DRAVA I REVOLUCIJA

Vladimir I. Lenjin
(fragmenti)

SADRAJ
KLASNO DRUTVO I DRAVA............................................................................3
1. Drava - proizvod nepomirljivih klasnih suprotnosti.....................................3
2. Posebni odredi oruanih ljudi, tamnice, itd...................................................5
3. Drava - orue za eksploataciju ugnjetene klase.........................................6
4. "Odumiranje" drave i nasilna revolucija......................................................9

KLASNO DRUTVO I DRAVA

1. Drava - proizvod nepomirljivih klasnih
suprotnosti
S Marksovim uenjem sada se zbiva ono to se esto u istoriji
dogaalo s uenjima revolucionarnih mislilaca i voa ugnjetenih klasa
u njihovoj borbi za osloboenje. Ugnjetake klase stalno su progonile
velike revolucionare za njihova ivota, doekivale su njihova uenja s
besnom zlobom, jarosnom mrnjom, najneskrupuloznijom kampanjom
lai i kleveta. Posle njihove smrti ine se pokuaji da ih pretvore u
nitavne ikone, da ih, tako rei, kanonizuju, da njihovom imenu dadu
izvesnu slavu, radi "utehe" i obmanjivanja ugnjetenih klasa,
ujalovljujui sadrinu revolucionarnog uenja, tupei njegovu
revolucionarnu otricu, vulgarizujui ga. Na takvom "obraivanju"
marksizma susreu se sada buroazija i oportunisti u radnikom
pokretu. Zaboravlja se, brie, unakazuje revolucionarna strana uenja,
njegova revolucionarna dua. Istie se u prvi plan, velia se ono to je
prihvatljivo ili to izgleda prihvatljivo za buroaziju. Svi su socijalovinisti danas "marksisti", alu na stranu! I sve ee nemaki
buroaski naunici, dojueranji specijalisti za unitenje marksizma,
govore o "nacionalno-nemakom" Marksu, koji je toboe vaspitao
radnike organizacije, tako sjajno organizovane za voenje
pljakakog rata!
U takvoj situaciji, kada su neverovatno rasprostranjena unakazivanja
marksizma, na zadatak je pre svega u tome da vaspostavimo pravo
uenje Marksa o dravi. Radi toga je potrebno navesti ceo niz
dugakih citata iz dela Marksa i Engelsa. Dugaki citati, naravno,
uinie izlaganje glomaznim, niukoliko nee pridoneti njegovoj
popularnosti. Ali sasvim je nemogue ne navesti ih. Sva, ili bar sva
odluujua mesta iz dela Marksa i Englesa o pitanju drave moraju
obavezno biti navedena u to je mogue potpunijem obliku, kako bi
italac mogao samostalno dobiti predstavu o ukupnosti pogleda
osnivaa naunog socijalizma kao i razvitku tih pogleda, a isto tako da
bi unakazivanje njihovo od strane sada vladajueg "kauckovstva" bilo
dokumentarno dokazano i oigledno pokazano.
Poeemo s najrasprostranjenijim delom F. Englesa: "Poreklom
porodice, privatne svojine i drave", koje je, ve kao esto izdanje,
3

