STICANJE BEZ OSNOVA (neosnovano obogacenje) KAO IZVOR

OBLIGACIJA
Sticanje bez osnova ili neovlaeno obogaenje je izvor obligacije. Neosnovano
obogaenje se definie kao sticanje koje se ne temelji na pravno priznatom osnovu
ili razlogu. Neosnovano oboogaenje dovodi do neravnotee izmeu dvije imovine
koje pravni poredak ne odobrava.Dejstvo neosnovanog obogacenja se
sastoji u zasnivanju obligacionog odnosa izmeu obogaenog i
osiromaenog u kom je obogaeni dunik a osiromaeni povjerilac
obaveze povraaja steenoog bez osnova ili naknade njegove
vrijednosti. Po pravilu neosnovano obogacenje je supsidijarni izvor
obligacionih odnosa a to znaci da ona dolazi do izrazaja tek ako se
potrazivanje ne moze izvesti iz prava svojine, ugovora,
prouzrokovanja stete drugog ili nezvanog vrsenja tuih poslova.
Nije svako obogacenje izvor
obligacija vec da bi neosnovano obogacenje bilo izvor obligacija
potrebno je: 1)Obogacenje jednog lica. 2)Osiromasenje drugog
lica, 3)Da izmeu osiromaenja jednog i obogaenja drugog lica
postoji veza tj. da imaju isti uzrok, 4)Nedostatak pravnog osnova
za obogacenje odn osiromasenje. Treba da budu meusobno
uslovljeni da su posledice istog uzroka, ne moraju biti jednaki po
vrijednosti. Navedeni uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni.
Obogacenje znaci povecanje imovine. Moze se desiti ili
uvecanjem imovine ili sprecavanjem da se imovina umanji. Npr
kada neko plati izdrzavanje tuem djetetu obogaceni ce biti
roditelj jer su ustedjeli ono sto su bili duzni da plate.
Osiromasenje obogacenje jednog lica povlaci osiromasenje
drugog lica. Osiromasenje se moze desiti kad osiromaseni izgubi
neko svoje pravo ili drzavinu stvari ili isplati neku sumu novca kao
i kad neko drugi koristi njegovu stvar. Osiromasenje i obogacenje
treba da su meusobno uslovljeni tj. da su posledice istog uzroka
ne moraju biti jednaki po vrijednosti.
Odsustvo osnova neosnovano je obogacenje koje se ne temelji
na zakonu, pravnom poslu ili odluci suda ili drugog organa. Nece
se raditi o neosnovanom obogacenju kad je izvrsena neka
prirodna obaveza ili neka moralna obaveza ili duznost.

OBLICI STICANJA BEZ OSNOVA (neosnovanog obogacenja)

Moze nastati: 1)Usled radnje osiromasenog, 2)Usled
radnje obogacenog, 3)Usled nekog treeg ili slucajno.

