Kalemljenje voaka na spavajui pupoljak

Savjeti voarima

Voarska nauka je dosad opisala preko 200 raznih naina kalemljenja voaka, od kojih se u
rasadnikoj proizvodnji uglavnoim koristi samo 14 naina. Od ovih 14 naina, pak, najbolji i
najekonominiji je kalemljenje oenjem na spavajui pupoljak, pa se zato i najvie preporuuje
za proizvodnju vonih sadnica. Izvodi se od kraja jula do druge polovine septembra, odnosno sve
dok se na podlozi kora lako odvaja.
Pod normalnim uslovima, okalemljeni pupoljci do proljea naredne godine ne poinju razvie u
mladare, pa se zato ovaj nain kalemljenja i naziva na spavajui pupoljak.
Poto u raznih vonih podloga ranije ili kasnije prestaje mezgra, odnosno odvajanje kore od
drveta, nije istovremeni poetak kalemljenja za sve vone vrste. Prvo treba kalemiti one vone
podloge koje ranije gube mezgru, a na kraju one podloge kod kojih se kora moe odvajati sve do
kasno u jesen. Evo kakav treba da bude redoslijed kalemljenja oenjem na spavajui pupoljak
razliitih vrsta vonih podloga: kruka na kruku, ljiva na domae sorte ljiva (petrovaa,
crvena ranka, plavara, crnoljiva), kajsija na ljivu (bjeloljivu i crvenu ranku), jabuka
na sve vegetativne podloge jabuke, jabuka na sejance divlje jabuke, kruka na dunju, dunja i
mumula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, vinja na trenju, trenja na trenju,
ljiva na danariku, trenja i vinja na raenjku (magrivu).

U naim uslovima, kalemljenje oenjem na spavajui pupoljak najbolje je da se obavi od 5.

avgusta do 20. septembra. U toplijim krajevima moe da se produi sve do kraja septembra.
Pri ranijem kalemljenju oenjem na spavajui pupoljak moe se desiti da se prevremeno razviju
pupoljci u mladare, jo u toku jeseni, kada nee biti vremena da se do zavretka vegetacije
zdrvene, te mogu preko zime lako da izmrznu. I kasno okupiranje moe biti nepovoljno, zato to
do poetka zime nee biti dovoljno vremena da presjeci na kalemu zarastu i ovrsnu, te
okalemljeni pupoljak preko zime moe lako izmrznuti. Oenje se obino obavlja iznad same
zemlje, otprilike na tri do est santimetara. Prije kalemljenja na donjem dijelu podloge, do 20
santimetara iznad zemlje, treba ukloniti lie i granice, pa onda koru krpom oistiti od zemlje i
praine, da se pri kalemljenju ne bi prljalo spojno mjesto i tupio no. Tek poslije ovoga pristupa
se kalemljenju.
Kalemgranice za ovaj nain kalemljenja treba skidati pred samo kalemljenje, da bi bile svjee.
Za oenje treba uzimati prvenstveno lisne, a u izuzetnim sluajevima i mjeovite pupoljke.
Cvjetne pupoljke ne treba koristiti, jer e po prijemu u proljee cvjetati i osuiti se. Cvjetni
pupoljci vianja i treanja se nalaze pri dnu ljetorasta, pa se zato pri kalemljenju pupoljci uzimaju
sa srednjeg i gornjeg dijela kalem-granice, odnosno ljetrasta.

Kalemljenje ovim nainom obavlja se tako to se pri osnovi pripremljene podloge, na tri do est
santimetara iznad zemlje, izabere mjesto s glatkom korom i tu kora poprijeno zasijee u irini
oko jedan santimetar. Zatim se od sredine ovog presjeka kora uzduno zasijee sve do drveta .
prema zemlji, u duini oko tri santimetra, tako da cijeli izrez dobije oblik slova T. Na mjestu
na kome se spajaju popreni i uzduni presjeci, kora se odvoji od drveta tupom stranom
kalemarskog noa. Odmah zatim skine se pupoljak (okce) s kalem-granice i to bre uvue pod
djelimino odlubljenu koru. Okce se skida tako to se kalem-granica uzme u lijevu ruku i poloi
na kaiprst vrhom okrenutim nanie, pa se onda na dva-tri santimetra od osnove pupoljka
kalemarskim noem zasijee i kora polako povlai od svoje osnove ka vrhu. Na oko jedan
santimetar iznad pupoljka kora se presijee poprijeko i tako pupoljak odvoji od kalem-granice.
Pri skidanju se nastoji da se pupoljak odsijee s malo drveta i da uz pupoljak ostane do peteljke.
Poto se okce, odnosno pupoljak odsijee, odmah se vezuje odozgo nadole, pri emu se nastoji
da razmak dijelova veziva iznosi oko dva milimetra, zbog cirkulacije vazduha.
Prijem kalemova pri ovom nainu kalemljenja u prvom redu zavisi od pravilnog izbora
pupoljaka i podloge, a zatim i od brzine rada, istoe i otrine noa i vrstine vezivanja. Dvije
nedjelje poslije oenja kontrolie se prijem kalemova. Ako pri lakom dodiru drke pupoljak lako
otpadne, znak je da je kalemljenje uspjelo. U protivnom, kalemljenje treba odmah obnoviti, dok
se jo kora na podlozi lako odvaja od drveta.

