NiinIov originala

l'eml S. Buck
SONS
Preveo VLADIMIR DEDIJER
"Y
ffes. 6t
0 -io.S5*
!
Vang Lung je izdisao, izdisao u svojoj maloj, mranoj, starinskoj kui od naboja, usred svojih polja, izdisao u
sobi u kojoj je spavao kao mladi, izdisao na istoj postelji na koju je legao prve brane noi. Ta je soba bila ak
manja nego jedna kuhinja u velikoj kui u gradu, koja je takoe bila njegova. A u toj kui sada su iveli sinovi
njegovi i sinovi njihovi. Ali Vang Lung je bio srean to umire ovde usred svojih polja, u staroj kui svojih
oeva, u ovoj sobi grubih, neobojenih stolova i klupa, pod plavom pamunom zavesom oko postelje, jer se
umreti moralo.
Znao je da mu je dolo vreme da umre i gledao je svoja dva sina kraj sebe, znao je da oni ekaju njegovu smrt,
kucnuo je njegov as. Sinovi su naj-mili dobre lekare iz grada. A ovi su doli sa svojim iglama i travama, dugo
su starcu merili bilo, zagledali jezik, i na kraju krajeva pokupili su svoje le-kove i pri polasku rekli:
Godine su tu i niko ne moe spreiti tok njegove smrti!
Tada je Vang Lung uo apat dvojice sinova, koji su doli u zemljanu kuu da budu s njime sve dok ne umre.
Mislili su da je starac utonuo u san, ali ih je on sluao dok su jedan drugome ozbiljno govorili:
Moramo poslati na jug po treeg sina, naeg brata.
A drugi je sin odgovorio:__ Y)a, moramo p<> nJeffB poslali, jer ko zna kud
on luta s generalom Kome slui.
Kad je Vang Lung to uo, znao je da se spremaju za njegov pogrebi
Pored postelje stajao je njegov mrtvaki sanduk, koji su mu sinovi kupili i tu postavili da ga utee. To je bio
ogroman predmet, istesan od velikog stabla gvozdenog drveta. Koveg je tako ispunjavao malu sobu da se
moralo oko njega obilaziti i gurati, a kotao je skoro est stotina srebrnjaka, ali ak ni'Vang Drugi nije gunao
zbog tolikog izdatka, iako mu je obino novac prelazio preko prstiju tako polako da mu je retko iz ake izlazio
vie nego to je zahvatio, Njegovi sinovi nisu alili to srebro, jer je Vari Lung nalazio duboku utehu u tom
divnom sanduku, a s vremena na vreme, kad bi osetio malo snage u sebi, pruao je slabu, utu ruku da opipa
crno, uglaano drvo. Unutra je bio jo jedan sanduk, izelaan kao uta svila. Ta dva kovega ulazila su jedan u
drugi kao dua u telo. Takav je to sanduk bio da bi svakog oveka uteio.
Ali, i pored svega toga, Vang Lung nije izdahnuo tako lako kao njegov otac. Istina je da je dua desetak puta bila
spremna da ga napusti, ali uvek mu se snano, staro telo bunilo to e biti ostavljeno, pa su mu' se dani duili. A
kad je poela borba izmeu tela i due, Vang Lung se plaio tog proganjanja koje je oseao u sebi. Uvek je on
bio vie telo nego dua, snaan i poudan ovek za ivota; nije mogao lako da se lii tela, pa kad se dua
iskradala, plaio se i plakao promuklim, zadihanim glasom, cvi-leo bez reci kao dete.
Kad god bi tako zaplakao, njegova mlada milosnica Krukov Cvetak, koja je dan i no sedela pored niega,
pruala bi mladalaku ruku i milovala mu staru'ruku, a sinovi bi se pourili da ga utee opisujui mu sprovod
koji e mu spremiti. Priali su mu i priali ta sve nameravaju da uine. Stariji sin bi svoje veliko telo, obueno u
svilu, sagnuo pre-na malom, starom oveku na izdisaju, koji je drhtao, i vikao mu na uvo:
Imaemo povorku duu od milje. Svi emo biti tu da alimo za tobom: tvoje ene e plakati i naricati, kao
to je to obiaj, i tvoji sinovi i tvojih sinova sinovi u belim konopIjanim odeama alosti, i svi seljaci i svi
zakupci s tvoje zemlje. Nosiljka za tvoju duu ii e prva, a u njoj tvoja slika, koju e nacrtati jedan umetnik. Za
njom e sledovati tvoj veliki, velelepni koveg, u kome e ti leati kao car, u novim haljinama koje smo
spremili za tebe. Zakupili smo izvesne pokrove od skerleta i zlata, da ih ra-razastremo preko kovega dok bude
noen kroz ulice grada, kako bi ga svi videli.
I tako bi on vikao sve dok mu lice ne pocrveni i dah ne zastane, jer je bio vrlo debeo. A kad bi se ispravio da
odahne, Vang Lungov drugi sin bi nastavio priu. Bio je to mali, uti, ilavi stvor, unjkavog, pitavog i jedva
ujnog glasa:
Bie i svetenika, koji e ti molitvama otpratiti duu u raj. Doi e svi najmljeni tubenici i nosai u crvenim
i utim odeama. Oni e nositi stvari koje smo spremili za tebe kad bude samo duh. Spremili smo u velikoj
dvorani dve kue od hartije i trske, jedna lii na ovu od naboja, a druga na onu u gradu. Ispunjene su
nametajem, slugama, robovima, nosiljkom za duu i konjem, sve od hartije, i ostalim to ti je potrebno. Tako je
to dobro napravljeno i boja lepo pogoena da se zaklinjem, kad ih budemo zapalili na tvom grobu i poslali za
tobom, nee biti tako smirene due kao tvoja. A sve e te stvari biti noene na tvom pogrebu da ih svi vide. Mi
emo se moliti da bude lepo vreme za sahranu!
Starac je, neizmerno dirnut, proaputao:
Nadam se da e ceo grad biti tamo!

 Naravno, ceo grad viknuo je glasno najstariji sin i velike blede ruke opruio irokim pokretom. Obe
strane ulica bie pune sveta, koji e izai da vidi sahranu, jer takvog pogreba nije bilo jo od onih dana kada je
kua Hvang bila na vrhuncu.
Ah uzdahnuo je Vang Lung i toliko bio uteen da je jo jednom zaboravio da umre. Zapao je u jedan od
svojih naglih, lakih dremea.
Ali ni takva uteha nije mogla veito trajati. I doe as, rano u zoru estog dana, kada se zavri umiranje starevo.
Sinovi su bili iznureni ekajui taj trenutak, jer nisu bili naviknuti na tegobe skuenog ivota u kui kao to je
ova, u kojoj nisu i-veli od svoje mladosti. Iznureni od oeva duga umiranja, otili su da spavaju u malo
unutranje dvorite, koje je Vang Lung odavno sagradio, jo u ono vreme kad je uzeo prvu milosnicu, Lotosov
Cvetak, u ono doba kad je bio u naponu snage. Kad su sinovi krenuli u prvi mrak, kazali su Krukovom Cve-tku
da ih zovne ako otac opet pone naglo da umire, pa su otili na otpoinak. Na postelju, za koju je Vang Lung
nekada mislio da je tako divna i na kojoj je tako vatreno voleo, legao je sad njegov najstariji sin i alio se kako je
tvrda i rasklimatana, tuio se to je soba mrana i zatvorena, dok je napolju prolee. Ali im je legao, zaspao je
teko, a od ubrzanog disanja ulo se hrkanje iz debelog grla. Vang Drugi je leao na divanu od bambusovine, naslonjen uza zid, i spavao lako i oprezno kao maka.
Ali Krukov Cvetak uopte nije spavala. elu je no probdela nepomino kao to je to ona znala, bez pokreta, na
maloj bambusovoj klupici, tako niskoj da joj je lice bilo blizu starevog. Drala mu je svojim mekim dlanovima
suvu, staru ruku. Toliko je bila mlada da bi Vang Lungu mogla biti ki. Ali od neobine strpljivosti koja joj se
ogledala na licu nije izgledala mlada. Sve to je radila, inila je sa savrenom izvebanom istrajnou, koja ne
odgovara mladosti. Tako je sedela pored starca koji je uvek bio vrlo paljiv i ponaao se prema njoj kao otac,
vie nego iko drugi, sedela je tako i nije plakala. Gledala je nepomino u njegovo samrtniko lice, sat za satom,
gledala je kako spava snom nepominim i dubokim kao smrt.
Iznenadno, u one rane sate kad je no najmranija, ba pre nego to zora zarudi, Vang Lung otvori oi. Oseao se
slabo. Izgledalo mu je da dua ve naputa telo. Zakolutao je malo oima i video Krukov Cvetak kako sedi kraj
njega. Toliko je bio malaksao da je poeo da se plai. Govorio je apui, dok mu se dah zaustavljao u grlu i prolazio kroz zube:
Dete, je li to smrt?
Devojka je videla njegov strah i rekla mirno, prirodnim glasom:
Ne, ne, gospodaru moj, tebi je bolje, ti ne umire!
