EKSPERTIZA

MEHANIKE POVREDE

Sudsko-medicinski izvetaj
ekspertiza
Vetaenje (expertisis)-primena znanja i iskustva strunih i naunih
disciplina radi utvrivanja i objanjavanja injenica koje su predmet
sudskog dokazivanja, Sudskomedicinsko vetaenje -primena
medicinskog znanja i iskustva za potrebe suda
Vetak -osoba koju imenuje sud radi utvrivanja iIi objanjavanja pravno
relativnih injenica za koje pravnik nema struno znanje,
Sudskomedicinski vetak lice sa znanjem iz oblasti medicinskih
nauka (doktor medicine, stomatologije sa zavrenim fakultetom i
poloenim strunim ispitom)
inovi vetaenja- izvoenje i saoptenje
Saoptenje- usmena i pisana forma
Pisana forma (elementi izvetaja)- zaglavlje
posebne okolnosti
sluaja
nalaz
zakljuak i miljenje

Elementi pisane forme izvetaja

Zaglavlje- identifikacioni elementi lica koje je predmet
vetaenje, ko trai vetaenje, kome se poverava vetaenje,
mesto i vreme obavljanja vetaenja, pitanja postavljena od
strane suda
Posebne okolnosti sluaja- bolje shvatanje predmeta, mogu
biti netani
Nalaz- veran opis konstatovanog stanja i promena, mora biti
kratak, jasan, potpun, temeljan i sainjen na maternjem jeziku
Zakljuak- proizilazi iz nalaza, mora biti jasan i taan i
Miljenje- proizvod vetakovog nalaza i strunog znanja i
iskustva

Vetaenje telesnih povreda

Telesne povrede- nasilno oteenje zdravlja izazvano
dejstvom spoljanjih faktora
Vetaenje telesnih povreda- pregled ili medicinska
dokumentacija
Zadaci vetaka- utvrdjivanje postojanja povrede i njihovo
opisivanje
utvrivanje vrsta povrede
(klasifikacija)
struna ocena teine povrede
(kvalifikacija)
utvrivanje naina nanoenje povrede

Vetaenje telesnih povreda

Opisivanje (ustaljen red)- precizna lokalizacija (u odnosu na
najmanje 2 fiksne take, rekonstrukcija poloaja okrivljenog i
oteenog )
oblik (ukazuje na oblik mehanikog
orua)
dimenzije (duina, irina, dubina)
morfoloke karakteristike ivica i
strana rane
(ukazuju na dejstveni princip
mehanikog orua)
sadraj prostora rane
dno rane
okolina rane
odreeni specijalistiki pregledi

Vetaenje telesnih povreda

Klasifikacija- razvrstavanje povreda u odnosu na sredstvo

kojim su nanete 1) mehanike
2) fizike
3) hemijske
4) asfiktine
5) nutritivne
6) bakterijske
7) psihike

Vetaenje telesnih povreda

Kvalifikacija- struna ocena teine povrede na osnovu

stepena oteenja zdravlja koje je prouzrokovala

Naela
1) povreda se ocenjuje prema njenom karakteru, a
tea posledica se objanjava uticajem individualnih
osobina
2) teina telesne povrede se ocenjuje u vreme
nastanka prema njenom karakteru i bez ukazane
lekarske pomoi
3) pojedinano i zbirno dejstvo telesnih povreda

Medicinski kriterijumi za
kvalifikaciju telesnih povreda
OPASNOST PO IVOT
1) konkretna- sadrana u karakteru povrede, nisu
potrebne dodatne okolnosti da se ugrozi ivot i bez adekvatne
strune pomoi ova povreda se zavrava smrtnim ishodom
2) apstraktna- kod povreda koje ne dovode do smrtnog
ishoda, mogu kod komplikacija
UNITENJE ILI TEKO I TRAJNO OTEENJE NEKOG
VANOG DELA TELA ILI ORGANA
1) vaan deo tela, organ- znaajan za obavljanje
normalnih ivotnih aktivnosti
2) unitenje- anatomski gubitak ili potpuni i trajni
prestanak funkcije vanog dela tela ili organa

Medicinski kriterijumi za
kvalifikaciju telesnih povreda
TRAJNA NESPOSOBNOST ZA RAD
1) apsolutna, opta radna nesposobnost- nesposobnost
za obavljanje bilo kog posla
2) profesionalna radna sposobnost
TEKO I TRAJNO OTEENJE ZDRAVLJA
oteenje zdravlja usled povrede koje je nesagledivo u funkciji
vremena
UNAKAENOST
trajna estetska promena na telu koja je posledica povreivanja i
koja na posmatrae ostavlja neprijatne utiske, a kod povreenog
izaziva psihike patnje

