Standardizovani sistemi i mree sa optikim vlaknima

Autor Dragana Milosavljevi, FTN Novi Sad. -- Obrada signala

U jednom od prethodnih tekstova opisane su karakteristike i naini upotrebe

mrea sa optikim vlaknima. U ovom tekstu emodati pregled standardizovanih sistema i
mrea sa optikim vlaknima. Optiki sistemi i mree poinju da se koriste u svim
aplikacijama u kojima su se do sad koristili bakar i mikrotalasi. Sa izuzetkom pasivne zvezde
i nekih CATV sistema, to su uglavnom point-to-point optike topologije.

Ove primene ukljuuju spori prenos podataka, kao to je RS-232, RS-422, IEEE488, kruna
TV i u FM i u AM verziji, kablovska televizija u AM i nekim FM verzijama; brze mree, kao to
su Fiber Distributed Data Interface (FDDI); veoma brzi prenosi podataka kao to su HiPPI,
Fiber Chanel, asinhroni mod prenosa (ATM); vremenski multipleks viestrukih signala,
multipleks talasnih duina, produivai kanala kao to su HIPPI, ESCON i IBM 32xx protokoli;
srednje brze mree podataka kao to su Ethernet i Token Ring; telefonske mree: privatne i
SONET.
Standardne mree
Neki od ovih sistema i mrea zasnovani su na nacionalnim ili internacionalnim standardima.
Danas postoji, ili je u razvoju osam standarda:

Ethernet;

Token Ring;

FDDI;

FDDI II;

HiPPI;

ESCON;

Fiber Channel;

SONET.

Ethernet
Postoje tri standarda Ethernet optikog sistema: 10Base-FL (Link), 10Base-FB (Backbone),
10Base-FP (Passive) (Slika 3). Svi koriste CSMA/CD Ethernet protocol. 10Base-FL i 10Base-FP
koriste asinhroni takt, dok FB koristi sinhronizovani, centralni takt. Ovaj standard specificira
optiki kabel jezgra 62.5m, ST-kompatibilne konektore i zahteve iz tabele 1.
FL standard se koristi za 2-km aktivne veze za konekciju repetitora i DTE. FL standard je
sledbenik FOIRL standarda. FB je slian FL-u, ali zbog njegovog centralizovanog takta

dozvoljava kaskadno vezivanje veeg broja repetitora, u nekim sluajevima i vie od 15.
Najjeftiniji pristup je FP, koji je pristup pasivnog vora. 10Base-F standard sadri sistemdizajn vodi i poredjenje koaksijalnog, FP i optikog pristupa problemu.

Tabela 1. Optike performanse za 10Base-FL

Slika 1. Tri Ethernet standarda

Token Ring
IEEE 802 komitet razvija standard za optiu implementaciju. Iako formalan standard ne
postoji, ovakvi proizvodi su raspoloivi jo od 1988.

FDDI (Fiber Distributed Data Interface)

Opti opis: FDDI je jedan internacionalno prihvaen standard za digitalni prenos, za LAN
mree velike brzine. Standard je 75 % kompletan (Slika 2 i Tabela 2). FDDI dozvoljava
elektrini prenos podataka brzinom od 100 Mbps (Tabela 3). Elektrini signal je kodiran 4bitnom do 5-bitnom emom, tako da je brzina protoka optikih podataka 125 Mbps.
FDDI mree mogu efektivno da rade sa brzinom elektrinog prenosa podataka od 100
Mbps, jedino ako sve stanice procesiraju FDDI protocol. Ako neke od stanica procesiraju
neki od protokola kao {to su Ethernet ili Token Ring, vreme prenosa e smanjiti efektivni
protok (Tabela 3).

