Uvod

ta je eutanazija?
Pojam eutanazija potie od grke rei eu koja znai dobro i thanatos koja znai
smrt. Prema tome, trebamo teiti da pruimo to humaniju smrt odreenoj ivotinji, u
sluajevima kada se eutanazija smatra najboljim reenjem, na osnovu nekoliko
kriterijuma. Ovi kriterijumi bi primarno trebali biti vezani za trenutnu i buduu dobrobit
ivotinje.
Postoje etiri primarna kriterijuma koji osiguravaju da je smrt prouzrokovana
eutanazijom humana. Metoda nuno:
1. smanjuje bol i nelagodnost
2. postie bri gubitak svesti, praen smru
3. smanjuje strah i muke ivotinje
4. pouzdana je i nepovratna

Zato da razmatramo eutanaziju?

Odluka o eutanaziji je samo jedno mogue reenje za dobrobit ivotinje. Organizacija ne
donosi odluku da li treba izvriti eutanaziju, nego procenjuje da li postoje problemi i ta
se po tom pitanju moe uiniti za ivotinju. Ako ivotinja, za koju ste vi odgovorni pati
od fizikih, bihevioralnih i/ili psiholokih problema, ili e neizbeno patiti od takvih
problema ako se nita ne preduzme, onda ste vi odgovorni za donoenje odluke o tome
ta uraditi, kako bi se pomoglo toj ivotinji.
Smrt je neizbena za sve ivotinje. Meutim, patnja pre smrti nije uvek neizbena i moe
se izbei ljudskom intervencijom. Iz perspektive dobrobiti ivotinja, kada se ne moe
efkasno spreiti ili umanjiti patnja, humano prekraivanje patnje smru se moe smatrati
kao najbolje reenje. Ta odluka nije jednostavna i ako e se eutanazija koristiti efkasno,

mora postojati jasna strategija bazirana na dokazima, kao i procesima koji e osigurati
prikladan odabir i humano izvrenje.
Eutanazija kao izbor za dobrobit
Odluiti se za eutanaziju moe biti jako teko. U nekim situacijama, odluka je jasna, na
primer kada zakon nalae da ivotinja sa besnilom mora biti eutanizirana kako bi se
spreilo irenje oboljenja. Meutim, u veini situacija odluka nee biti tako jasna. Svaka
organizacija funkcionie pod drugaijim setom okolnosti pa je prema tome na njima da
pomno razmotre pod kojim oklonostima je eutanazija prikladna. Vaa odluka o eutanaziji
e zavisiti od velikog broja faktora, naroito od toga da li vaa organizacija ima dovoljno
finansijskih, ljudskih resursa i veterinara eksperata kako bi se odrao prihvatljiv kvalitet
ivota za odreenu ivotinju. Kvalitet ivota je subjektivan pojam, pa prema tome moe
biti korisno razmiljati o potrebama ivotinja uz pomoc pravila pet uslova dobrobiti.
Pet uslova dobrobiti
1. Odgovarajui smetaj
2. Odgovarajua prehrana
3. Mogunost ispoljavanja ponaanja u skladu sa njihovom prirodom
4. Smetajem sa drugim ivotinjama ili odvojeno
5. Zatita od bola, patnje, povrede i bolesti
Treba napomenuti da samo omoguavanje pristupa ovim principima nee osigurati
dobru brigu o ivotinjama. Ovo je iskljuivo okosnica za razmatranje potreba dobrobiti.
Meutim, ako se minimum potreba ne moe ispuniti, trebate razmotriti kako se standardi
mogu poboljati da bi se ispunile te potrebe. Ako to nije mogue, onda e se moda
morati razmatrati eutanazija kao izbor za osiguranje dobrobiti. Ovih pet potreba dobrobiti
mogu biti znacajno ugroene, a eutanazija bi bila opravdana pod velikim brojem
okolnosti. Na primjer:

U zajednici: ivotinje mogu patiti ako nisu odgovorno zbrinute, na primer ako su
povreene dok lutaju ulicama, ili ako su neuhranjene usled neprikladne ishrane. U nekim
zajednicama moda nema pristupane i povoljne veterinarske brige, to znaci da
oboljenja i povrede nee biti tretirane, to moe uzrokovati ogromnu patnju.
U prihvatilitima: ivotinje koje se dugo dre u prihvatilitima mogu patiti od oboljenja
i nekada od zaputenosti, te ih moe biti jako teko udomiti jer se njihovo ponaanje
vremenom pogorava kao posledica dranja u nepogodnim uslovima.
Koji god da je va stav o eutanaziji, bitno je da propitujete vau odluku na informativan i
savetodavan nain. Takoe, bitno je da moete opravdati i objasniti svoju odluku sa
stanovita doslednog dranja vaih strategijama i mandata, kao organizacije koja je
zaduena za program rada koji ukljucuje pse i macke. Ako eutanazija nije najbolja opcija
za odreenu ivotinju, trebaete preduzeti alternativne postupke kako bi zatitili
ivotinju.
Zato je bitno imati strategiju upravljanja eutanazijom?
Meunarodna koalicija za menadment kunih ivotinja (ICAM) veruje da je bitno da
organizacije koje rade sa ivotinjama razmotre i defniu strategiju za eutanaziju ivotinja
koje su pod njihovim nadzorom, kako bi se u sluaju potrebe mogla doneti informisana i
injenicama potkrepljena odluka. Razumemo da briga o ivotinjama, programi
spaavanja i upravljanja podrazumevaju irok kontekst, te da nije mogue pruiti set
kriterijuma za eutanaziju, koji bi mogli vaiti za sve situacije. Prema tome, ove smernice
vam ne mogu rei ta bi tano vaa strategija o eutanaziji trebala sadrati, ali e vam
pomoci da razvijete strategiju zasnovanu na principima dobrobiti ivotinja.
Zato je korisna strategija upravljanja eutanazijom ?
Omoguava da sve zainteresovane strane ukljuene u razvoj strategije razumeju i slau
se sa razlozima za eutanaziju. Prema tome, u stanju su da kontinuirano pruaju najbolje
usluge ivotinjama za koje se brinu. . Osigurava da se odluka o eutanaziji primenjuje u

pravoj situaciji, u pravo vrijeme koristei ispravne metode, omogucavajui najbolju

dostupnu negu. Smanjuje potrebu za subjektivnim donoenjem odluka i, prema tome,
smanjuje stres za one koji donose odluke, kao i mogucnost konfikta izmeu zaposlenih.
Moe biti dostupna u pisanoj formi tako da se rukovodstvo, zaposleni i javnost uvek
mogu pozvati na nju. Prua standard na osnovu kojeg se zaposleni mogu obuiti. Prua
standard koji se uvek moe pregledati i aurirati strategija bi trebala biti ivi
dokument na iji bi razvoj zaposleni bili podsticani, a po potrebi se treba traiti i njihova
ukljuenost u praenje i implementaciju.
Analiza slucaja
Hrvatska - Prihvatilite za ivotinje je dojavilo da ima potekoce usled neslaganja sa
veterinarom oko odluke o izvrenju eutanazije. Veterinar je tvrdio da je okrutno drati psa
u ivotu ako se on pati, ali zaposleni su mislili da ljudi ne bi trebali odluivati da li ce
ivotinja iveti ili umreti. Ovaj konfikt se mogao izbeci da je organizacija razvila jasnu
strategiju za eutanaziju, koju su svi proitali i razumeli.
Kipar - Organizacija za dobrobit ivotinja je ustanovila da mnogi ljudi veruju da
donoenje ivotinje u centar za spaavanje njoj garantuje dom zauvek. Meutim,
uzimajuci u obzir broj primljenih ivotinja, ne bi bilo mogue pruiti doivotno utocite
za sve. Ovaj nesporazum je rezultirao negativnim medijskim pokriem, verbalnim i
fizikim zlostavljanjem i albama da smo ubili sve ivotinje koje su nam donesene.
Organizacija je ustanovila da su kritike smanjene objanjenjem njihovih odluka i razloga
za eutanaziju.
Brazil - Osoblje jednog prihvatilita je ustanovilo da im je strategija za eutanaziju
omogucila da rade razumno, a ne samo emocionalno.