Neosnovano obogacenje usled radnje osiromasenog

Moze postojati kada osiromaseni izvrsi neku cinidbu obogacenom.
Ta cinidba se moze sastojati u prenosu nekog prava na stvari ili
drzavine na stvari ili u pruzanju usluga. Postoje tri slucaja
obogacenja usled radnje osiromasenog:
1)Isplata nedugovanog isplata se moze sastojati u predaji neke
stvari ili pruzanju usluga. Onaj ko plati nedugovano moze tuzbom
traziti povracaj onog sto je platio ali za to su mu potrebna 3
uslova:
a Da je placanje ucinjeno solvendi causa
a) Da je isplacen prividni dug
b) Da je isplatilac lice u zabludi
a)Isplata je izvrsena solvendi causa ako je na osnovu sporazuma
strana isplata trebala da sluzi podmirenju prividnog duga bez
obzira da li je placen prividni dug ili nesto drugo umjesto toga.
Ako su strane znale da dug ne postoji radice se o simulovanoj
solvendi causa iza koje stoji neki drugi prividni osnov npr. poklon.
b)Prividan dug je dug koji nije ni nastao kao i dug koji je u
trenutku isplate bio ugasen. To su apsolutno nestvarni dugovi koji
se ne ticu nikoga i nicega a mogu biti;
- dugovi iz ponistenog ili raskinutog ugovora
- iz ugovora cija je nevaznost lebdeca
- iz ugovora zakljucenog pod odloznim uslovom koji jos nije
nastupio
Relativno nestvarni dugovi su dugovi koji se ne ticu ili isplatioca ili
primaoca isplate ili cinidbe. Tu spadaju : 1)Tui dugovi koje je
isplatilac podmirio vjerujuci da su njegovi, 2)Dugovi isplaceni
prividnom povjeriocu ali ako je pri tom ugasen dug prema pravom
povjeriocu onda nema isplate nedugovanog, 3)Dugovi koje je
duznik podmirio cinidbom koju ne duguje (isplatio je sporet a
duguje frizider)
Nije placeno nedugovano i ne moze se traziti povracaj :
1.Kad duznik plati dug
a ne zna da ima pravo prigovora
neispunjenog ugovora, prigovora prebijanja ili pravo da ugovor
raskine
2.Kad je placen dug koji nije dospio za isplatu
3.Kad je isplatilac znao da nije duzna platiti dug

4.Kad je isplacen neutuzivi dug (zastareli dug)

5.Kad neko isplati tudji dug, misleci da je na to obavezan prema
duzniku (npr misli da je jemac)
6.Kada se isplatom eljela nadoknaditi teta izazvana povredom
tijela, naruavanjem zdravlja ili smru lica.
c)Zabluda isplatioca da li se radilo o isplati nedugovanog
isplatilac treba da bude u zabludi tj da je vjerovao da dug postoji i
da se tice njega i primaoca isplate. Zabluda postoji kad isplatilac
vjeruje u neku nepostojecu cinjenicu (da postoji ugovor koji nije ni
zakljucen) ili kad ne zna za neku cinjenicu (ne zna da je dug vec
ugasen). Onaj ko sumnja u postojanje duga pa ga dobrovoljno
isplati taj nije u zabludi, isplatilac koji je u zabludi ima pravo da
trazi povracaj
Meutim i onaj isplatilac koji nije u zabludi moze traziti povracaj:
1 Kad je zadrzao pravo da trazi povracaj
1. Kad je isplacen dug da bi se izbjegla prinuda dr.organa
2. Kad je isti dug isplacen dva puta
3. Kad je bio prinudjen na isplatu
4. Kad je neko za drugoga ucinio nesto sto je taj po zakonu
morao uraditi
Ispunjenje sa obzirom na osnov koji se nije ostvario kao
slucaj sticanja bez osnova
Neosnovano obogacenje postoji i kad je isplata izvren sa obzirom
na osnov za kji se ocekivalo da ce nastati u buducnosti pa se to
nije desilo. Tada isplatilac ima pravo da trazi povracaj iplatilac nije
u zabludi da dug u trenutku isplate postoji vec je uzabludi da ce
dug kasnije nastati, npr neko isplati cijenu prije nego sto ugovor
bude zakljucen. Ako ugovor ne bude zakljucen kasnije isplatilac
ima pravo na povracaj. Pravo na povracaj nastaje kada se pokaze
da se pravni osnov vise ne moze ostvariti ili kad istekne
ug.vrijeme u kome je trebao da se ostvari. Medjutim isplata nema
pravo na povracaj ako je protivno nacelu savjesnosti i postenja
sprijecio da osnov nastane kasnije. Takodje nema pravo na
povracaj i kad je znao da se osnov ne moze ostvariti. Ako su obje
strane znale to, rijec je o simulovanom osnovu, pa ce se isplata
procijenjivati prema stvarnom osnovu- kojeg su stranke zeljele.

