UKLANJANJE ARSENA U TRETMANU

VODE ZA PIE

Dr Jasmina Agbaba
1

ARSEN
U prirodnim podzemnim vodama
arsen se javlja u dva valentna stanja,
kao trovalentan i kao petovalentan.
petovalentan
Valentno stanje i oblici arsena u vodi
zavise od vie faktora: redoks
potencijal i pH vrednost vode,
sadraj organskih materija, veliina
estica,
bioloka
aktivnost,
karakteristike samog akvifera i dr.

Narandasta boja potie od precipitata

gvoe oksihidroksida koji nastaje prilikom
izlivanja podzemne vode u reku. Voda
sadri visoku koncentraciju gvoa, arsena
i mangana.

U povrinskim vodama bogatim kiseonikom najee je prisutan

petovalentni arsen (As(V),
(As(V) arsenat),
arsenat) dok je u redukovanim uslovima sa
smanjenim redukcionim potencijalom (duboke podzemne vode i
sedimenti), uglavnom prisutan trovalentni arsen (As(III), arsenit), koji je
znatno mobilniji i toksiniji.
toksiniji
2

Neoksidujui uslovi

As(III) je stabilan u obliku nejonizovane arsenitne

kiseline (H3AsO3) i arsenitnog anjona (H2AsO3-).

Oksidujui uslovi

Dominira As(V)
( ) - u anjonskim
j
oblicima H2AsO4-,
HAsO42- ili AsO43- (pH 6-10
10)).
Organometaln
rganometalnee form
formee As

Molarna frakcija ukupnog rastvorenog As(III) i As(V) u funkciji pH vode na 25C

As(III)

1,2

As(V)

1,2
AsO3

1,0

3-

1,0

0,8

H2AsO3

0,6
HAsO3

H3AsO4

0,8

Fractio
on

Fractio
on

H3AsO3

2-

0,4

H2AsO4

HAsO4

2-

AsO4

3-

0,6
0,4

0,2

0,2

0,0

0,0
0

pH

10

12

14

pH

10

12

14

 Dosadanja eksperimentalna istraivanja na ivotinjama i

epidemioloke studije na humanoj populaciji su dokazala toksina i
kancerogena svojstva arsena.
Prema klasifikaciji IARC neorganski trovalentni arsen je svrstan u
grupu I (dokazano kancerogen za oveka)
oveka),, dok su petovalentni
neorganski arsen i organski arsen, kao i njihova jedinjenja svrstani u
toksine supstancije.
supstancije.
Pri ograni
ogranienom broju in vivo i in vitro testova utvr
utvreno je i
mutageno
t
d j t arsena
dejstvo
arsena..

Hronino izlaganje As - najei krajnji ishod su tumor i gangrena.

gangrena
WHO(1993), EU Directive (1998), USEPA(2001):

Maksimalno dozvoljena koncentracija arsena 10 g As/l.

Postupci za smanjenje sadraja arsena

u vodi
di za pie
i
Najee primenjivane tehnologije za uklanjanje arsena iz vode
Tehnologija

Kratak opis

Precipitativni procesi

Koagulacija, poboljana koagulacija i omekavanje vode kreom. Metalni hidroksidi

(soli gvoa, aluminijum oksid i kalcijum oksid) primenjuju se kao precipitatnti. Moe biti
potrebna
t b pre-oksidacija
k id ij A
As(III)
(III) u A
As(V).
(V) FFaktori
kt i kkojiji utiu
ti na performanse
f
procesa su tip
ti i
doza precipitanta, oksidaciono stanje As, pH i prisustvo kompetirajuih komponenti.

Membranski procesi

Membrane za nano-filtraciju (NF) i reverznu osmozu (RO) se jedine mogu primenjivati

za obradu vode bez predtretmana (zbog male molekulske mase oblika arsena). Oekivano
je generisanje velike zapremine reziduala.
reziduala Faktori koji mogu uticati na performanse
uklanjanja arsena su: prisustvo vrstih estica i koloida, oksidaciono stanje As, pH i
temperatura vode. Takoe se uspeno primenjuju precipitativni procesi pre mikro-filtracije
u ultra-filtracije.

