STERILIZACIJA KAO ZLATNI STANDARD

SPREAVANJA INTRAHOSPITALNIH INFEKCIJA

Sterilizacija je osnovni metod asepse kojim se postie potpuno

unitavanje svih ivih oblika mikroorganizama (patogeni, apatogeni i
njihove spore). To je profilaktika mera kojom se spreava unoenje
infekcije u organizam predmetima koji dolaze u kontakt sa krvlju
(instrumenti, zavojni materijal, gumene rukavice, tenosti) ili tkivima
ispod nivoa epiderma.

Usled
injenice
da
u
ivotu
nita nije
apsolutno,
tako i mi
ne
moemo
tvrditi da
su
nam
poznate
sve vrste
mikroorganizama,a shodno toj injenici,nismo u mogunosti obezbediti
adekvatne podloge na kojima bi se mogli kultivisati,uslovno
reeno,nepoznate vrste mikroorganizama.
Analogno ovoj injenici,1971 godine Bruch i Bruch predlau da se
upotrebljava definicija prema kojoj je sterilizacija proces kojim se ivi
mikroorganizmi unitavaju do te mere da se na raspoloivim
podlogama za kultivisanje ne mogu dokazati,tj.da na raspoloivim
podlogama mikroorganizmi ne rastu.
Za sterilizaciju materijala koji se koristi u medicinske i farmaceutske
svrhe,moe se koristiti definicija po kojoj je to postupak kojim se
garantuje da u konanom ishodu (nakon ciklusa sterilizacije) nee
preiveti vie od jednog mikroorganizma na jedan milion sterilisanih
proizvoda,tj.jedan mikroorganizam moze biti prisutan samo na jednom
predmetu od milion ukupno sterilisanih. Drugim reima,neki se
predmet moe smatrati sterilnim ako je verovatnoa prisutnih ivih
mikroorganizama manja od 1:1.000.000.
Cilj sterilizacije jeste osigurati potpunu odsutnost ivih organizama.
ORGANIZACIJA JEDINICE ZA STERILIZACIJU

 Centralna sterilizacija je radna jedinica koja osigurava sterilni

materijal i pribor za celu bolnicu.
Organizacijom centralne jedinice za sterilizaciju smanjuje se broj
aparata i osoblja koje provodi sterilizaciju i ima dobar nadzor nad
njenim provoenjem.
Jedinice za sterilizaciju po pravilu su graevinski podeljene u tri
zone neisto, isto i sterilno.
Temperaturu u svim prostorima trebalo bi odravati izmeu 18 i
22 C, relativnu vlanost izmeu 35 i 70%, a strujanje vazduha
usmeriti od istih prema relativno neistim prostorijama.
Kvalitet rada u tim jedinicama osigurava kvalifikovano osoblje,
sprovoenjem standardnih postupaka, nezavisno od vrste
aparata koju poseduju.
Postupak:
Nakon upotrebe pribora sa odeljenja (instrumente, rukavice,
nastavci, sonde) doneti u jedinicu za sterilizaciju
pribor primiti u zoni za neisto (obino je oznaena crvenom
bojom)
provesti mehaniko ienje, dezinfekciju, ispiranje i suenje.
Runo
ienje
kontaminiranih
predmeta
moe
izloiti
zdravstveno osoblje patogenim mikroorganizmima koje se
prenosi krvlju i drugim tetnim mikroorganizmima, te bi ga
trebalo izbegavati. Za ienje treba upotrebljavati aparate za
ultrazvuno ienje, aparate za pranje posua, aparate za
pranje dekontaminaciju ili perae sterilizatore.
isti pribor premestiti u zonu za isto (obino je oznaena plavom
bojom), primiti isto i suvo rublje iz perionice
ispitati ispravnost svakog predmeta
sloiti instrumente u setove
staviti hemijske indikatore za kontrolu seta
umotati setove i pojedine predmete
staviti indikatore za kontrolisanje sterilizacije i naznaiti datum i
vrieme sterilizacije
umotane setove i pojedinani pribor staviti u korpe
korpe staviti u sterilizator i ukljuiti odgovarajui program
nakon zavrene sterilizacije iskljuiti sterilizator
ohladiti i isprazniti sterilizator, a sterilni materijal premestiti u
zonu za sterilno (obino je oznaena zelenom bojom)
indikatore za bioloki nadzor sterilizacije pregledati u jedinici za
sterilizaciju ili poslati u mikrobioloku laboratoriju
svaku sterilizaciju dokumentovati (datum, vreme, tehnike
parametre, hemijske pokazatelje ispravnosti sterilizacije)
sterilan materijal i pribor dostaviti na odelenja (idealno nakon
bioloke provere).

ienje
ienje podrazumeva uklanjanje neistoa ili bilo kojeg drugog
neeljenog materijala (krv, ostatke hrane, itd.) na povrinama i
predmetima. ienjem se uklanjaju vidljive neistoe. ienje, pored
estetske i psiholoke uloge, ima zadatak mehanikog uklanjanja
mikroorganizama, ili im moe uskratiti izvor hranjivih materija. Broj
mikroorganizama (bioloka kontaminacija) moe se znaajno smanjiti
temeljnim ienjem (50-90 %). Za efikasno ienje presudni su
efikasnost hemijskih sredstava, mehanika sila, vreme i temperatura.
Vanost ienja medicinskih pomagala:

Uklanjanje vidljive praine i prljavtine;

Uklanjanje plodnog tla za preivljavanje mikroorganizama;
Smanjenje biolokog tereta;
Zatita od korozije;
Obezbeivanje sigurnijeg slobodnog kretanja opreme
materijala.

