Fakultet Sporta i Fizikog vaspitanja

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad
Metodologija istraivanja u fizikom vaspitanju i
sportu
Tema istraivakog rada: Razlika motorikih
sposobnosti koarkaa juniora izmeu dva
merenja u vremensnkom razmaku od 3 meseca

Student: Nenad Petrovi, br indexa: 47DA/2010

Mentor: dr Boo Bokan

Beograd, 6. Septembar 2011

Sadraj
Saetak
1. UVOD
2. METODE ISTRAIVANJA
3. REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM
4. ZAKLJUAK
Literatura

Saetak

Cilj ovo studije je bio da se ispitaju razlike izmeu morfolokih,

funkcionalnih i antropomotorikih sposnosti koarkaa juniora, u dva
vremenska merenja od 3 meseca, odnosno za vreme prelaznog
perioda. Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 16 koarkaa KK
Novi Beograd, prosenog uzrasta 16 ,95 godina (0,73), prosene
telesne visne 186,78cm (8,26) i telsne mase 74,72kg (8,54). Prvo
testiranje (pre test) je izvreno na kraju sezone, a drugo testiranje pred
poetak pripremnog perioda. Morfoloko merenje je uraeno za telesnu
visinu i teinu. Merenje funkcionalnih sposbnosti, odnosno aerobnog
kapaciteta,
je uraeno pomou testa atl rana. Procena
antropomotorikih sposobnosti uraeno je pomou testova za snagu ,
agilnost i koarkaku tehniku, odnosno sklekovi za 30 sekundi, povratni
sprintevi kamikaza i ut sa pet spoljnih pozicija. Promene koje su
nastale za vreme prelaznog perida su razliite, uglvnom pozitivne ali
bez statistikog znaaja. Izmeu pre testa i post testa, najvee
promena je zabeleena u atl ran testu, gde je dolo do opadanja
rezultata i to za gotovo 3%, odnosno rezultatom T-testa (t= 2,327;
p>0,05) je utvreno da postoji znaajna razlika aritmetikih sredina
dobijena iz dva testiranja.
Kljune rei: KOARKA/TESTIRANJE/PRELAZNI PERIOD/FUNKCIONALNE
SPOSOBNOSTI/

1. UVOD
Poznavanje karakteristike koarke igre je preduslov za bilo kakve
trenane/takmiarske aktivnosti, pa i nauno istraivake. Koarka
pripada grupi sportskih igra, u kojoj se najee ubrajaju tzv. kolektivni
sportovi, koji sadre neposrednu borbu dva tima. Meu sportskim
igrama koarka se izdvaja kao izrazito sloena igra, sa veoma
specifinim strukturnim i funkcionalnim osobinam. Ona ukljuuje
intermitentne i vete kretne aktivnosti sa sloenim zahtevima
kombinacije individualnih vetina, timske igre i motivacionih aspekata.
Koarka spada u preteno anaerobne sportove. Igra se sastoji od
kratikih ali veoma intezivnih akitvnosti, isprekidanih sa duim ili kraim
perodima pasivnog i aktivnog odmora, za vreme kojih se koarka
oporavlja. U odnosu na strukturalnu sloenost koarka zahteva igrae
koji imaju razvijene osnovne motorike sposobnosti kao to su:
koordinacija, snaga, pokretlijvost, brzina, ravnotea i preciznost.
Rezultati pojedinih istraivanja govore da su igrai tokom utakmice
proseno savladavali ukupno izmeu 3475 i 5763 metra u svim
vidovima kretnja, od ega je navjie bilo laganog doging tranja