Kako razviti strategiju upravljanja eutanazijom?

Formiranje meovite komisije
Neke individue ili organizacije mogu biti zainteresovane da se ukljue u razvoj strategije
vae organizacije za upravljanje eutanazijom. Poeljno je da budu ukljuceni od samog
poetka kreiranja strategije. Naposletku, na ovaj nain osigurava se i njihova podrka u
prihvatanju zavrne strategije.
Razvoj vae strategije
Postoje tri etape pri razvoju sveobuhvatne strategije za eutanaziju
1 . Poetni pregled razumevanje vae situacije i potrebe za eutanazijom
2 . Razvoj sveobuhvatne strategije za eutanaziju
3 . Razvoj detaljne alatke za procenu pojedinanih ivotinja za eutanaziju

1. Poetni pregled razumevanje vae situacije i potrebe za eutanazijom

Jedna od prvih uloga meovitog odbora e biti da sagledaju trenutnu situaciju, kako bi
doli do zajednikog razumevanja ta je to to pokuavate postii, kao i izazova koji vas
ekaju. Da biste to postigli, moe vam pomoci zajedniki rad na ovom procesu.
Participativne rasprave o brizi o ivotinjama u okviru vaeg programa
Bitno je zapoeti sa optim raspravama, tako da sve zainteresovane strane poinju sa
zajednikim razumevanjem ciljeva vaeg radnog programa i konteksta u kojem delujete.
Pitanja koja moete razmotriti:

Koji su to etiki principi vae organizacije?

ta dobrobit za vas znai?

Koja je uloga vaeg radnog programa?

Koje probleme dobrobiti vi elite adresirati?

Kako vae aktivnosti utiu na ivote ivotinja?

Koje odgovornosti vaa organizacija ima prema ivotinjama koje su pod vaom
brigom?

Koji je obim izazova vezanih za dobrobit, sa kojima se susreete?

Promislite o broju ivotinja koje trebaju pomo godinje i o koliko tih ivotinja se
brine vaa organizacija tokom jedne godine

ta dugorono elite postii?

2.Razvoj sveobuhvatne strategije o eutanaziji

Kada odbor razvije zajedniko shvatanje potrebe za strategijom o eutanaziji, bitete

spremni da formulirate detaljnu strategiju. Sledci deo skicira vrstu informacija koje
moete ukljuiti u vau pisanu strategiju, kao i probleme koje moete razmotriti.
Stav organizacije
Veina strategija o eutanaziji e poinjati sa optim stavom organizacije naspram
problema. On bi trebao opisati optu poziciju vae organizacije i stav o eutanaziji.
Napomena, nekada je ovo moguce definisati tek nakon to ste proli kroz ostatak procesa,
kako biste precizirali razloge i kriterijume za izvrenje eutanazije.
Organizacije koje su napisale ove smernice imaju vlastite stavove o ovom problemu.
Smatraju da trebaju biti transparentni u pogledu svoje strategije o eutanaziji, te nainima
njene primene. Treba napomenuti da su sledei stavovi rezultat rada na nizu situacija sa
varirajuim medicinskim i poljoprivrednim resursima. Razliite situacije zahtevaju
razliita reenja.

WSPA-ina pozicija - Svetsko udruenj za zatitu ivotinja (WSPA) veruje da je

eutanazija prihvatljiva i neophodna kada ivotinja pati usled neizleive bolesti ili
povrede, ili kada ivotinja predstavlja znaajan rizik po ljudsko zdravlje i sigurnost, ili
sigurnost drugih ivotinja, zbog oboljenja ili agresivnog ponaanja. WSPA ne odobrava
masovno unitavanje pasa i maaka kao vid upravljanja populacijom. Uspena kontrola
populacije pasa i maaka zahteva koordiniranu strategiju koja je dogovorena od strane
svih zainteresovanih strana. WSPA nerado prihvata da postoje okolnosti u kojima je
eutanazija zdrave ivotinje neophodna, na primer u slucaju ivotinja koje se ne mogu
udomiti ili bezbedno pustiti, ili kako bi se spreilo gomilanje u prihvatilitima to bi
dovelo u opasnost brigu o ivotinjama koje se tu dre.
Pozicija RSPCA - Meunarodno kraljevsko udruenje za prevenciju okrutnosti nad
ivotinjama (RSPCA) radi za svet u kojem se nee uspavati nijedna ivotinja koja moe
biti udomljena. Trenutno RSPCA prihvata, da eutanazija, u odreenim okolnostima, moe
biti neophodna. To su sluajevi kada se ivotinja ne moe udomiti, jer je bolesna ili
povreena, zbog bihevioralnih razloga ili jer nema dostupnih domova, pa bi ivotinja bila
izloena patnji dugi period vremena kroz liavanje osnovnih ivotnih potreba. RSPCA e
nastaviti raditi ka ostvarenju cilja - kada eutanazija zdravih ivotinja nee biti potrebna.
RSPCA je prisiljena da sprovodi eutanaziju usled neodgovornog vlasnitva,
hiperprodukcije, te neadekvatnog sprovoenja zakonskih propisa. Ovo moe biti usled
neselektivnog uzgoja za profit, trenutnom trendu marketinga ivotinja, kao i problema
uzrokovanih drutvenim okolnostima, ukljuujui vlasnike koji ne steriliu/kastriraju
svoje ljubimce. Kada se izvodi, eutanazija mora biti izvedena uz pomoc obuenih
operatera koristei odobrene metode. Odobrene metode u ovom kontekstu se nalaze
unutar smjernica RSPCA o eutanaziji.
IFAW-ova pozicija - Stav Meunarodnog fonda za dobrobit ivotinja (IFAW) glasi da
sa aljenjem prihvata eutanaziju kao najbolje reenje za ivotinje onda kada je jasno da e
se kvalitet ivota individua neprihvatljivo ugroziti, ili e najverovatnije doi do toga, a da
se uzroci takvom stanju pri tome ne mogu otkloniti ili preduprediti. IFAW je objavio
kriterijume nune za izvrenje eutanazije kako bi osigurao da se ivotinje ne eutaniziraju