Jesi li sigurna? proapta starac ponovo, uteen njenim jednostavnim glasom, i prikova raz-rogaene oi na
njeno lice.
A Krukov Cvetak, kad vide ta mora da doe, oseti da joj srce udara jae i bre, podie se i nae nad starcem i
ree istim, obinim glasom:
Jesam li te ikada prevarila, gospodaru moj? Gledaj, tvoja ruka, koju drim, tako je topla i jaka. Mislim da ti
je svakog asa sve bolje. Tebi je tako dobro, gospodaru moj. Ne treba da se boji, ne boj se niega, tebi je bolje,
tebi je bolje ...
Tako ga je ona umirivala, neprestano ponavljala kako mu je dobro, grejala mu ruku, a on Je leao, smekao se na
nju, oi mu se mutile i koile, usne stezale, a sluh naprezao da uhvati njen nepromenjeni glas. A kad je devojka
uvidela da on zbilja umire, sasvim se primakla, podigla glas i govorila:
Tebi je bolje, tebi je bolje. Nije to smrt, gospodaru moj, nije to smrt.
Tako ga je hrabrila sve do trenutka kad je poeo skupljati poslednji otkucaj srca, zahvaljujui njenom glasu, sve
do trenutka smrti. Ali nije mogao mirno da izdahne. Iako je umro s utehom, ipak je, kad mu se dua otkidala,
njegovo pritenjeno telo skoilo kao od besa, a ruke i noge poletele tako jako da se koata stara ruka odbila uvis
i udarila Krukov Cvetak dok se nad njim naginjala. Dobila je udarac pravo u lice. Zbog estokog amara stavila
je ruku na obraz i promrmljala:
Jedini udarac koji si mi ikad dao, gospodaru moj!
Ali on nije odgovarao. Devojka je pogledala i videla kako starac lei koso. Videla je kako je poslednji dah izleteo
brzo i Vang Lung ostao nepomian.
8Ispravila mu je tad udove, dodirujui ih lako i ne-no, i prekrila ih pokrivaem, puna strahopotovanja. Svojim
finim prstima mu je zaklopila iskolaene oi, koje je vie nisu posmatrale, a zatim se za trenutak zagledala u
osmejak, koji je, razvuen, lebdeo jo na njegovom licu kad mu je rekla da ne umire. Kad je sve to zavrila,
znala je da mora zovnuti njegove sinove. Ali opet sede na nisku klupicu. Bila je svesna da mora pozvati sinove.
Uze ruku koja ju je udarila, poloi glavu na nju i pusti nekoliko suza bez glaska, dok je jo sama. udno je bilo
to njeno srce, tuno po prirodi svojoj. Nikad nije mogla da plae i da ga olaka kao druge ene, jer joj suze nikad
nisu donosile utehu ... Stoga nije dugo sedela, ve se podie i pozva oba brata. Rekla im je:
Ne treba da se urite, jer je ve mrtav!
Oni se odazvae na njen poziv i pourie. Iza-oe obojica, stariji u svilenim donjim haljinama, izguvanim u
snu, i s raupanom kosom. Pravo su otili ocu. On je leao kako ga je Krukov Cvetak ispravila. Sinovi su

buljili u njega kao da ga nikad ranije nisu videli. Izgledalo je kao da ga se sad pribojavaju. Tad najstariji sin poe
aputati, kao da je neki stranac u sobi:
Je li umro lako ili teko?
A Krukov Cvetak odgovori mirnim glasom:
Umro je, i ne znajui da umire, tiho, bez glasa, kao u snu.
Tad drugi sin ree:
Lei kao da spava i izgleda da uopte nije mrtav!
Dok su ova dva sina gledala neko vreme mrtvog oca, inilo se da ih je spopao neki nejasan strah, jer je otac leao
tako straan. Krukov Cvetak je naslutila rnihovu bojazan i rekla:
Mora se jo mnogo za njega uiniti!
Tad se oba oveka prenue i bi im milo to ih je devojka podsetila na stvarnost. Stariji brat popravi brzo svoje
haljine, ^p^e rukom preko ela i ree hrapavim glasom:
Zaista, moramo se postarati za pogreb!
10
I obojica pourie napolje, zadovoljni to izlaze iz kue u kojoj je njihov otac leao mrtav i ukoen.
II
Jednog dana je Vang Lung, pre nego to je umro, naredio sinovima da mu koveg s telom ostave u kui od
naboja sve dok ga ne spuste u njegovu zemlju. Ali su sinovi, dolazei da pripreme sahranu, nali da je vrlo
zamorno toliko daleko ii od svojih kua. A kad su se setili da etrdeset i devet dana valja taj put prelaziti pre
oeve sahrane, uinilo im se da ne moraju sad da ga posluaju, jer je mrtav. Zbilja, imali su neprilika s vie
strana, jer su se sve-tenici iz gradskog hrama alili to moraju tako daleko ii da poju. ak i ljudi koji su dolazili
da operu i obuku Vang Lungovo telo, da mu stave svilenu pogrebnu odeu, da ga poloe u koveg i ovaj najzad
zapeate, traili su dvostruku nadnicu, toliko mnogo da se Vang Drugi sav uasnuo.
Dva brata se pogledae preko kovega i obojica isto pomislie. Mrtvi starac vie ne moe govoriti. Zato pozvae
zakupce sa zemlje i kazae im da Vang Lunga odnesu u dvorite u kome je iveo u velikoj kui. A Krukov
Cvetak, iako je bila protiv toga, nije uspela da ih ubedi. Kad je videla da su joj reci uzaludne, rekla je mirno:
Mislila sam da jadna luda i ja nikada vie neemo ui u veliku kuu, ali ako on tamo odlazi, i mi moramo s
njime!
Povela je ludu, najstariju Vang Lungovu ker, sad enu u godinama, ali jo uvek budalasto dete, kakva je bila
celog ivota. One su ile iza Vang Lungovog sanduka, seoskim putem. Luda je hodala smejui se, jer je dan bio
lep i topao, pun prolea, a sunce sijalo jasno.
Tako je Krukov Cvetak otila ponovo u dvorite u kome je nekad ivela s Vang Lungom, u ono isto dvorite u
kome ju je Vang Lung prigrabio jednog dana dok mu je jo krv tekla snano i pomam11no, ak i pod stare dane kad je ostao osamljen u velikoj kui. Ali dvorite je sad bilo mirno. Na svim
vratima velike kue bili su izlepljeni znaci od crvene hartije, da bi se pokazalo da je tu alost, a na glavnim
vratima, otvorenim prema ulici, zalepljena je bela hartija znak smrti. Krukov Cvetak je provodila dane i
spavala pored mrtvaca.
Jednog dana, dok je ona tako uala kraj Vang Lunga u kovegu, neka sluavka je dola na vrata dvorita. Po
njoj je Lotosov Cvetak, Vang Lungova prva milosnica, poruila da mora doi da oda potu svom mrtvevn
gospodaru. Krukov Cvetak je bila duna da odgovori lepom reju. To je i uinila, iako je mrzela Lotosov
Cvetak, svoju staru gospodaricu. Samo se podigla i ekala, kadei oko kovega.
Kruov Cvetak je tada prvi put videla Lotosov Cvet od onog dana kad je Lotosov Cvet doznala ta je Vang Lung
uinio i kad mu je poruila da vie ne eli da vidi Krukov Cvetak, jer je toliko bila ljuta to je u svoje odaje
doveo devojku koja joj je bila robinja od roenja. Lotosov Cvet je bila zbog toga strano ljubomorna i gnevna,
ali se pravila da se nje ne tie da li Krukov Cvet postoji ili ne. Ali je, uistini, bila radoznala. A poto je Vang
Lung umro, rekla je Kukumavki:
Lepo, starac je sad mrtav, a ona i ja nemamo vie zato da se svaamo. Idem da vidim kako sada izgleda.
I tako se, sva izvan sebe od radoznalosti, odge-gala iz dvorita, naslanjajui se na robinje. Izabrala je vreme kad
je bilo rano za svetenike da poju oko kovega.
Ula je u sobu u kojoj je Krukov Cvetak ekala stojei. Ponela je sa sobom cvee i tamjan, obiaja radi.
Naredila je jednoj od robinja da to zapali kraj kovega. Dok je robinja ispunjavala zapovest, Lotosov Cvet nije
mogla oka skinuti s Krukovog Cvet-ka. Pakosno je buljila u nju da vidi kako se pro-menila i kako je ostarela.
Ali, iako je Lotosov Cvet nosila belu obuu alosti i haljine tuge, lice joj nije tugovalo, ve je viknula
Krukovom Cvetku:
12
Isto si ono bledo stvorenje kakva si vazda bila! Nita se nisi promenila. Ne znam prosto ta je mogao u tebi
da vidi. Teilo je pakosnicu to je Krukov Cvetak bila mala, bez rumenila i naroite lepote.