Kalemljenje I - osnovni pojmovi

2015-02-28

OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU

ta je kalemljenje?
Kalemljenje je postupak kojim se deo jedne biljke (plemka, pelcer) sjedinjuje sa
delom druge biljke (podloga). Srastanjem sjedinjenih delova dobija se nova biljka
(kalem), koja je sposobna da nastavi samostalan ivot. Svrha kalemljenja u
voarstvu je da se osobine eljene plemenite sorte putem plemke verno prenesu na
novu voku kalem.

Na taj nain, nova voka e zadrati sve najvanije osobine roditeljske sorte, iako joj koren, a
esto i deo debla, potie od druge sorte ili ak vone vrste. Izborom razliitih vrsta podloga
mogue je poboljati sposobnost prilagoavanja odreene sorte klimatskim i zemljinim
uslovima i modifikovati razne druge osobine sorte, kao to su bujnost, brzina stupanja na rod itd.
Od ega se sastoji kalem?
Kalem se sastoji od podloge i plemke. U voarstvu podloga je voka koja ima koren, a plemka je
deo koji potie od plemenite sorte, koji se kalemi na podlogu i od kojeg treba da se obrazuje
novo stablo. Mesto na kojem se spajaju podloga i plemka naziva se spojno mesto kalema.

Podloga moe da se dobije iz semena ili vegetativnim nainom (najee oiljavanjem razliitih
delova stabla, korenovim izdancima i slino). Podloga nastala iz semena naziva se sejanac ili
divljaica, a ako je razmnoena vegetativno, naziva se mladica.
Kao plemka najee se koristi deo mladara ili letorasta sorte koja treba da se kalemi na podlogu.
Da bi kalemljenje bilo uspeno, plemka treba da sadri bar jedan vegetativni (drvni) ili meoviti
pupoljak. Po prijemu kalema, iz ovih pupoljaka plemke razvijaju se mladari, od kojih se formira
stablo budue voke. Cvetni pupoljci kotiavih voaka (breskve, kajsije, ljive, trenje i vinje)
ne mogu se koristiti za kalemljenje, poto iz ovih pupoljaka, ak i kada doe do prijema kalema,
ne razvija se mladar, ve samo cvet, koji ubrzo otpada.
U voarstvu se razlikuju dva osnovna tipa plemki: kalemgranica i okce.
Kalemgranica je tip plemke koji se dobija od letorasta (jednogodinje grane koja se nalazi u
periodu zimskog mirovanja) na taj nain to se letorast isee na delove koji sadre 1 3
pupoljka.
Okce je tip plemke koji se dobija tako to se noem sa mladara skida titoliki odseak koji se
sastoji od kore i tankog sloja drveta, sa pupoljkom i skraenom lisnom drkom u sredini. Zbog
svog oblika, koji podsea na tit, ovakav tip plemke naziva se i titi. Nain kalemljenja u kojem
se kao podloga koristi okce poznat je kao okulacija ili oenje.

ta se podrazumeva pod podudarnou (kompatibilnou) podloge i plemke?

Da bi kalemljenje uspelo, potrebno je da su podloga i plemka fizioloki dovoljno podudarne
(kompatibilne). Ukoliko je fizioloka podudarnost izmeu podloge i okalemljene sorte vea,
bolji je prijem kalemova, voke su dugovenije, rodnije, otpornije na suu i imaju vru vezu na
spojnom mestu. Ako ne postoji podudarnost izmeu podloge i plemke, pri kalemljenju ne dolazi
do srastanja podloge sa plemkom, odnosno kalemljenje ne uspeva. Ako je podudarnost izmeu
podloge i plemke delimina, moe da doe do prijema kalema, ali u kasnijem ivotnom periodu
takva voka slabo raste i raa, osetljiva je na suu, formira zadebljanje (guku) i lako se lomi na
spojnom mestu. Iz navedenih razloga, pri kalemljenju je neophodno odabrati vrstu podloge koja
ispoljava dobru podudarnost sa sortom koja se kalemi. Najveu meusobnu podudarnost imaju
pripadnici iste vone vrste (na primer: kruka sa krukom, jabuka sa jabukom, ljiva sa ljivom
itd). Izmeu pripadnika razliitih vonih vrsta obino ne postoji zadovoljavajua podudarnost,
kao to je sluaj ako se kalemi kruka na ljivu ili jabuku, orah na lesku itd. Ovde postoje
izuzeci, pa se neke sorte kruke mogu uspeno kalemiti na neke tipove dunje.
ta je kalus i kako se on obrazuje?
Ako postoje odgovarajui uslovi za srastanje, na mestu spoja podloge i plemke poinje da se
obrazuje kalus. Kalus predstavlja posebnu vrstu tkiva koje ima ulogu da zatvara rane. Prilikom
kalemljenja kalus stvara funkcionalni most izmeu podloge i plemke i omoguava da se izmeu
njih uspostavi normalan protok vode i hranljivih materija. Najvei znaaj za obrazovanje kalusa
ima sloj tvornih elija koji se nalazi izmeu drveta i kore. Ovaj sloj se naziva kambijum. Da bi
kalemljenje uspelo, od presudnog je znaaja da se prilikom spajanja podloge i plemke njihovi
kambijumi dovedu u direktan kontakt. Poto kambijumi podloge i plemke imaju glavnu ulogu u
stvaranju zajednikog kalusa, vrlo je vano za prijem kalema da se pri njihovom spajanju
poklope kambijumi oba dela.
FIZIOLOGIJA KALEMLjENjA
Od ega zavisi uspeh kalemljenja?
Uspeh pri kalemljenju zavisi od podudarnosti (kompatibilnosti) podloge i plemke, vremena
kalemljenja, ivotne aktivnosti podloge i plemke, kvaliteta podloge, kvaliteta plemmke, kontakta
na spojnom mestu, vremenski prilika za vreme i posle kalemljenja, brzine kalemljenja, nivoa
higijene prilikom kalemljenja, naina kalemljenja i obuenosti kalemara. Ukoliko je podudarnost
izmeu podloge i plemke vea postie se bolji uspeh pri kalemljenju.
Proleni meseci su najpogodniji za razliite naine kalemljenja kalemgranicom, a letnji za
kalemljenje oenjem. Podloga treba da je dobro odnegovana i zdrava, da je fizioloki aktivna (da
postoji aktivan protok materija kroz nju) i dovoljno debela, zavisno od naina kalemljenja.