Kvalifikacija telesnih povreda

Teka telesna povreda

1) obina teka telesna povreda
2) kvalifikovana teka telesna povreda

Laka telesna povreda

1) obina laka telesna povreda
2) kvalifikovana laka telesna povreda

Granina telesna povreda

Kvalifikacija telesnih povreda

Obina teka telesna povreda- povreda kod koje
postoji:
apstraktna opasnost po ivot
oteenje vanog dela tela ili organa, oteenje zdravlja koje
je teko i privremeno ili trajno i znatno oteenje dela tela ili
organa koji nisu vani
privremena nesposobnost za rad
estetska izmenjenost bez karaktera unakaenosti

Kvalifikacija telesnih povreda

Kvalifikovana teka telesna povreda:

teka telesna povreda opasna po ivot

teka telesna povreda sa unitenjem ili trajnim i znatnim

oslabljenjem vanog dela tela ili organa

teka telesna povreda sa trajnom nesposobnou za rad

teka telesna povreda sa trajnim i tekim naruenjem

zdravlja

teka telesna povreda sa unakaenou

Kvalifikacija telesnih povreda

Obina laka telesna povreda povreda kod koje:
ne postoji ni teorijska opasnost po ivot
postoji lako i kratkotrajno oteenje vanog dela tela ili organa, manje
vaan deo tela ili organa oteen je privremeno i znatno ili trajno i
neznatno
postoji oteenje zdravlja lako i kratkotrajno
postoji nesposobnost za rad ne postoji ili je kratkotrajna
nema estetske izmenjenosti
Kvalifikovana laka telesna povreda je ona povreda koja je naneta
orujem ili oruem pogodnim za nanoenje teke telesne povrede

Mehanike povrede
Mehanike povrede nastaju dinamikim dejstvom mehanikog
orua ili oruja (pad, udar, sudar)
Izgled povrede zavisi od karakteristika povrednog mehanikog
orua- dejstveni princip (tupina, otrica, iljak, projektil)
Vrste mehanikih povreda- ozlede (nespecifine) i rane
(specifine)
Ozlede su povrede na osnovu ijih se morfolokih
karakteristika ne moe pouzdano utvrditi dejstveni princip
Rane su povrede vieslijnog tkiva sa otvorom na koi ili
sluzokoi na osnovu ijih se morfolokih karakteristika moe
utvrditi dejstveni princip

Mehanike povrede
Podela ozleda- oguljotina/excoriatio
Podela rana- razderina
krvni podliv/haematoma
(vulnus
lacerum)
krvni izliv/hematismus
nagnjeina/contusio
ubodina
rascep/ruptura
(vulnus
punctum)
prodor/canales
proboj/penetratio
sekotina
provala/perforatio
(vulnus
scissum)
prelom/fractura
iaenje/luxatio
ustrelina
razorina/destructio
(vulnus
sclopetarium)
raskomadina/detractio

Oguljotina (excoriatio)

Nespecifina mehanika povreda povrnog dela koe ili

sluzokoe nastala tangencijalnim dejstvom mehanikog
orua

Krvni podliv (haematoma)

Nespecifina mehanika povreda nastala oteenjem zida

krvnog suda i utiskivanja krvi u okolno tkivo

Krvni izliv (haematismus)

Isticanje krvi iz povreenog krvnog suda u spoljanju

sredinu ili telesnu duplju

Posledica- iskrvavljene (spoljanje ili unutranje)

Nagnjeina (contusio)

Mehanika povreda koja predstavlja oguljotinu sa krvnim

podlivom

 Rascep (ruptura)- raskid mekanog tkiva unutranjih

organa

Prodor (canales)-

nespecifina mehanika povreda

nastala ulaskom mehanikog orua u tkiva u kojima prave jamaste
prostore

Proboj (penetration)- nespecifina mehanika

povreda nastala prolaenjem mehanikog orua kroz zidove telesnih
duplji, pri emu se uspostavlja veza izmeu njih i okoline ili
spoljanjosti

Provala (perforatio)

otvaranje zidova telesnih duplji

Prelom (fractura)

Mehanika povreda koja predstavlja prekid kontinuiteta

kotanog i hrskaviavog tkiva
Podela preloma- otvoren i zatvoren
direktni i indirektni
sa i bez dislokacije
potpun i nepotpuni

 Iaenje (luxatio)-

nespecifina mehanika
povreda gde zglobne povrine nisu u meusobnom
kontaktu, a zglobne veze su oteene