Tabela 2. etiri FDDI specifikacije

Slika 2. Struktura FDDI standarda

Tabela 3. etiri brzine standarda FDDI

Topologija je dvostruki suprotno rotirajui prsten (Slika 3) sa maksimalnom udaljenou
prenosa od 2000 m izmedju susednih stanica. Ovaj prsten moe imati maksimalni obim od
100 km. Svaka stanica se ponaa kao signal generator; to znai, svaka stanica prihvata
optiki signal od prethodne stanice u prstenu, konvertuje taj optiki signal u elektrini,
obradjuje elektrini signal, i kreira novi optiki signal koji alje sledeoj stanici u prstenu.
Prema tome, FDDI mrea je serija veza od-take-do-take koje sainjavaju prsten.
Ova topologija kreira dve putanje toka podataka, od kojih svaka moe podravati brzinu
prenosa od 100 Mbps. Mogue je konfigurisati upravljaki softver stanice tako da podrava
razliite (suprotne) tokove podataka kroz te dve putanje. Kod ove upotrebe, mrea podrava
brzinu prenosa od 200 Mbps. Prema tome, ova konfiguracija ne podlee FDDI
specifikacijama.
Ova topologija ostvaruje jedan od etiri elemenata koji obezbedjuju pouzdanost FDDI
mree. U sluaju prekida bilo koje veze izmedju susednih stanica, prsten e se sam
preusmeriti, obezbedjujui prvi element pouzdanosti (Slika 4).

Slika 3. Dvostruki suprotno rotirajui FDDI prsten

Slika 4. prespajanje u FDDI prstenu u sluaju kvara na kablu, konektoru ili stanici

Slika 5. sa vie kvarova koji kreiraju izolovane pod-prstenove

Kako god, viestruki simultani kvarovi mogu kreirati odvojene pod-prstenove koji ne mogu
komunicirati jedan sa drugim (Slika 5). Ako FDDI mrea kontrolie neki sloeni proces,
viestruki prekidi e dovesti do gubljenja kontrole nad procesom. Optiki prekida za
premoavanje u FDDI adresira ovaj problem i obezbedjuje drugi element pouzdanosti
mree. Pokretni optiki prekida za premotavanje je aktiviran za vreme kvara na stanici.
Kada je prekida aktiviran, stanica je iskljuena iz prstena i optiki signal prolazi kroz
stanicu (Slike 6 i 7) bez uobiajene konverzije signala iz optikog u elektrini i nazad u
optiki signal. Kada je prekida za premotavanje aktiviran, optiki signal moe putovati i do
4 km izmedju aktivnih stanica.
Broj stanica. Broj vorova. Maksimalni broj stanica na jednom FDDI prstenu je 500. Po
definiciji FDDI stanice, stanica moe biti ili ne moe biti vor. Ako je FDDI stanica
koncentrator sa esnaest portova, svaki od ovih portova moe se povezati na sporiju legacy
mreu. Sa konfiguracijom konektora i 100 vorova, ili korisnika, sa legasy mreom, jedan
FDDI prsten moe podrati vie od 46600 korisnika ili vorova.
Upotrba FDDI mree. FDDI najbolje zadovoljava u sledeim primenama:

Interkonekcija sporih LAN mrea

Interkonekcija brzih terminala

Back end ili host-to-host konekcije

Slika 6. Stanica sa dva prikljuka i prekidaem za premotavanje

Slika 7. Tok optikog signala sa optikim prekidaem za premotavanje

Tabela 4. Specifikacije za prelazak na FDDI

Ove tri upotrebe opravdavaju ulaganja u relativno skup optoelektronski interfejs. Zbog
visoke cene, FDDI mrea nije pogodna kao lokalna mrea. Specifikacije za FDDI kabel: FDDI
kabel sadri optiko vlakno i konektore opisane u tabeli 4.
Pet tipova stanica i etiri fizikih topologija. FDDI definie pet tipova stanica: stanica sa
dvostrukim prikljukom, koncentrator sa dvostrukim prikljukom, stanica sa jednostrukim
prikljukom, koncentrator sa jednostrukim prikljukom (Slika 8), i stanica sa jednostrukim

prikljukom i dvostrukim kuitem. Stanica sa dvostrukim prikljukom , ili prikljuak A

klase, je povezan direktno na prsten. Jednostruki prikljuak, ili prikljuak klase B, mora biti
prikljuen na stanicu klase A po proiritetu pristupa prstenu. Ovih pet tipova stanica
omoguavaju visok stepen fleksibilnosti dozvoljavajui konfigurisanje prstena u bilo kom
tipu fizike mree: prsten (Slika 3), bus (Slika 9), zvezda (Slika 10) i/ili stablo (Slika 11).