Adsorpcioni procesi

Tipini adsorbenti su aktivni aluminijum-oksid (AA),

(AA) aktivni ugalj (AC) i adsorbenti na
bazi gvoa (granularni feri hidroksid-GFH, granularni feri oksid GFO i pesak obloen
gvoe-oksidom (IOCS). Za svaki adsorbent vae drugaiji uslovi za optimalno uklanjanje
As. Trenutno, najefektivniji je GFH. Faktori koji utiu na efikasnost uklanjanja As su: pH,
oksidaciono stanje As, kompetirajui joni i EBCT.

Jonska izmena

Obino se primenjuju jako-bazne smole. Znaajni faktori su pH, kompetirajui joni, tip
smole, alkalitet i oksidaciono stanje As.
5

Postupci za smanjenje sadraja arsena

u vodi za pie
USEPA (2000b) je identifikovala sedam tehnologija kao najbolje dostupne (BAT)
za uklanjanje
j j arsena:
Tretman/tehnologija

Maksimum uklanjanja* (%)

Jonska izmena (sulfati 50 mg/l)

95

Aktivni aluminijum oksid

95

Reverzna osmoza

>95

Modifikovana koagulacija/filtracija
g
j
j

95

Modifikovano omekavanje kreom (pH >10,5)

90

Reverzna elektrodijaliza

85

Oksidacija/filtracija (Fe:As=20:1)

80

*Vrednosti

procenata uklanjanja odnose se na uklanjanje As(V). Preoksidacija moe biti

potrebna za konvertovanje As(III) u As(V).

Kombinacija poboljane koagulacije i mikrofiltracije (MF) nije ukljuena u ove BAT zbog nedovoljnog broja
podataka dobijenih sa pilot postrojenja, iako je EPA uzela u obzir injenicu da se ovom tehnologijom
zadovoljavaju kriterijumi za klasifikaciju BAT.
6

Koagulacija i flokulacija i drugi precipitacioni

procesi
Koagulacija primenom koagulanata na bazi aluminijuma i gvoa
praena dezinfekcijom vode hlorisanjem, jedna je od najee
primenjivanih metoda tretmana vode.
Kao koagulanti primenjuju se razliiti
agensi kao to su soli aluminijuma,
gvoa, kre, gvoe hidroksid i dr.
Modifikacija:
"flokulacija u cevi" nakon koje
sledi direktna filtracija vode preko
peanih filtera - efikasnost
uklanjanja arsena >99%.

50-71%
90-95%

Promena sadraja arsena u

koagulisanoj vodi u zavisnosti od
primenjene doze i tipa koagulanta
7

pH vrednost vode i prisustvo razliitih konstituenata vode (kao npr.

fosfata i silikata), dva su znaajna parametra od kojih zavisi efikasnost
procesa koagulacije/flokulacije.
Za svaki koagulant postoji optimum u pogledu pH vrednosti pri kojima se
postie maksimalno uklanjanje arsena.
Uklanjanje arsena solima aluminijuma: pH 6-7
kada proces obuhvata i predtretman vode hlorom - poveanjem pH u
opsegu pH 7-9 efikasnost uklanjanja arsena opada sa 90% na 20%.

Dijagram toka precipitacionog/filtracionog procesa

 Efikasnost uklanjanja As(V) generalno vea i stabilnija u odnosu na

efikasnost uklanjanja As(III).
Sugerie se oksidacija As(III) u As(V) dodatkom hlora ili mangan dioksida
u vidu predtretmana.
Hlor i permanganat brzo oksiduju
As(III) do As(V) u opsegu pH 6,383
8,3.
Hlor-dioksid ima ogranieno
dejstvo u oksidaciji As(III), a
monohloramin
hl
i nije
ij efikasan.
fik
Prisustvo rastvorenog mangana,
rastvorenog gvoa, sulfida i
ukupnog
k
organskog
k
ugljenika
lj ik
(TOC) usporava oksidaciju, ali se
potpuna oksidacija ipak postie
j od jjednogg minuta.
za manje

