Ureaji za povezivanje

Modem
Modem je ureaj koji omoguuje raunarima da komuniciraju preko telefonske linije. Ne moemo
prosto da uzmemo telefonski kabl i da poveemo raunare na telefonsku liniju, jer raunari
komuniciraju tako to alju digitslne signale, dok telefonska linija moe da alje samo analogne
elektrine signale. Digitalni signal moe da ima vrednost 0 ili 1, dok se analogni signal predstavlja
krivom koja ima beskonaan skup vrednosti. Upravo je zadatak modema da pretvara digitalne signale
iz raunara u analogne koji mogu da se prenesu preko telefonske linije, i obrnuto.

Modemi mogu biti unutranji (interni) i spoljanji (eksterni). Unutranji modem se instalira u PCI slot,
(kao i bilo koja druga kartica za raunar) i zatim se u njega utakne telefonski kabl. Spoljanji modem je
u obliku kutijice koja se standardnim telefonskim kablom povezuje na telefonsku mreu, a serijskim
kablom se povezuje na serijski port raunara.
Prema tome u kakvoj komunikaciji uestvuju, modemi mogu da se podele i na asinhrone i sinhrone
modeme.
Kod asinhrone komunikacije ne postoji nikakva koordinacija izmeu predajnika i prijemnika. Predajnik
jednostavno alje podatke, a prijemnik ih prima.
Kod sinhrone komunikacije postoji vremenska sinhronizacija (koordinacija) izmeu poslova koje
obavljaju predajnik i prijemnik (na primer, predajnik uradi neki posao, pa eka da prijemnik uradi neki
posao i slino). Sinhronizacija se, na primer, ogleda u tome to predajnik poalje jedan blok bitova i
eka da prijemnik primi taj blok pre nego to poalje sledei blok.
Asinhroni modemi su jevtiniji od sinhronih, jer im ne trebaju elektronske komponente potrebne za
ostvarivanje sinhronizacije, a koje mora da ima sinhroni modem.
Danas se sve vie koristi ADSL (engl. Asymmetric Digital Subscriber Line), asimetrina digitalna
pretplatnika linija (asimetrina u smislu da je vea brzina u download-u, tj. ka korisniku, nego u
upload-u, tj. od korisnika). Ova komunikacija koristi ve postojee telefonske linije, ali se frekvencijski
opseg bakarne, telefonske ice deli na tri opsega. Jedan opseg se koristi za prenos govora 1, jedan za
download i jedan za upload. Od dodatnog hardvera potrebno je instalirati razdvaja (spliter, engl.
splitter) i ADSL modem. Uloga razdvajaa je da sav saobraaj koji stigne do njega preko telefonske
linije, podeli na dva dela: telefonski saobraaj - koji alje ka telefonskoj mrei, i digitalne podatke koji
se usmeravaju na ADSL modem. ADSL modem/ruter 2 se prikljuuje na razdvaja i omoguuje protok
podataka izmeu korisnikog raunara i telefonske linije.

Ljudsko uvo moe registrovati zvuk u opsegu od 20 Hz do 20000 Hz. U ljudskom govoru se koriste frekvencije od 400 Hz
do 4000 Hz, pa se sve izvan ovog opsega filterie i ne prenosi tokom telefonskog razgovora
2
Kada kunu mreu povezujemo na Internet preko ADSL linije, onda se koristi ADSL ruter