oko 2000 metara, onda srednje brzog oko 1500 metara, veoma brzog
oko 500 metara i hodanja oko 1200 metara1.
Za izvoenje visoko intezivnih aktivnosti u prvim sekundama rada
koristi se ATP, to predstavlja alaktatnu kompomentu anaerobnih
sposobnosti koarkaa. Polse toga enrergija se dobija iz rezervi ugljenih
hidrata procesom glikolize. Ona se obavlja veim delom bez prisustva
kiseonika, a osim energije tada se stvaraju i neki tetni produkti, pre
svega mlena kiselina. To predstavlja laktanu komponentu anaerobnih
sposobnosti. Igra u modernoj koarci zahteva koarkaa da igra to
due u maksimalnom i submaksimalnom intezitetu na raun kreatina, a
opravak je ubrzan dobrim aeorbnim sposobnostima.
Maksimalna potronja kiseonika utreniranog koarkaa kree se od 42
do 59 ml//kg/min (45-65 ml/kg/min, po drugim autorima). Vrednosti kod
mladih koarkaa samo su neznatno nie (37-55 ml/kg/min). Nisu
pronaene statistiki znaajne razlike u potronji kiseonika prema
mestu u timu, iako je uoeno da odbrambeni igrai imaju imaju vei
aerobni kapacitet od napadaa i centralnih igraa.
Periodizacija u sportskom trening se najee odnosi na organizaciju
treninga u razliite periode, u toku jede godine/sezone, koji su
usmereni na razliite sadraje pripreme sportista. To je postupak
deljenja jednog velikog ciklusa treninga na manje ciklusne jedince koje
omoguavaju upravljanje trenanim efektima po segmentima i
osiguravaju prostizanje vrhunske sportske forme za takmienje. Periodi
se u godinjem ciklusu uobiajeno oznaavaju kao: pripremni,
takmiarski i prelazni i oni se takoe mogu deliti u pojedine faze ili
etape2.
Prelazni period, poinje odmah nakon odigrane poslednje utakmice u
sezoni. Poetak ovog perioda predstavlja u stvari neposredni predah
posle obimnih i intezivnih trenanih optereenja u takmiarskom
periodu.
U toku jednogodinjeg ciklusa treninga i takmienja u sportu (koraci),
neophodno je da se sprovedu najmanje tri testiranja. Ona se
sproveode: na poetku pripremnog perioda, pri kraju pripremnog
perioda i na kraju sezone3.

Juki, I., Naki, I., i Milanovi, L. (2003). Kondicijska priprema u koarci. U zyborniku radova sa
meunardnog znanstvenog-naunog skupa. Kondicijska priprema sportaa., (str. 390-394), Zagreb:
Kinezioloki fakultet i UKTH.
2
Jakovljevi, S.(2010), Tehnologija koarkakog treninga, FSFV, Beograd.
3
Karaleji M., (2009), Dijagnostika u koarci, , Visoka sportska i zdrastvena kola, 3D+, Beograda.

Iz svega ovog navedenog, prvi zadatak ovog istraivanje bi bio da se

napravi jednostavna baterija testova koja bi bila praktina i
jednostavna za primenu. A iji bi rezultati bili dovoljan pokazatelj
napredovanja u koarkakoj obuci. Zato e u u okviru morfolokih
karekteristika biti mereni telesna visina i masa. Funkcionalna
dijagnostika e biti na nivou aerobnih sposobnosti, a iz oblasti
antropomotorike bie prouavana agilnost, preciznost i snaga.
Rezultati ovog istraivanja bie uzeti na kraju takmiarkskog perioda i
pred poetak pripremnog perioda. Dakle, pratie se i analizirati
promene koji e se desiti u prelaznom periodu, koje odgovaraju
priblino vremenski 3 meseca.

2. METOD
Ex post facto istraivanje je sprovedeno na osnvu priklupljanju
podataka sa terenskih testova, Pre test je obavljen 01.06.2011 godine,
a post test 20.08.2011 godine.