A Krukov Cvetak je stajala pored kovega, pognute glave. Stajala je bez reci. Srce joj se ispunilo tolikom
mrnjom da se poplaila. Prezirala je samu sebe to moe da bude toliko zla i tako jako da mrzi ak i svoju

staru gospodaricu. Ali Lotosov Cvet nije bila stvor koji moe dugo zadravati svoju staraku panju na mrnji. I
poto se nagledala do mile volje Krukovog Cvetka, obazrela se na sanduk i promrmljala:
Lepu su gomilicu srebra za ovo dali sinovi, zaklinjem se. Zatim se s mukom podigla, pola i poela pipati
drvo, da bi ga procenila.
Ali Krukov Cvetak nije mogla da otrpi taj gadni dodir stvari koju je ona uvala tako neno. Iznenadno, otro
viknu:
Ne diraj ga!
A svoje male pesnice stite na grudi i napui donju usnu.
Na ovo se Lotosov Cvetak nasmeja i uzviknu:
ta, jo uvek si ljuta na mene?
I ponovo se nasmejala, pomalo zajedljivo; zatim je sela i gledala kako svece gore i curi vosak. Poto ju je i to
brzo zamorilo, ustala je i izala iz dvorita. Ali, gledajui radoznalo unaokolo, ugleda jadnu ludu gde sedi na
suncu i viknu:
ta, zar je ovo bie jo ivo?
Na ove reci Krukov Cvet stade pored lude. Mrnja joj jo vie ispuni srce, tako da se jedva savladavala. A kad
Lotosov Cvet izae, ona se uputi napolje, nae pare tkanine i poe vredno brisati mesta na Vang Lungovom
kovegu gde je Lotosov Cvet stavila svoju ruku. A ludi je dala mali, slatki kola. Devojka ga uze, sva radosna,
jer se nije tome nadala. Jela je kola i uzvikivala od veselja. Krukov Cvetak je tuno posmatrala jadnicu
nekoliko trenutaka, pa najzad ree uzdahnuvi:
13 Ti si sve to mi je ostalo od onog koji je uvek bio paljiv prema meni i smatrao me neim viim od robinje.
Ali luda je jela kola, jer nije znala da govori niti je razumevala ta joj se kae.
Tako je Krukov Cvet provodila dane do sahrane. To su bili vrlo mirni asovi u dvoritu, osim onih trenutaka kad
su svetenici poj ali, jer ak ni sinovi Vang Lunga nisu dolazili blizu njegova kovega, sem ako im je to dunost
nalagala. Svet se u kui nekako nelagodno i poplaeno oseao zbog zemaljskih duhova koje u sebi ima svaki
mrtvac. A kako je Vang Lung bio snaan i pohotljiv ovek, nije se moglo oekivati da e ga njegovih sedam
duhova lako napustiti. Oni to nisu zbilja ni uradili, jer je izgledalo da je kua puna novih i neobinih umova.
Sluavke su vriskale kad bi nou u posteljama osetile da ih ledeni vetar obuhvata i die im kosu uvis. Ili su ule
nelagodno kucanje na reetkama, ili bi iz ruku neke kuvarice lonac bio izbaen, ili bi inija ispala iz ruku robinje,
dok je stajala i sluila.
Kada su sinovi i njihove ene uli za ovakve razgovore sluinadi, silom su se srnej ali tom glupom sujeverju, ali
su se i sami oseali nelagodno. A kad Lotosov Cvet saznade za te prie, uzviknu:
Uvek je bio starkelja! Kukumavka je dodavala:
Uvek je bio matora prznica!
Jedino se Krukov Cvetak nije bojala. Provodila je dane sama s mrtvim Vang Lungom, isto onako kao za
njegova ivota. Tek kada bi videla svetenike u utim odedama, dizala bi se i odlazila u svoju sobu. Tamo je
sedela i sluala njihovo tuno poja-nje i sporo dobovanje doboa.
Malo-pomalo oslobaalo se sedam zemaljskih duhova od mrtvaca, a svakog dana glavni svetenik jp dolazio
sinovima Vang Lunga i govorio:
Jo jedan duh je iziao iz njega!
I sinovi su ga nagraivali srebrom svaki put kad bi dolazio da im to kae.
14
Tako su dani prolazili, sedam puta po sedam, i pribliavalo se vreme pogrebu.
Ceo je grad ve znao koji je dan vra odredio za sahranu jednog tako velikog oveka kao to je bio Vang Lung. A
toga dana, usred prolea, na domaku leta, majke su gonile decu da bre dorukuju, da ne bi dangubile i zakasnile
da vide ono to se imalo vi-deti. Ljudi u poljima nisu toga dana obraivali zemlju. U radnjama su kalfe i egrti
pravili planove kako e zauzeti mesta i videti prolazak pratnje. Jer su svi u elom ovom kraju poznavali Vang
Lunga kao oveka koji je nekad bio siromah, ovek zemljoradnik kao i svi drugi, i kako se obogatio, osnovao
kuu i za sobom ostavio bogate sinove. Svaki siromani ovek je teio da vidi pogreb, jer je svakome to bila
stvar za razmiljanje: kako je jedan puki siromaak, kao i sam to je, umro bogat. To je davalo povoda tajnom
nadanju svakom siromaku. I bogatai su e-leli da vide taj prizor, jer se znalo da su Vang Lun-govi sinovi
bogati, pa je zato svaki bogat ovek morao odati potovanje tom velikom starom mrtvom oveku.
U Vang Lungovoj kui toga dana je bilo trke i galame, jer nije bila laka stvar lepo pripremiti tako veliku pratnju.
Vang Najstariji je bio zbunjen svim onim to je trebalo da uradi, a poto je bio glava kue, morao je sve da
pregleda. Imao je za dunost da vidi da li su znaci alosti kod stotine ljudi prikaeni kako odgovara poloaju
svakog pojedinca i da li su iznajmljene nosiljke za gospoe i decu. Bio je pometen, ali ipak i ponosit svojom
vanou, jer su mu svi prilazili trei, klanjali se i pitali ta da rade s ovim i s onim. On je bio toliko uzrujan da
mu je znoj tekao niz lice kao usred leta, a uznemiren pogled padao na drugog brata, koji je tu mirno stajao. Ta
njegova mirnoa potajno je ljutila Vanga Nastarijeg, pa je uzviknuo:
Prepusti sve meni, jer nisi u stanju da vidi ni da li su ti ena i deca obuena i tuna lica!
Na ovo je Vang Drugi odgovorio jedva primet-nim ruganjem, ali vrlo utivo:

15 Zato mi drugi da se petljamo kad si ti zadovoljan samo onim to sam uini? Mi znamo dobro, moja ena i
ja, da nita drugo ne bi zadovoljilo tebe i tvoju gospou, pa elimo prvo tebi da ugodimo!
Tako su se ak i na pogrebu sinovi Vang Lunga peckali, ali je to bilo delom i zbog toga to su obojica bili kriom
uznemireni, jer im trei brat jo nije bio stigao, pa su jedan drugog krivili za to zadoc-njenje. Stariji brat mlaeg,
da nije glasonoi dao dovoljno novaca, jer je ovaj imao daleko da putuje da bi naao onog koga je traio; a drugi
brat starijeg, da je za dan-dva zadocnio da poalje glasonou.
Samo je jedno stvorenje toga dana bilo spokojno u celoj velikoj kui. To je bila Krukov Cvetak. Ona je sedela u
haljinama tuge od bele kudeljne tkanine, koje su bile nieg stepena alosti nego odea koju je Lotosov Cvet
nosila. Sedela je ona mirno i ekala kraj Vang Lunga. Obukla se rano, a namestila je i ludu jo ujutru, iako
jadnica nije imala pojma ta se dogaa, ve se stalno smejala i pribojavala udnih haljina na sebi, tako da je
pokuavala i da ih skine. Ali Krukov Cvetak dade kola ludi i pobrinu se da jadno stvorenje ima svoje pare
crvene tkanine, da se igra, i tako je umiri.
A Lotosov Cvet nikad nije bila tako smetena kao toga dana, jer nije mogla da se smesti u nosiljku za pogreb,
toliko je bila debela. Sedala je u sve nosiljke redom koje su donosili i vikala, jer joj nijedna nije bila dobra.
Bunila se zato se prave sad takve male i uzane stolice. Plakala je i bila sva izvan sebe od straha da nee moi da
uzme uea u pratnji jednog tako velikog oveka kao to je bio njen mu. A kad je videla ludu, obuenu u
haljinu alosti, gnev je na njoj iskalila. Vikala je i alila se Vangu Najstarijem:
ta? Zar e i ovo udo ii na pratnju?
Tvrdila je da luda treba da ostane kod kue jednog tako velikog dana.
Ali je Krukov Cvet rekla blago i odluno:
16
Ne! Moj gospodar je rekao da nikad ne naputam ovo njegovo jadno dete. To je zapovest koju mi je ostavio.
Ja znam da je smirim, jer me slua i naviknuta je na mene. Mi nikome neemo smetati.
