Elektrostatika

Glava 10
Elektri
cne pojave
10.1
Elektrostatika
Jos u antickoj grckoj, oko 500 godina pre nove ere, je bilo poznato da cilibar, kada se
protrlja, privlaci komadice slame. Danasnja rec za elektricitet je izvedena upravo iz grcke
reci za cilibar (elektron).
Mnoge karakteristike statickog elektriciteta mogu da se prouce analizom efekata koji
se javljaju prilikom trljanja jednih predmeta o druge. Tako na primer trenje djonova
obuce o vuneni tepih ce proizvesti varnice. Staticki elektricitet se stvara u masinama za
susenje vesa i izaziva njegovo slepljivanje. Slicno tome, munje su rezultat trenja vazdusnih
masa u odredjenim vremenskim uslovima. Trljanje gumenog decijeg balona o suvu kosu
ce ga naelektrisati i izazvati njegovo lepljenje za zid. Iz ovih primera je jasno da staticki
elektricitet moze da se proucava uz pomoc veoma jednostavnih naprava. Na osnovu njih
se moze doci do sledecih zakljucaka:
1. Efekat nastanka statickog elektriciteta se ne moze objasniti bez uvodjenja nove fizicke
velicine koja se naziva naelektrisanje.
2. Postoje dva tipa naelektrisanja, jedno se naziva pozitivno a drugo negativno.
3. Istoimena naelektrisanja se odbijaju a raznoimena privlace.
4. Sila izmedju naelektrisanja opada sa rastojanjem.
Kako znamo da postoje dva tipa naelektrisanja? Pa ako razne vrste materijala dovodimo
u trenje jedne sa drugima, za datu kombinaciju materijala oni se uvek naelektrisu razlicito.
Jedan tip nalektrisanja je nazvan pozitivno a drugi negativno.1 Ako na primer staklo
protrljamo svilenom tkaninom, ono ce se naelektrisati pozitivno a svila negativno. Posto
su naelektrisani raznoimenim vrstama elektriciteta staklo i svila ce se privlaciti, bas kao i
ves u masini za susenje vesa. Dve staklene sipke, obe protrljane svilom, ce se u tom smislu
odbijati, sto ce naravno vaziti i za svilu.
Sada je moguce postaviti niz pitanja kao sto su: odakle se pojavljuju naelektrisanja; da
li postoji najmanja jedinica za njega; kakva je tacna zavisnost sile izmedju naelektrisanih
tela od naelektrisanja i njihovog medjusobnog rastojanja, itd.?
1
Ove nazive je uveo Bendzamin Frenklin (Benjamin Franklin (1706-1790)), poznati americki naucnik,
izumitelj, revolucionar, drzavnik i pisac.
287
288
GLAVA 10. ELEKTRICNE

POJAVE
Slika 10.1: Staklena sipka postaje pozitivno naelektrisana kada se protrlja svilom dok
svila postaje negativno naelektrisana. (a) Staklenu sipku privlaci svila. (b) Istoimeno
naelektrisane sipke se odbijaju. (c) Istoimeno naelektrisane svilene krpe se odbijaju.
10.1.1
Naelektrisanja, elektroni i protoni
Poznata materija se sastoji od atoma koji u sebi imaju, u jednakim iznosima, i pozitivna
i negativna naelektrisanja. Na slici 10.2 je prikazan jednostavan model atoma u kome
negativni elektroni orbitiraju oko pozitivnog jezgra.2 Jezgro je pozitivno jer se sastoji
od pozitivno naelektrisanih cestica koje su nazvane protoni. Skoro svo nalektrisanje u
prirodi se nalazi na elektronima i protonima koji su dva od tri gradivna bloka materije
koja nas okruzuje (treci blok je neutron). Osim elektrona i pozitrona postoje i druge
cestice koje nose nalektrisanja, medjutim, one su registrovane u kosmickom zracenju i
nuklearnim raspadima, ili su pak kreirane u akceleratorima cestica. Za razliku od elektrona
i protona, ostale naelektrisane cestice nisu stabilne i obicno se nakon relativno kratkog
vremena raspadaju na neke druge cestice.
Slika 10.2: Uprosceni prikaz atoma u planetarnom modelu. Negativni elektroni kruze oko
pozitivnog jezgra kao planete oko Sunca.
Naelektrisanja elektrona i protona su jednaka po vrednosti ali su suprotna po znaku.
Stavise, sva naelektrisanja u prirodi su celobrojni umnozak elementarnog naelektrisanja,

odnosno predstavljaju kombinaciju elementarnih naelektrisanja. Vrednost ovog naelektrisanja (kvanta naelektrisanja) je
|qe | = 1, 60 1019 C.
2
Zbog slicnosti sa kretanjem planeta oko Sunca ovaj model se naziva planetarni.
(10.1)
10.1. ELEKTROSTATIKA
289
Simbol q je uobicajen za oznaku naelektrisanja. SI jedinica za njega je Kulon (C), velicina

koja je znacajno veca od elementarne kolicine naelektrisanja. Kako jedan proton nosi
naelektrisanje od 1, 60 1019 C, da bi dobili naelektrisanje od 1 C potrebno je 1, 00 C
1/(1, 60 1019 C) = 6, 25 1018 protona. Slicno, da bi se dobilo naelektrisanje od -1,00 C,
potrebno je 6, 25 1018 elektrona. Pomenimo jos da nije direktno registrovano postojanje
nelektrisanja manjeg od |qe |.3
10.1.2
Razdvajanje naelektrisanja u atomima
Naelektrisanja koja postoje u atomima i molekulima mogu da se razdvoje - na primer,

trljanjem materijala jedan o drugi. Neki atomi i molekuli imaju veci afinitet ka elektronima
od drugih i oni ce lakse da se naelektrisu negativno u bliskom kontaktu koji se desava
pri trenju, ostavljajuci onaj drugi materijal pozitivnim. Postoje i druge metode da se
razdvoje naelektrisanja. Baterije, na primer, koriste kombinaciju supstanci koje interaguju
na takav nacin da razdvajaju naelektrisanja. Hemijska interakcija moze da dovede do
prelaska negativnih naelektrisanja sa jedne supstance na drugu, stvarajuci jedan negativni
i jedan pozitivni pol baterije.
U procesu razdvajanja naelektrisanja se, prema tome, ona niti kreiraju niti unistavaju
vec se postojeca naelektrisanja pomeraju sa jednog mesta na drugo. Pri tome ukupno
naleketrisanje ostaje konstantno. U tom smislu se moze reci da u prirodi vlada univerzalni
zakon koji se moze formulisati na sledeci nacin: ukupna koli
cina naelektrisanja (sistema) je konstantna u svim procesima. U posebnim uslovima koji vladaju u akcel-
Slika 10.3: Kreacija elektronsko pozitronskog para (materija i antimaterija). Ukupno

naelektrisanje pre i posle opisanog dogadjaja je jednako nuli. U obrnutom procesu, u
kome elektronsko pozitronski par anihilira stvarajuci eneregiju ukupno naelektrisanje je
takodje jednako nuli.
3
Iako se i neutroni i protoni sastoje od po tri naelektrisane cestice koje se zovu kvarkovi cija naelektrisanja
su jedna, odnosno dve trecine naelektrisanja elektrona, oni ne postoje izlovano jedni od drugih vec samo u
kombinacijama kada predstavljaju proton, odnosno neutron.
290

POJAVE
eratorima cestica, energija moze da se transformise u masu, prema Ajnstajnovom formuli

m = E/c2 . Pri tome je moguce da cestica koja je kreirana bude naelektrisana. Medjutim,
uvek kada se kreira naelektrisana cestica, kreira se jos jedna sa suprotnim naelektrisanjem,
tako da je promena ukupne kolicine naelektrisanja jednaka nuli. Na primer, stvaranje elektrona u nekom procesu je uvek praceno stvaranje antielektrona (pozitrona) koji je u svemu
identican elektronu sem u znaku naelektrisanja (slika 10.3.).4
Zakon odrzanja naelektrisanja je apsolutan - nikad nije otkriveno da se narusava.
Naelektrisanje je, prema tome, jedna od ne velikog broja fizickih velicina koje se u prirodi
odrzavaju. Podsetimo se da je vec pominjano da se, pod odredjenim uslovima, odrzavaju
i energija i impuls.5
10.1.3
Provodnici i izolatori. Naelektrisanje kontaktom i indukcijom
Neke supstance, kao sto su metali i rastvor soli u vodi-elektrolit, omogucuju naelektrisanjima da se krecu kroz njih relativno lako. U metalima naime, obzirom na tip medjusobne
veze atoma, postoje takozvani slobodni elektroni, koji ne pripadaju ni jednom atomu. Takvi
elektroni mogu da se krecu kroz metal slobodno, slicno molekulima gasa koji se nalazi u
sudu odredjene zapremine. Bilo koja supstanca koja ima slobodna naelektrisanja, i koja
im dozvoljava da se krecu relativno slobodno kroz nju, se naziva provodnik. Slobodni
elektroni se pri svom kretanju (slicno molekulima gasa) sudaraju sa fiksnim atomima i
molekulima, gube deo energije ali ipak mogu i dalje da se krecu kroz provodnik. Postoje odredjeni materijali, superprovodnici, koji dozvoljavaju kretanje naelektrisanja bez
ikakvog gubitka energije. Pomenimo da su u slucaju rastovora soli u vodi, odnosno elektrolita, slobodni nosioci elektriciteta joni6 koji mogu da se krecu kroz njih. U tom smislu
provodnici se dele na provodnike prve vrste (metali) i na provodnike druge vrste (elektroliti).
Postoje i supstance, na primer staklo, koje prakticno ne dozvoljavaju naelektrisanim
cesticama da se krecu kroz njih. One se nazivaju izolatori. Elektroni i joni izolatora se
nalaze na odredjenim mestima u prostoru sa kojih se prakticno ne mogu pomeriti. Jedna
ista supstanca, pod razlicitim uslovima je izolator, odnosno provodnik. Tako, na primer,
cista voda i potpuno suva so su izolatori, dok su istopljena so i slana voda provodnici.
4
Pozitron je tipican primer anticestice. Svaka elementarna cestica ima odgovarajucu, suprotno naelektrisanu, anticesticu. Kada se materija i antimaterija nadju blizu jedna druge, anihiliraju se u potpunosti.
Pri anihilaciji, njihova masa prelazi u energiju, opet prema relaciji m = 2me = E/c2 . Kako su obe cestice
imale isto naelektrisanje koje se razlikovalo samo po znaku, ukupno naelektrisanje se i u ovom procesu
ocuvava.
5
Isto tvrdjenje vazi i za moment impulsa.
6
Jon je atom ili molekul koji je naelektrisan pozitivno ili negativno.
291
Naelektrisanje kontaktom
Slika 10.4 prikazuje elektroskop7 koji je naelektrisan tako sto je dodirnut pozitivno naelektrisanom staklenom sipkom.8 Na delu (a) slike 10.4 je prikazana situacija u kojoj, pozi-
(a)
(b)
(c)
Slika 10.4: Naelektrisanje kontaktom.

tivno naelektrisana staklena sipka, kada se prinese dovoljno blizu elektroskopa izaziva preraspodelu naelektrisanja u njemu tako da se negativna nagomilaju blizu sipke, dok pozitivna
ostanu u visku na listicima elektroskopa. Kako su listici veoma laki, i sada naelektrisani
istoimenim naelektrisanjem, odbijaju se i udaljavaju jedan od drugoga, kao sto je prikazano
na slici. Kada sipka dodirne kuglu elektroskopa (deo (b) na istoj slici), pozitivna naelektrisanja kojih ima u visku na sipci, privlace elektrone koji prelaze na nju neutralisuci njeno
pozitivno naelektrisanje. Na taj nacin, kada uklonimo staklenu sipku, metalni elektroskop
ima manjak elektrona sto znaci da je pozitivno naelektrisan.9
Naelektrisanje indukcijom. Polarizacija
Interesantno je da nije neophodan direktan dodir naelektrisanog tela sa neutralnim da bi
se ono naelektrisalo. Na slici 10.5 je prikazan nacin indukovanja naelektrisanja suprotnog
onome koje se dobijalo u direktnom kontaktu naelektrisanog i neutralnog tela.
Dve neutralne metalne lopte su u direktnom kontaktu pri cemu su izolovane od okoline
(slika 10.5 (a)). Pozitivno naelektrisana staklena sipka se prinosi blizu jedne od njih, sto
automatski izaziva gomilanje negativnih naelektrisanja na lopti koja je bliza sipki, dok se
na onoj drugoj pojavljuje visak pozitivnih naelektrisanja (deo (b) iste slike). Ovo je primer
7
Elektroskop je instrument koji se koristi za demonstriranje naelektrisanosti tela. Obicno se sastoji od
zlatnih listica okacenih o metalnu sipku koja na vrhu ima, takodje metalnu, kuglu. Telo elektroskopa je
cilindricnog oblika sa staklenim providnim bazama.
8
Staklena sipka je izolator pa ako zelimo da primi nalektrisanja ili ih oda moramo da dodirnemo njome
elektroskop.
9
Ukoliko zelimo da elektroskop bude negativno naelektrisan potrebno je sprovesti identican postupak ali
sada sa negativno naelektrisanim telom.

POJAVE
292
Slika 10.5: Naelektrisanje indukcijom.

indukovanja polarizacije neutralnih tela. Pod polarizacijom se podrazumeva preraspodela
naelektrisanja na telu koje je i dalje kao celina elektroneutralno.10 Na delu (c) slike lopte
su razdvojene pre nego sto je staklena sipka odmaknuta, pa su se usled toga na loptama
pojavila u visku negativna, odnosno pozitivna naelektrisanja. Odmicanjem staklene sipke,
lopte ostaju naelektrisane iako nisu dolazile u dodir sa bilo kojim naelektrisanim telom.
Primetimo takodje da je na staklenoj sipki ostala ista kolicina naelektrisanja koja je bila i
na pocetku, tako da ona moze da se iskoristi za novi proces naelektrisanja indukcijom.
Drugi nacin naelektrisavanja indukcijom je prikazan na slici 10.6. Neutralna metalna
sfera se polarizuje kada joj se prinese naelektrisana sipka. Sfera se nakon toga uzemljuje,
odnosno povezuje metalnim provodnikom sa Zemljom. Posto je Zemlja velika a tlo je
uglavnom od materijala koji su dobri provodnici, ona moze da posluzi ili kao prijemnik
viska naelektrisanja koja se nalaze na telu koje je u kontaktu sa njom, ili pak da posluzi
kao izvor naelektrisanja za telo koje ih ima u manjku. U ovom slucaju, elektroni ce biti
privuceni da iz Zemlje, kroz provodnu zicu (uzemljenje), dodju na deo sfere koji ima
na sebi visak pozitivnih naelektrisanja. Uzemljenje se nakon toga prekida, pre nego sto
se udalji naelektrisana sipka. Kada se ona udalji, na sferi ce postojati visak negativnih
naelektrisanja. Kao i u prethodnom slucaju, uspevamo da telo naelektrisemo naelektrisanjem suprotnog znaka, bez gubitaka naelektrisanja na sipki.
10.1.4
Kulonov zakon
Glavne karakteristike elektrostatickog interagovanja su postojanje dve vrste naelektrisanja

- istoimena se odbijaju a raznoimena privlace, kao i opadanje interakcije sa uvecanjem
10
U ovom slucaju je telo koje je ostalo neutralno iako su se naelektrisanja grupisala na razlicitim mestima,
zapravo telo sastavljeno od dve lopte koje su u medjusobnom kontaktu (na mestu dodira).
293
Slika 10.6: Naelektrisanje indukcijom.

rastojanja izmedju naelektrisanaih tela. Precizna zavisnost interakcije dva tackasta naelektrisanja koja se nalaze na nekom medjusobno rastojanju r je data Kulonovim zakonom11
F =k
q1 q2
.
r2
(10.2)
U ovom izrazu su sa q1 i q2 oznacene kolicine naelektrisanja na telima, dok je k konstanta

koja u SI jedinicama ima vrednost k = 8, 988 109 N m2 /C2 9, 00 109 N m2 /C2 .12
Slika 10.7: Kulonovo delovanje tackastih naelektrisanja. (a) Istoimena naelektrisanja. (b)
Raznoimena naelektrisanja.
Prilikom Kulonovog delovanja tackastih naelektrisanja (slika 10.7) ostaje u vaznosti treci
Njutnov zakon, naime, sila kojom naelektrisanje q1 deluje na q2 jednaka je po intenzitetu i
pravcu a suprotnog je smera od sile kojom drugo naelektrisanje deluje na prvo.
Lako se uocava da Kulonova sila ima isti oblik kao i Njutnov zakon gravitacije. Interesantno je zapitati se koja je od ove dve sile jaca i koliko puta. Proverimo to na primeru
vodonikovog atoma koji se sastoji od elektrona i protona koji se nalaze na medjusobnom
rastojanju od 0, 530 1010 m kada je u nepobudjenom stanju.
11
12
Francuski fizicar Charles Coulomb (1736-1806), koji je eksperimentlano ustanovio pomenutu zakonitost.
Kasnije se pokazalo da konstanta k ima veze sa brzinom svetlosti.

