Osnove prorauna elinih

konstrukcija

Metalne konstrukcije 1

P3-1

Metode prorauna
Prema teoriji doputenih napona
deterministiki pristup;
do nedavno zastupljen u domaim propisima;
Prema teoriji graniih stanja
poluprobabilistiki pristup;
zastupljen u veini savremenih propisa (EN), a odnedavno i u
Srbiji (SRPS EN);
Evropski standardi (EN) za konstrukcije Evrokodovi (EC)
Harmonizovani standardi na nivou EU;
Obuhvataju proraun konstrukcija od razliitih materijala i
proraun dejstava na konstrukcije

Metalne konstrukcije 1

P3-2

Evrokodovi za konstrukcije
Evrokod 0 (EN 1990): Osnove prorauna
Evrokod 1 (EN 1991): Dejstva na konstrukcije
Evrokod 2 (EN 1992): Projektovanje betonskih konstrukcija
Evrokod 3 (EN 1993): Projektovanje elinih konstrukcija
Evrokod 4 (EN 1994): Projektovanje spregnutih konstrukcija
Evrokod 5 (EN 1995): Projektovanje drvenih konstrukcija
Evrokod 6 (EN 1996): Projektovanje zidanih konstrukcija
Evrokod 7 (EN 1997): Geotehniko projektovanje
Evrokod 8 (EN 1998): Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija
Evrokod 9 (EN 1999): Projektovanje aluminijumskih konstrukcija
U pripremi je i Evrokod 10 za staklo kao nosei element!
Nova generacija Evrokodova se oekuje 2020. godine!
Metalne konstrukcije 1

P3-3

Evrokod 3: Projektovanje elinih

konstrukcija
SRPS EN 1993-1: Osnove prorauna
SRPS EN 1993-2: elini mostovi
SRPS EN 1993-3: Tornjevi jarboli i dimnjaci
SRPS EN 1993-4: Silosi, rezervoari i cevovodi
SRPS EN 1993-5: ipovi
SRPS EN 1993-6: Kranski nosai
Ukupno 20 delova na preko 1300 strana!
Metalne konstrukcije 1

P3-4

Delovi SRPS EN 1993-1

SRPS EN 1993-1-1: Opta pravila i pravila za zgrade
SRPS EN 1993-1-2: Proraun konstrukcija za dejstvo poara
SRPS EN 1993-1-3: Hladno oblikovani tankozidni elementi i limovi
SRPS EN 1993-1-4: Nerajui elici
SRPS EN 1993-1-5: Puni limeni elementi
SRPS EN 1993-1-6: Nosivost i stabilnost ljuski
SRPS EN 1993-1-7: Nosivost i stabilnost popreno optereenih ploa
SRPS EN 1993-1-8: Proraun veza
SRPS EN 1993-1-9: Zamor
SRPS EN 1993-1-10: Izbor elika u pogledu ilavosti i svojstava po
debljini
SRPS EN 1993-1-11: Proraun konstrukcija za zategama od elika
SRPS EN 1993-1-12: Dodatna pravila za elike visoke vrstoe
Metalne konstrukcije 1

P3-5

Nacionalni prilozi - NA
Svaki standard (SRPS EN) ima svoj Nacionalni prilog koji
je neophodan za njegovu primenu u pojedinanim
zemljama.
U Nacionalnom prilodu su definisani:
Nacionalno odreeni parametri (NDP),
Dodatne komplementarne, nekontradiktorne
informacije.
Nacionalni prilozi za eline konstrukcije u Republici Srbiji
su usvojeni za sve delove Evrokoda 3, 4 i 9 (28 priloga).
Npr.: SRPS EN 1993-1-1/NA:2013.
Metalne konstrukcije 1

P3-6

Proraun prema teoriji doputenih napona

Standardom se definiu (propisuju) odreeni sluajevi
(kombinacije) optereenja i odgovarjui doputeni naponi koji
ne smeju biti prekoraeni!
Kriterijum za iscrpljenje nosivosti je dostizanje granice
razvlaenja (fy).
Doputeni naponi se odreuju (determiniu) na osnovu
jedinstvenih koeficijenata sigurnosti () kojima se deli napon na
granici razvlaenja (fy).
Zasniva se na Teoriji elastinosti i u pogledu prorauna uticaja
u elementima konstrukcije (globalna analiza) i u pogledu
dimenzionisanja preseka i elemenata (lokalna analiza).
Pored kontrole napona obavezna je i kontrola deformacija.
Metalne konstrukcije 1