Slika 8. etiri od pet tipova FDDI stanica

Slika 9. FDDI bus mrea

Slika 10. FDDI zvezda mrea

Stanica sa jednostrukim prikljukom i dualnim kuitem (Slika 12) obezbedjuje trei
element pouzdanosti mree. Ovaj tip stanice izgleda kao stanica sa dvostrukim prikljukom,
ali funkcionie kao stanica sa jednostrukim prikljukom. Kao i stanica sa dvostrukim
prikljukom, ovaj tip stanice ima dva para predajnik-prijemnik. Kao kod stanice sa
jednostrukim prikljukom, ovde je samo jedan par predajnik-prijemnik aktivan. U sluaju
otkaza primarne putanje povezane na mreu, sekundarni par predajnik-prijemnik postaje
aktivan. Primarni i sekundarni par su povezani na mreu na razliitim lokacijama.

Slika 11. FDDI stablo mrea

Upotreba koncentratora u FDDI mrei obezbedjuje etvrti element pouzdanosti mree.
Otkako koncentratori poseduju inteligenciju da premoste stanice u kvaru, takve stanice ne
obaraju mreu (Slika 13). Zbog te poveane pouzdanosti, postoji trend ka poveanoj
upotrebi koncentratora u FDDI mreama.

Slika 12. Peti tip stanice:Stanica sa jednostrukim prikljukom i dualnim kuitem

Slika 13. Elektrino premotavanje u FDDI koncentratoru

FDDI II
FDDI II je viestruki standard za prenos glasa i video signala preko FDDI mree. Nastao je
pod pokroviteljstvom IEEE 802.6 standarda. Standardi su razvijeni od strane X3T9.5
Standards Committee. Bilo je oekivano da e FDDI II biti unapredjen sposobnou krunog
manevrisanja u odnosu na osnovni FDDI. FDDI bi bio kompatibilan sa FDDI II ali obrnuto ne
bi vailo.
Industrija je, oigledno, izgubila interesovanje za FDDI II u korist ATM-a (asynchronous
transfer mode). ATM kao to je oekivano, snabdeva mnoge od servisa prvobitno
predvidjenih da budu snabdevani od strane FDDI II.

HiPPI
HiPPI (high speed parallel processor interface) bio je standard razvijen za koaksijalne
kablove. HiPPI je pogodan za brze prenose izmedju masivnih paralelnih procesora, raunara i

brzih memorijskih uredjaja i unutar grupe radnih stanica. Ovaj standard specificira brzinu
prenosa od 800-1,600 Mbps na udaljenosti od 25m.
Da bi prevazili ovo ogranienje udaljenosti, etrdeset industrijalaca je izbacilo jedan ad
hoc standard za HiPPI optiki produivakanala. Produivai proizvedeni da podre ovaj ad
hoc standard su interoperativni i kompatibilni. Ovaj proizvod poveava udaljenost prenosa
do 40 km.
U poetku, HiPPI vlakno je bilo komunikaciona veza od take do take. Kao takvo, nije bilo
namenjeno za upotrebu u mreama. Medjutim, veze izmedju HiPPI i FDDI, HiPPI i ATM, i
HiPPI i SONET, postoje. Dodatno, HiPPI unakrsni prekidai su postali dostupni, omguavajui
HiPPI-u da bude upotrbljen u produenim mreama.

ESCON
ESCON (Enterprise Sistems Connection) je podrka optikim sistemima i kanal za IBM
raunare. Ovaj kanal se koristi za komunikaciju sa perifernim kontrolnim jedinicama. Ove
jedinice kontroliu brze periferne uredjaje, kao to su drajveri za magnetnu traku i disk
drajveri.
ESCON specificira ESCON konektore: 200 Mbps, 8dB optika snaga, 1325 nm izvor
svetlosti, spektralna irina od 150 nm, daljina prenosa 3km sa 62.5 m vlaknom, (ili prenos
na udaljenosti 2 km sa 50m-skim vlaknom), i prenos na udaljenosti do 9 km sa dva
usmerivaa. Upotreba jednomodnog vlakna i laserskih dioda dozvoljava prenos na
udaljenosti i do 60 km. Usmeriva je aktivni elektronski podsistem koji usmerava zahtev od
strane raunara do odgovarajue periferale.

Fiber Channel
Fiber Channel je razvojni standard dizajniran da podrava podesiv (265.6, 531.25, 1062.5
Mbps), nezavisan od protokola, brz prenos podataka na velike udaljenosti (175 m-10 km,
Tabela 5). Fiber Channel podrava oba kanala (od-take-do-take) i mrene veze. SC
konektori su specificirani.