Razvodnik (hab)
Razvodnik (hab, engl. hub) je ureaj koji se koristi za povezivanje vie raunara i drugih ureaja u
jednu mreu. Danas se u mreama koriste uglavnom UTP kablovi sa RJ-45b konektorima, pa i habovi
imaju 4 ili vie portova (za RJ-45 konektor).
Vano je napomenuti da hab ne moe da usmerava saobraaj koji prolazi
kroz njega. To znai da hab funkcionie tako da kada se na jednom portu
haba pojavi neki ulazni signal (tj. kada raunar povezan na neki port
haba alje neki signal), taj signal se prosleuje na sve ostale portove
haba (tj. signal se prosleuje svim ostalim raunarima povezanim na
hab, bez obzira kojem raunaru je signal poslat). Habovi mogu da
detektuju koliziju, i obino se na prednjoj strani haba nalazi LED dioda
koja slui ako indikator kolizije (zasvetli kada doe do kolizije).
Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) ureaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a
to je da, kao obino vorite, sve to stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova)
prosledi svima (samo pojaano i oieno od umova, tj. regenerisano) Ovi ureaji nisu vie u upotrebi,
osim u laboratorijskim uslovima gde ova njihova osobina dolazi do izraaja kada treba nadgledati
saobraaj na mrei. S obzirom na veoma loe karakteristike ovih ureaja, male brzine (10Mbps) i
podlonost koliziji podataka, treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svievima.
Historically, the main reason for purchasing hubs rather than switches was their price. This motivator has largely
been eliminated by reductions in the price of switches

Postoji tri vrste habova:

Pasivni habovi samo prihvataju signal sa jednog porta i prosleuju ga na ostale portove, bez
ikakvog pojaavanja signala. Kroz njih signal samo prolazi. Za rad ovih habova nije potrebna
struja. Koriste se u manjim mreama, u kojima je rastojanje izmeu raunara manje.
Aktivni habovi pojaavaju signal3 pre nego to ga proslede dalje, i zato im za rad treba struja.
Inteligentni habovi slini su aktivnim habovima, ali im je dodata mogunost daljinskog
upravljanja. Ovi habovi omoguavaju generisanje izvetaja i statistika o iskorienju i
grekama, kao i daljinsko blokiranje ili aktiviranje pojedinih prikljuaka (iz bezbednosnih
razloga ili radi reavanja problema).
Svi
Svi (engl. switch) je po izgledu slian habu, i kao i hab koristi se za
povezivanje vie raunara u jednu lokalnu mreu, ali funkcionie
drugaije od haba. Kada neki raunar koji je povezan na svi preko
nekog porta poalje paket podataka, svi proita informacije iz
zaglavlja paketa kako bi utvrdio fizike (MAC) adrese raunara
predajnika i raunara prijemnika. Na osnovu MAC adrese raunara
primaoca, svi alje podatke samo na port na koji je povezan raunar
kojem su podaci namenjeni. Dakle, svi ne alje (kao hab) signal sa

Pri prostiranju kroz kabl, signali slabe i izobliavaju se. Ako je kabl dovoljno dug, zbog slabljenja signal e postati
neprepoznatljiv i neupotrebljiv. Pojaavanje signala omoguava da se signal poalje na veu udaljenost, a da slabljenje
ostane u dozvoljenim granicama. Pre nego to su se pojavili habovi, za pojaavanje signala koristili su se drugi ureaji, tzv.
ripiteri (engl. repeater)

