Sadraj

Uvod...................................................................................................................... 2
Istorija baza podataka........................................................................................... 3
Kreiranje baze podataka........................................................................................ 4
Tabele.................................................................................................................... 6
Upiti....................................................................................................................... 8
Forme.................................................................................................................... 9
Izrada switchboarda(Glavne forme)..................................................................11
Izvetaji............................................................................................................... 11
Zakljuak............................................................................................................. 13

Uvod
Baza podataka se definie kao skup meusobno povezanih
podataka, smesteni u spoljanjoj memoriji raunarskog sistema. Podaci su
istovremeno dostupni raznim korisnicima i aplikacionim programima.
Baza podatka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraivanje i
pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i
memorisanje tih podataka, ini sistem baze podataka. Iz ugla korisnika,
podaci su na neki logiki nain povezani oni predstavljaju neke aspekte
realnog sveta. Ubacivanje, promena, brisanje i itanje podataka obavlja se
posredstvom zajednikog softvera. Korisnici i aplikacije pritom ne moraju
poznavati detalje fizikog prikaza podataka, ve se referenciraju na
logiku strukturu baze.
Od samog poetka koritenja raunara,obrada razliitih vrsta
podataka ,bila je jedan od osnovnih zadataka.Podaci i informacije su
postali pokretaka snaga modernog poslovanja na zapadu pa i celom
svetu .Kada elimo da imamo kvalitetne informacije o svim segmentima
naeg poslovnog ili ak privatnog ivota najbolje je da na odreen nain
organizujemo sve podatke koje mogu da nam prue informacije koje su od
velike vanosti u trenutku kada su nam potrebne . Pogotovo se odnosi na
situacije kada u kratkom roku moramo doneti neku kvalitetnu ili
sudbonosnu odluku . Tada bi bilo najbolje da podaci za svaki pojedini
element budu organizovani tako da se mogu smestiti u tabele sa
istovrsnim zaglavljem . Moe , a veoma esto i mora da bude vie tabela
koje bi obuhvatili sve segmente naeg interesovanja . Svi ti segmenti se
neretko zbog svoje prirode moraju organizovati u posebne tabele , a te
tabele se mogu povezivati preko odreenih zajednikih elemenata . Skup
vie tih tabela koje slue jednom zajednikom cilju,skupa sa njihovim
veznim elementima naziva se bazom podataka . Njihov zajedniki cilj se
odosi na svoenje veoma brze i uspene informacije o svim dogaajima
koji se deavaju unutar jedne celine. U sluaju kada naa baza postane
toliko komplikovana da nismo vie u stanju da jednostavno kontroliemo
tok i razvoj podataka potrebno je prei na vii stepen organizacije
podataka i poeti razmiljati o sistemu za upravljanje bazom podataka .
Postoji vie sistema za rad sa bazama podataka kao to su : dbsm, access,
foxpro, oracle, microsoft sql, db2, xml, . . .
Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika.
Korienjem kljunih rei i svrstavanjem komandi korisnici mogu brzo da
pronau, preurede, grupiu i odaberu oblast u mnogim zapisima koje treba
vratiti ili pomou kojih treba sastaviti izvetaje o naroitoj skupini
podataka u skladu s pravilima dotinog sistema voenja baze podataka.
Postoje razliite vrste baza podataka, zavisno od toga na koji nain
su podaci interno organizovani. Tako se razlikuju hijerarhijske, mrene

(CODASYL),
relacionalne,
objektno-orijentisane,
objektno-relacione,
prilagoene za WEB HTML multimedijske baze podataka.
Podaci su predstavljeni na uniformni nain (npr. u relacionim bazama
podataka podaci su organizovani u tabelama), to olakava pristup i
korienje od strane eksternih programa. Tako jednu bazu podataka moe
koristiti niz razliitih programa, pisanih u razliitim programskim jezicima.