P3-7

Poluprobabilistiki koncept prorauna

Proraun prema graninim stanjima
Stohastika priroda glavnih parametara za proraun (dejstva,
svojstva materijala, geometrijski podaci);
Sluajno promenljive veliine se uvode u proraun preko
odgovarajue krive raspodele;
Proverava se da li je postignut zahtevani stepen sigurnosti;
Pojednostavljenje Gausova kriva raspodele usvojena za sve
sluajne promenljive;
Svi parametri od uticaja (npr. optereenja, nosivost,...) se uvode
u proraun preko karakteristinih vrednosti;
Ovakav pristup se naziva poluprobabilistiki koncept
prorauna;
Metalne konstrukcije 1

P3-8

Metalne konstrukcije 1

P3-9

Pouzdanost konstrukcija
Pouzdanost konstrukcije se ogleda kroz:
sigurnost konstrukcija sa odgovarajuim stepenom
sigurnosti mora da bude sposobna da prihvati sva optereenja
koja e se javiti tokom njenog veka (kontrola nosivosti,
stabilnosti,...) - ULS;
funkcionalost konstrukcija mora da omogui normalno
funkcionisanje objekta shodno njegovoj nameni (kontrola
deformacija i vibracija) - SLS;
trajnost - faktori od uticaja su izbor i kvalitet materijala,
kvalitet izvoakih radova, konstrukcijsko oblikovanje, nivo
odravanja objekta (korozija, zamor matrijala,)
Metalne konstrukcije 1

P3-10

Razliiti nivoi pouzdanosti

Izbor nivoa pouzdanosti zavisi od:
uzroka i naina dostizanja graninog stanja;
posledica loma u pogledu rizika ivota i povreda ljudi,
kao i potencijalnih ekonomskih gubitaka;
trokova i postupaka neophodnih za smanjenje rizika
od loma.
Prema EN postoje tri razliite klase prema
posledicama (CC), odnosno tri klase pouzdanosti
(RC) konstrukcija.
Metalne konstrukcije 1

P3-11

Klase prema posledicama - definicija

Primeri zgrada i drugih
graevinskih objekata

Klasa

Opis

CC3

Velike posledice za gubitak ljudskih

ivota, ili vrlo velike ekonomske i
socijalne posledice, ili posledice po
sredinu

tribine, javne zgrade, kod

kojih su posledice loma
velike (na primer,
koncertne dvorane)

CC2

Srednje posledice za gubitak

ljudskih ivota, znaajne
ekonomske i socijalne posledice, ili
posledice po sredinu

stambene i administrativne
zgrade, javne zgrade, kod
kojih su posledice loma
srednje

CC1

Male posledice za gubitak ljudskih

ivota, kao i male ili zanemarljive
ekonomske i socijalne posledice, ili
posledice po sredinu

poljoprivredne zgrade, u
koje ljudi normalno ne
ulaze (na primer, zgrade za
skladitenje), staklene
bate

Metalne konstrukcije 1

P3-12

Klase pouzdanosti i indeks pouzdanosti

Klasa
pouzdanosti

Minimalne vrednosti indeksa pouzdanosti

Referentni period od
1 godine

Referentni period od
50 godina

RC3 (CC3)

5,2

4,3

RC2 (CC2)

4,7

3,8

RC1 (CC1)

4,2

3,3

Metalne konstrukcije 1

P3-13

Karakteristine vrednosti
Odreuju se na osnovu Gausove krive raspodele;
Za karakteristine vrednosti dejstava na konstrukciju usvajaju se
95% fraktili;
Za karakteristine vrednosti nosivosti usvajaju se 5% fraktili;
Rk = R 1,645 R = R (1 1,645 VR )
E k = E + 1,645 E = E (1 + 1,645 VE )

srednja vrednost;
standardna devijacija;
V varijansa;
R indeks za nosivost
E indeks za uticaje dejstava
Metalne konstrukcije 1