Problem, predmet, cilj i zadaci istraivanja

Problem istraivanja se odnosi na promene morfolokih, funkcionalnih i
antropomotorikih sposonosti koarkaa u prelaznom periodu, nastale
kao posledica primene smanjenog obima i inteziteta treninga,
pojaanog odmora. Prelazni period se sastojao od manjeg broja
treninga, odmora, kao i nekoliko utakmica bez takmiarskog znaaja.
Zadatak je da organizam igraa postepeno rastereti od ogromnog
optereenja kojima su bili izloeni tokom itave godine, tokom
priprema i takmienjem4. Obino je vreme trajanja prelaznog perioda
do 60 dana.
Predmet istraivanja je uticaj sprovedenog prelaznog perioda u toku
leta na promeni morfolokih, funkcionalnih i antropomotorikih
sposobnosti koarkaa KK Novi Beograd.
Ciljevi istraivanja usmereni su na:
Analiza karakteristika promena morfolokih,
antropomotorikih za vreme prelaznog perioda,

funkcionalih

Zadaci istraivanja su bili:

Izabrati adekvatnu grupu ispitanika,

Pavlovi M. L., Hajnal L. (1998), Koarka Osnove fizike pripreme, ALFAGRAM, Novi sad.

Izvriti merenje morfolokih, funkcionalnih i antropomotorikih

sposnostisti ispitanika u dva odvojena testiranja,
Formirati bazu podataka za statistiku obradu,
Izvriti statistiku analizu podataka, i
Izvriti kvalitativnu analizu dobijenih rezultata.

Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika inili su esnaest koarkaa juniora KK Novi
Beograd, iz Beograda, koji se takmie u okviru KSS-a u ligi do 18
godina starosti, prosene starosti 16,95 godina (0,73), prosene
visne tela 186,78 cm i mase tela 74,72 kg. Testirani uesnici su obavili
zdrastvene pregled i nije bilo prijavljenih zdrastvenih problema.
Testiranju je prethodila zagrevanje u trajanju od 15-20 minuta i sa
dobrim istezanjem nogu i ramenog pojasa. Prvo testiranje je izvreno
na kraju sezone 2010/11 (01.06.2011), a drugo testiranje u period pre
poetak pripremnog perioda (20.08.2011). Sva terenska testiranja
izvrena su u toku istog dana, u trajanju od 2 sata, za vreme treninga u
veernjim satima (20 h). Oba testiranja su izvrena u Sali, gde obino i
treniraju, X Beogradske gimnazije Mihajlo Petrovic Alas, ispitanici su
nosili uobiajenu koarkaku opremu.

Hipoteze
U skladu sa rezutlatima istraivanja, a na osnvu ciljeva ovog
istraivanja forminare su sledee hipoteze:
H1 morfoloki status koarkaa juniora menja se u periodu izmeu
kraja sezone i poetak pripremnog perioda,
H2 funkcionalne sposobnosti koarkaa menjaju se u periodu izmeu
kraja sezone i poetak pripremnog perioda,
H3 motorike sposobnosti koarkaa menjaju se u periodu izmeu
kraja sezone i poetak priprema za predstojeu sezonu.

Izbor testova
Testovi su terenskog tipa i odabrani su tako da na njima mogu da se
procenjuju motorike i funkcionalne sposobnosti koji utiu na efikasnost
u koarci. A to su agilnost, aeorobna mo, brzinska snaga i preciznost.
Dominantni eneregetski sistemi u koarci su anaerobno laktati i
anaerobni (Bompa, Tudor O., Periodization Training for Sprots). Takoe,
je izvreno merenje morfolokog statusa igraa i to Telesna visine i
mase.

Redosled i korieni testovi su bili: prvo testiranje je bilo utiranje sa

pet spoljnih pozicija za 50s (ut), povratna tranja kamikaze
(Kamikaze) , sklekovi za 30s (Sklek), i na kraju se radio 20 metara atl
ran test (V02max).

