju se opti i posebni upravni postupak. Dok opti upravni postupak
podrazumeva jedinstvena opta pravila upravnog postupanja u procesu donoenja upravnih akata, poseban upravni
postupak podrazumeva posebna pravila upravnog postupanja u procesu donoenja upravnih akata. Poseban upravni
postupak predstavlja odstupanje od opteg upravnog postupka. Kada e postojati opta, a kada posebna upravna
situacija, zavisi od konkretnog zakonodavstva svake pojedine zemlje.
10) Upravni postupak prema Zakonu o optem upravnom postupku RS
itavim Zakonom o upravnom postupku proteu se dve osnovne ideje: stroga zakonitost i zatita prava i pravnih
interesa stranaka. Moemo rei da je osnovni cilj ZUP-a da osigura formalnu zakonitost upravnih akata, kao i postupka
u kojem se donose. Zajedno sa uslovom materijalne zakonitosti, upravni akt mora ispunjavati i uslove formalne
zakonitosti. Formalna zakonitost upravnog akta posebno mora istovremeno obuhvatiti i sledee momente:
a) nadlenost (upravni akt je zakonit samo ako ga je doneo nadleni organ)
b) postupak (upravni akt je zakonit samo ako je njegovom donoenju prethodio zakonom propisan postupak)
c) forma akta (upravni akt je zakonit samo ako je donet u formi koja je propisana zakonom)
11) Osnovna naela opteg upravnog postupka
Naela su najoptija pravna pravila koja se primenjuju u situacijama kada postoji dilema da li treba primeniti neku
odredbu zakona ili ne. Naela u upravnom postupku se mogu podeliti na opta i osnovna naela, u smislu da su opta
naela ona koja vae za ceo pravni sistem (npr. naelo zakonitosti, javnosti, efikasnosti i dr.), dok su osnovna naela ona
koja posebno vae za upravni postupak (npr. naelo pravosnanosti, zatite prava stranke i zatite javnog interesa i dr.).
Naela opteg upravnog postupka su:
- naelo zakonitosti
- naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa
- naelo efikasnosti
- naelo istine
- naelo sasluanja stranke
- naelo slobodne ocene dokaza
- naelo samostalnosti u reavanju
- naelo dvostepenosti u reavanju
- naelo pravosnanosti
- naelo ekonominosti postupka

- naelo pruanja pomoi stranci

- naelo upotrebe jezika i pisma u postupku
12) Naela zakonitosti, efikasnosti i ekonominosti u upravnom postupku
Naelo zakonitosti u upravnom postupku podrazumeva materijalnopravnu (da je pravilno primenjen materijalni
zakon) i formalnopravnu (da su potovana proceduralna zakonska pravila u pogledu nadlenosti, postupka i forme akta)
zakonitost upravnih akata. Zakonitost upravnih akata predmet je kako upravne kontrole uprave, tako i posebne sudske
kontrole uprave u upravnom sporu. Sudsku kontrolu zakonitosti upravnih akata garantuju svi ustavi.
Naelo efikasnosti u upravnom postupku podrazumeva obavezu onih koji vode postupak da obezbede uspeno i
kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravnih interesa fizikih i pravnih lica, ili drugih stranaka. Naelo efikasnosti
uneto je kao posebno naelo izmenama i dopunama ZUP-a 1977. godine.
Naelo ekonominosti podrazumeva da se postupak mora voditi bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku
i druge uesnike u postupku, ali tako da se pribavi sve to je potrebno za pravilno utvrivanje injeninog stanja i za
donoenje zakonitog i pravilnog reenja.
13) Naela zatite prava graana i javnog interesa, pruanja pomoi stranci, upotrebe jezika i pisma u
postupku
Naelo zatite prava graana i zatite javnog interesa ZUP propisuje da se po slubenoj dunosti mora voditi rauna
da se stranci omogue ostvarenje i zatita njenih prava i interesa u upravnom postupku. Pri tom, naravno treba voditi
rauna da ostvarenje njihovih prava ne bude na tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim
interesima. Kada ovlaeno slubeno lice sazna ili oceni da stranka ili drugi uesnik u postupku ima osnova za
ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozorie ih na to.
Naelo pruanja pomoi stranci organ koji vodi postupak starae se da neznanje i neukost stranke i drugih uesnika
u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakonu pripadaju. Slubeno lice koje vodi postupak duno je upozori
kako stranku, tako i druge uesnike postupka, na njihova prava u postupku, i da im ukae na pravne posledice
preduzimanja odreenih radnji ili njihovog proputanja.
Naelo upotrebe jezika i pisma u postupku postupak se vodi na srpskom jeziku uz uprotebu irilinog pisma (moe
i latininog, u skladu sa zakonom). Na podrujima u kojima je u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne
manjine, postupak se vodi na jeziku te nacionalne manjine, i uz upotrebu njihovog pisma. Ako se postupak ne vodi na
jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, obezbedie im se tuma za prevoenje toka postupka na njihov
jezik (kao i dostavlja poziva i drugih pismena na njihovom jeziku). Znai, neznanje jezika na kojem se postupak vodi
ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava.
14) Naela sasluanja stranke, slobodne ocene dokaza, i samostalnosti u reavanju u upravnom postupku
Naelo sasluanja stranke pre donoenja reenja stranci se mora omoguiti da se izjasni o injenicama i okolnostima
koje su od znaaja za donoenje reenja. Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja stranke samo u sluajevima
u kojima je to zakonom doputeno. Znai, za naelo sasluanja stranke u upravnom postupku bitno je da je stranci data
mogunost da se izjasni o pitanjima koja se odnose na nju. Da li e stranka u svakom konkretnom sluaju to svoje pravo
iskoristiti, zavisi od nje same.
Naelo slobodne ocene dokaza koje e se injenice uzeti kao dokazane, odluuje ovlaeno slubeno lice po svom
uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno. to se tie dokazne snage
javnih isprava, Zakon o optem upravnom postupku uvodi pretpostavku tanosti javnih isprava u upravnom postupku,
to znai da je njihova dokazna snaga jaa u odnosu na sva ostala dokazna sredstva (npr. izkaz svedoka, izjava stranke,
miljenje vetaka...).
Naelo samostalnosti u reavanju zasniva se na naelu zakonitosti i suprostavlja se naelu hijerarhijske subordinacije.
Naelo samostalnosti organa u upravnom postupku podrazumeva da su organi uprave koji reavaju upravne stvari duni
da se pridravaju zakona i da nisu obavezni da uvaavaju konkretne intervencije i naloge hijerarhijski viih instanci.
Znai, ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice i okolnosti i na osnovu utvrenog primenjuje propise na
konkretan sluaj.

