Valer je jedan od veoma bitnih elemenata

kompozicije.
Valer je svetlosna pojava koju oko zapaa
kao odnos svetlo tamno.
ovekovo oko registruje svetlost na dva
osnovna naina:
1. Tonski jednobojni
2. Koloristiki - viebojni

Stepene osvetljenosti jedne boje izmeu

dve ekstremne vrednosti nazivamo
tonovima, nijansama ili valerima.
Valer kao likovni pojam oznaava stepen
svetline i tamnine predmeta, povrine ili
prostora.
Kada se jaina svetla vezuje za boju, tada
govorimo o valeru boje, a kada se
vezuje za osvetljenost predmeta, onda je
to valer svetla.

Valer predstavlja reflektovanu (odbijenu)

koliinu svetlosti sa neke povrine. to
je valerski indeks vei povrina je svetlija
i obrnuto. Bela boja ima valerski indeks
100, dok crna boja ima valerski indeks 0.
Tonski valer se javlja u irokom
dijapazonu od belog do crnog sa
beskonanim brojem sivih tonova.
Ljudsko oko razlikuje oko 250 razliitih
tonova nijansi.

Za lake razumevanje tonskih ili valerskih

vrednosti koriste se valerske skale
tonova. Najpogodnija je skala od 9
tonova, sa postupnom promenom gradacijom od belog oznaenog
brojem 1, do crnog oznaenog brojem 9.

Valerski klju predstavlja raspon tonova od

najsvetlijih do najtamnijih.
Razlike u valerima nazivamo kontrast.
Razlikujemo:

Durski valerski klju i

Molski valerski klju

Durski valerski klju ima 9 tonova od

belog crnog, a kontrasti su veliki, ime se
postie dinaminost i jak utisak.
Molski valerski klju ima 5 tonova
izmeu belog i crnog, a kontrast je mali.
I durski i molski valerski klju mogu biti:
- svetli ili visoki,
- srednji i
- tamni ili niski - duboki

VALERSKA SKALA 9
TONOVA

DURSKI VALERSKI KLJU

1.1. SVETLI ILI VISOKI
2.1. SREDNJI
3.1. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)

MOLSKI VALERSKI KLJU

1.2. SVETLI ILI VISOKI
2.2. SREDNJI
3.2. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)

Valer je koliina svetlosti u tonu jedne

boje.
Svaki hromatski ton ima valer u
ahromatskom.

ISTE - OSNOVNE BOJE u

srednjoj traci na krugu boja
(4,12,20,28,36,44,52,60,68,76,8
4,92).

PASTELNE BOJE sa razliitom

koliinom bele boje koja je
dodata istoj boji (u 4 unutranje
trake).

ZATAMNJENE BOJE sa razliitom

koliinom crne boje koja je
dodata istoj boji (u 3 spoljanje
trake).

RAZLIITE BOJE U ISTOJ TRACI

IMAJU ISTE VALERE.

DURSKI VISOKI VALERSKI

KLJU

EDUARD MANE,
OLIMPIA

DURSKI SREDNJI
VALERSKI KLJU

PIKASO,
MLADE PLEMKINJE

DURSKI NISKI
VALERSKI KLJU

POL KLE,
ZLATNA RIBICA

MOLSKI VISOKI VALERSKI KLOD MONE,

KLJU
KATEDRALA U RUENU, JUTRO

MOLSKI SREDNJI
VALERSKI KLJU

POL SEZAN,
MOSTI U MENESIJU

MOLSKI NISKI
VALERSKI KLJU

DEJMS VISTLER,
MAJKA

VISOKI MOLSKI
VALERSKI KLJU

NIZAK MOLSKI
VALERSKI KLJU

VISOKI DURSKI
VALERSKI KLJU

Dekorativni postupak notan tehnika,

kod koje su svi predmeti posmatrani u
ravnomernom osvetljenju koje dolazi
sa prednje strane. Slika se svodi na
povrinu, predmeti gube reljefnost jer
nema senke, a boje predmeta ostaju
nepromenjene. Forme su ravne sa
dvodimenzionalnim povrinskim likovima.
Tehnika je karakteristina za istonu
kinesku i japansku umetnost, a koristi se i
u izradi plakata i drugim tehnikama
primenjene umetnosti.

RUTAMARO

PIKASO

Naturalistika tehnika kjaro-skuro ili

svetlo-tamno je nain prikazivanja
osvetljenosti predmeta u prostoru pomou
valera. Predmet je sa jedne strane bono
osvetljen, a sa druge strane u senci, zbog
ega deluje trodimenzionalno plastino, a
prostor dobija dubinu. Ovu tehniku su
najpotpunije razvili slikari Renesanse
(oto...), holandski majstori (Rembrant...), a
u novije vreme hiperrealisti.

REMBRANT

RAFAEL

Modelacija ili tonska modelacija je likovni

nain kojim volumen, dubinu prostora i
izdvajanje udaljenih predmeta od manje
udaljenih postiemo pomou svetlih i tamnih
tonova boje, postepenom blagom
gradacijom. Svetlim tonovima boje slikamo
osvetljene, nama blie delove predmeta, a
tamnijim tonovima boje osenene udaljenije
delove predmeta. Pri slikanju osnovnoj boji
dodajemo belu ili crnu boju.

Gradacija

Modelacija

Viktor Vazareli

Primena valera menja izgled predmeta,

veliinu, oblik i teksturu.
Valer neke slike utie na rapoloenje
posmatraa. Svetli tonovi utiu pozitivno
na raspoloenje, a tamni - negativno.

Kontrast i dominantu razliku

izmeu svetlosti i tame
Formu iluzija 3D oblika
Iluziju daljine - dubine
Teksturu povrinski kvalitet
Varijaciju
Izvor svetlosti
Raspoloenje