izalo 1894. u tutgartu. Moraemo prevoditi citate sa nemakih

orginala, jer su ruski prevodi, pored sve svoje mnogobrojnosti,
veinom ili nepotpuni ili su raeni kranje nezadovoljavajue.
"Drava" - kae Engels rezimirajui svoju istorijsku analizu - "ni u kom
sluaju ne predstavlja silu koja je spolja naturena drutvu. Isto tako,
drava nije 'stvarnost moralne ideje', 'slika i stvarnost razuma' kao to
tvrdi Hegel. Drava je, naprotiv, proizvod drutva na odreenom
stepenu razvitka; drava je priznanje da se to drutvo zaplelo u
nerazreivu protivurenost sa samim sobom, da se ono rascepilo u
nepomirljive suprotnosti iz kojih je nemono da se oslobodi. A da te
suprotnosti, klase sa suprotnim interesima, ne bi progutale jedna
drugu u drutveno jalovoj brobi, bila je potrebna snaga koja prividno
stoji nad drutvom, snaga koja bi ublaavala sukob, drala ga u
granicama 'poretka'. I ta sila, proizala iz drutva, ali koja se stavlja
iznad njega, koja se sve vie otuuje od njega, jeste drava." (str. 177178. estog nemakog izdanja).
Ovde je sasvim jasno izraena osnovna ideja marksizma o pitanju o
istorijskoj ulozi i znaenju drave. Drava je proizvod i izraz
nepomirljivosti klasnih suprotnosti. Drava nastaje tamo, tada i utoliko
gde, kada i ukoliko klasne suprotnosti objektivno ne mogu biti
izmirene. I obrnuto: postojanje drave ukazuje da su klasne
suprotnosti nepomirljive.
Upravo od ove najvanije i osnovne take poinje unakazivanje
marksizma, koje se vri po dvema glavnim linijama.
Sa jedne strane, buroaski i naroito sitnoburoaski ideolozi, koji su
prisiljeni da pod pritiskom neospornih istorijskih injenica priznaju da
drava postoji samo onde gde postoje klasne suprotnosti i klasna
borba, "doteruju" Marksa na taj nain to, po njima, ispada da je
drava
organ izmirenja klasa. Po Marksu, drava ne bi mogla ni nastati ni
odrati se da je bilo mogue izmirenje klasa. Kod malograanskih i
filistarskih profesora i publicista ispada - najee uz blagonaklono
pozivanje na Marksa! - da drava ba izmiruje klase. Po Marksu,
drava je organ klasne vladavine, organ ugnjetavanja jedne klase od
strane druge; ona je stvaranje "poretka" koji ozakonjuje i uvruje to
ugnjetavanje ublaujui sukobe klasa. Po miljenju sitnoburoaskih
politiara, poredak i jeste izmirenje klasa, a ne ugnjetavanje jedne
klase od strane druge; ublaavati sukobe znai izmirivati, a ne
ugnjetenim klasama oduzimati odreena sredstva i metode borbe za
obaranje ugnjetaa.
Na primer, svi eseri (socijalisti-revolucionari) i menjevici u revoluciji
1917. godine, kada je pitanje o znaenju i ulozi drave bilo upravo
4

postavljeno u svoj svojoj veliini, postavljeno praktino, kao pitanje

neodlone akcije, i to akcije masovnih razmera - svi su se oni odmah i
potpuno srozali na sitnoburoasku teoriju "izmirenja" klasa pomou
"drave". Bezbrojne rezolucije i lanci politiara tih obeju partija skroz
su proeti tom malograanskom i filistarskom teorijom - "izmirenja".
To da je drava organ vladavine odreene klase, koja se ne moe
izmiriti sa svojim antipodom (s klasom koja joj je suprotna), to
sitnoburoaska demokratija nikad nije u stanju da shvati. Po odnosu
prema dravi najoiglednije se vidi da nai eseri i menjevici uopte
nisu socijalisti (to smo mi boljevici uvek dokazivali), nego
sitnoburoaski demokrati s gotovo socijalistikom frazeologijom.
S druge strane, "kauckovsko" izopaavanje marksizma mnogo je
tananije. "Teoretski" se ne porie ni to da je drava organ klasne
vladavine ni to da su klasne suprotnosti nepomirljive. Ali se gubi iz
vida ili se zabauruje ovo: ako je drava proizvod nepomirljivosti
klasnih suprotnosti, ako je ona snaga koja stoji nad drutvom i "sve
vie se otuuje od drutva", janso je da je osloboenje ugnjetene
klase nemogue ne samo bez nasilne revolucije, nego ni bez
unitenja onog aparata dravne vlasti koji je stvorila vladajua klasa i
u kome je ovaploeno to "otuivanje". Ovaj zakljuak, teoretski jasan
sam po sebi, Marks je, kao to emo videti, na osnovu konkretnoistorijske analize zadataka revolucije i izvukao s potpunom
odreenou. I upravo taj zakljuak Kaucki je - to emo pokazati
podrobno u daljem izlaganju - "zaboravio" i izopaio.

2. Posebni odredi oruanih ljudi, tamnice, itd.

..."U poreenju sa starom rodovskom organizacijom - nastavlja Engels
- drava se odlikuje, prvo,
podelom dravljana prema teritoriji"...
Nama ta podela izgleda "prirodna", ali ona je iziskivala dugotrajnu
borbu protiv stare organizacije po rodovima i plemenima.
..."Druga osobina je - uspostavljanje javne vlasti, koja se ne poklapa
vie neposredno sa stanovnitvom koje se samo organizuje kao
oruana snaga. Ta posebna javna vlast nuna je zato to je spontana
oruana organizacija stanovnitva postala nemogua otkako se
drutvo pocepalo na klase. Ta javna vlast postoji u svakoj dravi. Ona
se sastoji ne samo iz oruanih ljudi nego i iz materijalnih dodataka:
tamnica i prinudnih ustanova svake vrste, koje nije poznavalo
rodovsko drutvo"...
Engels razvija pojam one "sile" koja se naziva dravom, sile koja je
5

