Tema 11

Oligopol

Copyright2004 South-Western

Mankju: gl. 16

IZMEU MONOPOLA I SAVRENE

KONKURENCIJE
Nesavrena konkurencija se odnosi na one
trine strukture koje se nalaze izmeu savrene
konkurencije i istog monopola.

Copyright 2004 South-Western

IZMEU MONOPOLA I SAVRENE

KONKURENCIJE
Nesavrena konkurencija podrazumeva grane u
kojima preduzea imaju konkurente, ali ta
konkurencija nije tako velika da bi se za
preduzee moglo rei da uzima cenu kao datu.

Copyright 2004 South-Western

IZMEU MONOPOLA I SAVRENE

KONKURENCIJE
Tipovi nesavreno konkurentnih trita
Oligopol
Postoji samo nekoliko prodavaca koji nude sline ili
identine proizvode.

Monopolistika ili OGRANIENA konkurencija

Mnogo preduzea prodaje proizvode koji su slini, ali ne i
identini.

Copyright 2004 South-Western

Slika 1 etiri tipa trine strukture

Broj preduzea?
Mnogo preduzea
Tip proizvoda?

Jedno
preduzee

Nekoliko
preduzea

Diferencirani
proizvodi

Monopol
(poglavlje 15)

Oligopol
(poglavlje 16)

Monopolistika
konkurencija
(poglavlje 17)

Vodovod
Kablovska TV

Skije
Sirova nafta

Romani
Filmovi

Identini
proizvodi

Savrena
konkurencija
(poglavlje 14)
Penica
Mleko

TRITA SA SAMO NEKOLIKO

PRODAVACA
Poto na oligopolskom tritu postoji samo
mala grupa prodavaca, kljuna karakteristika
oligopola jeste odluka izmeu saradnje sa
ostalim u grani ili zatite sopstvenih interesa.

Copyright 2004 South-Western

TRITA SA SAMO NEKOLIKO

PRODAVACA
Karakteristike oligopola
Nekoliko proizvoaa koji nude sline ili identine
proizvode
Meuzavisnost izmeu preduzea
Najbolja situacija je ukoliko sarauju meusobno i
ponaaju se kao monopolisti proizvodei malu
koliinu autputa i naplaujui cenu iznad
marginalnog troka

Copyright 2004 South-Western

Primer duopola
Duopol predstavlja oligopol sa samo dva lana.
To je najjednostavniji tip oligopola.
Gavni izazov ologopolista lei u injenici da
zbog malog broja preduzea, svako ko donosi
odluke, mora imati u vidu njihov uticaj na
odluivanje ostalih.
Ne postoji jedinstveni model ponaanja
preduzea u situaciji oligopola, tj. dupola.
Postoje Svizijev, Kurnoov, Bertranov itd. model
olgopola.
Copyright 2004 South-Western

Tabela 1 Tabela tranje za vodom

Koliina
(u litrima)

Cena

Ukupan prihod
(i ukupan profit)

Din.120

Din. 0

10

110

1.100

20

100

2.000

30

90

2.700

40

80

3.200

50

70

3.500

60

60

3.600

70

50

3.500

80

40

3.200

90

30

2.700

100

20

2.000

110

10

1.100

120

Primer duopola
Cena i ponuena koliina
Cena vode na savreno konkurentnom tritu bie
svedena do nivoa gde su marginalni trokovi
jednaki nuli:
P = MC = 0 dinara
Q = 120 litara

Cena i koliina na monopolskom tritu bi bili

odreeni na nivou koji maksimizira ukupan profit:
P = 60 dinara
Q = 60 litara
Copyright 2004 South-Western

Primer duopola
Cena i ponuena koliina
Drutveno efikasna koliina vode je120 litara, ali bi
monopolista proizvodio samo 60 litara vode.
Kakav ishod moemo oekivati od duopoliste?

Copyright 2004 South-Western

Konkurencija, monopoli i karteli

Duopolista moe pristati na monopolski ishod.
Udruivanje (ili: zdruivanje)
Meusobni sporazum izmeu preduzea na tritu o
koliini koju e proizvoditi i ceni koju e naplaivati.
Udruenja mogu biti neformalna, privremana, na osnovu
dogovora, ili formalna, trajna, na osnovu ugovora
(karteli, sindikati, trustovi, koncerni) .