Lina zatita tokom ienja

Medicinska pomagala koja su koriena u operacionoj sali mogu biti
veoma kontaminirana mikroorganizmima kada stignu na odeljenje za
ienje.Zato se ienje smatra najopasnijom fazom sterilizacije.U
cilju smanjenja rizika bitno je da se preduzmu mere predostronosti
kako bi se osiguralo bezbedno rukovanje tokom procesa ienja.
Prvi veliki princip je da se ogranii dodir sa materijalima to je vie
mogue.Zato se maina za ienje preporuuje kad god je to mogue.
Za zatitu tokom runog ienja dostupno je niz materijala:
Rukavice
Napomena: ak i kada se nose debele rukavice,treba paziti kako bi se
spreile povrede iglom ili posekotine prilikom pranja otrih delova!U
sluaju povrede treba slediti protokol za povrede, propisan u
bolnici/objektu. Kod ribanja osigurati da prskanje bude dalje od tela
(pokreti od vas).Takoe se moe uraditi ribanje pod vodom.

Plastina kecelja
Spreava da vlaga
doe u dodir
sa odeom.
Maska za
usta,vizir,naoare i
kapa
Maska zatiuje od
udisanja prskanja ili
kapljica
aerosola.Vizir ili
naoare zatiuju
oi.

Zaklon protiv prskanja

Zaklon protiv prskanja iznad sudopere (bazena) za ienje se moe
koristiti kako bi se spreilo prskanje u oi, usta i nos.To smanjuje

potrebu za noenjem vizira i/ili maske te tako prua vie udobnosti za

disanje.
Zaklon bi trebao da se pomera polako i da prui jasan pogled na
materijale koji se iste.
Pakovanje
Medicinski instrumenti i pribor, koji moraju biti sterilni za primenu na bolesniku,
moraju se sterilisati posebno spakovani.

Pakovan titi od vlage, praine i kontaminacije mikroorganizmima.

Ono obezbeuje sterilnost od vremena kad je odreeni predmet
izvaen iz sterilizatora, kroz vreme skla-ditenja sve do trenutka
korienja.
Nasuprot tome, predmeti koji nisu spakovani ,a sterilisani su,gube
sterilnost odmah nakon vaenja iz sterilizatora i onda samo mogu biti
oznaeni kao predmeti sa niskom mikrobnom kontaminacijom". U
nekim je situacijama u praksi to prihvatljivo (npr. odreeni instrumenti
u stomatologiji).
Posebna panja mora se obratiti na sledee elemente:
Masu, spoljanji oblik, otre ivice ili delove instrumenata i pribora koji tre
Moguu osetljivosti instrumenata i pribora na oteenja (zaglavljivanje, uvrtanje,
zbijanje, pritiskanje, udaranje)
Sastav za pakovanje ne sme tetno uticati na efikasnost postupka sterilizacije
Sterilnost se mora sauvati tokom transporta i skladitenja do trenutka korienja
Instrumenti i pribor moraju biti tako pakovani da se mogu izvaditi iz pakovanja
(ambalae) u trenutku upotrebe bez kontaminacije. Sadraj odreenog paketa
moe se primeniti samo na jednom pacijentu i to u istom zahvatu, a sve to ostane
smatra se nesterilnim.
Vrstu, sastav i veliinu svakog paketa treba dokumentovati, a svaki predmet koji se
sterilie mora biti specificiran i sadran u listi za pakovanje.

abloni (liste za pakovanje) moraju biti izraeni za svaki set

Proizvoa materijala za pakovanje (ambalae) mora dati uputstvo kako se odreeni
materijal za pakovanje ili ambalaa koriste. Na primer, za koju je vrstu sterilizacije
prikladan, na kojoj se temperaturi zavaruje, kako se kontejner za sterilizaciju isti, itd.
Samo ako se potuju sve navedene pojedinosti moe se garantovati da e materijal za
pakovanje biti prikladan za odreenu svrhu (npr. zatita od ponovnog prljanja, sterilnost
unutar pakovanja, itd).
Liste za pakovanje sastavljaju odgovorne osobe sa odeljenja, koje imaju potrebnu
strunost. Osoblje zadueno za pakovanje instrumenata i pribora mora se
pridravati sadraja lista za pakovanje. Ako postoji bilo kakav problem
da se to uini, kvalifikovani lan osoblja mora proceniti situaciju pre
nego to se nastavi s pakovanjem.

Vrste pakovanja
Sistem mikrobne barijere prua zatitu od mikroorganizama i odrava sterilnost
proizvoda do trenutka upotrebe. Sistem mikrobne barijere podrazumeva minimalne
zahteve koji e osigurati navedene potrebe:

 Omoguiti sterilizaciju
Osigurati barijeru za mikroorganizme
Omoguiti odravanje sterilnosti.
Primeri oblikovanja mikrobne barijere:
Viekratni kontejneri
Papir, transparentne vreice i rolne. To su samo sastavni delovi mikrobne barijere
pre nego to se ispune i konano zatvore ili zavare.
Vrste sistema mikrobnih barijera
Sistem vrste mikrobne barijere (tvrdo pakovanje)
Sistem meke mikrobne barijere (meko pakovanje)

Vieslojno pakovanje omoguava veu sigurnost jer se slojevi mogu

postupno odstraniti (prvo spoljanji, a posle unutranji). Ovaj nain
pakovanja titi od bilo kakve kontaminacije (estice praine,
mikroorganizmi) unutranjeg sloja.
Treba paziti da estice praine koje su se oslobodile u vazduh prilikom
otvaranja ne padnu na sterilni materijal. Zbog toga se materijal mora

drati na sigurnoj udaljenosti. Spoljanje pakovanje ujedno titi unutranje

od moguih mikro oteenja. Vieslojno pakovanje e biti korisno samo
ako se na ispravan nain primenjuje metoda postupnog otvaranja
(aseptini uslovi). Treba izbegavati pakovanje u previe slojeva (npr.
zajedniko umotavanje vie paketa) jer e vieslojno pakovanje ometati
prodor sterilizacionog sredstva .
Odreeni broj sterilnih instrumenata i pribora potrebnih za jednog
pacijenta, kad god je to mogue, a i zbog higijenskih razloga, trebalo bi se
pakovati u jedan paket ili set. Paket se smatra korienim onog asa kad
se otvori i ne moe se ponovo koristiti ili skladititi. Ne rade se nikakve
zalihe u zajednikom pakovanju za nekoliko pacijenata niti se jedno
pakovanje moe koristiti viekratno za istog pacijenta.