ulaznog porta na sve ostale portove4. Svi u memoriji uva tabelu sa MAC adresama raunara i
portovima na koje su ti raunari prikljueni.
Danas su svievi uglavno zamenili habove, jer su napredniji ureaji. Neke od prednosti svieva su:
Onemoguuju koliziju
Dok habovi koliziju samo detektuju, svievi rade tako da do kolizije ne dolazi. Recimo da su
raunari A,B,C i D povezani na svi. Tada raunari A i B mogu meusobno da razmenjuju
podatke u isto vreme kada i raunari C i D izmeu sebe razmenjuju podatke, zato to se kod
svia podaci sa izvornog porta alju samo na odredini port, a ne na sve ostale portove.
Onemoguuju prislukivanje
S obzirom da se u mrei sa habom saobraaj prosleuje na sve portove, bilo koji raunar moe
da prislukuje komunikaciju nekog drugog raunara. Kod svia to nije sluaj, jer se saobraaj
emituje samo na odredini port.
Vei propusni opseg za raunar
U mrei sa protokom od npr. 100 Mbs gde su raunari povezani preko haba, raunari dele taj
propusni opseg. U mrei sa istim protokom, ali gde su raunari povezani preko svia, svaki
raunar koristi svoj propusni opseg od 100 Mbs.
Omoguavaju pun dupleks
Svi omoguava pun dupleksni prenos podataka (istovremeno prenoenje podataka u oba
smera).
Usmeriva
Usmeriva (ruter, engl. router) je ureaj koji slui za povezivanje dve ili vie mrea 5, i preko njih se
odvija saobraaj izmeu razliitih mrea 6. To mogu biti kako mree na koje je ruter direktno, fiziki
povezan, tako i druge, udaljene mree. Za svaki paket podataka koji treba poslati nekom raunaru u
drugoj mrei, ruter odreuje putanju - rutu kojom taj paket treba da ide, i taj isti paket prosledjuje
sledeem ruteru u nizu7. Za taj posao ruteri koriste podatke iz tabele rutiranja (engl. routing table).
Moe se rei da su ruteri u sutini raunari iji su softver i hardver specijalizovani za namenu da
povezuju vie mrea. U malim lokalnim mreama ruter se obino postavlja da bude veza izmeu same
mree i Interneta. Tako na primer ADSL ruter slui kao veza izmeu kune mree i mree Internet
provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.
Ruteri su ureaji koji barataju sa adresama mrea, a ne adresama raunara. Kada ruter primi paket
podataka na jedan od svojih portova, on ispita adresu na koju je taj paket poslat, iz te adrese izdvoji
adresu mree na kojoj se nalazi odredini racunar i na osnovu te mrene adrese odluuje gde e dalje
proslediti paket. Ako mrei na kojoj se nalazi odredini raunar moe da pristupi direktno, ruter alje
paket toj mrei. Ako ne moe direktno da joj pristupi, ruter analizira tabelu rutiranja, bira najbolju
putanju do odredine mree8 i izabere drugi ruter koji se nalazi na putanji ka traenoj mrei i prosledi
mu paket.
Tabela rutiranja je fajl9 smeten RAM rutera i sadri listu adresa mrea ka kojima ruter moe da usmeri
saobraaj. Tabele rutiranja mogu da sadre i indikator kvaliteta veze ka odreenoj mrei, kao i adresu
4

Ipak, postoje sluajevi i kada svi alje paket podataka na sve portove. Na primer, u sluaju broadcasting-a, odnosno slanja
optih poruka (tada se emituje tzv. broadcast paket, tj. paket koji se alje sa jednog raunara na sve adrese u mrei). Takoe
i kada je paket upuen na adresu koju do tada svi nije nauio, paket se prosleuje na sve portove
5
U stvari, preciznija definicija rutera glasi da je to ureaj koji povezuje podmree
6
Saobraaj unutar jedne mree odvija se bez posredovanja rutera
7
Moe se desiti da su obe mree, i ona u kojoj se nalazi raunar koji alje paket, i ona u kojoj se nalazi raunar koji prima
paket, direktno povezane na isti ruter. Tada ruter paket samo prosleuje u mreu u kojoj se nalazi odredini raunar
8
Moe postojati vie putanja do mree u koju treba da se poalju podaci, ali ruter je u stanju da odredi najbolju putanju
9
Primer tabele rutiranja (tabela sa Cisko rutera):