POJAVE
294
Kulonova sila je u ovom slucaju
Fc = 9, 00 109
N m2 (1, 60 1019 C)(1, 60 1019 C)

= 8, 20 108 N,
0, 530 1010 m
C2
gde znak ukazuje na to da se radi o privlacnoj sili. Gravitaciona sila za ove dve cestice
je
FG = 6, 67 1011
N m2 (9, 11 1031 kg)(1, 67 1027 kg)

= 3, 61 1047 N.
0, 530 1010 m
kg2
Ova sila je takodje privlacna, ali posto uvek ima takav karakter onda se to uglavnom ne
naznacuje odgovarajucim predzankom, odnosno ona se pise kao pozitivna. Odnos ove dve
sile, za slucaj navedenih cestica, je
FC
= 2, 27 1039 ,
FG
sto predstavlja ogromnu vrednost.
Kao sto se vidi iz ovog primera, na malim rastojanjima, kada razmatramo interagovanje naelektrisanih cestica, gravitaciona sila je zanemarljiva u odnosu na njihovo elektricno
interagovanje. Sa druge strane, ako se posmatraju velika tela na velikim rastojanjima vazi
suprotno jer je vecina makrotela elektroneutralno pa se privlacne i odbojne sile, izazvane
naelektrisanjem tela, ponistavaju. Gravitacija je pak, na velikoj skali dominantna interakcije. Posto je ona uvek privlacna, doprinosi pojedinih delica tela se sabiraju i daju taj
dominirajuci efekat.
10.1.5
Elektri
cno polje
Kontaktne sila, kao sto su to na primer sile izmedju teniske loptice i reketa, su u stvari
posledica interakcije naelektrisanja u atomima i molekulima kada dodju dovoljno blizu
jedni drugima. Oni u tom slucaju interaguju silama koje, iako mnogo kompleksnije, u
osnovi mogu da se opisu Kulonovom interakcijom. Ovo interagovanje postoji iako se atomi
ne dodiruju vec se nalaze na rastojanjima od nekoliko atomskih dijametara. U tom smislu
mozemo da zamislimo da su tela okruzena odgovarajucim poljem sile, odnosno da na neki
nacin menjaju osobine prostora oko sebe stvarajuci odgovarajuce polje. Putem ovog polja,
telo koje ga je stvorilo, deluje na druga tela koja se pojave u prostoru oko njega, odnosno
u njegovom polju (obicno ih zovemo probna ili test-tela).
Polje Kulonove sile se moze opisati na sledeci nacin. Neka je izvor polja materijalna
tacka sa naelektrisanjem Q i neka se na rastojanju r od nje nalazi druga materijalna tacka
naelektrisanja q. Obzirom da je sila kojom prvo telo deluje na drugo F = kQq/r2 , intenzitet
sile, za tela na datom medjusobnom rastojanju, zavisi od oba naelektrisanja.
Jednostavnije opisivanje polja se moze dobiti ukoliko se definise nova velicina koja nece
zavisiti od probnog naelektrisanja vec samo od tela za koje smo uzeli da stvara polje.13 U
13
Preciznije je reci da oba naelektrisana tela stvaraju svoja polja koja potomo interaguju jer izbor jednog
za izvor polja a drugog za telo na koje ce to telo delovati potpuno proizvoljan.
295
Slika 10.8: Kulonova sila kreirana od strane pozitivnog naelektrisanja Q. Ukoliko je q1

pozitivno, sila je odbojna (a), a ukoliko je negativno, ona je privlacna (b).
~ definise kao odnos Kulonove sile i naelektrisanja
tom smislu se ja
cina elektri
cnog polja E
probnog tela
~
~ = F,
E
(10.3)
q
gde je F~ elektrostaticka sila koja deluje na pozitivno probno naelektrisanje q. Pri tom se
smatra da je probno nalektrisanje toliko malo da ne uticne na raspodelu naelektrisanja
koje stvara polje. Iz ovog izraza se vidi da su i jacina polja i elektrostaticka sila istog
pravca i smera. Jedinica za, novouvedenu fizicku velicinu, elektricno polje, je njutn po
kulonu (N/C). Ukoliko je poznato elektricno polje u svakoj tacki prostora, elektrostaticka
sila kojom ono deluje na telo naelektrisanja q je
~
F~ = q E.
Primetimo da je na osnovu relacije (10.3) jacina polja tackastog naelektrisanja Q data
izrazom
F
Q
E=
=k 2
q
r
odakle se vidi da ona ima istu vrednost u svim tacka koje se nalaze na istom rastojanju r
od izvora polja.
Linije elektri
cnog polja
Uvek je zgodno neku pojavu prikazati graficki jer se time postize veca ociglednost. Prilikom
vizuelizacije elektricnog polja moramo da imamo u vidu da ono ima vektorski karakter.
Kao i svi vektori ono se moze prikazati strelicom cija duzina je proporcionalna intenzitetu
polja a smer se poklapa sa njegovim smerom. Na slici (10.9) su prikazane dve graficke
reprezentacije polja koje oko sebe stvara pozitivno tackasto nalektrisanje Q.
Kako je elektricno polje definisano za pozitivno probno naelektrisanje q, linije polja ce
pocinjati na pozitivnim nalektrisanjima a zavrsavace se na negativnim, drugi recima pozitivna naelektrisanja su izvori polja a negativna ponori (slika 10.10 (a)). Jacina elektricnog polja je pri tome direktno proporcionalna broju linija polja po jedinici povrsine.14
U slucaju kada polje potice ne od jednog, vec od vise tackastih naelektrisanja, ukupno
elektricno polje je vektorski zbir polja kreiranih od strane pojedinacnih naelektrisanja.
14
Ovakva graficka prezentacija polja u kojoj linije polja pokazuju pravac i smer a njihova gustina intenzitet
se koristi za sva polja: elektrostaticka, gravitaciona, magnetna, ...
296

POJAVE
Slika 10.9: Dve ekvivalentne reprezentacije elektricnog polja tackastog pozitivnog naelektrisanja. Reprezentacija prikazana pod (b) je uobicajenija.
Slika 10.10: (a) Polje tackastog negativnog naelektrisanja. (b) Polje veceg negativnog
nelektrisanja.
Slika 10.11: (a) Polje dva tackasta negativna nelektrisanja je slabije izmedju njih. (b) Polje
dva raznoimena nelektrisanja je pojacano u oblasti izmedju njih.
297
Tako je na primer polje izmedju istoimenih naelektrisanja slabije u prostoru izmedju

njih, sto je prikazano na slici 10.11 (a) linijama polja koje su dalje jedne od drugih.15 Na
velikim rastojanjima od dva istoimena naelektrisanja, polje poprima oblik polja jednog,
veceg, naelektrisanja. Na delu (b) iste slike je prikazano polje u blizini dva raznoimena
naelektrisanja. Sumarno polje je jace izmedju naelektrisanja. U toj oblasti, polje koje potice
od oba naelektrisanja ima isti pravac i smer, pa se sabiraju. Na velikim rastojanjima polje
ova dva naelektrisanja je slabije jer su polja individualnih naelektrisanja suprotno usmerena
pa se oduzimaju, dok na jako velikim rastojanjima polje ova dva naelektrisanja izgleda kao
polje jednog, ali manjeg naelektrisanja.
Karakteristike linija elektricnog polja za bilo kakvu raspodelu naelektrisanja su:
-Linije polja imaju pocetak na pozitivnim naelektrisanjima a zavrsetak na negativnim,
ili u beskonacnosti ukoliko je rec o hipotetickom slucaju izolovanog (pozitivnog) naelektrisanja.
-Broj linija polja koje polaze sa pozitivno naelektrisanog tela ili dolaze na negativno
naelektrisano telo, je proporcionalan kolicini naelektrisanja na telima.
-Jacina polja je srazmerna blizini linija - preciznije ona je proporcionalna broju linija
po jedinici povrsine normalne na linije.
-U svakoj tacki polja, vektor jacine elektricnog polja ima pravac tangente na liniju polja.
-Linije polja se nikada ne seku.
Poslednja karakteristika govori o tome da je polje jedinstveno u svakoj tacki prostora.
Linije polja definisu pravac polja pa tako, ako bi se sekle, polje bi u toj tacki imalo dva
pravca sto znaci da pravac i smer polja ne bi bili jedinstveni.
Provodnici i elektri
cno polje u stanju stati
cke ravnote
ze
Podsetimo se da provodnici sadrze slobodna naelektrisanja koja mogu relativno lako da
se krecu unutar njih. Ukoliko se u provodniku, u nekom delu njegove zapremine, pojavi
visak naelektrisanja, ili se se provodnik unese u staticko elektricno polje, naelektrisanja se u
provodniku veoma brzo preraspodele tako da se on nadje u stabilnom stanju koje se naziva
elektrostati
cka ravnote
za. Slika 10.12 pokazuje uticaj nekog spoljasnjeg elektricnog
polja na slobodna naelektrisanja u provodniku.
Slobodna nalektrisanja se krecu sve dok polje ne postane normalno na povrsinu provodnika sto predstavlja stanje elektrostaticke ravnoteze. U tom slucaju ne postoji vise komponenta polja u pravcu povrsine provodnika, jer ako bi postojala, slobodna naelektrisanja bi
se i dalje kretala. Iako je na slici prikazano samo pozitivno slobodno naelektrisanje, treba
imati u vidu da ona mogu biti i negativna. U metalnim provodnicima je, naravno rec o
negativnim slobodnim naelektrisanjima - elektronima.
Provodnik koji se nadje u elektricnom polju se polarizuje. Slika 10.13 prikazuje rezultat
unosenja neutralnog sfernog provodnika u uniformno elektricno polje. Polje postaje jace u
blizini provodnika ali unutar njega u potpunost nestaje!
Ukoliko pak provodnik nije elektroneutralan vec se na njemu nalaze u visku naelektrisanja, onda se ona odbijaju i krecu sve dok se ne rasporede po povrsini provodnika,
odnosno dok ne budu maksimalno udaljena jedna od drugih. Na taj nacin je polje van
15
Razlog je sto polja koja poticu od ova dva naelektrisanja deluju u suprotnim smerovima na naelektrisanje
koje bi se naslo izmedju njih.
298

POJAVE
Slika 10.12: Delovanje elektricnog polja na provodnik. (a) Komponenta polja paralelna
povrsini provodnika deluje silom na naelektrisanje i pomera ga sve dok je ta komponenta
razlicita od nule. (b) U stanju elektrostaticke ravnoteze, polje je normalno na povrsinu
provodnika. Slobodna naelektrisanja se u tom slucaju nalaze na njegovoj povrsini.
Slika 10.13: Polarizacija neutralnog sfernog provodnika u elektricnom polju koje je bilo
uniformno pre unosenja provodnika u njega.
Slika 10.14: Visak slobodnih naelektrisanja se, usled medjusobnog odbijanja, rasporedjuje
ravnomerno po povrsini provodnika.
299
provodnika normalno u odnosu na njegovu povrsinu a jednako nuli unutar njega (slika
10.14). Van provodnika polje je isto kao i polje tackastog naelektrisanja sa naelektrisanjem
koje je jednako visku naelektrisanja na provodniku.
Na osnovu svega toga zakljucujemo da provodnik u elektrostati
ckoj ravnote
zi ima
sledece osobine:
Elektricno polje je jednako nuli unutar njega.
Linije elektricnog polja van provodnika su normalne u ondosu na njegovu povrsinu,
pocinju i zavrsavaju se na naelektrisanjima na povrsini provodnika.
Naelektrisanja bilo koje vrste, ako su u visku u provodniku, rasporedjuju se ravnomerno
po njegovoj povrsini.
Ove karakteristike imaju neke interesantne i korisne posledice. Na primer mozemo da
se zapitamo na koji nacin bi moglo da se formira uniformno elektricno polje, odnosno polje
cije bi linije bile na jednakom medjusobnom rastojanju. Odgovor koji se namece je da je
potrebno uzeti dve suprotno naelektrisane ploce i postaviti ih kao na slici 10.15.
Slika 10.15: Elektricno polje izmedju dve paralelne, suprotno naelektrisane ploce.
Na osnovu pobrojanih osobina provodnika u elektrostatickoj ravnotezi sledi da ce polje
izmedju ploca biti uniformno po intenzitetu, pravcu i smeru. Osim na krajevima ploca,
visak naelektrisanja ce se raspodeliti ravnomerno stvarajuci uniformno polje koje je normalno na povrsinu ploca. Na krajevima ploca polje nece biti uniformno jer se tamo nalaze
rubovi gde raspodela naelektrisanja nece biti ista kao na duzim stranicama ploce, ali taj
efekat za ploce, pogotovu kada su blizu i kada su dovoljno velike, nije dominantan.
Ovakva situacija sa naelektrisanim plocama nas navodi na ideju da je potrebno posebno
razmotriti polje koje se stvara na mestima gde naelektrisani provodnici imaju ostre uglove ili
siljke. Naelektrisanje na neuniformnom provodniku ce se, naime, skoncentrisati na mestima
gde su mu ivice i siljci.
Da bi razumeli zasto se to desava pogledajmo sliku 10.16 na kojoj je predstavljen naelektrisani provodnik nepravilnog oblika. Elektrostaticko odbijanje istoimenih naelektrisanja
je jace u ravnijem delu provodnika nego u onom koji je vise zakrivljen. Na slici je prikazan
identican par naelektrisanja na jednakom medjusobnom rastojanju tako da je Kulonova
sila izmedju njih jednaka. Medjutim, njena paralelna komponenta nije jednaka, i kao sto se
vidi, veca je u delu provodnika koji ima manje zakrivljenu povrsinu. Upravo ta komponenta
Kulonove sile je odgovorna za raspored naelektrisanja od momenta kada dodju do povrsine
provodnika (do povrsine ih dovodi komponenta Kulonove sile normalna na povrsinu provodnika, koja ovde nije prikazana). Na delu (b) iste slike je prikazano elektricno poje koje se
pri ovom stvara oko takvog provodnika.

