SEMINARSKI RAD

TEMA: Definisanje koordinata boje prikaznih

ureaja (monitora) razliitim mernim ureajima

Profesor:
Dr Sandra Dedijer
Asistenti:
Ivana Juri
Ivana Tomi

Studenti:
Sneana urica Gi36/2011
Jelena Paji f1601
Ivan Jeli Gi117/2011

Novi Sad, 2015.

SADRAJ
1. UVOD....................................................................................................................3
1.1. Cilj i predmet rada................................................................................................3
1.2. Nain reavanja problema....................................................................................3
2. TEORIJSKI DEO......................................................................................................3
2.1. Emisija svetlosti.....................................................................................................3
2.2. Emisioni ureaji - monitori....................................................................................3
2.3. Nain merenja emisije monitora..........................................................................4
2.4. Spektrofotometar.................................................................................................5
2.5. Kolorimetar...........................................................................................................5
2.6. Poreenje Spektrometrije i kolorimetrije.............................................................6
2.7. CIE Lab prostor boja..............................................................................................6
2.7. Ton boje................................................................................................................7
2.8. Svetlina boje..........................................................................................................7
2.9. Hromatinost boje................................................................................................8
2.10. Apsolutna razlika boja E...................................................................................8
2.11. Srednja vrednost.................................................................................................9
2.12. Standardna devijacija.........................................................................................9
2.13. Koeficijent varijacije............................................................................................9
3. EKSPERIMENTALNI DEO........................................................................................9
3.1. Metod rada...........................................................................................................10
3.2. Korieni softveri i ureaji....................................................................................10
3.2.1.Xrite i1 Pro - Spektrofotometar 10
3.2.2. Spyder 3 - Kolorimetar................................................................................11
3.2.3. Monitor Fujitsu E23T-6...............................................................................12
3.3. Prikaz rezultata......................................................................................................13
3.4. Preciznost merenja...............................................................................................15
4. ZAKLJUAK...........................................................................................................15
LITERATURA..............................................................................................................16

1. UVOD
1.1. Cilj i predmet rada
Definisanje koordinata boje prikaznih ureaja (monitora) mernim ureajima podrazumeva da analizirajui rezultate dobijene razliitim mernim instrumentima na istim prikaznim ureajima, utvrdimo u kom opsegu se analizirane vrednosti boja kreu, iskljuujui tako ljudski faktor i subjektivne uticaje u utvrivanju
tane vrednosti koordinata boja na prikaznim ureajima, odnosno utvrivanju ispravnosti prikaznog ureaja (monitora). Pod pretpostavkom da je prikazni ureaj ispravan, ovakvim pristupom se takoe mogu
odrediti odstupanja i ispravnost mernih ureaja, komparacijom dobijenih vrednosti izmeu vie mernih
ureaja.
1.2. Nain reavanja problema
Predmet rada podrazumeva da se korienjem vie mernih ureaja, (u ovom sluaju dva merna ureaja),
dobije niz podataka koji predstavljaju vrednosti izmerene na razliitim takama prikaznog ureaja, za
jednu istu boju. Broj taaka koji se koristi u ovom postupku dobijanja izmerenih vrednosti je pet, po jedna
u svakom uglu, i jedna u sredini prikaznog ureaja. Postupak se ponavlja za pet razliitih boja. Analizom
dobijenih, odnosno izmerenih vrednosti, dobijaju se srednje vrednosti, standardna devijacija i koeficijent
varijacije za svaki ureaj posebno, i to za svetlinu i hromatinost boje. Komparacijom vrednosti dobijenih
merenjem i jednim i drugim ureajem za jedan isti prikazni ureaj, dobijaju se jasni indikatori da li prikazni ureaj celom svojom povrinom emituje iste tj. sline vrednosti za svaku boju posebno, odnosno da li
je prikazni ureaj ispravan ili postoje odstupanja.

2. TEORIJSKI DEO
2.1. Emisija svetlosti
Emisija svetlosti je odavanje elektromagnetnog zraenja na nain transformisanja drugih formi energije
u svetlosnu. Nastaje na principu otputanja absorbovane energije na atomskom nivou tako to pobueni
atomi materijala otputaju energiju koja se opaa kao svetlosna. Ova pojava je prouzrokovana fizikim i
hemijskim procesima (Dedijer, 2015).
2.2. Emisioni ureaji - monitori
Svaka boja je rezultat emisije svetlosti odreenog svetlosnog izvora, refleksije svetlosti od povrine predmeta i prijema reflektovane svetlosti u ljudskom oku. Da bismo videli bilo koju boju, neophodan je izvor
svetlosti. Izvori svetla kao to je sunce emituju belu svetlost koja se sastoji od celog spektra boja. Svaka
boja je svetlost odreene talasne duine. Ljudsko oko opaa samo mali deo svetlosnog spektra talasnih
duina od 380 nm do otprilike 780 nm. Postoje dva tipa fotoreceptora u oku, od kojih su jedni zadueni
za raspoznavanje svetline objekata odnosno svetlosti, dok drugi opaaju boju kao crvenu, zelenu i plavu, ijim meanjem dobijamo ceo vidljivi spektar boja. Isti princip sinteze boja je primenjen kod (CRT)
monitora. Tri svetlosna snopa crveni, zeleni i plavi, usmeravaju se na fosfore ekrana rezultujui slikom
odreenih boja na monitoru. Meanjem crvene, zelene i plave boje moemo dobiti bilo koju boju, u zavisnosti od intenziteta pojedinanih osnovnih boja. Ovo predstavlja aditivnu sintezu boja - dodavanjem
pojedinanih boja odnosno poveanjem njihovog intenziteta dobijamo svetliju boju. Meanjem crvene,
zelene i plave boje istog intenziteta dobijamo belu boju.
Svaki ureaj karakterie odreeni spektar gamut boja koje ureaj moe da reprodukuje. Monitore odlikuje prilino velik gamut (vei od gamuta tampe), dok od navedenih ureaja po pravilu najvei gamut
imaju skeneri (slika 4). Gamut boja odreenog ureaja se obino predstavlja u XYZ, La*b* ili xyY dijagramu
koje je ustanovila organizacija CIE (Commision Internationale de lEclairage / International Commission on
3