Isplata sa obzirom na osnov koji je kasnije otpao

Moze se desiti da je u trenutku isplate postojao pravni osnov ali je
kasnije otpao. Npr kad 1 ug.strana ispuni svoju obavezu pa se
kasnije ugovor ponisti zato sto je bio rusljiv. U ovom slucaju radice
se o neosnovnom obogacenju pa isplatilac ima pravo na povracaj.

UPOTREBA STVARI U TUU KORIST KAO SLUCAJ STICANJA

BEZ OSNOVA
Neko lice se moze obogatiti usled radnje treeg lica ili
nekog spoljnog dogaaja. Tako npr. ako neko upotrijebi stvar
jednog lica u korist drugog lica a nema uslova da se primijene
pravila o poslovodstvu bez naloga to drugo lice ce biti obogaceno
bez osnova pa ce biti duzno da vrati tu stvar ili da nadokandi
vrijednost svog obogacenja. Upotreba stvari u tuu korist moze
postojati kad neko spoji ili pomijesa pokretne stvari razlicitih
vlasnika ili kad neko ugradi graevinski materijal u objekat nekog
treeg lica. Do mijesanja i spajanja moze doci i usled spoljnog
dogaaja-poplave.

IZDATAK ZA DRUGOGA I UPOTREBLJIVANJE TUDJE STVARI

KAO SLUCAJEVI STICANJA BEZ OSNOVA
Ako neko ucini neki izdatak za drugoga koji je taj
drugi bio po zakonu duzan da ucini onda on ima pravo da od
njega trazi naknadu tog ucinjenog izdatka npr. ako neko plati
iznos za izdrzavanje maloljetnog lica ima pravo da trazi od
njegovih roditelja naknadu jer su po zakonu oni bili obavezni to
da ucine. Jedini uslov je da je izdatak ucinjen sa namjerom da se
trazi naknada a ne da se ucini poklon.
Do neosnovanog
obogaenja moze doci i usled radnje obogacenog na koji on nije
bio ovlascen. Najznacajniji slucaj ovakvog obogaenja je
neovlasceno koriscenje ili upotreba tue stvari u svoju korist.
Dakle kad neko upotrijebi tuu stvar u svoju korist onda njen
imalac tj. osiromaseni ima pravo da od tog lica nadoknadi korist
koju je on imao. Pored navedene koristi osiromaseni ima pravo i
na naknadu stete. Pod upotrebom tue stvari se smatra i predaja
tue stvari, graenje tuim materijalom na svom zemljistu,
mijesanje i spajanje tuih stvari sa svojim stvarima kao i

neovlasceno raspolaganje
potrazivanja.

tuim

pravom

naplata

tueg

DEJSTVO STICANJA BEZ OSNOVA

Neosnovanim obogacenjem nastaje obligacioni odnos
izmeu obogacenog i osiromasenog pri cemu je obogaceni duznik
a osiromaseni povjeirlac. Duznik mora vratiti ono cime se
obogatio tj. moze dugovati i povracaj stvari, naknadu virjednosti
stvari, naknadu koristi od upotrebe stvari kao i naknadu za uslugu
koju mu je ucinio povjerilac. Prije svega duznik mora da vrati
povjeriocu ono sto je stekao na njegov racun. Dakle ako je duznik
postao vlasnik neka stvari mora je vratiti povjeriocu a ako je imao
potrazivanje mora ga ustupiti povjeriocu. Takodje mora vratiti
plodove koje je ubrao od stvari a ako vraca novac mora platiti
zateznu kamatu. Ako je stvar unistio ili otuio mora vratiti ono sto
je tom prilikom primio. Ako je duznik bio savjestan duzan je vratiti
korist koju je imao u trenutku isticanja zahtjeva za povracaj. Dakle
u tom trenutku nema kod duznika stecene koristi (npr. pribavljena
stvar je propala) onda nece ni biti njegove obaveze da vrati korist.
Savjesni duznik ima pravo na naknadu nuznih i korisnih troskova
kao i pavo da uzme ono cime je stvar poboljsao. Za razliku od
njega nesavjestan duznik mora vratiti neosnovano stecenu korist
koja se nalazi kod njega kao i onu koja se ne nalazi kod njega u
trenutku isticanja zahtjeva za povracaj. Npr. ako je pribavljena
stvar propala duzna je da nadokandi njenu trzisnu vrijednost
(duznik plodove od stvari i zateznu kamatu duguje od dana
sticanja a ne kao savjestan duznik od dana isticanja zahtjeva za
povracaj). I nesavjesni duznik ima pravo na naknadu nuznih
troskova a korisnih samo do iznosa uvecanja vrijednosti stecene
stvari.

TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA

Se zove kondikcija. Ona je po prirodi obligaciona (lina)
ak I kada je usmjerena na individualno odreenu stvar. Ona ima
za cilj da se ponovo pribavi pravo svojine, pa ako se radi o
nepokretnosti potrebno je ponovo uknjienje tuzioca. Moze se
podici samo protiv obogacenog i njegovih naslednika ali ne i
protiv njihovih singularnih naslednika. Ako je obogaceni stvar
otuio uz nadoknadu tuzba se moze podnijeti protiv njega ali ako

je stvar otuio bez nadoknade (poklonio je) onda se tuzba moze

podnijeti protiv tog treeg lica.
A)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I TUZBA ZBOG
NEISPUNJENJA UGOVORNE OBAVEZE- ne mogu ici paralelno jer
ako ima mjesta da se podigne tuzba zbog neispunjenja ugovorne
obaveze ne moze se podici kondikcija. Npr. kad na osnovu
ugovora o kupoprodaji kupac nece da plati prodavcu cijenu za
stvar prodavac moze protiv njega podici tuzbu zbog neispunjenja
ugovorne obaveze a ne moze tuzbu zbog ugovorene obaveze jer
je kupac stekao tu stvar na osnovu ugovora. Meutim ako
prodavac ugovor raskine onda ce kupac drzati stvar bez osnova
pa ce moci upotrebiti kondikciju
B)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I SVOJINSKA TUZBA
ne mogu ici zajedno. Kad se kod nekog lica nalazi tudja stvar jer
je on ukrao, nasao nece se smatrati neosnovano obogacenje jer
on nije ni stekao pravo na tu stvar. Tada vlasnik stvari nece moci
upotrebiti kondikciju vec samo vindikacionu tuzbu. Njome vlasnik
stvari zeli da lisi drzavine tuzenog. Medjutim ako taj drzalac tu
stvar otudji, pomijesa sa svojim stvarima smatrace se da se
obogatio pa ce vlasnik stvari moci da podigne kondikciju.
C)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I TUZBA ZA
NADOKNADU STETE moguce je da istovremeno nastane
obogacenje 1 lica i ostecenje 2 lica, pa se tada izmedju njih
zasnivaju 2 oblig.odnosa: jedan zbog neosnov.obogacenja a drugi
zbog prouzrokovanja stete. Tada povjerilac moze birati da li ce
upotrebiti tuzbu zbog neosnov.obogacenja ili tuzbu za naknadu
stete. Dakle one se ne mogu sabirati osim u slucaju kada se
drugim zahtjevom moglo dobiti visi nego prvim , npr kondikcijom
je povracena stvar kojom je tuzeni obogacen pa se tuzba za
naknadu trazi i vrijednost izmakle dobiti.

NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA ( poslovodstvo bez naloga)

Poslovodstvo bez naloga ili nezvano vrenje tuih poslova je izvor
obligacija. Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili
materijalnih, bez naloga ili ovlaenja ali za raun onoga iji su poslovi i radi
zatite
njegovih
interesa.