Istorija baza podataka

Najranija poznata upotreba termina baza podataka potie iz juna
1963. kada je Drutvo za razvoj sistema uzelo naziv Razvoj i upravljanje
raunarsko centralnom bazom podataka . Baza podataka kao jedinstvena
re postala je uobiajena u Evropi u ranim 1970 - ima , a krajem decenije
koristila se u glavnim amerikim novinama . ( Banka podataka , uporedni
termin , koristio se vrlo rano u novinama Vaington Post , 1966. )
Prvi sistemi upravljanja bazom podataka razvijeni su u 1960- ima .
Zaetnik u tom polju bio je Carles Bacman . Bacmanovi rani radovi
pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje delotvornije upotrebe novih
ureaja sa direktnim pristupom koji su postali dostupni : do tada se
obrada podataka temeljila na buenim karticama i magnetskoj traci , pa je
tako serijska obrada bila dominantna aktivnost . Dva su se kljuna modela
podataka pojavila u to vreme : CODASYL je razvio mreni model baziran
na Bacmanovim idejama , te se ( oigledno nezavisno ) hijerarhijski model
koristio u sistemu koji je razvio North American Rockwell a kojeg je kasnije
prihvatio IBM kao kamen temeljac svojeg SUI proizvoda .
Odnosni model je predloio E. F. Cod 1970. godine . On je kritikovao
postojee modele zbog zbrke apstraktnih opisa informacionih struktura sa
opisima mehanizama fizikalnog pristupa . Ipak je dugo vremena odnosni
model ostao samo u podruju akademskog interesa . Dok su CODASYL
sistemi i SUI bili zamiljeni kao reenja praktinog inenjerstva , uzimajui
u obzir tehnologiju koja je postojala u ono vreme , odnosni model je
zauzeo mnogo veu teoretsku perspektivu , smatrajui ( ispravno ) da e
hardverska i softverska tehnologija uhvati korak s vremenom . Meu prvim
implementaciji bili su Stonebrakerov Ingres na Berkliju , i projekat Sistem
R u IBM- u . Oba navedena su bili istraivaki prototipovi objavljeni tokom
1976. Prvi komercijalni proizvodi , ORACLE i DB2 , nisu se pojavili sve do
oko 1980.
Tokom 1980- ih istraivaka aktivnost se usredsredila na sisteme
distributivnih baza podataka i na maine baza podataka meutim taj je
napredak imao malen uinak na trite . Druga vana teoretska zamisao
bio je funkcionalni model podataka , ali bez obzira na neke specijalizovane
primene u genetici , molekularnoj biologiji i istraivanju prevara , svet nije
na njega obratio veliku panju .

U 1990- im panja se prebacila na baze podataka orijentisane prema

objektu . To je poluilo nekakav uspeh u poljima gde je bilo potrebno
rukovati kompleksnijim podacima nego to bi se mogli udobno nositi
odnosni sistemi : prostorne baze podataka , inenjerski podaci ( ukljuujui
odlagalita softverskog inenjerstva ) , multimedijalni podaci . Neke od tih
ideja prihvatili su odnosni prodavci , koji su kao posledicu integrisali nove
osobine u svoje proizvode ; nezavisni prodavci predmetnih baza podataka
u velikoj meri su nestali sa scene .
U 2000 im moderno podruje za inovacije postale su HML baze
podataka . To je izbacilo , kao sa predmetnim bazama podataka , novu
zbirku pokrenutih drutava , ali su se istovremeno kljune ideje integrisale
u uspostavljene odnosne proizvode . HML baze podataka ciljaju ukonit
tradicionalnu podelu izmeu dokumenata i podataka , dozvoljavajui svim
organizacionim informacionim resursima da se dre na jednom mestu bez
obzira da li su visoko strukturirani ili ne .

Kreiranje baze podataka

Postoje vie softerskih paketa za izradu baze podataka jedan od

takvih je i MS Access.
Microsoft Access je Microsoftov program za upravljanje relacijskim
bazama podataka. Sastoji se od Microsoftovog mehanizma "Jet" za baze
podataka (engl. Microsoft Jet Database Engine) i grafikog korisnikog
okruenja.
Access omoguuje skupljanje, slaganje i organizovanje podataka kao
i stvaranje izvjetaja koji vode do poslovnih odluka. Glavne funkcionalne
mogunosti Access-a su sledee:

Unos podataka direktno u bazu podataka ili uvoz podataka iz drugih

programa.
Sortiranje, indeksiranje i organizacija podataka na nain koji se eli.
Brzo stvaranje izvjetaja ili priprema ispis nalepnica za pisma
upotrebom svih ili samo dela podataka.
Kreiranje formi kako bi manje struni korisnici mogli unositi nove
podatke u bazu podataka.

Stvaranje upita koji e reziltirati izvetajem zavisno od uslova koji su

postavljeni.

Kada se pokrene Access 2007 otvora se prozor prikazan na slededoj slici

Klikom na Office dugme (Office Button) u gornjem levom uglu,

otvara se meni gde je potrebno izabrati New, koja je prikazana na sledeoj
slici

Sa leve strane pojavice se forma za unos imena baze podataka, to

je prikazano na slici.

U ovom primeru, naziv baze neka je Kafic. Nakon klika na dugme Create,
otvara se novokreirana baza podataka, odnosno prostor u kome se
kreiraju tabele za bazu podataka Apoteka.
Svaka baza podataka kreirana u Access 2007 dobija ekstenziju .accdb to
je skradeno od Access DataBase, za razliku od prethodnih verzija Access-a
gde je ekstenzija bila .mdb (Microsoft DataBase).