Illumination). Svaki gamut boja odreenog ureaja je trodimenzionalan oblik; zbog praktinosti prikazivanja
obino se sreemo sa dvodimenzionalnim prikazima koji predstavljaju samo presek datog gamuta (Potran,
2012).
2.3. Nain merenja emisije monitora
Najtaniji opis emisije monitora se moe dobiti na nain odreivanja spektralne krive emisije. Intenzitet emitovane svetlosti na svakoj talasnoj duini ini ukupnu koliinu emitovane energije. Najea 2 naina merenja
stimulusa na monitoru su kolorimetrijski i spektrometrijski. Kolorimetar meri CIE tristimulusnnih vrednosti
za odreeni stimulus, a spektrofotometar meri spektralnu reflektansu ili transmitansu. Osim ta dva naina
merenja hromatinosti u upotrebi su merenja sa skraenim spektrometrom (merenje optike osobine na jednoj ili vie diskretnih pozicija na spektru), spektrometrom(meri optiku osobinu u funkciji talasne duine),
spektroradiometrom (meri spektralnu emitanciju-zraenje)(Dedijer, 2015). Na slici 1 prikazana su dva naina
merenja stimulusa na monitoru.

Spektrometrijski
Kolorimetrijski
Slika 1. Merenje stimulusa na monitoru spektrometrijski i kolorimetrijski (Dedijer, 2015)

Mjerenje boja je bitno zbog:

potrebe za objektivnim usporeivanjem boja,
kontrole boja na reprodukciji,
odreivanja tolerancija za reprodukciju pojedinih boja na otisku,
kontrole pojedinih faza u reprodukcijskom procesu,
kalibracije ulaznih i izlaznih ureaja, i dr.
Da bi se dobila maksimalna veliina gamuta odnosno maksimalan broj boja na nekom ureaju, mora se pravilno podesiti, tj. kalibrisati. Kalibracija predstavlja podeavanje ureaja, tj. promenu njegovog ponaanja
do odreenog eljenog stanja ureaja. Kalibracija ureaja je bitna da bi se dobilo najbolje mogue stanje ureaja, u kojem on ima maksimalan gamut boja i konzistentnu nepromenljivu reprodukciju boja. Kalibracija
predstavlja podeavanje ureaja, tj. promenu njegovog ponaanja do odreenog eljenog stanja ureaja.
Kalibracija ureaja je bitna da bi se dobilo najbolje mogue stanje ureaja, u kojem on ima maksimalan gamut boja i konzistentnu, nepromenljivu reprodukciju boja. Kalibracija se vri pomou softvera ili kombinacijom softvera i hardvera. Softverska kalibracija je ograniena u pogledu preciznosti jer se njena procena u toku
kalibracije vri iskljuivo okom, ali je svakako bolje pristupiti i ovakvom tipu kalibracije nego ostaviti monitor
nekalibrisan. Popularni program za softversku kalibraciju monitora je Adobe Gamma koji se dobija instalacijom nekog od Adobe-ovih paketa. Relativno jednostavan sofver koji prua i kalibraciju monitora je i Chromix
ColorThink. Za preciznu kalibraciju ureaja koriste se ureaji koji se nazivaju spektrofotometri i kolorimetri.
Razlika izmeu ova dva tipa je u tome to spektrofotometri mere intenzitet svetlosti na odreenoj talasnoj
duini, dok kolorimetri sva merenja pretvaraju u RGB vrednosti. Spektrofotometri su po pravilu precizniji od
kolorimetara i osim kalibracije monitora (emisija svetlosti) mogu da kalibriu i tampae, odnosno registruju
svetlost koja se reflektovala od papira ili neke druge podloge. Popularni proizvoai spektrofotometara i kolorimetara su X-rite, ColorVision, Pantone itd. Svaka kalibracija rezultuje pravljenjem ICC profila ureaja. ICC
profil je skup podataka o datom ureaju i on opisuje kako taj ureaj vidi odnosno reprodukuje boje (Potran,
4

2012). ICC profil obuhvata karakteristike ureaja u smislu njegovih: gamuta tonova boja i svetlina njegovih
osnovnih koloranata (osnovnih boja), dinamikog opsega bele take i krivih reprodukcije tonova boja.
2.4. Spektrofotometar
Spektrofotometar je ureaj koji meri promene u refleksiji, transmisiji ili zraenju, u intervalima, du talasnih
duina vidljivog dela spektra. Kao rezultat merenja faktora refleksije ili transmisije u pojedinim talasnim podrujima (intervalima) dobija se spektrofotometrijska kriva. (U grafikoj industriji najee se koriste spektrofotometrijske krive u podruju od 350 nm do 750 nm.) Rad ureaja temelji se na rastavljanju belog svetla na
pojedinane talasne duine pomou monohromatora (prizma ili optika reetka). Njima se osvetljava ispitivani uzorak boje i beli standard (najee magnezijum-oksid). Postupak se izvodi redom s monohromatskim
svetlima du itavog spektra. Reflektirano svetlo dolazi do fotoelije, koja ih pretvara u elektrine impulse.
Impulsi se dalje preraunavaju tako da se na skali mogu oitati faktor refleksije ili transmisije, pri odreenoj
talasnoj duini, u odnosu na beli standard. Kao grafiki prikaz merenja dobije se spektrofotometrijska kriva.
Na slici 2 je prikazana opta ema spektrofotometra.