Iz pojma i karaktera obligacija i iz osnovnih naela ZOO

proizilazi da je obavljanje tuih poslova po pravilu zabranjeno ali postoje izuzeci.
Naime ukoliko posao ne trpi odlaganje jer bi odlaganje znailo nastupanje tete ili
proputanjee oigledne koristi za lice o ijem se poslu radi dozvoljeeno je nezvano
vrenje tuih poslova. Poslovodstvo bez naloga postoji ukoliko jedno lice tzv.
poslovoa bez naloga (negotiorum gestor) pristupi vrenju tueg posla (fizikog ili
pravnog) u interesu odreenog lica (dominus negotii) sa kojim namjerava da
zasnuje odnos poslovodstva bez naloga sa namjerom da mu gospodar posla
nadoknadi nune i korisne trokove i nadoknadi pretrpljenu tetu.
Ni jedno od ovih lica ne mora biti poslovno
sposobno jer gospodar posla nista ne radi a na strani poslovoe je
dovoljna i prirodna volja da radi za drugog (animurs rem alteri
gerendi). Institut nezvanog vrenja tuih poslova veoma je starog
porijekla i bio je poznat jo u rimskom pravu.
Pravna priroda prema shvatanju koje danas vazi
nezvano vrsenje tudjih poslova je fakticka radnja ciji izvrsilac ne
mora voditi racuna o njenim pravnim posledicama. Dakle ne radi
se o pravnoj radnji pa za nezvano vrsenje tuih poslova nije
potrebna poslovna sposobnost.

USLOVI:
1.Posao mora biti vrsen ili izvrsen tj. da je poslovoa vec
izvrsio jedno ili vise poslova koji mogu biti pravni (kupovina neke
stvari) ili fizicki (spasavanje imovine). Radnja vrioca mora biti
aktivna jer samo trpljenje ili uzdrzavanje nije dovoljno.
2.Posao mora biti tudji - tj. da pripada nekom drugom a ne
posleniku. U pravnoj teoriji pravi se razlika izmeu objektivno i
subjektivno tuih poslova. Objektivno tuim smatraju se poslovi
koji po samoj njihovoj prirodi i sadrini pripadaju nekom drugom a
ne vriocu posla (npr. isplata tueg rauna za struju). Subjektivno
tui poslovi su oni koji su po svojoj prirodi nautralni ali spadaju u
tue s obzirom na usmjerenu volju poslenika (npr. kupovina za
drugog neke stvari koja moe zadovoljiti potrebe i ostalih lica ali je
poslenik kupuje upravo zato to je eli gospodar posla). Ako
poslenik zna da je posao objektivno tui on oigledno ima
namjeru dag a obavlja za drugog. Meutim ako je bio u zabludi tj.
mislio da obavlja svoj posao tada nece postojati nezvano vrenje
tuih poslova vec moze postojati neosnovano obogacenje.

Nije potrebno da poslovodja poznaje gospodara posla. Gospodar

moze biti i neko buduce lice koje jos ne postoji u trenutku
obavaljanja posla (npr. pravno lice koje tek treba da se osnuje).
Ako je posao po svojoj prirodi neutralan ne pretpostavlja se dag a
je poslenik preduzeo kao tui tj. u interesu drugog, ve to mora
biti dokazano.
3.Posao mora biti u interesu gospodara tj. mora biti
koristan za njega. Ta korisnost moze biti dvojaka : a)Moze se
sastojati u tome da poslovoa otklanja opasnost stete koja prijeti
imovinskim i licnim dobrima drugoga tj. tzv. nezvano vrsenje
tuih poslova (negotiorum gestio necessaria), b)Tzv. korisno
nezvano vrenje tuih poslova postoji kada poslovoa ostvari
stvarnu korist za gospodara
tj. uveca njegovu imovinu
(negotiorum gestio utilis). Za razliku od nuznog, korisno nezvano
vrsenje tuih poslova se mora uspjesno okoncati.
4.Posao mora biti vrsen bez naloga ili ovlascenja tj. da
poslovoa nije imao nikakvu pravnu obavezu da vrsi taj posao.
5.Namjera poslovoe da trazi nadoknadu troskova kao i
nagradu za obavljeni posao. Ova namjera se pretpostavlja ali
gospodar posla moze suprotno dokazivati (da je poslovodja htio
da mu ucini poklon).