P3-14

Osnovne veliine za standardizovanu

normalnu raspodelu

Metalne konstrukcije 1

P3-15

Funkcija ponaanja g i indeks pouzdanosti

g = R E
g = R2 + E2

g
R E
=
g
R2 + E2
xg

Pf =

g (x ) dx

verovatnoa loma

Metalne konstrukcije 1

P3-16

Globalni i normirani koeficijenti sigurnosti

0 =

R
E

Rk
Ek

Globalni
=

1 1,645 VR
R f ( pR ) R R 1 1,645 VR
=
= 0
1 + 1,645 VE
E f ( pE ) E E 1 + 1,645 VE

Normirani

Metalne konstrukcije 1

P3-17

Parcijalni koeficijenti sigurnosti

0 =

1 E VE
1 R VR

1 E VE 1 1,645 VR
1 E VE 1 1,645 VR
=
= F M
1 R VR 1 + 1,645 VE 1 + 1,645 VE 1 R VR

F =

1 E VE
1 + 1,645VE

M =

1 1,645 VR
1 R VR

E i R su koeficijenti osetljivosti ili senzibiliteta (E = -0,7 i

R = 0,8 - prema EC)
F parcijalni koeficijent sigurnosti za uticaje usled dejstva
M parcijalni koeficijent sigurnosti za nosivost
Metalne konstrukcije 1

P3-18

Verifikacija sigurnosti Neizvesnosti i

nepouzdanosti obuhvaene parcijalnim
koeficijentima sigurnosti
= F M =

Rk
Ek

F E k = Rk / M
F = f Sd

M = m Rd
Metalne konstrukcije 1

P3-19

Modeliranje dejstava za analizu konstrukcije

Metalne konstrukcije 1

P3-20

Proraun prema Evrokodu - metoda proraunskih

vrednosti (metoda parcijalnih koeficijenata)
Granina stanja su stanja ijim dostizanjem, ili prekoraenjem,
konstrukcija gubi svoja osnovna svojstva i nije vie u stanju da
odgovori proraunskim zahtevima;
Granina stanja se dele na granina stanja nosivosti (ULS) i
granina stanja upotrebljivosti (SLS);
Treba dokazati da ni u jednoj proraunskoj situaciji, koja se moe
javiti tokom eksploatacionog veka konstrukcije, nee doi do
prekoraenja ni jednog graninog stanja.
Uvode se proraunske vrednosti uticaja (dejstava) i nosivosti;
Proraunske vrednosti za ULS se dobijaju pomou parcijalnih
koeficijenata sigurnosti koji zavise od nivoa pouzdanosti;
Proraunske vrednosti uticaja ne smeju da prekorae proraunske
vrednosti odgovarajue nosivosti, ni u jednoj proraunskoj situaciji!
Metalne konstrukcije 1

P3-21

Proraunske situacije
Stalne proraunske situacije, obuhvataju uobiajene, normalne
uslove korienja objekta i odgovarajua dejstva koja se tokom
njih javljaju. Ova dejstva su, prisutna tokom veeg dela ivotnog
veka konstrukcije;
Prolazne (privremene) proraunske situacije, se odnose na
privremene, kratkotrajne situacije koje nastaju na primer prilikom
izvoenja ili popravke;
Incidentne proraunske situacije, obuhvataju izuzetne
sluajeve koji se mogu, ali i ne moraju, javiti tokom
eksploatacionog veka konstrukcije (poar, eksplozija, udar
vozila..);
Seizmike proraunske situacije, se odnose na seizmika
dejstava, odnosno na uticaje koji se javljaju u konstrukciji za
vreme i neposredno nakon zemljotresa.
Metalne konstrukcije 1

P3-22

Granina stanja nosivosti - ULS

Gubitak statike ravnotee konstrukcije kao krutog
tela (EQU);
Otkaz usled prekomerne deformacije, prelaska
konstrukcije ili njenog dela u mehanizam, loma
poprenog preska, gubitka stabilnosti konstrukcije
ili njenog dela, ukljuujui oslonce i temelje (STR);
Zamor materijala (FAT).