POJAVE
300
Slika 10.16: Naelektrisanja se na neuniformnom provodniku raspodeljuju tako da ih ima

vise tamo gde je krivina povrsine provodnika veca.
Slicna je situacija i kada se neutralan provodnik stavi u homogeno spoljasnje elektricno
polje. Kao sto znamo od ranije, on se polarizuje, polje unutar njega je nula a naelektrisanja
se nagomilavaju tako da su gusce raspodeljena na mestima gde je veca krivina povrsine
provodnika. Kako linije polja moraju da budu normalne na povrsinu, veci deo njih je
takodje skoncentrisan na mestima gde je vise zakrivljena povrsina provodnika.
Ukoliko je deo provodnika veoma zakrivljen, slika 10.17, naelektrisanja su uglavnom
skoncentrisana na tom mestu sto rezultira elektricnim poljem koje u nekim situacijama
moze da bude toliko jako da moze da ukloni naelektrisanja sa provodnika. Ova pojava
se naziva elektricno praznjenje a registruje se u pojavi varnica oko tela. Sa vremenom je
primeceno da ova pojava moze da bude korisna. Gromobrani su to efikasniji sto im je siljak
bolje napravljen. Velike kolicine naelektrisanja koje se stvaraju u oblacima usled trenja
vazdusnih masa, indukuju suprotno naelektrisanje na kucama sto moze da ima za rezultat
pojavu elektricnih praznjenja u vidu munja. Indukovano naelektrisanje medjutim moze da
se odvodi neprekidno sa gromobrana u Zemlju sto obicno sprecava dramaticna elektricna
praznjenja.
10.1.6
Primene elektrostatike
Kserografija - ma
sine za fotokopiranje
Vecina masina za fotokopiranje koristi elektrostaticki proces koji se naziva kserografija.16
Proces koji se odvija u kserografima uprosceno se moze opisati na sledeci nacin. Deo koji
se naziva korotron, prska snopom pozitivno naelektrisanih cestica aluminijumski valjak,
prevucen selenom. Selen je supstanca koja spada u takozvane fotoprovodnike, sto znaci da
se ponasa kao izolator kada je u mraku a kao provodnik kada je osvetljena. U prvoj fazi
procesa provodni aluminijumski valjak je uzemljen tako da se na njemu indukuje odredjena
kolicina negativnog naelektrisanja pod uticajem pozitivnih naelektrisanja koja se nalaze na
tankom selenskom sloju valjka. U drugoj fazi, na povrsinu prekrivenu selenom se projektuje
16
Naziv je kovanica dve grcke reci xeros-suvo i graphos-pisanje.
301
Slika 10.17: Na mestu gde je veoma zakrivljeni deo provodnika je i koncentracija naelektrisanja veoma velika.
slika, odnosno ono sto treba da se iskopira. Na mestima gde je slika svetla selen ce postati
provodan, i pozitivna naelektrisanja ce se neutralizovati. U tamnim oblastima pozitivna
naelektrisanja ostaju pa je na taj nacin slika ostavila odredjeni otisak na valjak. Sledeca
faza se sastoji u nanosenju prskanjem negativno naelektrisanog suvog crnog praha-tonera
na valjak. Obzirom na znak njegovog nalektrisanja on ce se zalepiti za delove na valjku
koji su pozitivno naelektrisani. Prisetimo se da oni odgovaraju crnim delovima na originalu
koji zelimo da kopiramo. Nakon toga masina uvlaci papir koji biva naelektrisan pozitivno
ali vecom kolicinom naelektrisanja nego sto je to bio slucaj sa valjkom pa ce usled toga
papir da privuce toner sa valjka i zalepi ga za sebe na tacno odredjenim mestima. I na
kraju, papir sa elektrostaticki zalepljenim tonerom na njega, na mestima gde su na originalu
tamna polja, prolazi izmedju zagrejanih valjaka koji tope toner i lepe ga na papir.17 Bez
upustanja u detalje napomenimo da laserski printeri rade na slican nacin, dok se kod ink
jet printera umeso tonera nanose naelektrisani mlazevi osnovnih boja cijim mesanjem se,
kao i kod televizijskih ekrana, dobijaju boje koje treba da se odstampaju.
Pre
ci
s
cavanje dima, elektrostati
cko
ci
s
cenje vazduja
Drugi interesantan primer primene elektrostatike je preciscavanje vazduha. Ukoliko je rec
o preciscavanju dima iz kotlarnica ili fabrika onda je princip njihovog rada prikazan na
slici 10.19. Cestice

dima i necistoca prolaze kroz pozitivno naelektrisanu mrezicu koja
17
Svedoci neophodnosti ove faze kopiranja smo onda kada iz kopir aparata izvlacimo zaglavljen papir na
koji je nanet toner ali koji nije termicki obradjen. Toner se tada veoma lako skida sa papira i lepi za prste.

POJAVE
302
Slika 10.18: Princip kserografije.

im pri tome predaje deo svog pozitivnog naelektrisanja. U sredini dimnjaka se nalazi,
takodje pozitivno, naelektrisana sipka koja odbija pozitivne cestice ka obodu dimnjaka koji
je negativno naelektrisan pa usled toga deluje na njih privlacno.
Slika 10.19: Preciscavanje dima u dimnjacima toplana i fabrika.

Princip rada filtera za preciscavanje vazduha je isti s tom razlikom sto se kod njih,
umesto da se cestice necistoca lepe za zidove cevi, to desava na specijalnim negativno
naelektrisanim mrezicama koje se, kao i ona koja cestice elektrise pozitivno, nalaze na putu
cestica. Nakon nekog vremena je potrebno ove mrezice koje sakupljaju necistoce ocistiti ili
zameniti novim.
10.1.7
Elektri
cni potencijal i energija
Kada se pozitivno naelektrisanje q ubrzava elektricnim poljem (slika 10.20), ono dobija
kineticku energiju. Ovaj proces je analogan ubrzavanju lopte u gravitacionom polju pri
kotrljanju niz brdo pa se moze po analogiji smatrati da naelektrisanje ide niz elektricno
brdo, pri cemu se elekticna potencijalna energija konvertuje u kineticku.
303
Slika 10.20: Naelektrisanje koje ubrzava elektricno polje je analogno telu odredjene mase
koje se kotrlja niz brdo.
Elektrostaticka ili Kulonova sila je konzervativna, sto znaci da je rad koji ona izvrsi
pri pomeranju naelektrisanja iz tacke A u tacku B zavisi samo od polozaja tacaka a ne
od putanje kojom ce se pomeranje izvrsiti. Uvek kada je sila konzervativna moguce je
definisati potencijalnu energiju a u tom slucaju je rad koji izvrsi konzervativna sila jednak
njenoj negativnoj promeni, A = Ep . Kako Kulonova sila koja deluje na naelektrisanje
q ima oblik F = qE, rad, a time i potencijalna energija zavise od njegove velicine. Ukoliko
zelimo da dobijemo fizicku velicinu koja nece zavisiti od toga koje naelektrisanje smo uneli u
polje, potrebno je podeliti potencijalnu energiju njegovi nabojem. U tom slucaju se dobija
velicina koja se naziva elektri
cni potencijal , koji je definisan kao potencijalna energija
po jedinici naelektrisanja
Ep
.
(10.4)
=
q
Kako je za primenu znacajna zapravo promena potencijalne energije (njena negativna vrednost je jednaka izvrsenom radu kao sto je vec receno), potrebno je uvesti i velicinu koja ce
biti jednaka razlici potencijala izmedju dve tacke A i B u polju, a to je napon
U = B A =
Ep
.
q
(10.5)
Jedinica za razliku potencijala (i sam potencijal) je prema tome dzul po kulonu. Ova
jedinica nosi ime volt po velikom italijanskom naucniku Aleksandru Volti18
1 V = 1 J/C.
Naglasimo jos jednom da je napon razlika potencijala izmedju dve tacke u polju. Kao sto
je poznato, svaka baterija ima dva pola, a napon je razlika potencijala izmedju njih. Osim
toga, iz relacije (10.5) se vidi da je napon potencijalna energija po jedinici naelektrisanja.
Odatle sledi da istoj razlici potencijala ne mora da odgovara ista energija, odnosno sposobnost sistema da izvrsi rad. Tako na primer, iako akumulatori i motocikla i automobila imaju
isti napon (potencijalnu razliku izmedju polova akumulatora) od 12 V, u akumulatoru automobila je, u skladu sa relacijom Ep = qU , sadrzana mnogo veca kolicina energije. Drugim
18
Allesandro Volta, ...

POJAVE
304
recima u akumulatoru automobila je razdvojeno (i istovremeno moze da se pokrene kroz

odgovarajuca elektricna kola) mnogo vise naelektrisanja nego u akumulatoru motocikla,
iako je napon i jednog i drugog isti.
P r i m e r X. Akumulator automobila, napona 12,0 V, napaja jednu sijalicu snage 30,0
W. Koliko elektrona prolazi kroz nju svake sekunde? Koliko energije se utrosi na prolazak
samo jednog elektrona?
R e s e nj e. Da bi se izracunao trazeni broj elektrona potrebno je prvo naci kolicinu
naelektrisanja koja prodju kroz sijalicu u jednoj sekundi. Elektroni u ovom procesu prelaze
sa negativnog pola akumulatora na pozitivni, pa je razlika potencijala koju prelaze U = +12
V, a kako akumulator pri tome gubi energiju, vazi Ep = 30, 0 J. Prema relaciji (10.5) je
q=
30, 0 J
Ep
=
= 2, 50C.
U
+12, 0 V
Broj elektrona Ne koji je pri tome prosao kroz sijalicu se dobija kada se ukupno preneto
naelektrisanje podeli naelektrisanjem jednog elektrona
Ne =
q
2, 50 C
=
= 1, 56 1019 elektrona.
e
1, 60 1019 C
Energija za prenosenje jednog elektrona je

Ep
30, 0 J
=
= 1, 92 1018 J,
Ne
1, 56 1019
sto predstavlja izuzetno malu vrednost.
Elektron volt
Energija utrosena za prenosenje jednog elektronu je, kao sto se vidi iz prethodnog primera,
za makroskopska poimanja veoma mala velicina jer predstavlja veoma mali deo dzula. Ali
na, submikroskopskoj skali, takva energija po cestici (elektronu, protonu, jonu) je veoma
znacajna. Na primer, cak i energija od nekoliko delova dzula je dovoljna da cestica koja je
poseduje moze da unisti organski molekul i da osteti tkivo. Takve cestice mogu da izazovu
ostecenje bilo direktnim sudarom sa tkivom, bilo stvaranjem, za tkiva veoma opasnih, X
zraka. Iz takvih, prakticnih, razloga je pogodno da se uvede jedinica za energiju koja bi
bila zgodna za primenu u submikroskopskim procesima.
Elektroni se mogu ubrzati ukoliko se nadju izmedju dveju raznoimeno naelektrisanih
ploca (slika 10.20), odnosno u elektricnom polju kakvo se stvara recimo u katodnoj cevi
televizora, u rendgenskim cevima, nekim vrstama kompjuterskih ekrana, akceleratorima
cestica, ... Elektron na taj nacin dobija kineticku energiju koja se nakon toga konvertuje u
druge korisne forme energije (na primer u svetlost u katodnim cevima). Kako je energija u
vezi sa naponom preko relacije Ep = qU , umesto da energiju izrazavamo u dzulima

mi je
mozemo izrazavati u obliku proizvoda kulon-volt. Kako je naelektrisanje elektrona u stvari
elementarno, u situacijama kada imamo posla sa mikrocesticama (cija su naelektrisanja
celobrojni umnosci naelektrisanja elektrona) zgodno je definisati energiju u jedinicama koje
se nazivaju elektron volt (eV), odnosno to bi bila energija koju dobija fundamentalno
naelektrisanje kada se ubrza potencijalnom razlikom od 1 V, odnosno
1 eV = (1, 60 1019 C)(1 V) = 1, 60 1019 J.
(10.6)
305
Dakle, ako ubrzamo elektron potencijalnom razlikom (naponom) od 1 V, on dobija

energiju od 1 eV. Ako ga pak ubrzamo naponom od 50 V, imace energiju od 50 eV. Potencijalna razlika od 100 000 V (100 kV) prenece mu energiju od 100 000 eV, odnosno 100
keV, i tako dalje.19 Analogno, ako ubrzavamo jon koji je nastao tako sto je odgovarajuci
atom izgubio dva elektrona, potencijalnom razlikom od 100 V, njegova energija ce biti 200
eV. Ovako prosta veza izmedju energije i potencijalne razlike usled koje je nastala, cini
elektron volt veoma pogodnom jedinicom.
Energije veze elektrona u atomima, kao i energije veze u molekulima i jezgrima se
izrazavaju u elektron voltima. Tako je, na primer, energija koja je potrebna da se razori
veza u nekim organskim molekulima oko 5 eV. Ukoliko se proton ubrza potencijalnom
razlikom od 30 kV, njegova energija od 30 keV moze da prekine veze u oko 6 000 takvih
molekula. Energije koje se oslobadjaju u nuklearnim raspadima su reda 1 MeV=1 000 000
eV, po aktu raspada, i prema tome mogu da prouzrokuju ozbiljna bioloska ostecenja.
Elektri
cni potencijal u uniformnom elektri
cnom polju
Videli smo kako se uspostavlja veza izmedju napona i energije, hajde da vidimo da li
postoji i neka veza izmedju napona i jacine elektricnog polja. Neka je izmedju dve paralelne, raznoimeno naelektrisane ploce, koje su na medjusobnom rastojanju d, formirano
~ (slika 10.21). Jedna ce biti na potencijalu A a druga
uniformno elektricno polje, jacine E
na potencijalu B , tako da ce napon izmedju njih biti U . Naravno, svaka tacka u prostoru
u kome je stvoreno elekricno polje ce imati odgovarajaci potencijal. Drugim recima, za
opis elektricnog polja (izazvanog odgovarajucom raspodelom naelektrisanja) mozemo da
ravnopravno koristimo obe, do sada uvedene velicine cije vrednosti zavise od tacke polja,
~ koja je vektorska velicine, ili potencijal , koji je skalarna velicina. Ako
njegovu jacinu E,
se prisetimo kako su uvedene ove dve velicine uocicemo da je potencijal povezan sa energijom polja a jacina polja sa silom koju polje deluje na probna naelektrisanja. Kako se veza
izmedju sile i energije uspostavlja preko izvrsenog rada, namece se zakljucak da se i veza
izmedju potencijala i jacine polja moze uspostaviti na analogan nacin.
U tu svrhu je zgodno potraziti rad koji ce izvrsiti elektrostaticka sila pri pomeranju
naelektrisanja iz tacke A u tacku B uniformnog (homogenog) elektricog polja20
A = Ep = qU.
Potencijalna razlika izmedju ovih dveju tacaka je
U = (B A ) = A B = AB ,
pa ce izraz za rad postati
A = aAB .
Rad, izrazen preko sile je A = F d cos , ali kako je putanja paralelna sili, ugao je jednak
nuli a njegov kosinus jedinici pa je rad A = F d. Uzme li se u obzir da je sila sa jacinom
19
Enegija koju stice snop protona u akceleratoru u CERN-u iznosi 7 TeV.