Slika 2. Opta ema spektrofotometra (Dedijer, 2015)

Savremeni spektrofotometri sadre informacije o CIE standardnom posmatrau, krivama spektralne emisije
za mnoge standardne izvore svetla i mikroraunar za izraunavanje CIE tristimulusnih vrednosti. Na osnovu
CIE koordinata koje se mogu izraunati za boje pod razliitim izvorima svetla, moe se predvideti koji e izvori
svetla dovesti do pojave metamerizma (Kurei, 2007).
refleksiju sa uzorka u celoj vidljivoj oblasti, sa korakom koji moe biti od 1 do 20 nm. Za spektrofotometre koje
koristimo u kolor menadmentu tipian je korak od 10 nm. Na osnovu ovako precizno utvrene spektralne
karakteristike svetlosti reflektovane sa objekta, moe se dobiti najiri skup kolorimetrijskih i denzitometrijskih
veliina (ivkovi, 2012).
Tri naina (geometrije) merenja:
1. sferna - svetlost je jednolino rasprena (difuzna) unutar sfere (unutranjost je obojena belom bojom, barijev sulfat). Pri merenju moe uzeti u obzir sjajnost. Izbor kad je uzorak sa teksturom,hrapav ili sjajan.
2. 0/45 ili 45/0 - svetlost na uzorak dolazi samo sa jedne strane. Meri boju na nain na koji bi je videlo (doivjelo) ljudsko oko. U merenju zanemaruje sjaj.
3. multi-angle - najnoviji nain koji se koristi za merenje specijalnih boja (auto industrija).
2.5. Kolorimetar
Kolorimetar je ureaj koji meri tristimulusne vrednosti boja (na nain slian ljudskom doivljaju boja), u pravilu podeenom prema krivoj standardnog promatraa. Merenje boja kolorimetrom temelji se na uporeivanju
ispitivane boje s bojom nastalom u kolorimetru meanjem osnovnih boja aditivne sinteze, prema Grassmanovim zakonima. Kolorimetri direktno mere CIE kolorimetrijske koordinate. Prijem svetla preko tri sistema koji
imaju spektralnu osetljivost koja odgovara funkcijama usaglaenog stimulusa boja CIE stadardnog posmatraa. Izvor svetla simulira D65 ili C.Merna geometrija najee 45/0. Jedna od najvanijih prednosti kolorimetra
5

je da omoguava izraunavanje E razlike boja, na temelju razlika u svetlini, tonu i hromatinosti. Dozvoljena
odstupanja su standardizovana za razliite vrste proizvoda. Glavni nedostatak kolorimetra je nemogunost
registrovanja metamernih boja. Oni su ogranieni na standardnog promatraa i na samo jedan standardni
izvor svjetla (A ili D65), pa ne mogu provjeriti da li se dva razliita uzorka boja vizuelno poklapaju pod razliitim
izvorima svetla (Kurei, 2007). Na slici 3 je prikazana opta ema kolorimetara.

Slika 3. Opta ema kolorimetara (Dedijer, 2015)

2.6. Poreenje Spektrometrije i kolorimetrije

Ljudsko oko moe videti svetlost u vidljivom spektru, iako svetlost nije jednaka boji. Svetlo je definisano
kao energija elektromagnetskog zraenja koja stimulira mrenjau na oku i omoguuje vid. Stimulacija oka
se prenosi mozgu, i tu se stvara koncept boje po prvi put, kao odgovor mozga na informacije poslate od
strane oka. Princip po kom kolorimetar vidi boje je slian ljudskom. Metoda koritena u kolorimetru se zove
tristimulusna metoda; kolorimetri koji koriste ovu metodu su dizajnirani da mjere svetlost na nain jednak
onome kako ljudsko oko doivljava svetlost. Tristimulusni kolorimetar ima znaajne karakteristike kao to su
niska cena, kompaktna veliina, vrhunska mobilnost i jednostavan rad. Kolorimetri mogu jednostavno odreivati tristimulusnu vrednost. Kolorimetar nije primeren za kompleksne analize boja kao to je metamerizam.
Druga metoda za merenje boja koristi spektrofotometar; instrument za merenje boje koristi metodu merenja
spektralnih karakteristika svjetla i onda rauna tristimulusne vrednosti bazirane na jednaini za CIE Standard
Observer funkcije. Spektrofotometar ima visoku preciznost i poveanu prilagodljivost. To je pogodno za kompleksnije analize boja zato to moe odrediti spektralnu refleksiju na svakojtalasnoj duini. Spektrofotometar
moe biti puno skuplji nego kolorimetar. Kolorimetar se uglavnom koristi u proizvodnji za merenja razlike
boje. Spektrofotometar se koristi za analize visoke preciznosti i za upravljanje bojama uglavnom u laboratorijima te istraivanje i razvoj aplikacija. Kod merenja sa spektrofotometrom dobijamo pun opis stimulusa, irok
opseg i spektralni raspon, a jedina mana je merni otvor koji ima mali prenik, i dolazi do uma na signalu
prilikom merenja (Kurei, 2007).
2.7. CIE Lab prostor boja
Skraenica Lab se odnosi na tri vrednosti koje ovaj sistem koristi da bi opisao boju. L je novo svetlinedok a i b
vrednosti predstavljaju hromatinost boje, odnosno obojenost iz sledeih odnosa: zeleno u odnosu na crveno
(a) i plavo u odnosu na uto (b). Ove vrednosti se izraunavaju iz XYZ numerikih podataka. CIE Lab obezbeuje sistem definisanja boje pomou postojeih standarda za kolorimetriju umesto vezivanja za odreene
ureaje. Zbog toga se ovaj sistem naziva esto univerzalim. Na slici 4 dat je CIE Lab sistem predstavljanja boja
(Novakovi et al, 2009). CIELAB je trodimenzionalni prostor boja nezavisan od ureaja baziran na percepciji
boje standardnog pomatraa definisanog od Meunarodne komisije za osvetljenje. Numerike vrednosti u
6

CIELAB modela opisuju sve boje koje zdravo ljudsko oko moe razlikovati. Boje se opisuju putem tri komponente: svetlina L (luminanca) i a (crvena i zelena) i b (plava i uta). Svetlina je ahromatska komponenta, dok
su a i b hromatske komponente. Svetlina se meri od 0 do 100 po vertikalnoj osi, gde je 0 vrednost za crnu, a
100 za belu (Kurei, 2007).

2.7. Ton boje

Slika 4. CIE Lab prostor boja (Colorbrate,2013)

Ton boje se moe definisati kao osobina vizuelnog opaaja prema kome se povrina koja se posmatra doivljava kao neka od boja: crvena, uta, zelena ili plava, ili kao kombinacija od te dve boje. Definicija akcenat stavlja
na osnovne tonove koji prate teoriju oponentnih boja i injenicu da se neki tonovi nikad ne doivljavaju zajedno (crveno-zeleno ili uto-plavo). Prema tonu boje razlikujemo ahromatske i hromatske boje. Hromatske
boje definiu se kao one koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeleja). Ahromatske boje su one
koje nemaju ton. Razlika u tonu boje H rauna se prema jednaini (1) (Dedijer, 2015).