Podloga ne treba da bude tanja od 5 niti deblja od 8 milimetar za kalemljenje oenjem. Podloge
tanje od 7 milimetara nisu pogodne za kalemljenje kalemgranicom. Kalemgranica treba da je
zdrava, poznatog porekla, svea i bogata rezervnim hranljivim materijama. Kalemgranice treba
uzimati samo iz dobro odnegovanih zasada za proizvodnju plemci (matinjaka). Krljave i tanke
kalemgranice imaju slab prijem i spor rast ako se prime. Plemku pri spajanju sa podlogom uvek
treba postaviti u smeru ranijeg rasta (da pupoljci budu okrenuti prema gore). Pri spajanju plemke
sa podlogom kontakt njihovih kambijuma treba da bude na to veoj povrini. Ako se u procesu
srastanja desi promena meusobnog poloaja podloge i plemke, nee doi do prijema kalema.
Kalemljenje daje najbolje rezultate ako se vri u ranim jutarnjim asovima i posle podne, kada
temperatura nije vea od 25 oS. Minimalna temperatura za kalemljenje iznosi 5 oS, a
maksimalna 30 oS. Ne treba vriti kalemljenje po kii i kada je biljka mokra, kao ni po jakom
vetru. Poeljno je da se kalemljenje izvodi to bre, da se preseci ne bi suili i prljali.
Kljuni pojmovi:
Kambijum tvorno tkivo
Letorast jednogodinja grana
Kompatibilan - podudaran
Kalemljenje II - osnovni naini kalemljenja

2015-02-28

Proitajte prvi deo klikom ovde.

Zadaci za proveru znanja:
1. ta je kalemljenje?
2. Od ega se sastoji kalem?
3.ta se podrazumeva pod podudarnou (kompatibilnou) podloge i plemke?
4. ta je kalus i kako se on obrazuje?
U zavisnosti od karakteristika plemke i naina na koji se ona spaja sa podlogom svi naini
kalemljenja voaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje oenjem
(okulacija); 2) kalemljenje kalemgranicom.
KALEMLjENjE OENjEM (OKULACIJA)
Kod kalemljenja oenjem kao plemka koristi se boni vegetativni ili meoviti pupoljak sa malim
delom okolne kore i tankim slojem drveta. Podloga ne treba da bude starija od jedne godine, jer
je kod starijih podloga prijem slabiji. Nisu poeljne podloge koje su na mestu kalemljenja tanje
od 5 ili deblje od 12 milimetara. Za kalemljenje oenjem najpogodnije su podloge debljine od
68 milimetara. Kalemljenje se sprovodi tako to se plemka umee pod koru podloge, a zatim
privruje vezivom. Kao vezivo najee se koriste gumene ili polietilenske trake jer su
dovoljno elastine da se ne usecaju u koru kalema. Cilj vezivanja je da se okce dovede u prisan
kontakt sa kambijumom podloge, da se onemogui njegovo pomeranje i da se kora podloge to
vie pritisne uz titi ito bolje zatvori T urez, u cilju spreavanja gubljenja vlage iz okca i
spojnog mesta. Kod ovog naina kalemljenja ne koristi se kalemvosak. Prijem kalemova moe
da se proveri ubrzo posle okulacije. Kod oenja budnim pupoljkom, primljeni pupoljak odmah
kree i poinje da se razvija u mladar. U sluaju oenja mirujuim pupoljkom, 12 nedelje posle
kalemljenja kod primljenih okaca lisna peteljka otpada pri lakom dodiru, a nekad i samostalno.
Ukoliko nije dolo do prijema okca, lisna peteljka je vrsto spojena sa titiem.
Koliki je znaaj kalemljenja oenjem?
Od svih naina kalemljenja kalemljenje oenjem se najvie primenjuje u rasadnikoj praksi.
Njegove prednosti u odnosu na ostale naine su:
omoguava masovnu proizvodnju vonih sadnica;
plemke se racionalno koriste (plemka sadri samo jedan pupoljak);