Procedura merenja
Od morfolokih karakteristika u ovom istraivanju su merene Telesna
visina (TV) i telesna masa (TM).
Procedura za merenje telesne visine:
Ispitanik, bos, stoji u uspravnom stavu na vrstoj vodoravnoj podlozi.
Glava ispitanika treba da je u takvom poloaju da frankfurtska ravan
bude horizontalna. Ispitanik ispravlja lea koliko je mogue, a stopala
postavlja u inverzalni poloaj. Merioc sputa metalni trougaoni lenjir,
na taj nain da horinzontalna preka doe na glavu (teme) ispitanika.
Tada se proita rezultat na skali u visini gornje srtanice. Rezultat se
itao sa tanou od 0.5 cm (zaokruivanjem na bliu vrijednost).
Procedura merenja telesne teine:
Teina tela meri se vagom postavljenom na vrstu, horizontalnu
podlogu. Ispitanik, bos i svuen u gaicama, stane na sredinu vage i
mirno stoji u uspravnom stavu. Kada se kazaljka na vagi umiri, rezultat
se ita s tanou od 0,5 kg (zaokruivanjem na bliu vrijednost).
Rezultati su upisivani u kg.
Za testiranje funkcionalnih sposobnosti koarkaa koren je 20 metara
atl ran test, koren je za procenu aeorobnih sposbnosti.
Procedura merenja aerobnih sposbonsti:
atl ran test. U ovm testu koarkai kontinuirano tri izmeu dve linije
koje su meusobno udaljene 20 metara u ritmu koji je odreen ranije
snimljenim zvunim signalom bipom. Vremenski period izmeu
signala se smanjuje svakog minuta. Poinje se sa brzinom od 8km/h, a
brzina se poveava za 0.5 km/h na svakom nivou. Ispitanik mora da
bude iza linije svaki zvuni signal. Kraj testa je u trenutku kada
koarka nije u stanju da prati ritam signala, i tada se belei nivo i broj
ponavljajuih distanci. Taj rezultat se pretvara u vrednost VO2max na
osnovu tablica.
Za merenje i procenu motorikih sposobnosti koarkaa korieni su
test sklekovi za 30 sekundi i kamikaze test.
Procedura merenje repetativne snage ruku:

Sklek 30 sek. Ispitanik je u uporu leeem na horizontalnoj podlozi sa

poduprtim rukama u irini ramena, dlanovima oslonjenim na podlogu.
Sklekovi se izvode do otkaza tako to je potrebno da ispitanik grudima
dodirne ruku mjerioca koja je postavljena na podlogu ili do 30 sekundi.
Nepravilni sklekovi se ne broje.
Procedura testiranje agilnosti:
Test povratnih tranja kamikaze (Slika 1). Potreban je koarkaki
teren (28x15m), toperica i merioc. Ispitanik stoji iz osnovne linje
koarkakog terena, sa jaom nogom iza. Na znak merioca tri puni
sprintom do suprutne osnovne linije B i dalje kao to je pokazano na
dijagramu. Na svakoj taki promena smera mora da nagazi liniju. Kada
ispitanik poslednji put nagazi osnovnu liniju vreme se zaustavlja. Izvodi
dva pokuaja i zima se bolji rezultat u destinkama sekunde.

Slika 1.
Procedura testiranje koarkake tehnike:
ut sa pet spoljnih pozicija za 50s. Za izvoenje ovog testa su potrebni:
toperica , 3 lopte, 2 pomagaa, merioc i pet oznaenih pozicija za
utiranje udaljenih od koa 4,55m (Slika 2.) i ko. Koarka startuje sa
utiranjem, tehnikom skok uta, sa krline pozicije i na svakoj poziciji
utira po lopte, ukupno 15 uteva. Zadatak je da se pogodi to vie u
roku od 50 sekundi. Zadatak se izvodi dva puta. Broje se uspeni utevi
i pogoci. Vredi bolji rezultat.

Slika 2.

Obrada podataka

Dobijeni podaci obraeni su postupcima deskriptivne statistike. Srednje

vrednosti i standardne devojacije raunate su za sve pomenute
varijable. Za odreivanje statistike znaajnosti dobijenih promena
korien je program SPSS 19.0, a od statistikih procedura za testiranje
razlika aritmetikih sredina koren je T test, sa nivoom statistikke
znaajnosti p<0,05.

3. REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM

Rezultati pre testa (inicijalnog) i post testa (finalnog) u periodiu
praenja bie predmet analize ovog istraivanja.
Analiza e biti
sprovedena kroz prostor morfolokih, funkcionalnih i antropomotorikih
paramtetara (motoriki testovi i koakaka tehnika).