sledeeg ureaja kome treba uputiti saobraaj. Rute koje se nalaze u tabeli rutiranja moemo podeliti u
tri grupe:
Direktno povezane rute
Ruter se uvek direktno povezuje na neke mree. Te mree automatski ulaze u tabelu ruturanja
kao direktno povezane mree.
Statiki dodeljene rute
Ove rute unosi runo administrator. Najee se koriste u mreama sa malim brojem rutera, ili
kada postoji samo izlaz na internet servis provajdera.
Dinamiki odreene rute
Dinamiki odreene rute se formiraju pomou protokola rutiranja kao to su RIP (Routing
Information Protocol), OSPF (Open Shortest Path First)... Ovi protokoli koriste se da ruteri
razmene meusobno informacije koje imaju, tako da su u stanju da oforme nove putanje kada se
stvore, ili ukinu neke postojee putanje ako su nestabilne ili neupotrebljive.
Ruteri su grupisani u autonomne sisteme (AS). Ruteri u istom AS-u koriste iste protokole
rutiranja (to su tzv. unutranji protokoli rutiranja, koji se koriste unutar jednog AS-a). Vezu izmeu dva
AS-a ine posebni ureaji, koji se nazivaju gateway ruteri. Oni omoguavaju rutiranje izmeu
razliitih AS-a koristei tzv. spoljanje protokole, kao to je BGP (Border Gateway Protocol). Ovi
ureaji ustvari povezuju mree koje priaju razliitim jezicima (odnosno koriste razliite unutranje
protokole). Oni prepakuju podatke koji se razmjenjuju izmeu drugaijih mrea tako da svaka od njih
moe razumeti podatke iz one druge.
Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mree (engl. default gateway). Default gateway za neku
mreu moemo shvatiti kao neku kapiju kroz koju se usmerava saobraaj iz neke mree i u neku mreu.
Kada raunar alje paket na neku IP adresu koja je van mree kojoj raunar pripada, onda se taj paket
alje na default gateway.
Prilikom prosleivanja paketa, ruteri mogu da vre preslikavanje adrese 10 (engl. Name Address
Translation, NAT). Prilikom preslikavanja adrese, ruter u paketu koji prosleuje menja podatak o
poiljaocu, odnosno IP adresu raunara koji alje paket zamenjuje svojom adresom.
Obino se male kune ili kancelarijske lokalne mree instaliraju tako da se raunarima u mrei daju
odreene IP adrese, ali kada ti raunari alju podatke vam mree, u paketu se njihova adresa zamenjuje
IP adresom rutera koji se takoe nalazi u mrei i povezan je sa Internet provajderom. To znai da svi
raunari iz ove mree, kada izau na Internet, vide se kao da imaju adresu rutera. U tom sluaju,
kaemo da raunar ima unutranju (internu, privatnu) IP adresu (to je njegova lina IP adresa) i
spoljanju (eksternu,javnu) IP adresu (IP adresu pod kojom ih vide raunari van njihove mree).

U tabelama rutiranja rute ka direktno povezane rute se najee oznaavaju latininim slovom "C" od (engl. Connected),
statike rute se oznaavaju latininim slovom "S" od (engl. Static), a dinamiki odreene rute se oznaavaju nekim od
latininih slova koje upuuje na protokol rutiranja kojim je ruta odreena
10
Za ovaj postupak koriste se i izrazi prevoenje adrese, maskiranje adrese, translacija adrese, natovanje adrese

Zahvaljujui tome to se njihova adresa ne vidi na Internetu, raunari ija se adresa prevodi, ne mogu
ostvarivati sve tipove veza na Internetu. Iz istog razloga jedna od posledica prevoenja adresa jeste i
poveana bezbednost i privatnost raunara iz lokalne mree.
Pitanja:
1. ta je modem i ta radi modem?
2. Kakvi modemi postoje i kako se povezuju?
3. Opii asinhronu komunikaciju.
4. Opii sinhronu komunikaciju.
5. ADSL.
6. ta je hab i kako izgleda?
7. Kako hab funkcionie?
8. Vrste habova.
9. Pasivni hab.
10. Aktivni hab.
11. Inteligentni hab.
12. ta je svi i kako izgleda?
13. Kako funkcionie svi?
14. Prednosti svia u odnosu na hab.
15. ta je ruter i koji je zadatak rutera?
16. Kako funkcionie ruter?
17. Tabela rutiranja, rute i protokoli rutiranja.
18. Unutranji i spoljanji protokoli rutiranja.
19. Default Gateway.
20. Preslikavanje adrese (NAT) i posledice.