 tehnika kalemljenja je jednostavna i omoguava visok radni uinak (dobro obuen kalemar
dnevno okalemi oko 800 do 1000 podloga);
ne zahteva upotrebu kalem voska;
postie se visok procenat prijema kalemova (oko 95 %);
ako se kalem ne primi pri prvom kalemljenju, kalemljenje moe da se ponovi u istoj sezoni
(ve posle 23 nedelje);
dobijene sadnice su ujednaene i visokog kvaliteta;
moe da se vri u dugom vremenskom periodu u toku vegetacije i u vreme kada u rasadnicima
ima malo drugih vanih poslova.
Kada moe da se vri kalemljenje oenjem?
U zavisnosti od vremena kada se izvodi, razlikuje se oenje na mirujui i na budni pupoljak.
Oenje na mirujui (spavajui) pupoljak vri se u drugoj polovini leta (najee od 20. jula do
15. septembra). Tada se podloge jo nalaze u periodu fizioloke aktivnosti, a plemke (pupoljci)
su dobro razvijeni, zreli i u stanju su relativnog mirovanja. Ranije treba vriti kalemljenje
krljavijih, debljih i starijih podloga i vonih vrsta koje ranije zavravaju vegetaciju jer kod njih
pre dolazi do smanjenja kretanja sokova i prestanka odvajanja kore. Orijentacioni redosled
kalemljenja podloga okulacijom na mirujui pupoljak po vonim vrstama bio bi: sejanci raznih
vrsta ljiva, sejanci kruke, sejanci oraha, sejanci trenje, sejanci breskve, vegetativno
razmnoene dunje, sejanci i vegetativno razmnoene jabuke, sejanci danarike, sejanci magrive.
Posle prijema, okalemljeni pupoljak ne kree, ve miruje do prolee. Tada se budi i od njega se
do kraja vegetacije obrazuje snaan mladar. Ako je oenje izvreno ranije, a bila je vlana i topla
jesen, okalemljeni pupoljak moe da krene iste jeseni. To nije poeljno, jer jesenji mladari ulaze
u zimu nedovoljno odrveneli, pa mogu da budu oteeni od zimskih mrazeva. Okca za oenje
mirujuim pupoljkom uzimaju se sa dugih i umereno debelih mladara, jer na takvim mladarima
ima najvie dobro razvijenih pupoljaka. Mladare je najbolje skidati sa matinih stabala u
jutarnjim ili veernjim asovima jer je tada isuivanje tkiva najmanje. Odmah po odsecanju
mladara lisne peteljke se krate na oko 1 centimetar da bi se smanjilo isuivanje pupoljaka.
Mladari se vezuju po 50 komada u snopie, obeleavaju etiketama, omotavaju vlanim krpama i
uvaju u friiderima ili hladnjaama do upotrebe.
Pre kalemljenja mladarima se odseca donji deo, na kojem su pupoljci slabo razvijeni i vrni deo
na kojem su nedovoljno zreli. Oenje na budni pupoljak obino se vri rano s prolea pupoljkom
iz prethodne vegetacije kad se pokrenu sokovi u podlozi, odnosno kada kora na podlozi moe da
se lako odvoji od drveta. To je obino period od poetka marta do kraja aprila. Letorasti koji

slue da se sa njih uzimaju okca najbolje je da se skinu sa matinih stabala u jesen, odmah posle
opadanja lia, da se veu u snopie od po 50 komada, obelee etiketom i uvaju u vlanom
pesku na temperaturi od 25 oS, da bi zadrali sveinu i da bi pupoljci ostali do momenta
kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve
do pred samo kalemljenje, vodei rauna da pupoljci ne krenu. U toplijim krajevima, kod
breskve, koja se odlikuje brzim razvojem, oenje moe da se vri i u kasno prolee, obino u
toku juna, pupoljkom iz tekue vegetacije.
Posle prijema, iz okalemljenog pupoljka odmah poinje da se obrazuje mladar, koji u dobrim
uslovima nege do kraja vegetacije dostigne normalnu razvijenost. Oenje na budni pupoljak ima
daleko manji znaaj za masovnu rasadniarsku proizvodnju u odnosu na oenje na mirujui
pupoljak.

TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANICOM

Kalemljenje kalemgranicom uglavnom se obavlja u vreme mirovanja voaka. Kao plemka
koristi se deo letorasta koji na sebi ima najee 23 dobro razvijena vegetativna (drvna) ili
meovita pupoljka. Kalemljenje se sprovodi tako to se prvo na podlozi, a zatim na
kalemgranici prave rezovi otrim kalemarskim noem, a zatim se podloga i kalemgranica
spajaju tako da im kambijumi u to veoj meri dou u kontakt. Vezivom se obezbeuje prisan
meusobni kontakt podloge i plemke i onemoguava pomeranje. Svi preseci i mesta koja nisu
pokrivena korom premazuju se kalemvoskom da bi se spreilo isuivanje tkiva. Kalemljenje se
obavlja u prolee, kada se aktiviraju sokovi u podlozi. U vreme kalemljenja kalemgranica treba
da bude u stanju fiziolokog mirovanja. im pone srastanje podloge i plemke, iz pupoljaka na

kalemgranicama poinju da se razvijaju mladari, to je glavni vidljivi znak da prijem kalema