METODE STERILIZACIJE
Sterilizacija toplotom (toplotna sterilizacija termostabilnih
materijala):
Sterilizacija suvom toplotom
Sterilizacija vlanom toplotom
Hladna sterilizacija sterilizacija hemijskim sredstvima (termolabilni
materijal):
sterilizacija etilen-oksidom
sterilizacija tabletama formaldehida
sterilizacija potapanjem u antiseptike koji imaju germicidnu
mo
sterilizacija jonizacijom
sterilizacija gama-zracima
plazma sterilizacija
STERILIZACIJA TOPLOTOM
najbolji i najpristupaniji postupak za unitavanje mikroorganizama.
Toplota uzrokuje koagulaciju belanevina i inaktivaciju fermenata
vanih za ivot mikroorganizama.
Sterilizacija toplotom zavisi od:
vrste toplote i posrednika
visine temperature
duine trajanja sterilizacije
sposobnosti penetracije sterilizirajueg sredstva
otpornosti mikroorganizma.
Sterilizacija suvom toplotom
Vazduh manje delotvoran za odravanje i prenos energije od vode.
Budui da je vru vazduh manje delotvoran od pare, za sterilizaciju suvom
toplotom potrebne su vie temperature i due vreme izlaganja.

Sterilizacija se vri u posebnim aparatima STERILIZATORIMA i to na taj

nain da se vazduh zagreva elektrinom energijom do eljenog stepena
i eljene duine trajanja. Bitno je znati ta se moe sterilisirati tom
metodom i koji je postupak sterilisanja.
Jedan od naina sterilizacije toplotom je delovanje visoko zagrejanog
vazduha na instrumente u toku odreenog vremenskog perioda. Na
ovaj nain, zbog temperatura koje su potrebne da bi se uspeno
ostvario zadatak sterilizacije, mogu biti sterilisati samo metalni i
stakleni predmeti. Ostali predmeti koje obraujemo za ponovnu
upotrebu nisu u stanju da podnesu te temperature , a da ne budu
veoma oteeni ili ak uniteni.
Suvim vazduhom steriliu se predmeti koji podnose visoku
temperaturu stakleni i metalni predmeti (instrumenti hirurki
noevi, makaze, pincete; brizgalice, igle).
Suva toplota ne deluje korozivno i ne oteuje predmete koji se
steriliu.
Zavojni materijali, rublje, gumeni predmeti (gumene rukavice) ne
mogu se sterilisati suvom toplotom.
Suvom toplotom sterilie se u posebnim aparatima
sterilizatorima na suvi vazduh razliitih veliina i oblika.
Rukovanje aparatom je jednostavno, sterilizacija uspena ako
potujemo sva pravila u pripremi materijala za sterilizaciju, ako
postignemo odgovarajuu temperaturu (180 C) i odravamo je
tokom jednog sata.
Niz postupaka za sterilizaciju suvim vrelim vazduhom
1) Nakon zavrene operacije upotrebljene instrumente sakupiti i
staviti na metalnu reetku i odneti u prostor za pranje
instrumenata.
2) Dekontaminirati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo.
3) Sve instrumente koji se sastoje iz vie delova rasklopiti i dobro
oprati u mlakoj vodi i deterdentu. Za pranje koristiti meku etku.
Upotreba deterdenta je bitna, jer voda sama nije u stanju da
ukloni belanevine i masne materije. Za vreme pranja predmeti
se dre pod vodom da bi se izbeglo prskanje.
4) Instrumente isprati pod mlazom tekue, iste vode i posuiti.
5) Instrumenti se ili poredaju na reetku sterilizatora ili rasporede
na posebne tasove (obino kao set za jednu operaciju). iste i
suve predmete sloiti prema vrsti ili u setove za odreeni zahvat
u metalne ili staklene kutije (kasete).
6) Staviti indikatorske trake za kontrolisnje uspenosti sterilizacije
hemijski indikator.

7) Otvorene kasete i poklopci (unutranja strana okrenuta prema

gore u sterilizatoru)
8) Zatvoriti sterilizator
9) Ukljuiti sterilizator. Od trenutka postizanja eljene temperature
meriti vreme sterilizacije:

Temperatura
Temperatura
Temperatura
Temperatura

od
od
od
od

170
160
150
140

C
C
C
C

=
=
=
=

1 sat
2 sata
2,5 sat
3 sata

10)
Po isteku vremena predvienog za sterilizaciju potrebno je
ostaviti sterilizator i instrumente da se ohlade. To vreme moe
biti i nekoliko sati , to ovaj metod ne ini metodom izbora u
svakodnevnom radu.
11)

Izvaditi i zatvoriti kutije sa sterilisanim materijalom

12)

Pregledati indikator traku (proveravanje promene boje).

Jedan od nedostataka ove metode sterilizacije je to suva toplota

oteuje otre instrumente te se zato ne preporuuje korienje
temperature vie od 160 C.

Sterilizacija
vodenom parom pod
pritiskom
Sterilizacija
vodenom parom
pod pritiskom je
najei
i
najpouzdaniji
nain
sterilizacije
instrumenata
i
drugih predmeta
u zdravstvenim
ustanovama. Obavlja se u aparatima koji se zovu autoklavi, a za njeno
izvoenje neophodna je voda, odreena temperatura i pritisak, tokom
propisanog vremena. Primenjuje se u bolnikim ustanovama.
Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom je gotovo najea metoda
koja se danas koristi u zdravstvenim ustanovama jer je:
mogue sterilisati instrumente, operacioni ve, gumu, tenosti,

 krai je proces sterilizacije to nam omoguava bru cirkulaciju

instrumenata,
pouzdana je i sigurna, bez tetnog delovanja na okolinu, sa
velikom prodornom moi.
Autoklavi su razliitog oblika i veliine, a svi rade po istim osnovnim
naelima. Temperatura vodene pare proporcionalna je visini pritiska u
autoklavu.
Zavisno od vrste materijala koji se sterilie:
temperatura u autoklavu kree se izmeu 126 i 138 C,
pritisak izmeu 1,5 i 2,5 bara,
vreme sterilizacije je od tri do 30 minuta.
Vlanim vazduhom steriliu se tekstil (ogrtai, aravi, komprese,
pelene, zavojni materijal), metalni predmeti (instrumenti), gumeni
predmeti (rukavice, sonde, nastavci) i stakleni predmeti, a ne steriliu
se ulja, masti i praci.