Pravno dejstvo nezvanog vrsenja tuih poslova stvara za

poslovou i gospodara odredjena prava i obaveze.
Obaveze poslovodje:
1.Da uredno i savjesno vodi zapoceti posao i da pazi na potrebe
gospodara posla. On treba da vrsi posao sve dok gospodar posla
bude u stanju da ga preuzme. Dakle duzan je da ga sto prije
obavijesti o preduzetom poslu
2.Poslovodja je duzan da polozi racun gospodaru posla, i da mu da
sve sto je pribavio obavljajuci taj posao
3.Da gospodaru posla nadoknadi stetu koju mu je prouzrokovao,
medjutim posto se on prihvatio tudjeg posla sud moze njegovu
odgovornost smanjiti ili ga osloboditi da odgovara.

Obaveze gospodara posla su:

1.Da poslovodju oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i
da preuzme sve obaveze koje je poslovodja preuzeo u njegovo
ime
2.Da mu nadoknadi sve troskove koje je imao dok je obavljao
posao. Troskovi moraju biti razumni, nuzni i korisni. Poslovodja ima
pravo da uzme stvari kojima je povecao tudju imovinu ako mu se
za te stvari ne placa nakanda troskova i ako se mogu odvojiti
3.Da poslovodji plati nagradu za trud ako je on otklonio opasnost
stete koja je prijetila ili ako mu je pribavio korist koja mu
odgovara.
Sve ove obaveze gospodar posla ima i prema poslovodji koji je
pokusao ali nije uspio da otkloni opasnost stet ako je to ucinio
cjelishodnim mjerama.

NEDOPUSTENO NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA

Postoji kad neko obavlja tui posao uprkos zabrani
gospodara posla. Potrebno je da je poslovoa znao ili morao znati
za tu zabranu. Ovakav poslovoa nema prava koja ima poslovoa
bez naloga i on cak odgovara za stetu koja je prouzrokovana cak i
bez njegove krivice. Ni gospodar posla ne moze zadrzati za sebe
korist koju je tom prilikom stekao jer bi se neosnovano obogatio.
Medjutim gospodar posla moze naknadno odobriti ono sto je
izvrseno pa ce se tada poslovoa bez naloga smatrati kao
nalogoprimac.

NEPRAVO NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA

Postoji kad neko vrsi tui posao u namjeri da za sebe
zadrzi korist iako zna da je posao objektivno tui. Ovakav
poslovoa bez naloga mora poloziti racun i predati sve postignute
koristi i ima pravo nanaknadu troskova. Meutim gospodar posla
moze traziti da se stvar vrati u preasnje stanje i naknadu stete.

JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE KAO IZVOR OBLIGACIJA

Iako se nekad smatralo da obligacioni odnosi
mogu nastati smo na osnovu dvostranih izjava volje tj. ugovora.
Danas se smatra da mogu nastati i jednostranom izjavom volje.