ima dobar tok. Letorasti od kojih se dobijaju kalemgranice najbolje je da se skinu sa matinih
stabala u jesen, odmah posle opadanja lia. Vezuju se u snopie od po 50 komada, obeleavaju
etiketom i uvaju u vlanom pesku na temperaturi od 25 C, da bi zadrali sveinu i da bi
pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom
zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodei rauna da pupoljci ne krenu.
Pri kalemljenju kalemgranicom podloga moe da bude jednake debljine ili deblja od
kalemgranice. Ako su podloga i kalemgranica iste ili priblino iste debljine primenjuje se
prosto ili englesko spajanje. Ako je podloga deblja od kalemgranice 23 puta, primenjuje se
spajanje sa strane, a u sluajevima kada je podloga znatno deblja (najee prilikom
prekalemljivanja voaka) vri se kalemljenje pod koru.
Koje su prednosti kalemljenja kalemgranicom?
izvodi se u zimskom periodu ili u rano prolee kada nema znaajnih radova u rasadniku;
moe da se izvodi u zatvorenim prostorijama (takozvano sobno ili kalemljenje iz ruke);
zbog velikog broja razliitih tehnika kalemljenja, ima iroku primenu, ne samo u proizvodnji
vonih sadnica, ve i za prekalemljivanje voaka, prevazilaenje inkompatibilnosti kod nekih
vrsta voaka itd;
omoguava kalemljenje debljih podloga koje ne mogu da se direktno kaleme oenjem;
neki naini kalemljenja kalemgranicom mogu da se izvode mainski.
Koji su nedostaci kalemljenja kalemgranicom?
plemke se ne koriste ekonomino (kalemgranica najee sadri vie od jednog pupoljka);
radni uinak kalemljenja je manji, pa su trokovi kalemljenja vei nego kod kalemljenja
oenjem;
tehnika kalemljenja je sloenija i zahteva veu umenost kalemara;
prijem kalemova je slabiji nego kod kalemljenja oenjem;
Kljuni pojmovi:
Inkopatibilan nepodudaran

Vegetativno razmnoavanje razmnoavanje delovima biljaka

Kalemljenje III - alat za kalemljenje

2015-02-28

Proitajte prethodni deo klikom ovde.

Zadaci za proveru znanja:
1. Koliki je znaaj kalemljenja oenjem?
2. Kada moe da se vri kalemljenje oenjem?
3. Koje su prednosti kalemljenja kalemgranicom?
4. Koji su nedostaci kalemljenja kalemgranicom?
VOARSKI ALAT
Za uspeno kalemljenje potrebno je obezbediti sledei alat: voarske makaze, voarski no
(kresa), voarsku testericu, kalemarski no, brus (belegiju) i kai za otrenje.
Voarska testerica
Voarska testerica se upotrebljava pri skraivanju debljih grana kod raznih naina kalemljenja
kalemgranicom, a naroito kod prekalemljivanja voaka. Voarska testerica treba da bude otra
i tanka, da bi ostavljala gladak rez.
Voarske makaze
Koriste se za skidanje suvinih grana sa podloga, skraivanje podloga pri kalemljenju, skidanje
mladara i letorasta sa matinih stabala, skraivanje lisnih peteljki na mladarima itd. Makaze

moraju da budu otre, da ne bi gnjeile granice pri seenju i da se seiva dobro spajaju, odnosno
da ne vau. Otrenje voarskih makaza vri se grubim kamenom, uglavnom sa spoljne strane
seiva.
Voarski noevi (kresai)
Voarski noevi imaju debele listove i savijenu otricu i drku. Ukoliko je list dui, deblji i vie
zakrivljen, utoliko je no namenjen za grublje radove. Otrenje se vri sa obe strane lista, na
grubom kamenu. Najee se koriste za ienje podloga od suvinih granica i za zaglaivanje
preseka na podlogama posle pravljenja reza grubom testericom.
Noevi za kalemljenje
Postoji vie tipova kalemarskih noeva od kojih su najvanija sledei:
kalemarski noevi za kalemljenje oenjem,
kalemarski noevi za kalemljenje kalemgranicom i
kombinovani kalemarski noevi.
Kalemarski no za kalemljenje oenjem ima otricu koja je na vrhu savijena da bi se olakalo
pravljenje T ureza na podlozi. Pored toga ovaj no ima i poseban dodatak za odvajanje kore na
podlozi. Ovaj dodatak moe da se nalazi na samom listu noa (u vidu izboine na poleini lista),
ili je poleina lista ravna, a dodatak je smeten na zadnjoj strani drke u obliku pljosnatog
nastavka.
Kalemarski no za kalemljenje kalemgranicom ima ravnu ili malo savijenu otricu i ravnu ili
malo savijenu drku. Otrica mu je dua nego kod noa za kalemljenje oenjem.
Kombinovani kalemarski no ima dug list i izrauje se u vie veliina. Otrica mu je ravna ili
malo savijena na vrhu. Sa lene strane lista ima izboinu za odvajanje kore. Pogodan je za
kalemljenje oenjem, kao i za kalemljenje kalemgranicom. Koristi se masovno u iroj voarskoj
praksi.
Dobar kalemarski no treba da pravi ravan i gladak rez, da se tupi to sporije i da se ne lomi lako
pri jaem optereenju. Da bi pravio ravan i gladak rez kalemarski no mora da bude besprekorno
otar. Ukoliko je noem mogue brijanje dlaka (proba se vri na podlaktici) no je dovoljno otar
za kalemljenje. Otrenje kalemarskih noeva je sloen postupak i zahteva primenu grubih i finih
bruseva i posebnih kaieva za otrenje.