Niz postupaka za
sterilizaciju vodenom
parom pod pritiskom:
1. Nakon
zavrene
operacije
upotrebljene
instrumente

sakupiti i staviti na vrstu metalnu reetku i odneti u prostor za pranje

instrumenata.
2. Dekontaminisati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo.
3. Sve predmete koji se sastoje iz vie delova rasklopiti i dobro oprati u
mlakoj vodi i deterdentu. Za pranje koristiti meku etku. Upotreba
deterdenta je bitna, jer voda sama nije u stanju da ukloni belanevine
i masne materije. Za vreme pranja predmeti se dre pod vodom da bi
se izbeglo prskanje.
4. Instrumente isprati pod mlazom tekue, iste vode i posuiti.
5. Zapakovati instrumente na pravilan nain:
Umotavanjem setova i instrumenata u 4 sloja tkanine,
specijalnim postupkom uvijanja.
Pakovanjem u metalne kasete sa pamunim filterima.
Pakovanjem u metalne kasete sa pamunim filterima, ili u
havana papir.
U specijalne kese koje na sebi imaju indikator trake za kontrolu
sterilizacije.
U doboe (za pakovanje operacionog vea, za instrumente se
retko koriste).
a) Preporuuje se veliina paketa 303060 cm ili najvie 6
kg suvog rublja
b) Kao materijali za pakovanje koriste se kraft-papir, muslin
(gustoe 140 niti), netkani omotai i papirnoplastini
omota.
c) Predmete treba umotati u dva sloja papira ili netkanog
materijala. Ako se primenjuju jednostruko uvijeni sterilni
omoti, njihov se sadraj pri otvaranju moe kontaminirati
doticanjem sa spoljanjom povrinom.
6. Rasporediti spakovane instrumente u unutranju komoru autoklava
na taj nain da se omogui slobodna cirkulacija pare i prodiranje iste do
svih predmeta u autoklavu.
7. Vreme sterilizacije je odreeno vrstom materijala koji se sterilie kao
i zadatim parametrima pritiska i temperature (svaki pritisak ima svoju,
odgovarajuu tempe-raturu).
8. Pakovanja ostaju po zavrenom procesu sterilizacije u autoklavu oko
30 minuta. To je vreme potrebno da se pakovanja potpuno osue, jer
ukoliko bi se izvadila vlana, bila bi mogua kontaminacija predmeta iz
okoline.
9. Pravilno uskladititi sterilisane instrumente. Smatraju se sterilnim 72
sata nakon sterilizacije, ako se u tom periodu ne iskoriste, moraju se
ponovo sterilisati.

10. Sterilni materijali koji se prenose do operacionih sala i drugih

prostora u bolnici moraju imati dodatnu spoljanju zatitu od praine,
koja se moe ukloniti pre unoenja predmeta u isti prostor.
Priprema materijala za sterilizaciju
Predmeti od tekstila:
nakon upotrebe predmete (za viekratnu uporabu ogrtai,
komprese, aravi) treba oprati, dezinfikovati, isprati, osuiti
sloiti prema vrsti ili u komplete za pojedine zahvate
predmete za jednokratnu uporabu (tupfere razliitih veliina)
sloiti prema veliini, obliku
sloiti vertikalno (to omoguava dobru penetraciju vodene pare)
u posebne kutije za sterilizaciju s baktericidnim platnom ili u
tekstil umotati setove, a u papir pojedinane komade rublja.
Kutije ili omoti s materijalom ne smeju biti vei od 25x25x50 cm
staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacije.
Predmeti od metala:
nakon upotrebe predmete treba oprati, dezinfikovati, isprati i
osuiti
proveriti ispravnost svakog instrumenata
otrice makaza i hirurkih noeva (skalpela) zatititi stavljanjem
u navlake
instrumente umotati u tekstil ili papir, pojedinano ili u setove za
pojedine zahvate, tako da se omoti mogu lako otvoriti i sadraj
upotrebiti uz najmanju mogunost kontaminacije
staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacije
Predmeti od gume i plastike:
nakon upotrebe oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti
utvrditi neoteenost rukavica
sloiti rukavice prema veliini i paru, napraiti ih s obe strane
talkom i u svaku staviti smotuljak gaze
svaki par rukavica omotati gazom ili papirom
predmete staviti vertikalno u vreicu ili kutije
staviti hemijski indikator za kontrolisanje sterilizacije.
Predmeti od stakla:
nakon upotrebe oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti
staviti u vreicu ili kutiju
staviti indikator za kontrolisanje sterilizacije.
Materijal pripremljen za sterilizaciju oznaimo datumom i
vremenom sterilizacije,
stavljamo u autoklav,
zatvaramo i ukljuujemo odreeni program, zavisno od vrste
materijala koji emo sterilisirati. Program odreuje visinu
temperature, pritiska i vreme trajanja sterilizacije.
Nakon izvrene sterilizacije i hlaenja sestra otvara i prazni
autklav, zatvara reetke na bubnjevima, autoklavne koare ili