Analiza morfolokih podataka

Rezultati testova izmerenim na kraju sezone (inicijalno) kao i testovi
izmereni na poetku pripremnog perioda (finalno) prikazani su u
Tabeli 1. Prikazane su deskriptivne statstiki parametri telesne visine
(TV) i telsene mase (TM): minimum, maksimum, srednja vrednost i
strandardna devijacija.

Tabela 1.
Tabela 1. pokazuje rezultate pretesta (1) i post testa (2). Kod telsne
visine i mase dolo je do pozitivnih rezultata u odnosu na pre test.
Srednje vrednosti koarkaa post testa vee su za 0,75 cm odnosno
0,94 kg nego u periodu merenja pre testa.
Postupkom testiranja razlike dve aritmetike sredine obe varijable
(Tabela 2.), tj izraunavanjem T-vrednosti za telsnu visinu i masu,
moemo da utvrdimo t vrednosti manje od p<0,05. Jer je na osnovu
tablice t raspored u nivou stepena slobode (df 15) vrednost za
p=0,05 iznosi 2,131. Rezultati t za telsnu visinu su t= -6,708; p=0,05

pa tvrdimo da je t<p, odnosno za telsnu masu t= -5,326; p<0,05

takodje t<p. Na osnovu toga zakljuuje se da izmeu dve uporeivane
aritmetike sredine nema statistikih znaajnih razlika. Rezultati T
testa za telesnu masu su t= -5,326; p<0,05, nema statistikih
znaajnosti u razlikama aritmetikih sredina.

Tabela 2.
Tako da na osnovu rezultata T testa, odbacujemo Hipotezu 1, odnosno
da se morfoloki sastava koarkaa juniora menja u periodu izmedju
kraja sezone i poetka pripremnog perioda.

Analiza funkcionalnih sposobnosti

U odnosu na rezultate pre testa, post test je zabeleio opadanje u
VO2max vrednostima koarkaa juniora. Kao to se moe videti u
Tabeli 3. dolo je do opadanju rezultat, i razlika izmedju aritmetike
sredine je za 1,1381 ml/kg/min testiranih koarkaa, odnosno za skoro 3%
je manja vrednost V02 max u periodu za nesto manje od 3 meseca.

Tabela 3.
U tabeli 4. se vide rezultati T-testa (t= 2,327), koji su vei od tabline
vrednosti p>0,05. Tako da je nivo znaajnost t>p, odnosno testirana
Hipoteza 2 se prihvata jer se funkcionalne sposobnosti koarkaa
menjaju u periodu izmeu kraja sezone i poetak pripremnog perioda.
Zakljuuje se da izmeu dve uporeivane aritmetike sredine, pre testa
i post testa, ima statistikih znaajnih razlika.

Tabela 4.

Analiza antropomotorikih sposobnosti

U tabeli 5. su prikazani osnovni deskriptivni pokazatelji testiranih
antorpomotorikih sposobnosti. Na osvnou razlike aritmetikih
sposobnosti u odnosu na inicijalnog i finalnog merenja, moemo rei da
je dolo do poboljanja rezultata. I to u testovima: ut je uspeniji za
0,875 bodova (14,6%), test Sklekovi uradjeno je 0,125 sklek vie
(0,46%) i test Kamikaze za 0,1 sekundu (0,16%) igrai su istrali bre.

Tabela 5.
U tabeli 6. su prikazani 3 para varijabli, i vrednosti T-testa. Na osnovu
iskazanih rezultata T-testa nisu naene znaajne statistike razlike, i to
za test ut (t= -3,217; p<0,05), test Sklekovi (t= -0,286; p<0,05) i test
Kamikaze (t= -1,054; p<0,05).

Tabela 6.
Hipoteza 3. se odbaciju, odnosno motorike sposobnosti koarkaa, se
nisu statistiki znaajno promenile, u periodu izmeu kraja sezone i
poetak priprema za predstojeu sezonu.

