Actinidia deliciosa(Kivi)

1.-12-20C
2.Centralna Kina
3.Penjaica,do 10m
4.Sunce,polusenka
5.Blago kiselo
6.Blago pojaano
7.Mal,kavez
Najveu ekspanziju u gajenju tokom dvadesetog veka,od svih voaka uopte,
doiveo je upravo kivi.Potie sa planina centralne Kine,gde se u severnim delovima
sree na visinama 600-1000m,dok se idui dalje na jug,sve do provincije Junan moe
nai i do visine od 2000m.Sami Kinezi u prolosti nikad nisu pokazivali neko vee
interesovanje za kultivaciju ove biljke,tek tu i tamo od esnaestog veka,tako da je
vekovima bio poznat samo kao divlja vrsta,nekad davno poslastica iskljuivo za vladare,a
kasnije,rairen u narodu kao prva hrana dojilja i odojadi.Po svetu se rairio preko Novog
Zelanda koji je do 1989. bio i najvei proizvoa(a i danas je najvei izvoznik,sa
najjaom prosenom produkcijom po hektaru-oko 25t),kada je primat preuzela
Italija.Ostali veliki proizvoai su,prema podacima iz
2002.redom:Kina,ile,Francuska,Grka,Japan,Juna
Koreja,SAD,panija(izvor:USDA).U ovom trenutku je proizvodnja Kine otprilike na
istom nivou kao i NZ,a verovatno e u sledeih 5 godina biti i vodea u svetu,s tim da e
ukupna produkcija Evropske Unije jo neko vreme biti na prvom mestu.Najbolje uspeva
na blago kiselim zemljitima(ph 5,5-6),a neto kiselija ili neutralna e dati
zadovoljavajue rezultate.Ve blago alkalna zemljita dovode do pojave hloroze.U vreme
sua jako zalivanje je obavezno-najvie biljaka strada upravo zbog nedostatka vode.U
zavisnosti od sorte,trai 210 do 240 dana bez mraza.Vitamin C 80-150mg/100g.Danas
postoji mnogo kultivara,ali apsolutno najvei deo svetske produkcije(van Kine) otpada na
sortu "Hayward",neto iznad 90%,to je posledica odlinog kvaliteta plodova koji su
krupni i dugo ostaju svei posle branja ako se uvaju na temperaturi oko +5C-ak preko 2
meseca.Nazvana je po Hejvordu Rajtu(Hayward Wright) koji ju je predstavio
1924.godine,a danas se,ukoliko dolazi sa Novog Zelanda,na tritu nalazi pod imenom
"ZESPRITM GREEN".Sazreva u prvoj polovini novembra.Inae ova sorta pripada redu
starih NZ kultivara,nastalih dvadesetih i tridesetih godina prolog veka u koje spadaju i
"Allison"(danas jako retka,potisnuta Hayward-om),"Abbot"(vrlo slina
prethodnoj,danas zastupljena uglavnom u toplijim predelima),"Bruno"(izuzetno krupni
duguljasti plodovi,visok nivo vitamina C,verovatno e opstati na tritu kroz nove
poboljane selekcije) i "Monty"(neto novija,nastala poetkom pedesetih,introdukovana

1957.izuzetno rodna),"Elmwood"(krupni plodovi,pogodnija za toplije krajeve,takoe iz