Vang Najstariji je pustio da stvar ide svojim tokom, jer je i suvie bio rastrzan mnogim stvarima koje je trebalo
svriti, i saznanjem da stotine ljudi eka da pratnja otpone. Uvidevi njegovu zbunjenost, nosai nosiljki
upotrebili su priliku i zatraili da im se vie plati. A ljudi koji su nosili koveg alili su se da je suvie teak i da
je daleko porodino groblje. Napoliari i besposliari iz grada preplavili su dvorita i svugde stajali, bez ikakva
posla, zijajui u sve to se moglo videti. Povrh toga, bilo je jo jedno zlo. Gospoa Vanga Najstarijeg stalno je
zvoo kala svome muu i alila se da stvari nisu dobro ureene, tako da je usred te guve Vang Najstariji jurio
naokolo i znojio se kao retko kad. Iako je vikao do promuklosti, niko ga nije mnogo zarezivao.
Niko ne bi znao rei da li bi se ili ne zavrio pogreb toga dana. Ali se dogodila najnesrenija stvar. A to je bio
iznenadni dolazak s juga Vanga Treeg. Stigao je u poslednjem trenutku. Svi su blenuli u njega i udili se kako
se izmenio, jer je ostao odsutan od kue deset godina. Ukuani ga nisu videli otkako je Vang Lung priveo sebi
Krukov Cvetak. Mladi je toga dana ostavio kuu neobino uzrujan i nikako se vie nije vraao. Otiao je kao
divlji, visoki i ljutiti deak; njegove crne obrve nabirale su mu se iznad oiju, otiao je s mrnjom prema ocu. A
sada se vraao kao ovek, najvii od trojice brae, i toliko izmenjen da ga niko ne bi poznao da nije bilo njegovih
dveju namrgoenih obrva i stisnutih zuba. Uao je krupno koraajui u ratnikoj odori, ali to nije bilo odelo
obinog vojnika. Kaput i ak-ire bili su od fine mrke tkanine; na kaputu pozlaena dugmad, a o konom pojasu
nosio je i sablju. Iza njega su marirala etiri vojnika s pukom o ramenu, etiri vojnika snanog izgleda, sem
jednog ra-seene usne, ali i taj je bio prav i jak kao i ostali.
2 Sinovi
17Kad su vojnici proli vrstim korakom kroz velika vrata, zavlada tiina umesto nereda. Svi se glasovi i lica
okrenue da vide Vanga Treeg. Svi su ulali, jer je on izgledao tako silan i vian nareivanju. Iao je snanim,
dugim korakom kroz gomilu napoliara, svetenika i besposliara, koji su sa svih strana navalili da vide neto
zanimljivo. I uzviknu jakim glasom:
Gde su mi braa?
Neko je ve bio otrao i javio dvojici brae da im je trei brat stigao i ovi izaoe, ne znajui kako da ga
doekaju: da li s potovanjem ili kao mlaeg brata koji je pobegao od kue. Ali kad su braa videla kako je
obuen i etiri snana vojnika iza njega, koji su po njegovoj naredbi stali mirno, obojica brzo postadoe
utivi, toliko utivi, kao prema strancu. Klanjali su se i uzdisali teko, jer je to bio dan tuge. Tada se i Vang Trei
pokloni duboko i kako valja svojoj starijoj brai, pa se obazre naokolo i ree:
Gde mi je otac?
Na to ga braa odvedoe u unutranje dvorite gde je Vang Lung leao u svom kovegu ispod sker-letnog
pokrivaa izvezenog zlatom. Vang Trei je naredio vojnicima da ostanu u dvoritu i sam je uao u odaju. im je
Krukov Cvetak zaula topot izama u dvoritu, brzo pogleda ko dolazi. A kad ga spazi, naglo okrete lice ka zidu
i tako ostade.
Ali, ako je Vang Trei uopte video devojku ili je primetio, to nije pokazivao. Poklonio se pred kovegom i
zatraio haljine od konoplje, koje su bile spremne za njega. A kad ih je navukao, videlo se da su suvie kratke, jer
braa nisu mislila da je tako visok. Ipak je obukao odeu, zapalio dve nove svece koje je sa sobom doneo i
zatraio sveeg mesa, da ga prinese kao rtvu pored kovega svoga oca.

Kad je sve to bilo svreno, poklonio se tri puta do zemlje pred svojim ocem i zakukao kako valja:
Ah oe moj." Krukov Cvet je istrajno drala lice prema zidu i nije se nijednom okrenula da vidi ta se dogaa.
18
im je Vang Trei zavrio to mu je bila dunost, digao se i rekao brzo nekoliko reci:
Nastavimo, ako je sve spremno!
Tada se dogodi udna stvar. Umesto pometnje i vike ljudi koji su se svuda drali jedan na drugog, zavlada tiina i
spremnost da se slua. Izgledalo je da je prisustvo Vanga Treeg i njegova etiri vojnika unelo reda, jer kad su
nosai ponovo poeli da se ale Vangu Najstarijem, do maloas tako odluno, glasovi im sad postadoe moleivi
i mekani, a reci umerene. I pored te promene, ipak, Vang Trei nabra vee i prostreli ljude pogledom, tako da im
glasovi popustie i umuknue. A kad ree: Vrite svoj posao i budite sigurni da ete biti pravilno nagraeni u
ovoj kui oni zautae i upu-tie se nosiljkama, kao da je bilo neke arolije u vojnicima i njihovim pukama.
Svaki ovek ode na svoje mesto i, najzad, veliki koveg bi iznesen u dvorite. Konopci od ku-delje se obvie oko
njega, a motke debele kao mlado drvo dooe ispod kovega, i nosai podmetnue ramena pod njih. Bila je i
jedna nosiljka za duu Vang Lunga. U nju su stavili neke njegove stvari, lulu na koju je puio godinama, odelo
koje je nosio i sliku za koju su najmili jednog umetnika da ga naslika kad je bio bolestan, jer nikada ranije nije
bio slikan. Istina, slika nije imala slinosti s Vang Lungom. Liila je na sliku nekog starca u dubokim godinama,
ali ipak umetnik je dao sve od sebe. Nacrtao je velike zaliske i obrve i dodao mnoge bore koje starci ponekad
imaju.
Tako je pratnja krenula, a ene poele kukati i naricati. Najvie se ula Lotosov Cvet. Razmrsila je kosu,
spremila novu belu maramicu da tare jedno, pa drugo oko. Plakala je i duboko naricala:
Ah, ti koji si bio moja uzdanica, otiao si, otiao si...
Svugde du ulice stajao je svet u gustim gomilama, zbijen, da vidi Vang Lunga kad krene na poslednji put. A kad
je narod ugledao Lotosov Cvet, poeo je amor odobravanja. Govorilo se:
2*
m
i
19 Ona je ena na svom mestu. ali dobrog o-veka koji je preminuo.
Neki su se opet divili to vide tako krupnu i debelu gospou kako glasno narie s toliko buke, pa su priali:
Ala je on morao biti bogat kad je bio u stanju da je ovoliko uhrani! I zavideli su Vang Lungu na njegovom
vlasnitvu.
A ene sinova kukale su svaka prema svojoj prirodi. Gospoa Vanga Najstarijeg plakala je to je mogla
umerenije, dodirujui oi, s vremena na vreme maramicom, jer nije bilo pristojno da plae kao Lotosov Cvet. A
milosnica njenog mua, lepa, debeljuna devojka, privenana tek pre godinu i neto vie, gledala je na svoju
gospou i zaplakala bi tek kad bi i ova zapoinjala. ena sa sela Vanga Drugog je i zaboravila da plae, jer je
ovo bilo prvi put da je ljudi na ramenima nose kroz ulice. Nije mogla plakati, poto je zverala oko sebe na stotinu
lica ljudi, ena i dece koji su se gurali o zidove i zakr-ivali vrata od kue. Kad se priseala da treba plakati,
stavljala je ruku na oi, ali je virila kroz prste, videla sve i opet se zaboravljala.
Jo iz davnih vremena se govorilo da se sve ene koje plau dele u tri vrste. Ima ih koje podiu glas, kojima
kaplju suze, i to se moe nazvati naricanjem; ima ena koje glasno kukaju, ali bez suza, to se zove dranje; ima
ih, najzad, kojima suze idu, ali ne putaju ni glasa: to je plakanje. Od svih ena koje su pratile koveg Vang
Lunga, njegovih milosnica, ena njegovih sinova, njegovih sluavki, robinja i najmljenih tubalica, samo je
jedna zaista plakala: to je bila Krukov Cvetak. Sedela je u nosiljci, navukla zavesu da je niko ne bi video, i tu je
tiho plakala bez glasa. ak, kad je velianstven pogreb bio svren, a Vang Lung leao pokriven zemljom, i kad
su kue, sluge i ivotinje od hartije i trske bile spaljene, kad je i tamjan zapaljen a sinovi se poklonili, tubenici
otplakali to su bili duni i primili nagrade, kad je sve bilo svreno i zemlja nagomilana na novi grob, kad niko
nije vie naricao, jer je sve bilo svreno i potrebe nije bilo da se i
20
dalje tuguje ak i tada je Krukov Cvet plakala tiho, na svoj nain.