VEZIVNI MATERIJAL
Za uvrivanje plemke uz podlogu upotrebljava se ratliito vezivo: rafija, manila, celofan,
polietilenske trake, gumene trake, gumene kope i dr. Da bi udovoljio svojoj nameni, vezivni
materijal treba da je jak, elastian, trajan i jeftin. U poslednje vreme sve vie se koriste tanke

polietilenske trake (debljine 0,08 milimetara), koje su mekane, jake i elastine. Gumene trake se
masovno danas koriste kod kalemljenja oenjem, jer su jake, dovoljno vrsto steu kalem i
elastine su. Ne usecaju se u koru kalema, te ne zahtevaju poputanje i uklanjanje nakon prijema
kalema, poto same pucaju posle odreenog vremena.
KALEMARSKI VOSAK
Za kalemljenje kalemgranicom potreban je kalemvosak. Kalemvosak ima zadatak da izoluje
spojno mesto kalema od nepovoljnih spoljanjih uticaja, da sprei isuivanje plemke i spojnog
mesta kalema i da stvori povoljnu sredinu za sraivanje rana i prijem kalema. Kalemvosak treba
da zadovolji sledee uslove:
da stimulativno deluje na brzo zaraivanje rana, da se lako spravlja, da je lepljiv, da se brzo i
lako razmazuje, ali da ne zapada izmeu preseka i ne spreava sraivanje, da nije osetljiv prema
temperaturnim promenama, da ga ne spira kia, da nije privlaan za ptice, pele mieve i sl., da
ne sadri tetne materije i da nije skup. Postoji vie recepata za spravljanje kalemvoska, ali se
danas sve vie u voarskoj praksi koristi industrijski kalemvosak na bazi sintetikih smola.
Kalemljenje IV - kalemljenje oenjem

2015-02-28

Proitajte prethodni deo klikom ovde.

Zadaci za proveru znanja:
1.ta ini voarski alat?
2.Najvaniji tipovi kalemarskog alata ?
3.Koji je osnovni zadatak kalemarskog voska?

TEHNIKA KALEMLjENjA OENjEM

Pripreme koje treba izvriti pre poetka kalemljenja oenjem
Za oenje treba pripremiti otar kalemarski no, bruseve i kai za otrenjenoeva, materijal za
vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlane krpe za umotavanje skinutih mladara sa
kojih se uzimaju okca za kalemljenje i posude sa sveom vodom za kvaenje skinutih mladara.
Priprema podloga za kalemljenje oenjem
Sa podloge se voarskim makazama, voarskim ili kalemarskim noem najpre uklone sve bone
granice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski no to manje tupio i da bi se spreilo
zagaivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem e se vriti kalemljenje
treba oisti krpom od praine, zemlje i drugih neistoa .
Pravljenje T ureza na podlozi
T urez se pravi na glatkoj i ravnoj povrini podloge, najee na visini od 5 do 10 centimetara
iznad zemlje. Kod krivih podloga urez se pravi na unutranjoj strani krivine da bi voka bila to
pravija. T urez se pravi tako to se najpre kora na podlozi zasee popreno u duini od oko 1
centimetar, a zatim se od sredine tog reza vrhom noa zasee drugi uzduni rez prema dole u
duini 23 centimetra. Prilikom zasecanja kore, pritisak noem ne treba da bude previe jak, ve
da omogui prosecanje kore do drveta.
Odvajanje kore od drveta na napravljenom T urezu
Nakon izvoenja T ureza, vrhom kalemarskog noa, ili posebnim dodatkom na njegovom
vrhu, odvaja se lagano kora od drveta u vrnom delu reza, odnosno sa leve i desne strane na
mestu gde se spajaju preseci. Na taj nain olakava se postavljanje pod koru titia sa pupoljkom.

Skidanje okca (titia) sa granice

Kalemar uzima granicu (mladar ili letorast) u levu ruku, tako da kaiprst bude ispod pupoljka
koji se skida. Vrh granice pritom je okrenut prema telu kalemara. Povlaenjem noa prema sebi
odseca se pupoljak sa to tanjim slojem drveta. Rez treba da bude gladak i ravan, nainjen bez
zastoja, u jednom potezu. Rez zapoinje na 11,5 centimetara ispod pupoljka, a zavrava se na
udaljenosti od oko 1 centimetar iznad pupoljka. Poprenim zasecanjem kore na oko 0,5 do 1
centimetar iznad pupoljka odvaja se titi sa pupoljkom od granice.
Umetanje titia sa pupoljkom u T urez na podlozi