pedesetih).Noviji NZ kultivari su "Blake"(vrlo rana,poetkom oktobra,dvopolna,neto
slabijeg kvaliteta),"Greensill"(jako mali duguljasti plodovi,novije ime
"Constricted"),"Grade"i"Jones"(vrlo sline),"Gracie" (nastala selekcijom Bruno
kultivara,blago krukastog oblika) i "Tomua",najnoviji hibrid nastao opraivanjem
Hayward-a mukom biljkom doneenom iz divljine,sa kineske planine Kinling(Qinling) i
prvi je enski NZ kultivar koji nije potomak biljaka nastalih od semena doneenog
1904.Po izgledu i kvalitetu gotovo istovetan sa Hayward-om,ali stie polovinom oktobra
i ima manju sposobnost ouvanja ubranih plodova.Ne treba ga meati sa opraivaem
slinog imena.Kalifornijski kultivar "Chico" je nastao u uvenom vonom rasadniku u
istoimenom gradu i selekcija je nastala od semena koje je lino Hejvord Rajt poslao
tamo.Dobar deo kalifornijske produkcije otpada na ovu sortu."Saanichton12",vrlo
obeavajua, takoe je klon iste sorte,nastao u oklini Vankuvera,Kanada i sigurno je
najotpornija komercijalna sorta na niske temperature-20C a moda i neto
nie."Vincent",nastao u Junoj Kaliforniji,pogodan je za toplije krajeve,kao i australijski
"Dexter".Japanska sorta "Koryoku"(rana,vrlo slatka),panska(sa kanarskih
ostrva)"Tewi",junoafrika "Donno" su takoe sorte pogodnije za toplije
krajeve.Italijanska "Top Star" je nastala mutacijom reznica Hayward-a i ima
kompaktniji rast od nje i trai manje orezivanja."Jenny" je belgijska dvopolna,dosta
otporna sa neto sitnijim plodovima slabijeg kvaliteta,nastala,verovatno,selekcijom
Blake-a.U Kini postoji dosta lokalnih sorti koje su nastale ili selekcijom divljih formi ili
uvezenih sadnica Hayward-a(koji se sve vie gaji i tamo).Najpoznatija je
"Qinmei",nastala selekcijom od divljih biljaka sa planine Kinling u provinciji angzi,u
kojoj se nalazi i najvei deo kineskih plantaa.Veina opraivaa je selekcionisana tako
da se vreme cvetanja poklapa sa cvetanjem Hayward-a,tanije,da poinje par dana
ranije.Stariji NZ kultivari su "Matua" i "Tomuri",kalifornijski "Chico
Male"("Californian Male") i italijanski "Autari",dok su noviji NZ "King" i
"Ranger" selekcionisani da se poklapaju sa vremenom cvetanja sorte Tomua.Podloge za
kalemljenje su ravijene od Hayward selekcija,u skorije vreme na NZ se koristi i
A.chinensis,a bilo je i eksperimenata(u Japanu) sa A.polygama i A.rufa,pri emu je ova
druga dala vrlo dobre rezultate.Na kraju,pomenuu i jo dva oveka,vrlo bitna u istoriji
gajenja kivija.Bruna Dast(Bruno Just-sorta Bruno nosi ime po njemu),novozelandski
rasadniar iz Vananguia,koji je verovatno najvie uinio za promociju ovog voa u prvim
godinama razvoja i koji je zasluan za irenje u NZ oblasti Bay of Planty("Zaliv
Izobilja") u kojoj je danas preko 80% NZ plantaa to predstavlja glavno podruije u
svetu za gajenje A.deliciosa,a u skorije vreme i A.chinensis.Zvanino priznat kao "otac"
novozelandske kivi industrije,mada ne i prvi voar koji ga je gajio u komercijalne
svrhe,je Dim MakLoflin(Jim MacLaughlin) iz mesta Te Puke u Bay of Planty,koji je
prve sadnice zasadio 1932.godine.

Abbot
Bruno

Monty

Hayward

Jenny

Vincent

Actinidia chinensis(Glatki kivi)