proizala iz drutva, ali se stavlja iznad njega i sve vie i vie se

otuuje od njega. Iz ega se prvenstveno sastoji ta sila? Iz posebnih
odreda oruanih ljudi, koji imaju na raspolaganju tamnice i tako dalje.
Mi imamo pravo da govorimo o posebnim odredima oruanih ljudi zato
to se javna vlast, svojstvena svakoj dravi, "ne poklapa neposredno" s
oruanim stanovnitvom, s njegovom "spontanom oruanom
organizacijom".
Kao svi veliki revolucionarni mislioci, Engels nastoji da panju svesnih
radnika obrati upravo na ono to vladajuem filistarstvu izgleda
najmanje vredno panje, najuobiajenije, osvetano predrasudama
koje su ne samo vrste nego, moe se rei, okamenjene. Stajaa vojska
i policija - to je glavno orue dravne vlasti, ali zar moe biti
drugaije?
S gledita ogromne veine Evropejaca kraja XIX veka, kojima se
obraao Engels i koji nisu doiveli ili posmatrali izbliza nijednu veliku
revoluciju, to ne moe biti drugaije. Njima je sasvim nepojmljivo ta
je to "spontana oruana organizacija stanovnitva"? Na pitanje: zato
je nastala potreba za posebnim odredima oruanih ljudi (policija,
stajaa vojska) koji stoje nad drutvom i koji se otuuju od drutva,
zapadnoevropski i ruski filistar sklon je da odgovori sa nekoliko fraza
uzajmljenih od Spensera ili od Mihajlovskog, pozivajui se na
komplikovanje drutvenog ivota, na diferencijaciju funkcija i sl.
Takvo pozivanje izgleda "nauno" i divno uspavljuje iftu, zabaurujui
glavno i osnovno: rascep drutva na nepomirljivo neprijateljske klase.
Da nije bilo tog rascepa, "spontana oruana organizacija stanovnitva"
odlikovala bi se svojom komplikovanou, visinom svoje tehnike i
ostalim od primitivne organizacije majmunskog opora s motkama, ili
prvobitnih ljudi, ili ljudi rodovskog drutva, ali takva organizacija bi
bila mogua.
Ona je nemogua zbog toga to je drutvo civilizacije rascepljeno na
neprijateljske i uz to nepomirljivo neprijateljske klase, ije bi
"spontano" oruanje dovelo do oruane borbe meu njima. Obrazuje
se drava, stvara se posebna sila, posebni odredi oruanih ljudi, i
svaka revolucija, razbijajui dravni aparat, oigledno nam pokazuje
kako vladajua klasa tei da obnovi posebne odrede oruanih ljudi koji
slue njoj, kao to ugnjetena klasa tei da stvori novu organizaciju
takve vrste, sposobnu da slui eksploatisanim, a ne eksploatatorima.
U navedenom razmatranju Engels teoretski postavlja ono isto pitanje
koje praktino, oigledno i uz to u razmerama masovne akcije,
postavlja pred nas svaka velika revolucija, a to je pitanje o odnosu
izmeu "posebnih" odreda oruanih ljudi i "spontane oruane
6