Uslov je da se jednostranom izjavom volje obavezuje sam

izjavilac, a ne da obavezuje nekog drugog. Takve izjave nazivaju
se samobavezujue iujave volje. Po irem shvatanju u jednostrane
izjave volje kao izvore obligacionih odnosa spadaju: nezvano
vrenje tuih poslova, neosnovano obogaenje, ponuda za
zakljuenje ugovora, javno obeanje nagrade,izdavanje
vrijednosnih papira. Po uem shvatanju tu spadaju samo javno
obeanje nagrade I izdavanje vrijednosnih papira. ZOO se
opredijelio za ue shvatanje.
JAVNO OBEANJE NAGRADE
Postoji kad neko javnim oglasom obeca neodreenom broju lica
da ce dati nagradu onome ko bude izvrsito odreenu radnju,
postigao neki uspjeh ili se nasao u odreenoj situaciji (npr. nako
obeca nagradu licu koje mu pronae izgubljenu stvar ili napise
najbolji roman). Javno obecanje nagrade ne obavezuje nikog da
radnju izvrsi ali obavezuje obeaoca da da nagradu onome ko
radnju preduzme odnosno ko postigne odreeni rezultat ili se
nae u odreenoj situaciji zahvaljujui svom znanju, vjetini ili
sluaju.
Uslovi :
1.Potrebno je da nagradu obeca nako fizicko ili pravno lice. Ako se
radi o fizickom licu treba da je poslovno sposobno.
2.Obecanje treba da je ucinjeno javnim oglasom da bi za njega
saznao veci broj lica npr. preko medija, tv I sl.
3.Obecanje treba da je upuceno neodreenom broju lica, potrebno
je da radnja koja se trazi moze izvrsiti svako fizicko lice iz
odreenog kruga lica (studenti i sl.).
4.Radnja koja se trazi mora biti odreena i mora biti moguca i
dopustena. Ako se za nagradu trazi postizanje najboljeg razultata,
onda se radi o konkursu ili nagradnom takmicenj. Za nagradno
takmicenje obecavalac mora odrediti rok, a ako nije svako ko zeli
da ucestvuje moze traziti da taj rok odredi sud.
5.Takoe nagrada mora biti odreena. Nagrada moze biti: suma
novca ili neka druga stvar kao i pocasna diploma ili medalja.
Dejstvo javnog obecanja nagrade:
Lice koje prvo izvrsi trazenu radnju ima pravo da trazi
nagradu od obecavaoca. Nije bitno da li je ono znalo za obeanje
nagrade i kada je radnju izvrilo: prije ili poslije obecanja. Ako je

vise lica izvrsilo radnju dijele nagradu na jednake djelove ukoliko

pravinost ne iziskuje neto drugo. Obecavalac je duzan da
dobitniku nagrade garantuje za pravna i fizicka svojstva stvari.
Ako se nagrada daje putem konkursa onda o dodjeljivanju
nagrade odlucuje organizator konkursa ili komisija. Nagrada se
mora dodijeliti prema pravilima konkursa inace svaki ucesnik
moze traziti ponistaj odluke. Nagraeno djelo na konkursu postaje
svojina organizatora konkursa. Izvrsilac radnje ne mora primiti
nagradu
Obaveza obecavaoca nagrade prestaje ako ga u roku koji je
odreen u oglasu niko ne obavijesti da je izvrsito radnju, postigao
uspjeh ili ako se obecavalac nasao u odreenoj situaciji koja se
trazi. Meutim ako rok nije odreen onda ne prestaje istekom
godine dana od oglasa. Javno obecanje nagrade se moze opozvati
sve dok ne bude izvrsena trazena radnja.
Javno uinjeno obeanje moe se u naelu opozvati i to sve do
izvrenja radnje za koju je nagrada obeana. Opozivanje se mora
saopstiti na isti nacin na koji je dato obecanje. Ako je opoziv samo
odreenim licima onda ce i vaziti samo za ta lica pa mu
obecavalac nece biti duzan da da nagradu za radnju koju bi oni
izvrili posle opoziva. Meutim duzan je da nadoknadi troskove
onim licima koja su ih zbog obecanja savjesno ucinila (najvie do
iznosa obeane nagrade). Ali nije duan nadoknaditi ni trokove
ako dokae das u oni nainjeni uzalud. Obecavalac je duzan da
da nagradu licu koje je poslije opoziva izvrsilo radnju samo onda
kada to lice nije znalo za opozivanje. Obecanje se ne moze
opozvati ako se obecavalac odrekao prava opozivanja ili ako je
oglasom odreen rok za izvrsenje radnje.
O pravnoj prirodi javnog obeanja nagrade postoje dva razliita
gledita. Po jednom javno obeanje nagrade predstavlja ponudu
za zakljuenje ugovora upuenu neodreenom broju lica (tzv.
generalna ponuda). Obealac se samim obeanjem jo ne
obavezuje ve njegova obaveza nastaje tek u trenutku prihvatanja
ponude od druge strane (izvrenjem predloene radnje) tj. na
osnovu ugovora. Na ovom stanovitu stoje englesko i ameriko
pravo. Po drugom gleditu koje je zastupljenije javno obeanje
nagrade predstavlja jednostrani pravni akt koju sam za sebe raa
obavezu obaaoca, a preduzimanje radnje za koju je nagrada

