VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

TEHNOLOKI POSTUPCI
TEMA: PROJEKTOVANJE GRUPNIH TEHNOLOKIH
POSTUPAKA

Profesor: Aleksandar Rakovi

Nikola Stojanovi

Student:

Broj indeksa:
56/2012

SADRAJ
1.
UVOD............................................................................................
.................. 1
2. CILJEVI I ZADACI PROJEKTOVANJA TEHNOLOKIH
PROCESA......................... 2
2.1. Ciljevi projektovanja tehnolokih
procesa.............................................. 2
2.2. Zadaci projektovanja tehnolokih
procesa............................................. 3
3. METODE PROJEKTOVANJA TEHNOLOKIH
POSTUPAKA.................................3
3.1. Projektovanje uz
ponavljanje...................................................................4
3.2. Projektovanje uz
podeavanje................................................................. 4
3.3. Varijantno
projektovanje......................................................................... 5
3.4. Novo
projektovanje................................................................................
. 6
4. STRUKTURA PROCESA PROJEKTOVANJA
TEHNOLOKIH
POSTUPAKA............................................................................. 8
5. OSNOVNI CILJEVI I POJAM GRUPNIH
TEHNOLOGIJA.................................... 10
5.1. Metoda grupisanja
izradaka...................................................................10
1

5.2. Metodologija grupisanja izradaka i predstavnika

grupa........................13
6.
LITERATURA..................................................................................
................. 15

UVOD
Tehnoloki proces predstavlja skup svih obrada na predmetu
obrade koje se izvode odreenim sredstvima za rad na
odreenom prostoru i uz odreene reime obrade. Elementi
tehnolokog procesa su dogaaji operacija i kontrole. Operacija
je dogaaj u kome se vre fizikalne, hemijske i strukturalne
promene na predmetu rada. To su, npr. zagrevanje za plastinu
deformaciju, uzduna obrada skidanjem strugotine itd.
Operacija je jedini dogaaj tehnolokog i proizvodnog procesa u
kojem se zaista stvara nova vrednost. Ostali dogaaji ovih
procesa su samo pomoni dogaaji i prestavljaju izraz nemoi
nauke i tehnologije da ih eleminie boljim sredstvima za rad i
boljim meusobnim povezivanjem.
Kontrola je dogaaj u kome se proverava da li se je opercijama
dobila promena koja se elela. To su razna merenja dimenzija ,
utvrivanje mehanikih i hemijskih osobina, provera
funkcionisanja, provera meusobnog polaaja delova u jednom
proizvodu, merenje koliine, itd.
2

Tehnoloki proces ne moe da postoji zasebno nego samo u

okviru proizvodnog procesa kao njegov deo. Svaki rad ima svoju
tehnologiju odnosno tehnoloki proces.
Pod sredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva
postavljena na radnom mestu kojaslue za izvoenje odreene
operacije:
tehnoloki sistem, koji prihvata predmet i ostala
sredstva rada i omoguava neophodna kretanja u toku
operacije; sastoji se (slika 1.) iz:
- osnovne radne jedinice (maine ili ureaja), koja ostvaruje
potrebna kretanja i nosi ostale elemente,
- upravljakih komponenti, kojima se naredbe od strane
izvrioca ili raunara zaizvrenje pojedinih radnji prenose
na izvrne organe osnovne radne jedinice,
- ureaja za ulaganje i odlaganje, koji vre dovoenje
predmeta ili alata u
poloaj za stezanje na osnovnoj radnoj jedinici i odvoenje sa
osnovne
radne jedinice,
alati, koji se koriste za izvoenje zahvata na predmetu u
okviru operacije,
pribor, koji se koriste za pozicioniranje i stezanje
predmeta i alata na osnovnu radnu jedinicu.