Tabela 5. Fiber Channel mogunosti

SONET

SONET (Sinhronous Optical Netnjork) je internacionalni razvojni standard za povezivanje

privatnih i javnih mrea. SONET zahteva jednomodno vlakno za postizanje brzine prenosa od
51.84 Mbps (OC-1) do 9.952 Gbps (OC-192). Maksimalna brzina e biti 13.22 Gbps.
SONET ima est prednosti:

Dozvoljava asinhronim LAN mreama da pristupe sinhronim javnim mreama.

Kompatibilan je sa DS-3 i bie u medjuvezi sa T1 i T3.

Korisnika oprema e biti standardizovana, pa se oekuje nia cena opreme sa veim

brzinama prenosa i lakim iskoritavanjem.

Upotreba sinhronog prenosa dozvoljava vei um i dodaje druge mogunosti, koje smanjuju
cenu mree.

Saglasnost sa SONET specifikacijama rezultuje u medjuoperativnosti i kompatibilnosti

izmedju oprema razliitih proizvodjaa.

SONET mrea moe se koristiti od poetka do kraja iako je raspon mree nekoliko hiljada
milja. Takva upotreba nije mogua ili nije pogodna sa opremom drugih proizvodjaa.

U Evropi SONET je poznat kao SDH (Sinhronous Digital Hierarchy). SONET i SDH su
kompatibilni ali se ne poklapaju u potpunosti. SONET faza1, predstavljen 1984 bio je
odobren 1988. SONET faza 2 jo je u razvoju. Faza 2 sadri standardizaciju mrenih poruka
i komandi, definicije potrebnih operativnih funkcija, protocol i skup poruka za operativne
kanale koji se koriste i analizu odstupanja indikatora. SONET specifikacije pojavile su se u
ANSI T1.1.5-1988., u ANSI T1.1.6-1988. i u Bellcore specifikacijama TA-TSY-000755
(glavna specifikacija), TA-TSY-000253 (system prenosa), i TR-TSY-000496 (dodaj / izbaci
multiplekser).
Drugi standardi
Test standardi. Kako je svetlost suptilan medijum, sve izmerene veliine bie veoma
osetnjive na metod merenja. Zbog ove suptilnosti rezultati merenja kod svih optikih
proizvoda zavise od metoda testiranja. Razliite metode testiranja, rezultuju razliitim
rezultatima. Poredjenje merenih vrednodti jednog proizvoda koji je testiram razliitim
metodama je kao poredjenje jabuka i narandi. Na sreu, Asocijacija Elektronskih Industrija
je kreirala iroku listu odobrenih test metoda.
Building Wiring Standards. TR 41 komitet pustio je u opticaj EIA/TIA-568A, standard za
oiavanje koji sadri optike kablove. Ovaj dokument specificira 62.5/125 vlakno i SC
konektore kako za jednomodna tako i za viemodna vlakna. Ova specifikacija dozvoljava
upotrebu FC za jednomodne i ST za viemodne konektore.

NEC (National Electrical Code). NEC adresira zahteve za kablovima unutar zgrade. Ovi
zahtevi ograniavaju brzinu do take kada plamen poinje da se iri du goreeg kabla.
Dodatno ogranienje je i dim nastao prilikom zapaljenja kabla.
Testovi specificirani od strane NEC-a su: UL-1666

za riser-rated kablove i UL-910,

Steiner Tunnel test, za plenum-rated kablove. NEC je kreirao dva tipa kablova, od kojih
svaki ima tri nivoa performanse (Tabela 6). Ta dva tipa su: dielektrini (ili neprovodan) i
provodan. Dielektrini ili N tip sadri neprovodne elemente. Provodni ili C tip sadri
provodne elemente. Provodni elementi mogu biti provodnici, metalni oklop, ili metalni
snani delovi. Trenutno postoji trend vee upotrebe kablova serije N. Razlog tome je
ogranien broj restrikcija u NEC-u za postavljanje ovih serija. C serije kablova imaju vei broj
restrikcija za postavljanje.
Vojni standardi. To su brojni standardi za proizvode koji se koriste u vojne svrhe.

Tabela 6. NEC kategorije optikih kablova

Tekst je realizovan u sklopu prakse iz predmeta "Optoelektronika". Mentor projekta je mr

Milo Slankamenac sa Katedre za elektroniku na FTNFTN-u.