Nije htela da ide u kuu u gradu. Uputila se u zemljanu kuicu, a kada ju je Vang Najstariji stao nagovarati da
poe s njima u veliku kuu i da tamo ivi s porodicom, pa makar dok se naslee ne podeli, ona je odmahnula
glavom i rekla:
Ne, onde sam s njim najdue ivela, tu sam bila najsrenija i on mi je ostavio ovo jadno dete da se staram o
njemu. Luda e smetati gospodarici, ako se vratimo, a ona ni mene ne voli, tako emo mi ostati u staroj kui
moga gospodara. Ne treba da se brine o nama. Ako mi je neto potrebno, javiu ti, a meni treba vrlo malo. Onde
emo biti bezbedne sa starim napoliarom i njegovom enom. Tako u se starati o tvojoj sestri i ispuniti
nareenje koje mi je gospodar ostavio.
Dobro, ako toliko eli! rekao je Vang Najstariji, kao da mu to nije pravo.
Ali je bio zadovoljan, jer je njegova gospoa bila protiv lude, govorila je kako ona ne bi smela da ivi u
dvoritima, naroito kad ima bremenitih ena. A kad je Vang Lung umro, izvesno je bilo da e Lotosov Cvet biti
jo benja nego to bi se usudila za njegova ivota. Tako bi bilo jo vie nevolja. Zato je dozvolio Krukovom

Cvetku da radi po svojoj elji. Ona je uzela ludu za ruku i odvela je u zemljanu kuu, gde je negovala Vang
Lunga pod stare dane. Tu je ivela, starala se o jadnoj ludi i jedino ila do Vang Lungova groba.
Zaista je jedino ona esto poseivala grob, jer je Lotosov Cvet dolazila samo u ono odreeno vreme kad udovice,
pristojnosti radi, moraju da idu na grob mua. Trudila se da izabere ba one trenutku kad bi je svet mogao da vidi
kako ispunjava svoje dunosti. Ali Krukov Cvetak je ila kriom i esto, kad god bi joj se srce ispunilo tugom i
osamljenou. Gledala je da niko ne bude blizu. Odlazila je u vreme kad je svet u kui, kad spava preko noi, ili
je zaposlen i daleko na svojim poljima. U tim osam21Ijenim asovima uzimala bi ludu i izlazila Vang Lun-gu na grob.
Ali tamo nije jecala. Ne! Ve je naslanjala glavu na njegov grob. Ako bi s vremena na vreme pomalo i zaplakala,
nije davala glasa, osim to bi jednom ili dva puta proaptala:
Ah, gospodaru i oe moj, jedini oe koga sam ikada imala!
III
Iako je taj moni stari veleposednik leao mrtav u grobu, nisu ga mogli zaboraviti, jer su sinovi tri godine morali
aliti oca. Najstariji Vang Lungov sin, koji je sad bio glava porodice, najmarljivije je pazio da se sve ispunjava
po propisu. A kad nije bio siguran kako valja neto uiniti, iao je da pita svoju enu, jer je detinjstvo proveo kao
seljai. Odrastao je usred polja u selu pre nego to mu se otac obogatio, pukim sluajem i svojom vetinom, i
kupio veliku kuu u gradu za sve svoje. Kad bi najstariji sin iao kriom svojoj eni nekog saveta radi, ona mu je
odgovarala hladno, kao da ga prezire zato to ne zna nita. Ipak mu je paljivo objanjavala, jer nije htela da se
osramoti u kui.
Ako je ploa u kojoj ivi njegova dua postavljena u veliku dvoranu, onda pripremi osveenu hranu u iniju
ispred ploe, da bi se naa tuga na taj nain izrazila ...
Govorila mu je kako sve treba da bude. A Vang Najstariji ju je sluao, odlazio od nje i izdavao naredbe. Tako se
pripremalo odelo za drugu alost za sve njih, tkanina kupljena i krojai najmljeni. Tri sina su morala sto dana da
nose belu obuu, a posle toga mogli su da obuku cipele bledosive boje ili neke druge, bez ivota. Nisu smeli da
nose nikakvo svileno odelo, ni oni, ni sinovi im, niti ene, sve dok tri godine ne prou i ne naini se konana
ploa kao mesto pokoja Vang Lungove due, dok se ona
22
ne ispie i stavi na prvo mesto izmeu ploa njegova oca i njegova dede.
Tako je Vang Najstariji nareivao. Haljine alosti za svakog oveka, enu i unuka bile su spremne, kako je i
kazao. Sad je ve podigao glas i za-povedno govorio kad god bi otvarao usta, poto je bio glava kue. Sedao je,
po svom pravu, na najvia mesta, kada se nalazio u bilo kojoj sobi sa svojom braom. Njegova dva brata su
sluala, onaj drugi krivio svoja mala, uzana usta, kao da se u sebi smeje, poto se potajno oseao pametnijim od
svog starijeg brata, jer mu je Vang Lung za ivota poverio da se stara oko zemlje. Samo je on znao koliko ima
zaku-paca i koliko se novca moe oekivati ovog leta s polja. To poznavanje poslovanja davalo mu je iz-vesno
preimustvo nad braom; tako je bar izgledalo u njegovim oima. Vang Trei sluao je naredbe svog starijeg
brata kao ovek koji je nauio da prima zapovesti kad je to potrebno initi. Ali, ipak, sluao je kao neko ko se u
srcu ne pokorava svemu tome i jedino eli da ode daleko.
Istina je bila da su sva tri brata udela da to pre doe as kad e se nasledstvo podeliti, jer je svaki od njih
potajno imao po neku nameru zbog koje je eleo da mu se njegovo da. Ni Vang Drugi, ni Vang Trei nisu voleli
da zemlja dospe potpuno pod vlast starijeg brata, tako da oni od njega moraju zavisiti. Svaki je brat matao na
svoj nain: najstariji je hteo da zna koliko e dobiti i da li e mu to biti dovoljno ili ne za domazluk, za njegove
dve ene, za brojnu decu i za tajna uivanja, kojih se nije mogao liiti. Drugi brat je, opet, imao velike radnje, a
novac je uzajmljivao, pa je eleo naslee kako bi se obogatio. A trei brat je bio tako udnovat i miran da niko
nije znao ta namerava. Njegovo mrko lice nita nije govorilo. Ali je i on bio nespokojan. Moglo se jedino videti
da eli da ode, mada niko nije znao ta e da radi sa svojim delom. Niko se nije usuivao da ga to pita. On je,
istina, bio najmlai, ali su ga se svi bojali. Svaki sluga, ovek i devojka dva puta bi bre potrali kad bi ih on
zovnuo nego to bi uinili kome
23drugom. A najsporije su ili Vangu Najstarijem, i pored sveg njegovog jakog i zapovednog glasa.
Vang Lung je umro poslednji od svoje brae i roaka, jer se vrlo dugo i poudno drao ivota. Niko od njegovih
vrnjaka nije bio ostao, osim onog roaka, lutalice, pokvarenog vojnika. Braa nisu znala gde je on, jer je bio
mali kapetan u nekoj hordi lutalica, pola vojnika, a pola razbojnika. Oni su se priklanjali generalu koji im
najbolje plati ili su ratovali za svoj gro kad im se uinilo najbolje za pljakanje. Tri brata su bila zadovoljna to
ne znaju gde je roak njihova oca, a jedino bi ih vie obradovalo kad bi uli da je mrtav.
Poto nisu imali nijednog starijeg roaka, morali su, po obiajnom pravu, da pozovu nekog bogatog oveka iz
susedstva da im podeli nasledstvo u prisustvu potenih i ispravnih graana. Razgovarajui jedne veeri ko bi to
mogao biti, Vang Drugi ree:
*
Niko nam nije blii, nikome ne moemo vie verovati, stariji moj brate, nego Liju, trgovcu itom, kod koga
sam uio zanat kao kalfa, a ija je ki tvoja gospoa. Zamolimo ga da nam podeli nasledstvo, jer je on ovek
koga svi potuju, ovek dovoljno bogat da ne bude zavidijiv.
Kad je Vang Najstariji to uo, u sebi je bio nezadovoljan to se prvi nije toga setio, pa je odgovorio vano:

 elim da ne bude tako brz, brate, jer sam ba spremao predlog da pozovemo oca majke mojih sinova da nam
uini tu uslugu. Ali, poto si ti to rekao, neka bude i zamolimo ga. Ipak, hou da podvuem da sam ba ja bio
spreman da to kaem. Ti se uvek istrava u razgovoru meu nama.
Uz ovaj ukor stariji brat je mrko pogledao Van-ga Drugog i teko zadisao svojim debelim, otombo-ljenim
usnama. A Vang Drugi je stisnuo usta kao da bi hteo da se nasmeje, ali to nije uinio. Tada Vang Najstariji baci
brzo pogled u stranu prema najmlaem bratu i zapita:
24
A kako tebi izgleda, moj mali, mlai brate? A Vang Trei pogleda kao i obino nadmeno,
polusanjivo i ree:
Meni je svejedno. Ali ma ta uinili, svrite brzo!
Vang Najstariji se podie kao da hoe da ugodi bratu, iako, otkako je doao u srednje godine, nije mogao nita
brzo da svri bez pometnje. ak i kad bi urno koraao, izgledalo je da ima suvie ruku i nogu.
