Iz dnevnika - I deo

I deo iz neobjavljenih dnevnika (1954-mart 1955)

Naivno je uobraavati da okolnosti stvaraju nitkove. To je gola metafizika situacije. To je

moral od koga je napravljena maina za mlevenje mesa. Ko je mogao da bude cinkerdounik Uprave, taj je to sigurno i bio. Ko je nogao da bude samoiv, taj je to i bio. Svi su
bili ono to jesu, a ne ono to je od njih napravila osamljenost. Za naravi zatvor je samo
jedno pijanstvo duha.
*****
ivot - to je avantura, a svaka avantura je nada koja se raa.
*****

Dogaaju
se sve pustolovine u ivotu jednom, dva puta ili bezbroj puta, zavisno od koliine
nomadskog duha koga nosimo u sebi i revolta koji nam je predat da ga umnoimo i
rasejemo kao vetar polen bilja. jedna je naputanje doma, a druga prvi korak u novi. Prva
je strah od umiranja, druga nada. Prva nas izvodi iz jeeranjice. a druga uspostavlja vezu
sa sutranjicom. Obe insceniraju dramu memorije, jer predvianje nije nita drugo do
memorija koja je prinuena da gleda unapred. Ko to ne vidi ne moe razumeti naviku
duha da svoje znake ostavlja na predmetima i da ih prepoznaje kao tue.
*****
ovek se moe plaiti pretnje. U tom sluaju on nema pred sobom sablast nego fakt, koji
e biti. Neodreeni strah pokree sve kosti na igru, i svu kou, i sve dlake na koi, on je
kao kod kue u svakom predelu organizma i okrenut na sve strane, nakostreen,
unezveren, oajan to ne prepoznaje zlo koje mu se sprema. Taj strah zovu materom
izdaje. Izdaja je zamena stvarne nade za njen privid.
*****

Beznae ili ravnodunost to je isto vode do izdaje putem koji je muniji od prvog, jer
je krai.
*****
Tajna to je tamnica oseanja.
*****
Ima rei koje su kao krtice: slepe i ilave. One riju duboko.
*****
Umetnost stvara poluljude. Ona brutalno razara jednu plemenitu zonu ljudskog duha, da
bi od njenog praha sagradila fikciju. Jednu narcisoidnu la. Platon je znao zato u
njegovoj Dravi nije bilo nijedno prazno mesto za tu prokletu zabavu.
*****
Nijedna idealna vrednost, pa ak ni oseanje privrenosti i ljubavi ne moe se preuzeti od
druge osobe. Izolacija na koju je osuen ovek od svoje bioloke do inteligentne
definisanosti, potpuna je, hermetika i nesavladiva. Svako neposredno razumevanje je
iskljueno. Granice nae usamljenosti tamo su gde poinju tue. Preko tih granica nema
komunikacija. Nesporazum je prirodan oblik odnosa meu ljudima.
*****
Neka grde ali neka se ne pokoravaju.
*****
Narod koji podnosi tiraniju nije zasluio slobodu. Ako je dobije, on e je ubrzo predati
novom tiraninu.
*****
Dobar graanin je onaj koji iznad svih vrednosti stavlja hleb. Opasan je onaj koji
graanin koji na hleb misli samo kad je gladan.
*****
Ljudi imaju jedno ime pre, a jedno posle revolucije: pre ga zovu narodom, a posle
oloem.
*****
Teko narodu o kome se vlada preterano brine.
*****
Dunost je najvie pravo mudraca.
*****
Ropstvo je prirodan oblik slobode.
*****
(Povodom knjige Ispovest jednog deteta ovog veka A. de Musset) Osetljiva duo!
Osetljiva i naivna duo! Ti si se nadao da e stolee koje dolazi imati vremena za svoje
oeve, da e to stolee priznati vas za oeve, a dolo je stolee bez porekla, bez oeva:
Stolee stranaca.
*****
ovek mora osetiti istoriju u sebi, da bi je stvarao izvan sebe.
*****
Jednom pokrenuti duh, ne stvara svoje istorijske oblike iz neeg drugog osim svojih
intimnih stanja, ne iz gradiva koje proima, nego iz impulsa koji ga proima. Biljka koja
raste samo iz svog semena, raste onoliko koliko joj doputa njegova priroda. Kultura je
analoga biljki. Ona traje koliko i mo prasemena. Duh je primoran da iscrpe svu energiju
u oblicima koje stvara, pre nego to mu bude doputeno da iezne.

ivot se, meutim, iscrpljuje u duhu i njegovoj svesti o sebi, a ne u istoriji. U svesti ljudi
i njenoj istorijskoj slici iscrpljuju se golemi (duhovni) tokovi (ne ivotni), REKE
SVESTI , dok ivot, ili volju koju pogreno pod njim podrazumevamo, prodire kroz srce
materije, dodue i on po jednoj osobitoj, ali ne istorjskoj i ljudskoj logici, nego po
inerciji. Njegov elan analogan je navici, elan svesti volji.
*****
Energija sauvana u knjizi, izolovana na slici, zatvorena u jednoj melodiji, nastavlja se u
revoltiranoj svesti. Tako svest prestaje da bude individualna, i postaje praslika
apsolutnog.
*****
Umetnost, a osobito muzika, je jedna neprekidna pria o smrti. Ono to je san za duh to
je muzika za ivot. Smrt baena unapred.
*****
Biti fanatizoban ne mora uvek znaiti zavisnost od spoljneg idola. ovek moe biti
fanatizovan i vlastitom idejom.
*****
Posle svakog rata dolazi po jedna izgubljena generacija, kao otrovno cvee sa ubrita.
Ona koja sledi je izgubljenija od one koja prethodi. U emu je njen cilj? Da na svom
revoltu odgaja nov rat.
*****
Obdelavaj svoj vrt je korisna samoobmana. Najpre vrt nije nikad na, nego mi tek
zatiemo u njemu od drugih zasaene biljke koje moramo ili ne moramo da negujemo, u
nemogunosto pritom da razlikujemo ono to je posaeno naom rukom od onoga to je u
nas posaeno.
*****
Svet nije nikakvo pitanje. On je odgovor i mi svi odgovo smo ne ko zna koje pitanje.

Iz dnevnika - II deo
II deo iz neobjavljenih dnevnika Borislava Pekica (april 1955- maj 1955)

Ljubav je onaj savreni oblik tatine, koji ume da je pobedi da bi joj iskusnije sluio. Zato
treba biti jednostavan kao Apolinerov cvrak i mokriti, mokriti kao cvrci.
*****
Hrabrost nije u ljudima nego u trenucima. U trenucima je pustolovina, a u ljudima samo
strah od trenutka.
*****
Samo strpljivim i umenim ponavljanjem ovek se urezuje u vreme.
*****
U kojoj meri ovek odluuje gde e obesiti svoj kaput ako ga na zidu doekuje ve
zakucani ekser?

*****
Apsurd je nerazreiv. im se razrei on vie nije apsurd, pa se ne sme rei ni da je
postojao. Razreiv apsurd je contradictio in adjecto.
*****
Iskustva nemaju osobinu da se ire van dogaaja koji ih obrazuju. Njihove valencije su
strogo ogranienje preuzetom sadrinom i stavljene pod kontrolu asocijativnih kopula,
dakle neeg ve unapred statinog, neeg to se restaurira samo pod izvesnim, uvek
jednakim uslovima.
*****

Sklon sam da ne verujem u mo nad naim ulima. Pre verujem

u snagu, tvoraku snagu straha. Potreba da se odbranimo od sakrivenog neprijatelja,
banalno reeno, vie otri nae ulo vida i sluha, nego sklonost da uivamo u detaljima
neke slike i nekoj tananoj orkestraciji.
*****
Demokratski dravnici imaju sklonost da budu u poloaju onih slugu, ija dugogodinja
verna sluba im daje pravo gospodstva nad gospodarima. Oni polaze od poreenja mase
sa sujetnom enom, te smatraju da je udvaranje, bez obaveze na brak, najefikasniji nain
da se postigne uspeh. Ako se jedna idealno aristokratska doktrina ne obazire na narod,
jedna isto tako idealna, demokratska, rauna sa njegovim manama. Njena humanost je
nadasve uvredljiva, jer svesno utvruje slabosti koje je odravaju.
*****
Nacionalna i lina, ideoloka i socijalna homocentrinost, proglasila je banalnu sreu
stomaka i sauvane koe osnovnim geslom modernog ustava. Status quo je krilatica
savremene civilizacije.
*****
Bez saznanja poslednje istine, uzaludne su sve koje zamiljamo da joj slede. Pre nego to
se odgovori na pitanje: kakva je uloga drave u opstanku oveanstva, treba raistiti sa
pitanjem kakvu ulogu ima oveanstvo sa stajalita venosti. Svaki drugi put bio bi
jalov.
*****
Kukavice su nesrene vie puta u ivotu, hrabar ovek jednom zauvek.
*****
Sportisti raspolau, vie nego drugi ljudi oseanjem mere. Oni neretko predvide
momenat5 u kome se valja povui iz takmienja. Umetnici recitiraju svoje stihove jo na

samrtnikoj postelji, a dravnici toljagama moraju biti opomenuti da je vreme smeni.

