DRAVINA i PRITEANJE (possessio i detentio)

za razliku od drugih pravnih instituta koji se sastoje iskljuivo od

ovlaenja, dravina i priteanja imaju faktiki i pravni element :
faktiki element -

faktika vlast i faktiko stanje

pravni element (ovlaenja) pravo na dravinu/priteanje,

pravo iskljuenja svih treih od dodira sa stvari, pravo na zatitu
dravine/priteanja
Za postojanje dravine neophodan je jedan od dva faktika
elementa, dok pravni elementi mogu (svi ili neki od njih), ali ne moraju
postojati!
-

objekat je uvek stvar;

su neodredjeni pravni pojmovi to znai da ih nije mogue
definisati na klasian nain (tako to se odredi kojoj vrsti pripadaju, pa onda
nai osobinu koja ih ini posebnim u okviru te vrste), ve se konkretizuju kroz
tipine sluajeve ivotne situacije koje podvodimo ili pod pravni reim
dravine ili priteanja;

Tipini sluajevi dravine:

-

neposredni dodir sa stvari (aprehenzija)

aktuelna mogunost da se dodje u neposredan dodir sa stvari
privremena nemogunost da se dodje u neposredan dodir sa stvari
(stvar je zagubljena)
ako iz okolnosti sluaja proizilazi da je neko uspostavio odredjeno
stanje stvari (da je sproveo svoju volju na stvari) i takvo stanje
opstaje, to ukazuje na dravinu
kada neko drugome zapoveda ta da radi sa stvari
kada neko drugome prepusti da bude u neposrednom dodiru sa
stvari
dralac je i ono lice koje svoju volju sprovodi preko zakonskog
zastupnika (deca, lica nesposobna za rasudjivanje...)
naslednik postaje draoc u momentu smrti ostavioca

Tipini sluajevi priteanja:

-

pritealac postupa po tudjim uputstvima

pritealac je onaj koji zapoveda drugome ta da radi sa stvari, ako
to ini u svojstvu staraoca (kada se stara o drugome)

pritealac je onaj koji se ponaa prema stvari na odredjeni nain iz

iste usunosti prema nekome (pomo prijatelju pri selidbi)
pritealac je onaj kome je iz proste uslunosti omogueno da ini
neto sa nekom stvari

Ovi sluajevi su razvrstani u primere dravine ili priteanja shodno

interesu da sa ne neke primeni pravni reim koji vai za dravinu ili onaj
koji vai za priteanje! Upravo se po pravnim reimima pravi razlika
izmedju ova dva instituta.
Koncepcije dravine:
1. Rimska (subjektivna, klasina) koncepcija
Potie iz klasinog doba; nastala je u rimskom pravu.
Subjektiva je zbog toga to se volja(animus) subjektivni
elemenat javlja u definiciji. U poetku je postojala samo svojinska
dravina = corpus + animus dominii=possessio dakle dralac je
bio samo onaj ko je stvar drao (corpus) sa voljom da se prema njoj
ponaa kao da je vlasnik (animus dominii). Svi ostali su bili priteaoci
= corpus + animus detentionis = detentio drali su stvar sa
voljom da je dre kao tudju.
Samo dralac ima pravo na sudsku zatitu! Kako je postojao samo
jedan dralac, a svi ostali su bili priteaoci, to je znailo da su
priteaoci mogli da ostvare sudsku zatitu samo posredno preko
draoca. To se pokazalo nepraktinim kada su odredjena prava u
pitanju. Zato je pretor uveo kvazi dravinu tj. quazi possessio =
corpus + animus(volja da se na tudjoj stvari vri neko ue
pravo od svojine kao svoje). Pretor je ovo uveo u svega nekoliko
sluajeva (plodouivanje, sekvestar, zaloga, slubenosti).
Danas se u Austriji, Francuskoj, Belgiji... primenjuje razvijena rimska
koncepcija dravine. To znai da je pojam quazi possessio proiren na
sva prava koja daju ovalenje da se na tudjoj stvari vri neko
pravo kao svoje!
2. Nemaka (moderna, objektivna) koncepcja
Nastala je u Nemakoj u XIX veku.
Objektivna jer se pri definisanju ne pominje volja tj. subjektivni
element.

Ima 5 vrsta dravine, a van toga je priteanje.

Pored ovih 5 vrsta dravine postoje i oodredjena svojstva iste.