organizacije stanovnitva". Videemo kako se to pitanje konkretno

ilustruje iskustvom evropskih i ruskih revolucija.
Ali, vratimo se Engelsovom izlaganju.
On ukazuje da je ponekad, na primer ponegde u Severnoj Americi, ta
javna vlast slaba (re je o retkom izuzuetku za kapitalistiko drutvo i
o onim delovima Severne Amerike u njenom doimperijalistikom
periodu gde je preovlaivao slobodni kolonist), ali, uopte govorei,
ona se pojaava:
..."Javna vlast se pojaava srazmerno zaotravanju klasnih suprotnosti
unutar drave i srazmerno tome kako drave koje se granie postaju
vee i naseljenije. Pogledajte samo dananju Evropu, u kojoj su klasna
broba i konkurencija osvajanja podigle javnu vlast na takvu visinu da
ona preti da proguta itavo drutvo, pa i samu dravu"...
Ovo je pisano najkasnije poetkom devedesetih godina prolog veka.
Poslednji Engelsov predgovor datiran je sa 16. januarom 1891. Tada je
zaokret ka imperijalizmu - i u smislu potpune vladavine trustova, i u
smislu svemoi najkupnijih banaka, i u smislu grandiozne kolonijalne
politike itd - tek zapoinjao u Francuskoj, bio jo slabiji u Severnoj
Americi i Nemakoj. Otada je "konkurencija osvajanja" dinovski
koraknula napred, utoliko vie to je Zemljina lopta poetkom drugog
decenija XX veka bila definitivno podeljena izmeu tih "konkuriuih
osvajaa", tj. velikih
pljakakih drava. Kopneno i pomorsko naoruanje otada je
neverovatno poraslo, a pljakaki rat od 1914-1917. godine radi
svetskog gospodstva Engleske ili Nemake, radi podele plena,
pribliio je "gutanje" svih drutvenih snaga od strane grabeljive
dravne vlasti potpunoj katastrofi.
Engels je jo 1891. umeo da ukazuje na 'konkurenciju osvajanja" kao
na jednu od najvanijih karakteristika spoljne politike velikih sila, a
nitkovi socijal-ovinizma u godinama 1914-1917, kada je upravo ta
konkurencija, uveliko jo pootrena, dovela do imperijalistikog rata,
prikrivaju odbranu pljakakih interesa "svoje" buroazije frazama o
"zatiti otadbine", o "odbrani republike i revolucije" i sl!

3. Drava - orue za eksploataciju ugnjetene

klase
Za izdravanje posebne javne vlasti koja stoji nad drutvom potrebni
su porezi i dravni dugovi.
..."Imajui javnu vlast i pravo ubiranja poreza" - pie Engles "inovnici, kao organi drutva, stoje iznad drutva. Slobodno,
dobrovoljno potovanje koje je ukazivano organima rodovskog drutva
njima je nedovoljno, ak i kad bi ga mogli zadobiti"... Stvaraju se
posebni zakoni o svetosti i neprikosnovenosti inovnika. "Poslednji
policijski sluitelj... ima vie 'autoriteta' nego svi organi rodovskog
drutva zajedno, ali i najmoniji knez ili najvei dravnik i vojskovoa
civilizacije mogu pozavideti stareini roda zbog neprinuenog i
neospornog potovanja koje on uiva."
Ovde je postavljeno pitanje o povlaenom poloaju inovnika kao
organa dravne vlasti. Istaknuto je kao najglavnije: ta je to to ih
stavlja iznad drutva? Videemo docnije kako je ovo teoretsko pitanje
praktino reavala Pariska komuna 1871. godine i kako ga je Kaucki
reakcionarno zabaurivao 1912. godine.
..."Budui da je drava nastala iz potrebe da se obuzdaju klasne
suprotnosti; budui da je ona istovremeno nastala usred sukoba tih
klasa, to je ona, po pravilu, drava najjae, ekonomski vladajue klase,
koja pomou drave postaje i politiki vladajua klasa i na taj nain
dobija nova sredstva za ugnjetavanje i eksploataciju radnike klase" ...
Ne samo to su antika i feudalna drava bile organi eksploatacije
robova i kmetova, nego je i "moderna predstavnika drava orue
eksploatacije najamnog rada od strane kapitala. Meutim, kao
izuzetak nastupaju periodi kada klase koje se meusobno bore gotovo
uravnoteuju svoje snage, i onda drava za neko vreme dobija izvesnu
samostalnost u odnosu na obe klase i prividno nastupa kao posrednik
meu njima"... Takva je apsolutna monarhija XVII i XVIII veka,
bonapartizam prvog i naroito drugog carstva u Francuskoj, Bizmark
u Nemakoj.
Takva je - dodajemo mi - vlada Kerenskog u republici Rusiji posle
prelaza na proganjanje revolucionarnog proletarijata, u momentu
kada su sovjeti, zbog rukovodstva sitnoburoaskih demokrata, ve
nemoni, a buroazija jo nedovoljno jaka da ih prosto rastera.
"U demokrastkoj republici" - nastavlja Engels - "bogatstvo vri svoju
vlast posredno, ali utoliko sigurnije", i to, prvo, pomou "neposrednog
8