15) Naelo dvostepenosti u reavanju i naelo pravosnanosti

Naelo dvostepenosti u reavanju protiv reenja donetog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. Reenje koje
se donosi po albi je konano, to znai da se protiv reenja donetog po albi ne moe izjaviti nova alba ( znai nema
albe na drugostepeno reenje). Samo se zakonom moe propisati da u pojedinim upravnim stvarima alba nije
doputena, i to samo ako je na drugi nain obezbeena zatita prava i zakonitosti.
Naelo pravosnanosti razlikujemo dve vrste pravosnanosti. Materijalna pravosnanost vezuje organ u smislu da
ne moe izmeniti svoje reenje ni u korist, a naroito ne na tetu stranke, dok formalna pravosnanost vezuje stranku u
smislu da vie ne moe koristiti redovna pravna sredstva u upravnom postupku, niti pokrenuti upravni spor. U upravnom
postupku, pravosnanost stiu samo pozitivni upravni akti (akti kojima je priznato neko pravo ili utvrena obaveza),
dok negativni ne stiu (reenja o odbijanju zahteva stranke).
16) Nadlenost u upravnom postupku pojam i vrste
Uobiajeno je da se nadlenost odreuje kao pravo i dunost nekog organa da odluuje o konkretnim stvarima na
odreenom podruju. Pitanje nadlenosti u upravnom postupku regulie se zakonom ili drugim pravnim propisom koji
je zasnovan na zakonu. Pravila o nadlenosti su veoma stroga i svako njihovo nepotovanje dovodi do formalne
nezakonitosti reenja.
Razlikujemo dve osnovne vrste nadlenosti: stvarnu nadlenost i mesnu nadlenost.
Stvarna nadlenost je pravo i dunost jednog organa da vodi postupak i reava o stvari s obzirom na prirodu materije
na koju se upravna stvar odnosi. U okviru stvarne nadlenosti mogu se razlikovati i pojedini njeni posebni modaliteti:
- delegacija nadlenosti (oznaava ovlaenje jednog organa da reavanje izvesnih poslova iz svoje stvarne
nadlenosti prenese, odnosno poveri drugim, prvenstveno niim organim)
- supstitucija nadlenosti (oznaava ovlaenje jednog organa da izvesnu stvar iz nadlenosti drugog organa
uzme u svoju nadlenost)
- rekvizicija nadlenosti (slina je delegaciji nadlenosti, s tom razlikom to organ koji je rekvirirao nadlenost
ne obavlja u celini posao iz nadlenosti drugog organa, ve samo odreeni deo posla, ili pojedine procesne radnje)
- funkcionalna nadlenost (je blie odreivanje stvarne nadlenosti u smislu tanog oznaavanja organa kome
se stavlja u nadlenost reavanje konkretne upravne stvari)
Mesna nadlenost je pravno i dunost jednog organa da vodi postupak i reava o stvari s obzirom na podruje
(teritoriju). Na osnovu mesne nadlenosti vri se razgranienje organa koji su stvarno nadleni za reavanje istih
upravnih stvari.
17) Stvarna i mesna nadlenost po Zakonu o optem upravnom postupku
Stvarna nadlenost Zakon o optem upravnom postupku ne odreuje stvarnu nadlenost organa za voenje
upravnog postupka. Prema ZUP-u, stvarna nadlenost se odreuje po propisima kojima se ureuje odreena upravna
oblast ili se odreuje nadlenost pojedinih organa. Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su
nadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisom (npr. Zakonom o patentima). Ako propisima nije odreeno koji
je organ uprave stvarno nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari, a to se ne moe utvrditi ni po prirodi stvari,
takva upravna stvar spada u nadlenost organa uprave koji je nadlean za poslove opte uprave.
Mesna nadlenost prema ZUP-u, pravila o mesnoj nadlenosti su sadrinskog karaktera i njima se blie preciziraju
pravila o politiko-teritorijalnoj podeli.
ZUP odreuje mesnu nadlenost na sledei nain:
* U stvarima koje se odnose na nepokretnost, mesna nadlenost se odreuje prema mestu gde se ona nalazi
* U stvarima koje se odnose na delatnost nekog dravnog organa ili pravnog lica, mesna nadlenost se odreuje
prema mestu njihovog sedita
* U ostalim stvarima, mesna nadlenost se za fizika lica odreuje prema prebivalitu stranke
* Ako se mesna nadlenost ne moe odrediti ni po jednom od prethodnih osnova, onda se odreuje prema mestu
gde je nastao povod za voenje postupka
* U stvarima koja se odnose na brod ili vazduhoplov, masna nadlenost se odreuje prema matinoj luci broda,
odnosno matinom pristanitu vazduhoplova.