Tabele
Tabela u Access-u predstavlja relaciju iz relacionog modela baza
podataka. Jedan red tabele predstavlja jednu n-torku ili jednu pojavu
relacije, to odgovara jednoj pojavi tipa entiteta. Kolona u toj tabeli ili polje
(field) u terminologiji Access-a odgovara jednom atributu tipa entiteta.
Definicija tabele se u krajnjoj liniji i svodi na to da se definie lista fieldova jedne tabele i da se svako polje (field) okarakterie nizom osobina.
Neke od tih osobina je neophodno odrediti, neke se mogu i preskoiti.
Kada se definiu sve tabele na osnovu relacione eme, potrebno je jo
uspostaviti i veze (relationships) meu tabelama koje su u vezi. Preciznije,
naznaava se preko kojih polja su tabele u vezi, to omuguava Access-u
da se izmeu ostalog brine i o integritetu (tanosti) baze podataka.
Tabele u Access-u se mogu formirati na nekoliko naina:
Datasheet View omoguava direktno unoenje podataka u
tabelu, pri emu program sam odreuje tip polja. Ime polja se daje
opcijom
Rename Column iz menija koji se dobija desnim klikom na naslov
kolone. Ovaj nain se retko koristi, jedino ako nije poznata struktura
tabele ili ako je potrebno ubaciti kopirane podatke iz nekog drugog
programa (npr.MS Excel).
Design View omoguava kreiranje tabele detaljnim izborom
svojstava polja podataka, kao to su imena polja, tip podataka i veliina
polja, odreivanje primarnog kljua, i slino. To je najede koriden
pristup.
Table Wizard poziva arobnjaka koji koristi biblioteku ved
formiranih tabela. Ova mogunost je korisna kada se kreiraju
standardni objekti kao to su adresari, rauni u fazi uenja, ali se u
praksi ne koristi mnogo.
Import Table omoguava uvoz tabele iz nekog drugog izvora
podataka, druge Access baze, MS Excel dokumenta, kao i fajlova
tekstualnog formata.
Link Table obezbeuje povezivanje sa tabelama iz druge MS
Access baze (moe i neki drugi format baze), pri emu tabela ostaje u
matinoj bazi, a linkom se omoguduje veza na nju u cilju pregleda i
eventualno auriranja podataka. U ovoj situaciji, pristup dizajnu tabele
nije mogu iz baze koja ima link na datu tabelu, ved samo iz matine
(izvorne) baze. Dizajnu tabele se ne moe pristupiti dok se svi aktivni
7

linkovi na odnosnu tabelu ne iskljue, to znai da pri dizajnu tabele

niko (kroz mreu) ne moe da je aurira.
Design View mod Prostor u kome se kreiraju tabele prikazan je na
sledeoj slici.

Desnim klikom mia na Table1 prikazuje se meni iz kojeg se tabela

otvara u DesignView modu, kao to se vidi na slici. Design View mod se
otvara onda kada je potrebno uraditi podeavanja vezana za dizajn i
funkcionalnost otvorenog prozora, bez obzira da li je u pitanju tabela, upit,
forma, izvetaj, ili makro.

Prvo je potrebno upisati naziv tabele. Naziv tabele je Dobavlja.

Dodeljivanje imena tabeli vri se u prozoru prikazanom na slededoj slici.
8

Jedan od najbitnih koraka za kreiranje tabela je postavljanje

primarnog kljua. Primarni klju je jedno ili vie polja preko kojih de tabela
biti povezana sa drugim tabelama, preko koje de se podaci indeksirati i
izbedi mogudnost dupliranih unosa. U tabeli Dobavljac primarni klju emo
postaviti na polje ID_Dobavljac. Pozicionirajmo kurzor na red u kome nalazi
tekst ID_Dobavljac ,kliknimo na ikonu kljua na toolbaru. Izgled reda
tabele ID_Dobavljac e biti sada ovakav:

I sada mozemo rei da je jedna tabela kreirana.Na slian nain emo

kreirati i ostale tabele.

Upiti

Upit je nain skrivanja informacija koje se ele videti, a da bi se

informacije koje se ele prikazati videle to jasnije. U tom smislu bitno je iz
mnotva podataka izdvojiti samo one koji su neophodni ne bi li se dobila
egzaktna informacija. Tako se uz pomo upita mogu filtrirati podaci kako iz
jedne tako i iz mnotva drugih tabela u okviru baze podataka.Pored toga
mogue je i ustanoviti kriterijume po kojima e se vriti pretraga i
sortiranje podataka. . Rezultate upita moete koristiti kao osnovu za dalju
analizu, moete iz rezultata praviti druge Accessove objekte (kao to su
izvetaji) ili moete da izvezete rezultate u drugi format, kao to je
Excelov radni list ili Microsoft SharePoint lista. Ako i ubudue budete elili
da pronaete zapise koji zadovoljavaju te kriterijume traenja, moete da
sauvate upit i ponovo ga izvrite iz odeljka Queries u oknu za navigaciju.
Svaki put kada izvrite upit, Access ispituje zapise u navedenoj tabeli (ili
tabelama) i prikazuje trenutni podskup zapisa koji zadovoljava definisane
kriterijume. Ne brinite ako to trenutno zvui malo komplikovano. Kada
upitima priete logiki, oni e uskoro da vam budu sasvim razumljivi.
Upite moete lako da pravite pomou arobnjaka Query, koji e vam
pomoi u strukturiranju upita, a ako napravite upit koji ete koristiti vie
puta, moete da ga sauvate. On tada postaje deo baze podataka i
prikazae se kada u oknu za navigaciju pritisnete Queries.