Ukoliko bi imali posla sa proizvoljnom raspodelom naelektrisanja i neuniformnim elektricnim poljem
koje stara takva raspodela naelektrisanja, ovo bi bio zadatak za koji bi bilo potrebno poznavanje elemenata
vise matematike.
20

POJAVE
306
Slika 10.21: Elektricno polje vrsi rad nad naelektrisanjem ubrzavajuci ga od mesta viseg
ka mestu nizeg potencijala.
polja povezana relacijom F = qE, rad je A = qEd, pa vazi relacija
qEd = qAB .
Nakon skracivanja naelektrisanja, za vezu izmedju jacine elektricnog polja i potencijalne
razlike izmedju tacaka A i B se dobija
AB
E=
.
(10.7)
d
Primetimo da je, na osnovu ove relacije, jedinica za jacinu elektricnog polja V/m, sto znaci
da vazi relacija
1 NC = 1 Vm
U optstijim situacijama od razmatrane, kada polje nije uniformno, jacina polja ima
smer u smeru opadanja potencijala (u nasem slucaju potencijal opada od A do B, odnosno
pozitivna ploca je na visem potencijalu od negativne!). To je posledica toga sto se pozitivno
probno naelektrisanje, kada se nadje u elektricnom polju, krece u smeru vektora jacine polja,
odnosno ka mestima gde je potencijal polja nizi. Vrednost projekcije jacine polja, u datoj
tacki, na pravac opadanja potencijala zavisi od tempa opadanja potencijala, sto se, u skladu
sa relacijom (10.7) zapisuje na sledeci nacin
,
(10.8)
r
gde je r rastojanje duz koga se potencijal promenio za (ovaj izraz je u skladu sa
jednacinom (10.7) ukoliko se uzme da je r = d a = AB ). Drugim recima, jacina
elektricnog polja je negativni gradijent21 elektricnog potencijala.22
E=
21
Napomenimo da je ovaj pojam generalniji nego sto je u ovom slucaju ali sa analognim smislom. Naime,
uvek kada se neka skalarna velicina f menja duz nekog pravca r govorimo o njenom gradijentu, f /r.
22
U slucajevima kada se potencijal neprekidno menja, promene i r postaju infinitezimalne, odnosno
neophodna je primena diferencijalnog racuna odnosno elemenata vise matematike.
10.1.8
307
Kondenzatori
Kondenzator je uredjaj kjoi se koristi za skladistenje naelektrisanja. Kondenzatori imaju

brojne primene, od onih u radio aparatima, kompjuterskoj tehnologiji, do skladistenja
naelektrisanja u srcanim defibrilatorima. Tipican kondenzator ima dva provodna dela, koji
su blizu jedan drugome ali se ne dodiruju (slika 10.22 (a)). Kada se prazan kondenzator
prikljuci na bateriju, na njegove provodne ploce dolaze jednake kolicine pozitivnog i negativnog elektriciteta +Q i Q. Kondenzator je prema tome u celini elektroneutralan ali je
na njegovim plocama uskladistena kolicina naelektrisanja Q.
Slika 10.22: (a) Plocasti kondenzator prikacen za akumulator napona U . (b) Za dati napon
U kolicina nagomilanog naelektrisanja zavisi od osobina samog kondenzatora, npr. od
velicine, kao sto kolicina vode koja staje do odredjenog nivoa zavisi od dimenzija suda - u
sud vece povrsine osnove staje vise vode.
Kolicina naelektrisanja koja se moze uskladistiti na njegovim plocama zavisi od dva
glavna cinioca - od primenjenog napona i od fizickih karakteristika samog kondenzatora,
na primer od njegove velicine (slika 10.22 (b)).
Relativno lako se dolazi do relacije koja povezuje napon i kolicinu naelektrisanja koje
se nalazi na plocama kondenzatora. Kako svaka linija polja polazi sa pozitivnog naelektrisanja, koje se nalaze na jednoj ploci, a zavrsava se na negativnom naeletrisanju, koje
je na drugoj ploci, sto je vise naelektrisanja, linije polja su gusce i ono je jace. Dakle,
jacina elektricnog polja izmedju ploca kondenzatora je proporcionalna kolicini elektriciteta
na plocama kondenzatora
E Q.
Osim toga, obzirom da je U = Ed, vazi i
U E,
pa na osnovu ove dve proporcije, na osnovu osobine tranzitivnosti, sledi treca
Q U.

POJAVE
308
Drugim recima, sto je veci napon primenjen na kondenzator, na njegovim oblogama se

nagomila veca kolicina naelektrisanja.
Kao sto je vec receno, pri istom primenjenom naponu, razliciti kondenzatori mogu
da prime razlicite kolicine elekriciteta, u zavisnosti od njihovih fizickih karakteristika. U
skladu sa time, definise se nova fizicka velicina pod nazivom kapacitivnost C kao velicina
kojoj je srazmerno naelektrisanje nagomilano na oblogama kondenatora. Drugim recima,
naelektrisanje na kondenzatoru je predstavljeno relacijom
Q = CU.
(10.9)
Ova jednacina iskazuje upravo analiziranu zavisnost naelektrisanja koje moze da primi
kondenzator od dve okolnosti koje uticu na to: kapacitivnosti C, i napona U . Izrazavanjem
kapacitivnosti iz ove jednacine, dobija se
C=
Q
,
U
odnosno, kapacitivnost je kolicina naelektrisanja koja se uskladisti na kondenzatoru pri

promeni napona za jedan volt. Jedinica kapacitivnosti je farad (F), po Majklu Faradeju,23
engleskom naucniku koji je, izmedju ostalog, dao veliki doprinos proucavanju kapacitivnosti.
Obzirom na prethondu definiciju kapacitivnosti farad je definisan kao
1F=
1C
.
1V
Drugim recima kondenzator koji ima kapacitivnost od jednog farada je sposoban da na sebi
smesti 1 kulon (velika kolicina naelektrisanja) kada se njegove obloge prikace na napon od
jednog volta. Kapacitivnost od jednog farada je veoma velika. Tipicne kapacitivnosti koje
se srecu u praksi su znatno manje od te vrednosti i krecu se izmedju pikofarada (pF) i
milifarada (mF).
Ravni kondenzatori
Kondenzatori mogu da budu razlicitih geometrijskih oblika. Jedan od najjednostavnijih je
ravni kondenzator koji je prikazan na slici 10.23. On se sastoji od dve jednake provodne
ploce, svaka povrsine S, na medjusobnom rastojanju d. Kada se na njega primeni napon
U , na oblogama se nagomila naelektrisanje Q. Primenom Kulonovog zakona moze da se
pokazaze da ce kapacitivnost takvog kondenzatora zavisiti samo od povrsine ploca S i njihovog rastojanja d. Naime, istoimena naelektrisanja se odbijaju a Kulonova sila opada sa
su ploce kondenzatora vece na njima ce moci da stane vise naelektrisanja
rastojanjem. Sto
jer im je na raspolaganju veci prostor po kome mogu da se rasporede. To znaci da ce kapacitivnost C biti direktno srazmerna povrsini ploca S. Analogno, sto su ploce kondenzatora
blize jedna drugoj, bice vea privlacna sila raznoimenih nalektrisanja a time i kapacitivnost
C, drugim recima ona ce biti obrnuto srazmerna rastojanju ploca d.
Na taj nacin dolazimo do zakljucka da kapacitivnost ravnog kondenzatora ima sledeci
oblik
S
C = 0 ,
(10.10)
d
23
Michael Faraday
309
Slika 10.23: Ravni kondenzator povrsine ploca S cije je rastojanje d, prikacen na napon U .
gde je S povrsina ploca a d njihovo rastojanje. Konstanta 0 naziva dielektri
cna pro24
12
25
pustljivost vakuuma i njena vrednost u SI je 0 = 8, 85 10
F/m. Njena mala
numericka vrednost je posledica cinjenice da je farad velika jedinica. Naime, kondenzator
mora da ima veliku povrsinu da bi mu kapacitivnost dostigla vrednost jednog farada.
P r i m e r. (a) Kolika je kapacitivnost ravnog kondenzatora cije metalne obloge imaju
povrsinu od 1,00 m2 i nalaze se na rastojanju od 1,00 mm? (b) Kolika kolicina naelektrisanja
se nalaze na njemu ako je prikljucen na napon od 3 000 V?
R e s e nj e. (a) Kapacitivnost ovog kondenzatora je
C = 8, 85 1012 F/m
1, 00 m2
= 8, 85 109 F = 8, 85 nF.
1, 00 103 m
Ovako mala vrednost, iako je za povrsine ploca uzeta relativno velika vrednost a relativno
mala za njihovo rastojanje, ukazuje na to kako je tesko napraviti kondenzatore velike kapacitivnosti. Da bi se to postiglo koriste se razne tehnike pravljenja kondenzatora sa velikim
povrsinama ploca koje se zatim odvajaju tankom neprovodnom folijom da bi bili sto blize.
(b) Naelektrisanje kojim je napunjen kondenzator je
Q = CU = (8, 85 109 F)(3, 00 103 V) = 26, 6 C.
Ovo naelektrisanje je tek malo vece nego sto se moze izmeriti usled nagomilavanja
tipicnog statickog elektriciteta u svakodnevnim uslovima. Obzirom da je poznato da do
praznjenja u vazduhu dolazi pri naponima od oko 3, 00 103 V/mm, nije moguce daljim
povecavanjem napona dovesti do nagomilavanja vece kolicine naelektrisanja na oblogama
kondenzatora.
24
Ova konstanta se ponekad naziva i dielektricna permeabilnost vakuuma ili prosto njegova dielektricna
konstanta.
25
Dielektricna propustljivost vakuuma je u vezi sa konstantnom k u Kulonovom zakonu, preko relacije
k = 1/(40 ).

POJAVE
310
Dielektrici
Prethodni primeri ukazuju na teskoce oko gomilanja vecih kolicina naelektrisanja u kondenzatorima. Naime, ukoliko bi hteli uvecamo kapacitivnost kondezatora smanjenjem rastojanja izmedju ploca, neophodno je automatski srazmerno smanjiti napon da ne bi doslo
do preskakanja varnice i elektricnog praznjenja,26 tako da na taj nacin ne mozemo doci do
zadovoljavajuceg resenja. Resenje ovog problema se sastoji u tome da se izmedju metalnih
ploca kondenzatora postavi izolacioni materijal-dielektrik i da se nakon toga rastojanje
izmedju ploca smanji na najmanju mogucu meru cime se, prema relaciji (10.10), automatski
povecava kapacitivnost. Osim toga, mnogi dielektrici mogu da izdrze mnogo veca elektricna
polja od vazduha pre nego sto dodje do proboja.
U zavisnosti od materijala koji se koristi kao dielektrik u kondenzatorima, kapacitivnost
je veca od one definisane relacijom (10.10), za faktor r koji se naziva relativna dielektri
cna propustljivost,27 odnosno zadata je relacijom
S
C = r 0 .
d
Materijal
Vakuum
Vazduh
Bakelit
Istopljeni kvarc
Najlon
Papir
Polistiren
Silikonsko ulje
Stroncijum titanat
Teflon
Voda
Dielektricna
propustljivost r
1,00000
1,00059
4,9
3,78
3,4
3,7
2,56
2,5
233
2,1
80
(10.11)
Dielektricna
otpornost (V/m)
3 106
24 106
8 106
14 106
16 106
24 106
15 106
8 106
60 106
Tabela 10.1: Dielektricna propustljivost i dielektricna otpornost nekih materijala na 20 C

Dielektricne propustljivosti nekih interesantnih materijala su date u tabeli 9.1.28 Kao
sto se to vidi iz relacije (10.11), smisao relativne dielektricen konstante materijala je u
tome sto ona pokazuje koliko puta je veca kapacitivnost ravnog kondenzatora kada ima
dati dielektrik izmedju obloga od situacije kada je izmedju njih vazduh.
26
Prisetimo se da je veza izmedju jacine elektricnog polja, napona i rastojanja izmedju ploca data relacijom
E = U/d.
27
Po analogiji sa velicinom 0 , novouvedena velicina se naziva relativna dielektricna permeabilnost ili pak
relativna dielektricna konstanta datog materijala.
28
Ponekad se proizvod relativne dielektricne propustljivosti i dielektricne propustljivosti vakuuma, r 0 ,
oznacava sa i naziva (apsolutna) dielektricna propustljivost datog materijala.
311
Primetimo takodje da je dielektricna propustljivost vazduha veoma bliska vrednost za

vakuum, odnosno jedinici, tako da se kondenzatori sa vazduhom izmedju ploca ponasaju
slicno onima sa vakuumom. Razlika se pojavljuje u situacijama kada je elektricno polje
izmedju ploca dovoljno jako da dovedu do toga da vazduh postane provodan, odnosno da
izazovu proboj u njemu. U tabeli 9.1 su takodje prikazane maksimalne vrednosti jacina
polja u jedinicama V/m koje se nazivaju dielektricna otpornosti. Rec je o vrednstima
polja iznad kojih u datom materijalu dolazi do elektricnog proboja pri cemu se on vise
ne ponasa kao izolator vec postaje provodan. Dielektricna otpornost govori o granicnim
naponima koji mogu biti primenjeni pri datoj udaljenosti ploca kondenzatora izmedju kojih
se nalazi dielektrik. Na primer, u navedenom primeru, rastojanje ploca je bilo 1,00 mm,
a granicni napon u siutaciji kada je vazduh izmedju ploca kondenzatora je 3 000 V. Ako
se, medjutim, pri istom rastojanju izmedju ploca prostor izmedju njih ispuni teflonom,
granicni napon iznosi 60 000 V, jer je dielektricna otpornost ovog materijala 60 106
V/m.29 Isti kondenzator, ali sada sa teflonom izmedju obloga, obzirom da ce moci da
bude podvrgnut visem naponu prilikom punjenja, omogucava da se na njemu uskladisti
maksimalno Q = CU = 2, 1 8, 85 nF 60000 V = 1, 12 mC. Ovo je 42 puta veca vrednost
nego u slucaju kada je izmedju obloga istog kondenzatora vazduh.
Na koji nacin, u stvari, dielektrici kada se nadju izmedju obloga kondenzatora povecavaju
njegovu kapacitivnost? Odgovor na ovo pitanje se krije u procesu polarizacije koji se desava
se dielektrik vise polarizuje, to ce biti
u dielektriku kada se nadje u elektricnom polju. Sto
veca njegova relativna dielektricna propustljivost. Tako, na primer, voda, koja se sastoji
od polarnih molekula30 ima relativno veliku vrednost r koja iznosi 80. Efekat polarizacije
moze da se objasni analizom Kulonovih sila u ovom slucaju.
Na slici 10.24 je prikazano razdvajanje naelektrisanja u molekulu dielektricnog materijala koji je postavljen izmedju ploca kondenzatora. Kulonova sila izmedju delova molekula
koji su najblizi plocama i naelektrisanja na plocama je privlacna i veoma jaka, jer se nalaze
veoma blizu. Usled toga ce na ploce biti privuceno vise naelektrisanja (iz izvora na koji je
prikljucen kondenzator) nego u slucaju kada je prostor izmedju ploca prazan a suprotno
naelektrisanje se nalazi na rastojanju d na drugoj ploci kondenzatora.
Drugi nacina da se razume kako dielekrik povecava kapactivnost kondenzatora je analiza
njegovog efekta na elektricno polje izmedju ploca kondenzatora. Na slici 10.24 (b) su
prikazane linije elektricnog polja kada je u kondenzatoru dielektrik. Posto se neke linije
polja zavrsavaju na naelektrisanjima u dielektriku, unutar dielektrika su redje od onih
koje ulaze i izlaze iz dielektrika. To znaci da je elektricno polje u prostoru izmedju ploca
slabije kada je izmedju ploca dielektrik od polja koje postoji na istom mestu kada je prostor
prazan. Na taj nacin je napon koji postoji izmedju ploca, U = Ed, umanjen usled umetanja
dielektrika u kondenzator. Kako je izmedju ploca sada, pri istom naelektrisanju na plocama
manji, posto je C = Q/U , kapacitivnost kondenzatora je veca.
29
Do ove vrednosti za granicni napon se dolazi kada se pomnozi dielektricna otpornost teflona rastojanjem
izmedju ploca, odnosno 60 106 V/m 103 m = 60 103 V.
30
Polarni molekuli su oni kod kojih se centar pozitivnog i centar negativnog naelektrisanja ne poklapaju.
Analogno, ukoliko se ovi centri poklapaju, rec je o nepolarnim molekulima.
312