18) Ovlaeno slubeno lice i osnovi za njegovo izuzee

U okviru nadlenog organa uprave upravni postupak konkretno vodi ovlaeno slubeno lice. Meutim pravi se
razlika izmeu slubenog lica koje je ovlaeno da vodi postupak i slubenog lica koje je ovlaeno da reava u
upravnim stvarima. esto se deava da jedno isto slubeno lice obavlja obe navedene stvari. U upravnoj stvari za ije je
reavanje nadlean dravni organ, reenje u upravnom psostupku donosi stareina organa. Stareina moe ovlastiti
drugo slubeno lice istog organa da reava u upravnim stvarima iz odreene vrste poslova.
to se tie izuzea, razlikujemo dve vrste: obavezno i fakultativno.
Obavezno izuzee propisano je zakonom i mora se sprovesti im se utvrde zakonom predvieni uslovi, dok fakultativno
izuzee nije obavezno i sprovee se samo ako se u konkretnoj situaciji proceni da bi izuzee bilo neophodno da se
obezbedi potrebna objektivnost i nepristrasnost slubenog lica (navesti obavezne i fakultativne razloge za izuzee).
19) Stranka u upravnom postupku
Stranka je fiziko ili pravno lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak. Stranka u
upravnom postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Stranka takoe moe biti i sindikalna organizacija, ako se
upravni postupak odnosi na kakvo pravo ili pravni interes njenog lana. Zbog toga to u postupku uestvuju organ i
samo jedna stranka, upravni postupak je jednostranaki postupak. Meutim, mogue je da u nekim situacijama u
upravnom postupku uestvuju dve, pa i vie stranaka. U tim sluajevima, upravni postupak moe postati dvostranaki,
odnosno viestranaki postupak.
Da bi stranka mogla u potpunosti da uestvuje u upravnom postupku, mora da ispunjava odreene uslove, odnosno,
mora da ima:
* Stranaku sposobnost (odgovara pravnoj sposobnosti, odnosno, stranaka sposobnost znai biti nosilac prava i
obaveza o kojima se odluuje u upravnom postupku)
* Procesnu sposobnost (odgovara poslovnoj sposobnosti, odnosno, poslovna sposobnost znai sposobnost
preduzimanja pravnih poslova lice koje nema poslovnu sposobnost uestvuje preko zakonskog zastupnika, a lice koje
ima, moe, ukoliko eli da uestvuje preko punomonika)
* Stranaku legitimaciju (znai da se u konkretnom upravnom postupku reava o konkretnim pravima ili obavezama
konkretnog lica)
20) Zastupnici i punomonici stranke u upravnom postupku
Zakonski zastupnik stranke za procesno nesposobno lice radnje u postupku vri njegov zakonski zastupnik.
Zakonski zastupnik se odreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog dravnog organa donetim na osnovu zakona.
Pravno lice vri radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika, koji se odreuje optim
aktom (ako nije odreen zakonom ili aktom nadlenog dravnog organa).
Privremeni zastupnik stranke ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili se neka radnja
preduzima protiv lica ije je boravite nepoznato, a koje nema punomonika, organ koji vodi postupak postavie takvoj
stranci privremenog zastupnika, ako to trai hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Postavljeno lice duno je
primiti se zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji su predvieni posebnim propisima.
Zajedniki predstavnik vie stranaka dve ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukije odreeno, u
istom predmetu istupati zajedniki. One su u takvom sluaju dune naznaiti ko e od njih istupati kao njihov zajedniki
predstavnik ili postaviti zajednikog punomonika.
Punomonik stranke stranka, odnosno njen zakonski zastupnik, moe odrediti punomonika koji e je zastupati u
postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. Radnje u postupku koje punomonik
preduzima imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Punomoje se moe dati pismeno ili usmeno u
zapsnik. O usmenom punomoju stavie se zabeleka u spisu predmeta.
Struni pomaga stranke je osoba koja se kao struno lice nalazi na usluzi stranci pomaui savetom i
obavetenjem, ali koje je ne zastupa. Struni pomaga se razlikuje od zastupnika u tome to deluje uz stranku, a ne
umesto nje.

21) Vidovi optenja organa sa strankom

Podnesci podnescima se stranka i drugi uesnici u upravnom postupku obraaju organu koji vodi upravni postupak.
Prema ZUP-u, podnesak je svaki zahtev, predlog, prijava, molba, prigovor, alba i drugo saoptenje kojima se graani ili
pravna lica obraaju organima. Podnesak se moe predati neposredmo organu, poslati potom u pisanoj formi ili se
moe usmeno saoptiti na zapisnik (samo u sluajevima neuke ili nepismene stranke). Ako je podnesak poslat organu
koji nije nadlean, slubeno lice organa upozorie na to podnosioca i uputiti ga organu nadlenom za prijem. Da bi se
po podnesku moglo postupati, podnesak mora biti uredan. Podnesak je uredan ako je razumljiv i ako sadri sve to je
potrebno da bi se po njemu moglo postupati.
Pozivanje je procesna radnja u upravnom postuku iji je cilj da obezbedi fiziko prisustvo stranke ili drugog
uesnika u upravnom postupku, po pravilu u slubenoj prostoriji organa koji vodi postupak. Pozvano lice je duno da se
odazove pozivu, a u sluaju da to ne uini, moe biti kanjeno novanom kaznom ili privedeno. Pozivanje se vri
pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain pozivanja. U pismenom pozivu oznaie se
naziv organa koji poziva, ime, prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, i as dolaska pozvanog, predmet zbog
koga se poziva i u kom svojstvu, a zatim i koja pomoa i dokazna sredstva pozvani treba da ponese. U odreenim
situacijama, naroito kada je u piatanju vei broj stranaka, organ uprave, umesto pojedinanih poziva, moe uputiti tzv.
opti poziv kojim sevri opte javno pozivanje veeg broja lica da izvre svoje pojedinane obaveze ( npr. prijava i
plaanje poreza do odreenog roka).
Zapisnik je materijalni akt koji predstavlja slubenu ispravu sa evidencijom o pojedinim procesnim radnjama koje
su izvedene u toku upravnog postupka. Zakon o optem upravnom postupku predvia da se o usmenoj raspravi ili
drugoj vanijoj radnji u postupku sastavlja zapisnik. O manje vanim radnjama koje nemaju bitnih uticaja na reenje
stvari, nee se sastavljati zapisnik, ve e se u samom spisu staviti zabeleka, koju potvruje slubeno lice koje ju je
stavilo. Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nita brisati. Pre zakljuenja zapisnik e se proitati
sasluanim licima i ostalima koji uestvuju u ranji postupka. Ova lica imaju pravo da i sami pregledaju zapisnik i da
stavljaju svoje primedbe. U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati i menjati. Ukoliko je ipak potrebno
dopuniti ve zakljueni zapisnik, onda e se ponovo potpisati i overiti.
Razgledanje i prepisivanje spisa i obavetavanje o toku postupka stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i da
o svom troku prepisuje, odnosno fotokopirapotrebne spise. Razgledanje i kopiranje spisa vri se pod nadzorom
odreenog slubenog lica. Stranka i svako drugo lice koje ima pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani dravni
organi, imaju pravo da se obavetavaju o toku postupka.
22) Dostavljanje u upravnom postupku
Dostavljanje je materijalna radnja koja je od velikog praktinog i pravnog znaaja u voenju upravnog postupka.
Dostavljanjem se stavljaju do znanja stranci i drugim uesnicima u upravbom postupku razni pozivi, reenja, zakljuci i
drugi slubeni spisi koji se zajedniki nazivaju pismena. Pre dostavljanja, po pravilu, organ koji je izdao akt ne moe po
njemu postupiti.
to se tie naina dostavljanja, ono se po pravilu vri tako to se pismeno predaje licu kome je namenjeno. Dostavljanje
se vri preko pote ili ga vri organ preko svog slubenog lica. Dostavljanje se vri samo radnim danom i to danju. Iz
osobito vanih razloga moe se odrediti da se dostavljanje pismena izvri u nedelju ili na dan dravnog praznika, pa ak
i nou, ako je to neodlono potrebno.
Postoji vie modaliteta dostavljanja i to:
* posredno dostavljanje
* obavezno lino dostavljanje
* posebne situacije dostavljanja
* dostavljanje javnim saoptenjem (ediktalno saoptenje)