(1)

gde je:
H - Razlika u tonu boje
E - Apsolutna razlika boja
C - Razlika u hromatinosti
2.8. Svetlina boje
Kada se govori o svetlini, razlikuje se pojam relativne svetline i pojam apsolutne svetline. Apsolutna svetlina
se moe definisati kao osobina vizuelnog opaaja prema kojoj se povrina koja se posmatra doivljava kao
da emituje vie ili manje svetla. Relativna svetlina se definie kao svetlina povrine ocenjena u odnosu na
svetlinu slino osvetljenog objekta koji se doivljava kao beo ili visoko refleksan. Relativnom svetlinom se
odlikuju samo odnosne (pripadajue) boje. Zakljuuje se da za definisanje relativne svetline je neophodno
postojanje referentnog objekta koji je slino osvetljen i izgleda beo u odnosu na iju svetlinu se i relativna
svetlina definie. Relativna svetlina predstavlja apsolutnu svetlinu normalizovanu na promene u osvetljenju
i uslovima posmatranja. Ukoliko raste jaina osvetljenja apsolutna svetlina e se menjati, dok e relativna
ostati konstantna (Dedijer, 2015). Razlika u svetlini boje se rauna preko jednaine (2).
L= L1 - L2

(2)

gde je:
L - razlika u svetlini
L1 - Izmerena svetlina na prvom ureaju
L2- Izmerena svetlina na drugom ureajuu

2.9. Hromatinost boje

Hromatinost se definie kao intenzitet boje povrine posmatran u odnosu na svetlinu slino osvetljene povrine koja se doivljava kao bela ili visoko refleksna. Vano je primetiti da, govorei opet o odnosnim (pripadajuim) bojama, za date uslove posmatranja i za nivo svetline u opsegu fotopskog vienja, stimulus boje date
hromatinosti i datog faktora svetline, ima priblino konstantnu hromu (hromatinost) za sve nivoe svetline
(izuzevi sluaj visoke svetline). Drugaije reeno, sa poveanjem svetline poveava se i intenzitet boje ali
hromatinost boje ostaje nepromenjena jer se poveava i svetlina referentnog stimulusa koji se doivljava
kao beo, odnosno, u skladu sa definicijom, intenzitet boje povrine posmatran u odnosu na svetlinu slino
osvetljene povrine koja se doivljava kao bela, ostaje konstantan. Sa druge strane, hromatinost boje e se
poveati ako se faktor svetline , tj. odnos svetline posmatrane povrine sa odreene pozicije i osvetljene na
odreeni nain, i svetline difuzne bele povrine posmatrane pod istim uslovima poveava. Hromatinosti se
rauna prema formuli (3) (Dedijer, 2015).
(3)
gde je:
a- razlika na crveno - zelenoj osi
b - razlika na uto - plavoj osi
2.10. Apsolutna razlika boja E
Razlika izmeu dve boje jekorisna u odreivanjju korektnosti reprodukcije boja i definisanje granica tolerancije za reprodukciju boja. Dobijene razike L, a i b predstavljaju totalnu razliku ili rastojanje na CIELab dijagramu i mogu se predstaviti jednainom koja je poznata kao apsolutna razlika boja E, jednaina (4) (Karlovi,
2014).

gde je:
E - Apsolutna razlika boja
a = a1 - a2
b = b1 - b2
L = L1 - L2

(4)

ISO standardi iz serije 12647 propisuju Lab koordinate punih tonova osnovnih boja (c, m, y i k) u raznim
tehnikama tampanja na razliitim podlogama. Osim toga, date su i preporuene vrednosti Lab koordinata
dvobojnih kombinacija punih tonova odtampanih jedna preko drugog. Kada se u jednainu za E ubace referentne Lab vrednosti iz standarda i izmerene vrednosti sa otiska, dobija se odstupanje u boji (ivkovi, 2012).
Razlike boja se mogu jednostavno definisati prema kriterijumu vrednosti E (Schlpfer, 2002) i prikazane su
u tabeli 1.
E< 0,2

razlika u boji nije vidljiva

E<0,5

preciznost instrumenta, zanemariva razlika

E 0,2-1,0

razlika u boji je zametljiva, vrlo mala razlika

E 1,0-3,0

razlika u boji je vidljiva, mala razlika

E 3,0-6,0

razlika u boji je dobro vidljiva, oita razlika

E 6,0-12,0

razlika u boji je vrlo dobro vidljiva, iznimno

velika razlika

2.11. Srednja vrednost

Sednja vrednost ili aritmetika seredina se rauna za neki skup brojeva i dobijamo je kada zbir svih lanova
skupa podelimo sa brojem lanova skupa, ili matematiki prikazano u jednaini (5).

(5)

gde je:
x - aritmetika sredina
n - broj lanova skupa
xi - ito merenje
2.12. Standardna devijacija
Je niz niz brojeva koji nam govore koliko su pojedinana merenja tipino udaljena od sredine uzorka to je
prikazano u jedaini (6).

gde je:
s - standardna devijacija
xi - ito merenje
x - aritmetika sredina
n - broj merenja

(6)

2.13. Koeficijent varijacije

Koeficijent varijacije se rauna prema jednaini (7) i predstavlja odos izmeu standardne devijacije i srednje
(aritmetike) vredosti.
KV= SD / SV *100%

(7)

KV- Koeficijent varijacije

SD - Standardna devijacija
SV - Srednja vrednost

3. EKSPERIMENTALNI DEO
U ovom delu rada dat je opis ispitivanja razlike u svetlini, hromatinosti i boji za svaku merenu boju na monitoru uz korienje dva razliita ureaja, spektrofotometra i kolorimetra. Na osnovu dobijenih vrednosti prikazuje se razlika na a i b osi. Na osnovu standardne devijacije i koeficijenta varijacije ije su formule prikazane
u teorijskom delu procenjujemo preciznost i tanost merenja, odnosno koliko su merenja stabilna i ponovljiva. Takoe, za dobijene podatke za svaku boju raunamo apsolutnu razliku boja, razliku u svetlini i razliku
u hromatinosti izmeu srednjih vrednosti dobijenih merenjem. Podaci dobijeni merenjem su uporeivani
meusobno i sa standardnim vrednostima.