bez selekcije. To znai da se ivotinje eutaniziraju samo kada se sve alternative eutanaziji
iscrpljene, a radi se o bolesti ivotinja, poremeaju ponaanja, nedovoljnoj brizi ili
neizbenoj nehumanoj smrti.
HSI-eva pozicija - Meunarodnog humanog udruenja - Eutanazija je izazovan
problem za organizacije za zatitu ivotinja iz celog sveta. Svaka organizacija za zatitu
ivotinja e se nekada suoiti sa odlukom ta uraditi sa ivotinjom koja se pati. Vano je
ne morati doneti odluku o izvrenju eutanazije u takvom trenutku. Sve organizacije bi
trebale razviti koherentne strategije za eutanaziju i praksu koja ispunjava njihove potrebe
i potrebe ivotinja koje su im poverene na brigu. Jedna od presudnih okolnosti u polju
zbrinjavanja i nege ivotinja je pruanje najhumanije smrti kada je eutanazija neophodna.
Razlozi za eutanaziju
U vaoj strategiji trebaju biti navedeni vai zajedniki razlozi za eutanaziju. Ovi razlozi
e zavisiti od funkcije, opsega i kapaciteta vaeg programa. Niz opcija je predstavljeno
ispod. Preporueno je da sve strategije o eutanaziji, kojima je centralni pristup briga o
ivotinjama, razmotre medicinske i bihevioralne razloge kao apsolutni minimum.
Medicinski aspekti

ivotinja koja pati od akutne ili hronine bolesti, oboljenja, stanja ili boli koja se
ne moe umanjiti u zadovoljavajuoj meri, uzimajui u obzir praktine i
finansijske resurse. Patnja se moe definisati kao ogranienje bilo koje, ili svih pet
uslova dobrobiti usled akutne ili hronine bolesti, oboljenja, ili stanja.

ivotinja koja pati od akutne ili hronine bolesti, oboljenja, stanja ili boli koja
moe predstavljati rizik drugim ivotinjama ili ljudima, naroito ako nisu
uspostavljene prikladne preventivne mere.

Bihevioralni

ivotinja sa bihevioralnim problemom koji rezultira patnjom jer ivotinja

doivljava strah i stres, pa ne moe biti uspeno tretirana bihevioralnom
terapijom, uzimajui u obzir ogranienja dostupnih praktinih i finansijskih
resursa.

ivotinja sa bihevioralnim problemom koja predstavlja rizik samoj sebi, drugim

ivotinjama, ljudima ili okolini, a koja ne moe biti uspeno tretirana uzimajui u
obzir ogranienja dostupnih praktinih i finansijskih resursa.

ivotinja koja ne moe biti udomljena zbog bihevioralnih problema, koji ne mogu
biti pravovremeno ispravljeni uzimajui u obzir ogranienja praktinih i
finansijskih resursa.

Nedostatak resursa

ivotinja koja ne moe biti zbrinuta, ili leena zbog nedostatka finansija, osoblja,
strunosti, prikladne opreme ili objekata, te e patiti kao rezultat toga.

ivotinja koja zadrava prostor dugo vremena (npr. jer ne moe biti udomljena),
a koji bi se mogao koristiti za dobrobit velikog broja drugih ivotinja.

Neadekvatna briga

ivotinja ije se potrebe (koje su identifikovane pomou pet uslova dobrobiti) ne

mogu ispuniti usled nedostatka vlasnika/adekvtnog zatite/brige drutva.

Zakonski osnov

ivotinja za koju je zakonski nareeno da bude eutanizirana, npr. zbog kontrole

oboljenja

Kriterijumi za izvoenje eutanazije

Kada odredite razloge za eutanaziju, koji su bitni za funkcionisanje vae organizacije,
trebate obezbediti detaljne kriterijume kada i kako doneti odluku o eutanaziji. Razlog
moe biti opti, na primer (usled bihevioralnih problema), ali kriterijum mora biti
specifian, na primer (agresivni bihevioralni problemi, koji se ne mogu lako reiti
bihevioralnim tretmanom, jer nema kadra koji bi problem mogao adekvatno reiti).
IFAW-ovi kriterijumi za eutanaziju usled medicinskih razloga

ivotinja koja pati, ili e najverovatnije patiti, od akutnog ili hroninog oboljenja,
bolesti, uslova ili boli koja:

a) ne moe biti, ili najverovatnije nee moi lako biti ublaena (poboljana),
b) jeste, ili e najverovatnije biti imuna na tretman, ili
c) smetnja e se najverovatnije ponovo pojaviti ili recidivirati po zavretku tretmana
d) zahteva kontinuirani intenzivni ili skupi tretman koji vlasnik, ili zatitnik ne
moe, ili ne eli priutiti

ivotinja koja pati od akutne ili hronine bolesti, oboljenja, stanja ili boli, ali ne
moe biti prikladno procenjena ili tretirana usled:

a) tetnog ponaanja, npr. agresivnost, ukljuujui agresivnost izazvanu strahom, ili

b) nedostatak odgovarajuih pomagala ili strunjaka.

Ako prikladna veterinarska i/ili bolniarska nega ne moe biti pruena usled
nedostatka odgovarajuih pomagala, osoblja ili strunjaka.

Ako se ne moe pruiti prikladno okruenje za tretman i oporavak

Ako ivotinja ima hirurke komplikacije koje se verovatno nee moi reiti,

a) naknadno ne reaguje na standardne intervencije, ili

b) e verovatno biti opasne po ivot uprkos standardnim intervencijama

ivotinja koja je testirana pozitivno na endemske ili ne-endemske bolesti, a koje

e se najverovatnije razviti u oboljenje u budunosti, ali ivotinji najverovatnije
nee biti dostupna institutska intervencija (tretman ili eutanazija) kada to bude
neophodno

ivotinje sa infektivnim (endemskim ili neendemskim) oboljenjima koja:

a) predstavljaju znaajan rizik za druge ivotinje

b) kada nije dostupna karantinska prostorija, ili
c) kada karantinska prostorija nije adekvatna da bi sprecila irenje bolesti.

Kada oboljenje ivotinje, ili tretman oboljenja, predstavlja sigurnosni rizik za

opte zdravlje, ili rizik za ljude.

Kada piete kriterijume za eutanaziju, bitni su detalji, kao i da svi ukljueni imaju
zajedniko razumevanje ta podrazumeva svaki kriterijum. Pri definisanju uslova, neke

10

organizacije smatraju da je korisno ukloniti emotivne izraze. U SAD-u, na primjer, grupa

predvodnika profesije za brigu o ivotinjama se okupila kako bi nali dodirne take i
radili zajedno na smanjenju potrebe za eutanazijom zdravih i ivotinja koje se mogu
tretirati. Oni su razvili Asilomarski sporazum, koji sadri set smernica, standardnih
definicija, statistiku tabelu za praenje populacije u prihvatilitima i formulu za
odreivanje otpusnih datuma u prihvatilitima. Definicije (ispod) su dizajnirane da bi
olakale proces prikupljanja podataka i osigurale dosledne izvetaje agencija. Kada su
pomocu Asilomarskog sporazuma i terminologije eliminisani svi argumenti o tome da li i
kada ivotinja treba biti eutanizirana, to je dovelo do boljeg zajednikog rada i poveanja
razumevanja izmeu raznih prihvatilita za ivotinje i spasioca ivotinja.
Asilomar definicije
Zdrav: Pojam zdrav znai i odnosi se na sve pse i make stare osam nedelja ili starije,
tokom ili nakon to je ivotinja uzeta u vlasnitvo, a da nije ispoljila znakove
bihevioralnih ili temperamentalnih karakteristika koje bi mogle predstavljati zdravstveni
ili sigurnosni rizik, to bi ivotinju uinilo nepogodnom za dranje kao ljubimca, te nije
pokazala znakove bolesti, povrede, uroenog ili naslednog stanja koje negativno utie na
zdravlje ivotinje, ili koje e verovatno negativno uticati na zdravlje u buducnosti.
Izleiv: Pojam izleiv znai i ukljuuje sve pse i make koje je mogue rehabilitovati
i sve pse i make sa kojima se moe raditi.
Rehabilitovati: Pojam rehabilitovati znai i ukljuuje sve pse i make koji nisu
zdravi, ali koji mogu ozdraviti, ako im se prui medicinska nega, bihevioralna ili druga
briga ekvivalentna brizi koja se obino prua ljubimcima od strane razumnih i brinih
vlasnika/zatitnika u zajednici.
Prihvatljiv: Pojam prihvatljiv znai i ukljuuje sve pse i make koji nisu zdravi, bez
obzira na pruenu brigu; ali koji bi najverovatnije odrali zadovoljavajui kvalitet ivota,
ako im se prui medicinska nega, briga, bihevioralna ili druga briga, ukljuujui