Slika 1. Osnovni elementi tehnolokog sistema

Osnovni delovi operacije su zahvati. Zahvat predstavlja svaki

zaokrueni poseban prosti proces unutar operacije. Zahvati se
dele na:
- osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije
neposredno vezane za promenu oblika ili stanja predmeta,
pri radu sa jednim alatom (ili blokom alata) i pri
odreenom reimu rada;
- pomone zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji
nisu neposredno vezani za promenu oblika ili stanja
predmeta, ali su neophodni za izvrenje operacije; u ove
zahvate spadaju: ulaganje i odlaganje predmeta ili alata,
pomeranje predmetaili alata u toku operacije itd.
2. CILJEVI I ZADACI PROJEKTOVANJA TEHNOLOKOG
PROCESA
2.1.Ciljevi projektovanja tehnolokog procesa
Ciljevi projektovanja tehnolokog procesa mogu biti:
- uvoenje novog proizvoda u program postojeeg
proizvodnog sistema. Ovo je stalan cilj kod pojedinane i
maloserijske proizvodnje;
- projektovanje u cilju racionalizacije postojee proizvodnje.
Ovo je razvojni cilj proizvodnih sistema sa viim tipovima
proizvodnje i u domenu je najee organizacijskih jedinica
razvoja;
- projektovanje u cilju izgradnje novih proizvodnih sistema.
U realizaciji ovih ciljeva postoje razlike u:
- ogranienjima koja postoje u projektovanju,
- frekvenciji realizacije,
- broju i detaljnosti raspoloivih informacija.

2.2. Zadaci projektovanja tehnolokog procesa

Projektovanje tehnolokog procesa ini iroki skup raznovrsnih
aktivnosti koje se po metodama izvrenja i redosledu mogu
grupisati u sledee podskupove odnosno faze:
- analiza proizvoda,
- izbor poetnog oblika pripremka,
4

- izbor tehnolokih baza ( za mehanike i toplotnomehanike procese),

- utvrivanje tipa proizvodnje,
- definisanje vrste i redosleda operacija,
- definisanje vrste i redosleda kontrole,
- izbor maina i postrojenja za izvravanje operacija i
kontrola,
- izbor alata, pribora i pomagala,
- odreivanje vremena potrebnog za izvravanje operacija i
kontrole,
- odreivanje potrebnog profila izvrilaca i
- formiranje tehnoloke dokumentacije.
Za izvravanje svakog od ovih zadataka vae odreeni principi i
metodologija rada.
3. METODE PROJEKTOVANJA TEHNOLOKIH POSTUPAKA
Pri projektovanju tehnolokih postupaka u praksi se primenjuju
razliite metode, zavisno od karakteristika prisutnih u okviru
preduzea, kao to su:
-

karakteristike programa proizvodnje: koliine predmeta

koje se izrauju, irina asortimana razliitih predmeta
(broja razliitih predmeta), stepen slinosti predmeta u
pogledu oblika, dimenzija i ostalih zahteva itd.
- karakteristike vezane za raspoloive kapacitete: vrsta i
broj razliitih raspoloivih maina u pogonu, nain
upravljanja mainama (konvencionalne ili numeriki
upravljane), mogunosti maina itd.
- karakteristike vezane za organizaciju preduzea: ukupan
stepen razvoja organizacije proizvodnje, stepen uea
pripreme proizvodnje u procesu proizvodnje, nivo
tehnoloke pripreme proizvodnje itd.
Na osnovu analize naina projektovanja tehnolokih postupaka
u velikom broju preduzea, mogu se izdvojiti etiri osnovne
metode: projektovanje uz ponavljanje, projektovanje uz
podeavanje, varijantno projektovanje i novo projektovanje.
Navedene metode su opisane u nastavku.