kutije odlae u prostor za sterilni materijal i pri tome razvrstava

prema odeljenjimaa ili vrsti materijala, vrsti setova.
Sterilne predmete treba sloiti tako da se omoti ne guvaju,
savijaju, pritiskaju ili probue.
Zapakovani pribor treba drati na istim policama koje moraju
biti 20 25 cm iznad poda, 45 50 cm ispod plafona, te 15 20
cm od zida.
Sestra zaduena za sterilni materijal mora voditi dokumentaciju o
svim postupcima u sterilizaciji i distribuciji sterilnog materijala
(datum, odeljenje).
Rok upotrebe materijala sterilisanog u autoklavu:
vreme tokom kojeg je materijal sterilan uslovljeno je nainom i
materijalom umatanja, postupcima rukovanja, uslovima uvanja,
a ne vremenom.
materijal u bubnjevima smatra se sterilnim 48 sati,
u kutijama i setovima s baktericidnim platnom est nedelja,
pakovan i hermetiki zatvoren u vreici ili foliji 6 meseci do dve
godine (zavisno od vrste folije), ako su neoteeni.
Pre upotrebe svaki set / pakovanje potrebno je detaljno
pregledati pre otvaranja kako bismo utvrdili na nema oteenja.
Pribor se ne sme upotrebiti ako postoji i najmanja sumnja da je
omot oteen.
Nadzor sterilizacije autoklavom obuhvata:

proveru opreme,
punjenja autoklava i setova,
izlaganja te
dokumentovanje.

Proveru opreme
obavljamo svaki dan pre prve sterilizacije.
Prilikom jutarnjeg zagrejavanja programiramo autoklav za
Bowie&Dick test (134 C za 3,5 min).
U sredinu komore stavimo test paket (izmeu sloenog materijala
stavimo testni papir s hemijskim indikatorom i pokrenemo
program.
Nakon zavretka programa iz testnog paketa izvadimo testni
papir i oitamo rezultat. Vakumska pumpa u autoklavu ispravno
radi ako je hemijski indikator na testnom papiru ravnomerno
promenio boju.
Dobar rezultat znak je da moemo poeti raditi, a lo rezultat
signal je da taj autoklav moramo iskljuiti iz upotrebe i pozvati
ovlaenog servisera.

Tehnika provera
sterilizacije
sprovodi se za vreme
svake sterilizacije
pomou termometara i manometara ugraenih u autoklav.
na autoklavu se nalazi automatski pisa koji ubeleava visinu
temperature i pritiska tokom sterilizacije.
nakon zavrene sterilizacije potrebno je na kartici oznaiti datum
i vreme sterilizacije i spremiti je u dokumentaciju.
Hemijski nadzor sterilzacije sastoji se od nadzora izlaganja i nadzora
sterilizacije svakog pojedinog seta.
Hemijski pokazatelji su papirne trake zalepljene na svaki set ili
kutiju, koje promene boju kad su odreeno vreme izloene
temperaturi i vlazi.
Za nadzor sterilizacije svakog pojedinog seta slui hemijska traka
koja se uloi u set pre pakovanja i menja boju pri sterilizaciji.

hemijski indikatori (6
klasa) ne pokazuju je
li sterilizacija bila
uspena,
pokazatelj je da je
neki materijal bio izloen temperaturi odreeno vreme - proao
sterilizaciju trake,
papirii koji reaguju promenom boje supstance du crte
Hemijski integratori
Informacije o vie parametara u ciklusu sterilizacije
postizanje odreene temperature kroz odreeno vremensko
razdoblje
kvalitet pare
relativna vlanost.
Unutranji indikatori se stavljaju u pakete.

STERILIZACIJA HEMIJSKIM SREDSTVIMA

Postoje hemijske supstance koje posle izvesnog vremena unitavaju
sve mikroorganizme na predmetima potopljenim u njih, ak i njihove
spore, a naziv im je sterilizanti. Koriste se za sterilizaciju termiki
labilnih instrumenata.
Hemikalije koje se najee koriste:
etil alkohol, fenol (0,5% rastvor karbolne kiseline),
lizol (3% rastvor karbolne kiseline),
formalin (40% vodeni rastvor formaldehida),
etilen oksid-plastika

Niz postupaka za
sterilizaciju
hemijskim
sredstvima:
1. Nakon zavrene
operacije upotrebljene instrumente sakupiti i staviti na metalnu reetku
i odneti u prostor za pranje instrumenata.

2. Dekontaminisati predmete potapanjem u dezinfekciono sredstvo

(vreme potapanja zavisi od vrste dezinfekcionog sredstva).
3. Dobro isprati instrumente, a zatim ih oprati u toploj vodi
(temperatura ne sme biti vea od 35C). Pere se svaki instrument
posebno, svaki njegov deo (zglobovi, neravne povrine) mekanom
etkom.
4. Dobro posuiti sve instrumente.
5. Pripremiti rastvor hemijskog sredstva prema uputstvu proizvoaa.
6. Na kontejneru uvek oznaiti naziv hemijskog sredstva, datum
pravljenja i datum isticanja dejstva (najvei broj rastvora se moe
koristiti dve nedelje po pravljenju,
npr. CIDEX).
7. Pre svake sterilizacije treba kontrolisati dejstvo rastvora indikator
trakama.
8. Rasklopiti sve instrumente i predmete koji se sastoje iz vie delova.
9. Potopiti sve instrumente u rastvor tako da se nau u potpunosti
ispod povrine.
10. Poklopiti kontejner poklopcem i ne dodavati niti vaditi predmete do
isteka vremena predvienog za sterilizaciju.
11. Slediti vreme proizvoaa u pogledu vremena predvienog za
sterilizaciju.
12. Po isteku vremena za sterilizaciju izvaditi reetku sa instrumentima
i isprati ih detaljno fiziolokim rastvorom.
13. Osuiti ih sterilnom gazom ili kompresom. Obratiti panju na
injenicu da je rastvor sterilizanta toksian i da oteuje kou i
sluzokou, kao i druga tkiva sa kojima doe u kontakt. Strogo ograniiti
kontakt sa rastvorom i vreme kretanja u toj prostoriji, a vreme
izloenosti ograniiti na najkrai mogui period, i istovremeno
obezbediti dobru ventilaciju prostorije.
Pri radu sa rastvorom obavezno nositi zatitnu opremu (rukavice,
naoare, zatitna kecelja). Rastvor za sterilizaciju se mora promeniti
pre isteka vremena predvienog dejstva ako postane mutan i ako
indikatorska traka pokae oslabljeno dejstvo.
Sterilizacija etilen-oksidom
Pri sterilizaciji etilen oksidom instrumenti i pribor koji se steriliu
izloeni su delovanju gasa etilen oksida u nepropustljivoj zadihtovanoj
komori.