11

dugoronu brigu, ekvivalentnu brizi pruenoj ljubimcima od strane razumnih i brinih

vlasnika/zatitnika u zajednici; uzimajuci u obzir da pojam prihvatljiv ne ukljucuje bilo
koje pse i make za koje je utvreno da predstavljaju znaajan rizik zdravlju i sigurnosti
ljudi, ili drugih ivotinja.
Nezdrav i neizleiv: pojmovi nezdrav i neizleiv znai i ukljuuje sve pse i make koji,
tokom ili nakon to su uzete u vlasnitvo:

imaju bihevioralne ili temperamentalne karakteristike koje predstavljaju

zdravstveni ili sigurnosni rizik, ili na neki drugi nain ine tu ivotinju
nepogodnom za dranje kao ljubimca, a pri tome se ni uz brigu koja se tipino
prua ljubimcu od strane razumnih i brinih vlasnika/zatitnika u zajednici,
ivotinja ne moe dovesti do stanja zdrave ili izleive, ili

pate od bolesti, povrede, uroenog ili naslednog stanja koje negativno utie na
zdravlje ivotinje ili e najverovatnije negativno uticati na zdravlje ivotinje, koja
nee postati zdrava i izleiva, iako joj se prui briga koja se tipino prua
ljubimcima od strane razumnih i brinih vlasnika/zatitnika u zajednici, ili

su ispod starosti od osam nedelja i najverovatnije nee postati zdrave i izleive

iako im se prui briga koja se tipino prua ljubimcima od strane razumnih i
brinih vlasnika/zatitnika u zajednici.

Fleksibilnost prema promeni uslova

Vai kriterijumi bi trebali biti dovoljno fleksibilni kako bi mogli obuhvatiti promene u
vaem radnom programu i situacijama. Taka tokom koje eutanazija postaje neophodna
moe biti pokretna meta, u zavisnosti od faktora koji se vremenom menjaju, na primer:

vetine veterinara sa kojima radite

prezauzetost

finansijska situacija

kombinacija potreba ivotinja sa kojima radite.

12

Odluka e trebati biti ustanovljena na osnovu potreba individualne ivotinje i vae

mogucnosti u odreenom periodu. Moe biti korisno da se pozovete na stvarne situacije
sa kojima se vaa organizacija susrela u prolosti ili da razmislite o potencijalnim
scenarijima, kako biste testirali i razjasnili vae kriterijume. Na primer, sledee analize
sluajeva su dostavljene od strane organizacija za dobrobit ivotinja irom sveta:

ivotinji je neophodna operacija da ne umre, ali je va veterinar zauzet tokom

itave sedmice.

Nemate uslove da drite ivotinje, ali ako pustite tog psa na ulicu postoji velika
ansa da ga udari auto, ili da ga napadnu ljudi koji ga ne ele na tom mestu.

Primili ste grupu pasa koji su otrovani i male su anse da ce preiveti, a oni
strano pate.

Imate dosta starijih pasa koji su u vaem objektu preko godinu dana i ne biraju ih
potencijalni udomitelji. Pod pritiskom ste od optine da napravite prostor za nove,
mlae pse koji imaju vee anse da budu udomljeni.

Izvodite mobilnu kampanju sterilizacije i lan javnosti vam donese psa koji boluje
od smrtnog oboljenja koje se ne moe izleiti.

Va lokalni veterinar odbija da vam pomogne oko eutanazije.

Nemate dovoljno novca za prikladne lekove za eutanaziju.

Grupni razgovor o analizi sluaja e vam pomoci da definiete kada je prikladno

eutanizirati ivotinju.
Dogovorene metode za eutanaziju

Vaa strategija bi trebala definisati metode za eutanaziju koje prihvata vaa

organizacija. One bi se trebale uklapati u pravni okvir vae drave i trebale bi biti
odobrene od strane veterinara koji su deo zainteresovanih strana. Kao osnovna
potreba, eutanazija mora:

umanjiti bol i neugodnost

postii brz gubitak svesti praen smru

smanjiti strah i patnju ivotinje

13

biti pouzdana i nepovratna.

Za dodatne savete o metodama eutanazije moete da pogledate WSPA smernice, Metode

za eutanaziju pasa i maaka: uputstvo i preporuke (dostupno na www.icamcoalition.org/resources.html).

3. Razvoj detaljne metode za procenu eutanazije za pojedine ivotinje

Donoenje odluke o eutanaziji moe biti jako stresan i teak proces. Kako bi uklonili
subjektivnost i ohrabrili doslednost, moete uzeti u obzir razvoj metode koja bi olakala
proces odluivanja. Na primer, mogli biste koristiti detaljan kontrolni popis,
stablo/algoritam za odluku, ili matricu za odluku. Koju god metodu odabrali, bitno je da
podrava vau zajednicku strategiju i da je lako razumljiva svima koji su ukljueni u
proces donoenja odluka. Sledi par primera koje biste mogli prilagoditi vlastitim
potrebama.
IFAW-ov algoritam odluke
IFAW-ov ured u Kini (glavni autor: Dr K Loeffler) je dizajnirao algoritam za donoenje
odluka specifino za lokalne kineske veterinare i prihvatilita za pse/ make. Algoritam je
nastao kao odgovor na potrebu identifikovanu od strane lokalnih veterinara i upravitelja
prihvatilitima, koji su primetili da je zaposlenima problem doneti odluku kada i da li je
eutanazija prikladna opcija za odreenu ivotinju. Algoritam sadri deo o fizikom
zdravlju, psiholokom zdravlju i ponaanju, a moete ga pogledati u dodatku. Pratee
beleke za korienje su, takoe, u dodatku. Algoritam je namenjen da prui strukturu
zaposlenima koja e im pomoi u razmatranju teke odluke. Ne uklapa se u svaku
situaciju, ali se moe prilagoditi i za druge upotrebe.
Matrica odluke za pojedinane ivotinje

14

Matrica se moe koristiti za voenje rasprave o specifinim potrebama. Nije namenjena

rangiranju ivotinje, kako bi se odreivao prioritet za tretman, nego bi trebala pomoci da
se struktuiraju rasprave o verovatnoci ispunjavanja potreba i brige o pojedinim
ivotinjama. Ovaj primer navodi opcije dostupne organizacijama koje razmatraju
zbrinjavanje pasa lutalica. U levoj koloni izlistani su mogui tretmani koji psu mogu biti
potrebni. Za svaku opciju daje se ocena od 1 do 10, u odnosu na pitanja u gornjem redu
(primetite da vrednosti rezultata variraju za svako pitanje). Nakon ocenjivanja ivotinja,
raspraviete o individualnim i optim rezultatima, kako biste razmotrili da li su ovi
tretmani najbolja opcija za tu ivotinju. Visok rezultat ukazuje na velike potrebe i
trokove, ali i malu ansu za uspehom. Moete prilagoditi matricu tako da ukljuuje
opcije koje su raspoloive ivotinjama u vaem programu rada, te moete promeniti
pitanja tako da reflektuju stavove koji su bitni za vau organizaciju.