POJAVE
Slika 10.24: (a) Molekuli dielektrika se u kondenzatoru polarizuju. Usled toga na povrsini
dielektrika okrenutoj ploci kondenzatora se formira sloj suprotno naelektrisan usled cega na
plocu dolazi jos naelektrisanja a kapacitivnost kondenzatora raste. (b) Dielektrik smanjujuci
jacinu elektricnog polja u kondenzatoru, smanjuje napon izmedju ploca za isto naelektrisanje. Kondenzator skladisti isto naelektrisanje pri manjem primenjenom naponu sto
znaci da ima vecu kapacitivnost.
Submikroskopsko obja
snjenje polarizacije
Kao sto je vec receno, polarizacija je razdvajanje naelektrisanja unutar atoma ili molekula
(preciznije centara naelektrisanja). Prema planetarnom modelu atoma, on se sastoji od
pozitivnog jezgra oko koga kruze negativni elektroni slicno planetama oko Sunca. Taj
model moze da pomogne u objasnjavanju niza fenomena iako je dvadesetih godina proslog
veka znacajno modifikovan razvojem kvantne mehanike.
Slika 10.25: Polarizacija atoma. Orbite elektrona oko jezgra se deformisu pod uticajem
spoljasnjih naelektrisanja. Rezultat tog uticaja je pomeranje centara negativnih i pozitivnih
naelektrisanja koji se sada ne poklapaju.
Kao sto je vec pomenuto, kod nekih molekuli, na primer vode, su centri pozitivnih i
negativnih naelektrisanja vec pomereni jedni u odnosu na druge, bez uticaja spoljasnjih
naelektrisanja. Takvi molekuli imaju takozvani permanentni dipolni momement.
313
Slika 10.26: Polarizacija molekula vode. Elektrone vise privlaci jezgro kiseonika tako da na
drugoj strani molekula, oko vodonikovih atoma, ostaje visak pozitivnog naelektrisanja.
Slika 10.26 ilustruje razdvajanje naelektrisanja u molekulu vode, koji se sastoji od dva
molekula vodonika i jednog kiseonika (H2 O). Molekul vode nije simetrican, atomi vodonika
se nalaze sa iste strana atoma kiseonika tako da on ima oblik bumeranga. Elektroni u
molekulu vode su skoncentrisaniji oko jezgra kiseonika koje je naelektrisano vecom kolicinom
pozitivnog naelektrisanja pa ih privlaci jace od jezgara vodonika. Usled toga je deo molekula
oko kiseonikovog atoma negativniji a time je deo oko vodonikovih atoma pozitivniji. Na taj
nacin je molekul vode permanentno polarizovan. Cinjenica

da je molekul vode polaran ima
mnoge interesantne posledica. Jedna je vec pomenuta a tice se osobina vode kao dielektrika
velike relativne dielektricne propustljivosti a vredno je pomenuti da je posledica postojanja
permanentnog dipolnog momenta i to sto je voda izvanredan rastvarac.
Energija kondenzatora
Cesta
scena u americkim filmovima je kada lekari koristeci defibrilatore propustaju struju
kroz pacijentovo srce da bi ga naterali da normalno radi. Osoba koja prislanja elektrode
na telo pacijenta trazi od drugih koje mu pomazu da mu daju 400 dzula ovaj put.
Energija koja se pri tom predaje telu pacijenta je negde bila sacuvana a prema potrebama
se podesava njena kolicina. Mesta u uredjaju za reanimaciju u kome se ona sakuplja i cuva
su upravo kondenzatori. Manje dramaticna primena kondenzatora je svakodnevna primena
u mikroelektronici, na primer kod kalkulatora, a takodje nama je bliska i primena kod blic
lampi ili kamera za snimanje.
Energija nagomilana u kondenzatorima je elektricna potencijalna energija, sto znaci
da je u vezi sa kolicinom naelektrisanja Q i naponom U kondenzatora. Ipak, izraz za
potencijalnu energiju Ep = qU ne mozemo odmah da primenimo. Prisetimo se da je Ep
potencijalna energija naelektrisanja q koje se krece pod dejstvom napona U . Sa druge
strane kondenzator kada pocinje da se puni ima napon U i postepeno, kako se na oblogama
gomilaju naelektrisanja, on dostize odgovarajuci napon. To znaci da na prva naelektrisanja
koja se nadju na oblogama deluje napon U = 0 V, posto na praznom kondenzatoru ne
postoji potencijalna razlika. Poslednje kolicine naelektrisanja koje se nadju na oblogama
pak osecaju napon U kada je on potpuno napunjen. Prosecan napon, koji ce osecati ukupno
naelektrisanje kondenzatora Q prilikom punjenja je, prema tome, Usr = (0 + U )/2 = U/2,

POJAVE
314
pa je energija kondenzatora
U
.
2
Obzirom na relacije koje povezuju naelektrisanja, kapacitivnost i napon na kondenzatoru,
ova relacija moze da se zapise u tri ekvivalentne forme
EC = Q
EC =
QU
CU 2
Q2
=
=
.
2
2
2C
(10.12)
P r i m e r. Defibrilator daje 400 J energije pri praznjenju kondenzatora pocetnog

napona od 10 000 V. Kolika je njegova kapacitivnost?
R e s e nj e. Trazena kapacitivnost je, prema relaciji (10.12),
C=
800 J
2EC
=
= 8, 00 106 F = 8, 00 F.
2
U
(1, 00 104 V)2
Kako za homogeno elektricno polje postoji veza izmedju napona U , jacine elektricnog
polja E izmedju ploca kondenzatora koje su na rastojanju d, U = Ed, i kako je kapacitet
plocastog kondenzatora C = 0 S/d, izraz za energiju postaje
1
EC = 0 r E 2 Sd.
2
Kako je zapremina kondenzatora jednaka V = Sd, ova jednacina postaje
1
EC = 0 r E 2 V.
2
(10.13)
Ukoliko se ovaj izraz podeli zapreminom kondenzatora V , za gustinu energije elektricnog

polja, wC = EC /V , se dobija
1
wC = 0 r E 2 .
(10.14)
2
10.2
Elektri
cna struja
Slova i cifre na displeju kalkulatora i kompjutera, nervni impulsi koji prenose signale ka
mozgu, elektricne uspinjace na planine, hidroelektrane koje proizvode elektricnu energiju
koja se isporucuje korisnicima, su samo neke od mnogo situacija u kojima se srecemo sa
elektricnom strujom, odnosno kretanjem naelektrisanja.
10.2.1
Ja
cina elektri
cne struje
Elektricna stuja je povezana sa brzinom prenosa naelektrisanja kroz provodnik. Jaka struja,
kao na primer kod paljenja motora kamiona, za kratko vreme, kroz poprecni presek provodnika, prenosi veliku kolicinu naelektrisanja. Slaba struja, na primer kod dzepnog kalkulatora, prenosi malu kolicinu naelektrisanja za veliki interval vremena. Jednacina kojom se
definise ja
cina elektri
cne struje I je, prema tome,
I=
Q
,
t
(10.15)

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
315
protok naelektrisanja = elektrina struja

q
q
q
q
q
S
Slika 10.27: Protok naelektrisanja kroz provodnik.

gde je Q kolicina naelektrisanja koja se kroz poprecni presek provodnika prenese za interval vremena t.
SI jedinica za jacinu elektricne struje je amper po francuskom fizicaru Andreu Amperu.31 Na osnovu definicije jacine struje, njena jedinica, amper je
1 A = 1 C/s
P r i m e r. (a) Pri paljenju motora kamiona, iz njegovog akumulatora za 4,00 s protekne
720 C naelektrisanja. Kolika je jacina struje koja je pri tome nastala? (b) Koliko vremena
treba da 1,00 C naelektrisanja prodje kroz dzepni kalkulator ako je jacina struje u njemu
0,300 mA?
R e s e nj e. (a) Jacina struje koju daje akumulator kamiona pri paljenju je, prema
relaciji (10.15),
720 C
= 180 C/s = 180 A.
I=
4, 00 s
Rec je o veoma velikoj jacini struje.
(b) Na osnovu iste relacije, interval vremena je
t =
1, 00 C
Q
=
= 3, 33 103 s.
I
0, 300 103 C/s
Dobijen interval vremena iznosi skoro ceo sat! Uporedjivanjem sa strujom koju daje akumulatora kamiona se vidi da u je ovom slucaju potrebno mnogo vise vremena da se kroz
provodnike kalkulatora prenese mnogo manja kolicina naelektrisanja. Iz tog razloga dzepni
kalkulatori mogu da rade koristeci veoma male baterije a cesto se za njihov rad koriste i
solarne celije.
Slika 10.28 prikazuje prosto strujno kolo koje se sastoji od baterije i provodnika koji je
povezuju sa sijalicom koja predstavlja takozvano opterecenje ili otpornik u kolu. Na slici
10.28(b) je prikazana elektricna sema ovog istog kola.
Primetimo da je na slici 10.28 smer struje od pozitivnog pola akumulatora ka negativnom. To je takozvani tehnicki smer struje koji je usvojen pre nego sto je postao poznat
pravi mehanizam protoka struje kroz provodnike. U zavisnosti od tipa provodnika, naime,
31
Andre Amper (1775-1836).
316

POJAVE
Slika 10.28: (a) Prosto elektricno kola koje se sastoji od baterije, ciji su polovi provodnicima
povezani sa potrosacem. (b) Sematski

prikaz prostog strujnog kola gde su realni elementi
zamenjeni odgovarajucim simbolima.
moguce je da se pri pojavi struje krecu, poztivna, negativna ili i jedna i druga naelektrisanja. U metalnim provodnicima se krecu elektroni, sto znaci da je smer od negativnog
pola akumulatora ka pozitivnom. U elektrolitima pak (rastvori kiselina, baza i soli) postoje
i pozitivni i negativni joni pa tako struju cine dve vrste cestica koje se krecu u suprotnim
smerovima. Slicna je situacija i u nervnim celijama.
Slika 10.29: (a) Smer kretanja pozitivnih naelektrisanja (ona se krecu u pravcu polja)
se poklapa sa tehnickim smerom struje. (b) Negativna naelektrisanja se krecu u smeru
suprotnom od elektricnog polja, odnosno u smeru suprotnom od tehnickog smera struje.
Slika 10.29 ilustruje kretanje naelektrisanih cestica koje cine elektricnu struju. Pravilo
da se za smer elektricne struje uzima smer kretanja pozitivnih naelektrisanja potice jos od
Bendzamina Frenklina.32
Vazno je primetiti da je, kao sto je to i prikazano na slici 10.29, za protok struje kroz
provodnike neophodno postojanje elektricnog polja. To je razlicito od statickog slucaja,
kada je u provodniku koji se nalazi u elekrostatickoj ravnotezi, elektricno polje jednako nuli.
Zakljucujemo da provodnici koji provode elektricnu struju dakle nisu u statickoj ravnotezi.
Elektricno polje je u tom slucaju neophodno da naelektrisanjima preda energiju neophodnu
32
Interesantno je napomenuti da se u vreme kada je on uveo nazive pozitivno i negativno naelektrisanje, jos uvek nije bila poznata struktura supstance niti se znalo koje cestice ucestvuju u prenosu
naelektrisanja kroz provodnike odnosno u formiranju struje.

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
317
za njihovo kretanje.
P r i m e r. Koliko elektrona prodje u jednoj sekundi kroz elektricno kolo kalkulatora
pri protoku sruje d 0,300 mA?
R e s e nj e. Naelektrisanje q koje protice kroz kolo kalkulatora moze da se zapise
kao proizvod broja elektrona i naelektrisanja jednog od njih, Q = N e, tako da izraz za
jacinu struje glasi
Ne
I=
t
odakle se za trazeni broj N/t dobija
N
I
0, 300 103 mA
1
= =
= 1, 88 1015 .
19
t
e
1, 60 10
C
s
Brzina drifta
Elektricni signali se, kao sto nam je poznato iz svakodnevnog zivota, prenose veoma velikom brzinom. Na primer, telefonski razgovori se prenose kroz provodnike kao jedna vrsta
elektricne struje, bez uocljivog kasnjenja. Sijalice u sobi zasvetle prakticno odmah nakon
pritiska prekidaca kojim se zatvara odgovarajuce strujno kolo. Vecina elektricnih signala se
prenosi brzinom ciji je red velicine 108 m/s.33 Pri tom je veoma interesantno da se brzina
usmerenog kretanja elektrona kroz provodnik (ova brzina se naziva obicno brzina drifta)
koje cine elektricnu struju u proseku veoma mala i iznosi svega 104 m/s. Kako dovesti u
sklad ove dve vrednosti brzina i prividnu kontradikciju do koje smo dosli?
Velika brzina elektricnih signala je posledica medjudelovanja slobodnoh naelektrisanja
Kulonovom silom koje se veoma brzo prenosi kroz provodnik. Tako, kada elektricno polje
pocne da deluje na slobodno naelektrisanje u metalnoj zici, kao sto je prikazano na slici
10.30, to naelektrisanja gura naelektrisanja koja se nalaze ispred njega, koja guraju
opet ona koja se nalaze ispred, itd, duz pravca provodnika. Rezultujuci elektricni udarni
talas se krece kroz provodnik brzinom koja je blizu brzine svetlosti. Pravilnije je reci da taj,
veoma brz, signal predstavlja promenu u elektricnom polju koja se prenosi kroz prostor.
Slika 10.30: Kada naelektrisane cestice, pod uticajem polja, udje u neku zapreminu, jednak
broj njih mora i da je napusti. Odbijanje istoimeno nalektrisanih cestica onemogucuje
povecanje njihove koncentracije u datoj zapremini, pa se elektricni signal prenosi velikom
brzinom kroz provodnik.
Dobri provodnici elektricne struje34 imaju veliki broj slobodnih nosioca naelektrisanja
33
Njihova brzina je naravno manja od brzine svetlosti u vakuumu 3 108 m/s.