Posredno dostavljanje kada se lice kome se dostavlja pismeno ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri
predajom pismena nekome od odraslih lanova njegovog domainstva, a ako se ni oni ne zateknu, onda moe
komijama, ako na to pristanu. Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena licu zaposlenom u
advokatskoj kancelariji. Ako se utvrdi da je lice kome se dostavljanje ima izvriti odsutno i da mu navedena lica ne
mogu pismeno na vreme predati, vratie se pismeno organu koji ga je izdao, uz naznaku gde se odsutni nalazi. Ukoliko
se dostavljanje ne moe izvriti na propisan nain, a nije utvrno da je lice kome se dostavlja pismeno odsutno, ,
dostavlja e na vrata stana ili poslovne prostorije pribiti pismeno saoptenje gde se pismeno nalazi. Na saoptenju e se
oznaiti i razlog ovakvog dostavljanja, kao i dan kada je saoptenje pribijeno na vrata. Dostavljanje se smatra izvrenim
onog trenutka kada je saoptenje pribijeno na vrata (docnije poteenje ili unitenje ovog saoptenja nema uticaja na
valjanost dostavljanja).
Obavezno lino dostavljanje dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo
dostavljanje odreeno zakonom ili drugim propisom, ili kad to naroito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Kad se
lice kome se dostavljanje ima lino izvriti ne zatekne u stanu, ili poslovnoj prostoriji, dostavlja e se obavestiti kad i
na kom mestu ga moe nai, pa e mu kod nekih od lica kojima se inae moe izvriti posredno dostavljanje ostaviti
pismeno obavetenje da u odreeni dan i as bude u stanu ili poslovnoj prostoriji radi primanja pismena. Ako i posle
toga dostavlja ne zatekne lice, pristupie se dostavljanjem putem pribijanja saoptenja gde se pismeno nalazi i tada se
smatra da je dostavljanje izvreno.
Posebni sluajevi dostavljanja stranka moe ovlastiti odreeno lice kome e se dostavljati sva pismena za nju.
Punomonik za primanje pismena duan je da svaki akt bez odlaganja poalje stranci. Dostavljanje pismena
punomoniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismeno namenjeno.
to se tie dostavljanja dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima, vri se predajom pismena slubenom
licu u organu, odnosno ovlaenom licu odreenom za primanje pismena. Ako dostavlja u odreenom radnom vremenu
ne nae lice odreeno za primanje pismena, predaju pismena moe izvriti ma kom licu zaposlenom u tom organu,
odnosno organizaciji, koje se zatekne u njihovim prostorijama.
to se tie dostavljanja pismena licima i ustanovama u inostranstvu, dostavljanje se vri preko organa uprave nadlenog
za spoljne poslove, ako meunarodnim ugovorima nije drukije odreeno.
Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva odbije bez zakonskog razloga da primi
pismeno, dostavlja e u tom sluaju pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje, odnosno gde je
zaposleno, ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije.
23) Rokovi i povraaj u preanje stanje
U pravnom smislu rok se moe odrediti kao jasno definisan vremenski razmak u kojem treba ili u kojem se ne sme
preduzeti izvesna procesna radnja. Rokovima se postupak usmerava tako da se bez odugovlaenja i sa to manje
trokova za stranku i druge uesnike u postupku, pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrivanje
injeninog stanja, i za donoenje zakonitog i pravilnog reenja. Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine, a mogu
se raunati i na asove. Poetak i tok rokova ne spreavaju nedeljni dani i dani dravnih praznika. Ako poslednji dan
roka pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, rok istie istekom prvog narednog radnog dana.
S obzirom na pravne posledice koje nastaju proputanjem roka, razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi.
Prekluzivnim rokovima se preduzimanje procesne radnje ograniava na odreen vremenski period ijim protekom
prestaje mogunost za preduzimanje procesne radnje. Dilatorni rokovi predstavljaju vremenski period u kome se ne
sme preduzimati procesna radnja. Tek protekom dilatornog roka stie se pravo na preduzimanje odreene radnje u
postupku. Instrukcioni rokovi su oni koje su duni da potuju organi nadleni za voenje upravnog postupka, a ijim
protekom ne nastupaju negativne posledice po stranku ili drugog uesnika u upravnom postupku.
Rokovi takoe mogu biti produivi i neproduivi, apsolutno odreeni i relativno odreeni itd.
Povraaj u preanje stanje je pravno sredstvo koje stranka moe upotrebiti u sluaju kad je iz opravdanih razloga
propustila da u roku izvri neku radnju postupka (npr. podnoenje albe), pa je usled tog proputanja iskljuena od
vrenja takve procesne radnje. Povraaj u preanje stanje pokree stranka predlogom koji se podnosi u roku od osam
dana (subjektivni rok), raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Posle isteka roka od