Uklanjanje arsena koagulacijom/precipitacijom

Jedinjenja

Eksperimentalni
uslovi

Uklanjanje
(%)

Na bazi
aluminijuma

sa Cl2 (pH=7)
bez Cl2

90
10

Gvoe sulfat

sa Cl2 (pH<8,5)
(pH<8 5)
bez Cl2

90
50-60

Za omekavanje
kreom

sa Cl2 (pH>11)
bez Cl2 (pH>11)

90
80

Gvoe hlorid

sa Cl2 i Fe/As
odnos > 30

90-100

Na bazi
aluminijuma

sa Cl2
(6 8<pH<8 5)
(6,8<pH<8,5)

67-88

Polialuminijum
hlorid

sa Cl2

87-88
9

Uklanjanje arsena omekavanjem vode kreom

g j se smatra neekonominom za uklanjanje
j j samo As i njena
j
ova tehnologija
primena je opravdana samo u sluaju kada je potrebno i smanjenje
tvrdoe vode odnosno, uklanjanje kalcijuma i magnezijuma.
Kombinovano uklanjanje arsena, gvoa i mangana
zasniva se na oksidaciji njihovih rastvorenih oblika u vie valentno stanje
koje e graditi gvoe i/ili mangan precipitate
precipitate..
Na efikasnost uklanjanja arsena utie: izbor medija za naknadnu filtraciju
vode, kao i ppH vrednost vode, pprisustvo kompetitivnih
p
liganada
g
((kao to
su silikati, fosfati i dr), koncentracija arsena.
greensand zeleni pesak sa naneenim mangan
g
jje ukloniti i do 90% As.
dioksidom - mogue
Meutim, kada se za formiranje sloja mangan dioksida
na pesku primenjuje permanganat, moe doi do
j
adsorbovanih katjona
j
do njihovih
j
oksidacije
nerastvornih formi koji onda zaostaju na esticama
peska i nakon njegovog ispiranja.
10

 Koncentracija gvoa u vodi moe biti jedan od osnovnih faktora pri

odabiru tehnologije - zbog snanog afiniteta gvoa da adsorbuje arsen
na povrini.
povrini

A - Koncentracija
K
t ij
gvoa (>0,3 mg/l),
visok odnos Fe:As
(
(>20:1).
)
B - Koncentracija
gvoa (>0,3 mg/l),
nizak odnos Fe:As
(<20:1).
C - Koncentracija
gvoa (<0,3 mg/l).

Vodi
Vodi za odabir tehnologije uklanjanja arsena zasnovan na
odnosu koncentracija arsena i gvoa u sirovoj vodi (Sorg, 2002)
11

Sorpcioni procesi (adsorpcija i jonska izmena)

Za uklanjanje arsena, primenjuju
konvencionalni adsorbensi kao to su:

se

aktivni ugalj (AC),

zeolit
zeolit,
hidratisani
oksidi
(npr. aktivini aluminijum
hidratisani gvoe oksid i dr.)

metala
trioksid,

jonoizmenjivake smole
kompleksi kaolinita i huminskih kiselina,
porozne smole ispunjene kristalnim
hidratisanim cirkonijum oksidom i dr.

12

 Aktivni ugalj
posed
poseduje
je visok
isok sorpcioni kapacitet ka arsenu
arsen
(2860 mg/g).
Predtretmanom uglja (npr. rastvorom Cu(II),
impregnacijom sa Fe oksidom) poveava
njegov kapacitet za uklanjanje arsena.
Zeolit (hidratisani aluminosilikatni mineral)
Jonoizmenjivaka i adsorpciona svojstava primenjuje se za selektivno uklanjanje arsena,
arsena
ali i drugih katjona iz vodenih rastvora.
Prirodni minerali zeolita ispoljavaju snaan afinitet ka As(III) i As(V)
Filterom sa karbazitom mogue je ukloniti do 1000 g/l arsena obradom
vie od 235 BV vode.