Metalne konstrukcije 1

P3-23

Granina stanja upotrebljivosti - SLS

Odnose se na funkcionalnost objekta;
Uglavnom obuhvataju kontrole:
deformacija konstrukcije ili njenih delova (elemenata);
vibracija;
napona (odnosno izbegavanje pojave plastifikacije);
Vrednosti doputenih deformacija zavise od namene
konstrukcije, odnosno posmatranog elementa;
Pod deformacijama se prvenstveno misli na ugibe i obrtanja
(kod nosaa) i horizontalna pomeranja (kod stubova).
Nema parcijalnih koeficijenata sigurnosti pri kontrolama SLS!
Metalne konstrukcije 1

P3-24

Dejstva i njihove karakteristine vrednosti

Dejstva se dele na: stalna (G), promenljiva (Q), incidentna (A)
i seizmika (AE);

Stalna dejstva imaju jednu karakteristinu vrednost (Gk);

Kada postoje znaajne varijacije (>5%), ili kada je konstrukcija

veoma osetljiva na promenu stalnog dejstva, neophodno je da se
razmatraju dve karakteristine vrednosti: gornja Gk,sup i donja
Gk,inf.

Za promenljiva dejstva (korisna opt., sneg, vetar, temperatura,..)

nije dovoljna jedna karakteristina vrednost (Qk)!

Uvode se reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

(Qrep= i Qk)!
Metalne konstrukcije 1

P3-25

Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

vrednost za kombinacije - 0 Qk; Vrednosti koeficijenta 0 se
odreuju iz uslova da verovatnoa istovremene pojave dejstava
bude priblino ista kao i verovatnoa pojave pojedinanog
dejstva;
esta vrednost - 1 Qk; vrednosti 1 mogu da se odrede, ili na
osnovu vremena tokom koga su prekoraene (10% ukupnog
referentnog perioda T), ili na osnovu broja prekoraenja u toku
godine (300 puta);
kvazi-stalna vrednost - 2 Qk;. Kvazi-stalna vrednost dejstva se
odreuju iz uslova da je vreme tokom koga je prekoraena
jednako polovini referentnog perioda, odnosno da je verovatnoa
prekoraenja 0,5.
Metalne konstrukcije 1

P3-26

Reprezentativne vrednosti dejstava

t1,i

0,1T

t 2, i

0,5 T

Metalne konstrukcije 1

P3-27

Koeficijenti za reprezentativne vrednosti

0, 1 i 2

Saobraajna
optereenja

Korisna
optereenja

Dejstva

Kategorija A:
Kategorija B:
Kategorija C:
Kategorija D:
Kategorija E:

Prostorije za boravak i stanovanje

Kancelarije
Prostorije za okupljanje ljudi
Trgovake prostorije
Prostorije za skladitenje

0,7
0,7
0,7
0,7
1,0

0,5
0,5
0,7
0,7
0,9

0,3
0,3
0,6
0,6
0,8

Kategorija F:

Vozila teine 30 kN

0,7

0,7

0,6

Kategorija G:

Vozila teine >30 kN, ali 160 kN

0,7

0,5

0,3

Kategorija H:

Krovovi

0,0

0,0

0,0

0,7
0,5
0,6
0,6

0,5
0,2
0,2
0,5

0,2
0,0
0,0
0,0

Optereenja od snega

h>1000 m.n.m
h<1000 m.n.m

Optereenja od vetra
Opereenja usled temperaturnih promena

Metalne konstrukcije 1

P3-28

Proraunske vrednosti uticaja (dejstava) za

kontrole ULS
Odreuju se posebno za sve relevantne proraunske
situacije (stalne i prolazne, seizmike i incidentne);
Dobijaju se mnoenjem karakteristinih ili
reprezentativnih vrednosti odgovarajuim parcijalnim
koeficijentima sigurnosti Fi;
Primenjuju se propisane kombinacije dejstava (uticaja)
za odgovarajue proraunske situacije i vrstu graninog
stanja (EQU, STR, FAT);
Za proraun po teoriji I reda vai linearna kombinacija
uticaja, dok u sluaju prorauna po teoriji II reda dejstva
treba mnoiti odgovarajuim parcijalnim koeficijentima,
a ne uticaje!
Metalne konstrukcije 1
P3-29