3.1. Projektovanje uz ponavljanje

Projektovanje uz ponavljanje predstavlja najjednostavniji nain
izrade tehnolokog postupka. Za neki novi tehnoloki postupak
se koristi ve postojei, pri emu je potrebno izvriti samo
formalne izmene vezane za novi predmet, bez izmena podataka
vezanih za sam proces izrade predmeta.Metoda se koristi u
preduzeima u kojima je i inae nivo razrade tehnolokih
postupaka veoma nizak. Izlazni dokument, tj. tehnoloki
postupak za predmet se sastoji najee samo od spiska
operacija koje treba izvesti uz normirana vremena za operacije,
a bez ostalih podataka (sadraja operacije - zahvata, alata,
reima itd.). Tehnoloki postupak ovde prvenstveno ima za cilj
utvrivanje elemenata za kalkulaciju, a osnova za proces izrade
predmeta je konstrukcioni crte predmeta, tako da je reavanje
svih problema vezanih za izradu ostavljeno neposrednim
izvriocima, koji moraju da budu nadproseno osposobljeni.
Karakteristika ove metode je vrlo nizak stepen tehnoloke
pripreme, a sama proizvodnja i nije organizovana kao prava
industrijska proizvodnja. Meutim, veoma esto se ovakav nivo
razrade tehnolokih postupaka sree i u preduzeima koja se na
uspean nain bave pojedinanom proizvodnjom, kao to su
alatnice ili radionice za izradu rezervnih delova, gde se
konstrukciji predmeta pridaje veoma velika panja, a manji je
problem sam proces izrade.

3.2. Projektovanje uz podeavanje

Projektovanje uz podeavanje se primjenjuje kada se radi o
geometrijski i tehnoloki slinim predmetima i svodi se na
izmjenu i prilagoavanje postojeeg tehnolokog postupka.
Projektovanje obuhvata: pronalaenje slinog tehnolokog
postupka, podeavanje redosleda operacija (ako je potrebno),
podeavanje sadraja operacija (najee vrlo malo), izmenu
alata, reima i vremena u okviru pojedinih operacija. Ovo je
esto primenjivan metod, jer znaajno skrauje vreme
tehnoloke pripreme, a ujedno doprinosi tipizaciji
(ujednaenosti) procesa izrade predmeta: isti redosled
operacija, isti ili slian redosled zahvata (sadraja operacije),
uglavnom isti alati, bliski reimi rada. Poto ovdje sutinski
problem predstavlja pronalaenje odgovarajueg, slinog
6

predmeta, radi pojednostavljenja posla preporuljivo je koristiti

klasifikaciju predmeta. U sluaju da se ne pronae slian
predmet, mora se ii na potpuno novo projektovanje (kasnije
opisana metoda).

3.3. Varijantno projektovanje

Kod varijantnog projektovanja koriste se ve postojei
standardni tehnoloki postupci u okviru grupe slinih predmeta
familije (sl.1.1). Kod ove metode podrazumeva se prethodno
razvrstavanje svih predmeta u grupe (familije) po slinosti i
projektovanje grupnog postupka za svaku formiranu grupu. Pri
razvrstavanju predmeta i formiranju grupa slinih predmeta
preporuljivo je koristiti sisteme klasifikacije. Kada se projektuje
tehnoloki postupak za neki konkretan predmet, kao polazni se
koristi grupni postupak, koji vai za grupu kojoj predmet
pripada, a projektovanje se svodi na podeavanje grupnog
postupka prema karakteristikama konkretnog predmeta.
Dobijeni tehnoloki postupak za konkretan predmet predstavlja
u stvari varijantu grupnog postupka. Tehnoloki postupci za
pojedinane predmete, odnosno varijante grupnog postupka, se
projektuju na bazi geometrijskih karakteristika predmeta
(prisutnost odreenih povrina, razlike u dimenzijama, ...), na
bazi tehnolokih karakteristika (tanost, kvalitet povrine,
zahtevi u pogledu naina obrade, ...) ili na bazi organizacionih
karakteristika (broj komada koji treba da se proizvede, veliina
serije, ...).Metoda je pogodna za preduzea iji je program
proizvodnje pogodan za grupisanje, odnosno iji program
proizvodnje ine predmeti koji nemaju velikih razlika u pogledu
oblika, dimenzija itd. Osnovna karakteristika ove metode je da
zahteva teak i dugotrajan posao na poetku: klasifikaciju
predmeta, formiranje grupa slinih predmeta i projektovanje
grupnih postupaka. Ali, nasuprot tome, projektovanje
tehnolokih postupaka za pojedinane predmete je svedeno na
lak i kratkotrajan posao, to je ujedno jedna dobra osobina
metode. Druga dobra osobina metode je zagarantovana
tipizacija (ujednaenost) tehnolokih postupaka za sline
predmete, to je rezultat od velikog znaaja.