Adsorpciju arsena na prirodnom zeolitu mogue je poboljati organorgan

skom modifikacijom strukture zeolita.
13

 Sorbenti na bazi gvoa:

hidratisani gvoe(III)-oksid
gvoe(III) oksid (HFO),
(HFO)
granulovani gvoe(III)-hidroksid (GFH),
ggvoe oksihidroksid,,
silicijum(IV)-oksid koji sadri gvoe(III)-oksid,

pesak obloen gvoe oksidom,

gvoe(III)-hlorid i dr.
Granulovani gvoe hidroksid (GFH)
u reaktoru sa nepokretnim slojem - jednostavno
voenje procesa bez potrebe za doziranjem
hemikalija ili korekcije pH vrednosti vode,
omoguava najveu operativnu pouzdanost uz
minimalno odravanje i monitoring procesa.
procesa
14

SORB 33TM
filtracija vode pod pritiskom kroz kolonu sa GFO Bayoxide E33 ispunom
jedini faktor koji je nephodno pratiti tokom rada ovog sistema je pad
pritiska u adsorpcionoj koloni
pri visokim pH vrednostima, visoke koncentracije vanadijuma, fosfata i
silicijuma mogu smanjiti adsorpciju arsena i usloviti estu promenu
adsorpcione ispune.
ispune

Postrojenje
j j i ppilot ppostrojenje
j j za tretman vode za ppie sa reaktorom sa
nepokretnim slojem granulisanog medija Bayoxide E33
15

 Aktivni aluminijum trioksid (AA)

Porozni, granularni materijal sa karakteristikama
Porozni
jonoizmenjivaa,
Efikasnost uklanjanja As(III) i As(V) je >95%
Uslovljena je :
preoksidacijom As(III) u As(V),
prisustvom konstituenata vode koji interferiraju
adsorpcioni proces
potrebom za korekcijom pH vrednosti vode na
pH<6 5 (kapacitet uklanjanja As je najvei pri
pH<6,5
opsegu pH 5,5-6,0).
Mnogi anjoni stupaju u kompeticiju sa jonima arsena za sorpciona
mesta na AA - za opseg pH 5,5-8,5 selektivna sekvenca odreenih
anjona je:
( )3O- > HSeO3- > F- > SO42- > CrO42->> HCO3- >
OH- > H2AsO4- > Si(OH)
> Cl- > NO3- > Br- > I16

 Jonoizmenjivake smole
Najee su u hloridnom obliku - izmena jona
arsena i hlorida.
Jako-bazne anjonske jonoizmenjivake smole (u Cl- ili OH- formi) dobri rezultati u uklanjanju As(V) (H2AsO4- HAsO42-), ali ne i As(III)
(pri pH <9 je u vidu nedisosovane H3AsO3).
Drugi anjoni stupaju u kompeticiju sa As(V) za aktivna mesta na
jonoizmenjivakoj smoli prema nizu:
SO42- > HAsO42- > NO3-, CO32- > NO2- > Cl Visok sadraj ukupnih rastvorenih materija - negativno utie na
performanse
f
j i
jonoizmenjivakog
ji k sistema.
i t
Generalno gledano, jonska izmena nije ekonomski isplativ tretman u
sluaju da voda sadri vie od 500 mg/l ukupnih rastvorenih materija ili
vie od 50 mg/l sulfata.
17

Dijagram toka procesa jonske izmene

18

Uklanjanje arsena sorpcijom primarno je uslovljeno:

1) pH vrednou vode,
2) predtretmanom adsorbenta
3) prisustvom drugih jonskih i organskih komponenti u vodenom rastvoru.
Uklanjanje arsena adsorpcijom - efikasnost i optimalni pH uslovi
Ad b t
Adsorbent

Efik
Efikasnost
t

Najee primenjivane
tehnologije za uklanjanje arsena iz vode
Optereenje sa As: 6 mg As/g

Aktivni ugalj (C u obliku pulpe)

O ti l i pH
Optimalni
H
~6

Aktivni ugalj (grafitne ipke)