Stvar se najzad uredila. Trgovac Liju pristao je, jer je potovao Vang Lunga kao razborita oveka. Braa su
takoe pozvala i one susede koji su im dovoljno odgovarali po poloaju, pozvali su i neke velike ljude iz grada,
bogate i imune graane. Svi su se ti ljudi okupili odreenog dana u velikoj dvorani Vang Lungove kue. Svaki
je zauzeo mesto prema svom poloaju.
Kada je trgovac Liju pozvao Var ga Drugog da poloi raune o zemlj i novcu koji treba podeli ti, ovaj se die i
spusti hartiju na kojoj je bilo sve napisano u ruke Vanga Najstarijeg, a ovaj je predade trgovcu Liju, i starac je
primi. Prvo je rastvorio velike naoari od tua i stavio ih na nos, a zatim poeo da mrmlja izvetaj za sebe. Svi su
ekali u tiini, dok nije zavrio. Tada je sve ponovo proitao glasno, da bi svi okupljeni ljudi u velikoj dvorani
znali da je Vang Lung, na dan svoje smrti, bio gospodar silnog broja ari zemlje, sve u svemu vie od osam
stotina. Retko je ko u tim krajevima ikada uo, ak od onog vremena kad je kua Hvang bila na svom vrhuncu,
da toliko zemlje spada pod jedno ime, pa ni pod jednu porodicu. Vang Drugi je sve to znao i pravio se
ravnoduan, ali drugi nisu mogli da se uzdre, ve su davali oduke divljenju, ma koliko se mnogo trudili da im
lica izgledaju ozbiljna i mirna, kako je zahte-vala pristojnost. Samo, Vanga Treeg kao da se sve to nita nije
ticalo. Sedeo je kao i obino. inilo se da su mu misli negde na drugom mestu. Nestrpljivo je oekivao da se
deoba svri, kako bi mogao otii kud ga je srce vuklo. Osim te grdne zemlje, i dve
25kue su pripadale Vang Lungu, ona seoska u poljuv i ova velika, stara gradska kua kupljena na samrti
gospodara kue Hvang, kad je ta porodica poela da se raspada i sinovi rasturaju. Osim kua i zemlje, bilo je
novca pozamljenog ovde-onde, i para u trgovini itom, i punih torbi srebra koje su leale skrivene, tako da je
samo to blago iznosilo polovinu vrednosti zemlje. Ali pre nego to se moglo podeliti nasledstvo meu braom,
bilo je izvesnih pitanja koja je valjalo resiti. Osim sitnih potraivanja nekoliko zakupaca i trgovaca, najvaniji su
bili zahtevi dveju milosnica koje je Vang Lung za ivota uzeo: Lotosovog Cveta, koju je iz jedne ajdinice
doveo zbog njene lepote i strasti, da bi zadovoljio svoju muevnost kad mu je postala odvratna njegova ena sa
sela; i Krukovog Cvetka, koja je bila robinja u njegovoj kui kad ju je prihvatio da mu olaka stare dane.
Postojale su njih dve, nijedna mu nije bila prava ena, ali obe su mu bile milosnice. A eni te vrste se ne moe
mnogo zameriti ako se odlui da izabere drugog kad joj gospodar umre, naravno ako nije suvie stara. Tri brata
su znala da moraju da hrane i oblae milosnice, ako ne budu htele da odu. Imale su prava da ostanu u kui
porodice dokle god su ive. Lotosov Cvet, zaista, nije mogla da pree nekom drugom o-veku, poto je bila stara
i debela. Ona e, zaelo, biti srena da i dalje udobno ivi u dvoritima kue. I to je bilo tano, jer kad ju je
trgovac Liju pozvao, ona se podie sa sedita blizu vrata, nasloni se na dve robinje i, briui suze rukavima,
otpoe tunim glasom:
Oh, onaj koji me je hranio otiao je. Kako mogu da mislim na drugog i kud da idem? Ve sam u godinama.
Potrebno mi je malo da jedem i da se obuem. Dajte mi neto vina i duvana, da olakam svoje tuno srce. A
sinovi moga gospodara su plemeniti.
Tada je trgovac Liju, koji je zaista bio toliko dobar koliko su i drugi mislili, pogleda blago. Nije
26
se seao njene prolosti, gledao ju je samo kao enu dobrog oveka, i rekao je s potovanjem:
Govorila si pristojno i odmereno, jer je pokojnik bio plemenit gospodar. To sam od svakoga uo. Odreujem
ovo: davae ti se dvadeset srebrnjaka meseno i moe da ivi u svom dvoritu. Imae slukinje i robinje,
hranu i nekoliko komada tkanina godinje, povrh svega toga.
Ali, kad je Lotosov Cvetak to ula, a sluala je paljivo da bi uhvatila svaku re, prela je pogledom od jednog
do drugog sina, pobono sklopila ruke i poela piskavim glasom preklinjati:
Svega dvadeset? ta? Svega dvadeset? Jedva u tim kupiti slatko meso koje mi je potrebno, jer sam vrlo
probirljiva na jelu. Nikad nisam jela gadnu i obinu hranu.
Na ove reci je stari trgovac skinuo naoari, zagledao se u nju zapanjen i progovorio hladno:
Dvadeset srebrnjaka meseno je mnogo i za itavu porodicu. Polovina od toga bi bilo dovoljno u mnogim
kuama, i to ne siromanim, kad gospodar umre.
Tad je Lotosov Cvet poela ozbiljno da plae. Nije vie bilo kod nje izvetaenosti. Tugovala je za Vang
Lungom, kao nikad dotle. Povikala je:

 Oh, samo da me nisi ostavio, gospodaru moj! Baena sam u stranu, a ti si otiao daleko. Ne moe me spasti!
ena Vanga Najstarijeg je stajala tu blizu, iza zavese. Razmakla je tkaninu i poela davati svome muu znake da
je takvo dranje Lotosovog Cveta nepristojno pred tolikim dostojanstvenim ljudima. Ona je bila u takvom strahu
da se Vang Najstariji vrpoljio na stolici, pokuavajui da je ne vidi, ali u tome nije uspeo. Najzad se podigao i
viknuo glasno, natkrilivi dreku Lotosovog Cveta:
Gospodine, dajmo joj malo vie, da bismo nastavili posao!
Ali Vang Drugi to nije mogao podneti, ve je ustao sa svog mesta i uzviknuo:
27 Ako e joj se dati vie, neka to isplati moj brat iz svog dela, jer je zbilja istina da je dvadeset srebrnjaka
mno^o, i vie nego mnogo, ak i njoj za kockanje.
Ovo je rekao, jer otkako je Lotosov Cvet poela stariti, sve vie je u njoj rasla strast za kockanjem. I sve vreme
kad nije jela ili spavala, provodila je za kockom. Ali ena Vanga Najstarijeg se jo vie zgra-nu i poe davati
upadljive znake svom muu da mora odbiti ovaj predlog. Ona mu zaaputa glasno:
Deo se mora dati udovici pre nego to se nasledstvo podeli. A koliko je ona blia nama nego njima?
Na to nastade pometnja. Stari, dobroduni trgovac je gledao u nedoumici sve redom, a Lotosov Cvet ni za asak
nije prestajala da zapomae, tako da su svi ljudi bili zbunjeni takvom zbrkom. To bi dugo trajalo da se nije Vang
Trei naglo podigao, sav ljutit lupio svojim tvrdim i konim izmama o kameni pod i dreknuo:
Ja u dati! ta je to malo srebra? Ovo mi je dojadilo!
Ove reci su izgledale kao zgodan izlaz iz neprilike, a ena Vanga Najstarijeg ree:
On to i moe da uini, jer je samac. Nema da se brine o sinovima kao mi.
Vang Drugi se nasrne jao, slegnuo malo ramenima i razvukao usne kao da je u sebi govorio:
ta me se tie ako je neko toliko budalast da se rtvuje za drugog!
Stari trgovac je bio vrlo zadovoljan. Uzdahnuo je, izvadio maramicu, obrisao lice, jer je bio ovek koji ivi u
mirnoj kui, nenaviknut na ene kao Lotosov Cvet. A ona bi nastavila jo dugo da kuka da nije bilo neeg
strogog u recima Vanga Treeg, pa se zato predomislila, iznenadno je prestala da larma i sela je, zadovoljna onim
to je postigla. Iako je pokuavala da otombolji usta i napravi se oaloena, brzo je na to zaboravila i poela
slobodno da zvera u ljude. S tanjira, koji je kraj nje drala jedna robinja, uze seme od lubenice i poe ga grickati svojim jo jakim i belim zubima, i pored poznih godina. Bila je zadovoljna.
Tako je reeno pitanje Lotosovog Cveta. Tada stari trgovac pogleda unaokolo i ree:
A gde je milosnica? Vidim ovde napisano njeno ime!
To je bila Krukov Cvetak. A niko se od njih nije ni brinuo da i ona bude tu. Svi su gledali po velikoj dvorani.