3.4. Novo projektovanje

Novo projektovanje se primenjuje ukoliko se prave potpuno novi
tehnoloki postupci, to se deava kada zbog velikih
geometrijskih i tehnolokih razlika u odnosu na ranije izraivane
predmete ne postoji mogunost da se iskoriste ve postojei
tehnoloki postupci. Celokupan sadraj tehnolokog postupka se
odreuje na bazi crtea i uz primenu raspoloivih pomonih
sredstava za projektovanje. U odnosu na prethodne tri metode
projektovanja, proces
projektovanja po ovoj metodi je znatno kompleksniji. U tabeli 1.
prikazane su aktivnosti koje se obavljaju kod novog
projektovanja.

Aktivnosti
Potrebni podaci
Analiza predmeta
- ispitivanje konstrukcione dokumentacije
- razmatranje mogunosti izrade predmeta
Utvrivanje polaznog materijala
- odreivanje polufabrikata
Podaci o materijalima
- odreivanje vrste materijala
- utvrivanje mera sirovog komada
- proraun teine
Odreivanje operacija
Podaci o zahvatima
- odreivanje sadraja rada-potrebnih
Podaci o operacijama
zahvata
- odreivanje redosleda zahvata
- odreivanje naina pozicioniranja i stezanja
predmeta
- razmatranje alternativnih mogunosti
Odreivanje sredstava za rad
Podaci o mainama
- izbor maina
Podaci o priborima
- izbor pribora za pozicioniranje i stezanje
Podaci o alatima
predmeta
8

- izbor alata
Odreivanje elemenata za izvoenje operacija
- odreivanje reima obrade
- odreivanje osnovnih vremena
- odreivanje pomonih vremena,
pripremno-zavrnog vremena i vremena
trajanja operacija
- oblikovanje dokumenata

Podaci o reimima
obrade
Obrasci za proraun
osnovnih vremena
Podaci o pomonim i
pripremno-zavrnim
vremenima

Tabela 1. Aktivnosti pri projektovanju tehnolokih postupaka

Tehnolog koji treba da izradi tehnoloki postupak ispituje na

poetku novog projektovanja konstrukcionu dokumentaciju u
odnosu na opte mogunosti izrade predmeta, a takoe i u
odnosu na zahteve u pogledu potrebne obrade, pri emu ima u
vidu raspoloive mogunosti kapaciteta za obradu u okviru
preduzea.
Eventualne potrebne izmene se izdiskutuju sa konstruktorom i
po potrebi se unesu u konstrukcionu dokumentaciju. Nakon toga
se vri utvrivanje polaznog materijala (vrste materijala i
dimenzija polaznog materijala), pri emu to moe da bude i
aktivnost koju je obavio konstruktor, a tehnolog vri analizu i
prihvatanje odluke konstruktora. Prvi korak stvarnog
projektovanja je odreivanje operacija i sadraja rada u njima zahvata.
U praksi tehnolozi ovaj posao uglavnom obavljaju na dva
naina. Prvi nain je sledei: odmah se, na osnovu iskustva
tehnologa i sagledavanja predmeta kao celine, odrede sve
potrebne operacije sa redosledom izvoenja. Nakon toga se za
svaku operaciju utvruju potrebni zahvati obrade sa redosledom
izvoenja, pri emu se preliminarno izabere i radno mjesto maina (gupa maina) na kojoj e se operacija izvoditi. Ujedno
se odreuje nain pozicioniranja i stezanja predmeta na maini.
Drugi nain je sledei: najpre se predmet rastavi na elementane
povrine od kojih se sastoji.
Zatim se, posmatrajui karakteristike elementarnih povrina
(tip, zahtevi u pogedu kvaliteta), odrede potrebni zahvati
obrade za svaku od njih. Na taj nain se dobija ukupan sadraj
rada koji na predmetu treba izvesti. Nakon toga se, na osnovu
odreenih kriterijuma, utvruju prvenstva izmeu pojedinih
9

zahvata obrade kako bi se dobio redosled njihovog izvoenja.