Optereenje sa As(V): 31 mg/g

Optereenje sa As(III): 30 mg/g

Aktivirani aluminijum oksid

Manje efikasan za As(III) nego za As(V)

Efikasniji u sluaju dodatka Cl2

5,56

Jonoizmenjiva

Uklanjanje As >95%

~ 7,5

Jako bazni jonoizmenjiva

Uklanjanje As ~99%

Aktivirani crveni mulj

Uklanjanje As(III): 87,5%

Uklanjanje As(V): 96,5%

F M ruda
Fe-Mn
d

Ukl j j A
Uklanjanje
As(III)
(III) i (V) ~100%
100% (d
(desorpcija
ij nije
ij mogua)
)

4 8
48

Kristalni hidratisani cirkonijum oksid

Uklanjanje As(III) i (V) ~100%

68

57
58

5,87,5
1,83,5

19

Membranski procesi
Efikasnost
uklanjanja As

reverzna osmoza (RO) - veliina pora ~0,0005 m

95%

nanofiltracija (NF) - veliina pora 0,001-0,003 m

>90%

Dijagram toka RO membranskog procesa

20

Princip rada reverzne osmoze

Jedna od osnovnih prednosti membranskih procesa je ta da je efikasnost

uklanjanja relativno slabo uslovljena pH vrednosti tretirane vode.
Meutim
Meutim, uoeno je da se uklanjanje As(III) i As(V) poveava (za oko 20%) sa
poveanjem pH vrednosti vode sa pH=7-10 i pH=3-5 respektivno
neophodnost nalaenja optimalne operativne pH vrednosti za
membranski tretman
Efikasnost RO zavisi u prvom redu od istoe vode i pritiska vode u cevima.
21

 RO - efikasnost uklanjanja
97% As(V) i
92% As(III)
izvesno smanjenje i sadraja soli.
soli
Neophodna je prethodna oksidacija As(III) u As(V) znaajan izbor
oksidacionog sredstva (npr. hlor, moe otetiti materijal membrane).
Uklanjanje arsena membranskim procesima (c0 = 5-150 g As/l)
Membranski
proces

Efikasnost uklanjanja (%)

Ukupan As

As(V)

As(III)

RO

96-100

4085

NF

9599

60100

1075

ED

>95

UF

5065

1053

Nedostatak: visoka cena (membrana) i "fouling" membrana.

22

Oksidacija
Redukovani neorganski As (III
III)) (arsenite)
arsenite) u cilju efikasnijeg uklanjanja
iiz vode
ode neophodno je konvertovati
kon erto ati u As
As((V) (arsenate
arsenate)).
Efektivna oksidaciona sredstva: hlor, permanganat, ozon i Filox-R
Hlor dioksid i monohloramin su neefikasni za oksidaciju As(III).
UV zraenje takoe je neefikasno, osim u sluaju dodatka sulfita - UV
foto-oksidacija daje obeavajue rezultate u pogledu konverzije As(III)
u As(V).

23

 Hlor
1)

Potrebno je
razmotriti:
t iti

2)
3)
4)

osetljivost tretmana na primenu hlora,

formiranje dezinfekcionih nusprodukata,
osnovne zahteve vezane za skladitenje
i rukovanje hemikalijom, i
bezbednost operatera.

Stehiometrijska potreba za Cl2 za oks. As(III): 0,95 mg Cl2/ mg As(III).

Sposobnost hlora da konvertuje As(III) u As(V) je relatvno nezavisna od

pH vrednosti pri opsegu pH 6,3-8,3.

