ura Jaki - Pono

Pono je.
U crnom platu nema boginja;
slobodne due to je svetinja.
To gluho doba, taj crni as.
Al kakav glas?
Po tamnom krilu neme ponoi
ko grdan talas jedan jedini
da se po morskoj valja puini,
lagano huji ko da umire,
il da iz crne zemlje izvire.
Moda to dusi zemlji govore?
Il zemlja kune svoje pokore?
Il nebo, moda, dalje putuje
da moju kletvu vie ne uje?
Pa zvezde plau, nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vie ne svane?
Zar da ostane tama?...
I hod se uje...
Da l pono tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.

Ko da sa onog sveta dolazi?

Il kradom oblak ide navie?
Il bonik kakav teko uzdie?
Il ano melem s neba donosi?
Il otru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?...
Moda se krade da nam popije
i ovu jednu au radosti?
Il, moda, suza ide alosti
da nas orosi tuna kapljica?
Ili nam mrtve vraa zemljica?
-------------------Vrata krinue...
O due! O mila seni!
O majko moja! O blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtae grudi,
mnogo mi srca cepae ljudi,
mnogo sam kajo, mnogo greio
i hladnom smru sebe teio;
mnogu sam gorku au popio,
mnogi sam komad suzom topio.
O majko, majko! O mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
nikakva dobra nisam video...
Il, moda, misli: "Ta dobro mu je
kad ono tiho tkanje ne uje
to pauk veze icom tananom

nad onim naim crnim tavanom!

Meu ljudma si, meu blinjima."
Al zlo je, majko, biti me njima:
pod ruku s zlobom pakost putuje,
s njima se zavist bratski rukuje,
a la se uvek onde nahodi
gde ih po svetu podlost provodi;
laska ih dvori, izdajstvo slui,
a nevera se sa njima drui...
O majko, majko, svet je pakostan,
ivot je, majko, vrlo alostan...

Analiza pesme Pono , ura Jaki

Iako se ura Jaki smatra izuzetno kvalitetnim pesnikom i slikarom, za
ivota je objavio samo jednu zbirku pesama i to 1873. godine, a u njoj se
nala i pesma Pono , koja se smatra jednom od najlepih njegovih
pesama, te se smatra pesmom koju prati najjae doivljeno oseanje.
Poznato je da se ura Jaki bavio slikarstvom, te da je on bio jedan od
onih retkih pesnika koji je uspeo reima da istka sliku, pretvarajui je u
poeziju.
Pesma Pono se smatra jednom od, umetniki najjaih pesama ure
Jakia. italac osea snagu pesnikovih emocija, njegove rezigniranosti i

jadikovanja nad ivotom. Ali, iako je najprisutnije oseanje upravo to tuga,

jad, rezignranost, prisutan je i motiv majine seni, koji je pesniku posluio
da pesma Pono dobije i lirsku crtu, obojenu toplinom i ljubavlju, te
majinim razumevanjem.
Poetak pesme je vrlo specifian, jer tri takice ukazuju da se dogaalo
neto pre:
Pono je.
U crnom platu nema boginja;
slobodne due to je svetinja.
Ba zato esto moete proitati da analiza kojom su se bavili mnogi pre
nas smatra da je, zapravo pesma Pono nastavak pesme Na Liparu .
U toj pesmi ura Jaki zapoinje razgovor sa slavujima u toku veeri,
potom ptice odlaze, jer pada mrak, a pesnik ostaje i dalje na istom mestu,
okruen lipama i zanet svojim mislima. To obrazloenje je dato kako bi se
objasnio neobian poetak pesme Pono .
Gotovo svakom itaocu je jasno zbog ega je pesnik odabrao ba pono za
vreme kazivanja pesmePono je krajnje mistino doba, kada je mogue
da se spoje racionalno i iracionalno, zemaljsko i onostrano, realno i
metafiziko, pa zato i ne udi to u drugom delu pesme Pono , ura
Jaki uvodi motiv dolaska duha njegove preminule majke, kome se pesnik
ispoveda i ali na svoj ivot, jasno pokazujui kakav odnos ima sa ljudima