Kartel
Grupa preduzea koja zajedniki nastupa, na osnovu
kartelnog sporazuma, o na pr. cenama, podeli trita,
kvotama proizvodnje itd.
Copyright 2004 South-Western

Konkurencija, monopoli i karteli

Mada bi oligopolisti voleli da formiraju kartele
i ostvaruju monopolski profit, to nije uvek
mogue: antimonopolski zakoni (predmet javne
politike) zabranjuju eksplicitne dogovore
oligopolista.
Zato u praksi oni najee slede sopstveni
interes.Ovakve situacije se mogu dobro
analizirati primenom matematike teorije
igara.
Copyright 2004 South-Western

TEORIJA IGARA I EKONOMIKA

SARADNJE
Teorija igara bavi se prouavanjem ponaanja
ljudi u stratekim situacijama.
Pod stratekim odlukama podrazumevamo one
u kojima svaka osoba, kada donosi odluku o
svojim postupcima, mora da uzme u obzir
reakciju drugih na takav postupak.

Copyright 2004 South-Western

TEORIJA IGARA I EKONOMIKA

SARADNJE
Poto je broj preduzea na oligopolskom tritu
mali, svako preduzee mora da postupa
strateki.
Svako preduzee zna da mu profit zavisi ne
samo od koliine koju ono proizvodi, ve i od
koliine koju proizvode druga preduzea.

Copyright 2004 South-Western

Primer iz TEORIJE IGARA: Zatvorenikova

dilema
Zatvorenikova dilema nam pokazuje kako je
teko ostvariti saradnju.
Ljudi (preduzea) esto ne uspevaju da
meusobno sarauju ak i kada bi ih ta saradnja
dovela u bolji poloaj.

Copyright 2004 South-Western

Zatvorenikova dilema
Zatvorenikova dilema je specifina ,,igra
izmeu dva zatvorenika, koja pokazuje zato je
saradnja teko ostvariva, ak i kada je
obostrano korisna.

Copyright 2004 South-Western

Slika 2 Zatvorenikova dilema

Odluka Boni

Priznati
Boni dobija 8 god.

Ne priznati
Boni dobija 20 god.

Priznati
Klajd dobija 8 god.

Odluka
Klajda

Boni se oslobaa

Klajd se oslobaa
Boni dobija 1 god.

Ne priznati
Klajd dobija 20 god.

Klajd dobija 1 god.

Zatvorenikova dilema
Dominantna strategija je najbolja strategija za
igraa bez obzira na strategije koje su odabrali
drugi igrai.

Copyright 2004 South-Western

Slika 3 Igra oligopola

Odluka Iraka
Vea proizvodnja
Irak dobija $40 mlrd.

Niska proizvodnja
Irak dobija $30 mlrd.

Vea
proizvodnja
Odluka
Irana

Iran dobija $40 mlrd.

Irak dobija $60 mlrd

Iran dobija $60 mlrd.

Irak dobija $50 mlrd

Niska
proizvodnja
Iran dobija $30 mlrd.

Iran dobija $50 mlrd.

Oligopoli kao zatvorenikova dilema

Lini interes oligopolu oteava postizanje
kooperativnog ishoda sa niskom proizvodnjom,
visokim cenama i monopolskim profitima.

Copyright 2004 South-Western

Ravnotea oligopola
Neova ravnotea je situacija u kojoj
ekonomski akteri (delujui meusobno jedan na
drugog) samostalno biraju najbolju strategiju pri
strategijama koje su svi drugi akteri izabrali.

Copyright 2004 South-Western

Ravnotea oligopola
Kalkulacija oligopoliste A:
Ako B proizvede 30l, a ja ipak, 40l onda Q=70l
Dakle, tada P=50, a moj profit 2000 tj. > 1800 din.

Ako B misli isto, ishod e biti:

Ukupno 80l po ceni od 40 din, a oba profita e biti
1600 din (tj. < 1800)!!!

Copyright 2004 South-Western

Tabela 1 Tabela tranje za vodom

Koliina
(u litrima)

Cena

Ukupan prihod
(i ukupan profit)

Din.120

Din. 0

10

110

1.100

20

100

2.000

30

90

2.700

40

80

3.200

50

70

3.500

60

60

3.600

70

50

3.500

80

40

3.200

90

30

2.700

100

20

2.000

110

10

1.100

120

0
Copyright 2004 South-Western

Slika 4 Oligopolska igra ora i ure

Odluka ora
Da prodaje 40 litara

Da prodaje
40 litara
Odluka
ure
Da prodaje
30 litara

ore dobija
1.600 d. profita
ura dobija
1.600 d. profita
ore dobija
2.000 d. profita
ura dobija
1.500 d. profita

Da prodaje 30 litara
ore dobija
1.500 d. profita
ura dobija
2.000 d. profita
ore dobija
1.800 d.profita
ura dobija
1.800 d. profita

Slika 5 Igra zajednikih resursa

Odluka Eksona
Da bui dva izvora

Da bui
dva izvora
Odluka
Teksaka

Ekson dobija 4
miliona $ profita

Teksako dobija 4
miliona $ profita
Ekson dobija 6
miliona $ profita

Da bui
jedan izvor

Teksako dobija 3
miliona $ profita

Da bui jedan izvor

Ekson dobija 3
miliona $ profita

Teksako dobija 6
miliona $ profita
Ekson dobija 5
miliona $ profita

Teksako dobija 5
miliona $ profita

Ravnotea oligopola
Kada preduzea u oligopolu pojedinano biraju
proizvodnju koja maksimizira profit, ona tada
proizvode
veu koliinu autputa od nivoa proizvodnje
monopola,
a manju od nivoa proizvodnje u uslovima
konkurencije.