10

Forme

Forme ine onaj deo aplikacije nad bazom podataka koji omoguava
unos podataka u tabele, umesto da se direktno pristupa tabelama, zatim
izmenu postojeih podataka i njihov sofisticirani prikaz Svi podaci koji se
unose u bazu podataka zavravaju u tabeli i spremni su za obradu. Pomalo
je zamorno unositi podatke direktno u tabelu, te se kreiraju posebne
maske tzv. forme kako bi se lake unosili podaci. Forma omoguava
stvaranje stranice kako bi se kasnije unosili eljeni podaci na
11

najjednostavniji nain. Access povezuje formu i tabelu pa podaci koji se

unesu u formu neposredno se slau u tabelu formirajui novi slog
tabele..Forma za unos podataka moe sadrati slike, komandne tastere
(pritiskom na njih se aktivira neka komanda,...), moe sadrati podformu
itd.

U Design View-u mogue je pomerati, smanjivati i proirivati polja.

Primeduje se da nije mogude pomeriti pojedinano polje. Za to je potrebno
selektovati eljeno polje (polja) i na njega kliknuti desnim tasterom mia.
Tada se pojavljuje meni gde treba izabrati Layout -> Stacked, pri emu de
se selektovana polja odvojiti od ostalih i modi de da se premeste na neko
drugo mesto. Ovo se vidi na slededoj slici

12

Izrada switchboarda(Glavne forme)

Nakon to su na osnovu kreiranih tabela formirane forme, upiti i
izvetaji potrebno ih je objediniti u jednu jedinstvenu celinu, odnosno
kreirati korisniki interface gde e na jednoj masci na ekranu korisnika biti
omogueno lako i jednostavno korienje elemenata baze. U tu svrhu
Access omoguava kreiranje forme, odnosno SWITCHBOARD-a. Ova forma
kreira se tako da pokretanjem baze automatski se pokrece Switchboard i
program je aktiviran.

13

Izvetaji
Izvetaj je zavrni cilj obrade podataka. Kada se kreira realna baza
podataka potrebno je vrlo paljivo notirati koji su to tipski izvetaji koji e
biti potrebni rukovodstvu firme i koji e se jednostavno dobijati klikom na
taster. Naravno to ne iskljuuje mogunost pravljenja dodatnih izvetaja u
hodu. Po svojoj prirodi izvetaj se pravi nad nekim prethodno definisanim
upitom kojim je dobijen odgovor na eljeno pitanje. Da bi smo dobili
izvetaj nad upitom koji smo prethodno razmatrli potrebno je selektovati
upit, a onda odabirom tab a Create klinkuti na dugme Report. Dobiemo
prozor kao na sledeoj slici. Ako hoemo moemo izmeniti Caption e
labela ili dodati nove labele
.
14

Nakon odabira tabele i njenih atributa koje treba prikazati dobija se

sledea slika.

Nakon izvrenih intervencija izvetaj treba snimiti pod nekim imenom.

Nakon toga se moe pokrenuti pa bi reakcija Access a bila kao na
sledeoj slici. Ako je potrebno izvetaj se moe pregledati (Print Preview) i
tampati (Print).

Zakljuak
15

Baze podataka danas predstavljaju neizbean alat u poslovanju

svake firme. Laka dostupnost bazama (Access u okviru Microsoft Office-a)
uslovila je da praktino ne postoji firma koja nema ma kakvu bazu
podataka to je i pokazano ovim seminarskim radom da se na vrlo
jednostavan nain moe kreirati baza podataka koristei MS Access.
Preduzea mogu u svakom trenutku imati uvid u podatke vezane za
obavljanje svakodnevnih zadataka organizovai ih i ostavljajui ih
dostupnima, te su ih poduzea u stanju vrlo lako ispraviti ili dopuniti.
Velika prednost je i jednostavnost kreiranja novih izvetaja, obrazaca,
upita i slino. Smatramo da poduzea koja koriste MS Access u poslovanju
imaju odreenu prednost, a kako je vreme novac, MS Access moe
poslovanje samo uiniti lakim i profitabilnijim to je i cilj svakog
poduzea.

16