Dobri elektricni provodnici su obcno i dobri provodnici toplote. Razlog je u tome sto veliki broj
slobodnih elektrona moze da prenosi i elektricnu struju ali i toplotnu energiju.
34

POJAVE
318
u sebi. U slucaju metalnih provodnika, slobodni nosioci naelektrisanja su elektroni. Na slici

10.31 je prikazano kako se slobodni elektroni krecu kroz metalni provodnik. Rastojanje koje
prelazi posmatrani elektron izmedju sudara sa atomima ili drugim elektronima je relativno
malo. Iz tog razloga je putanja elektrona neuredjena izlomljena cik-cak linija koja lici
na putanju atoma u gasu. Razlika je u tome sto elektricno polje izaziva u ovom slucaju
i dodatno usmereno kretanje-drift elektrona u smeru suprotnom od polja. Pod brzinom
drifta vd se upravo podrazumeva srednja brzina ovakvog kretanja slobodnih naelektrisanja.
Kako u provodniku ima jako puno slobodnih naelektrisanja, radi se o maloj vrednosti
brzina, a na osnovu procene broja slobodnih nosioca naelektrisanja moze se proceniti i
vrednost njihove brzine drifta za datu struju. Ispostavlja se da, sto ih ima vise, brzina
drifta je manja.
Slika 10.31: Slobodni elektroni u provodniku, pri kretanju dozivljavaju veliki broj sudara
sa atomima i drugim elektronima.
Prilikom sudara, slobodni elektroni predaju deo svoje kineticke energije atomima provodnika sto izaziva njegovo zagrevanje. Izgubljenu energiju elekronima nadoknadjuje elektricno
polje koje je prema tome neophodno za odrzavanje njihovog usmerenog kretanja. Izuzetak predstavljaju superprovodni materijali u kojima elektroni ne gube energiju prilikom
sudara. U njima je elektricno polje potrebno samo u pocetku da se uspostavi uredjeno
kretanje elektrona koje se nakon toga odrzava bez slabljenja.
S
x=vd Dt
q
q
q
q
q q
q
q
q
V=Sx
Slika 10.32: Sva slobodna naelektrisanja koja se nalaze u osencenom delu provodnika ce,
krecuci se brzinom drifta vd = x/t, izaci iz njega za vreme t.
Neka je sa n oznacen broj slobodnih nosioca naelektrisanja po jedinici zapremine provodnika. Taj broj inace zavisi od vrste materijala, jer na primer, u slucaju metala, ne

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
319
daju atomi svih elemenata jednak broj elektrona pri uspostavljanju medjuatomskih veza.
Osenceni segment provodnika na slici 10.32 ima zapreminu V = Sx, tako da je broj slobodnih naelektrisanja u njemu N = nSx. Ukupno slobodno naelektrisanje sadrzano u
tom segmentu provodnika je, prema tome, Q = qnSx, gde je q naelektrisanje jednog
slobodnog nosioca naelektrisanja (za elektrone je naravno q = 1, 6 1019 C). Jacina
struje je kolicina naelektrisanja koja se prenese u jedinici vremena kroz poprecni presek
provodnika, odnosno
Q
qnSx
I=
=
.
t
t
Odnos x/t predstavlja brzinu drifta jer je rec o putu koji predju slobodni nosioci elektriciteta pod dejstvom elektricnog polja, odnosno pri usmerenom kretanju. Na osnovu toga
se dobija
I = nqSvd ,
(10.16)
gde je I jacina struje koja prolazi kroz provodnik povrsine poprecnog preseka S materijala
kod koga je koncentracija slobodnih nosilaca naelektrisanja n.
P r i m e r. Izracunati brzinu drifta u bakarnoj zici precnika 2,053 mm, kroz koju
protice struja od 20,0 A. Svaki atom bakra daje po jedan slobodni elektron.35
R e s e nj e. Na osnovu relacije (10.16), brzina drifta je
vd =
I
.
nqS
Jacina struje je 20,0 A, q = 1, 60 1019 C, poprecni presek zice je S = r2 = 3, 31

106 m2 . Koncentracija slobodnih nosilaca naelektrisanja nije data eksplicitno ali se moze
odrediti polazeci od cinjenice da svaki atom bakra daje po jedan slobodni elektron. Drugim
recima broj slobodnih elektrona po 1 m3 ce biti jednak broju atoma bakra u 1 m3 . Atomska
masa bakra je 63,5, sto znaci da u 63,5 kg ima 6, 02 1026 atoma. Kako je gustina bakra
8, 80 103 kg/m3 , broj atoma po jedinici zapremine ce biti
n=
6, 02 1026
8, 80 103 kg/m3 = 8, 34 1028 m3 .
63, 5 kg
Brzina drifta je
vd =
(8, 34
1028
20, 0 A
1019 C)(3, 31 106 m2 )
m3 )(1, 60
= 4, 53 104 m/s.
Znak minus u resenju ukazuje da se slobodna naelektrisanja u bakru (elektroni) krecu
u smeru suprotnom od tehnickog.
35
Navedene vrednosti preseka zice i jacine struje su uobicajeni u domacinstvima.

POJAVE
320
10.2.2
Omov zakon za prosta kola
Elektricna struja je za vecinu supstanci direktno proporcionalna naponu koji je primenjen

na njih. Nemacki fizicar Om36 je prvi to eksperimentalno pokazao za slucaj protoka struje
kroz metalne provodnike
I U,
gde je U napon koji vlada na krajevima provodnika. Ova vazna relacija je poznata pod
nazivom Omov zakon.
Ako je napon odgovoran za nastanak struje, jer izaziva usmereno kretanje slobodnih
naelektrisanja, da li postoji neka fizicka velicina koja bi bila odgovorna za zaustavljanje
naelektrisanja, odnosno njihovo usporavanje? Elektricna karakteristika supstance koja
opisuje velicinu njenog suprotstavljanja protoku struje se naziva otpornost i oznacava
sa R. Kao sto je ranije napomenuto, slobodni nosioci naelektrisanja se sudaraju sa atomima i molekulima supstance i predaju joj deo svoje energije, sto predstavlja mehanizam
je veca otpornost supstance to ce struja biti manja,
nastanka otpora proticanju struje. Sto
odakle sledi da vazi proporcija
1
I .
R
To znaci da ce na primer, struja da opadne dva puta ukoliko otpornost poraste dva puta.
Kombinovanje poslednjih dveju proporcija dovodi do relacije
I=
U
,
R
(10.17)
koja predstavlja matematicku formulaciju Omovog zakona. Omov zakon nije univerzalan,
odnosno ne vazi za sve supstancije. Supstance za koje vazi se, u skladu sa time, nazivaju
omske.37 Materijal koji pri protoku struje pokazuje ma kako malu otpornost se naziva
otpornik. Jedinica za otpornost je om i oznacava se simbolom . Na osnovu relacije
(10.17), jedinica za otpornost moze da se izrazi na sledeci nacin
1 = 1 V/A.
Slika 10.33: Prosto elektricno kolo se sastoji od baterije, provodnika i otpornika.

36
Georg Simon Ohm (1787-1854).

Omski otpornici imaju otpornost koja ne zavisi ni od napona ni od struje. Takve osobine imaju kako
dobri provodnici (bakar i aluminijum), tako i neki losi provodnici pod odredjenim uslovima.
37

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
321
Prosto kolo ima jedan izvor napona i jedan otpornik. Pri tome se smatra da provodnici
koji povezuju izvor sa otpornikom imaju zanemarljivu otpornost, ili se podrazumeva da je
njihova otpornost ukljucena u otpornost R otpornika koji se nalazi u kolu.
Vrednosti otpornosti mogu da budu u opsegu vise redova velicina. Neki keramicki
izolatorski materijali, kao oni koji se koriste u dalekovodima, imaju otpornost oko 1012 .
Covek
koji je suv, od ruku do nogu ima otpornost od 105 , otpornost ljudskog srca je svega
oko 105 , dok je kod superprovodnika otpornost prakticno jednaka nuli. Otpornosti zavisi
zapravo od oblika tela kao i od materijala od koga je napravljeno.
Ako se Omov zakon napise u obliku
U = IR,
moze se doci do interesantnih zakljucaka. Naime, ovaj izraz se moze interpretirati tako da
na otporniku zapravo, pri proticanju struje jacine I kroz njega, dolazi do pada napona od
IR.
Slika 10.34: Elektricno kolo sa dva otpornika. Zbir pada napona na otpornicima mora
da bude jednak naponu izvora polja. Potencijalna razlika pre i posle otpornika se mere
uredjajima koji se nazivaju voltmetrima.
Ukoliko na primer kolo sadrzi dva otpornika koji su povezani jedan za drugim (slika
10.34)38 , onda ce na svakom dolaziti do odgovarajuceg pada napona. Odrzanje energije igra
veoma veliku ulogu i u ovom slucaju i ima interesantne posledice. Izvor napona obezbedjuje
energiju dok otpornici pretvaraju energiju u neke druge forme (termalnu na primer). U
kolu prikazanom na slici 10.34, energije koje se izgube na otpornicima su, Ep1 = qU1 ,
Ep2 = qU2 . Na osnovu zakona odrzanja energije je Ep = Ep1 + Ep2 a kako je kolicina
naelektrisanja koja protekne kroz svaki element kola jednaka, iz zakona odrzanja energije
sledi da je U = U1 + U2 sto je notirano i na slici.
10.2.3
Otpornici
Vec smo napomenuli da otpornost nekog tela zavisi od njegovog oblika i od vrste materijala
od koga je napravljen. Radi jednostavnosti razmotricemo ove zavisnosti kod otpornika cilindricnog oblika. Njegova elektricna otpornost R je direktno proporcionalna duzini cilindra
L. Naime, sto je cilindar duzi desice se vise sudara slobodnih naelektrisanja sa atomima.
je poprecni presek cilindra veci kroz njega moze da prodje jaca struja, drugim recima
Sto
R je obrnuto proporcionalno povrsini poprecnog preseka cilindra S.
38
Ovakva veza otpornika se naziva redna ili serijska.

POJAVE
322
Za otpornik datog oblika, otpornost zavisi od vrste materijala od koga je napravljen.

Da bi se opisala ova zavisnost uvodi se velicina pod nazivom specifi
cna otpornost ,
tako da je otpornost direktno proporcionalna njoj. Specificna otpornost je karakteristika
materijala i ne zavisi od njegovog oblika ili velicine.
Kada sve receno uzmemo u obzir, otpornost homogenog cilindra duzine L, povrsine
poprecnog preseka S, napravljenog od materijala specificne otpornosti (slika 10.35), je
R=
L
.
S
(10.18)
Slika 10.35: Homogeni cilindar duzine L i poprecnog preseka S.

U tabeli 9.2 su date vrednosti specificne otpornosti za odredjene materijale. Materijali su pri tome podeljeni u tri grupe: provodnici, puluprovodnici i izolatori. Provodnici
imaju malu otpornost, izolatori najvecu, dok poluprovodnici imaju vrednosti izmedju ove
dve grupe materijala. Provodnici se odlikuju velikim koncentracijama slobodnih nosioca
naelektrisanja dok su kod izolatora naelektrisanja vezana za atome i prakticno ne mogu da
se krecu.
Poluprovodnici su po karakteristikama negde izmedju provodnika i izolatora, i imaju
daleko manje slobodnih naelektrisanja od provodnika. Kod njih medjutim broj slobodnih
nosioca naelektrisanja jako zavisi od tipa i kolicine primesa koje im se dodaju. Upravo ta
karakteristika poluprovodnika je od velikog znacaja za modernu elektroniku.
Temperaturska zavisnost otpornosti
Otpornost svih materijala zavisi od temperature. Na niskim temperaturuma neki cak
postaju superprovodni (slika 10.36). Takodje, sa porastom temperature raste i otpornost.
Razlog je u tome sto na visim temeperaturama atomi vibriraju brze i sa vecom amplitudom
pa je i veci broj sudara provodnih elektrona sa njima sto automatski povecava otpornost.
U relativno uskom dijapazonu temperatura (od oko 100 stepeni) specificna otpornost se
menja sa promenom temperature T prema jednacini
= 0 (1 + T ),
(10.19)
gde je 0 specificna otpornost pre promene temperature a konstantna velicina je temeperaturski koeficijent otpornosti. Za velike promene temeperature, moze da ne bude
konstantna velicina, pa zavisnost otpornosti od temperature nece biti linearna.

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
Materijal
Provodnici
Srebro
Bakar
Zlato
Aluminijum
Izolatori
Cilibar
Staklo
Teflon
323
Otpornost
( m)
108
1, 59
1, 72 108
2, 44 108
2, 65 108
Materijal
Otpornost
( m)
Poluprovodnici
Cisti
ugljenik
Ugljenik
Cisti
germanijum
Germanijum
Cisti
silicijum
3, 5 105
(3, 5 60) 105
600 103
(1 600) 103
2300
Silicijum
0, 1 2300
5 1014
109 1014
> 1034
Tabela 10.2: Specificna otpornost raznih materijala na 20 C
Materijal
Provodnici
Srebro
Bakar
Zlato
Aluminijum
Manganin
(Cu, Mn, Ni)
Temper. koeficijent
otpornosti (1/ C)
103
3, 8
3, 9 103
3, 4 103
3, 9 103
0, 000 103
Materijal
Poluprovodnici
Cisti
ugljenik
Cisti germanijum
Cisti
silicijum
Temper. koeficijent
otpornosti (1/ C)
0, 5 103
50 103
70 103
Tabela 10.3: Temperaturski koeficijent otpornosti na 20 C
Temperaturski koeficijent je pozitivan za metale (tabela 9.3), sto znaci da njihova

otpornost raste sa temeperaturom. Neke legure su napravljene specijalno tako da imaju
malu temeratursku zavisnost otpornosti. Na primer, manganin, ima prakticno jednaku
nuli (do na tri cifre), sto znaci da se njegova otpornost menja veoma malo sa temperaturom.
To znaci da ta legura moze da se upotrebi za pravljenje standardnih otpornika cija se
otpornost prakticno nece menjati sa temperaturom.
Primetimo takodje da ima negativnu vrednost za poluprovodnike navedene u tabeli
10.3. Ovo znaci da sa porastom temperature njihova otpornost opada, odnosno oni sa
porastom temeperature postaju bolji provodnici. Razlog je u tome sto raste termalno kretanje usled cega nastaje veci broj slobodnih nosioca naelektrisanja koji potom ucestvuju u
provodjenju elektricne struje.39 Efekat opadanja otpornosti kod poluprovodnika je takodje
39
Efekat uvecavanja otpornosti sa porastom temperature postoji i kod ovih supstanci ali je nadvladan
efektom porasta provodnosti usled cega kod njih sumarno otpornost opada sa porastom temperature.

POJAVE
324
Slika 10.36: Otpornost zive postaje jednaka nuli na kriticnoj temperaturi TC = 4, 2 K.