10

tri meseca (objektivni rok), od dana proputanja, ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. O predlogu odluuje
zakljukom organ kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju. Protiv ovog zakljuka dozvoljena je posebna alba
samo ako je zakljuak doneo prvostepeni organ.
24) Odravanje reda u toku postupka i trokovi upravnog postupka
Za odravanje reda u toku upravnog postupka posebno je zadueno slubeno lice. U tom smislu slubeno lice koje
vodi postupak moe:
* Izrei opomenu
* Udaljiti lice koje remeti red
* Izrei novanu kaznu
Udaljenje i novana kazna mogu se, prema okolnostima sluaja, izrei istovremeno (kumulativno). Ako bude udaljena
stranka koja nema punomonika (ili punomonik iji vlastodavac nije prisutan), slubeno lice koje rukovodi radnjom
postupka pozvae lice koje se udaljava da postavi svog punomonika. Ukoliko pozvano lice to ne uini, slubeno lice
moe odloiti radnju na troak lica koje je odbilo da postavi svog punomonika, a moe mu samo i postaviti
punomonika ako je to potrebno.
to se tie trokova upravnog postupka, opte je pravilo, uz odreene izuzetke, da u upravnom postupku svako snosi
svoje trokove. O trokovima se odluuje u reenju, istovremeno kada se donosi odluka o glavnoj stvari, ali se moe
odluivati i posebnim zakljukom. Zahtev za naknadu trokova mora biti sastavljen na vreme, tako da organ koji vodi
postupak moe o njemu odluiti u reenju. U protivnom stranka gubi pravo na naknadu trokova. Trokove postupka u
vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Zakon o optem upravnom postupku predvia i odrene sluajeve oslobaanja od
trokova, tako da organ koji vodi postupak moe oslobodi stranku od snoenja trokova u celosti ili delimino, ako nae
da ona ne moe podneti trokove bez tete po nuno izdravanje sebe i svoje porodice. Ovo osloboenje odnosi se na
osloboenje od takse, izdataka organa koji vodi postupak i sl.
25) Faze upravnog postupka
Pod fazom u osnovnom toku upravnog postupka podrazumevaju se procesne sekvence koje su relativno izdvojene
jedna od druge. Najee se govori o pet relativno izdvojenih faza upravnog postupka:
* Faza pokretanja (prvostepenog) upravnog postupka (obavezna faza)
* Faza upravnog postupka do donoenja reenja, tj.faza ispitnog i dokaznog postupka (obavezna faza sa moguim
izuzecima kod tzv. skraenog postupka)
* Faza donoenja reenja (obavezna faza)
* Faza (drugostepenog) postupka po albi (eventualna faza)
* Faza administrativnog (prinudnog) izvrenja (eventualna faza)
Koje e se eventualne sekvence upravne procedure aktivirati, zavisi od konkretnog sluaja i okolnosti.
26) Pokretanje postupka
Upravni postupak se moe pokrenuti: a) povodom zahteva neposredno zaiteresovane stranke, i b) po slubenoj
dunosti. Formalnopravno gledano, upravni postupak uvek pokree nadleni organ, bilo da ga pokree po svojoj
inicijativi (tj.po slubenoj dunosti), bilo da ga pokree povodom zahteva stranke. Po pravilu, ako se radi o priznavanju
nekog prava upravni postupak pokree stranka svojim zahtevom, dok ako se radi o utvrivanju nekih obaveza
(npr.plaanje poreza), upravni postupak pokrenue nadleni organ uprave. Poto je postupak pokrenut, stranka moe do
donoenja reenja u prvom stepenu proiriti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi (pod uslovom da se
takav zahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju). Stranka takoe moe odustati od svog zahteva u toku celog
postupka. Stranka odustaje od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak, koji potom donosi zakljuak
kojim se postupak obustavlja.
to se tie poravnanja, ono se moe javiti samo u dvostranakim i viestranakim upravnim postupcima (nikada u
jednostranakim). Poravnanje se okonava zapisnikom o poravnanju koji se izjednaava sa reenjem. Porvnanje se ne
moe zakljuiti ako je protivno javnom interesu ili na tetu treih lica.

11

27) Ispitni postupak i prethodno pitanje u upravnom postupku

Zakon o optem upravnom postpku propisuje da se pre donoenja reenja imaju utvrditi sve injenice i okolnosti koje
su od znaaja za reenje. Slubeno lice koje vodi postupak moe u toku celog postupka upotpunjavati injenino stanje i
izvoditi dokaze i o onim injenicama koje ranije u postupku nisu bile iznete ili jo nisu utvrene. injenino stanje na
kome zasniva svoj zahtev stranka je duna da iznese tano, istinito i odreeno. Ako se ne radi o injenicama koje su
opte poznate, stranka je duna da za svoje navode ponudi dokaze i da ih po mogunosti podnese. Stranka daje svoju
izjavu usmeno, a moe i pismeno.
Zakon o optem upravnom postupku propisuje opte pravilo da se upravni postupak u naelu prvo ima voditi kao
tzv.skraeni postupak, u okviru kojeg se ne izvode posebne procesne radnje (npr.usmena rasprava radi sasluanja
svedoka ili obavljanje uviaja). Ukoliko ne postoje uslovi za to, postupak e se voditi kao redovni.
Poseban ispitni postupak se sprovodi kada nije sproveden skraeni ispitni postupak. Znai, poseban ispitni postupak
se sprovodi kad je to potrebno radi utvrivanja injenica i okolnosti koje su od znaaja za razjanjenje stvari ili davanja
strankama mogunosti da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese. Slubeno lice koje vodi postupak odreuje koje
se radnje u postupku imaju izvriti i izdaje nareenja za njihovo izvrenje, odreuje redosled kojim e se pojedine
radnje vriti i rokove u kojima e se izvriti, ako oni nisu propisani zakonom. Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom
postupku i da brani svoja prava i zakonom zatiene interese.
Prethodno pitanje u upravnom postupku je samostalna pravna celina od koje zavisi reenje glavne stvari (npr.u vezi sa
zasnivanjem radnog odnosa u nekom dravnom organu, kao prethodno pitanje moe se pojaviti da li lice uopte ima
dravljanstvo, s obzirom na to da dravljanstvo predstavlja jedan od zakoniskih uslova za prijem u slubu). Postoje dva
osnovna sistema reavanja prethodnog pitanja u upravnom postupku.
1 - Prema Austrijskom sistemu, kada organ u toku upravnog postupka naie na prethodno pitanje, on ima slobodu da
odlui da li e to prethodno pitanje sam reiti ili e ga dostaviti nadlenom organu da ga taj organ rei.
2 - Prema francuskom sistemu, organ koji naie na prethodno pitanje nema slobodu izbora, ve mora prekinuti postupak
i obavezno uputiti prethodno pitanje nadlenom orgaanu na reavanje, pa tek na osnovu odluke nadlenog organa o
prethodnom pitanju nastaviti sa prekinutim postupkom.
Na Zakon o optem upravnom postupku usvaja Austrijski sistem.
28) Usmena rasprava i dokazni postupak u upravnom postupku
Usmena rasprava je posebna procesna radnja u upravnom postupku iji je cilj razjanjenje injenica i okolnosti koje
mogu biti od uticaja u reavanju glavne stvari. Moe se rei da je usmena rasprava u upravnom postupku, ono to je
roite u sudskom. U upravnom postupku usmena rasprava ima dva modaliteta: a) obavezna usmena rasprava (npr. u
viestranakom postupku i b) fakultativna usmena rasprava. Usmena rasprava je javna, meutim u odreenim
sluajevima moe se iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo, i to:
* ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti
* ako postoji ozbiljna opasnost ometanja usmene rasprave
* ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici
* ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju slubenu, poslovnu, profesionalnu tajnu
O iskljuenju javnosti donosi se zakljuak koji mora biti obrazloen i javno objavljen. Iskljuenje javnosti ne odnosi se
na stranke, njihove punomonike i strune pomagae. Organ koji vodi postupak duan je da preuzima sve to je
potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaenja i po mogunosti bez prekidanja i odlaganja. Na usmenoj
raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono to je predmet ispitnog postupka.
Dokazni postupak je deo ispitnog postupka u smislu da se u okviru dokaznog postupka izvode procesne radnje
dokazivanja. Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je podesno za utvrivanje stanja stvari i to odgovara
pojedinom sluaju kao to su: isprave, uverenja, svedoci, izjava stranke, vetaci, uviaj. Da li neku injenicu treba
dokazivati ili ne, odluuje slubeno lice koje vodi postupak. Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate
(notorne injenice), kao i injenice ije postojanje zakon pretpostavlja (npr. valjanost javne isprave).