Primenom
P
i
d
doze
hl 3 puta
hlora
t vee
odd stehiometrijske
t hi
t ij k potrebe
t b postie
ti
oksidacija 95% As(III) u As(V) za 42 s, pri emu u vodi rastvoreni
gvoe, mangan i ukupni organski ugljenik nemaju znaajan uticaj na
vreme potreno za konverziju, dok ga sulfidi produuju na oko 60 s.
24

 Permanganat

Stehiometrijska potreba za oksidantom:

1,06 mg MnO4-/mg As(III)

Sposobnost permanganata da konvertuje As(III) u As(V) je relatvno

nezavisna od pH vrednosti pri opsegu pH 6,3-8,3.

u vodi rastvoreni gvoe, mangan i ukupni organski ugljenik nemaju

znaajan uticaj na vreme potreno za konverziju, dok ga sulfidi
p
produuju.
j
Nedostaci:
sa permanganatom se teko rukuje
moe doi do formiranja estinog mangana (MnO2)
moe se javiti potreba za primenom sekundarnog dezinfekcionog
sredstva;
u suprotnom moe doi do stvaranja anoksinih uslova u
distribucionom sistemu prouzrokujui redukciju As(V) do As(III).
25

 Ozon
Oksiduje i arsen i gvoe, uz istovremeno formiranje
mesta za adsorpciju arsena na nastalom gvoe
hidroksidu.
Stehiometrijska potreba za ovim oksidantom:
0,64 mg O3/mg As(III).
Ozon brzo oksiduje As(III) u sluaju kada sulfidi i organske materije nisu
prisutni u vodi (za oko 18 sekundi) - u suprotnom brzina oksidacije se
smanjuje i do potpunog prekida.
Sposobnost ozona da konvertuje As(III) u As(V) je relativno nezavisna od
pH vrednosti vode pri opsegu pH 6,3
6 3-88,3.
3
Nedostatak primene ozona je to nema rezidualno delovanje te je najee
neophodno primeniti ga u kombinaciji sa jo nekim dezinfekcionim
sredstvom.
26

 Filox-R
Filox-R je medijum na bazi granularnog mangan
dioksida koji moe katalizovati oksidaciju As(III) u
As(V)
( ) sa kiseonikom rastvorenim u vodi.
Ima tendenciju adsorpcije odreene koliine arsena
(vie od 26%).
Stehiometrijska potreba za ovim oksidantom:
0,21 mg O2/mg As(III).
Primenom ovog medijuma (pri vremenu zadravanja od 1,5
1 5 min EBCT),
EBCT)
mogue je ostvariti konverziju vie od 98,7% As(III) u As(V).
Sniavanjem
j ppH vrednosti vode sa ppH 8,3 na ppH 6,0 ppoveava se stepen
p
konverzije As(III) na 100%.
Gvoe, mangan, vodonik sulfid i ukupni organski ugljenik interferiraju
proces oksidacije pri niskoj koncentraciji rastvorenog kiseonika u vodi
(0,1 mg O2/l) i EBCT manjem od 1,5 min.
27

Generisanje i odlaganje reziduala arsena

nakon tretmana
Otpad sa postrojenja za pripremu vode za pie ima est izvora:
suspendovane materije iz sirove vode
supstance koje su uzrok obojenja vode i koje se uklanjaju tokom
tretmana
rastvorene supstance koje precipitiraju tokom procesa uglavnom
gvoe i mangan, kao i tvrdoa precipitirana tokom procesa
omekavanja vode
dodati koagulanti koji tokom procesa precipitiraju
druge hemikalije dodate tokom tretmana,
tretmana kao to su aktivni ugalj u
prahu i bentonit
bioloki obrataj tokom procesa teko ga je proceniti i obino nema
veliki
liki znaaj
j osim
i kada
k d su u pitanju
it j peani
i filt
filterii
28

 Otpad generisan na ove naine moe se podeliti u etiri osnovne

kategorije:
tean hemijski otpad
otpadne vode od pranja reetki i sita
otpadne vode sa filtera i adsorbera
mulj
Pre odlaganja - zgunjavanje i uklanjanje vode, dalja obrada u cilju
stabilizacije/imobilizacije u mulju prisutnih kontaminanata.
Jedna od opcija je da se mulj odlae u lagune kako bi se konsolidovao postoji opasnost od izluivanja opasnih i toksinih materija i njihovog
dospevanja u ivotnu sredinu.
Kako bi se to spreilo, mulj se tretira dodatkom flokulanta u cilju jasnog
razdvajanja faza izmeu koagulisanog mulja i istog supernatanta.
supernatanta
Zgunjiva mulja dizajniran je tako da omoguava potpuno uklanjanje
slobodne vode. Mulj nakon ovog procesa, u zavisnosti od prirode mulja,
sadri 5-10% vrste materije.
29