Poli9tiarima nikad nije dosta ovacija, kao ni ljubavnicima poljubaca.
*****
Ako pod realizmom podrazumevamo odsustvo ciljeva, osim onih koji su nam dostupni,
onda je to jedno podljudsko orijentiranje. Credo qui absurdum je najuzvieniji princip
ljudskog duha i jedina garancija njegove pobede. Napredovati ne znai gmizati od jednog
do drugog duhovnog meridijana nego Kirkegorovski riziko, Prometejska pljaka tajne,
samoubilaki skok u neizvesnost, avantura apsurda, kome svojim prisustvom pridajemo
znaenje.
Energija nije mirna i iroka struja svetlosti koja proima materiju, nego diskontinuiran
niz bljesaka odvojenih tminom prikupljanja, saimanja. Volja je manje zavisna od nas
nego to mogu da pretpostave ljudi, koji je naziru u pokretima svojih udova. Ona
nadolazi i iezava nezavisno od naih obraenja.
Zato ivot nije jedno celovito, koherentno ivljenje, nego smrt ispesecana munjama
ivota. U jednom smislu volja zaostaje za ivotom, jer ne uestvuje u smeti, u drugom
smislu ona ga prevazilazi, jer mu daje dvostrukost.
*****
Vlade se otimaju o ljude koji pretpostavljaju da slue ne mislei, nego da misle ne
sluei.
*****
Reimi se ne dre na doktrinama, nego na inovnicima. Oni koji su se isticali preteranom
revnou u otporu prema jednoj vladi, ne smeju oekivati da budu nagraeni od one koja
joj sledi. Niko ne voli one koji se mnogo rtvuju. Ti mnogo zahtevaju. Oni su skloni da
budu istunci, sitniari i da cepidlae. Njima nedostaje irina duha i politiki smisao. Oni
su dobri za obaranje reima, ali nepogodni za njegovo odravanje.
*****
Ko nikad nije doiveo neku pustolovinu, u koju je kao svoj obol uneo sam ivot ili
slobodu ili ljubav, nadu, poverenje, ma ta, taj nikad nee iskusiti lepotu ovog prokletog
ivota. Ili su to oseanja kockara? Ako jesu, onda su neto najuzvienije, jer se veito
ponavljaju, a nikad nisu ista.

Iz dnevnika III deo

Iz neobjavljenih dnevnika - IIIa deo (juli 1955)

Istorizam ne treba odbaciti. Dijalektiko tretirannje istorije takoe. Ono to je neodrivo

jeste iskljuivo materijalistika dijalektika u posmatranju prolosti.
*****
Materijalizam je skolastika doktrina, bolje reeno to je prividno uspeo spoj izmeu
dijalektike sofista, skolastike Svetih otaca i niskog standarda.
*****
Prvi ovek postao je sa prvom maskom koju je stavio na svoje lice, da doara demone i

umilostivi bogove. Ovu lou naviku nije izgubio ni do danas. Ima politiara koji prostu
injenicu pozorinog porekla oveka ne bi smeli da zaborave!
*****
Izabrati to zvui ljudski.
*****

Obratiti se svojoj
unutranjosti za pomo, znai suoiti se sa zabludama, koje bi htele da se ponove.
Memorija lii na voku s jeseni: umesto jednog, daje ona sto plodova. Rizik od iskustva
ne sastoji se u primeni koja e slediti, nego u promeni koja je prethodila. Iskustvo je tivo
koga nam preporuuje samoljublje. Izopaeno, neverno, sujetno, poto nas je uinilo
nesrenicima, kad hoe da se ponovi, pravi nas budalama.
*****
Jedna od najsvirepijih posledica poraza je migracija shvatanja. U njoj otkrivamo
naknadne i nehotimine udare koje pobednik upuuje pobeenom. Politika je pogreka
to mi ne biramo oklop ekvivalentan neprijateljskom zrnu, nego njegovom vlastitom
oklopu.
Primenjeno na istoriju to znai da se neprijatelj uselio u nas, pre nego to nas je osvojio.
Daleko pre nego to nas je napao. Pre nego to je bio dat znak za uzbunu.
*****
Zabluda filosofskih sistema je u metodolokoj potrebi (imanentna metoda svake
filosofije) da se poslednja istina do koje valja doiuzima kao nuna pretpostavka od koje
se polazi.
*****
Ljubav je postojala i pre Novog zaveta. Bila je u vazduhu koga su disali mladi ratnici na
Paladinu, a taj vazduh bio je i u Genzemanskom vrtu. Vazduh se nije promenio, ali je
ljubav zapoveena. Poto je prestala da bude ljudska, one je jo manje uspela da postane
boanska. Doli su ribari da je ukrase loim razlozima. I oteli su joj jedini koji je imala:
neposrednost koja je bezrazlona.
Ljubav je saglasnost stvarima. Ona je sastavljena iz divljenja i predavanja. Oduzmemo li

joj predavanje ostaje ona jalova, liimo je divljenja postae dunost. Eto hrianske
zablude. Harmonija je, meutim, stapanje. Ona ne trpi delove koji bi hteli da se istaknu.
Ona nivelie. Ljubav takoe nivelie, jer je harmonija.
ovek od duha oseti ponekad enju da se spolji sa suncem koje pada u reku, ili sa
kamenim vrhom koji je strano usamljen. On eli da ue kao ton u simfoniju koja ga
ispunjava divljenjem. On eli da bude akord Betovenove Apasionate.
Ljubav nije odnos, nije ica razapeta izmeu dve stvari da bi se ispunilo proroanstvo.
Ono je neto izmeu, jer nema nita izmeu ega bi ona imala da bude. Kada bi bila
izmeu bila bi izvan. Nita izvan ne postoji. Eto hrianske zablude. Dobronamerni
ribari behu ponosni to su otkrili neto to je bilo otkriveno jo od kopitara. Neto to je
estetski uzvisivalo peranospore nad ovekom. Ukoliko ima vie spajanja, ima i vie
ljubavi.Ljubav je najvea onda kada ono prestane, jer ona onda ispunjava svoj cilj koji je
u harmoniji.
*****
Treba se uvati preterane omiljenosti. Ona daje pravo na nadu, a kako nijedna nada nije
bila ispunjena, ona razoaranima daje dvostruko pravo na neprijateljstvo. Jedan
izgubljeni pristalica je neuporedivo opasniji od prirodnog protivnika.
*****
Pogreka socijalnih revolucionara je u tome to smatraju da revolucija mora prethoditi
vaspitanju naroda. Trebalo bi da je obrnuto. No istorija ne dozvoljava odugovlaenja.
Ona je sklona da prezre blage uitelje i da se divi onima koji su svirepi i snani.
*****
Organizacija komunistike vlasti je po svojoj unutranjoj strukturi izvorno aristokratska.
Trebalo bi da mi ona odgovara. Meutim, poto ona ne selekcionie prema
sposobnostima nego prema vernosti, ne prema spremnosti da se vlada nego prema
spremnosti da se slui, valja je odbaciti. Aristokratski metod nije ovoj doktrini imanentan.
*****
Svet nije nikakvo pitanje. On je odgovor i mi svi, mi smo odgovor na ko zna ije i koje
pitanje.
****
Da bismo potovali bogove potrebno je da volimo svet, koga su nam stvorili. Da bismo
taj svet voleli, neophodno je da on bude lep. Da nam je vrlina, umesto u obliku kreposnih
i dosadnih staraca bila predstavljena u vidu lepih ena, ljudi bi verovatno izgubili volju
da budu poroni.
*****
U svakom ciniku sahranjen je po jedan idealist. Pesimizam nije svojstven oveku, kao ni
ivotinji. On je steen organ zatite. On je vie metod u svetu nego ideja o svetu
moralan po poreklu, i kada nije moralan po posledicama, on nije nikada spontano
nitkovski. Pesimizam je onaj minimalni teg koga inteligencija stavlja na stranu egoizma,
da bi ovaj odravao ravnoteu sa naom ropskom prirodom.
Ne priznavati da stvari imaju i svoju dobru stranu, znai samo odricati im uticaj na svet.
Ne poricati je nego omalovaiti. Ne prevideti je, nego ne uzimati je oybiljno. Divei se
nekoj statui, ovek e sauvati samo nejasan i amorfan utisak njegove lepote, ali e tano