Na kraju se, opet po odreenim kriterijumima (na primer:
spajanjem zahvata koji redosledno idu jedan za drugim, a mogu
se izvesti na istoj maini uz isto stezanje), vri grupisanje
zahvata u operacije. I pri ovom nainu vodi se rauna o
raspoloivim radnim mestima - mainama za izvoenje
operacija i odreuje nain pozicioniranja i stezanja predmeta na
maini. U sledeem koraku vri se izbor sredstava za rad za sve
operacije: konkretne maine, pribora za pozicioniranje i
stezanje i alata za izvoenje svih zahvata unutar operacija. U
specifinim sluajevima, kada se ne mogu koristiti standardni
pribori i alati, daju se podloge za konstruisanje i izradu
specijalnih pribora i alata. U poslednjem koraku vri se
odreivanje svih neophodnih elemenata za izvoenje operacija:
reima rada za sve zahvate obrade, osnovnih vremena (za sve
zahvate obrade - na osnovu usvojenih reima rada), pomonih
vremena (za pomone zahvate unutar operacije), to u
rezultatu daje ukupno vreme trajanja svake operacije. Takoe,
odreuje se pripremno-zavrno vreme. Na kraju se vri izrada i
tampanje izlaznog dokumenta za proizvodnju - tehnolokog
postupka i tehnolokih karata.
Posebno, za operacije koje se izvode na numeriki upravljanim
mainama, vri se izrada NC programa.Sve nabrojane metode
projektovanja tehnolokih postupaka se u praksi primenjuju, pri
emu neka preduzea primenjuju samo jednu metodu, ali dosta
je est sluaj da se i u okviru istog preduzea primenjuje vie
metoda.
4. Struktura procesa projektovanja tehnolokih
postupaka
Projektovanje tehnolokih postupaka obrade se moe, kako je
prikazano blok dijagramom na slici 2, uslovno podeliti u tri
koraka:
Korak 1: Odreivanje varijante procesa rada,
Korak 2: Odreivanje varijante postupka rada i potrebnih
operacija i
Korak 3:Odreivanje elemenata za izvoenje operacija.

10

Slika2. Koraci pri projektovanju tehnolokih postupaka

U prvom koraku projektant, na osnovu prethodno izvrenih

analiza predmeta, donosi koncepcijsku odluku o vrsti procesa
koje e primeniti da bi se predmet izradio.
U drugom koraku projektant za usvojenu vrstu procesa rada,
odreuje strukturu celokupnog procesa izrade predmeta i sve
potrebne operacije.
U treem koraku projektant reava svaku pojedinanu operaciju:
odreuje strukturu operacije (redosled izvoenja zahvata), bira
ili projektuje radno mesto (tehnoloki sistem) na kom se
operacija izvodi, odreuje potrebne alate, rezime rada i
vremena rada. Aktivnosti koje se obavljaju u pojedinim
koracima projektovanja tehnolokih postupaka prikazane su u
blok dijagramu, datom na slici.