Poslali su robinje u dvorite za ene, ali devojke nije bilo u kui. Tada se Vang Najstariji seti da je zaboravio da
je pozove. Zato je hitno poslao po nju. ekalo se itav sat i vie, dok nije stigla. Sluio se aj, ljudi su oekivali i
etali, i najzad se ona pomoli, s jednom sluavkom, na vratima dvorane. Ali kad je pogledala unutra i videla sve
te ljude, nije htela da ue. A im je opazila vojnika, izala je u dvorite. Na kraju je stari trgovac morao izii za
njom napolje. On je devojku gledao plemenito, nikako pravo u lice, da je ne bi zbunio. Video je da je jo u
mladosti, jo mlada ena, vrlo bleda, i lepa, pa joj ree:
Gospoo, vi ste toliko mladi da vam niko ne moe prebaciti to vam ivot jo nije zavren. Ima dosta srebra
da vam se odvoji, lepa svota, i vi moete otii u svoju kuu i venati se s nekim dobrim ovekpm, ili uiniti to
vam je po volji.
Ali se ona nije nadala takvim recima i pomisn da e je nekud poslati. Nije nita razumela i uzviknula je glasom
kolebljivim i slabim od straha:
Oh, gospodine, nemam kue, nikog nemam osim lude mog mrtvog gospodara. On mi je nju ostavio i
nemamo kud da idemo. Oh, gospodine, mislila sam da moemo da ivimo u kui od naboja. Mi jedemo vrlo
malo i potrebne su nam samo pamune haljine, jer otkako mi je gospodar umro, nikad vie neu poneti svilu,
nikad sve dok ivim. Nikome neemo smetati u velikoj kui.
Stari trgovac se vrati u dvoranu i sa uenjem zapita najstarijeg brata:
Ko je ta luda o kojoj govori?
A Vang Najstariji odgovori kolebljivo:
28
29 To je neko bedno stvorenje, jedna naa sestra, koja od detinjstva nije pri zdravoj pameti. Otac i majka nisu
dozvoljavali da gladuje i da se zlopati, kao to se obino ini s takvim stvorenjima, kako bi im se ubrzao kraj, pa
je tako ona ostala iva i do danas. Otac je naredio ovoj svojoj eni da se stara o njoj. Pa ako milosnica nee da se
uda, dajmo joj neto srebra i neka ivi kako hoe, jer je blage prirode i istina je da nikome nee smetati.
Na ove rei prodera se iznenada Lotosov Cvet:
Ne treba njoj toliko mnogo, jer je bila u ovoj kui obina robinja, naviknuta na najgora jela i pamune haljine,
sve dok moj gospodar nije pod stare dane poaavio za njenim bledim licem. Bez sumnje mu se i ona sama
ulagivala, a to se tie one budale, ukoliko pre umre, utoliko je bolje.
Ovo Lotosov Cvet ree, a kad je Vang Trei u, pogleda je tako strano da ona zadrhta i okrenu glavu od
njegovih crnih oiju.
Vojnik uzviknu:

 Neka se i ovoj da kao i onoj staroj. I to u ja isplatiti!

Ali Lotosov Cvet se bunila, iako se nije usuivala da kae glasno, ve je promrmljala:
Nije pravo da se starija i mlada milosnica podjednako cene. A ona mi je bila i robinja.
Mrmljala je tako i izgledalo je da e opet poeti da galami, a kad stari trgovac to primeti, ree to je bre mogao:
Istina, istina! Zato odreujem dvadeset i pet srebrnjaka starijoj i dvadeset mlaoj!
Izae napolje i ree Krukovom Cvetku:
Idite natrag u svoju kuu i ivite u miru, gospoo, jer moete da radite ta hoete, a imaete dvadeset
srebrnjaka meseno!
Tada mu Krukov Cvet lepo zahvali iz sveg srca. Njene male blede usne su podrhtavale, a telo se treslo, jer nije
znala ta e se s njom dogoditi. S olakanjem je ula da moe iveti kao do sada i da e biti ostavljena na miru.
30
Kada su ove stvari raspravljene i odluka doneta, ostali posao nije bio teak. Stari trgovac je bio spreman da
podeli zemlju, kue i srebro na etiri jednaka dela, dva za Vanga Najstarijeg kao glavu kue, jedan Vangu
Drugom i jedan Vangu Treem, kad odjednom trei sin uzviknu:
Nisu mi potrebne zemlja i kue! Dosta mi je bilo njiva kad sam bio mali i kad je otac od mene hteo da napravi
zemljoradnika. Nisam enjen, pa ta u da radim s kuom? Dajte mi, brao moja, deo u srebru. A ako moram da
dobijem kuu i zemlju, onda ih kupite, brao moja, od mene i ostavite mi srebro!
Oba starija brata ostadoe zapanjena kad su ovo ula, jer da li je iko video oveka koji trai naslee u srebru?
Ono tako lako moe da se izmakne i iezne bez ikakvog traga; ko je ikada uo za oveka koji nee da ima kuu
i zemlju?
Stariji brat ree ozbiljno:
Ali, brate moj, nijedan dobar ovek u elom svetu ne ostaje neenja celog ivota, pa emo ti pre ili posle mi
nai enu, jer nam je otac, ija je to dunost bila, preminuo, i tad e ti biti potrebne kua i zemlja.
A drugi brat odgovori jasno:
Ma ta ti uradio sa svojim delom zemlje, mi ti ga neemo kupiti, jer je u mnogim porodicama bilo neprilika
kad je neko uzeo svoj deo nasledstva u novcu, a posle doao da prosjaci plaui da je bio prevaren sa zemljom.
Srebro se potroi, a jedini dokaz je pare hartije, koje moe svako da napie. Ili su dokaz gole reci, a to nije
nikakav dokaz. Ne! Pa ako se ba ovek tako nisko i ne spusti, uradie to njegovi sinovi i sinovi njegovih sinova,
a to znai razdor meu pokolenjima. Ja velim da se zemlja mora podeliti. Ako eli, starau se za tvoju zemlju i
slau ti prihod od nje svake godine, ali svoje naslee ne moe dobiti u srebru.
Mudrost ovih reci sve je zapanjila. Iako je vojnik ponovo rekao mucajui: Neu kuu ni zemlju niko ovog
puta nije obraao mnogo panje
31na njega, ve jedino to stari trgovac radoznalo zapita:
ta e ti toliko mnogo srebra? Vojnik na ovo odgovori grubim glasom:
Imam jedan razlog!
Ali niko nije znao ta on misli. Malo posle, stari trgovac odredi da se srebro i zemlja podele. A ako vojnik zbilja
ne eli svoj deo ove lepe gradske kue, moe dobiti i staru kuu od naboja u selu, koja, istina, malo vredi jer je
napravljena od zemlje s njiva uz malo truda. Trgovac je odredio, osim toga, da dva starija brata imaju uvek u
pripravnosti novac za venanje Vanga Treeg. To je i tako bila dunost starije brae kad otac umre.
Vang Trei je sedeo bez rei i sluao. A kad je sve bilo reeno i podeljeno kako valja prema zakonima, sinovi
Vang Lunga priredie gozbu onima koji su morali da sede i sluaju deobu, ali se oni sami jo nisu veselili niti
nosili svilene odee, jer im alost jo nije bila zavrena.
Tako su bila podeljena polja na kojima je Vang Lung proveo ceo ivot. Zemlja vie nije pripadala njemu, ve
sinovima, osim onog malog delia na kome je leao. To je bilo jedino njegovo. Na tom malom, skrovitom mestu
krv njegova i kosti njegove topile su se i tonule u utrobu zemlje. Sinovi njegovi inili su to su hteli s povrinom
zemlje, ali je on leao duboko u njoj, imao je jo uvek svoj deo i niko mu ga nije mogao oteti.
IV
Vang Trei je jedva ekao da se nasledstvo po-deli. I im je bilo gotovo, spremio se sa svoja etiri oveka da
krene ponovo u one krajeve iz kojih je doao. Kad je Vang Najstariji video ovu urbu, bio je iznenaen i rekao
je:
ta? Zar nee ekati da prou bar tri godine alosti za naim ocem pre nego to nastavi svoj posao?
32
Kako mogu ekati jo tri godine? odgovorio je vojnik vatreno, a svoje mrke i kurjake oi uperio na brata
dok je govorio. Biu tako daleko od tebe i ove kue da ljudi nee znati ta radim. A nikoga se ne tie ime se
bavim, ako svet i uje o tome.
Na ove reci Vang Najstariji pogleda radoznalo brata i zapita ga kao u udu:
ta to tebe titi?
Tada Vang Trei, koji je ba pritezao sablju o koni pojas, zastade. Gledao je svog starijeg brata, debelog,
mlitavog oveka, puna i otomboljena lica, bucmastih i oputenih usana, tela zarasla u ljigavo, bledo salo. Prste je

drao rastavljene, a ruke su mu bile kao u ene mekane od sala, s dugim i belim noktima, ruiastih, mekanih
i debelih dlanova. Kad je Vang Trei video sve to, okrenu pogled u stranu i ree prezrivo:
Kad bih ti rekao, ne bi razumeo. Dovoljno je da ti kaem da se moram brzo vratiti, jer me tamo ekaju oni
koje treba da predvodim. Dosta je kad zna da imam pod svojom komandom ljude spremne da izvre moja
nareenja.