3.1. Metod rada

Cilj rada je da se preko izmerenih stimulusa na monitoru odredi koja je razlika u svetlini, hromatinosti i boji
za svaku boju (crvena, zelena, plava, bela i crna) uz upotrebu dva razliita merna ureaja. Stimulusi su mereni
spektrofotometrijski i kolorimetrijski, odnosno korieni ureaju su Xrite (spektrofotometar) i Spyder 3 (kolorimetar). Radni tok eksperimenta je sveden na sledee korake:
1. Pravljenje test karte u Photoshop-u
2. Merenje stimulusa sa mernim ureajima
3. Raunanje srednje vrednosti (SV), standardne devijacije (SD) i koeficijenta varijacije (SV)
4. Raunanje apsolutne razlike boja (E), razlike u hromatinosti (C) i razlike u svetlini (L)
5. Grafiki prikaz rezultata
Kao referentne vrednosti je pravljena test karta u Photoshop-u za svaku boju. Veliina merenih polja je 10x10
cm i podeavanje na Monitor Colors. Vrednosti koje se unose za boje su: crvena (255,0,0), plava (0,0,255),
zelena (0,255,0), bela (255,255,255) i crna (0,0,0). Zatim se mere CIE Lab vrednosti svake boje pet puta, prvo
sa jednim pa sa drugim ureajem. Prilikom povezivanja ureaja sa raunarom neophodno je instalirati odgovarajue softvere i proveriti detekciju. Prilikom merenja sa spektrofotometrom potrebno je izabrati mod u
kome se radi, a to je u ovom sluaju Spectral Tools. Neophodno je da za ovaj ureaj izvri kalibracija prvo na
beloj ploici, pa na beloj pozadini na monitoru.
Prilikom merenja boje na monitoru dodaje se jo jedan ureaj koji ne dozvoljava oteenje i spreava ulazak
ambijentalnog svetla u merni otvor prilikom merenja. Ureaj se postavi na monitor, i pritisne bilo koji taster
na raunaru nakon ega se pojavljuje Graph/Get Sample, prilikom potvrde dobija se informacija o luminansi,
temperaturi boje, krivaspektralne raspodele energije i Lab koordinate koje su ovde bitne. Prilikom rukovanja
sa kolorimetrom nema potrebe za pripremom mernog ureaja ni kalibracijom prilikom merenja. Ureaj je
manji, postavi se merna glava na boju zatim potvrdni klik na Take Reading pri emu se prikazuju vrednosti na
monitoru za fluks, vrednosti u XYZ prostoru boja i Lab koordinate. Zadatak je bio poreenje Lab koordinata
kolorimetra sa kordinatama dobijenim na spektrofotometru.
3.2. Korieni softveri i ureaji
3.2.1.Xrite i1 Pro - Spektrofotometar
Industrijski standardni i1Pro spektrofotometar omoguava super brza merenja i tano prepoznavanje polja
za oba profilisanja, kako emitivna (monitori) tako i refleksivna (tampa). Novi i1Profiler softver koji kombinuje najbolje osobine svojih prethodnika i1Match, ProfileMaker i MonacoProfiler softvera, biranjem izmeu
osnovnog, koristei arobnjak interfejs ili naprednog interfejsa baziranog na potrebama korisnika, mogue je kreiranje veoma kvalitetnih, preciznih i prilagodljivih color monitor profila. Sa i1Profilerom se mogu brzo
i lako kreirati prilagoeni profili za monitore koji osiguravaju da su boje koje se uoavaju istinite. Ne samo
za monitore nego i za projektore,skenere,CMYK i RGB tampae. Mogue je usaglaavanje svih monitora u
radnom okruenju sa referentnim profilima.Spektar svetlosti pada na niz dioda koji meri koliinu svetla na
svakoj od talasnih duina. Xrite i1 Pro je spektrofotometar koji obuhvata raspon talasnih duina od 380 nm
do 730 nm u koracima od 10 nm. Geometrija merenja je 45/0, odnosno usmerena direktna koja iskljuuje
spekularnu komponentu i na ovaj nain daje samo informacije o izvoru svetla. Spektralni podaci izmereni
spektrofotometrom su oitani pomou softverskog paketa Babel Color CT&A koji omoguava povezivanje
raunara sa mernim ureajem i eksportovanje merenih podataka u eljenom oblikui1Pro spektrofotometar
snima ambijentalne uslove osvetljenja,kao i spot boje na doslovno svakoj povrini,i to omoguava da se stvore optimalnih profila,posebno kod gledanja kritinih boja za rad. Na slici 5 je dat izgled ureaja Xrite i1-Pro
(TftCentral,2012).
Jedino ogranienje ovog spektrofotometra se ogleda u merno opsenoj mogunosti koja nije velika,moe
precizno da izmeri do 0.2 cd/m2, to je mana u odnosu na neke druge uredjaje koji pri merenju idu i do 0,02
cd/m2. U tabeli 2 su prikazane tehnike specifikacije ovog ureaja.
10

Tabela 2. Specifikacije ureaja Xrite i1 - Pro

Analiza spektra

Holografska difrakcija,
reetka sa 128pixela.

Optika rezolucija

10nm

Fiziki interval uzorkovanja

3.5nm

Spektralni podaci

Opseg: 380-730nm, u koracima od po 10nm.

Merni otvor

Prenik: 4.5mm.

Geometrija ureaja

45/0

Izvor svetlosti

Volframske sijalice (Tipa A).

Formatni podaci

Spektralno zraenje (mW/nm/

m2/sr);
SvetlinaY(cd/m2)

Tip

Kosinusno ispravljena glava za

merenje difuzne svetlosti.

Prenik

6.0mm

Slika 5. Izgled ureaja ureaja Xrite i1 - Pro (Wordpress,2010)

Opseg merenja

0,2-300cd/m2

Dimenzije

Duina 151mm, irina

66mm, visina 67mm
(6x2.6x2.6 ina)

Teina ureaja

185g (6.5oz)

Dodatna oprema

Kalibraciona ploa, USB

kabl, dra monitora,
pozicioner mete, skenirajui lenjir, glava za merenje
svetlosti.