Copyright 2004 South-Western

Ravnotea oligopola
Oligopolska cena je manja od monopolske, a
vea od konkurentne cene (koja je jednaka
marginalnom troku).

Copyright 2004 South-Western

Ravnotea oligopola
Rezime
Mogui ishod ukoliko oligopolska preduzea slede
sopstvene interese:
Zajedniki autput je vei od monopolskog autputa, ali
manji od nivoa proizvodnje u uslovima konkurencije.
Oligopolska cena je manja od monopolske, ali vea od
konkurentne cene.
Ukupni profiti su manji od monopolskih profita.

Copyright 2004 South-Western

Tabela 1 Tabela tranje za vodom

Koliina
(litara)

Cena

Ukupan prihod
(i ukupan profit)

Din. 120

Din. 0

10

110

1.100

20

100

2.000

30

90

2.700

40

80

3.200

50

70

3.500

60

60

3.600

70

50

3.500

80

40

3.200

90

30

2.700

100

20

2.000

110

10

1.100

120

Kako veliina oligopola utie na trini ishod

Kako poveanje broja prodavaca utie na cenu i
koliinu:

Uticaj autputa: Poto je cena vea od marginalnog

troka, prodajom jo jedne dodatne jedinice
proizvoda po vaeoj ceni poveava se profit.
Cenovni uticaj: Poveanjem proizvodnje poveava
se ukupna prodata koliina, to e oboriti cenu i
smanjiti profit od svake prodate jedinice proizvoda.

Copyright 2004 South-Western

Kako veliina oligopola utie na trini ishod

Kako se poveava broj prodavaca u oligopolu,
oligopolisko trite sve vie lii na
konkurentno.
Cena se pribliava marginalnom troku, a
proizvedena koliina pribliava se drutveno
efikasnom nivou.

Copyright 2004 South-Western

Zato ljudi ponekad sarauju

Preduzea koja vode rauna o buduim
profitima radije e saraivati u ponovljenoj igri
nego to e u jednoj jedinoj igri varati zarad
jednostrukog dobitka.

Copyright 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA

OLIGOPOLIMA
Saradnja meu oligopolistima nije poeljna sa
stanovita drutva u celini, jer rezultira
premalom proizvodnjom i previsokim cenama.

Copyright 2004 South-Western

Ograniavanje trgovine i antimonopolski

zakoni
Antimonopolski zakoni smatraju ogranienje
trgovine i monopolizovanje trita nezakonitim
aktivnostima.
ermanov antimonopolski zakon iz 1890.
Klejtonov zakon iz 1914.

Copyright 2004 South-Western

Polemike oko antimonopolske politike

Antimonopolski zakoni ponekad ne
dozvoljavaju onu poslovnu praksu koja ima
potencijalno pozitivne efekte:
Dogovor o ceni preprodaje
Dampinke cene
Vezivanje

Copyright 2004 South-Western

Polemike oko antimonopolske politike

Dogovor o ceni preprodaje (ili fer trgovina)
deava se kada ponuai (kao npr. veletrgovci)
zahtevaju od prodavaca na malo da naplauju
odreenu cenu

Dampinke cene
predstavljaju pokuaj velikog preduzea da snizi
cene svojih proizvoda kako bi potisnuo konkurente
sa trita

Vezivanje
kada preduzee nudi dva ili vie proizvoda zajedno
po jednoj ceni, pre nego odvojeno
Copyright 2004 South-Western

REZIME
Oligopoli maksimiziraju svoj ukupni profit
formiranjem kartela i ponaanjem poput
monopolista.
Ako oligopolisti pojedinano donose odluke o
obimu proizvodnje, to rezultira veom
koliinom i niom cenom nego kada je re o
monopolskom ishodu.

Copyright 2004 South-Western

REZIME

Zatvorenikova dilema pokazuje da lini interes

moe da sprei ljude da uspostave saradnju, ak
i ako je ta saradnja u njihovom zajednikom
interesu.
Logika zatvorenikove dileme primenljiva je u
mnogim situacijama, ukljuujui oligopole.

Copyright 2004 South-Western

REZIME
Kreatori politike uz pomo antimonopolskih
zakona spreavaju ponaanje oligopola iji je
cilj slabljenje konkurencije.

Copyright 2004 South-Western