Iznad kriticne temperature otpornost ima iznenadan skok a nakon toga raste priblizno
linearno sa temperaturom.
povezan i sa tipom i kolicinom primesa u njemu.
Kako je otpornost R direktno proporcionalna specificnoj otpornosti , i sama otpornost
ce zavisiti od temperature. Za cilindricni komad provodnika, otpornost je data izrazom
(10.18), pa ce, ako duzina provodnika L i njegov poprecni presek S ne zavise mnogo od
temperature, R imati istu zavisnost od temperature kao i .40 Iz tog razloga je relacijom
R = R0 (1 + T )
(10.20)
data temperaturska zavisnost otpornosti tela, gde je R0 vrednost otpornosti pre promene
temperature a R je otpornost nakon promene temperature za T . Ovakva zavisnost otpornosti od temeprature se koristi za konstrukciju posebne vrste termometara koji se zovu
termistori. Oni se sastoje od poluprovodnickog kristala cija je otpornost jako osetljiva na
promenu temperature. Upravo merenjem otpornosti ovakvog kristala se i dobija trazena
vrednost temperature.
10.2.4
Elektri
cna snaga i energija
Snaga je velicina koju cesto u svakodnevnom zivotu povezujemo sa elektricitetom, narocito

kada uporedjujemo razne kucne uredjaje, razne tipove sijalice, ..., prema njihovoj snazi
izrazenoj u vatima (W). Tako ce na primer sijalica snage 25 W pri naponu od 220 V,
potrositi za isto vreme manje struje od sijalice od 60 W. Iz toga bi moglo da se zakljuci da
je kod sijalice od 60 W otpornost manja od otpornosti sijalice od 25 W. Ukoliko povecamo
napon na sijalicama povecacemo i njihovu snagu. Na primer, ako sijalicu od 25 W koja
je dizajnirana da radi na naponu od 120 V prikacimo na napon od 240 V, ona ce kada se
40
Uporedjivanje temperaturskih koeficijenata sirenja i temperaturskog koeficijenta otpornosti se vidi da
je efekat promena dimenzija tela usled promene temperature za dva reda velicine manji od efekta povecanja
njegove otpornosti.

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
325
upali zasijati veoma jako i pregoreti. Da vidimo sada u kakvoj su vezi napon, jacina struje
i otpornost sa elektricnom snagom.
Vec smo napomenuli da elektricna energija zavisi i od napona i od kolicine naelektrisanja
na koje on deluje i pokrece ga, prema relaciji Ep = qU . Snaga je, kao sto je poznato iz
mehanike, brzina prenosenja energije, pa ce elektricna snaga biti
P =
qU
Ep
=
.
t
t
Kako je odnos q/t jednak jacini elektricne struje, izraz za snagu postaje
P = U I.
(10.21)
Drugim recima, elektricna snaga je proizvod napona i jacine struje a jedinica je, kao sto je
vec pomenuto vat. Kako je SI jedinica za energiju dzul, 1 vat je 1 J/s, ali prema relaciji
(10.21) takodje vazi da je 1 W=1 V 1 A. Kada na primer zagrejemo upaljac za cigarete
u kolima, kroz njega tece struja od 20 A, pa je snaga prilikom tog procesa P = U I =
(20 A)(12 V) = 240 W. U nekim situacijama je zgodnije da se snaga zapise kao proizvod
volt-amper ili kilovolt-amper (1 kVA=1 kW).
Da bi dobili zavisnost otpornosti i snage, kombinovacemo Omov zakon i jednacinu
(10.21), tako da se dobijaju sledece relacije za snagu
U2
,
R
(10.22)
P = I 2 R.
(10.23)
P =
Primetimo da jednacina (10.21) uvek vazi, dok se druge dve primenjuju samo na otpornike.
U prostim kolima, gde imamo jedan izvor napona i jedan otpornik, snaga koju daje izvor i
ona koja se trosi na otporniku su jednake, dok u slucaju slozenijih kola to nije tako.
nam novo govore druge dve relacije za snagu? Na primer prema relaciji (10.22) sto
Sta
je niza otpornost u vezi sa datim izvorom napona, veca je snaga koju on proizvodi. Osim
toga, kako snaga prema toj jednacini zavisi od kvadrata napona, efekat primene veceg
napona nema linearan uticaj na snagu. Tako, ako na primer, dupliramo napon na sijalicu
od 25 W, njena snaga ce se uvecati priblizno cetiri puta, tj. bice skoro 100 W i ona ce
izgoreti. Primetimo da bi snaga sijalice narasla na tacno 100W, ukoliko bi njena otpornost
bila konstantna, medjutim kako se sijalica greje, njena otpornost ce takodje rasti pa ni
snaga nece moci da dostigne 100 W.
Cena elektri
cne energije
Kako mozemo da izracunamo koliki nam je utrosak energije kada u domacinstvu koristimo
uredjaje razlicite snage? Prema relaciji P = E/t, se dobija
E = Pt
sto znaci da je energija koju potrosi uredjaj snage P jednaka proizvodu snage i vremena za
koje smo ga koristili. Jedinica koja se obicno koristi da pokaze koliko smo energije potrosili

POJAVE
326
je kilovat-cas (kWh), sto je u skladu sa relacijom E = P t. Tako cemo relativno lako

izracunati koliko smo energije potrosili ukoliko znamo kolika nam je snaga uredjaja i ako
znamo koliko dugo su bili ukljuceni.
Kilovat-cas, kao i druge posebne jedinice za energiju (na primer kalorija za energiju
iz hrane), lako mogu da se pretvore u SI jedinicu energije, dzul. Tako se relativno lako
pokazuje da je veza kWh i dzula 1 kW h = 3, 6 106 J.
10.2.5
Naizmeni
cna struja
U svim primerima koji su do sada navodjeni, pominjane su baterije kao izvori struje konstantnog napona. Jednom kada se takva struja upostavi, ona se odrzava konstantnom sve
dok se izvor ne isprazni. Takva struja se naziva jednosmernom strujom. Medjutim, u
svakodnevnoj praksi se srecemo sa situacijom da koristimo izvore u kojima napon varira
sa vremenom. Ukoliko se napon izvora menja periodicno sa vremenom (na primer kao
sinusoidalna funkcija) struja se naziva naizmeni
cnom. Na slici 10.37 su prikazani grafici
zavisnosti struje i napona od vremena za obe vrste struja.
Slika 10.37: (a) Kada se uspostavi protok struje jednosmerna struja i napon su konstantni
sa vremenom. (b) Oblik zavisnosti struje i napona od vremena za naizmenicnu struju od 50
Hz kakva se koristi u nasoj zemlji. Napon i jacina struje su sinusoidalni i u fazi za prosto
kolo (sa otpornikom).
Slika 10.38 sematski prikazuje prosto strujno kolo sa izvorom naizmenicnog napona, koji
je reprezentovan simbolom kao na slici. Napon izmedju polova ovakvog izvora fluktuira,
sto odgovara sledecoj funkcionalnoj zavisnosti
U = U0 sin(2t),
(10.24)
gde je U napon u momentu t, U0 maksimalan napon, a je frekvencija promene napona

(u Hz). Kako je, prema Omovom zakonu, I = U/R, naizmenicna struja je
I = I0 sin(2t),
(10.25)
gde je I vrednost struje u trenutku t, a I0 = U0 /R je amplitudna vrednost struje. Napon i

struja su u fazi sto je prikazano na slici 10.37.
Struja kroz otpornike menja smer kao i napon koji je izaziva, obzirom na relaciju I =
U/R. Ukoliko je otpornik na primer fluorescentna sijalica ona zbog tih promena postaje
svetla i tamna 100 puta u svakoj sekundi. Toliki broj oscilacija u jednoj sekundi je medjutim

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
327
Slika 10.38: Potencijalna razlika U izmedju polova izvora naizmenicnog napona fluktuira
kao sto je prikazano na slici.
previse da bi ih nase oko registrovalo. Cinjenica

da svetlost koju emituje sijalica fluktuira
znaci da i snaga fluktuira. Koristeci izraze za promenu napona i jacine struje sa vremenom,
za vremensku zavisnost snage se dobija
P = U0 I0 sin2 (2t),
(10.26)
sto je prikazano na slici 10.39.
Slika 10.39: Snaga naizmenicne struje kao funkcija vremena. Kako su struja i napon u fazi,
njihov proizvod je pozitivan uvek i krece se izmedju nule i maksimalne vrednosti U0 I0 , tako
da je srednja vrednost snage U0 I0 /2.
U praksi nam je cesce potrebna srednja snaga a ne njena trenutna vrednost koja se
menja od 0 do maksimalne, tako na primer, stona lampa koja radi na naizmenicnu struju
ima srednju snagu od 60 W. Srednja vrednost snage je, kao sto je to prikazano na slici 10.39
1
Psr = U0 I0 .
2
(10.27)
Prema ovom izrazu se mogu uvesti i srednje, odnosno takozvane efektivne, vrednosti jacine
struje i napona, kao
I0
U0
Ief f = , Uef f = .
(10.28)
2
2
Jasno je da kada pomnozimo efektivne vrednost jacine struje i napona dobijamo srednju
vrednost snage (10.27). Upravo uvedene efektivne vrednosti struje i napona su one sa

POJAVE
328
kojima se svakodnevno srecemo, pa tako nasi kucni uredjaji rade na naponu mreze od
Uef f = 220 V. Standardni osigurac od 5 A ce izgoreti ukoliko kroz njega pocne da tece
struja za koju je vrednost Ief f veca od 5 A. Vasa 1,0 kW mikrotalasna rerna je snage
Psr = 1, 0 kW, itd.
P r i m e r X. Proceniti koliko kosta pecenje praseta u rerni ukoliko traje 4 sata.
Pretpostaviti da kroz grejace rerne, pri naponu od 220 V, stalno protice struja od 20 A. Za
cenu 1 kWh uzeti da je 4 dinara.
R e s e nj e. Snaga rerne je P = U I = 20 A 220 V = 4400 W = 4, 4 kW. Energija
koja se utrosi za 4 sata je, prema tome,
E = P t = 4, 4 kW 4 h = 17, 6 kWh.
Pri navedenoj ceni po 1 kWh, sledi da pecenje kosta
Cena = 17, 6 kWh 4 din = 70, 4 dinara
Za
sto se u sistemima za prenos elektri
cne energije koristi naizmeni
cna struja?
Prvi komercijalni sistem za koriscenje elektricne energije je razvio Tomas Edison 1878.
godine. Ovaj sistem se zasnivao na jednosmernoj struji i bilo je neophodno da, zbog
gubitaka energije pri transportu, elektrane koje su je proizvodile budu blizu potrosaca. Pri
prolasku kroz provodnike, obzirom na to da oni imaju odredjenu otpornost R, u skladu sa
relacijom (10.18), oni se zagrevaju a kolicina toplote koja se pri tome oslobadja, pri protoku
struje jacine I za vreme t je data izrazom
Q = RI 2 t.
(10.29)
Na osnovu ovog izraza se vidi da je jedna od mogucnosti da se smanje gubici smanjivanje

otpornost provodnika, npr. povecanjem njihovog poprecnog preseka. Na drugu mogucnost
ukazuje Omov zakon prema kome se pri povecanju napona struje smanjuje njena jacina, pa
ce se manji gubici desavati pri vecim naponima. Na taj nacin se medjutim pojacava opasnost od direktnog kontakta kablova pa je potrebno koristiti jako debelu izolaciju. Vidimo
da su oba nacina neisplativa i/ili opasna.
Sa druge strane je ekonomicnije da postoji manji broj velikih elektrana nego da imamo
veci broj manjih, sto dodatno povecava potrebu za pronalaskom efikasnijeg nacina transporta elektricne energije na velika rastojanja uz sto manje gubitke. Nikola Tesla je, 1887.
godine, patentirao niz svojih izuma koji su predstavljali osnovu alternativnog sistema za
prenos energije koji se bazirao na koriscenju naizmenicne struje. Tesla je shvatio da post
dupliranjem napona prepolovljava struju i smanjuje gubitke za tri cetvrtine, samo naizmenicna struja omogucuje transformaciju izmedju naponskih nivoa u razlicitim delovima
sistema. Ovo je omogucilo efikasne visoke napone za distribuciju gde se rizik smanjuje
dobrim dizajnom, a relativno sigurne niske napone (220 V) na mestima potrosnje.
P r i m e r. (a) Kolika jacina struje je potrebna za transport 100 MW snage pri naponu
od 200 kV? (b) Koliko snage se izgubi u dalekovodima ako je njihova otpornost 1,00 ? (c)
Koliki procenat snage je pri tome izgubljen?

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
329
R e s e nj e. (a) Efektivna vrednost struje je

Ief f =
Psr
100 106 W
=
= 500 A
Uef f
200 103 V
(b) Snaga koja je izgubljena pri prenosu se moze izracunati na osnovu relacije (10.23)
2
2
Psr = Ief
f R = (500 A) (1, 00 ) = 250 kW
(c) Gubitak u procentima je

=
250 kW
100 = 0, 250%.
100 MW
Jasno je da je cetvrtina procenta prihvatljiv gubitak. Primetimo da, ako bi hteli da

100 MW snage prenesemo na naponu od 25 kV, bi bila potrebna struja od 4 000 A. To bi
rezultovalo gubitkom u snazi od 16,0 MW, dok bi gubitak u procentima bio 16%. Iz toga
se vidi da, sto je nizi napon, potrebna je jaca struja za prenos energije, a gubici u snazi
su, za iste otpornosti dalekovoda, veci. Naravno, moguce je napraviti dalekovode manje
otpornosti, ali za to je potrebno prozivesti bolje i skuplje kablove. Kada bi supeprovodni
kablovi bili ekonomski isplativi, tada ne bi bilo nikakvih gubitaka pri prenosu elektricne
energije.
10.2.6
Opasnost od elektri
cne struje
Moze se reci da je elektricna struja opasna iz dva razloga: mogucnosti oslobadjanja preveliko
kolicine toplote koja moze dovesti do pozara (u skladu sa relacijom (10.29)) i opasnost od
strujnog udara.41
Opasnost od po
zara
Opasnost od pozara pri upotrebi elektrivne energije nastaje onda kada je konvertovanje
elektricne energije u toplotu brze od hladjenja delova kola u kojima se to desava. Klasican
primer takve pojave je kratak spoj, sto predstavlja situaciju kada se polovi izvora napona
spoje provodnikom koji ima malu otpornost.
Slika 10.40: Kratak spoj je nezeljeni kontakt male otpornosti (prikazan malim slovom r)
na kome se usled toga oslobadja velika kolicina toplote.
41
Strujni udar se javlja kada ljudsko telo postane greskom deo strujnog kola pri cemu elektricna struja
pocne da protice kroz njega.