podmiivanja inovnika" (Amerika), drugo, pomou

"saveza izmeu vlade i berze" (Francuska i Amerika).
U nae vreme imperijalizam i vladavina banaka "razvili" su oba ova
naina odbrane i ostvarivanja svemoi bogatstva u kojoj hoete
demokratskoj republici do savrenstva. Kad, na primer, u prvim
mesecima demokratske republike u Rusiji, moe se rei medenom
mesecu braka izmeu "socijalista" esera i menjevika s buroazijom,
g. Paljinski u koalicionoj vladi sabotira sve mere
obuzdavanja kapitalista i njihovog maroderstva, njihovog pljakanja
dravne blagajne pomou vojnih liferacija, i kad g. Paljinski, poto je
izaao iz vlade (u kojoj je, naravno, zamenjen drugim, potpuno istim
Paljinskim), biva od kapitalista "nagraen" mestacem s platom od
120.000 rubalja godinje - ta je to onda? Neposredno ili posredno
podmiivanje? Savez vlade s trustovima ili "samo" prijateljski odnosi?
Kakvu ulogu tu igraju ernovi i Certereliji, Avksentijevi i
Skobeljevi? Da li su oni "neposredni" ili samo posredni saveznici
milicionara koji kradu dravnu blagajnu?
Svemo "bogatstva" sigurnija je u demokratskoj republici zato to ona
ne zavisi od rave politike ljuture kapitalizma. Demokratska
republika je najbolja mogua politika ljutura kapitalizma, i zato
kapital, zavladavi (preko Paljinskih, ernova, Certerelija i K*) tom
najboljom ljuturom, zasniva svoju vlast tako solidno, tako sigurno, da
nikakva smena linosti, ni ustanova, ni partija buroaskodemokratske
republike ne potresa tu vlast.
Treba jo podvui da Engles potpuno nedvosmisleno naziva opte
pravo glasa oruem vladavine buroazije. Opte pravo glasa, kae on,
oevidno uzimajui u obzir dugo iskustvo nemake socijaldemokratije,
jeste
"merilo zrelosti radnike klase. Ono nije moglo i ne moe nikada biti
vie u dananjoj dravi."
Sitnoburoaski demokrati, kao to su nai eseri i menjevici, a takoe
njihova roena braa, svi socijal-ovinisti i oportunisti Zapadne
Evrope, oekuju upravo "vie" od opteg prava glasa. Oni sami veruju
i sugeriraju narodu lano shvatanje po kome opte pravo glasa u
"savremenoj dravi" moe doista da izrazi volju veine trudbenika i da
osigura njeno sporvoenje u ivot.
Mi ovde moemo ovo lano shvatanje samo zabeleiti, samo ukazati na
to da se ta savreno jasna, tana, konkretna Engelsova izjava
unakazuje na svakom koraku u propagandi i agitaciji
"zvaninih" (tj. oportunistikih) socijalistikih partija. Podrobna
analiza sve lanosti tog shvatanja, koje Engels ovde odbacuje, bie
data u naem daljem izlaganju Marksovih i Engelsovih pogleda na
"savremenu" dravu.
9

Opti rezime svih pogleda Engels daje u svom najpopularnijem delu

sledeim reima:
"Drava, dakle, ne postoji od pamtiveka. Bilo je drutava koja su lepo
mogla i bez nje, koja nisu imala pojma o dravi i dravnoj vlasti. Na
odreenom stupnju ekonomskog razvitka, koji je nuno bio povezan s
cepanjem drutva na klase, drava je zbog tog cepanja postala
nunost. Mi se sad brzim koracima pribliavamo takvom stupnju
razvitka proizvodnje na kome postojanje tih klasa ne samo to je
prestalo da bude nunost, nego postaje direktna smetnja za razvitak
proizvodnje.
Klase e ieznuti isto onako neizbeno kao to su u prolosti
neizbeno nastale. Sa iezavanjem klasa ieznue neizbeno i
drava. Drutvo koje e organizovati proizvodnju na novi nain, na
temelju slobodne i ravnopravne asocijacije proizvoaa, poslae svu
dravnu mainu tamo gde e joj tada i biti pravo mesto: u muzej
starina, pored kolovrata i bronzane sekire."
Ovaj citat ne sreemo esto u propagandistikoj i agitacionoj literaturi
savremene socijaldemokratije. Ali ak i kad ga sretnemo, njega
veinom navode reda radi, kao klanjanje pred ikonom, tj. zvanino se
odaje potovanje Engelsu, ali bez ikakvog pokuaja da se zamisli nad
tim kakav irok i dubok razmah revolucije pretpostavlja to "slanje sve
dravne maine u muzej starina". Veinom se ne vidi ak ni shvatanje
onoga to Engles naziva dravnom mainom.