1.-15-20C
2.Istona centralna Kina
3.Penjaica,do 7m
4.5.6.7.Isto
Hort16A

Preuzeto iz lanka "New temperate fruits:Actinidia chinensis and Actinidia

deliciosa",A.R.Ferguson
Od svih vrsta aktinidija,apsolutno najslinija kiviju je ova vrsta.Zapravo,do sredine
osamdesetih su klasifikovane kao A.chinensis,s tim da je prethodna voena kao
A.chinensis var.deliciosa.U genetikom smislu se razlikuju po broju
hromozoma:A.deliciosa je heksaploidna,a A.chinensis je diploidna ili tetraploidna.Po
izgledu stabla nema previe razlika,sem u tome da je neto kompaktnijeg i nieg rasta,ali
se plod definitivno znaajno razlikuje od prethodne,prvenstveno po tome to na kori
nema dlaica ili su jako male(kao kod breskve),meso je uto ili (ree)crveno,vrlo retko
blago zeleno,a kod nekih formi i kultivara unutrnjost uta,a spolja crvena.Divlje forme
imaju maje i okruglastije plodove od A.deliciosa,dok su dananji,posebno NZ kultivari
izdueniji i po veliini gotovo jednaki sa Hayward-om.Sree se i u oblastima gde u
prirodi raste A.deliciosa i gde verovatno postoje neki prirodni hibridi te dve vrste,ali
veinom raste neto istonije,ak sve do obale i to,kako u renim dolinama na visini od
200m,tako i na planinama do oko 2200m.Na Tajvanu raste vrlo srodna vrsta
A.setosa(ranije A.chinensis var.setosa).Razlog za sporije irenje ove vrste verovatno je
ranije bio u tome to su se mnogi proizvoai bojali da,zbog sitnijih plodova,nee biti
konkurentan na tritu.Prilino neopravdan razlog,naroito kada se ima u vidu to da ima
vie vitamina C,od 150 do 200mg/100g,a takoe ima i vie eera i po mnogima bolji
ukus nego Hayward.Za sada nema previe podataka o godinjem obimu proizvodnje(sem
u NZ,oko 20000 tona),ali se zna da je Kina najvei proizvoa,gde gotovo celokupna
produkcija zavrava na domaem tritu.gaji se i u Japanu i Koreji,a u skorije vreme i u
Evropi i SAD.Kineski kultivari,koji danas imaju svoja posebna imena na svetskom tritu
su:"Lushanxiang"(syn."Elisabeth","First Emperor","Yellow Joy"),"Jiangxi 791"(syn."Red Princess"),"Kuimi"(syn."Apple
Sensation","Turandot"),"Jinfeng"(syn."Golden Yellow").Ove selekcije su do sada
gajene i u NZ,Italiji i SAD,s tim da su jedinijai komercijalni zasadi u
Kaliforniji.Najvaniji kultivar koji nije nastao u Kini je "Hort16A".Razvijen je od
semena,prikupljenog iz prirode i uveenog na NZ 1977.Dve selekcionisane biljke su
ukrtene 1987. i,najzad,1991.je izdvojena jedna sadnica sa plodovima karakteristinog
oblika i utim mesom.Prvi put se na tritu pojavila 1999. pod imenom ZESPRITM
GOLD.U Francuskoj je selekcionisana sorta "ChinaBelle",krupnih plodova,sa utim
mesom.Opraivai su "Meteor" i "Sparkler" za Hort16A i "PolliChina" za
ChinaBelle.
Treba pomenuti i organski proizvedeni kivi,tj.voe proizvedeno bez upotrebe vetakih
ubriva,pesticida,herbicida i stimulatora rasta,uopte,voe stimulisano i tieno iskljuivo
prirodnim preparatima.Za sada ukupna NZ proizvodnja organskog kivija (A.deliciosa i
A.chinensis zajedno) ne prelazi 2%,ali e u budunosti sigurno igrati znaajnu ulogu u
itavom svetu.Istina organska proizvodnja je u toku 2004. zapala u manju krizu zbog
veih trokova proizvodnje,s tim da se ubrzano radi na otklanjanju tih problema.
Veoma je bitno i to to Novi Zeland,kao najvei svetski izvoznik,forsira svoj brend
ZESPRITM,koji je nedavno licenciran(ili je u postupku licenciranja) u
Japanu,Koreji,SAD i Italiji.To omoguuje proizvoaima iz tih zemalja da,kroz bolji

marketinki pristup,imaju i bolju prou na svetskom tritu.Pri tome NZ ne insistira na

zemlji porekla voa,ve na potovnju brenda kao intelektualne svojine.Zbog toga trebalo
da se i nai proizvoai udrue i organizovano krenu u plasman kroz ovaj brend koji e
sigurno u narednim godinama imati glavnu ulogu u plasmanu kivija.

Hayward

Hort16A

Gold Organic

Green Organic

Pretpostavljam da su sadnice u kontejnerskim kesama(okvirnih dimenzija

150x150x300mm),kako se najee prodaju.U tom sluaju iskopaj rupu(za svaku sadnicu)