titi se skida sa noa, uzima palcem i kaiprstom za lisnu drku i umee pod ranije odvojenu
koru na vrhu T ureza. Pupoljak pritom treba da je okrenut prema gore. titi se lagano
potiskuje prema dole, tako da sam stvara prostor izmeu kore i drveta. Pupoljak treba da se
nalazi najmanje 0,5 centimetara ispod horizontalnog preseka T ureza. Ako kora titia prelazi
horizontalni presek T ureza, viak kore se odseca noem, tako da titi potpuno upadne u urez.
Kada je titi nameten, prstima se paljivo pritisne kora podloge da nalegne uz pupoljak sa obe
strane. Postupak pravljenja reza na podlozi i plemci i umetanje titia treba izvriti u roku od
jednog minuta, jer u uslovima visokih letnjih temperatura dolazi do brze oksidacije otvorenog
tkiva i smanjenja ansi za prijem kalema.
Vezivanje kalema
Vezivanje se vri odmah po umetanju titia u urez na podlozi. Vezivanje kalema ne sme da bude
ni labavo, ni suvie jako. Gumene trake se pri vezivanju istegnu za oko 1/3 svoje duine. Vezivo
se prvo postavi iznad pupoljka i omota 23 puta, a zatim ispod pupoljka omota 45 puta. Jedan
kraj veziva ostane omotan uz podlogu. Poslednje omotavanje veziva je na donjem delu T
ureza. Tu se kraj veziva omota 12 puta oko poslednjeg kruga, zatim provue (napravi oma) i
zategne. Vezivo se ne omotava bez reda, ve spiralno odozgo na dole. Rastojanje izmeu navoja
veziva treba da je oko 0,51 milimetar, da bi se omoguio pristup vazduha.
Kalemljenje V - tehnike kalemljenja spajanjem

2015-02-28

Proitajte prethodni deo klikom ovde.

TEHNIKA KALEMLjENjA ENGLESKIM SPAJANjEM
Englesko spajanje je najvaniji naini kalemljenja kalemgranicom, jer se brzo i jednostavno
izvodi i daje visok prijem kalemova.

Pripreme koje treba izvriti pre poetka kalemljenja

Pre poetka kalemljenja treba pripremiti otar kalemarski no, bruseve i kai za otrenje
noeva, materijal za vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlane krpe za
umotavanje letorasta od kojih se reu kalemgranice i posude sa sveom vodom za
kvaenje letorasta.
Priprema podloga za kalemljenje
Sa podloge se voarskim makazama, voarskim ili kalemarskim noem najpre uklone sve
bone granice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski no to manje tupio i da bi
se spreilo zagaivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem e se
vriti kalemljenje treba oistiti krpom od praine, zemlje i drugih neistoa.
Izbor odgovarajue podloge i kalemgranice
Za kalemljenje engleskim spajanjem vano je da podloga i kalemgranica imaju tosliniju
debljinu. Optimalno bi bilo da ona iznosi oko 8 milimetara.
Pravljenje kosog reza na podlozi
Levom rukom, sa prstima okrenutim prema dole, dri se podloga. Pritom se ruka vrsto
oslanja laktom i podlakticom uz telo, a aka se savije u zglobu od sebe, tako da osovina
podloge bude paralelna sa ravninom grudi. Tako postavljena podloga treba da je udaljena
od tela oko 10 centimetara. Desnom rukom dri se kalemarski no, tako da palac ostaje
slobodan. Donji deo otrice noa poloi se sa spoljne strane podloge na mestu gde e da se
nalazi poetak reza, a sa unutranje strane podloge (koja je blie telu) naspram otricom
noa postavi se palac. Pri pravljenju reza palac je ukoen i kree se paralelno sa otricom
noa. Kalemarski no se vue prema vrhu podloge, uz istovremeno povlaenje noa u
stranu, tako da otrica noa itavom svojom duinom uestvuje u pravljenju preseka.
Pravilan presek treba da ima duinu 1,52 puta veu od irine. To se postie ako list noa
pri pravljenju reza sa osovinom podloge ima ugao od 3040 stepeni. Presek treba da bude
izveden u jednom potezu, ravan i gladak.
Pravljenje jezika na podlozi
Podloga se dri vrsto levom rukom sa presekom okrenutim prema kalemaru. Palac desne
ruke, u kojoj je no, postavlja se popreno ispod preseka podloge i uvrsti tako da podupire
podlogu. Seivo noa postavi se na gornju treinu preseka podloge i pravi zarez do blizu
osnove preseka. Pravac ovog zareza treba da predstavlja sredinu izmeu pravca osovine
podloge i povrine kosog preseka, tako da debljina jezika u njegovoj osnovi iznosi 12

milimetra, a duina oko jedne treine kosog reza. Pre nego to se no izvue, seivo se malo
iskrene da bi se vrh jezika odvojio od ostatka podloge.
Pravljenje kosog reza na kalemgranici
Vri se na isti nain kao na podlozi, pri emu treba voditi rauna da se najnii pupoljak na
kalemgranici nalazi sa suprotne strane kosog preseka, u visini njegove gornje treine.
Pravljenje jezika na kalemgranici
Vri se na isti nain kao na podlozi.
Prekraivanje kalemgranice
Obino se praktikuje da se prekraivanje kalemgranice izvri posle pravljenja kosog reza,
jer je kosi rez lake napraviti dok je kalemgranica dua, ali to nije obavezno.
Kalemgranica se dri levom rukom tako da su joj pupoljci okrenuti prema gore. Pritom se
rukama ne dodiruje kosi presek. Pupoljak iznad kojeg treba da se prekrati kalemgranica
treba da je okrenut prema kalemaru. Ispod tog pupoljka postavi se palac leve ruke. U
desnoj ruci dri se no i seivo postavlja sa suprotne strane kalemgranice na mestu koje se
nalazi na polovini visine pupoljka iznad kojeg se vri prekraivanje. No se potee prema
sebi i malo koso prema gore, tako da se rez zavri 23 milimetra iznad vrha pupoljka.
Spajanje podloge i kalemgranice
Kalemgranica se spaja sa podlogom tako da im se kambijumske zone to vie poklope.
Pritom se jezici na podlozi i kalemgranici utiskuju u odgovarajue zareze, sa ciljem da se
izmeu podloge i plemke ostvari vrsta veza. U sluaju da je podloga deblja, poklapanje
kambijuma podloge i plemke vri samo sa jedne strane preseka.
Vezivanje kalema
Vezivanje se vri rafijom, plastinim pantljikama, gumenim i polietilenskim trakama i sl.
Vezivo se prvo omota 23 puta pri dnu preseka, ali tako da se omotavanjem zahvati i
slobodni kraj veziva, u cilju njegovog privrivanja za kalem. Zatim se vri spiralno
omotavanje veziva prema gore, sve dok se ne doe do iznad preseka. Za vreme omotavanja
ne sme se dozvoliti da se poloaj kalemgranice u odnosu na podlogu promeni. Ako se to
dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan poloaj. Kraj veziva se omota 12
puta oko poslednjeg kruga, zatim provue (napravi oma) i zategne. Kalem je dobro
uvezan kada blagim povlaenjem kalemgranice u stranu ona ne menja poloaj u odnosu
na podlogu.