4. "Odumiranje" drave i nasilna revolucija

Engelsove rei o "odumiranju" drave uivaju tako iroku popularnost,
tako se esto navode, tako reljefno pokazuju u emu je smisao obinog
falsifikovanja marksizma u oportunizam, da je potrebno zadrati se na
njima podrobno. Naveemo celo izlaganje iz koga su uzete:
"Proletarijat uzima dravnu vlast i pretvara sredstva za proizvodnju
pre svega u dravnu svojinu. Ali samim tim on ukida samog sebe kao
proletarijat, samim tim on ukida sve klasne razlike i klasne
suprotnosti, a time i dravu kao dravu. Dananjem drutvu, koje se
kree u klasnim suprotnostima, potrebna je drava, to jest
organizacija date eksploatatorske klase radi odravanja njenih
spoljnih uslova proizvodnje, to znai u prvom redu radi nasilnog
dranja eksploatisane klase u uslovima potlaenosti (ropstvo,
kmetstvo, najamni rad) koje odreuje postojei nain proizvodnje.
Drava je bila zvanini predstavnik celog drutva, njegovo
ovaploenje u vidljivoj korporaciji, ali ona je bila to samo utoliko
ukoliko je bila drava one klase koja je za svoje vreme sama
10

predstavljala celo drutvo; u antiko doba ona je bila drava graanarobovlasnika, u srednjem veku - feudalnog plemstva, u nae vreme buroazije. Kada drava najzad doista postane predstavnik celog
drutva, ona samu sebe ini izlinom. im vie ne bude nijedne
drutvene klase koju treba drati u potlaenosti, im bude uklonjena
borba za individualni opstanak, uslovljena klasnom vladavinom i
dosadanjom anarhijom u proizvodnji, kao i sukobi i ekscesi koji iz te
borbe proistiu, tada vie nee imati ko da bude ugnjetavan, radi ega
je i bila potrebna naroita sila za ugnjetavanje - drava. Prvi akt u
kome drava stvarno istupa kao predstavnik celog drutva - uzimanje
u svoje ruke, u ime drutva, sredstava za proizvodnju - istovremeno je
njen poslednji samostalni akt kao drave. Meanje dravne vlasti u
drutvene odnose postaje izlinim u jednoj oblasti za drugom i
prestaje samo od sebe. Vladu nad licima zamenjuje upravljanje
stvarima i rukovoenje procesima proizvodnje. Drava se ne 'ukida',
ona odumire. Na osnovu toga treba ocenjivati frazu o 'slobodnoj
dravi', frazu koja je imala privremeno opravdanje s gledita agitacije,
ali koja je u krajnjoj liniji nauno neodriva. Na osnovu toga treba
ocenjivati i zahtev takozvanih anarhista da se drava ukine od danas
do sutra." ("Anti-Diring", "Prevrat u nauci izvren od gospodina
Eugena Diringa", str. 302-303. treeg nem. izd.)
Moe se rei, bez straha da emo pogreiti, da je iz ovog Engelsovog
razmatranja, vanredno bogatog mislima, u dananjim socijalistikim
partijama ostalo kao stvarna tekovina socijalistike misli samo to da ,
po Marksu, drava "odumire", za razliku od anarhisitikog uenja o
"ukidanju" drave. Tako okljatriti marksizam, znai svesti ga na
oportunizam, jer pri ovakvom "tumaenju" ostaje samo maglovita
predstava o polaganom, ravnomernom, postepenom menjanju, o
odsustvu skokova i bura, o odsustvu revolucije. "Odumiranje" drave u
obinom, opte rasprostranjenom, masovnom, ako se moe tako rei,
shvatanju znai, nesumnjivo, zabaurivanje, ako ne i odricanje
revolucije.
Meutim, takvo "tumaenje" jeste najgrublje, samo buroaziji korisno
unakazivanje marksizma, teoretski zasnovano na zaboravljanju
najvanijih okolnosti i misli izloenih, na primer, u
Engelsovom "rezimirajuem" razmatranju, koje smo naveli u celini.
Prvo. U samom poetku tog razmatranja Engels kae da proletarijat,
uzimajui dravnu vlast, "samim tim ukida dravu kao dravu". ta to
znai, o tome "nije uobiajeno" misliti. Ovo se obino ili potpuno
ignorie, ili se smatra kao nekom Engelsovom "hegelovskom"
"slabou". U stvari, ovim reima kratko je izraeno iskustvo jedne od
najveih proleterskih revolucija, iskustvo Pariske komune od 1871.
godine, o emu emo podrobnije govoriti kada na to doe red. U stvari
11