11

12

5. Osnovni ciljevi i pojam grupnih tehnologija

Smanjenje trokova tehnoloke pripreme
Skraenje vremena razvoja alata i ureaja
Uvoenje moderne proizvodne opreme
Pretvaranje niskoserijske u srednjeserijsku ili velikoserijsku
proizvodnju
Odbacivanje neopravdane raznovrsnosti tehnolokih procesa
unifikacijom i grupisanjem
Poveanje efikasnosti procesa obrade primenom obradnih
sistema vee proizvodnosti, planiranje procesa grupne obrade
Smanjenje vremena tehnoloke pripreme za svaki lan
pripreme
Poboljanje konstrukcije primenom tehnolokog klasifikatora
Primenom grupne tehnologije i baza podataka povezati
CAD/CAPP/CAM sisteme.
Odreenoj grupipripadaju svi delovi koji se mogu obraditi na
jednom alatnom stroju, s jednakim parametrima, istim alatima i
priborom
Potreba klasifikacije delova i stvaranja grupa slinih delova sa
unificiranim tehnolokim procesom
Grupna tehnologija ograniena na >>> konstruktivnu i
tehnoloku slinost postupaka obrade, alata, operacije
Delovi sa jednim obradnim procesom >>>obrada na jednom
obradnom sistemu
Grupisanje slinih delova>>> obrada slinim obradnim
procesima (obrada na razliitim obradnim sistemima).
5.1. Metoda grupisanja izradaka
Zavisno od vrsti proizvodnje i strukturi proizvodnog programa,
izradci mogu biti slini ili razliiti to se tie materijala
pripremka, oblika i dimenzija, namene i procesa izrade. Tako
raznolik skup izradaka treba primenom naela i modela grupne
tehnologije tehnoloki usavriti u cilju dobijanja optimalnih
reenja u procesu obrade.
Osnovni princip pri razvoju grupne tehnologije je da slini
izradci se trebaju izraivati slinim proizvodnim postupcima,
odnosno, koristiti iste proizvodne resurse. To znai da
primenom grupne tehnologije postoji mogunost da se u
procesima obrade primeni visokoproizvodna fleksibilna oprema.
Time se i u uslovima maloserijske proizvodnje, primenom
13

fleksibilne opreme, grupisanjem poveava tehnoloka serijnost

proizvodnje.
Grupna obrada znai obradu grupe izradaka koji koriste
jednaku pripremu obradnog sistema i jednaku obradu povrina.
Najvaniji kriterijumi grupne tehnologije su kriterijumi po kojima
se provodi grupisanje. Glavni problem pri prelasku s
pojedinanog PTP na grupno PTP je grupisanje izradaka to se
moe postii primenom jedne od etiri metode :
a) Metoda klasifikacije i kodiranja
Klasifikacijska metoda grupie pozicije u familije pozicija
temeljeno njihovim design znaajkama. Postoje dve varijante
klasifikacijske metode:
vizualna metoda,
metoda kodiranja.
Vizualna metoda je sistemska procedura gdje se pozicije
grupiu s obzirom na njihove slinosti geometrijskog oblika
pozicija. Grupisanje pozicija upotrebom vizuelne metode je
zavisno o linim prednostima. Stoga, metoda se upotrebljiva u
sluajevima kada je broj pozicija ogranien.
U metodu kodiranja, delovi se klasifikuju na bazi sledeih
osobina:
1. geometrijski oblik i sloenost,
2. dimenzije,
3. vrsta materijala,
4. oblik pripremka,
5 zahtevana preciznost zavrne obrade.
Upotrebom sistema kodiranja, svakom delu se pridruuje
numeriki ili alfabetski kod (klasifikacijski broj) koji ga stavlja u
grupu izradaka sa istim ili slinim klasifikacijskim brojem.
Metoda je pogodna za primenu raunala i kod postojanja
klasifikatora nudi kratko vreme implementacije.
Svaki broj koda predstavlja poloaj pozicije. Primenjeni sistem
kodiranja razlikuje se s obzirom na dubinu pokrivanja
prethodnih pet osobina. Primer, sistema kodiranja moe
osigurati vie informacija o obliku i dimenzijama pozicije dok
drugi moe naglasiti preciznost pozicije. Postoje tri osnovna tipa
sistema kodiranja:
14