obeana predstavlja samo ispunjenje uslova pod kojim se

obealac obevezao.
IZDAVANJE HARTIJA OD VRIJEDNOSTI
Vrijednosnim papirima ili hartijjama od vrijednosti nazivaju se
pismene isprave u kojima je upisano neko pravo koje zavisi od te
hartije. Posjedovanje isprave je nuan uslov da bi se moglo
koristiti to pravo i za prenoenje tog prava. Hartije od vrijednosti
su strogo formalne isprave koje moraju imati sve bitne elemente a
to su:
1.Oznacenje vrste HOV
2.Naziv i sjediste izdvaoca
3.Naziv lica na koje glasi HOV ili po cijoj
naredbi glasi ili oznacenje da glasi na donosioca
4.Oznacenu obavezu
izdavaoca
5.Mjesto i datum
izdavanja kao i serijski broj ako postoji
6.Popis izdavaoca HOV
Isprava koja ne sadrzi neki od ovih elemenata nece vaziti kao
HOV.
HOV su zasnovane na nacelu inkorporacije sto znaci da je pravo iz
HOV povezano sa posjedovanjem i postojanjem HOV. Dakle niko
ne moze imati pravo iz HOV ako ne posjeduje HOV. HOV moze biti:
1.HOV na ime su hartije u kojima je naznaceno lice na koje se
hartija odnosi tj. lice koje ima pravo na HOV. Samo to lice moze da
vrsi prava iz HOV ili ih moze ustupiti drugom licu putem cesije.
2.HOV na donosioca su hartije u kojima nije oznacen imalac
prava iz hartije vec je nareeno da ce se isplata izvrsiti onome ko
donese HOV. To lice treba da je savjesno i zakonito pribavilo
hartiju. Meutim isplatilac nije duzan da povjerava stvarnu vec
formalnu legitimaciju. HOV na donosioca se prenosi na drugo lice
prostom predajom. HOV na donosioca ne daju dvojnu sigurnost u
pravnom prometu jer ako se izgubi vrlo je tesko zastiti to svoje
pravo.
3.HOV po naredbi su hartije u kojima je naznaceno lice koje je
nosilac prava iz hartije ali to lice moze to svoje pravo prenijeti na
drugo lice pismenom izjavom volje na samoj hartiji. Ta izjava se
upisuje na poleini HOV a ovakvo prenosenje se zove indosament.

Od HOV treba razlikovati legitimacione papire i znake.

Legitimacioni papiri su npr. zeljeznicke karte, bioskopske ulaznice i
druge isprave koje sadrze neku obavezu za izdavaoca i u kojima
nije naznacen povjerilac. Legitimacioni znaci su garderobni i slicni
znaci koji se sastoje od komada hartije ili metala na kojima je
utisnut neki broj i ne sadrze nista o obavezi izdavaoca. Oni sluze
da bi se utvrdila autenticnost lica koje trazi ispunjenje neke
obaveze.