4. ZAKLJUAK
Osnovni cilj ovog istraivakog rada je bio da se istrae promena
morfolokih, funkcionalnih i antropomotorikih sposobnosti u periodu
od 3 meseca, koji je bio izmeu kraja sezone i poetka pripremnog
perioda, odnosno prelazni period. Uzorak je uzet od 16 koarkaa
juniora KK Novi Beograd iz Beograda. Primenjeni su merenja za
dobijanje rezultata is prostora morfolokih karakteristika. A za dobijenje
rezultata iz funkcionalnih i antropomotorikih sposobnosti primenjena
je baterija testova za procenu izdrljivosti, snage, agilnosti i koarkake
tehnike. Pre test je bio uraen 01.06.2011 a post test 20.08.2011
godine. Dobijeni podaci su obraeni deskripitvnom statistikom, a
razlike aritmetike sredine su testirane T testom.
Rezultati istraivanja ukazuju na minimalna poboljanje motorikih
spobnosti i morfolokih vrednosti u posmatranom periodu, dok se
rezultati funkcionalnih sposobnosti u padu.
Dobijeni rezultati ukazuju da se tokom leta, u vremenu dok sezona nije
u toku ili se odigrava letnja liga, sve sposobnosti se u odreenoj meri
menjaju. Ali je karakter promena razliit. Osetno je odsustvo treninga i
smanjen broj utakmica. Ali su te promene logike i kontrolisane. I u
skladu sa razvojem mladih igraa i periodizacijom koarkakog
treninga.
Od svih promena, nastale u ovom periodu, statistiki imaju najveu
znaajnost funkcionalne promene. Dok morfoloke i motorike
promene nisu tolko znaajne. Tako da se postavlja i logiki zakljuak da
u nastavku pripremnog perioda, treba najvie panje posvetiti upravo
razvoju aeorobnih kapaciteta igraa, to se podudara sa teorijom
sportskog treninga.
Dobijeni promene rezultata u post testu u odnosu na pre test,
potvruju samo drugu hipotezu, dok se prva i trea hipoteza odbacuju.
Testiranja su izvrena u cilju utvrivanju promena morfolokih,
funkcionalnih i antropomotorikih sposobnosti u toku prelaznog
perioda. Rezultati na testovima mogu da poslue kao dokaz do kojih
promena moe relativno brzo doi ukoliko se smanji sa intezitetom i
obimom trenane aktivnosti. Objanjene za minimalne ali pozitivne
promene antropomotorikih sposobnosti jeste da vreme izmeu
tesitranje nije bilo dovoljno i da je dolo do pozitivnog transfera kao i
oporavku i razvoju organizma mladih igraa.

LITERATURA
Brittenham G. (1998). Complete conditioning for basketball, Nacionalna
i sveuilina knjinica, Zagreb.
Buceta J.M., Mondoni M., Avakumovi A., Kilik L. (2003), UKTJ, Dan Graf,
Beograd.
Karaleji, M. I Jakovljevi, S. (2008) Teorija i metodika koarke, FSFV,
Beograd.
Karaleji, M. I Jakovljevi, S. (2009) Dijagnostika u koarci, 3D plus i
VSZ, Beograd.
Karaleji, M. I Jakovljevi, S. (1998) Testiranje i merenje u koarci, KSS,
Beograd. Jakovljevi, S. (2010), Tehnologija koarkakog treninga, FSFV,
Beograd.
Savievi, M. (1996) Metodologija istraivanja u vaspitanju i
obrazovanju, Vranje: Uiteljski fakultet Univerziteta u Niu.
Peri, D. (2001) Statistike aplikacije u istraivanjima sporta i fizikog
vaspitanja, Beograd: FSFV.
Peri, D. (2000) Projektovanje i elaboriranje istraivanja u fizikoj
kulturi, Beograd:FSFV.
Pavlovi M.L., Hajnal L. (1998), Koarka Metodika trenanog procesa,
ALFAGRAF, Novi Sad.
Pavlovi M.L., Hajnal L. (1998), Koarka Osnove fizike pripreme,
ALFAGRAF, Novi Sad.
Kukolj, M. (2006) Antropomotorika, Beograd: FSFV.