1. monokodni,
2. polikodni,
3. hibridni.
Monokodno kodiranje Funkcije svake pozicije imaju niz
funkcija koje korespondiraju sa svakim vorom stabla te se tako
generie kod pozicije. Kako monokodni sistem ima strukturu
stabla, cifra odabrana u odreenom voru zavisi od cifri
u prethodnom voru. Kako bi u potpunosti razumeli
reprezentaciju pozicije monokodom, potrebne su sve cifre. Za
dati deo veliina monokoda je bitno kraa u odnosu na ostale
sisteme kodiranja.
b) Empirijska metoda
Zasnovana na analizi konstrukcijske i tehnoloke dokumentacije
izradka. Nakon toga, projektant PTP odluuje o grupiranju, to
se provodi u dva koraka:
- proizvodni program se raspodeljuje u nekoliko grupa tako
da se obrada svake grupe moe obaviti na jednom
obradnom sistemu,
- svaka grupa dobijena u prvom koraku dalje se
raspodeljuje na manje grupe sa veim stepenom
tehnoloke sloenosti. Prvo se izdvoje izradci koji se mogu
obraivati na linijskim jedno i viepredmetnim obradnim
sistemima.
c) Metoda proizvodnog toka
Koristi tehnoloke procese i hodograme obrade kao podloge za
grupisanje. Temeljem njih oblikuju se liste izradaka za svaku
vrstu proizvodne opreme.
- izruuje se ona vrsta opreme gde je najmanji broj
izradaka .
- dalje se svaka grupa proverava na mogunost rastavljanja.
- ispita se mogunost spajanja podrupa u grupe odreene
veliine.
d) Proizvodna metoda

15

Proces grupisanja obavlja se na temelju tehnolokih,

proizvodnih, organizacijskih i ekonomskih faktora.
e) Cluster analiza
Primenjuje postupak opisa skupa objekata vrednostima
odreenog broja obeleja. Nakon toga odabranim algoritmom se
izvodi deljenje u vei ili manji broj grupa tako da se unutar
svake grupe postigne homogenost s obzirom na jednu ili vie
vrednosti obeleja.

5.2. Metodologija grupisanja izradaka i predstavnika

grupa
Grupna tehnologija zasniva se na klasifikaciji izradaka i
kreiranju grupa izradaka koji koriste maine istog tipa, jednakih
podeavanja, jednake grupe, nestandardne alate konstruisane
po naelima grupne tehnologije i osnovnih standardnih
elemenata.
Postupci grupisanja mogu se izvesti na osnovu:
- vrste obrade (grupna tehnologija),
- redosleda operacija (tipska tehnologija),
- kombinacije redosleda i vrste obrade.
Metodologija grupisanja se moe izvesti:
- grupisanje slinih izradaka koji e se obraivati na jednom
tipu maine (slika 3.)

16

Slika 3. Obrada na istoj maini - grupisanje

- grupisanje u grupe kada svi lanovi odreene grupe

prolaze kroz sve grupne operacije planiranog grupnog
tehnolokog procesa (slika3.1a)

Slika 3.1a Grupne operacije

17

ili samo kroz odreene grupe i pojedinane operacije (slika

3.1b)

Slika 3.1b Pojedinane operacije

-

sjedinjavanje izradaka iz nekoliko grupa koji imaju

zajedniki tehnoloki tok to ima za posledicu mogunost
obrade na grupnim viepredmetnim linijama.

Literatura
1. Dr.Safet Brdarevi PROJEKTOVANJE FABRIKA ( PROJEKTOVANJE
PROIZVODNIH SISTEMA),
2.http://www.scribd.com/doc/51270581/5/Varijantno-projektovanje
Predavanja iz predmeta OBRADNE TEHNOLOGIJE ( Radni
materijal),
3. PROJEKTIRANJE GRUPNIH TEHNOLOKIH POSTUPAKA
ptp.fsb.hr/.../7%20GRUPNE%20TEHNOLOGIJE%20PTP/GRUPNO%20PTP.htm,

4. Jurkovid, M., Tufekid, D., Tehnoloki procesi Projektiranje i

modeliranje, Mainski fakultet, ISBN 9958-609-03-7, Tuzla,
2000.

18

19