zapamtiti da li tome kipu nedostaje ruka ili nos.

*****
Problemski ar, kako veli Viljem Dems, postoji u svima nama. Nije potrebno zapodenuti
samo jednu filosofsku prepirku, pa da bi se on uoio. Pitanje je samo ta e ga razbuktati:
sloboda volje ili ukrtene rei, polemika izmeu dijalektiara i logistiara ili skok cena,
razmirice izmeu doktrina ili ljubavniki sporovi.
Voleo bih da je interesovanje ljudi manje svstrano a vie trajno, da njihov duh umesto to
uiva u prostranstvu povrine, roni u beskonane slojeve dubine. Dodiui se vie
predmeta odjednom ili jedne za drugima, duh se opija snagom koju mu daje mo
analogija.
*****
Deo uvek obuhvata celinu. Samo je tako mogu jedan monizam. Ono to empiriari
nikad nee razumeti jeste da beskonanost implicira u sebi svaku moguu konanost. I da
je svaka od tih konanosti jedna latentna beskonanost. Limens je odrednica svega to
postoji. Tako prestaje opasnost da beskraj ostane neobjanjen samo zato to ne moe biti
efikasno zamiljen. Priznajem da su me uvek privlaile celine. To je zato to u nagonu za
njima, vidim jednu sponu izmeu uma i sveta.
*****
Smrt je takoe jedna celina. Ona je lepa zato to je harmonina i zato to iz te celine ne
stre delovi ni u kom smislu.
*****
Mo celine nije u tome to vlada delovima od kojih je sastavljena, nego u tome to se
podreuje kao deo - viim celinama. Re sastavljena ne sme biti shvaena u obinom
smislu, naime u smislu slaganja tonova u orkestraciju, pri emu uvek, pod uslovom da
imamo rafiniran sluh, moemo otkriti sastavne delove jedne melodije. Naprotiv ova re
ima biti shvaena u smislu meavine vie boja koje ipak daju samo jednu novu.
*****
Veliko prijateljstvo nije nita drugo nego preruena ljubav.
*****
Od onih koji sa velikom revnou slue jednoj vladi, sa velikom se sigurnou moe
oekivati da e sa udvojenom sluiti protivnikoj. Delom iz naela, a delom iz straha
jer pokajanje ne zahteva vei dokaz od krvi svojih prijatelja i dobroinitelja.
Pametna vlada ne plai se zato onih koji su se protiv nje borili, jer oni moraju da se
pokore, nego onih koji su se za nju borili, jer oni mogu i da odreknu poslunost. Oni koji
su se, meutim, preteranom revnou isticali u borbi protiv jednog reima, ne smeju
oekivati nagradu od svog sopstvenog, jer nijedan reim nema poverenja prema herojima
i rtvama. Moda zato, to oni ele da se ponove. Jednako kao to ele veite sluge.
*****
Biti cinian na svoj sopstveni raun to je poslednje sredstvo samoljublja. Voli sebe onaj
ko ume da vrea sebe.
*****
Jedan dan koji izgubi revolucija je 100 izgubljenih godina budunosti. (Dok su Versaljci
ubijali Pariane, Komuna je donosila dekret o prosveivanju ena.)

*****
Dugotrajna opozicija je pogodna za mudrost, ali je tetna za narav.

Iz dnevnika - III b deo

IIIb deo iz neobjavljenih dnevnika Borislava Pekica (avgust 1955)

Venost proe dok se neto ne dogodo, a kad se dogodi proe as.

*****

O dobroj umetnosti se niak ne raspravlja. Ona se

shvata ili ne shvata, dotakne ili promai. A kada se dotakne i gde god se dotakne, tamo je
njeno srce.
*****
Kad se raa ovek ne zna ta dobija. Kad umre ne zna ta gubi. U oba sluaja pred njim
je i iza njega - neizvesnost.
*****
Ko ini stvari iz dunosti zaboravlja na najviu da voli to to ini.
*****
Hrianstvo kao i komunizam zavere su protiv duha, njihovo poreklo je u buntu
siromaha, a njihove nade okrenute budunosti, njihove metode okrutne, a doktrine

mistine. Obe religije raspolau sredstvima koja obezbeuju mo: fanatizmom svojih
sledbenika i birokratskom organizacijom. Obe imaju svoj pakao koji jeste i svoj, svoj raj
koji e biti. Obe svoje bogove, proroke, jevaneliste, apostole, pape, apostate, jeretike i
autodafe. Obe svoje BIBLIJE.
I jedna i druga religija preti da popravi svet. Ono to je za prve Sudnji dan, za druge je
Proleterska revolucija. Diktatura hrianstva nije nimalo zahvalnija od diktature
proletarijata, ali poto su krstaki ratovi proli, a proletera imaju tek da slede, oprezan
ovek opredeljuje se za prvo.
*****
Strpljenje je izgovor za nemo ili kukaviluk, to je jo gore.
*****
Vreme nije sadano jedino u neposredno opisanom drutvu nego i u duhu to ga ono
stvara u sebi. Put umetnikog saznavanja je involutivan. Uostalom iznad jednog vremena
postoje sva vremena. Nije li onda jedan dr Faust ili Hamlet ili Don Kihot vie tipski u
veito ljudskom smislu nego svi ti Raskoljnikovi, Samgini, Kastorpi, pa ak i Roberti
Jordani, Gregori Somsi, jer oni nisu nita drugo nego zaneenje hamletovske, faustovske,
don kihotske i odisejske ideje prevedene na jezik svog doba.
*****
Superiorno odbacivanje asti kao neracionalnog oseanja, je svojstvo kojim se ponosi
jedan graanin. Poslovne obaveze ne podleu jemstvu asti nego interesa. ast je jedna
staromodna zabava dokonih plemia, koju zaposleni buroa ne sme da ima, a koja je
nestala sa kadrilima Ramoa i kratkim pantalonama aristokrata.
*****
Nema knjievnosti bez duhovnog revolta. Nema umetnosti bez politike opozicije
vremenu.
*****
Socijalistiki realizam priznaje vrednost samo onoj umetnosti koja poseduje herojskobogougodni smisao. Legende o junacima otadbinskog rata su u stvari hrianske legende
o kamenovanju arhiakona Stefana, a sovjetski romani su preruena itija svetaca,
njihove pesme crkvene pridike ili molitve Diktatoru. itava sovjetska muzika, koja je
zvanino priznata kao umetnost, je samo pobono pjenije u slavu socijalizma.