Filtri

Bez UV filtra (filtri nisu

promenjivi)

Formatni podaci

Upijajue spektralno
zraenje (mw/nm/m2);
Osvetljenje Y (lux).

Napajanje

Ureaj snabden USBom,bez upotrebe dodatne baterije ili punjaa

Slika 6.Izgled kolorimetra Spyder 3 (Steves, 2014)

3.2.2. Spyder 3 - Kolorimetar

Spider 3 poseduje senzor punog spektra 7-boja koji karakterie varijabilnost irokog opsega boja i opsega
monitora. Trea generacija filtera poseduje dvostruko oklopljene filtere to omoguava dui i bolji uinak. U
proseku tanost i preciznost poboljani su za 26% i 19%, respektivno. Osvetljenje u radnom prostoru moe da
utie na kontrast i izgled slike. Spyder 3 poseduje dodatni senzor koji detektuje promene na okolnu svetlost i
u skladu sa tim prilagoava osvetljenje monitra.Prvo se instalira softver (koji se dobija uz ureaj) Spyder 3.01
i prikljui se kolor senzor za USB ulaz. Senzor meri niz boja na ekranu i stvara profil koji postavlja ekran na
referentni nivo. Prikaz ureaja prikazan na slici iznad, slika 6 (Steves, 2014).
Filteri kolorimetra su prilagoeni CIE standardnom posmatrau. Postoje kolorimetri sa tri filtra i softverskom
emulacijom pika na krivoj za osetljivost na crveno u plavoj oblasti, i kolorimetri sa etiri filtra. Generalno,
bolje je reenje saetiri filtra.Kolorimetri mogu da budu dovoljno precizni ali im obino nedostaje TANOST.
Korisni su za poreenje boja pri inspekciji uzoraka boje u proizvodnji, inspekciji i kontroli kvaliteta boje, ali
nisu primenjivi ako se karakteristike boje uzorka moraju uporediti sa vrednostima standardizovanim za dati
skup uslova (ivkovi 2012).
Tehnike specifikacije ovog ureaja prikazane su u tabeli 3.
11

Tabela 3. Tehbnike specifikacije kolorimetra Spyder 3

Ureaj za merenje

Spyder 3

Broj filtera

Tanost (x,y, tipino)

0.0025

Spektralni podaci

Opseg: 380-730nm,

Otvor blende ureaja

Prenik 27 mm

Geometrija ureaja

45/0.

Poetno vreme kalibracije

titi za ambijentalno svetlo

5 min

Montaa

Vakuum i protiv teg

Dimenzije

1.5 in.(D) x 3.5 in.(W) x 4

in.(L)

Konekcija sa raunarom

USB

2 ina

3.2.3. Monitor Fujitsu E23T-6

Savren kvalitet slike na Fujistu display e23t-6 LED monitoru je idealno reenje za ekstremno zahtevajucu
grafiku i CAD. Zbog svoje izuzetne ergonomije, upotreba ovog monitora omogucava i ustedu energije. LED
pozadinsko osvetljenje i visoka preciznost u reprodukciji boja. Vise od 50% ustede energije zbog nove IPS tehnologije,unikatno 0% postrosnje u pasivnom rezimu (sa DVI i VGA inputom) ABC-(Auto Brightness Control)
system podesavanja isijavanja ekrana,i dealno za rad preko dana .Optimizovan svojim dizajnom da omoguci
prijatan rad u svakoj poziciji i menjanje ugla gledanja do cak 178 stepeni. Ovi razlozi su jedni od mnogobrojnih
koji krase ovaj monitor i koji treba da se nadje na stolu svakog dizajnera ili stampara. Na slici 7 dat je izgled
monitora, a u tabeli 4 njegove tehnike specifikacije (Computeruniverse, n.d.).
Tabela 4. Tehnike specifikacije monitra Fujitsu E23T-6

Slika 7. Monitor Fujitsu E23T-6(ComputerUniverse, 2010)

Dimenzije

55.1 cm x 20.2 cm x
39.3 cm

Tip monitora

LED- LCD

Boja

16.7 miliona

Vreme odaziva

5 ms

Format

16:9

Rezolucija

1920 x 1080

Pikseli

0.265 mm

Svetlosna moc

250 cd/m2

Kontrast

1000:1 / 2000000:1
(dinamicki opsek)

Ulazni signali

DVI-D, VGA

Pozicija displeja

Tilt
12

3.3. Prikaz rezultata

Izraunate vrednosti za srednju vrednost (SV), standardnu devijaciju (SD) i koeficijent varijacije (KV) prikazani
su u tabeli 5 za spektrofotometar, a u tabeli 6 za kolorimetar.
Tabela 5. Srednja vrednost, standardna devijacija i koeficijent
varijacije za spektrofotometar
Boja

Tabela 6. Srednja vrednost, standardna devijacija i koeficijent

varijacije za kolorimetar
Boja

Crvena

Crvena
SV

48.584

69.532

60.218

SV

59.3954

75.6714

70.599

SD

0.826

0.945

1.241

SD

1.215

1.113

2.383

KV

1.70%

1.36%

2.06%

KV

2.05%

1.47%

3.38%

104.7378

108.353

99.5924

Zelena

Zelena
SV

87.694

-83.924

92.778

SV

SD

1.450

1.443

1.375

SD

1.452

1.151

1.867

1.48%

KV

1.39%

1.06%

1.88%

KV

1.65%

1.72%

Plava

Plava
SV

28.288

112

-144.58

SV

32.9522

129.6402

165.3564

SD

0.376

1.292

0.903

SD

0.543

1.728

1.878

KV

1.33%

1.15%

0.63%

KV

1.65%

1.33%

1.14%

120.9358

10.0332

31.1868

Bela

Bela
SV

98.778

-1.668

27.838

SV

SD

2.006

0.169

0.831

SD

13.122

0.588

0.843

2.99%

KV

10.85%

5.87%

2.71%

KV

2.03%

10.19%

Crna

Crna
SV

0.882

0.52

3.056

SV

2.0198

2.8548

6.555

SD

0.216

0.169

0.200

SD

0.067

0.100

0.263

KV

24.51%

32.52%

6.55%

KV

3.35%

3.52%

4.02%

Na slici 8 je dat prikaz rezultata svetline izmeu dva ureaja. Moemo primetiti da postoji razlika u izmerenim
vrednostima L koordinata kada se koriste razliiti ureaji. Sa grafika moemo uoiti da je najvea razlika za
belu boju, a najmanja za crnu. Spekrofotometar daje manju vrednost svetline od kolorimetra.
Na slici 9 dat je prikaz rezultata za crveno-zelenu osu merenih pomou dva ureaja. Najvea razlika kao to
se vidi na grafiku je za zelenu boju, zelena treba da je otila u minus, a spyder pokazuje vrednost u plusu,
to znai da je boja narandasta, a ne zelena. Takoe postoji problem kod bele i crne boje. Kolorimetar daje
mnogo nestabilnije rezultate u odnosu na spektrofotometar.
140