Kombinacije za proraunske vrednosti uticaja

Za stalne i prolazne proraunske situacije:

G , jGk , j + P P + Q ,1Qk ,1 + Q ,i 0,iQk ,i

j 1

i >1

Za incidentne proraunske situacije:

Gk , j + P + Ad + ( 1,1 ili 2,1)Qk ,1 + 2,iQk ,i

j 1

i >1

Za seizmike proraunske situacije:

Gk , j + P + AEd + 2,iQk ,i
j 1

i 1

G parcijalni koeficijent za stalna dejstva,

P parcijalni koeficijent za prednaprezanje,
Q parcijalni koeficijent za promenljiva dejstva,
Qk,1 dominantno promenljivo dejstvo.

Metalne konstrukcije 1

P3-30

Kombinacije dejstava i parcijalni koeficijenti za sluaj STR

Metalne konstrukcije 1

P3-31

Kombinacije dejstava za SLS

Karakteristina
kombinacija:

esta kombinacija:

k, j

i >1

k, j

Kvazistalna kombinacija:

G
j

+ Qk ,1 + 0,i Qk ,i

k, j

+ 1,1 Qk ,1 + 2,i Qk ,i
i >1

+ 2,i Qk ,i
i 1

Kod SLS nema parcijalnih koeficijenata sigurnosti!

Metalne konstrukcije 1

P3-32

Verifikacije (kontrole) graninih stanja

Granina stanja nosivosti ULS:

G , j Gk , j + Q ,1 Qk ,1 + Q ,i 0.i Qk ,i
i >1

= E d Rd = R k / M

Granina stanja upotrebljivosti SLS:

E d ,ser Cd

Metalne konstrukcije 1

P3-33

E d ,ser Cd

E d Rd

Metalne konstrukcije 1

E d ,ser Cd

P3-34

Izvoenje elinih konstrukcije

SRPS EN 1090-2/2008: Izvoenje elinih i
aluminijumskih konstrukcija, Deo 2: Tehniki zahtevi za
izvoenje elinih konstrukcija
U ovom standardu su definisana najvanija pravila za
izvoenje elinih konstrukcija.
Sadri sledea poglavlja: Polje primene, Normativni
standardi, Specifikacije i dokumentacija, Sastavni
proizvodi, Priprema i spajanje, Zavarivanje, Mehanika
spojna sredstva, Montaa, Obrada povrina, Geometriske
tolerancije, Kontrole, ispitivanja i popravke.
Metalne konstrukcije 1

P3-35

Klase izvoenja - EXC

Zahtevani kvalitet radova, kao i nivo kontrole kvalitata
izvoakih radova zavise od klase izvoenja konstrukcije
(execution classe - EXC).
Postoje 4 klase izvoenja: EXC1, EXC2, EXC3 i EXC4;
Izbor klase izvoenja zavisi od vie parametara:
zahtevanog nivoa pouzdanosti, koji se izraava preko klase
posledica (CCi i=1,2,3), odnosno kategorije pouzdanosti
(RCi, i=1,2,3);
namene objekta i prirode optereenja koji se definiu
pomou kategorije upotrebe (service category - SCi, i=1,2)
objekta i
naina proizvodnje konstrukcije u zavisnosti od kategorije
proizvodnje (production category - PCi, i=1,2).
Metalne konstrukcije 1

P3-36

Kategorije upotrebe konstrukcije

Metalne konstrukcije 1

P3-37

Kategorije proizvodnje

Metalne konstrukcije 1

P3-38

Izbor klase izvoenja i posledice

Izborom klase izvoenja definiu se: nivo izvoake dokumentacije,

kvalitet avova, geometrijske tolerancije, nain buenja rupa za spojna
sredstva, seenja, obrade povrina, nivo kontrole kvaliteta, strunost i
iskustvo kontrolora,...
Kvalitet avova (EN ISO 5817) zavisi od klase izvoenja:
EXC1 - kvalitet D
EXC2 - kvalitet C
EXC3 - kvalitet B
EXC4 - kvalitet B+
Metalne konstrukcije 1

P3-39