Sterilizacija etilen-oksidom metoda je izbora za materijale osetljive na

visoke temperature (plastini ili gumeni predmeti, otri predmeti,
osetljivi instrumenti, predmeti koji se ugrauju u bolesnikovo telo).
Gasoviti etilen-oksid je sterilizirajua supstancija baktericidnog,
fungicidnog i virucidnog delovanja. Zapaljiv je i toksian, a u direktnom
dodiru s koom i sluznicama izaziva opekotine, pa zahteva poseban
oprez.
Sterilizacija etilen-oksidom sprovodi se u posebnim sterilizatorima. U
prisutnosti etilen-oksida, temperature u komori od 54 do 55 C i
pritiska od 1,5 do 5,5 bara, tokom 1 2 sata, automatski regulisanim
meuodnosima tih initelja odvija se proces sterilizacije.
Ceo postupak se mora odvijati u potpuno automatizovanom etilen
oksidnom sterilizatoru. Tek nakon potpunog provetravanja (to produuje
vreme obrade) sterilizator se moe otvoriti i sterilni materijal sigurno
izvaditi iz sterilizatora.
Zbog opasnih svojstava ovog gasa, u Nemakoj na primer, postoje
posebni kursevi koji su obavezni za osoblje koje radi sa sterilizatorom
etilen oksidom (Potvrda o rukovanju gasovima u skladu s nemakim
propisima o rukovanju opasnim stvarima - tehniko pravilo 513). Ako rade
s EO sterilizatorima, zaposlenima se obavezno preporuuje pohaanje
takvog kursa.

Etilenoksid:

nema miris
toksian
kancerogen
mutagen
vrlo eksplozivan
vrlo ekspanzivan
laki od vazduha
obavezno provetravanje

Postupak:
pripremiti materijal za sterilizaciju
staviti materijal i indikator za proveravanje uspenosti
sterilizacije u komoru sterilizatora
ukljuiti regulator za temperaturu i pritisak, te u prisustvu etilenoksida sterilisati materijal u propisanom vremenu
po zavrenoj sterilizaciji materijal ostaviti u prostoru za
provetravanje (od 12 sati do 7 dana)
uvati sterilan materijal
Priprema materijala za sterilizaciju
Postupak:
pre sterilizacije predmete oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti

 svaki predmet posebno staviti u pvc vreicu, a gumene i

plastine hermetiki zatvoriti (zbog opasnosti stvaranja toksinog
hlorhidrina)
staviti u koare.
Provetravanje sterilisiranih predmeta traje najmanje 12 sati, a
materijala predvienih za implantaciju u bolesnike (valvule, pacemakere, proteze) 5 do 7 dana
nakon zavrene sterilizacije i provetravanja, koare ili kutije sa
sterilnim materijalom odlau se u prostor za sterilni materijal i pri
tome se razvrstavaju
materijal koji se sterilie mora biti oznaen datumom, prikladno
uvan, sterilisan etilen-oksidom, ostaje sterilan 1 2 godine
Sterilizacija parama formaldehida
Sterilizacija formaldehidom ima
prednost jer parne smese
formaldehida koje se koriste u
postupku nisu ni zapaljive ni
eksplozivne.
Isto tako,desorpcija gasa se odvija odmah nakon sterilizacije u potpuno
automatizova-nom formaldehidnom sterilizatoru. Jednom kad je sterilizacioni ciklus
zavren, nema potrebe za dodatnim provetravanjem, a sterilisani materijal se moe
odmah koristiti.

Formaldehid se upotrebljava za sterilizaciju i dezinfekciju predmeta

osetljivih na vlagu i visoke temperature. Njegove pare deluju
baktericidno, ali nemaju sasvim pouzdano sterilizirajue delovanje.
Predmete koje elimo na taj nain sterilisati ili dezinfikovati (najee
su to optiki instrumenti i delovi aparata za anesteziju) posle pripreme
stavljamo u kutije, ormare ili prostorije koje hermetiki zatvaramo. Na
jedan prostorni metar dolazi 10 tableta formaldehida, koje se i isparuju
tokom 10 sati do 72 sata na sobnoj temperaturi,ili se sprovodi u
sterilizatoru na temperaturi 60-70C u negativnom pritisku i traje 1-3
sata zavisno od koncentracije gasa.
Nedostaci proizlaze zbog slabog prodiranja u plastine materijale i zbog
odreenih problema koji se javljaju kad se koristi za sterilizaciju upljih
predmeta. Upravo kao i za etilen oksid, tako se i u ovom sluaju mora
strogo pridravati uputstva proizvoaa o ponovnoj sterilizaciji. U
Nemakoj su, zaposlenima koji rade s formaldehidom, dostupni kursevi
za osposobljavanje.