dimenzija 400x400x500mm.Zemlju sa vrha vrati na dno rupe i stavi jo oko 5cm zemlje(ili
komposta ili humusa kalifornijskih glista)preko one koja je sa sadnicom.Takvo prirodno ubrivo
moe staviti (do jedne treine) i u samu rupu.Ako ti je zemljite glinovito umeaj i malo
peska.Postavi potporu,za poetak je dovoljno i u vidu ica(ali onih sa plastinom presvlakom
kakvih ima puno u automobilima,i aparatima bele tehnike-to ti je da se biljke leti ne ispeku na
goloj ici).Kad izrastu morae da stavi i neku ozbiljniju potporu(upravo kao za vinjage).Preko
leta,kad su velike vruine,zalivaj sa 5-10l vode po biljci na dan(moe da raspodeli ujutru i
uvee),makar u prve 2-3 godine.Posle on razvije jak koren.U prolee koristi prirodna ili
vetaaka ubriva(sa njima oprezno,hoe da izgore biljku) sa dosta azota(to su npr.ona za
povre) da bi se stvorila to vea masa.Nisi napomenuo da li je u pitanju obianA.deliciosa,sibirski-A.arguta ili arktiki-A.kolomikta(kod nas je ovaj zadnji jo dosta redak).U
sluaju da je obian,zasadi ga na sunano mesto,ako je sibirski na polusenovito,a arktiki na
vie senovito.Razmak izmeu biljaka je najbolji oko 2,5m,mada moe i pola metra manje,a
vie,pa koliko ti teren dozvoljava(ipak ne preteruj).Nije loe da muku biljku postavi u na onu
stranu odakle ti najee duva vetar,zbog boljeg opraivanja,mada to moe i da obavi
runo(to je i najsigurnije).Ako je u pitanju obian kivi i ako ivi u nekim delovima grada gde
zimi jako duva hladan vetar(Durlan,Duvanite,B.Bjegovi,N.R.Jovi,Br.6) prvih godina malo
zatiti biljke uvijanjem oko dna stabla.Orezivanje ti prvih godina nije potrebno,sem za skidanje
izmrzlih granica(ako ih ima) i za formiranje vinjage.Kasnije postoji vie naina za
orezivanje,mada postoji izreka da se kivi nikad ne moe previe orezati.
U niu moe videti u mnogim dvoritima ove biljke,ak i neke visoke 7-8m(u ulici
B.Miljkovi,prema Troarini,gde prekriva itavu fasadu kue). Ima i nekih manjih zasada po
ikolini(najvie u Sievakoj klisuri,a ima i jedan od nekih dvadesetak ara sa desne strane puta
za Matejevac).Prvo cvetanje je,u zavisnosti od vrste i sorte od druge do etvrte godine).U
rasadniku Kivi&Sinovi u Vlasotincu imaju neke preko 25 godina stare obine kivije koji daju
oko 100kg plodova po biljci(ne znam koji od sorti je u pitanju).
Neto vie o vrstama i sortama moe nai na http://suptropia.4t.com a onda idi na voe
_________________
Mnogo suptropskih biljaka se moe gajiti u kontinentalnim uslovima

Ovo je moja tema. Da sam kojim sluajem studirao poljoprivredu, sigurno bih magistrirao na
kiviju. Prvo da ti neto kaem iz iskustva- nadam se da si kupio kivi iz Vlasotinca, jer jedino
kod njih nema problema oko toga da li je ono to si kupio zaista onako kako je rekao
prodavac. Mlade sadnice kivija kao prvo posadi u dobro pripremljenu zemlju, najbolje da
doda humus od glista, nikako nemoj stavljati stajsko ubrivo koje ima jo mokrae,jer kivi ne
voli amonijak. Moe posle sadnje dodati malo vetakog ubriva, ali samo meavinu, sa to
manje azota.Posadi ga na osunanom mestu, dosta ga zalivaj, kada je leto suno trebalo bi ga
zalivati svako vee. Ne treba ga prskati pesticidima, jedini problem moe da se pojavi, ako u
zemljiti ima krea, da dobije hlorozu, odnosno da mu lie pouti. Tada je neophodno kivi
zaliti sa preparatom na bazi gvoa(ja imam u dvoriu sedam kivija, svako prolee moram da
ih zalivam). Posebno obrati panju na MAKE, oboavaju da pojedu stablo do zemlje. Da ne bi
rizikovao oko kivija stavi nekoliko tapova da mu make ne mogu prii. I jo ta je vano kivi
je lijana, obavezno stavi pored njega jedan tap, uz koji e on rasti, ali mu ne dozvoli da se
uvija, nego ga svakih nekoliko dana ispravi pa vei. elim ti uspeha u gajenju ove fantastine
biljke.
Ja imam actinidia chinesis. To je obian kivi, koji moe da se kupi na pijaci. Meni se nekoliko
kivija osuilo posle dodavanja KAN-a. Znam da mi je rasadniar iz Trstenika rekao da ako kivi
pas "zalije"moe da se osui. Ja zato ne eksperimentiem, pod stablo svake jeseni dodam 2030kg glistenjaka, i 0,5-0,8kg vetakog ubreta ( Cropcare), i raa odlino, bez problema, uz
redovno zalivanje. A to se tie maaka, meni su pojele dva kivija, najbolja je scena kada
oreem kivi, i te grane skupim na gomilu da bacim. Nekada i pet maaka doe da mirie
grane, kao drogirane su. Jedne godine sam iz zezanja odneo dedi suvog lia da proba da da
svinjama, prvo pojedu lie, a onda liu beton gde je bilo lie