Vrste dravine:

svojinska dravina (dravina stvari)

neposredna dravina
upotrebna dravina (dravina prava)
posredna dravina
dunika dravina (dravina obaveze)
Kriterijum podele kod prva tri pojavna oblika je sadrina
ponaanja! Ako ponaanje draoca odgovara ponaanju
vlasnika onda je to svojinska dravina. Ako ponaanje draoca
odgovara ponaanju titulara nekog prava na stvari koje nije
svojina, onda je to dravina prava. Ako se dralac ponaa kao da u
pogledu stvari ima neku obavezu, onda je to dravina obaveze.
Bez obzira na naziv, objekat draivne je uvek stvar!!! Naziv ukazuje na
sadrinu ponaanja prema stvari!!! Nije bitno da li zaista postoji pravo
ili obaveza ija se sadrina vri, bitna je sadrina ponaanja!!!
Dejstva podele: npr. Odrajem se moe stei ono pravo na stvari, iju
sadrinu je dralac vrio. Dakle koje e se pravo stei zavisi od
sadrine ponaanja!
Kriterijum podele kod druga dva pojavna oblika je bliskost draoca
i stvari! Neposredni dralac je onaj koji je u neposrednom dodiru
sa stvari, ali i kada je to neko drugi, dralac e biti neposredan,
ako je taj drugi pritealac. Posredni dralac je onaj koji dravinu
vri preko neposrednog.
Uvek postoji jedan neposredan dralac dok teoretski moe postojati
neogranien broj posrednih dralaca!

Nikada nije dovoljno rei da je neko dralac. Uvek se mora

odrediti kakav je to dralac po vrsti dravine!!! (Vidite grafik) Svako je
dralac neke vrste dravine!!!
Kod nas je do donoenja Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa
1980. godine, vaila rimska koncepcija usvojena Srpskim gradjanskim
zakonikom 1844. Od 1980. vai nemaka koncepcija dravine.

Svojstva dravine
-

3 para svojstava:
a) zakonita i nezakonita dravina Zakonit je onaj dralac koji
svoju dravinu zasniva na punovanom pravnom osnovu
podesnom za sticanje onog prava iju sadrinu dralac
vri.
Pravni osnov moe biti: pravni posao, sudska praksa, upravni akt,
zakon
b) prava (ispravna) i manljiva (neispravna) dravina Manljiv
je onaj dralac koji je sravinu stekao prevarom, silom,
pretnjom, prinudom, potajno. Dakle, u pitanju je nain
sticanja!
c) savesna i nesavesna dravina Savestan je onaj dralac koji
nije znao, niti je mogao znati da nema pravo iju sadrinu
vri.
Savesnost je injenino pitanje iako moda lii na pitanje
morala. Savesnost se pretpostavlja, tako da je teret
dokazivanja na onome koji tvrdi suprotno. Ispravnost i
zakonitost se ne pretpostavljaju, ve se dokazuju.

Svaki dralac moe da bude ili zakonit ili nezakonit, ili pravi ili manljiv,
ali osim to moe biti savestan ili nesavestan, on ne mora biti nijedno
od ta dva! Savesnost je bitna samo kod draoca koji nema pravo
iju sadrinu vri!!!

Mogue su sve kombinacije svojstava dravine medjusobno!

Mogue su sve kombinacije svojstava i vrsta dravine!
Postoji veliki broj pravnih praznina kada je re o savesnosti:
-

Pitanje savesnosti kod rokova za odraj da li je potrebna ista

savesnost u asu pribavljanja stvari i nakon tog momenta?
1* U asu pribavljanja potrebno je da dralac ne zna i da nije
mogao znati, a posle toga je dovoljno da ne zna. injenica da je
mogao znati posle pribavljanja ga ne ini savesnim. Argument za
ovaj stav je da nije opravdano oekivati od draoca da sve vreme
odraja istrauje da li je savestan. ALI:
2* Ali onaj koji stie odraj i ne zna da to ini! Norme o odraju nisu
norme koje nalau ponaanje. To su norme o stanju. Zato nije
opravdano razdvajati savesnost na pre i posle pribavljanja dravine
na stvari.

Pitanje savesnosti kod pravnih lica1* Pravno lice je savesno ako je savestan njegov organ koji ga
zastupa.
2* Organi zakljuuju pravne poslove (za njih je neophodna poslovna
sposobnost), a dravina nije pravni posao i nju moe imati i
poslovno nesposobno lice. Dakle, treba je vezati za bilo koji organ
koji zna ili bi mogao znati.

Pitanje savesnosti kod kolegijalnih organa

1* Samo ako su svi lanovi organa zanli ili mogli znati, postoji
nesavesnost.
2* Ako je i jedan znao ili mogao znati, postoji nesavesnost.
3* Princip veine, tj. ako je veina lanova organa zanala ili mogla
znati, postoji nesavesnost.

Ako je dravina pribavljena posredstvom zstupnika

1* Da bi dravina bila savesna potrebno je da su obojca savesni.

2* Potrebna je savesnost jednog od njih dvojce (draoca ili

zastupnika). Pa postoje i razliita shvatanja o tome koji od njih
dvojce mora biti savestan.