Slika 1 : Matrica odluke za pojedinanu ivotinju

Izlazni podaci: Ove alatke, kada se prilagode specifinostima vaeg radnog programa,
mogu pomoi u raspravama i procesu donoenja odluka za pronalaenje najboljih opcija

15

za brigu o ivotinjama. Svaka odluka je bazirana na setu dogovorenih i testiranih

kriterijuma, tako da postoji doslednost u donoenju odluka, a ishodi su jasni svima koji su
trenirani za njegovu upotrebu.

Kako da primenite u praksi svoju strategiju

Odabir osoblja i odabir treninga
Primereno edukovano osoblje e biti kljuno za uspeh primene strategije.
Donoenje odluka o eutanaziji, njeno izvrenje, te savetovanje vlasnika se smatraju
najstresnijim zadacima sa kojima se susrecu veterinari. Kako bi se umanjio stres povezan
sa ovim zadacima i rizikom loe prakse, treba izabrati osoblje koje je oseajno, brino i
koje ima temeljno razumevanje brige o ivotinjama, kao i razumevanje situacija u kojima
bi se eutanazija trebala izvriti. Neke agencije smatraju da je pogodno uspostaviti odbor
sainjen od dvoje ili troje ljudi koji donose odluke o eutanaziji, to skida teret sa
pojedinaca. Vei odbori za donoenje odluka mogu smatrati da je tee postii dogovor i
da e biti neophodno da se imenuje jedna osoba koja e imati autoritet konane odluke.
Trening
Svo osoblje koje radi u organizaciji bi trebalo biti svesno strategije o eutanaziji kao delu
njihovog rada u organizaciji. Ako se uvede nova ispitana strategija, svo osoblje bi trebalo
biti upoznato sa njom i trebalo bi znati kako mogu doi do detaljnih informacija. ak i
osoblje koje nije odgovorno za donoenje odluka ili izvoenje eutanazije, trebalo bi biti
svesno strategije, jer o njoj mogu biti pitani, ili e njihova podrka biti zatraena od
osoblja direktno ukljuenog u ovaj proces. Trening, baziran na strategiji organizacije, bi
trebao biti pruen onom osoblju koje je ukljueno u proces donoenja odluka i
izvravanja eutanazije. U mnogim dravama veterinarima se prua trening o
16

medicinskim, ali ne i etikim aspektima eutanazije. Prema tome, kljuno je da budu

ukljueni u raspravu o vaoj etikoj strategiji i da im pruite podrku, kako bi im
omoguili donoenje prikladne odluke. Moete, takoe, razmotriti pruanje treninga za
savetovanje oaloenih vlasnika ako je ovo esta pojava u vaem radnom programu.

Operateri za eutanaziju
Sve metode eutanazije imaju potencijal da se loe izvedu ako operateri nisu obueni i
nemaju podrku. Stoga je bitno da operateri dobiju prikladnu obuku, ukljuujui period
poetne obuke sa procenom spretnosti, praeno kontinuiranim monitoringom vetina i
sposobnosti. Poetni period obuke bi trebao ukljuivati trening tehnikih aspekata metode
koja e se koristiti kao i prepoznavanja znakova patnje ivotinje. Sledei upute, operateri
bi trebali razumeti mehanizme po kojima ta metoda eutanazije uzrokuje gubljenje svesti i
smrt. Za dodatne informacije pogledajte smernice WSPA, Metode za eutanaziju pasa i
maaka: poreenje i preporuke (dostupno na www.icam-coalition.org). Proces donoenja
odluka i stvarna praksa eutanazije su izuzetno stresni za osoblje. Stoga se preporuuje da
se osiguraju naini oslobaanja od stresa kao to su potporne grupe ili savetodavne
slube.
Komuniciranje vae strategije
Jednom kada usaglasite i napiete vau strategiju bitno je da ona bude dostupna
relevantnoj publici - i unutranjoj (npr. slubenici, uprava, osoblje) i spoljanjoj (npr.
vlasti, opta javnost, donatori). Oigledno je da tema eutanazije moe biti jako osetljiv
problem, tako da je na odboru da odluci koliko proaktivni ele biti u informisanju ljudi o
njihovoj strategiji. Organizacije za dobrobit ivotinja u mnogim dravama tvrde da
javnost nije elela razgovarati o eutanaziji, da nisu bili zainteresovani, ili su bili strogo
protiv nje. Meutim, vi biste trebali ciljati da budete to transparentniji u pogledu svojih
strategija za dobrobit. Sama injenica da imate napisanu strategiju za upravljanje

17

eutanazijom, dogovorenu od strane velikog broja zainteresovanih, e vam pomoci pri

odbrani svog stava, ako to bude potrebno.

Monitoring i provera
Bitno je da dogovorenu strategiju primenimo kontinuirano, a procedure za osoblje bi
trebale biti definisane kako bi mogli izraziti svoju zabrinutost ako osete da se strategija ne
potuje, ili ako osecaju da bi se strategija trebala izmeniti.
Promene u funkcionisanju vaeg programa se mogu desiti, kao i potreba za eutanazijom,
to moe biti, na primer, usled promena osoblja ili finansijskog kapaciteta, ili usled
spoljanjih uticaja, kao to je promena strategije u pogledu brige o ivotinjama. Prema
tome, bitno je da vaa organizacija vodi detaljnu evidenciju o izvrenim eutanazijama
(beleenje kada i zato se koristi) kao i evidentiranje faktora koji mogu uticati na
donoenje odluke i eutanaziju, kao to su: broj ivotinja, zdravstveni problemi (fizicki i
psiholoki), bihevioralni problemi i ljudski resursi. Ovo e vam omoguiti da pratite
ablone vrenja eutanazije i pomoi e pri identifikaciji uzroka potencijalnih problema,
zabrinutosti zbog koritenja ili probleme pojedinanih sluajeva.
Redovno revidiranje strategije, na primer svake dve godine i dodatno po zahtevu, e
omoguiti osoblju i drugim zainteresovanim stranama da postave bilo kakva pitanja ili
iznesu brige, kao i da naprave ispravke ako je neophodno.

18

Dodatak
Algoritmi za donoenje odluke o eutanaziji i beleke za koritenje od
Meunarodnog fonda za dobrobit ivotinja

19

20

21

22

Beleke za korienje smernica za algoritam eutanazije

Za veterinare za kune ivotinje i prihvatilita za ivotinje. IFAW, Kina 2009 Glavni
autor: Dr Kati Loeffler
IFAW radi sa konceptom adekvatne brige koji zahteva ispunjenje osnovnih potreba
ivotinja. Algoritam je baziran na ovom konceptu i njegovim kriterijumima, te prua
pojednostavljenu strukturu koja pomae lokalnim veterinarima i osoblju prihvatilita za
pse/make da promisle odluku o eutanaziji to je objektivnije mogue. Beleke ispod su
namenjene pojanjenju terminologije o algoritmu i pruanju stvarnih primera koji bi
ilustrovali primenu kriterijuma za eutanaziju i algoritam.
Algoritam 1: Eutanazija zbog zdravstvenog stanja

Da li zdravstveno stanje uzrokuje da ivotinja pati? ivotinja pati ako osea

bolove, ili ako je toliko bolesna da je depresivna, oglaava se usled boli ili
nelagodnosti, ima rane koje ne zaceljuju, itd. .