Opte

karakteristike formaldehida :

gas vrlo intenzivnog mirisa

toksian
kancerogen
mutagen
nije eksplozivan
nije ekspanzivan
tei od vazduha
nema provetravanja

Postupak:
Nakon upotrebe predmete mehaniki oistiti i po mogunosti
oprati, dezinfikovati, isprati i osuiti
Sloiti u kutiju, ormar ili prostoriju predvienu za sterilizaciju
Staviti tablete formaldehida
Hermetiki zatvoriti kutiju, ormar ili prostoriju
Drati zatvoreno 10 sati do 72 sata
Pre upotrebe predmete isprati sterilnom vodom i osuiti
sterilnom gazom (da ne bi dolo do oteenja tkiva
formaldehidom), ili zapakovane staviti u sterilizator na
temperaturu 60-70C - negativan pritisak - 1-3 sata zavisno od
koncentracije gasa, provetravanje
Kontrola sterilizacije formaldehidom sprovodi se mikrobiolokim
metodama.
Sterilizacija potapanjem u antiseptike

 Sterilizacija potapanjem u antiseptike mogua je, ali nepouzdana

metoda i primenjuje se samo kad nemamo drugu mogunost
sterilizacije.
upotrebljavaju se dezinficijensi koji imaju visok stepen
dezinfekcije / sterilizacije: glutaraldehid, glikosal i benzalkonijhlorid ,peroctena kiselina, hidrogen peroksid za sterilizaciju
endoskopa, termolabilnih instrumenata, pribora za anesteziju i
respiratornu terapiju
Nakon upotrebe predmete oisti. Za ienje termolabilnih
instrumenata i pribora, naroito endoskopa, te za postizanje
najboljeg uinka hemijskog sredstva koja e se koristiti za
sterilizaciju, najbolje je koristiti enzimske deterdente.
Enzimski
deterdent
treba
pripremiti
prema
uputstvu
proizvoaa, svaki dan ponovno. Instrumente uroniti u
pripremljen rastvor.
Deterdentni uinak rastvora se poveava zagrevanjem (najvie
do 60 C) ,nakon ienja instrumenti se isperu tekuom vodom
Pripremiti rastvor antiseptika prema uputstvu proizvoaa
Predmete potopiti u rastvor (rastvor mora prekrivati predmete)
Zatvoriti posudu u kojoj su predmeti potopljeni
Predmete drati potopljene odreeno vreme prema uputstvu
proizvoaa
Pre upotrebe predmete isprati destilisanom vodom, zatim 70%tnim etilnim alkoholom i posuiti. Nakon toga je spreman za
upotrebu.
Usenost sterilizacije kontrolie se biolokim metodama.
STERILIZACIJA GAMA ZRACIMA
Sterilizacija gama zracima ima iroku primenu u fabrikama koje
proizvode pribor i medicinske instrumente za jednokratnu
upotrebu (brizgalice, igle, sonde, rukavice, katetere, setove za
pojedine zahvate i sl.).
koristi se elektronsko zraenje beta estica iz linearnih
akceleratora ili gama zraenje
PLAZMA STERILIZACIJA
Vodik peroksid "plazma" sterilizacija
Za ovaj postupak koriste se visokofrekventna energetska polja u kojima se
gas (vodonik peroksid) dovodi do stanja plazme i koristi kao sterilizacijsko
sredstvo (sterilant). Nakon korienja vodonikovog peroksida u postupku
sterilizacije, nusproizvodi koji preostaju nakon raspadanja su voda i
kiseonik.

postupak se odvija u vakuumu.

nakon evakuisanja vazduha u komoru se ubrizga 1,8 ml rastvora
58%-tnog vodonik peroksida. Stvorena plazma se vee za elije
mikroorganizama i uzrokuje ireverzibilne promene.

 temperatura 37 do 44C traje 55 minuta

predmeti pristupanih povrina, ali se ne smeju sterilisati
materijali koji imaju sposobnost upijanja poput pamuka, gaze ili
papira te u sebi sadre celulozu.
za pakovanje se koristi specijalna folija ili omot koji nema
sposobnost apsorpcije.

P la s m a
-

+
-

+
-

+
-

Medicinski instrumenti i pribor koji se steriliu plazmom:

Kamere
Elektrini vodii
Optike

Metalni mikroinstrumenti
Ostali termolabilni materijali (silikon, najlon, plastika, teflon...)
Ogranienja sterilizacije plazmom:
Materijali koji sadre celulozu (papir i tekstil)
uplji predmeti slepog zavretka
STERILIZACIJA JEDNOKRATNOG MEDICINSKOG PRIBORA
Jednokratni medicinski instrumenti i pribor oznaavaju se znakom koji znai jednokratna
upotreb. Znak za jednokratnu upotrebu je precrtan broj "2" .Osim ove ne postoji ni jedna
druga odredba za obradu (reprocesiranje) jednokratnog pribora!
Ako neko ipak rasterilie jednokratni pribor, mora ga shodno tome obeleiti ili to nije
dozvoljeno.
Naknadna obrada pribora za jednokratnu upotrebu se nikako ne preporuuje, jer se
odgovornost prebacuje na onoga koji je sproveo tu obradu, to znai da, dogodi li se bilo
ta npr. zbog zamora materijala, proizvoa se oslobaa bilo kakve odgovornosti.

KONTROLA
STERILNOSTI
postupak
kojim se
utvruje

odsutnost ili dokazuje prisutnost mikrobiolokog oneienja

ispitivanog materijala koji je proao sterilizacijski postupak
sprovodi se samo kada postoji opravdana indikacija
postupak ispitivanja odvija se u strogo aseptinim uslovima bez
direktnog delovanja UV svetla ili aerosola
uzimaju se uzorci materijala i oitavaju posle 10-og dana sa
jedne i 14-og dana sa druge podloge
materijal je sterilan ako su oba uzorka sterilna odnosno ako se
nije pojavio rast mikroorganizama ni na jednoj podlozi

PROVERA POSTUPAKA STERILIZACIJE

fizika - merenje temp., pritiska, vremena, konc. gasova ili doze

radioaktivnog zracenja
hemijska - se vri putem promene boje hemijskih indikatora
bioloka - bioloka kontola provodi se sporama Bacillusa
subtilisa ili Bacillusa stearotermophilusa.