Engels ovde govori o "ukidanju" drave buroazije od strane

proleterske revolucije, dok se rei o odumiranju odnose na ostatke
proleterske dravnosti posle socijalistike revolucije. Odumire, posle
te revolucije, proleterska drava ili poludrava.
Drugo. Drava je "posebna sila za ugnjetavanje". Ta Engelsova sjajna i
vanredno duboka definicija data je ovde potpuno jasno. A iz nje
proistie da "posebna sila za ugnjetavanje" proletarijata od strane
buroazije, miliona trudbenika od strane aice bogataa, mora biti
zamenjena "posebnom silom za ugnjetavanje" buroazije od strane
proletarijata (diktatura proletarijata). U tome se i sastoji "ukidanje
drave kao drave". U tome se i sastoji "akt" uzimanja
u svoje ruke, u ime drutva, sredstava za proizvodnju. I oevidno je
samo po sebi da se takva smena jedne (buroaske) "posebne sile"
drugom (proleterskom) "posebnom silom" ne moe nikako izvriti u
formi "odumiranja."
Tree. O "odumiranju" i - ak jo reljefnije i slikovitije - o
"uspavljivanju" Engels govori potpuno jasno i odreeno u odnosu na
epohu posle "uzimanja sredstava za proizvodnju u ruke drave u ime
celog drutva", tj. posle socijalistike revolucije. Mi svi znamo da je
politika forma "drave" u to vreme najpunija demokratija. Ali
nijednom od oportunista, koji bestidno unakazuju marksizam, ne pada
na pamet da se prema tome ovde, kod Engelsa, radi o "uspavljivanju" i
"odumiranju" demokratije. Ovo na prvi pogled izgleda veoma
udnovato. Ali "nerazumljivo" je samo za onoga ko se nije zamislio nad
tim da je demokratija takoe drava, i da e, prema tome, ieznuti i
demokratija im iezne drava. Buroasku dravu moe "ukinuti"
samo revolucija. Drava uopte, tj. najpunija demokratija, moe samo
"odumreti".
etvrto. Poto je formulisao svoju uvenu postavku: "drava odumire",
Engels odmah konkretno objanjava da je ta postavka uperena i protiv
oportunista i protiv anarhista. Pri tome, kod Engelsa je na prvom
mestu onaj zakljuak iz postavke o "odumiranju drave" koji je uperen
protiv oportunista.
Mogli bi smo se kladiti da od 10.000 ljudi koji su itali ili uli o
"odumiranju" drave 9.990 uopte ne znaju ili se ne seaju da Engels
svoje zakljuke iz te postavke nije upravljao samo protiv anarhista. A
od ostalih deset ljudi sigurno ne znaju ta je to "slobodna narodna
drava" i zato je u napadu na tu parolu sadran napad na
oportuniste. Tako se pie istorija! Tako se vri neprimetno
falsifikovanje velikog revolucionarnog uenja u vladajue filistarstvo.
Zakljuak protiv anarhista ponavljao se hiljadu i hiljadu puta,
banalizirao se, nabijao se u glave u najuproenijoj formi, dobio je
12

vrstinu predrasude. A zakljuak protiv oportunista su zabaurili i

"zaboravili"!
"Slobodna narodna drava" bila je sedamdesetih godina programatski
zahtev i otrcana parola nemakih socijaldemokrata. U toj paroli nema
nikakve politike sadrine, osim malograanski kitnjastog opisa pojma
demokratije. Ukoliko se u njoj legalno aludiralo na demokratsku
replubliku, utoliko je Engels bio spreman da s gledita agitacije
"privremeno" "opravda" tu parolu. Ali ta parola je bila oportunistika,
jer je izraavala ne samo ulepavanje buroaske demokratije, nego i
nerazumevanje socijalistike kritike svake drave uopte. Mi smo za
demokratsku republiku kao formu drave koja je za proletarijat pod
kapitalizmom najbolja, ali mi se ne smemo zaboravljati da je najamno
ropstvo udes naroda i u najdemokratskijoj buroaskoj republici. Dalje,
svaka drava jeste "poseban sila za ugnjetavanje" potlaene klase.
Zbog toga je svaka drava neslobodna i nenarodna. Marks i Engels
esto su to objanjavali svojim partijskim drugovima sedamdesetih
godina prolog veka.
Peto. U tom istom Engelsovom delu, iz koga se svi seaju razmatranja
o odumiranju drave, nalazi se i razmatranje o znaaju nasilne
revolucije. Istorijska ocena njene uloge pretvara se kod Engelsa u
pravi panegirik nasilnoj revoluciji. Toga se "niko ne sea", o znaaju
tih misli nije uobiajeno govoriti, pa ak ni misliti u dananjim
socijalistikim partijama, a u svakodnevnoj propagandi i agitaciji u
masama te misli ne igraju nikakvu ulogu. Meutim, one su sa
"odumiranjem" drave nerazdvojno povezane u jednu skladnu celinu.
Evo tog Engelsovog razmatranja:
..."A da nasilje igra u istoriji i drugu ulogu" (osim satanske sile), "i to
revolucionarnu ulogu, da je ono, po Marksovim reima, babica svakog
starog drutva kada je ono bremenito novim, da je nasilje ono orue
pomou koga drutveno kretanje probija sebi put i lomi okamenjene,
preivele politike forme - o svemu tome nema ni rei kod gospodina
Diringa. Samo sa uzdasima i stenjanjem on doputa mogunost da e
za obaranje eksploatatorske privrede biti moda potrebno i nasilje na alost! - jer svaka primena nasilja, toboe, demoralie onoga ko ga
primenjuje. I to se govori bez obzira na onaj visoki moralni i idejni
polet koji je bio posledica svake pobedonosne revolucije! I to se govori
u Nemakoj, u kojoj bi nasilan sukob, koji moe biti i
nametnut narodu, imao bar tu prednost to bi iz nacionalne svesti
izagnao duh sluganstva koji je u nju pronikao iz ponienja
tridesetogodinjeg rata. I taj mlitavi, sparueni, nemoni popovski
nain miljenja sme neko da natura najrevolucionarnijoj partiji za koju
zna istorija?" (str. 193, tree nem. izd., kraj 4. glave II odeljka.)
13