150

120
100

100

80
L

50

60
a

40
20
0

Red

Green

Blue

White

Black

-50

Red

Green

Blue

White

Black

Boja
Xrite i1

Spyder 3

Slika 8. Prikaz rezultata svetline izmeu Xrite i1 i Spyder3

-100

Boja
Xrite i1

Spyder3

Slika 9. Prikaz rezultata na crveno-zelenoj osi izmeu dva

merna ureaja Xrite i1 i Spyder3

13

Na slici 10, na grafiku je dat prikaz razlike na uto-plavoj osi uz pomo rezultata dobijenih merenjem sa dva
ureaja . Uoavamo da je najvea razlika za plavu, a najmanja za belu boju. Slini su rezultati dobijeni za
zelenu i cvenu. Prema dobijenim rezultatima primeujemo da je Spyder mnogo nestabilniji od Xrite i1, jer
rezultati dobijeni za plavu boju nisu validni, plava boja izmjerena sa Spyderom je vie uta nego plava.
Na slici 11 prikazana je razlika u svetlini za oba merna ureaja. Najmanja razllika je za crnu boju,a najvea za
belu. Za ostale boje nema slabe razlike i sve je jasno uoljivo.

200

L(Razlika u 25
svjetlini)
20

150
100
50
b

0
-50

15
Red

Green

Blue

White

Black

10

-100

-150
-200

Boja
Xrite i1

Spyder 3

Red

Green

Blue

White

Black

Boja

Slika 10. Prikaz rezultata na uto-plavoj osi izmeu dva merna ureaja Xrite i1 i Spyder3

Slika 11. Prikaz razlike svetline izmeu dva merna ureaja

Xrite i1 i Spyder3

Na slici 12 je prikazana apsolutna razlika boja koja se izraunava kao srednja vrijednost razlika izmeu L, a i b
vrijednosti, odnosno to je razdaljina izmeu dvije lokacije tih boja. E uzima u obzir svetlinu i hromatinost.
Najvea apsolutna razlika je za plavu boju, zatim za zelenu jer postoji problem sa rezultatima dobijenim na
kolorimetru. Najmanja razlika je za crnu boju. Uoavamo da su vee hromatine koordinate nego razlika u
svetlini.
Na slici 13 na grafiku je prikaz razlike u hromatinosti. Najvee razlika je kod zelene i plave boje jer postoji
problem sa filterima kod kolorimetra. Kod bele i crne se oekuje da je hromatinost nula, ali ona se kree oko
nule as je pozitivna, a as negativna.
E(Apsolutna 350
razlika boja) 300

(Razlika u
hromatinosti)

250

100
80

200

60

150

40

100

20

50
0

120

Red

Green

Blue

White

Black

Boja

Slika 12. Prikaz apsolutne razlike izmeu dva merna ureaja

Xrite i1 i Spyder3

Red

Green

Blue

White

Black

Boja

Slika 13. Prikaz razlike u hromatinosti izmeu dva merna

ureaja Xrite i1 i Spyder3

14

3.4. Preciznost merenja

Preciznost merenja je sposobnost merila da daje odzive bliske pravoj vrednosti. Deli se na stabilnost i ponovljivost.
Stabilnost: Blizina dogovora izmeu rezultata niza merenja istog testnog uzorka ili testnih uzoraka uzetih
nasumino iz homogene celine, izvrene u jednoj laboratoriji, istom metodom merenja, rukovaocem i instrumentom tokom odreenog perioda vremena.
Ponovljivost: Blizina dogovora izmeu rezultata niza merenja istog testnog uzorka, ili uzoraka uzetih nasumino iz homogene celine, ali sa promenjivim uslovima kao to je rukovalac instrumenta, laboratorija, merni
instrument. Promene se moraju naznaiti. Stabilnost je varijabilnost tokom viestrukog merenja boja a ponovljivost je usaglaenost izmeu dva instrumenta ili laboratorije (Dedijer, 2015).
Kod dobijenih mernih rezultata uoavamo da su se podaci menjali do 20%. Kod Spydera postoji slinost rezultata, to znai da su merenja stabilna. Kod Xrite i1 ureaja se javlja varijabilnost merenja kod crne i bele,
vrednosti su as pozitivne as negativne. Za spektrofotometar stabilost je loa, jer se merenja razlikuju.

4. ZAKLJUAK
Nakon izvoenja neophodnih merenja, njihove obrade odgovarajuim matematikim formulama, i analizom
dobijenih rezultata primeuju se jasni obrasci i razlike u karakteristikama mernih ureaja, ali i pojava anomalija pri merenjima. Ove anomalije ukazuju na nestabilnost ili prikaznog ureaja ili mernih ureaja. Ispitavanjem anomalija i komparacijom rezultata merenja iz razliitih postupaka dolazi se do zakljuka da je merni
ureaj nestabilan, odnosno da kolorimetar daje mnogo nestabilnije rezultate nego sprektrofotometar. S druge strane, spektrofotometar daje manju vrednost svetline od kolorimetra.
Na osnovu svega navedenog, zakljuujemo da se u postupcima merenja i obrade rezultata tih merenja moraju uzeti u obzir mogunost da su merni ureaji potencijalni nepouzdani i moraju biti provereni i propisno
kalibrirani. Takoe, u postupcima merenja, moraju se pratiti uputstva a postupak i korake koje sledimo u njegovom toku moramo ponavljati istim redosledom pri svakom merenju radi pouzdane komparacije dobijenih
rezultata sa odreenih taaka na prikaznom ureaju.