Delimino iaenje (subluxatio)nespecifina mehanika povreda gde su zglobne povrine u

deliminom meusobnom kontaktu, a zglobne veze su
oteene

Uganue (distorsio)-

nespecifina
mehanika povreda gde su zglobne povrine u potpunom
kontaktu, a zglobne veze su delimino oteene

 Razorina (destructio)

-nespecifina
mehanika povreda sa unitenim sklopom tkiva, nastalim
dejstvom tekih, tupih, jako zamahnutih i brzih mehanikih
orua

Raskomadina (detractio)

-nespecifina
mehanika povreda sa potpunim razdvajanjem pojedinih
delova tela, nastalim dejstvom tekih, tupih, jako
zamahnutih i brzih mehanikih orua

Razderna rana (vulnus lacerum)

Specifina mehanika povreda naneta tupinom mehanikog orua
Morfoloke karakteristike:
1) otvor- zvezdast, ovalan
2) ivice, strane- neravne, nagnjeene, krvlju podlivene
3) uglovi rane
4) dno- u mekom ili kotanom tkivu
5) prostor- tkivni mostii
6) okolna koa- moe biti nagnjeena, krvlju
podlivena sa oguljotinama (vulnus lacerocontusum)
Tipovi razdernih rana: prskotine
ujedine (vulnus morsum)
okrzotine

Ubodina (vulnus punctum)

Specifina mehanika povreda naneta pritiskom ili udarom

iljka mehanikog orua

Morfoloke karakteristike:
1) otvor- ovalan, kruan
2) ivice, strane- ravne, glatke, nenagnjeene, nepodlivene
krvlju
3) dno- meko, kotano tkivo
zabodina i probodina
4) prostor- levkast, jamast, ispunjen krvlju
5) okolna koa- nenagnjeena

Sekotina (vulnus scissum seu

incisum)

Mehanika povreda naneta pritiskom ili prevlaenjem otrice

mehanikog orua

Morfoloke karakteristike:
1) otvor- crtast, vretenast
2) ivice, strane- ravne, glatke, nenagnjeene,
krvlju nepodlivene, sustiu se pod otrim uglom
3) dno- meko ili kotano tkivo, dubina rane najvea na poetku,
najmanja prema kraju
4) prostor- brazdast, unast, ispunjen krvlju
5) okolna koa- nenagnjeena
6) pacovski ili miiji rep- crtasta oguljotina na mestu izlaska
otrice iz rane

Ustrelina (vulnus sclopetarium)

Specifina mehanika povreda naneta projektilom

ispaljenim iz vatrenog runog oruja

Podela: ustreline iz daljine

ustreline iz apsolutne blizine
ustreline iz relativne blizine

Ustreline iz daljine- elementi probojne snage projektila, iz

blizine i elemente dejstva barutne eksplozije (nesagorele i
polusagorele barutne estice, barutni dim, plamen i
gasovi)

Ustreline iz daljine

Razdaljina izmeu usta cevi oruja i tela vea od 50cm

(kratkocevna), 150cm (dugocevna)
Karakteristike:
1) ulazna rana: okruglog ili ovalnog oblika (ugao ulaska
projektila u telo)
2) nagnjeni prsten: nastaje usled trenja projektila pri
ulasku, koncentrian I ekscentrian
3) projektilna brisotina: elementi barutnog maziva, ulja,
punjenja koji se obriu o kou ili odeu pri ulasku projektila
u telo
4) kanal: jednostruki levak
5) izlazna rana: veca od ulazne (sekundarno uveanje
projektila), lani nagnjeni prsten

Ustreline iz apsolutne blizine

Usta cevi prislonjena na kou ili udaljena nekoliko mm

Karakteristike:
1) ulazna rana: zvezdasta- barutni gasovi, ivice podlivene
krvlju, svetlocrvene
2) koa oko ulaza ogarena- barutni dim, opeena- barutni
plamen i vreli gasovi, dlake- osmudjene, nesagorele i
polusagorele barutne estice uglavnom na poetku
kanala
3) nagnjeni prsten: uniten dejstvom barutne eksplozije
4) kanal: dvostruki levak
5) izlazna rana: cepastog oblika

Ustreline iz relativne blizine

Razdaljina izmeu usta cevi i tela od nekoliko mm do 50cm
(kratkocevna) i od nekoliko mm do 150cm (dugocevna)
Karakteristike:
1) ulazna rana: krunog ili ovalnog oblika (ugao ulaska
projektila), oko ivica rane koa ogarena, opeena, dlake
osmuene
2) nagnjeni prsten kombinovan sa projektilnom brisotinom
3) barutna tetovaa- nagnjeina usled dejstva barutnih estica
na kou
4) kanal: jednostruki levak
5) izlazna rana: veca od ulazne, uglavnom nepravilnog krunog
ili ovalnog oblika