Iz dnevnika IV deo
IV deo iz neobjavljenih dnevnika Borislava Pekica (septembar - oktobar 1955)

Uopte uzev buroazija nije nikad

direktno, javno i ideoloki bila vaspitavana kao klasa, koja valja da brani svoje klasne
interese od proleterske revolucije, nego je to, da se on, kao i ustanove njegove drave,
treba od te revolucije braniti, svaki buruj saznavao kao neku osobnu opasnost,
ugroenost njegovih linih interesa.
Proletarijat raspolae ekonomskim obrazloenim jedinstvom interesa u koje svaki radnikkomunista veruje jednako fanatino kao i rani hriani u iskupljenje. Individualizam, taj
prokleti grobar graanske ere, mogao je tako u ruilakoj meri da izgrize temelje
demokratije, samo zbog zaputenosti tog oseaja jedinstva.
Moglo bi se dodue prigovoriti da je nemogue postii to jedinstvo tamo gde vlada
privredna konkurencija, i da je prema tome klasna svest buruja contradictio in adjecto.
Meutim ovaj prigovor ne moe da obesnai injenicu da se jedna klasna svest pre svega
izraava u borbi protiv antagonistike klase, a tek zatim, i samo iz tog razloga, u saradnji
pripadnika iste.
Za buroaskog intelektualca koji ivi u fetusu XIX veka, demokratija je samo sinonim
politike slobode, a mnogo manje forma buroaske vladavine.
*****

Neprijatelj se moe smai, njegova ideologija zaboraviti. Prava opasnost svakoj

organizaciji preti od nihilizma.
*****
Aristokratska revolucija (kako je ja zamiljam) je penetracio pacifikus u najboljem
sluaju. Ona je lagano prodiranje u dravno-drutvenu mainu, osvajanje kljunih
pozicija demokratije, infiltriranje u sve oblike ivota republike. Sama revolucija je u
stvari onda pu.
Oligarhija koja bi vladala u ovom sluaju ne znai zatvorenost nego izabranost, naravno
ne u sitnoburoaskom parlamentarnom smislu. Re oligarhija ne implicira partiju
aristokrata, nego princip vladavine najboljih. Aristokratska oligarhija ne moe raunati sa
brojem, kako zbog toga to se kvantitet suproststavlja samoj prirodi oligarhije, tako i
zbog svog programa.
Jedan asketizam je neophodan na svakom poetku. Ali da on postane naelo vladajue
klase, potrebno je da odista zavlada duh nad materijom, i to pre svega u samoj vladajuoj
klasi.
*****
Parlamenti mogu i treba da budu radna tela (zakonodavna i upravna, jednovremeno)
samo ako su njegovi lanovi na visini koju zahteva donoenje zakona i njegovo
sprovoenje. Radna funkcija parlamenta ima dakle jedan nuan preduslov - u
sposobnostima parlamentaraca.
Meutim, narodni predstavnici nisu kandidovani prema sposobnostima, nego prema
vernosti stranci. Dakle nije osnovno pitanje u formi skuptine nego u njenoj sadrini. ne u
prerogativima nego u sposobnostima. Ne u koliini nego u vrednosti vlasti.
*****
Knjievna tema je stvar oseanja koje se predstavlja kao ideja (za njih obratno). Ali
varijacije mogu biti razvijane jedino ako pisac raspolae mnogobrojnim odnosima sa
temom, ako je prima svim oblicima svoje refleksije. Obrazovanje, znai interes,
omoguuje da se ti odnosi pre uspostavljanja saznaju.
Malo je pisaca koji ne priznaju da dobar deo svojih novih ideja nema za svoju pojavu da
zahvali starim. Jedna na izgled indiferentna re provocira bujicu. Jedna ideja
filosofiju. Jedan um simfoniju i odblesak sliku.
*****
Stvarnost nije ni opipljiva ni neposredna koliko se to zamilja. Ona je obavijena jednim
mekanim velom svesti. Dolazei do svesti o njoj mi dolazimo do svesti o sebi. ak
moda ni to. Jer svest kao refleksija jo je isuvie daleko od identiteta sa nama. Umetnost
tako postaje jedan lik koji je pre nego to se zaustavio u naem oku bio hiljadu puta
odbijen u ogledalima sveta i svesti.
*****
Seme koje je posaeno mora niknuti, i davati ploda i taj plod mora biti uzabran pre nego
to biljka ugine.
*****
Umetnost je minimalna adaptacija boanske moi. Kome nije dano da vlada ljudima i

stvarima, neka vlada robovima svoje mate.

*****
Raspravljati sa komunistima je presipanje prazbog u uplje. Oni zamiljaju da su
tolerantni, ako dozvole kritikovanje premijere domaeg filma ili direktora nekog
voarskog preduzea. Ali dalje, upravo tako daleko da je pod nosem, tamo gde prestaju
domai filmovi i direktori poinju revolucionarne tekovine u koje se ne sme dirati.
Najznaajnije tekovine zapravo su tek ljudi na vlasti.
*****
Umetnici pate od toga da nita ne shvataju osim samih sebe. Oni su nemilosrdni kao
slubeni delati, netolerantni kao anarhisti i dosadni kao kongres pedagoga.
*****
Sloboda nije trenutno oseanje stanja, nego trajno oseanje cilja.
*****
Umetnost je oduvek bila cvet koji raste na ubrivu dokolice.
*****
Kontinuitet sa istorijom je vulgarni proizvod politiara. Postoji samo jedan dublji i silno
optiji kontinuitet. to se tie dostojnosti to je barem jasno, da je jedan narataj
dostojniji onog koga nasleuje jedino, ako je sa njim u integralnoj i beskompromisnoj
protivurenosti. Nastavljanje ovde ima smisao ruenja, upanja, unitavanja.
*****
Pogreno je pretpostavljati da genije raa iz sebe ludilo. Stvar stoji potpuno obratno:
ludilo raa iz sebe genija. Bez jednog stepena ludila veliine, nemogue je biti veliki.
*****
Prvi i najsigurniji znak oseanja nie vrednosti: ne dozvoliti da neko drugi bude u pravu,
a naroito ne priznati ispravnost tueg stava, ma koliko ta ispravnost bola oi. Drugi
znak: ironina superiornost koja se oituje u nekoj vrsti apriornog odbacivanja tueg
stava.
*****
Bez samopouzdanja nema uspeha. Bez uspeha nema samopouzdanja. Taj krug treba
zatvoriti i u tome je sva tajna.
*****
U literaturi se preterano esto i sa prizvukom opominjanja uje zahtev za jasnoom. Tvrdi
se da je jasnost realizam i obratno! Da li je najpre utanaeno ta valja podrazumevati pod
tim pojmom? Ono to je za Sokratove savremenike bilo jasno , sasvim lucidno, za nas je
prilino mutno mnogi temperamenti ali akt u grkim tragedijama nama postaje jasan
tek u procesu jednog reverzibilnog objanjenja, tek po restauriranju celokupnog
podneblja u kome se taj temperament ispoljavao svojom osvetnikom ili ma kojom
drugom patetikom. Kakve relacije spajaju jedan zahtev za jasnoom izraen od Platona,
Darvina ili nekog modernog semantiara? Jednom buruju iz 1848. Bodler je bio nejasan,
za mrzovoljnog Tolstoja je 99% svetske proze i poezije bila obina mutna voda. A koliko
od tog istog Tolstoja razume ruski muik?
*****
Trideset do trideset pet godina je vreme u kome treba stupiti u javnost. Pisac se tada jo
nije pretvorio u inovnika, a prestao je da bude drekavac. To su godine u kojima se
susreu strast i razum. Pisci i revolucionari uvek imaju vremena za ekanje jedino
naunici moraju da se ure.