15

LITERATURA
Computeruniverse (n.d.) Fujitsu Monitor E23T-6 LED schwarz. [Online] Available from: http://www.computeruniverse.net/en/products/90440652/fujitsu-e23t-6-led.asp,
[Accessed 11.06. 2015].
Dedijer, S. (2015) Sistem ula vida/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji. [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/
storage/download.php?fajl=466accbac9a66b805ba50e42ad715740l, [Accessed 11.06. 2015].
Dedijer, S. (2014) Merenje emisije svetlosti i ambijentalnog osvetljenja/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji. [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=be1df9a5d08724971f64a511e24fc904, [Accessed 11.06. 2015].
Dedijer, S. (2015) Instrumentalno merenje hromatske komponente refleksije/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji. [Online]
Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=57bafb2c2dfeefba931bb03a835b1fa9, [Accessed 11.06.
2015].
Grbavac Jakobovi A. (2013) Sustav boja i kolorimetrija/Seminarski rad. Online] Available from: https://www.scribd.com/
doc/184829396/Sustavi-Boje-i-Kolorimetrija-Seminarski-Rad,[Accessed 19.06. 2015].
Karlovi, I. (2015) CIE kolorimetrija/Materijal za pripremu ispita reprodukciona tehnika. [Online] Available from: http://www.grid.
uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=9185f3ec501c674c7c788464a36e7fb3, [Accessed 11.06. 2015].
Karlovi, I. (2015) CIE kolorimetrija/Materijal za pripremu ispita reprodukciona tehnika. [Online] Available from: http://www.grid.
uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=9185f3ec501c674c7c788464a36e7fb3, [Accessed 11.06. 2015].
Karlovi, I. (2015) Merenje boja: Kolorimetrija i spektrofotometrija/Materijal za pripremu ispita reprodukciona tehnika. [Online]
Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=3937230de3c8041e4da6ac3246a888e8, [Accessed 11.06.
2015].
Novakovi, D., Pavlovi ,., Karlovi, I., Peterac, . (2009) Reprodukciona tehnika/prirunik za vebe. Drugo dopunjeno i izmenjeno
izdanje. Novi sad, Fakultet tehnikih nauka.
Potran, M. (2012) Upravljanje bojama: Kako doi do bolje i preciznije reprodukcije boja kod ulaznih/izlaznih ureaja raunara.
[Online] Available from: http://www.sk.rs/2007/11/skse01.html, [Accessed 11.06. 2015].
Steves (2014) Spyder 3 Elite: Display Calibration Device. [Online] Available from: http://www.steves-digicams.com/accessories/
color-correction/spyder-3-elite-display-calibration-device.html, [Accessed 11.06. 2015].
Strgar Kurei, M. (2007) Osnove o boji, Kontrola boja - od percepcije do mjerenja. [Online] Available from: https://www.google.rs/
url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CB0QFjAA&url=http://repro.grf.unizg.hr/media/download_gallery/OSNOVE%20O%20BOJI%203.dio.pdf&ei=eVyEVcbWF4T7ywOV6bOgDQ&usg=AFQjCNEwimiQgaEzRVgSMe0KZS2WJ8bDGA&sig2=kHEGVmN9YdQ0kXAT432i6Q [Accessed 19.06. 2015].
TftCentral (2012) X-Rite i1 Pro. [Online] Available from: http://www.tftcentral.co.uk/reviews/i1_pro.htm, [Accessed 18.06. 2015].
Vladi, G. (2013) Karakterizacija uticajnih faktora na percepciju boje tampanih i bojenih ambalanih proizvoda/Doktorska disertacija. [Online] Available from: http://www.grid.uns.ac.rs/data/biblioteka/disertacije/vladic_disertacija.pdf, Accessed 18.06.
2015].
ivkovi, P. (2012) Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju. [Online] Available from: https://www.scribd.
com/doc/83094516/Merenja-u-Grafickoj-Industriji-Kao-Preduslov-Za-Standardizaciju, [Accessed 18.06. 2015].

16

SLIKE
Slika 1. Dedijer, S. 2015 Merenje stimulusa na monitoru spektrometrijski i kolorimetrijski, ematski prikaz, digitalna slika,Merenje
emisije svetlosti i ambijentalnog osvetljenja/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji, [Online] Dostupno na:
http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.php?fajl=be1df9a5d08724971f64a511e24fc904, [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 2. Dedijer, S. 2015 Opta ema spektrofotometra, ematski prikaz, digitalna slika, Merenje emisije svetlosti i ambijentalnog osvetljenja/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji, [Online] Dostupno na: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.
php?fajl=be1df9a5d08724971f64a511e24fc904, [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 3. Dedijer, S. 2015 Opta ema kolorimetara, ematski prikaz, digitalna slika, Instrumentalno merenje hromatske komponente refleksije/ Materijal za pripremu ispita nauka o boji, [Online] Dostupno na: http://www.grid.uns.ac.rs/storage/download.
php?fajl=57bafb2c2dfeefba931bb03a835b1fa9, [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 4. Colorbrate 2013 CIE Lab prostor boja, ematski prikaz, digitalna slika, Colorbrate, [Online] Dostupno na: http://colorbrate.
co.za/?page_id=8 , [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 5. Colorcritical 2010 Izgled ureaja ureaja Xrite i1 Pro, digitalna slika,Colorcritical, [Online] Dostupno na: https://colorcritical.wordpress.com/category/x-rite/, [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 6. Steves 2013 Izgled kolorimetra Spyder 3, digitalna slika, Steves Digicams, [Online] Dostupno na: http://www.steves-digicams.com/accessories/color-correction/spyder-3-elite-display-calibration-device.html#b, [Pristupljeno 11.06. 2015].
Slika 7. ComputerUniverse 2010 Monitor Fujitsu E23T-6, digitalna slika, Computeruniverse, [Online] Dostupno na: http://www.
computeruniverse.net/en/products/90440652/fujitsu-e23t-6-led.asp, [Pristupljeno 11.06. 2015].

17