Bioloki nadzor sterilizacije

najvanija je provera funkcije sterilizatora,
jedina metoda provere uspenosti sterilizacije.
bioloke indikatore staviti u sterilizacijsku komoru na mesta
najtee dostupna pari.
Bacillus Stearothermophilus spore za sterilizaciju u
autoklavu - unitavaju se za 5-15 min na121C.
Bacillus Subtilis spore za sterilizaciju suvim vazduhom i
etilen oksidom -unitavaju se za 17 min. na 100C.
Bacillus pumilus spore za kontrolu zraenja
Bacillus atrophaeus za kontrolu EO i suve toplote
Nakon zavrene sterilizacije paketi s biolokim materijalom alje
se u mikrobioloku laboratoriju, gde se utvruje jesu li
mikroorganizmi uniteni ili ne.
Moderniji bioloki pokazatelji osim trake sa sporama imaju i
hranilite, te se analiza moe napraviti u jedinici za sterilizaciju,

gde postoji priruni inkubator koji omoguuje oitavanje rezultata

nakon 24 48 sati, to je mnogo bre od ekanja rezultata iz
mikrobioloke laboratorije (tri i vie dana).
Nova generacija biolokih pokazatelja moe se oitati za 1 3
sata.
Unitene spore potvruju uspenost sterilizacije.
Materijal nakon tri sata moemo izdati sa punom sigurnou da je
sterilan.
Sterilizacija se kontrolie sporama svakih 7 dana i svaki put kada
se sterilie materijal za implantaciju.
Evropski pravilnici preporuuju bioloki nadzor svakog punjenja
autoklava, a najmanje jedanput nedeljno .

OPOZIV STERILNOG MATERIJALA

Pre nego to se spakovani sterilni materijal otvori, mora se pregledati. Ako se uoi vlaga,
praina, oteenje ili se primeti da je materijal ve bio otvaran, on se, u tom sluaju
smatra nesterilnim i morae se ponovo sterilisati ili baciti (pribor za jednokratnu
upotrebu).
GREKE PRI STERILIZACIJI
Mogue greke nastaju kao posledica:
nepoznavanja teorije sterilizacije,
nepoznavanja rada specifinog sterilizatora,
prenatrpanosti sterilizatora,
nepravilne pripreme setova,
neodravanja ureaja,

 prekratkog trajanja sterilizacije,

pokuaja da se ubrza postupak sterilizacije.
SKLADITENJE STERILNIH MEDICINSKIH INSTRUMENATA I PRIBORA
Niz postupaka za smetaj i uvanje sterilnih instrumenata:
1. Prekontrolisati da li je ambalaa (havana papir, kese za
sterilizaciju...) suva, neoteena, da li je materijal spakovanom na
propisan nain.
2. Da li postoji traka za kontrolu sterilizacije i da li je promenila boju.
3. Da li je set potpisan od strane instrumentarke koja je set spakovala, i
da li postoji kompletan datum kada je sterilizacija obavljena.
4. Tek tada materijal odloiti u posebne prostorije za uvanje sterilnog
materijala, koje moraju da ispunjavaju sledee uslove :
da su suve, tamne, sa ogranienim kretanjem osoblja,
da poseduju zatvorene ormare, koji tite od praine, takvi ormari i
fioke moraju biti glatke i neoteene povrine kako bi se mogli redovno
dezinfikovati
optimalna temperatura bi bila izmeu 18 i 22C.
5. Pri pakovanju novog materijala voditi rauna da onaj sa starijim
datumom sterilizacije bude blii i da se prvo koristi.
Od izuzetne vanosti za skladitenje je pridravanje naela prvi-unutra-prvi spolja", a to
znai - koristiti prvo materijal koji due stoji.
Najdue razdoblje skladitenja pakovanog sterilisanog materijala, zavisie od naina
pakovanja i primenjenom nainu skladitenja. Nezatieno skladitenje, na primer na
otvorenim policama, trebalo bi se koristiti samo za materijal koji je namenjen za
neposrednu upotrebu (u vremenu od najvie 24 sata). Zbog toga bi se takav oblik
skladitenja trebao izbegavati koliko je god to mogue. Ako je u skladitu vazduh
proien, cela se soba smatra zatienim skladitem, ba kao i ormar.
ROK TRAJANJA
Rok trajanja je razdoblje u kojem su sva postignuta svojstva sauvana
(npr. za viekratna pakovanja kao to su kontejneri ili tekstil).Ako se
sterilni materijal ne koristi odmah nakon sterilizacije, on se mora
uskladititi.
Razdoblje (vreme) skladitenja nekog predmeta ne zavisi samo od
vrste pakovanja, nego i od uslova rukovanja, transporta i skladitenja.
Nakon sterilizacije, pakovanje je izloeno ponovnoj kontaminaciji putem
praine ili mikroorganizama na rukama ili odei, to moe ugroziti
sterilnost materijala. Odgovornost za utvrivanje uslova i odreivanje

odgovarajueg vremenskog razdoblja skladitenja sterilnog materijala

trebalo bi biti na timu za kontrolu i suzbijanje bolnikih infekcija.
Rok za upotrebu zavisi od toga kako je materijal pakovan, od vrste
sterilizacije, od naina uvanja.
Trajanje sterilnosti:

Doboi i kasete: 72 sata (3 dana)

Havana papir: 6 nedelja
Poliuretanske vreice: 6 meseci
Kese za sterilizaciju: 12 meseci

Fabriki sterilisirana oprema ima rok sterilnosti najee 5 godina, ako

se uva po propisima i u originalnoj ambalai.

LITERATURA:
1) Suvada vraki, Emina emi, Mehmedalija Pindo- VODI ZA
SESTRE I TEHNIARE INSTRUMENTARE -MINISTARSTVO
ZDRAVSTVA KANTONA SARAJEVO, Sarajevo, 2010.
2) Osnovna skripta za reprocesiranje medicinskih instrumenata i pribora - V.
Buchrieser, T. Miorini 2009.
3) Dr. Viola Buchrieser, Mag.Dr. Tillo Miorini Austrian Society for Sterile Supplies
sterreichische Gesellschaft fur Sterilgutversorgung (www.oegsv.com)
4) http://hr.wikipedia.org/wiki/Sterilizacija

5) http://dndcommerce.rs
6) http://www.susid.rs/osnovi-sterilizacije/ciklus-sterilizacije/