Premazivanje kalema kalemvoskom

Nanoenje kalemvoska vri se etkicom ili malom pahlom, koja moe da se napravi od
kalemgranice. Kalemvoskom se zatvara spojno mesto izmeu podloge i plemke i
premazuju rezovi na vrhu kalemgranica koji nastaju pri njihovom prekraivanju.

TEHNIKA KALEMLjENjA PROSTIM SPAJANjEM

Prosto spajanje je osnovni naini kalemljenja kalemgranicom. Brzo se i jednostavno
izvodi i daje visok prijem kalemova. Tehnika kalemljenja prostim spajanjem u potpunosti
je jednaka ranije opisanoj tehnici kalemljenja engleskim spajanjem, sa izuzetkom da se
posle izvoenja kosih rezova na podlozi i kalemgranici odmah vri spajanje podloge i
plemke, bez pravljenja jeziaka. Odsustvo jeziaka pojednostavljuje kalemljenje, ali
zahteva vie panje prilikom privrivanja kalemgranice za podlogu vezivom. Kada se
kod kalemljenja prostim spajanjem podloga i plemka spoje, pomou kaiprsta i palca leve
ruke moraju da se vrsto dre da im se poloaj ne promeni sve dok se dobro ne uvrste
vezivom. Poto su kaiprst i palac zauzeti pridravanjem kalemgranice uz podlogu, jedan
kraj veziva pridrava se ostalim prstima leve ruke, dok se desnom rukom vri omotavanje
veziva oko kalema. Vezivo se prvo omota 23 puta pri vrhu preseka, ali tako da se
omotavanjem zahvati i slobodni kraj veziva, u cilju njegovog privrivanja za kalem.
Zatim se vri spiralno omotavanje veziva prema dole sve dok se ne doe do ispod preseka.
Za vreme omotavanja ne sme se dozvoliti da se poloaj kalemgranice u odnosu na podlogu
promeni. Ako se to dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan poloaj. Kraj
veziva se omota 12 puta oko poslednjeg kruga, zatim provue (napravi oma) i zategne.
Kalem je dobro uvezan kada blagim povlaenjem kalemgranice u stranu ona ne menja
poloaj u odnosu na podlogu.

TEHNIKA KALEMLjENjA SPAJANjEM SA STRANE

Kalemljenje spajanjem sa strane u sutini predstavlja modifikaciju prostog i engleskog
spajanja u uslovima kada je podloga 23 puta deblja od kalemgranice. Podloga se
skrauje otrim voarskim noem ili makazama na visinu kalemljenja. Na skraenoj
podlozi pravi se kos presek koji se zavrava na jednoj petini ili jednoj treini ravnog
preseka podloge. Ovaj presek moe biti prost ili sa jezikom. Na kalemgranici se pravi
kosi presek, kao kod prostog ili engleskog spajanja. Prilikom spajanja kalemgranice sa
podlogom treba obezbediti to veu dodirnu povrinu njihovih kambijuma. Kada se radi o
debljim podlogama, poravnavanjem kore kalemgranice sa korom podloge kambijumi se
ne dovode u isti nivo, jer je kora podloge deblja za nekoliko milimetara. U takvim
sluajevima kora kalemgranice treba da se pomeri neto unutra u odnosu na koru
podloge. Na kalemgranici iznad preseka podloge treba da ostane 12 milimetra reza radi
boljeg zarastanja rane. Poeljno je da se veliina (irina) preseka na podlozi to bolje
prilagodi veliini kalemgranice, sa ciljem da se pri spajanju kalemkomponenti omogui
poklapanje kambijuma na obe strane preseka. Ako je irina preseka na podlozi vea od
irine preseka na kalemgranici, poklapanje njihovih kambijuma mogue je samo na
jednoj bonoj strani i u donjem delu preseka podloge i kalemgranice. Posle spajanja
podloge i plemke kalem se vezuje i svi rezovi premau kalemvoskom.
Kljuni pojmovi:
Inkopatibilan nepodudaran
Vegetativno razmnoavanje razmnoavanje delovima biljaka
Kambijum tvorno tkivo
Letorast jednogodinja grana
Kompatibilan - podudaran
A