Iz dnevnika - V deo
V deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekia (novembar, decembar 1955, januar mart, septembarnovembar 1956)

Umetnik
podsea na dete, kome su krpe dovoljne da doaraju najskupocenije odore, izdubljena
kora drveta da isplovi kao osvajaeva laa, prostor ispod stolice da se podie kao palata.
Umetnik prevazilazi dete u broju pojedinosti koje su mu neophodne da bi iznova sazidao,
preko vlastite moi, svet ako ako mu se ovaj ne dopada. Njemu nije potreban ni prostor
ispod stolice, ni krpe, ni kora drveta. Samo talenat i volja. U oba sluaja to su osobine
Boga, na koje nam ukazuje crkva. Taj talentovani dobroinitelj ija je volja sama sobom
jedan stvaralaki akt ako bi imao, u ta sumnjam, jer to se protivi samoj afektivno tupoj
prirodi boanstva ako bi imao imalo zadovoljstva od dela koga je proizveo reju
mogao bi da doara zadovoljstvo umetnika koga ovaj stvara.
****
Mnogi su umetnici promaeni tirani, i poto im ne uspeva da budu suvereni stvarnog
sveta, biraju da budu bogovi jednog koji nije stvaran, ali je isto toliko pogodan za volju
koja trai predmete neogranienog vladanja.
*****

Sva sujeta, sva ravnodunost, superiorna poronost umetnika, izraz je tog unutranjeg
divinog oduevljenja, takorei jedne boanske navike. Moral insanity je moral bogova i
umetnika. Ukoliko je umetnikov svet manji utoliko je vea surovost sa kojom on vlada.
Samo veliki svetovi zahtevaju razum koga su boanstva liena.
*****
Realizam je prepisivanje fakata. Dri se naivno da je dovoljno jednu injenicu prepisati,
pa da ona bude realna u pravom kao i u privremenom svetu. Pri tome se raboravlja da
dobar deo stvarnosti jedne injenice nije stvarnost njena po sebi, nego stvarnost sistema
u kome deluje. To znai da je, ako bismo eleli sda naa injenica deluje i u naem svetu,
neophodno preuzeti zajedno sa njom i ceo sistem u kome ona ivi. Kada bi se itav
objektivni sistem injenica mogao jednostavno preneti u umetnikov svet onda bi se
stvarni svet mogao jo jednom stvoriti, to je oevidno nemogue. Preinaenje, ono to
ortodoksi nazivaju unakaanje injenica, preduslov je valjane umetnosti. injenica mora
da se adaptira na svet u svesti poto je migrirala iz sveta van svesti (oneobiavanje).
*****
Pisanje moe postati strast i to je dobro, iako porono. Meutim, to nikako ne znai da
treba pisati strasno. Pisac mora biti bestrasan, ali ne kao redovnica, nego kao vestalka.
Naime on mora posedovati jednu neaktueliziranu strast, jedan zatomljeni ar koji iz
beskonane udaljenosti od razumskog delovanja osvetljava ovo crvenim sjajem.
*****
Verujem u ono to je apsurdno, jer se samo u apsurdne stvari moe verovati. Ostale se
znaju ili ne znaju.
*****
Misli se da veliina ljudi zavisi od veliine vremena u kome ive. Ja tvrdim obratno :
veliina jednog vremena zavisi od veliine ljudi koji u njemu ive. U meuvremenu ipak
ostaje biti vrlo, vrlo strpljiv : napola zmija, napola golub.
*****
Prijateljstvo ima dvostruku granicu oko sebe : prva je odreena naim davanjima, druga
naim uzimanjem. Prva odmerava nae emocije, druga na egoizam. Idealno je ako se one
poklapaju. Meutim, prijateljstvo ivi ne na zajednikom razumevanju, nego na
meusobnoj toleranciji.
*****
Posledice radnikog upravljanja se niti vide, niti e se videti, jer komunisti nisu toliko
naivni da poveruju doslovno svim naelima svoje ideologije. Ova reforma imala je
iskljuivo spoljnopolitiki znaaj i ona se ne sme ozbiljno pretresati kao pokuaj
preobraaja drutvene privrede.
*****
Narodnom pokretu treba pamet jednog, a vernost svih.
*****
U diktaturi se za poslunost sve moe kupiti, ali se neposlunost niim ne otkupljuje.
Izmeu vlasti i naroda stoji strah kao regulator lojalnosti. Vulgarna diktatura se
obezbeuje zakonima da bi ih krila, poverenjem da bi ga izneverilo, poslunou da bi
ga uinilo slavnim. Idealna diktatura bira zakone meu onima koji su dobri, jer se
najlake podnose, prezire poverenje koga diktira interes, i zahteva pokoravanje samo
tamo gde se ona sama pokorava optim idealima.
*****

Vlast je kao plod; dok ne bude zreo nee pasti ma koliko tresli drva na kojima raste.
*****
ovek bi sa podjednako strasti hteo da se pretopi u istovetnost, ali ako moe i da sauva
sva svoja razlikovanja, do kojih mu je stalo. On bi voleo da ne stri tamo gde bi ga vetar
mogao slomiti estinom koja vie ne bi bila podeljena; ali i da izbija iznad ravnice, tamo
gde nije podeljena ni njegova sveina. Strah od nerazlikovanja.
*****
Zato priznati neodoljivu opsesiju siline koja obuzima automobilistu kad pod svojim
rukama osea mainu koja ga nosi, a ne priznati da tu istu opsesiju doivljuje Voa, koji
osea pod svojim glasom podrhtavanje strahovite ljudske maine, ili dravnik koji pod
svojim intrigama osea kako se deavaju stvari?
*****
Veliki su govornici uvek imali neto demonsko u svojoj prirodi, neto to je umelo da se
nevidljivim kandama domogne ljudske strasti i da ih podigne na visinu rodoljublja.
*****
ovek se sputa u tuu zemlju dok ne proizvede iz svog nedeavanja svoju sopstvenu.
Zato stara groblja deluju tako sigurno i bezbedno, tako roaki, tako velikoduno, to u
njima nema zemlje koja bi bila nezavsna od nas, koja bi bila hladna prema nama. Zemlja
koja nije grobnica nije zemlje. Prava zemlje je prostoduna i mirna kao sama smrt.
*****
Samo oni momenti mog matanja kojima dominira praktini cilj, samo oni u kojima
razmiljanje pretee nad pukim slikama, samo efikasno matanje koje pretpostavlja da
bude sredstvo umesto svoje vlastite svrhe zasluuje da mu se ovek, i tada obazrivo
prepusti. Svako drugo je trulo, trulost iz koje buja zarazno cvee letargije, jedna u svojoj
rasprostrstosti nepojamna vegetacija ludila.
*****
Svaka filosofija svojim novim poloajem prema svetu, pravi sebi jednu novu i samo sebi
svojstvenu jeziku izvestost koja nije drugo do izraz njenog poloaja; po sebi rei su
dvo-, tro-, i vieizvesne, ali svaka filosofija uzima samo jednu od tih izvesnosti.
*****
Voi raspolau idejama, a narod strastima. Ali revolucija nikada nije ideja, nego strast.
Ideja je najbolji mogui vid adaptacije na strasti. Ideja je odravotvorena strast.
*****
Za idealne programe niko se pametan ne brine; narod ne zanima njihova budunost.
Realan program za danas to pridobija narod. Realan program je najbolje mogue
ispunjenje linih elja koje su dobile kolektivno znaenje. Politiki bukvar napisan
eludanim sokom.
*****
Ne moe se istovremeno sluiti ljudima i idejama, mada je moda mogue sluiti ljudima
kroz ideje, i ideji kroz ljude.
*****
Ono to oveku najpre pada u oi kad pogleda XX vek, jesu ustanove iz kojih izvire i u
koje otie: tamnice, bolnice, ludnice i ajdinice. Prve zadovoljavaju njegovu strast za
istinom; druge - njegovu strast za ivotom; tree njegovu strast za mirom; etvrte
njegovu strast za sreom.

Iz dnevnika - VI deo
VI deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekia (decembar 1956)

Preporuka da obraujem svoj vrt, shvatam kao upuivanje na obradu sveta. Moj vrt je
svet i ja sam vrt svog sveta. Samo dubina do koje sam prokopao kao krtica svoju prividnu
spoljnost moe da sinhrono dubi moju unutranjost.
*****
Glupo je to da se erotinost u krajnjoj liniji ne moe niim definitivno zadovoljiti. Ne
moe se ovek deerotizirati samo na taj nain to e izvriti koitus, ili ne bar potpuno
kako bi do dna iskusio svaku strast. Potrebno bi bilo da se ovek sav istroi u jednom
vremenu strasti, da ne postoji neko drugo mogue vreme od koga se oekuje obnavljanje
onoga to je promaio. Da bi dosegao do same sri svoje erotinosti trebalo bi da je
oveku stanju da samo jednom koitira, ovako lii na davljenika koga talas uvek ponovo
odbaci do obale.
*****

ovek bi
zaista morao da bude uvek jednosmislen: da ivi sa jednom enom bez prestanka i sna
(ak i u snu) i to uvek sa jednom istom enom jer se samo tako postie svrha.
Kontinuirano prodiranje u svoju ljubavnu istinu izvesno vreme, a onda vie nikad; da se
nahrani jednom yauvek, da sanja jednom zauvek, da uje muziku jednom zauvek, da
mrzi, strahuje, ezne, prezire, da bude ravnoduan jednom zauvek. Trebalo bi zaista da
postoji vreme za sve, kao to kae Propovednik, ali da u tom vremenu ne budemo
sposobni da se obmanjujemo izgovorima.
*****
Trebalo bi da izvesno iskustvo smrti prethodi agoniji, jer ivot nije drugo do neka vrsta
toplog, vetaki zagrejanog pasaa izmeu dve hladne i mrtve ulice. Raamo se iz smrti.
(Moda u tom potencijalnom iskustvu lei razlog strahu od nebivanja.) Vraamo se svojoj
smrti kojoj smo odani. ivot tako nije drugo do gnojav infiltrat u istim pluima
nempostojanja.