12

29) Dokazivanje i dokazna sredstva u upravnom postupku

Dokazni postupak je deo ispitnog postupka u smislu da se u okviru dokaznog postupka izvode procesne radnje
dokazivanja. Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je podesno za utvrivanje stanja stvari i to odgovara
pojedinom sluaju kao to su: isprave, uverenja, svedoci, izjava stranke, vetaci, uviaj.
Isprave isprava se moe shvatiti u irem i uem smislu . U irem smislu, isprava je svaki predmet na kome postoji
vidan znak koji moe posvedoiti neki dogaaj, okolnost ili injenicu (npr. granini znakovi). U uem smislu, isprava je
pismeno kojim se potvruje neka injenica ili drugo svojstvo (npr. uverenje o dravljanstvu). Isprave u uem smislu
mogu biti privatne i javne. Razlikovanje javnih od privatnih isprava poosledica je njihove razliite dokazne snage. Dok
dokazna snaga privatnih isprava podlee naelu slobodne ocene dokaza, dokazna snaga javnih isprava poiva na
pretpostavci njene tanosti. Isprave koje slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. U
skladu sa Ustavom i zakonom, stranka ima pravo da podnosi isprave na jeziku nacionalne ili etnike zajednice kojoj
pripada.
Uverenja su najznaajnija vrsta javne isprave. Zakon o optem upravnom postupku razlikuje dve vrste uverenja:
a) uverenja koja se izdaju na osnovu podataka o kojima se vodi slubena evidencija i b) uverenja koja se izdaju na
osnovu podataka o kojima se ne vodi slubena evidencija. Uverenja koja se izdaju na osnovu slubene evidencije imaju
dokaznu snagu javne isprave, dok uverenja koja se ne izdaju na osnovu slubene evidencije imaju dokaznu snagu
privatne isprave.
Svedoci svedok je lice koje je u stanju da neku injenicu ili okolnost ulno opazi i da je kasnije saopti
(reprodukuje). Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu. Ne moe se ispitati kao svedok lice
koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene, dravne ili vojne tajne (dok ga nadleni organ ne oslobodi
te dunosti). Svedok, pod odreenim uslovima, moe uskratiti svedoenje i to: ukoliko bi odgovorom na odreena
pitanja izloio sebe i svoje srodnike tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti ili krivinom gonjenju; ukoliko bi
odgovorom povredio obavezu uvanja poslovne, profesionalne ili naune tajne itd. Svedoci se sasluavaju pojedinano
bez prisustva onih svedoka koji e se docnije sasluati. Svedok e se prethodno upozoriti da mora govoriti istinu, da ne
sme nita preutati i predoie mu se posledice davanja lanog iskaza.
Izjava stranke opravdano se tvrdi da je stranka u upravnom postupku najbolje upoznata sa svim injenicama i
okolnostima koje su vane za reenja stvari, i samim tim stranka moe da prui i najpouzdanije podatke o njima.
Verodostojnost izjave stranke ceni se po naelu slobodne ocene dokaza. Pre uzimanja izjave stranke slubeno lice koje
vodi postupak duno je upozoriti stranku na krivinu i materijalnu odgovornost za davanje lane izjave.
Vetaci su strua lica koja svojim znanjem doprinose utvrivanju injenica i okolnosti koje su od znaaja za
reavanje stvari. U vezi sa vetaenjem treba razlikovati nalaz vetaka (objektivne injenice i okolnosti) od miljenja
vetaka (subjektivna struna ocena utvrenih injenica i okolnosti). to se tie izuzea vetaka, primenjivae se odredbe
o izuzeu slubenih lica.
Uviaj je posebna procesna radnja kod koje slubeno lice pristupa tzv. neposrednom ulnom opaanju neke stvari
ili okolnosti. Poseban oblik uviaja u upravnom postupku predstavlja tzv. uvid u spise nekog predmeta koje najee
obavlja slubeno lice u slubenim prostorijama u toku voenja upravnog postupka. Slubeno lice koje rukovodi
uviajem pazie da uviaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povreena niija poslovna, profesionalna, nauna ili
umetnika etika.
30) Reenje u upravnom postupku (organ koji donosi reenje)
Reenje doneto u upravnom postupku predstavlja upravni akt nadlenog organa kojim je reena upravna stvar. Zakon
o optem upravnom postupku sadri detaljne odredbe o sadrini reenja, i to konkretno o: a)organu koji donosi reenj;
b)obliku i sastavnim delovima reenja; c)vrstama reenja (delimino, dopunsko i privremeno); d)rokovima za
donoenje reenja; e)postupku ispravljanja greaka u reenju.
Organ koji donosi reenje