 Zapremina mulja se moe redukovati znaajno

upotrebom razliite mehanike opreme (filter prese,
prese
trakaste filter prese, centrifuge, vakuum filtracija), kao i
primenom laguna kao prelaznog reenja.
Nakon uklanjanja vode, shodno svom sastavu mulj se
moe deponovati ili, pak, dalje podvrgnuti tretmanu
obrade.
Kod mulja bogatog arsenom, odluka o daljem
odlaganju ili tretmanu zavisi od testa odreivanja
toksinih karakteristika mulja (eng
eng.. Toxicity
Characteristics Leaching Procedure - TCLP
TCLP)).

 Prema TCLP kriterijumu - ukoliko se iz otpadnog materijala izluuje manje

od
d 5 mg As/l,
A /l ispitivani
i iti i otpad
t d se klasifikuje
kl ifik j kao
k neopasan i mogue
ga je
j
odlagati na vie naina:
p
j u vodotok ili u kanalizacioni sistem
isputanjem
ako je zadovoljen kriterijum o dozvoljenoj koncentraciji
suspendovanih i toksinih materija,
odlaganjem na deponije
samo otpadi koji nisu klasifikovani kao hazardni mogu biti
smeteni na deponije za komunalni otpad, u suprotnom zahteva
se njegova dalja obrada i/ili deponovanje na specijalnim
deponijama.
odlaganjem na zemljite
Izluivanje <41 mg/kg otpad se moe primeniti na zemlju bez
ogranienja koliine, dok se reziduali koji sadre do 75 mg/kg
mogu primenjivati u ogranienim koliinama.

Solidifikacija i stabilizacija (S/S) kao remedijaciona

tehnologija za otpad koji sadri
arsen
U praksi
k i je
j samo proces solidifikacije
lidifik ij i stabilizacije
bili ij primenljiv
i
lji je
j za
tretman otpada (reziduala) generisanog u procesu pripreme vode za
pie, u smislu imobilizacije arsena u rezidualu
rezidualu.
S/S tehnologijom hazardne supsatnce i kontaminanti se stabiliu u
fizikom i hemijskom smislu u vre strukture.
Uopteno S/S ima za cilj da:
(a) olaka rukovanje otpadom i pobolja njegova fizika svojstva,
(b) smanjiji povrinu
i otpadne
t d mase,
(c) da limitira rastvorljivost hazardnog kontaminanta i
(d) da izvri detoksikaciju sadranih kontaminanata.
kontaminanata
32

 Najee koriena vezivna sredstva za

arsen su:
cement
kre
letei pepeo,
dr
organski modifikovana glina i dr.

Stabilan proizvod
koji se uklapa u
limit od 5 mg As/l
TCLP testa.

33

Potencijalna ogranienja
U nekim uslovima odlaganja, izluivanje arsena se moe razlikovati od
onog to je predvieno u testu, a to se deava u sluajevima kad je
poviena pH vrednost samog otpada ili mesta na kome se on odlae.
odlae
Takoe, dugoronost ovog procesa moe biti ugroena ukoliko se stvore
p
kojij ppogoduju
g j pprelasku arsena u rastvorljivije
j j i
uslovi u samom otpadu
samim tim vie mobilne forme.

Kristalizacija mulja

Najbolji nain za finalnu dispoziciju arsena njegovo vraanje u prvobitni oblik minerala?

Zasnovano na literaturnim podacima, iz studija

koje se bave formiranjem farmakosiderita,
minerala u kome su i arsen i gvoe vezani u
kristalnu reetku to rezultuje
j znaajnim
j
smanjenjem izluivanja ovih komponenti.
KFe4(AsO4)3(OH)467H2O
34

HVALA
V
NA
PANJI!