Prognoza se odnosi na sposobnost ivotinje da se oporavi od bolesti ili povrede i

da ivi bez preterane patnje. Na primer, pas ili maka moe imati smrvljenu nogu
koja se mora amputirati. Ako e nedostatak uda biti jedini problem za ivotinju,
onda je ona u stanju da ivi sretan ivot i prognoza je dobra. Sa druge strane,
ivotinja koja ima rak koji uzrokuje konstantnu patnju i ne moe se reiti, ima
lou prognozu.

Resursi i vetine za upravljanje zdravstvenim stanjem ukljucuju:

kompetentnost osoblja u pogledu znanja i vetina u postavljanju dijagnoze,
tretiranju i upravljanju stanjem ili dostupnost osoblja, npr. veto osoblje
kompetentno za rad sa ivotinjama 24 sata na dan ako je potrebno
finansije
objekti, dijagnostika kao to je radiografija i laboratorijske analize, kavezi
ili podruja za izolaciju koja osiguravaju udobnost i sigurnost ivotinje i
osoblja, te odgovarajui hirurki instrumenti

23

Kvalitet ivota nakon oporavka ili deliminog oporavka. Razmotrite fiziku bol i
nelagodnost, kao i emotivne patnje. U primeru (3) ispod, pas mora iveti u kavezu
i izolovan je veinu vremena. Ovo nije prihvatljiv ivot za psa.

Koliko dugo bi se ivotinja trebala patiti u nadi da e se oporaviti? Ovo zavisi od

stepena patnje,

koliko se moe smanjiti, koliko dugo e patnja trajati i od

prognoze . Razmotrite sledee sluajeve :

Primer 1. Pas ima slomljenu nogu i male rane na licu i bokovima. Noga je bolna, ali su
ostale povrede manje i brzo zaceljuju kada se oiste i tretiraju. Imate objekte i hirurke
vjtine da reparirate kost, vlasnik je voljan da to plati i moete dati lekove psu protiv
bolova. U ovom slucaju, patnja koju pas trpi je prihvatljiva jer: 1. povreda ima dobru
prognozu (moe se oekivati potpuni oporavak) 2. imate resurse da reite problem 3.
period tokom kojeg pas osea bol e biti kratak i moe se ublaiti lekovima 4. vlasnik je
voljan i u stanju je da se brine.
Saznajte kako je pas slomio nogu. Je li ga vlasnik tukao? Da li ga vlasnik puta da tri
ulicama i tako ga je udario auto? U tom sluaju, povrede e se verovatno ponoviti. U
takvom sluaju, povrede su rezultat zdravstvenog stanja i neuspene brige (pitanje 3).
Primer 2. Jazaviar ima paralizovane zadnje noge zbog diskus hernije. Ima pet godina i
viak kilograma. Moe hodati samo ako vue zadnje noge po podu. Pas je entuzijastian,
jede dobro i njegova linost i energija deluju normalno. Moe kontrolisati uriniranje i
pranjenje creva. 1. Imate li vetine da procenite stepen povrede, npr. radiografija i
vetine neuroloke dijagnoze? Ako da, moete ustanoviti stepen stanja i odrediti
prognozu. Ako ne, morate tretirati stanje simptomatski. 2. Ponite davati psu lekove
protiv bolova, pouite vlasnika kako da se brine o psu i kako da pomogne psu da skine
kilograme. 3. Nedelju dana kasnije : psu nije bolje, ali ni loije. ini se da ne osea
bolove: ponaanje i apetit su jo uvek dobri i vue se po kui pokazujui dobru energiju.
ini se da se vlasnik dobro brine o psu. Nastavite tretman, ili pas je zadihan, oseca bol i
nije u stanju da kontrolie pranjenje creva. Prognoza je sada mnogo loija nego na
poetku. Ako se vlasnik brine o psu i eli nastaviti pokuavati, moete probati sa jaim
lekovima protiv bolova i predloiti operaciju ako imate pouzdanog veterinarskog

24

neurohirurga. Ako je vlasnik frustriran i nema mogunosti operacije, razmotrite

eutanaziju. 4. U slucaju broj 3, proveravajte stanje psa svaka tri ili etiri dana. Ako je
ponaanje jo uvek dobro i ako pas nije razvio rane na udovima koje vue i ako se vlasnik
dobro brine o psu, onda moete nastaviti pokuavati. 5. Ako pas osea bol ili ako se
razviju sekundarni problemi kao infekcije urinarnog trakta i rane na delovima tela koje
vue i ako nema znakova oporavka, kvalitet ivota psa se smanjuje i trebali bi razmotriti
eutanaziju. 6. Vlasniku je dosadilo da se brine o psu i poinje ga zapostavljati. Pas osea
bol i zapostavljen je. Razmotrite eutanaziju. Napomena: ovo je sluaj loeg zdravstvenog
stanja i neuspene brige. 7. Pas je izgubio kontrolu nad uriniranjem i pranjenjem creva.
ivi u kavezu, jer vlasnik ne eli da mu se uprlja kuca. Rep je konstantno zamazan
fekalijama. Vlasnik je odveo psa kod lokalnog veterinara koji je amputirao rep. Rana loe
zaceljuje jer je uvek prljava. Ponaanje psa je dobro i drago mu je kada god ugleda
vlasnika. Ali on provodi 23.5 sata dnevno u kavezu, sam. U ovom slucaju, moete
poduiti vlasnika kako da obogati svakodnevnicu psa tako da nije usamljen i da mu nije
dosadno. Ali je prognoza za ovaj sluaj loa, kvalitet ivota psa nije dobar. Razmotrite
eutanaziju.
Primer 3. Petogodinja maka sa rakom dojke. 1. Nemate iskustva u operaciji raka i
nemate propisne lekove za kontrolu bolova. Nema nikoga u vaem gradu ko je vetiji i
struniji od vas. U tom sluaju, razmotrite eutanaziju. 2. Nauili ste kako da uklonite tu
vrstu tumora iz knjiga o hirurkim postupcima. Imate lekove za propisnu anesteziju i
lekove protiv bolova nakon operacije. Vlasnik je spreman da to plati i brinue e se o
maki nakon operacije. U ovom sluaju, vredi pokuati, ali imajte na umu da prognoza za
ovo stanje pretpostavlja samo nekoliko meseci ivota. 3. Maka se oporavila od operacije
i zaceljuje dobro. est nedelja kasnije, prestala je da jede i provodi dosta vremena leei
u oku, izoluje se. Ona osca bol i pati se. Moete pokuati kontrolisati bol sa lekovima,
ali objasnite vlasniku da e to potrajati samo neko vreme. Razmotrite eutanaziju.
Primer 4. Pas koji je preiveo teneak, sada ima stranje noge paralizovane, konstantno
se trza i jako je mrav. Pas jede dobro, budan je i reaguje na ljude. Ne moe hodati i
razvio je dekubitus. Vlasnik je voljan da ga hrani paljivo i da isti urin i fekalije, ali se