*****
Doktrine su kao rukavice: to su tenje lepe izgledaju.
*****
Sumnja je kao svrab to se vie ee sve vie svrbi.
*****
Sigurnost je dionizijska; sumnja faustovska.
*****
Dua je jedan apsurdan konflikt koji uzima na sebe likove poznatih nedoumica.
*****
Sumnja je higijenska kao karbol: dezinfikuje duu.
*****
Ideja je sasvim zgodan izgovor za kukaviluk. Ideja je takoe i voda u kojoj moemo
pilatski oprati ruke.
*****
Znam da je nehrianski ismejavati blinjeg svoga. Ali jedan komunista uopte nije moj
blinji. Ponekad mi se ini da pripadamo dvema biolokim vrstama.
*****
Kada dva oveka razgovaraju to esto lii na gaanje sa zavezanim oima. Nae
konverzacije esto lie na pokuaj ribe da se sporazume sa pticom.
*****
Stan je neka vrsta nadgrobne ploe; ovek koji sebi zida stan mora da se osea kao
bolesnik koji sebi delje mrtvaki sanduk
*****
Duh je tropski cvet kome je potrebno naroito podneblje, da bi opstao. Postoje ljudi ije
prisustvo rascvetava duh, i oni koji ga spre poput mraza.
*****
Umetnik nikeda nije siguran ivi li ili tek igra ivot.
*****
Kockanje je zgodna zamena za uline nemire.
*****
Memorija je ono to nas ini ivima. Kada ne bi bilo memorije ne bismo ni bili svesni da
ivimo.
*****
Umetnost, a osobito muzika, samo je jedan stilizovan mit o smrti. Ono to je san za duh,
to je umetnost za ivot: adaptacija na smrt. Nita tako nepopravivo ne ubija kao dobra
muzika, muzika je estetsko opravdanje smrti.
*****
Drim da za pisca pisanje detektivskih pria ima istu vanost kao i vebanje skala za
pijanistu. Kroz njih pisac stie izvesno potovanje prema itaocu, koje je sklon da izgubi.
Osim toga se navikava naloginost. Najzad to donosi novaca.
*****
Dolazim do uverenja da kad ovek otkrije da je nesposoban za ma koji koristan posao,
onda poinje da se bavi umetnou.
*****
Monistiki instinkt odrava ravnoteu izmeu straha od apsurda koji se aktuelizira u
naoj prividnoj usamljenosti i izdvojenosti sa jedne strane, i stvarne koliine usamljenosti

koga sadri svaki deo neke celine. Monistiki instinkt je odbrambeni refleks miljenja.
*****
Zora je nalije sumraka i obrnuto. Nema razloga pesimizmu.
*****
La pomae da ovek svoj opstanak svari, da druga bia svari, da preivi svoj ivot, ne da
ga proivi.
*****
Sumnji imam da zablagodarim za to puno oseanje postojanja, koje me poput usijanih
kljeta, erei do kostiju.
*****
La je jedan nain da ovek opstane. Smrt drugi.

Iz dnevnika - VII deo

VII deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekia (januar, septembar 1957)

Niko nije u stanju da se rtvuje bez rezerve. Ljudi se rtvuju, ne da bi drugi bili sreni,
nego da bi oni bili sreni, zbog toga to su usreili nekoga. Nije vano da li su drugi
odista sreni, nego da li su oni sreni zbog toga. Oni im slue da svojim golim opstankom
zapuie praznine svojih vlastitih nada.
*****
Ne postoji neto kao pogreno shvatanje moderne poezije. Postoji samo shvatanje (koje je
uvek pravo) i neshvatanje (koje je takoe uvek pravo).
*****
Postoji krug emocionalne poezije shvatljiv veini ljudi, krug koji se razvio negovanjem
neposrednog govora i narodnih popevki (Zmaj) i u njemu jedan ui ekskluzivniji krug
duevne poezije (Raki), koja emanira znatno manjem broju i tanjem sloju italaca
izvesne duevne odgojenosti.
(Ovo je pesnitvo podreeno muzici kao autentinom oseajnom izrazu, te se u svojim
vrhovima odlikuje izvanrednim svojstvima forme.) Izmeu ovih dveju grupa postoji
ulna poezija pod kojom se podrazumeva poezija slike (ono to se kvalifikovalo kao
opisno pesnitvo), a to odgovara nivou deteta ili uroenika.

Znatno ui
je krug izmeuratne cerebralne poezije koja obavlja unutranje prevoenje (transkripciju)
neraspoloenja u istu, ali alegorinu misao, te zahteva izvestan stepen nervne
kultivisanosti. U srcu tog kruga opisan je krug intelektualne poezije ije poimanje
pretpostavlja kultivisanost iste svesti u njenim logikim formama.
Najzad moe se naslutiti i najui krug ovog poetskog sistema (krug koji e svojim
pribliavanjem prostornosti take, znaiti i kraj svake poezije) opisan izvesnim
transcendentnim svojstvima, ije poimanje nee vie moi biti zasnovano na kulturi
svesti, nego na neposrednom prodiranju u vansvesne (kosmike, a ne podsvesne)
vrednosti.
*****
Najmanje vremena ovek ima tamo gde nema nita osim vremena.
*****
U stvari treba manje vrema da ovek postane heroj (da ostane dosledan) nego da postane
kukavica (da promeni stav).
*****
Da mladost veito traje ona bi razumela mladost u kojoj se sama produuje. Ali ona bei
kroz preplaeno pamenje kao bie koje se plai svoje sopstvene senke. U pedesetoj
godini tome se pamenju ini da je sve sastavljeno od vrline. Stogou prinudnog

liavanja, ono je iz sebe iscedilo svaki porok, koji bi mogao da izvini slabost dece. Kad
porok iezne iz pamenja, on je iezao i iz razumevanja. Memorija je placenta
velikodunosti.
Nai oevi vole da nam se predstavljaju kao bezgreni. A mi znamo da su samo oieni
od greha, i sa punim pravom ih preziremo kao licemere. Nai oevi se brinu za posledice
naih revolta, a mi znamo da to ine jer su ih iskusili. I zato ih nepravedno nazivamo
kukavicama.
Nai nam oevi zabranjuju strasti, samo zato to ih vie ne oseaju. I zato ih neopravdano
smatramo bezoseajnim. Oni ne ele nau nezavisnost, jer su svoju izgubili. Zato im
prebacujemo da su tirani, tamo gde su samo robovi. Oni cene svoju mladost ne po srcu,
koje su u njoj ostavili, nego po glavi, koju su naknadno izmislili da bi potkrepljivala
svoje savete.
*****
Potekoa doktrinera je u tome to, od sree koju pripremaju za sve ljude, obino ne vide
sreu jednog oveka. Nevolju koju nanose svojoj okolini izvinjavaju maglovitom sreom
u nekom idealnom sutra (koja kao i Godo, naravno, nikad ne dolazi). U meuvremenu
ostaje bol koga ostavljaju za sobom.
*****
Srea je duboki zemljotres tela, neto to pomeri svaku ilicu sa svog mesta, te opijena
treperi u ekanju.
*****
Srean je dan koji kao sumrak pada preko ula, srea je ta bolna opna koja umotava
svaku misao u strahu za svoju sudbinu. Nita se za sebe ne plai tako kao radost.
*****
Srea bi htela da umre telo, da bi ovo zadralo samo nju kao svoju poslednju uspomenu:
ona je smrtonosna, jer svoj produetak trai i nalazi samo u smrti.
*****
Prepriavajui jednu ideju vie puta ja je doznajem. Moje prianje stvarno nema za cilj da
je nekome objasnim (jer ta se drugog tiu moje ideje i ta se mojih ideja tie neko drugi),
nego da se one u vie navrata objasne meni. Svakog puta dok ih saoptavam ja otkrijem
po jedno novo njihovo znaenje, poneku do sada potencijalnu mogunost koja tek u
kontraverzi dolazi do svoje pune realizacije.
*****
Srea mora biti neto veoma bezrazlono, gotovo praznije od praznine, svakako neka
vrsta nieg ili bar nieg odreeno srenog. To je vreme blagostanja. To nije nikakvo
razlono ushienje nego samo srea.
*****
Nije smisao apsurda da se ovek osea apsurdno, nego da je time nepropravivo
oneraspoloen: apsurd koji bi se prihvatio lojalno, ne bi bio ni najmanje apsurdan u
pogledu oseanja; bio bi to indolentan stav svesti prema svetu.
*****
Egzistencija nema svoju prolost ni svoju budunost samo sadanjost.
*****
Zamiljam kako bi na zanos splasnuo kada bi se Orion zvao Kolo majke Jevrosime.