POJAVE
330
Primer nastanka kratkog spoja je sematiski prikazan na slici 10.40. On se desava na

primer kada je izolacija zica koje vode do nekog uredjaja dotrajala i nedovoljna tako da one
dodju u medjusobni kontakt. Kako je otpornost r na takvom mestu veoma mala, snaga
koja se pri tom oslobodi, P = U 2 /r je veoma velika. Na primer, ako je rec o naponu od
220 V, a otpornost r iznosi svega 0,100 , snaga je 484 kW, sto je mnogo vise nego sto
trosi bilo koji kucni aparat. Toplotna energija koja se oslobadja tom brzinom moze veoma
brzo da izazove porast temeperature okolnog materijala, sto dovodi do njihovog topljenja
ili cak do paljenja.
Prilikom nastanka kratkkog spoja otpornost na datom mestu moze dodatno da opadne
usled zagrevanja jer u tom slucaju dolazi do jonizacije vazduha koja dovodi do toga da nastaje veci broj slobodnih naelektrisanja, sto dodatno smanjuje otpornost. Posto to dovodi do
povecanja snage, onda izaziva vise jonizacije smanjujuci dodatno otpornost i povecavajuci
oslobodjenu snagu sto dovodi do daljeg povecanja jonziacije, i tako u krug.
Druga ozbiljna, ali manje dramaticna opasnost ovog tipa nastaje kada se provodnici
opterete jacom strujom. Snaga koja se pri tome oslobodi, prema relaciji je P = I 2 Rz (Rz
je otpornost zica kroz koje protice struja). Ukoliko su ili I ili Rz preveliki zice se zagrevaju.
Tako je na primer moguce da se desi da ostecena zica u kablu za napajanje ima otpornost
Rz = 2, 00 , umesto 0,100 . Ukoliko kroz nju protice struja od 10 A, snaga koja se
oslobadja je P = I 2 Rz = 200 W, sto je znacajno vise od bezbedne vrednosti. Ukoliko pak
kroz neostecenu zicu otpornosti 0,100 protekne struja jacine 100 A ona ce se takodje
zagrejati jer je oslobodjena snaga u tom slucaju 1 000 W. Da bi se ovakve situacije izbegle,
u elektricnu mrezu se ugradjuju osiguraci i odgovarajuce sklopke koje limitiraju gornje
vrednosti struja i napona koji se javljaju u njoj. Ovi uredjaji automatski prekidaju strujna
kola ukoliko struje ili naponi prevazidju unapred definisane sigurnosne granice.
Strujni udar
Protok elektricne struje kroz ljudski organizam moze da prouzrokuje niz dramaticnih
efekata. Ona se u medicini koristi za u fizioterapeutske svrhe kod pojave bolova u ledjima,
za stimulaciju misicnih aktivnosti u paralizovanim misicima, za stimulisanje rada srca kod
osoba koje su dozivele srcani udar, u pejsmejkerima42 koji koriste male elektrosokove stimulisuci srce da radi normalno, ... Spaljivanje bradavica na kozi se takodje vrsi pomocu
struje. Efekat strujnog udara na telo moze biti od beznacajnog osecaja do trenutne smrti
a sta ce se desiti zavisi od
kolicine struje koja protekne kroz telo,
putanje kojom ona prolazi,
trajanja vremena u kome je telo u strujnom kolu,
frekvencija struje (za jednosmernu struju je = 0).
42
pacemaker-davac takta.

10.2. ELEKTRICNA
STRUJA
Struja (mA)
1
5
10-20
50
100-300
300
6 000 (6A)
331
Efekat
Prag osecaja
Maksimalna vrednost koja nije opasna
Pocetak misicnih kontrakcija
osecaj bola
Moguca je ventrikularna fibrilacija (najozbiljnija srcana aritmija),
moguca smrt
Pojava opekotina
Pocetak ustaljenih ventrikularnih kontrakcija i paralize disanja.
ovakva struja moze da natera srce da radi normalno
pa se i koristi kod defibrilacije
Tabela 10.4: Efekti strujnih udara u zavisnosti od jacine struje (za musku osobu na koju se
u toku 1 s deluje strujom frekvencije od 50 Hz. Vrednosti za zene su od 6080% navedenih)
10.2.7
Elektromotorna sila
Ukoliko nam se desi da zaboravimo da iskljucimo farove na kolima, oni ce se, nakon nekog
vremena, lagano ugasiti, jer ce se akumulator isprazniti. Zasto se farovi jednostavno ne
ugase odjednom, u momentu kada se akumulator ispraznio? Postepeno smanjivanje svetlosti koje daju farovi nas upucuju da zakljucimo da se u procesu praznjenja akumulatora
njegov napon smanjuje. Ukoliko pak na akumulator povezemo paralelno veliki broj sijalica od 12 V, on ce se isprazniti cak iako je akumulator potpuno nov i pun a provodnici
kojima smo povezali sijalice imaju veoma malu otpornost. To znaci da se napon akumulatora smanjuje i kada je on preopterecen potrosacima. Akumulator je jedan primer izvora
napona ali ovi zakljucci vaze za sve izvore. Razlog za opadanje napona izvora su njegovo
praznjenje ili prepoterecenje potrosacima a oni su posledica cinjenice da izvori napona
imaju dva osnovna dela: izvori elektricne energije i unutrasnji otpor.
Baterije kao izvor elektri
cne energije
Postoji vise razlicitih vrsta izvora napona. I same baterije mogu da se dosta razlikuju.
Postoji takodje vise vrsta mehanickih generatora koje pokrecu razne vrste izvora energije,
od nuklearne do onih koje pokrece vetar. Solarne celije kreiraju napon direktno koristeci
svetlost, dok se kod termoelektricnih uredjaja napon dobija usled razlike u temperaturama.
Na ovaj ili onaj nacin, svi pomenuti uredjaji stvaraju potencijalnu razliku i moga da daju
struju ako se na njih poveze neki otpornik. U sustini potencijalnu razliku stvara elektricno
polje koje deluje na naelektrisanja i izaziva struju. U tom smislu se za opisivanje delovanja
baterija na naelektrisanja uvodi pojam elektromotorne sile, koja predstavlja potencijalnu
razliku izvora kada nema protoka struje u kolu u kome se on nalazi.. Elektromotorna sila
se obicno u tekstu skraceno oznacava sa EMS i simbolom . Na osnovu njene definicije je
jasno da je jedinica za EMS volt.
EMS je direktno povezana sa potencijalnom razlikom koja se stvara u izvoru sto zavisi
332

POJAVE
od kombinacije hemijskih supstanci u bateriji. EMS se razlikuje od napona koji se stvara

na izvoru onda kada kroz kolo u kome se on nalazi, pocne da tece struja. Napon izmedju
polova baterije je manji od EMS kada kroz kolo tece struja, i opada u onoj meri u kojoj se
baterija prazni.
Unutra
snji otpor
Akumulatori od 12 V koji se koriste u kamionima su fizicki veci, sadrze vise naelektrisanja i
energije i mogu da daju vise struje od akumulatora od takodje 12 V na motociklima. I jedan
i drugi spadaju u isti tip (olovo-kiselina) akumulatora sa identicnom EMS, ali, obzirom na
velicinu, akumulator kamiona ima manju unutra
snju otpornost r.
Slika 10.41: Zink-ugljenicna suva celija. .

Unutrasnja otpornost je otpornost koju protoku naelektrisanja pruza sam izvor EMS.
Slika 10.41 sematski prikazuje, redno povezane, elektromotornu silu izvora i njenu un je manja unutrasnja otpornost izvora r za datu vrednost EMS, on
utrasnju otpornost. Sto
moze da da vise struje i vise snage da obezbedi.
Primetimo da unutrasnja otpornost moze da ima veoma slozenu prirodu. Na primer ona
raste kada se baterija prazni. Osim toga, unutrasnja otpornost moze takodje da zavisi i od
vrednosti i smera struje koja prolazi kroz izvor napona, njegove temperature pa cak i nacina
i vremena njenih ranijih punjenja i praznjenja. Tako, na primer, unutrasnja otpornost
punjivih nikal-kadmijumskih baterija koje se koriste kod mobilnih telefona, zavisi od toga
koliko puta i koliko mnogo su se one praznile.
Galvanski elementi
Baterije se u principu sastoje od metalne plocice koja je potopljena u elektrolit ali je moguce
u ovu svrhu iskoristiti i vodu. Hemijske reakcije koje se pri tome desavaju su odgovorne
za odvajanje naelektrisanja. Neka je, na primer, plocica od cinka je potopljena u vodu ili
elektrolit. Sa vremenom se na povrsini dodira formira takozvani dvojni elektricni sloj (slika
10.42 (a)).
U kristalnoj resetci cinka se nalaze pozitivni joni Zn2+ koje privlacna sila dipolnih
molekula elektrolita (ili vode) odvaja od metala. Na taj nacin ova plocica postane naelektrisana negativno a tecnost oko nje pozitivno. Elektricno polje koje se tom prilikom stvorilo
ima smer takav da tezi da jone cinka vrati na plocicu. Nakon nekog vremena se u sistemu
10.3. DODATAK
333
Slika 10.42: Zink-ugljenicna suva celija. .

uspostavi dinamicka ravnoteza, pri kojoj je broj jona koji u jedinici vremena prelaze sa
plocice u tecnost jednak broju jona koji iz tecnosti dolaze na plocicu. Obzirom na takvu
raspodelu naelektrisanja, izmedju plocice i tecnosti nastaje razlika potencijala koja se naziva
kontaktni napon cija velicina zavisi od vrste iskoriscenog metala i tecnosti. Za kombinaciju
predstavljenu na slici nastali napon je
U = rastvora Zn = 0, 34 V.
(10.30)
Na bakarnu elektrodu pak dolaze pozitivni joni bakra iz elektrolita (slika 10.42 (b)), pri
cemu je odgovarajuca kontaktna razlika potencijala u ovom slucaju
U = Cu rastvora = 0, 76 V.
(10.31)
Ako se napravi element od ove dve elektrode, njegova elektromotorna sila je

U = Cu Zn = (Cu rastvora ) + (rastvora Zn ) = 1, 1 V.
10.3
Dodatak
Slika 10.43: otpor. .
(10.32)

POJAVE
334
10.3.1
Struje u te
cnostima
10.3.2
Struje u gasovima
10.4
Zadaci
1. Iznad te vrednosti jacine elektricnog polja od 3 106 V/m, suvi vazduh se jonizuje
i postaje provodan, sto se primecuje po pojavi varnica preko kojih se polje prazni
i smanjuje mu se jacina. Koliki je maksimalna potencijalna razlika dve paralelne
provodne ploce koje su na medjusobnom rastojanju od 2,5 cm u suvom vazduhu.
2. Kolika je otpornost automobilskih farova kroz koje protice struja od 2,50 A koja
potice od akumulatora napona 12 V?
10.5
Re
senja
1. Potencijalna razlika se moze naci na osnovu relacije (10.7)

AB = Ed = (3 106 Vm)(0, 025 m) = 7, 5 104 V = 75 kV.
Ovaj proracun pokazuje da na primer napon od 75 kV moze da stvori varnicu od 2,5
cm u svuom vazduhu, dok napon od 150 kV daje varnicu od 5 cm. Ova cinjenica
ogranicava napon izmedju provodnika koji se nalaze relativno blizu, kao na primer
izmedju zica dalekovoda. Osim toga, ovaj rezultat je dobijen za ravne povrsine.
Ako na naelektrisanom telu postoje delovi vece zakrivljenosti, na primer siljci, manji
naponi ce dovesti do praznjenja. Vlaznost vazduha je takodje faktor koji treba imati
u vidu jer ce u vlaznijem vazduhu do praznjenja doci na manjim naponima.
2. Otpornost se dobija iz Omovog zakona
R=
U
12, 0 V
=
= 4, 80 .
I
2, 50 A

Elektrostatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Elektrostatika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektrostatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Glava 10

GLAVA 10. ELEKTRICNE

Naelektrisanja, elektroni i protoni

Stavise, sva naelektrisanja u prirodi su celobrojni umnozak elementarnog naelektrisanja,

Simbol q je uobicajen za oznaku naelektrisanja. SI jedinica za njega je Kulon (C), velicina

Razdvajanje naelektrisanja u atomima

Naelektrisanja koja postoje u atomima i molekulima mogu da se razdvoje - na primer,

Slika 10.3: Kreacija elektronsko pozitronskog para (materija i antimaterija). Ukupno

GLAVA 10. ELEKTRICNE

eratorima cestica, energija moze da se transformise u masu, prema Ajnstajnovom formuli

Provodnici i izolatori. Naelektrisanje kontaktom i indukcijom

Slika 10.4: Naelektrisanje kontaktom.

Slika 10.5: Naelektrisanje indukcijom.

Glavne karakteristike elektrostatickog interagovanja su postojanje dve vrste naelektrisanja

Slika 10.6: Naelektrisanje indukcijom.

U ovom izrazu su sa q1 i q2 oznacene kolicine naelektrisanja na telima, dok je k konstanta

N m2 (1, 60 1019 C)(1, 60 1019 C)

N m2 (9, 11 1031 kg)(1, 67 1027 kg)

Slika 10.8: Kulonova sila kreirana od strane pozitivnog naelektrisanja Q. Ukoliko je q1

GLAVA 10. ELEKTRICNE

Tako je na primer polje izmedju istoimenih naelektrisanja slabije u prostoru izmedju

GLAVA 10. ELEKTRICNE

Slika 10.16: Naelektrisanja se na neuniformnom provodniku raspodeljuju tako da ih ima

Naziv je kovanica dve grcke reci xeros-suvo i graphos-pisanje.

slici 10.19. Cestice

Slika 10.18: Princip kserografije.

Slika 10.19: Preciscavanje dima u dimnjacima toplana i fabrika.

Allesandro Volta, ...

recima u akumulatoru automobila je razdvojeno (i istovremeno moze da se pokrene kroz

Energija za prenosenje jednog elektrona je

vezi sa naponom preko relacije Ep = qU , umesto da energiju izrazavamo u dzulima

Dakle, ako ubrzamo elektron potencijalnom razlikom (naponom) od 1 V, on dobija

Enegija koju stice snop protona u akceleratoru u CERN-u iznosi 7 TeV.

Kondenzator je uredjaj kjoi se koristi za skladistenje naelektrisanja. Kondenzatori imaju

Drugim recima, sto je veci napon primenjen na kondenzator, na njegovim oblogama se

odnosno, kapacitivnost je kolicina naelektrisanja koja se uskladisti na kondenzatoru pri

Tabela 10.1: Dielektricna propustljivost i dielektricna otpornost nekih materijala na 20 C

Primetimo takodje da je dielektricna propustljivost vazduha veoma bliska vrednost za

GLAVA 10. ELEKTRICNE

nacin je molekul vode permanentno polarizovan. Cinjenica

P r i m e r. Defibrilator daje 400 J energije pri praznjenju kondenzatora pocetnog

Ukoliko se ovaj izraz podeli zapreminom kondenzatora V , za gustinu energije elektricnog

protok naelektrisanja = elektrina struja

Slika 10.27: Protok naelektrisanja kroz provodnik.

Andre Amper (1775-1836).

GLAVA 10. ELEKTRICNE

povezani sa potrosacem. (b) Sematski

Njihova brzina je naravno manja od brzine svetlosti u vakuumu 3 108 m/s.

u sebi. U slucaju metalnih provodnika, slobodni nosioci naelektrisanja su elektroni. Na slici

Jacina struje je 20,0 A, q = 1, 60 1019 C, poprecni presek zice je S = r2 = 3, 31

Navedene vrednosti preseka zice i jacine struje su uobicajeni u domacinstvima.

Omov zakon za prosta kola

Elektricna struja je za vecinu supstanci direktno proporcionalna naponu koji je primenjen

Slika 10.33: Prosto elektricno kolo se sastoji od baterije, provodnika i otpornika.

Georg Simon Ohm (1787-1854).

Ovakva veza otpornika se naziva redna ili serijska.

Za otpornik datog oblika, otpornost zavisi od vrste materijala od koga je napravljen.

Slika 10.35: Homogeni cilindar duzine L i poprecnog preseka S.

Tabela 10.2: Specificna otpornost raznih materijala na 20 C