13

Organ nadlean za reavanje u upravnom postupku donosi reenje o stvari koja je predmet postupka. U sluaju kada je
zakonom ili drugim propisom odreeno da je nadleni organ duan da pre donoenja reenja pribavi miljenje drugog
organa, reenje se moe doneti samo posle pribavljenog miljenja. Organ ija je saglasnost ili miljenje potrebno za
donoenje reenja, duan je da tu saglasnost ili miljenje donese u roku od mesec dana od dana kad mu je zatraeno.
Ako slubeno lice koje je vodilo postupak nije ovlaeno da donese reenje, duno je da podnese nacrt reenja organu
koji donosi reenje.
U sluaju kada je zakonom ili drugim propisom odreeno da o jednoj stvari reavaju dva ili vie organa, svaki od njih je
duan da rei o toj stvari, a meusobno e se sporazumeti koji e od njih izdati reenje (a u reenju mora biti naveden
akt drugog organa).
Kada je u zakonu ili drugom propisu odreeno da reenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa,
reenje se donosi poto je drugi organ dao saglasnost.
31) Oblik i sastavni delovi reenja u upravnom postupku; diskreciona ocena
Reenje se donosi pismeno. Izuzetno, u zakonom predvienim sluajevima reenje se moe doneti usmeno. Pismeno
reenje sadri: a) uvod b) dispozitiv (izreku) c) obrazloenje d) uputstvo o pravnom sredstvu e) naziv organa sa
brojem i datumom reenja, potpisom slubenog lica i peatom organa.
*Uvod reenja sadri: naziv organa koji donosi reenje, propis o nadlenosti tog organa, ime stranke i njenog
zakonskog zastupnika ili punomonika, i kratko oznaenje predmeta postupka.
*Dispozitivom se reava o predmetu postupka u celosti i o svim zahtevima stranaka. Dispozitiv mora biti kratak i
odreen, a kad je potrebno, moe se podeliti na vie taaka. Ako se reenjem nalae izvrenje kakve radnje, u
dispozitivu e se odrediti i rok u kome se ta radnja ima izvriti.
*Obrazloenje reenja moe sadravati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu
kojih je stvar reena.
*Uputstvo o pravnom sredstvu stranka se obavetava da li protiv reenja moe izjaviti albu ili pokrenuti upravni spor
ili drugi postupak pred sudom. Kad se protiv reenja moe izjaviti alba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje i u
kojem roku. Ukoliko se protiv reenja moe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kom se sudu tuba podnosi i u
kom roku. Kad je u reenju dato pogreno uputstvo, stranka moe postupiti po vaeim propisima ili po uputstvu.
Stranka koja postupi po pogrenom uputstvu ne moe zbog toga imati tetnih posledica.
*Reenje potpisuje slubeno lice koje ga donosi. Reenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajui.
Kada je organ doneo reenje, strankama se izdaje overen prepis reenja.
32) Delimino, dopunsko i privremeno reenje, i rok za izdavanje reenja
Ako nadleni organ nije reenjem odluio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on moe, po predlogu
stranke ili po slubenoj dunosti, doneti posebno reenje o pitanjima koja ve donetim reenjem nisu obuhvaena
(tzv.dopunsko reenje). Ako predlog stranke za donoenje dopunskog reenja bude odbijen, protiv zakljuka o tome
doputena je posebna alba. Dopunsko reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvrenja kao samostalno
reenje. Ako je prema okolnostima sluaja neophodno pre okonanja postupka doneti reenje kojim se privremeno
ureuju sporna pitanja, takvo reenje donosi se na osnovu podataka koji postoje u asu njegovog donoenja. U takvom
reenju mora biti izriito naglaeno da je privremeno. Reenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonanju postupka
ukida se privremeno reenje doneto u toku postupka. Privremeno reenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i
izvrenja kao samostalno reenje.
Ukoliko pre donoenja reenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih
se ne moe doneti reenje bez odlaganja, nadleni organ duan je doneti reenje i dostaviti ga stranci to pre, a
najdocnije u roku od mesec dana od dana predaje urednog zahteva. U ostalim sluajevima, nadleni organ je duan
doneti reenje i dostaviti ga stranci najdocnije u roku od 2 meseca, ako posebnim propisom nije odreen krai rok. Ako
organ ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen zahtev
odbijen (sluaj utanja prvostepenog organa).
33) Zakljuak u upravnom postupku
Za razliku od reenja, zakljukom se ne reava upravna stvar. U veini sluajeva u formi zakljuka odluuje se o
pitanjima procesnog karaktera (npr.o odlaganju usmene rasprave). Kao posledica toga zakljuci se po pravilu donose u