Oboavanje imena je jo uvek recidiv pesnikog dara u ljudima oboabanje imena i

tajanstvenih zvukova. Svui u blato, to nije samo perverzan hir, nego filosofski metod
metod skidanja romantine i tradicionalne skrame sa stvari.
Dodue time gubimo po svoje ivote jedan neophodan san, ali dobijamo jasnost
obogaljeni za jednu lepotu, dobijamo jednu ortopedsku istinu umesto nje. Veliko je
pitanje ta je korisnije po moj opstanak (u njegovom bitnom, a ne bioloko-socijalnom
vidu) jedna zvezda koja e u dubokoj vodi neba sauvati svoju neprozirnost pod
mitskim imenom Aldebarana ili jedna zvezda iji mi elementarni sastav ne moe da ulije
ni poverenje ni divljenje?

Iz dnevnika - VIII deo

VIII deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekia (januar 1959)
Idealna sloboda je nemogua. Ona je pretpostavka budueg Boga i u sebi sadri pranaela
apsolutnog mira i smrti. Ono o emu raspravljamo je ili mehanika nezavisnost
(egzistencijalisti), vetaka volja (hrianski ortodoksi i nauni heterodoksi) ili racionalna
sloboda (moja pretpostavka o jednoj ostvarivoj slobodi).
*****
Drama je ili dobra ili loa: dobra ako dotie autotip stvarnosti, loa ako ga promai ili ga
zanemri (veliki deo savremene dramaturgije koji sa gledita vanosti po nas, konkurie
cirkuskim lakrdijama).
*****

Humanost
vie nije jedan stav prema svetu, jedna filosofija o svetu, jedno moralno iskustvo.
Humanost je stvar dobrog odgoja, dupka. Kako se dogodilo da humanost od jedne
metafiziko-etike kategorije postane drutvena konvencija? Mi nemamo udnju za
humanou, nas ue humanosti. Stoga se dogaa da je humanost neprimenljiva, osim
tamo gde nita ne staje.
*****
Lakardijaka zamena pojmova savremene civilizacije. Biti human trebalo bi da znai biti
mudar, a znai biti dobro vaspitan. Biti vaspitan trebalo bi da znai biti moralan, a znai u
moral preruiti svoje instinkte. Biti instinktivan, trebalo bi da znai biti slobodan, a znai
biti predodreen.
Biti predodreen trebalo bi da znai biti mrtav, a uvek znai obrnuto biti iv. Biti mrtav
trebalo bi da znai ne delovati, a znai iveti po svom stvarnom dejstvu (posthumna
egzistencija).
*****
Buenje je neka vrsta rekreiranja. Stvaram svet iz niega; jedan drugi unitavam. U
polusnu, meutim, oba se sveta proimaju, trajui na istom mestu kao senke
mnogobrojnih predmeta, koji se u poruzi fizici, nekim udom poklapaju. I to je
najprimamljivije ja postojim u svim tim svetovima, sluei se samo jednim telom.
*****
Nita nas ne moe spasti od roenja, a roenjem se zauvek opredeljujemo protiv slobode.
Ono to stvarno postiemo je sporadina mehanika nezavisnost, neto kao sloboda
izbora u malom (makrokosmos ostaje netaknut naom lanom slobodom) u obrisima, u
efemernostima, na periferiji sopstvene egzistencije. Mikroskopska sloboda sa kojom se
samo zabaurujemo pred sudbinom. Apsurdnost nae slobode.
*****

Meni je potreban Bog kao zapua za bocu. Bez Boga moj sistem nema smisla. Ali Bog
je jedini predmet sveta koga ovek moe stvoriti. Samo Bog moe jedan svet uiniti
sferinim. Svet kao lopta. Samo Bog koji se tek stvara moe biti osloboen jeretike
obrade.
Takav Bog ne deluje kao normativ, nego kao ukupan cilj sveta i njegove istorije. namesto
drutveno praktinog Boga dolazi objektivno praktian. On je iznad svake hereze, jer nije
gotov. Jeste kao racionalna budunost, nije kao ureivaka prolost, a njegovo prisustvo
je samo nerazvijena mogunost.
Kakav je to Bog za ije je odranje potrebna legija mislioca i itav jedan odbranbeni
mehanizam (Crkva)? Mom Bogu ne treba nita osim sveta. Ne prethodi Bog svetu, nego
svet Bogu. Da bi zapua imao smisla, potrebna je boca za njega. Zapua se pravi po
meri grlia. Ali ta je boca bez zapuaa?
*****
Izmeu hrianskih i komunistikih ortodoksa, izmeu desnih i levih budala, tesna su
vrata kroz koja poten ovek moe da proe.
*****
Postoji protivrenost izmeu slobodne volje i sudbinskih konstrukcija u kojima se ona
vri te stoga postaje neiskoristljiva. Sloboda je neiskoristljiva, to je sadrina apsurda koga
duhovna egzistencija otkriva u sebi; pojedinana svemo nije drugo do instrument opte
svemoi.
U postupcima nae slobode razvija se jedan sudbinski nacrt. Kako nijedna sloboda ne
moe imati uticaja na sudbinu niti aktivna biti u sudbini, to i bilo kakvi stavovi, moraju
biti iskljueni.
*****
Vernopodanika sloboda, to je sloboda jugoslovenskih pisaca. Ali istina retko koga hrani.
Utoliko pre se isplati biti konformista.
*****
Komunisti pod apstraktnom slobodom podrazumevaju svaku slobodu koja ne slui
njihovim ideolokim ciljevima. ta znai sloboda pisca u drutvu koga je prinueno da
brani?! ta znai sloboda koja se moe koristiti samo u jednom od politike izabranom
smeru?
ta to vredi, jednu jedinu misao moi kazati na hiljdu naina?! Zbog toga ta misao nee
postati neka druga! Uvek ostaje ona jedna jedina misao. To je sloboda roba! I on se kree
u granicama lanca, odnosno gospodareve volje. Odista nema razloga da se plaa jedna
knjievnost, ako elimo da bude dobra i slobodna.
*****
Ne verujem ni u jedno neposredno iskustvo vie nego u svoje miljenje, bez obzira
duguje li ono neto iskustvu ili svojoj refleksivnoj prijemivosti.
*****
Apsurdnost je stalan imanentan oblik moje egzistencije. Naa svemo je samo duhovna, u
svemu ostalom mi smo nemoni. Sa gotovim instrumentima slobode mi smo sasvim i
nepovratno sudbinski, mitoloki.