25

ne moe nositi sa ranama. Kvalitet ivota ovog psa je lo i prognoza za oporavak i dobar
kvalitet ivota je loa. Razmotrite eutanaziju.
Primer 5. Dvogodinji zlatni retriver sa displazijom kuka. 1. Pas epa i ne eli da ide u
etnje. Lekovi protiv bolova poboljavaju situaciju, ali jetra psa ne podnosi lekove.
Pokuate drugi lek, ali ni njega pas ne podnosi. Razmotrite eutanaziju. 2. Lekovi protiv
bolova pomau i ini se da jetra psa podnosi lekove. Vlasnik radi dobar posao tako to
psa izvodi u etnju dva puta dnevno to mu odrava miice jakima. Nastavite sa lekovima
i kontrolisanom vebom sve dok ne primetite da pas osea jau bol. Kada se to desi,
ponovo procenite stanje i donesite nove odluke. 3. Lekovi protiv bolova pomau i ini se
da jetra psa podnosi lekove. Ali vlasnik ne izvodi psa u etnje esto i zaboravlja davati
psu lekove. Pas oseca bolove i usamljen je. Opcije: a) ohrabrite vlasnika da uradi bolji
posao pri brizi psa; b) naite novi dom za psa sa boljim vlasnikom; c) eutanazija.
Napomena: ovo je primer zdravstvenog stanja i neuspene brige.
Primer 6. estogodinji pas sa hroniom bolesti svrabea koe. 1. Pas se konstantno
ee, koa mu je sirova i inficirana. Pokuali ste niz lekova, ali nita nije pomoglo.
Vlasnik je frustriran, kvalitet ivota psa je lo, prognoza je loa: razmotrite eutanaziju. 2.
Pokuali ste par dijeta kako bi uvideli da li pas pati od alergije na hranu. Ovo je teko
uraditi usled nedostatka lokalne hipoalergijske dijete. Vlasnik kuva posebnu hranu za psa,
ali dijeta nije dobro izbalansirana. Koa psa se malo pobolja, ali jo uvijek pas uzima
antibiotike i steroide i sada je neuhranjen, mrav i konstantno gladan. Kvalitet ivota je
lo, prognoza je loa: razmotrite eutanaziju.
Primer 7. Devetogodinja maka sa zatajenjem bubrega. Maka je vrlo mrava, povraa
svaki dan i depresivna je usled konstantne munine i zato to se loe osea. Vlasnik mora
voditi maku u veterinarsku kliniku svaki dan na tretman. Ovo uzrokuje veliki stres
maki, a od vlasnika zahteva dosta vremena i novca. Maki bude bolje nekoliko sati, ali
vec sledeeg dana je depresivna i muka joj je. U ovom slucaju, kvalitet ivota i prognoza
za maku su loe i trebali biste razmotriti eutanaziju.

26

Algoritam 2: Eutanazija usled bihevioralnih problema

Bihevioralni problem je ponaanje koje vlasnika ivotinje ini frustriranim. Neki

ljudi su tolerantni, drugi manje, stoga problematino ponaanje u jednom domu
moda nije takvo u drugom.

Frustracija vlasnika moe rezultirati naputanjem ili zlostavljanjem ivotinje. U

tom sluaju, pitanje je bihevioralnog problema (pitanje 2) i neuspele brige
(pitanje 3).

Kvalitet ivota je vaan faktor za upravljanje bihevioralnim problemima. Ako je

pas zatvoren u kavezu po 23,5 sata dnevno da ne bi neto u kui unitio, onda je
kvalitet ivota za psa lo i situacija se mora promeniti. Maka vezana za zid itav
dan, da ne bi pobegla, nema prihvatljiv kvalitet ivota. Agresivan pas koji je
lancem vezan za zid 24 sata dnevno i koji je zadavljen skoro do smrti kada doe
neko u posetu, nema dobar kvalitet ivota.

Resursi za upravljanje bihevioralnim problemima u osnovi ukljuuju regrutovanje

osoba sa prikladnim znanjem za upravljanje ponaanja i treningom za pozitivno
utvrivanje kako bi nauili vlasnike pasa kako da upravljaju bihevioralnim
problemima na human i efikasan nain. Moe biti teko pronai takvu osobu
lokalno. Vlasnik mora biti strpljiv i predan reenju problema, te e morati i sam
pokuati pronai resurse za trening, npr. savete putem knjiga ili savete od
kvalifikovanih ljudi.

Primer 1. Odrasli pas poinje urinirati po itavoj kui. 1. Pregledajte ivotinju traei
medicinske uzroke neprikladnog uriniranja, npr. infekcije urinarnog trakta ili stanje
koje uzrokuje inkontinenciju. 2. Ne moete pronai medicinski razlog za problem, pa
stoga radite sa vlasnicima kako bi saznali ta se moglo promeniti u okolini psa, to
rezultira ovakvim ponaanjem. Da li je sezona parenja? Da li se domainstvu
pridruila druga ivotinja, pa pas osea potrebu da markira teritoriju? Da li se neka
osoba pridruila, ili napustila domainstvo? Vlasnici su strpljivi i rade na tome da
nanovo istreniraju psa, koristei tehnike pozitivnog utvrivanja. U tom sluaju,
prognoza je dobra: nastavite raditi. 3. Ne moete ustanoviti medicinski razlog za
27

problem i vlasnici su frustrirani, te tuku psa. Pas se uuri i ivi u konstantnom

strahu, to ga tera da urinira po kui jo vie. Vlasnici vie ne ele da imaju posla sa
tim psom. Sada imamo bihevioralni problem i neuspelu brigu (pitanje 3). Imate opciju
da: a) spasite ivotinju, ponovo je istrenirate i udomite drugde, ili b) eutanazija.
Primer 2. Mladi pas sa separacijskom tegobom koji vae sve to moe dohvatiti u
kui kada vlasnik ode. Vlasnik je zatvarao psa u kutiju, gde je iveo itav dan dok je
vlasnik na poslu, te cvilio i uznemiravao komije. 1. Vlasnik je voljan uloiti vreme
da pomogne psu, ali ne zna ta da uradi. U tom sluaju, pomozite vlasniku da razume
separacijsku tegobu i nauite vlasnika kako istrenirati psa da prevazie problem. Ovo
e zahtevati strpljenje i poznavanje tehnika treniranja. 2. Vlasnik je voljan uloiti
vreme da pomogne psu, ali ne poznaje nikoga ko bi ga mogao poduiti tehnikama
upravljanja bihevioralnim problemima, kako bi se pomoglo psu da prevazie
problem. Pas ivi u kutiji, izolovan je, kvalitet njegovog ivota je lo i tegoba postaje
gora usled izolacije koju trpi. Komije se ale i vlasniku preti opasnost od naputanja
psa. Moete pokuati priutiti neto bolje od kutije u kojoj ce pas iveti ili nastojati da
vlasnik, ili neki drugi lan domainstva, ostane sa psom kod kue. Kao alternativa,
razmotrite opciju udomljavanja psa. Samo ako ove opcije ne uspeju, razmotrite
eutanaziju. 3. Vlasnik je frustriran, tue psa, to psa ini jo anksioznijim i
uznemirenijim. Sada imamo bihevioralni problem i neuspelu brigu (pitanje 3). Imate
opcije: a) da spasite ivotinju i udomite je kod nekoga ko je u stanju i ko se eli
brinuti o psu na prikladan nain, ili b) eutanazija.
Algoritam 3: Eutanazija usled neuspele brige

Adekvatna briga je definisana kao resursi (npr. hrana. voda, prebivalite i

zdravstvena nega) i neophodna drutvena interakcija koja e ispuniti
psiholoke i fizioloke potrebe koje su potrebne za prihvatljiv nivo zdravlja i
dobrobiti.