meu kojima ivi. Svi njegovi komentari su krajnje realni i oekivani, kada
se uzmu u obzir okolnosti u kojima je zaista iveo pesnik.
U prvom delu pesme Pono , ura Jaki opisuje atmosferu, uvodei pri
tom motive: glasa, hoda i kripe vrata, sve vreme pojaavajui atmosferu i
iekivanje:
To gluho doba, taj crni as.
Al kakav glas?
Pa se potom pita:
Moda to dusi zemlji govore?
Il zemlja kune svoje pokore?
Il nebo, moda, dalje putuje
da moju kletvu vie ne uje?
Sledi uvoenje motiva hoda, koje dodatno pojaava iekivanje, a stilske
figure koje su prisutne u ovim stihovima ine da iekivanje dobije na
intenzitetu. Prisutne su i hiperbola i metafira i sinestezija i personifikacija:
Pa zvezde plau, nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom rukuje
Sada se ve moe rei da ura Jaki unosi slike halucinacije, ime se
pojaava intenzitet emocija u pesmi Pono i trenutak iekivanja, a
ponajvie u trenutku kada se u toj i takvoj tiini, kakvu pesnik opisuje:
I hod se uje

Pesnik se pita ta je to, odakle sada odjednom da uje taj hod:

Da l pono tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.
Ko da sa onog sveta dolazi?
Kao da sluti da zaista taj glas i hod koje uje ili misli da uje dolaze sa onog
sveta, a zavrni stihovi ovog dela pesme Pono jasno pokazuju o emu
se radi, te je njihova analiza vrlo vana:
Da ljubav ne ide? Da zloba nije?
Moda se krade da nam popije
i ovu jednu au radosti?
Il, moda, suza ide alosti
da nas orosi tuna kapljica?
Ili nam mrtve vraa zemljica?
Pre nego to uvede motiv majke, to jest njenog duha koji se sputa na
Zemlju, ne bi li saznao kako ivi njen sin sada, ura Jaki razrauje motiv
glasa koji uje, neprekidno iskazujui svoja pitanja, koja se kreu od
oseaja ljubavi do oseaja zlobe, od radosti do alosti, od suza do sree.
Drugi deo pesme poinje opet zvunim motivom:
Vrata krinue
I kao da upravo ovaj stih donosi konano reenje i odgovore na sva
prethodno postavljena pitanja:

O due! O mila seni!

O majko moja! O blago meni!
Odmah nakon shvatanja da je to duh njegove majke, koji e ga razumeti
ura Jaki poinje svoju alopojku nad ivotom i nevoljama koje su ga
snale:
Mnogo je dana, mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtae grudi,
mnogo mi srca cepae ljudi,
mnogo sam kajo, mnogo greio
i hladnom smru sebe teio;
mnogu sam gorku au popio,
mnogi sam komad suzom topio.
Pa kao da nije dovoljno sve ovo to je iskazao, ura Jaki dodaje i:
O majko, majko! O mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
nikakva dobra nisam video
Analiza ovih stihova pesme Pono jasno pokazuje da osim rei majka
, u njima ne postoji niti jedna druga svetla, lepa re, puna topline. Naprotiv,
pored ponavljanja priloga mnogo, koji jasno ukazuje na intenzitet
pesnikovih oseanja, prisutne su i sledee rei koje daju vrlo negativnu

konotaciju ovom delu pesme: gorko, drhtae, cepae, kajo, greio, teio,
hladna, smrt, suza.
Naravno, sve ovo to je ura Jaki naveo ima koren u njegovom linom
ivotu, koji je bio daleko od laganog i lagodnog. Naprotiv, ovaj veliki srpski
pesnik se silno namuio za ivota, gotovo u svakom smislu. Zato analiza
ovog dela, kao i mnogih drugih, mora biti posmatrana i iz autobiografskog
ugla.
Pesma Pono se moe posmatrati i kao svojevrstan bunt, protest
pesnikov protiv ljudi koji su ga povredili. Iako je i sam ura Jaki svestan
da njegova majka moda misli drugaije, uzevi u obzir da je on iv, a ona
naalost vie nije:
Il, moda, misli: Ta dobro mu je
kad ono tiho tkanje ne uje
to pauk veze icom tananom
nad onim naim crnim tavanom!
Meu ljudima si, meu blinjima!
ura Jaki, ipak iskazuje svoja oseanja prema blinjima, elei da
razuveri majku i objasni joj zbog ega je rezigniran i zbog ega iskazuje
svoj bunt:
Al zlo je, majko, biti me njima:
pod ruku s zlobom pakost putuje,
s njima se zavist bratski rukuje,

a la se uvek onde nahodi

gde ih po svetu podlost provodi;
laska ih dvori, izdajstvo slui,
a nevera se sa njima drui
Analiza zavrnih stihova pesme Pono , ini se uope nije potrebna, jer
je u njima pesnik iskazao svoje vienje ivota i sveta uopte, vrlo jasno i
precizno:
O majko, majko, svet je pakostan,
ivot je, majko, vrlo alostan