Kako je mogue sjediniti u jednom uenju taj panegirik nasilnoj

revoluciji,
koji
je
Engels
uporno
iznosio
pred
nemake
socijaldemokrate od 1878. do 1894. godine, tj. sve do svoje smrti, s
teorijom o "odumiranju" drave?
Obino se jedno i drugo sjedinjuju pomou eklekticizma, bezidejnog ili
sofistikog upanja proizvoljno (ili da se ugodi vlastodrcima) as
jednog, as drugog razmatranja, pri emu se u devedeset i devet
sluajeva od sto, ako ne i ee, u prvi plan istie ba "odumiranje".
Dijalektika se zamenjuje eklekticizmom: to je najobinija,
najrasprostranjenija pojava u zvaninoj socijaldemokratskoj literaturi
dananjice u odnosu na marksizam. Takva zamena, dodue, nije
novost; nju moemo videti ak u teoriji klasine grke filozofije.
Prilikom falsifikovanja marksizma u oportunizam, falsifikovanje
dijalektike u eklekticizam najlake obmanjuje mase, daje prividno
zadovoljenje, toboe uzima u obzir sve strane procesa, sve tendencije
razvitka, sve protivrene uticaje itd., a u stvari ne daje nikakvo
celovito i revolucionarno shvatanje procesa drutvenog razvitka.
Ve smo ranije govorili, a u daljem razlaganju pokazaemo podrobnije,
da se Marksovo i Engelsovo uenje o neizbenosti nasilne revolucije
odnosi na buroasku dravu. Ona ne moe biti smenjena dravom
proleterskom (diktaturom proletarijata) putem "odumiranja", nego
samo, po pravilu, nasilnom revolucijom. Panegirik koji je ispevao
Engels i koji potpuno odgovara mnogim Marksovim izjavama - (setimo
se kraja "Bede filozofije" i "Manifesta komunistike partije" s
ponosom, otvorenom izjavom o neizbenosti nasilne revolucije; setimo
se kritike Gotskog programa od 1875. godine, gotovo 30 godina
docnije, u kojoj Marks nepotedno biuje oportunizam tog programa) taj panegirik nikako nije neki "zanos", nikako nije deklamacija ili
polemiki ispad. Potreba da se mase sistematski vaspitaju u takvom i
ba takvom gledanju na nasilnu revoluciju lei u osnovi celog uenja
Marksa i Engelsa. Izdaja njihovog uenja od strane sada vladajuih
struja socijal- ovinizma i kauckovstva naroito reljefno se izraava u
tome to i jedni i drugi zaboravljaju takvu propagandu, takvu
agitaciju.
Smena buroaske drave proleterskom nemogua je bez nasilne
revolucije. Unitenje proleterske drave, tj. unitenje svake drave,
nemogue je drukije nego putem "odumiranja".
Marks i Engels davali su podroban i konkretan razvitak tih pogleda,
izuavajui svaku revolucionarnu situaciju posebno, analizirajui
pouke iskustva svake revolucije posebno. Mi sad i prelazimo na taj,
bezuslovno najvaniji deo njihovog uenja.
14