Da bi osigurali :

1. Prikladna hrana i voda kako bi ivotinja odrala dobro zdravlje.

28

2. Stambeni uslovi kako bi se ivotinja zatitila od vremenskih prilika, da se

obezbedi isto, mekano podruje za spavanje i podrucje u kojem se ivotinja
moe kretati i ispoljavati normalno ponaanje.
3. Bihevioralno upravljanje:
prikladno drutveno okruenje, npr. ljudska porodica i druge ivotinje
dovoljna fizika aktivnost
trening kako bi se spreili bihevioralni problemi, koristei metode
pozitivnog utvrivanja
pas koji se loe ponaa ukazuje da neto nedostaje u brizi ivotinje ili u
njenom okruenju, ili da ima medicinsko stanje koje uzrokuje
abnormalno ponaanje treba nastojati otkriti koji su to nedostaci, te ih
pokuati ispraviti na human nacin.
4.Nikada ne zlostavljajte ivotinje fiziki ili psihiki. Premlaivanje ili na
drugi nain povreivanje ivotinje, izolovanje, neuhranjenost i e, izazivaju
strah i anksioznost, kao i kanjavanje ivotinje za nesto to ne razume da
nije u redu, sve je kontraproduktivno i predstavlja zloupotrebu ivotinja.
5.Odravajte zdravlja ivotinje
Spreite oboljenja: vakcinacija, dehelmintizacija, prikladna ishrana,
veba, bihevioralno vaspitanje
Potraite prikladnu veterinarsku brigu ako je ivotinja bolesna.
U mnogim sluajevima, preporuljivo je sterilizovati ljubimce kako bi
spreili neeljene kuie i maie, spreili ili upravljali bihevioralnim
problemima , i smanjili rizik od pojave nekih medicinskih stanja.

Resursi za spaavanje, rehabilitaciju i udomljavanje ukljuuju: 1. privremeni dom

za ivotinjuprihvatilite ili volonter zatitnik 2. strunost, vreme i novac kako bi
se medicinska stanja tretirala prikladno 3. osoblje, vreme i novac kako bi se
udomila ivotinja i kako bi se pratila u novom domu, kako bi se osigurala
prikladna briga.

29

Kriterijum za prikladnog zatitnika kod kojeg moete udomiti ivotinju ukljuuju:

1. sposobnost da se osigura svih pet gore navedenih kriterijuma 2.
sterilizacija/kastracija

ivotinje

je

strogo

preporuljiva

3.

razumevanje

odgovornog vlasnitva ljubimaca 4. nekoga ko ne koristi ivotinje za

borbu/hranu/eksperimente 5. preputanje ivotinje prihvatilitu ako se ne moe
pruiti prikladna nega 6. trajnu identifikaciju ivotinje (kao dodatak mikro ipu)
npr.

na

ogrlici

unoj

markici

7.

nekoga

ko

potuje

lokalne

zakone/propise/uredbe, npr. registraciju i licenciranje 8. nekoga ko ne sme imati

krivini dosije zlostavljanja ivotinja ili ljudi.

esto procenjujte situaciju dok ne budete ubeeni da e se vlasnik prikladno

brinuti o ivotinji. Ponovna procena bi se trebala raditi dva puta nedeljno, potom
jednom nedeljno, potom meseno dok ne procenite da je situacija pod kontrolom.
Ako postoje pokazatelji koji ukazuju da vlasnik nije u stanju ispunitii prihvatljive
uslove za negu ivotinje, ponovo procenite situaciju koristei levu stranu
algoritma, pretpostavljajui da e biti potrebno spasiti ili udomiti ivotinju.

Primer 1. Pas konstantno ivi vezan kratkim lancem uz zid. Mora spavati i vriti nude u
istom podruju i ne izlazi u dnevne etnje. Za sklonite ima komad drveta naslonjenog
uza zid. Nekada ima vodu za pie, ali je ona uglavnom prljava. Jednom dnevno dobija
riinu kau i ponekad ostatke vlasnikovog jela. ivotinja je mrava, prljava i prekrivena
krpeljima. Jednom godinje ostane skotna (dok je vezana za zid) i podie tence vezana
za zid, bez dodatne vode i hrane kako bi odrala laktaciju. Ovo je oigledno sluaj
neuspene nege. Ova ivotinja mora biti spaena, ili vlasnici moraju biti podueni i
potom posmatrani kako da se pravilno brinu o psu.
Primer 2. Psa dre straari fabrike radi pomoi oko uvanja tog podruja. Straari ga
ponekad hrane (ne dnevno) ostacima njihovog jela. Pas uglavnom preivljava od hrane
koju pronae na ulicama. Ima jak kaalj, vrlo je mrav i spava u kanti za smece pokraj
vrata fabrike. Kada vidi straara, najei se, a straari ga esto utaju. Ovo je sluaj
neuspele brige i ivotinja mora biti spaena. Zadruni pas kao to je ovaj, je esto
zaputen, jer niko ne preuzima odgovornost za prikladnu brigu.

30

Primer 3. Maku dre vezanu za zid tokom itavog dana. Hrane je kaom jednom
dnevno. Ovo je sluaj neprikladnog starateljstva. Ovu ivotinju je potrebno spasiti, a
vlasnici se moraju poduiti i potom pratiti kako da se brinu o maki.
Primer 4. Maka poinje urinirati po vlasnikovom krevetu. Vlasnik odvede maku
veterinaru koji ne moe pronaci nikakva medicinska stanja kod make. Maka nastavlja
ispoljavati takvo ponaanje. Vlasnik je toliko iznerviran da poinje bacati maku po sobi.
Ovo je sluaj bihevioralnog problema i neuspele brige. U ovom sluaju, vlasniku treba
pomoi da identifikuje uzrok tog ponaanja i da upravlja problemom. Ako on/ona to ne
eli uraditi, maka treba biti spaena.

31

Literatura:
1. Arluke, A. (2003), The state of the animals II, ISBN 0-9658942-7-4
2. Asilomar Accords, www.asilomaraccords.org
3. Beaver, BV., et al (2001), Report of the AVMA panel on euthanasia, J. Am. Vet.
Med. Assoc. 218:688. www.avma.org/ resources/euthanasia.pdf
4. Companion Animal Welfare Council (2009), Report on welfare assessment
www.cawc.org.uk/reports HSI, Euthanasia,
www.hsi.org/about/how_we_work/local_empowerment/training/euthanasia.html
5. IFAW, Companion animal _eld manual - Primary veterinary health care standards
www.ifaw.org/Publications/Program_Publications/Companion_Animals/asset_upl
oad__le726_61605.pdf
6. Loeffler, K., IFAW China (2009), Euthanasia algorithm - Designed for companion
animal veterinarians and animal shelters (not published)
7. Rogers, S., WSPA, Participatory development of euthanasia strategy in shelters
(not published) WSPA guidance, Methods for the euthanasia of dogs and cats:
comparison and recommendations, www.icam-coalition.org
8. http://www.icam-coalition.org/downloads/ICAM-Euthanasia%20Guide-ebook.pdf

32