14

usmenoj formi i o njima se stavlja zabeleka u zapisnik. U odreenim sluajevima, kada je to ZUP-om propisano, protiv
zakljuka se moe izjaviti tzv. posebna alba i tada se zakljuci moraju podneti u pisanom obliku. Najznaajni zakljuak
je zakljuak o obustavi postupka (zbog odustanka stranke, zbog postignutog poravnanja...).
34) Drugostepeni upravni postupak pravo na albu
Drugostepeni upravni postupak je postupak po albi. Postupkom po albi ostvaruje se tzv. instanciona kontrola
zakonitosti i celishodnosti donetog reenja od strane vie upravne instance. U upravnom postupku prihvaen je princip
dvostepenosti, to znai da se protiv reenja donetog po albi (drugostepenog reenja) ne moe izjaviti alba. Da li e se
uopte pokrenuti upravni postupak zavisi pre svega od toga da li je stranka zadovoljna reenjem nadlenog organa
uprave. alba se takoe moe izjaviti u sluaju kada reenje nije doneto u propisanom roku (tzv.utanje uprave).
U upravnom postupku alba ima dva karakteristina dejstva:
* Devolutivno dejstvo to znai da o albi ne odluuje organ koji je doneo reenje protiv kojeg se alba ulae.
* Suspenzivno dejstvo to znai da izjavljena alba odlae izvrenje reenja.
U postupku po albi uobiajeno je da se razlikuju dve faze:
* Prethodni postupak u kojem se ispituje doputenost albe, blagovremenost i legitimacije lica koje podnosi albu.
* Redovni postupak ispituje se zakonitost i/ili celishodnost reenja protiv kojeg je alba izjavljena.
Drugostepeni organ prilikom odluivanja o albi moe:
* Odbiti albu kao neosnovanu samim tim reenje ostaje na snazi.
* Usvojiti albu kao osnovanu a ovim se napadnuto reenje ponitava.
U odreenim sluajevima ukoliko se alba usvoji, umesto ponitavanja reenja moe doi do njegove izmene (ukoliko
je to povoljnije za stranku).
35) alba nadlenost za reavanje, rok za albu, sadraj i predavanje albe
Prema ZUP-u, za reavanje u drugom stepenu nadlean je organ odreen zakonom. ZUP propisuje da se za reavanje
u drugom stepenu ne moe utvrivati nadlenost u okviru organa koji je u upravnoj stvari reavao u prvom stepenu. Po
albi protiv prvostepenog reenja podrune jedinice osnovane za vrenje upravnih poslova reava ministar. Po albi
prvostepenog reenja preduzea ili druge organizacije reava organ odreen statutom tog pravnog lica.
alba se podnosi u roku od 15 dana, ako zakonom nije drukije odreeno. Rok za albu rauna se od dana
dostavljanja reenja. U toku roka za albu reenje se ne moe izvriti (suspenzivno dejstvo roka za albu). Izuzetno
reenje se moe izvriti u albenom roku kao i poto je alba izjavljena, ako je to predvieno zakonom, ako se radi o
preduzimanju hitnih mera u skraenom upravnom postupku ili ako bi usled odlaganja izvrenja nekoj stranci bila naneta
neka teta koja se ne bi mogla popraviti.
U albi se mora navesti reenje koje se pobija, naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum reenja. Dovoljno je
da alilac izloi u albi u kom je pogledu nezadovoljan reenjem, ali albu ne mora posebno obrazloiti. U albi se
mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da obrazloi zbog ega ih nije izneo u prvostepenom
postupku.
Treba razlikovati predavanje (predaju) albe od podnoenja (izjavljivanja) albe. Predaja je faktika procesna radnja,
dok ponoenje albe predstavlja ostvarenje prava na albu. Pravilo je da se alba predaje prvostepenom organu ( iako se
u stvari podnosi drugostepenom organu). Razlog tome je to prvostepeni organ mora da ispita da li alba ispunjava
propisane uslove kao to su: doputenost, blagovremenost, ovlaenje lica da je podnese itd. alba se neposredno
predaje ili alje potom organu koji je doneo prvostepeno reenje.
36) Rad prvostepenog i postupanje drugostepenog organa po albi
Rad prvostepenog organa po albi pre svega podrazumeva ispitivanje da li su ispunjene formalne procesne
pretpostavke za odluivanje po njoj. Kad primi albu prvostepeni organ ispituje da li je alba doputena, blagovremena i
izjavljena od ovlaenog lica. Nedoputenu, neblagovremenu i od neovlaenog lica izjavljenu albu organ prvog
stepena odbacie svojim zakljukom.
Ako organ koji je doneo reenje nae da je alba opravdana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, moe se
stvar reiti drukije i novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija.
Takoe ako organ koji je doneo reenje nae povodom albe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo
biti od uticaja za reavanje o stvari, on moe postupak upotpuniti.

15

Kad organ koji je doneo reenje nae da je podneta alba doputena, blagovremena i izjavljena od ovlaenog lica, (a
nije novim reenjem zamenio reenje koje se albom pobija), duan je bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od
dana prijema albe, poslati albu nadlenom drugostepenom organu.
Drugostepeni organ sprovodi drugostepeni upravni postupak, tj. odluuje o albi. U tom smislu, drugostepeni organ
moe:
* albu usvojiti - i napadnuto reenje ponititi (reenje prestaje da proizvodi pravna dejstva od trenutka donoenja)
* albu odbiti - i napadnuto reenje potvrditi (reenje ostaje na snazi)
Pod odreenim uslovima, drugostepeni organ moe reenje izmeniti, ali ga ni u kom sluaju ne moe ukinuti.
37) Prethodni i redovni postupak po albi, i alba kada prvostepeno reenje nije doneto (utanje uprave)
U reavanju po albi mogu se razlikovati dve posebne faze: prethodni postupak po albi i redovni postupak po albi.
Prethodni postupak po albi podrazumeva da ako je alba nedoputena, neblagovremena ili izjavljena od
neovlaenog lica a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacie je organ koji je nadlean za
reavanje po albi.
Redovni postupak po albi u redovnom postupku drugostepeni organ moe albu ili odbiti (reenje ostaje na snazi)
ili je usvojiti (reenje se ponitava). Ukoliko poniti reenje, drugostepeni organ moe:
* sam reiti tu upravnu stvar
* uputiti je na reavanje nadlenom organu
* vratiti prvostepenom organu na ponovno reavanje
alba kad prvostepeno reenje nije doneto ako je albu izjavila stranka po ijem zahtevu prvostepeni organ nije
doneo reenje, drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ saopti razloge zbog kojih reenje nije doneto u
roku. Ako nae da reenje nije doneto u roku iz opravdanih razloga ili zbog krivice stranke, odredie prvostepenom
organu novi rok za donoenje reenja koji ne moe biti dui od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih reenje nije
doneto u roku nisu opravdani, drugostepeni organ e traiti da mu prvostepeni organ poalje spise predmeta. Ako
drugostepeni organ moe reiti stvar prema spisima predmeta, donee svoje reenje, a ako ne moe, sam e sprovesti
postupak i svojim reenjem reiti stvar.
38) Ponavljanje upravnog postupka karakteristike i razlozi

16