*****
Nama nisu potrebne nove rei nego nova znaenja starih rei, kojima bi moda trebalo
da, po Hakslijevom savetu, prethodi raskuenje starih. Uopte mislim da jedno temeljno
raskuenje ne bi svetu nita kodilo.
*****
Agnosticizam nije sistem nego stvar asti i linog, pre svega intelektualnog potenja.
Velikoj potenoj sumnji treba da budu podvrgnute najpre nae velike istine. Ukoliko su
istine vee, a naroito ukoliko su popularnije zasluuju veu sumnju i, naravno, veu
opreznost.
Nema stvari prema kojima oseam vee nepoverenje nego one koje zasluuju opte i
nepodeljeno poverenje. To mi izgleda kao kad bi cela publika nekog maioniara
verovala da on zbilja moe da uini to nam izgleda da ini.
*****
Politika pati od naslednih spasilakih instikata. Priznajem da nikad nita nisam toliko
mrzeo i prezirao kao mesijanstvo, neovenu tenju da se ljudima nametne neka formula
spasenja. Mrzim formulu oinstva, porodinosti, drutvenosti, dravnosti, formule
polnosti, religioznosti, merzim formulu civilizacije.
*****
Tek to se rodismo stavie nas u modele, koje je civilizacija vekovima pripremala za nas,
ne znajui nam meru, ali pretpostavljajui da se ona ne moe mnogo razlikovati od
prirodne mere svih ljudi. Ukoliko donesemo sobom neka razlikovanja behu ona vrlo brzo
unitena u ime oveanstva i, naravno, po nekoj katoliko-inkvizitorskoj logici, u ime
nas samih i naeg dobra.
Nikad me niko nije pitao ta je zapravo za mene dobro? A kad sam i bio pitan, moje
dobro nije uzimano u obzir. I ovoga puta u ime mog dobra.
*****
ivot sam po sebi nije nikakva prednost. Ni smrt, takoe.
*****
Najvie se plaim ivota koga bih bio prinuen da se stidim ili odriem. Plaim se da
doem u situaciju da samoubistvo izaberem kao jedini nain da se sauvam.
*****
Pripremamo ili uobraavamo da pripremamo dobru budunost svojoj deci, a o toj deci
nita ne znamo. Nju uopte ne uzimamo u obzir. Gradimo svet prema svom liku, a kd
budu oni to dolaze trebalo u njemu da se nastane, moe se dogoditi da ga nau tesnim,
ravim, nakaznim ili smenim, to je jo gore. ta vredi to delamo za budunost kad
nismo u stanju da ocenjujemo sa gledita budunosti.

Iz dnevnika - IX deo
IX deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekia (januar - februar 1959)

Oni koji e doi posle nas nee pogledati na testament, gledae na svet, nee mariti za
nae ideale, nego za nau stvarnost, nee nas meriti po onome to smo hteli, nego po
onome to smo uinili.
*****
Nema slobode koja bi bila konstitucionalna. Ne postoji pravo na slobodu, nego korist od
slobode (pa i to ne bezuslovno).

*****

Efikasna

politika ne sme da bude nerazumljiva, to znai zainteresovana samo za neke idealne i final
ne oblike drutva kojima tei. On
jedva sme da poziva na rtve iji smisao ne bi bio izraen u kakvom bliskom dobitku
.Ona ne sme pretovariti jedan narod, kao posredstvo svojih ideja, ciljevima koj
i su potpuno van domaaja njegovih, prekih i aktuelnih interesa. (Politika munjevitog p
bertetski brzopletog obrazovanja narodnih komuna u Kini.) Ona mora tedeti strpljenje
snagu grae koju organizuje. Najpre proiriti sud, pa onda sipati tenost
njeg
; u protivnom tenost e proizvesti raspadanje suda propae i narod i dogma.*****T
ekui cilj je popularan on se prihvata, nikad natura kao nuno zlo poli
tike da bi drutveni organizam bez izlinog trenja mogao da se upuuje onom pravom fin
lnom.Nikad finalni ne sme da biti prenebregnut za raun popularnog, jer time politika posta
je neefikas
, ali ni popularni zanemaren za raun finalnog, jer time politika deluje neefikasno.Pol
itika ne moe biti efikasna ako previdi prvi, jer se time odrie jedinog uslova svoje met
fizike opravdanosti; ona ne moe biti ef
kasna
i ako previdi drugi, jer time oduzima sebi mogunost da na prvom uopte deluje.***
**Mada komunisti ne tee nekom metafizikom cilju, pa im politika nuno ne moe biti efika
sna, ona nije ni popularna, stoga to uhvaeni u klopci, komunizam kao f
alni cilj i socijalizam kao privremeni cilj, zaboravljaju naelo stepenosti ciljeva
.Komunisti hronoloki drugostepene ciljeve pretpostavljaju hronoloki prvostepenim.
Isuvie zainteresovani, zaslepljeni buduim izgledom stvari, u zabludi da ga ve sad obl
ikuju, oni zaboravljaju na njihov izgled sada, na trenut
stanje stvari. Brzina nije nikakav vredan pojam u istoriji. Brz je konj, a ne svet
.Vei otpor koji time izazivaju, zahteva i ozbiljnije sankcije koje sa svoje strane
reciprono umnoavaju otpor i demobiliu narodnu vitalnost. Finalni cilj e zbog toga trpeti,
jer je drutveno telo jedini instrument preko koga jedna ideologi
a taj
cilj postie. Niko ne ubija magarca na ijim leima oekuje da prevali dug put.*****K
akvog znaaja ima da li e jedan drutveni ideal biti postignut za sto ili za hiljadu
godina? Naroito ako smo svesni da ako ga
limo
o svaku cenu postii za sto, neemo doi do njega ni za hiljadu, a moda nikad.**
***I revolucija i reformacija predstavljaju prinudu u njenim razliitim stadijumima. Pr
eformacija (preobraaj, unutranja reformacija) je uvek nepris
na, spontana i jedini elemenat prinude koji se u njoj opaa to je izvesni podsticaj.Pre
tpostavlja se naime da svako drutveno stanje potencijalno sadri u sebi svoje budue form
e i da se realiteti sutranjeg idealnog stanja nalaze u idealima dananjeg rea
iteta
Efikasna politika stvara pogodnu temperaturu za spontanu preformaciju drutva.

*****
Bog nije predmet vere, jo manje obreda, najmanje straha; Bog nije objekt nae
emotivnosti ni nekog intuitivnog poimanja nego istog umstvovanja, i to je vanije
naeg postojanja. Bog nije izvor, nego ishod nae akcije.
Bog nije u poetku, nego na kraju. Ne stvara Bog nas, nego mi Boga. Ne sadri nas Bog,
nego mi Boga. Ne zavisimo mi od Boga, nego Bog od nas. Poloaj oveka nije poloaj
setnog iekivanja; ako znamo da nikad pre ovog trenutka nismo bili, i da posle njega
nikad neemo biti, svaki trenutak postaje dostojan kulta.
*****
Sloboda je jedini ljudski vid fatalnosti. Ona ini da biramo neizbenosti. Da biramo
zaista, ali i da ono to izaberemo zaista bude neizbeno.
*****
Istina postaje zlatna tek kada se oisti sumnjom. ista istina mora biti isprata iz sto voda.
Ako pri tome iezne, ta mari!
*****
Flober sa pravom konstatuje da je dobra pripovetka, roman, drama, uvek pisana u obliku
piramide, u jednom trenutku, koji e odgovarati svrsi, sve strane piramide (sve
komponente proze) tei e se u zajedniki vrh. Vrh je rezultanta. Rezultanta je poenta bez
obzira da li je prizor, stanje, ideja, dogaaj.
*****
Ako je potrebno da praroditeljski greh bude iskupljen rtvom, koju e na krstu uiniti son
Boiji, onda zato je potrebno da ova rtva bide praena novim oveijim grehom .
raspeem spasioca? Tek to je spaseno i kroz to to ga spasava od greha, oveanstvo
samim svojim spasenjem, posredstvom svog iskupljenja pada u nov greh.
rtva Hristova je uzaludna po samoj konstrukciji iskupljenja. Adamov greh je iskupljen,
ali upravo tim iskupljenjem Adam grei jo jednom. Jedan greh je zamenio drugi greh. to
je sutina biblijskog iskupljenja praroditeljskog greha.