A jesi li dobro plaen za to? pitao je Vang Najstariji, udei se i ne uviajui bratovu zajedlji-vost, jer je
sebe smatrao privlanim ovekom.
Ponekad sam plaen, a ponekad nisam! odgovori vojnik.
Vang Najstariji nije mogao zamisliti da neko neto ini a da ne bude plaen, pa zato ree:
udnovat je to posao koji ne donosi nita ljudima. Kad bih bio vojnik kao ti i kapetan ljudima kojima
zapovedam, pa mi neki general koman-dovao i nita ne plaao, otiao bih drugome.
Ali vojnik nije odgovorio. Imao je nameru da neto uini pre nego to poe. Otiao je i naao drugog brata i
rekao mu u poverenju:
Nemoj da zaboravi da isplati onoj mlaoj gospoi mog oca ceo njen deo. Pre nego to mi poalje srebro,
odvoji onih njenih pet srebrnjaka svakog meseca.
3 Sinovi
33Drugi brat je razrogaio oi i kako nije bio o-vek takvog kova da lako razume poklanjanje tolikog srebra,
rekao je:
Zato joj daje toliko mnogo?
Vojnik je odgovorio nekako udno uurbano:
Ona mora da se stara i o onoj ludi. Izgledalo je da ima jo neto da kae, ali nije
hteo dalje govoriti. Dok su etiri vojnika vezivala stvari u zaveljaj, bio je vrlo nestrpljiv. Toliko je bio
nespokojan da se odetao do gradske kapije i pogledao tamo gde je otac leao i dizala se kua od naboja, sada
njegova. Sve on to nije eleo.
Mogao bih otii da je jednom vidim, kad je ve moja! promrmljao je.
Ali duboko uzdahnu, glava mu klonu i vrati se gradskoj kui. Izvede zatim svoja etiri oveka i poe brzo. Bio je
zadovoljan to odlazi, jer kao da je oseao neku mo svog starog oca nad sobom, a on je bio ovek koji nije trpeo
niiju vlast.
Tako isto su i druga dva brata elela da se oslobode svoga oca. Najstariji brat je udeo da proteknu tri godine
alosti, udeo je da starevu plou ukloni u malo udubljenje u velikoj dvorani, gde su uvane i druge ploe, jer
dokle god ona bude stajala u dvorani, izgledalo je kao da Vang Lung motri na svoje sinove. Da, njegov duh je
bio tu, sedeo je na ploi, posmatrao svoje sinove. Najstariji njegov sin eznuo je da bude slobodan, da uiva u
svojim zadovoljstvima i da oevo blago troi po miloj volji. Sve dok je ploa tu, nije mogao da se mai kese i
uiva, iako je hteo. Trebalo je da prou te godine alosti, za koje se vreme ne pristoji sinu da bude suvie veseo.
Tako je nad ovim lenim ovekom, ije su misli stalno bile upravljene na tajna uivanja, starac jo uvek imao
strogu vlast.
I drugi sin je imao svoje planove, udeo je da proda neka polja, jer je raunao da proiri svoje poslovanje sa
itom i kupi radnje trgovca Lija, koji je ostareo, a iji se sin dao na nauke i nije voleo trgovinu svog oca. S tako
razgranatim poslovima Vang Drugi bi mogao da izvozi ito iz te oblasti ak
34
u okolne strane zemlje. Ali je izgledalo malo vero-vatno da e se ti planovi ostvariti dok jo alost traje. Tako je
Vangu Drugom preostalo samo da se uzdrava i strpljivo eka. Govorio je malo i tek bi, kao sluajno, pitao svog
brata:
Kad prou ovi dani alosti, ta e raditi sa svojom zemljom? Hoe li je prodati ili e uiniti s njom to
drugo?
A stariji brat bi, tobo nemarno, odgovorio: Za sada jo ne znam. O tome skoro nisam ni razmiljao, ali
mislim da u zadrati dovoljno zemlje da se ishranimo, poto nemam posla kao ti, a u ovim godina teko mogu
poeti neto novo.
Ali imae muke sa zemljom odgovorio je brat. Ako hoe da bude zemljoposednik, mora obilaziti
napoliare, mora sam meriti ito. A ima jo mnogo drugih dosadnih stvari koje jedan posed-nik mora da radi,
ako hoe uopte da sebi obezbedi ivot. to se mene tie, ja sam te stvari radio za oca, ali ih sada za tebe neu
moi svriti zbog svojih poslova. Svu u zemlju prodati osim one najbolje, a srebro u uloiti pod visok interes,
pa emo videti ko e se bre obogatiti, ti ili ja.
Vang Najstariji je ove reci primio s velikom zaviu, jer je znao da mu je potrebno mnogo novaca, vie nego to
je imao, pa ojaeno ree:
Pa lepo, videu. Moda u vie prodati nego to sam mislio i novac dati na interes kao ti, ali jo u videti.
Nesvesno su braa sputala glas kad su govorila o prodaji zemlje, kao da su se bojala da e ih stari ovek jo
moi uti pod zemljom.
Tako su ova dva brata ekala s nestrpljenjem da tri godine prou. I Lotosov Cvet je takoe imala iste elje i
gunala, jer se nije pristojalo da za te tri godine nosi svilene haljine, ve je morala odeu alosti savesno da

oblai. Grdila je, jer su joj pamune haljine dosadile, pa je mogla samo kriom ii na gozbe i provoditi se sa
svojim drutvom. Lotosov Cvet je pod stare dane poela da se veseli s pet-est starih gospoa iz drugih imunih
kua. Te stare ene
3*
35ile su u svojim nosiljkama od ove do one kue da se kockaju, piruju i ogovaraju. Nijedna od njih nije imala
nikakvih briga, jer sad vie nisu mogle da raaju decu, a muevi su im se, ukoliko su bili ivi, okrenuli mlaim
enama.
Tim starim gospoama Lotosov Cvet se esto alila na Vang Lunga i govorila:
Cvet svoje mladosti prinela sam tome oveku, a Kukumavka e vam rei kakva sam izvanredna lepotica bila,
da se uverite da je istina. I sve sam to njemu rtvovala. ivela sam u njegovoj kui od zemlje, nisam videla grad
sve dok se nije dovoljno obogatio, preao ovamo i kupio ovu kuu. Nisam se alila, nisam. Bila sam spremna da
ga zadovoljim svakog asa, a on je uzeo jednu moju robinju, jadno bledo stvorenje, koje sam iz milote drala,
jer je izgledala toliko slaba da mi nije bila ni od kakve vajde. A poto je starac umro, dobivam svega ovo
nekoliko triavih komada srebra za sve te svoje muke!
I tad bi ova ili ona gospoa uzimala udela u njenom jadikovanju i svaka se pravila da ne zna da je Lotosov Cvet
bila obina pevaica u ajdinici. Poneka bi i uzviknula:
Ah, takvi su svi mukarci! im naa lepota mine, oni zveraju za drugom, iako nau lepotu krvniki troe sve
dok ne orone!
I sve su se slagale u dvema stvarima: da su svi mukarci pokvareni i sebini, a one same najvee paenice meu
svim enama, jer su se toliko mnogo rtvovale. Kad bi se sloile u tim injenicama i svaka pokazala kako je ba
njen gospodar bio najgori, s pohlepom su se odavale dranju i istrajno kockale. Tako je Lotosov Cvet provodila
dane. A poto je slukinji pripadalo to gazdarica zaradi na kockanju, ili jedan deo toga, Kukumavka je nagonila
gospodaricu na takav ivot.
Ali Lotosov Cvet je ipak udela da jednom ti dani alosti minu, kako bi mogla da skine svoje pamune haljine,
ponovo obue svilu i zaboravi da je Vang Lung uopte iveo. I zaista, osim izvesnih dana
36
kad je pristojnosti radi morala da mu ide na grob i tamo plae, kad je i porodica izlazila da zapali harti-je i
tamjan za pomen mu dui, ona inae nije mislila o njemu. U te dane morala je da oblai odee alosti jo ujutru,
a skidala ih je tek uvee. Zato je jedva ekala da se svega toga otrese, kako ne bi vie uopte morala misliti na
njega.
Jedino Krukovom Cvetku dani alosti nisu izgledali dugi. Odlazila je, kao i uvek, i oplakivala na grobu u
poljima. Odlazila je kad nikoga nije bilo tamo da je vidi kud ide i kako tuguje.
Dok su dva brata ekala da proe alost, morali su da ive zajedno u velikoj kui, i oni, i njihove ene, i njihova
deca. Nije to bio lak ivot zbog neprijateljstva njihovih ena. Supruge Vanga Najstarijeg i Vanga Drugog toliko
su uno jedna drugu prezirale da su i braa morala da trpe zbog toga, jer ene nisu mogle svoj bes da zadre za
sebe, ve je svaka izlivala svoj jad muu, kad se nae s njime nasamo.
ena Vanga Najstarijeg govorila mu je svojim utivim, naduvenim nainom:
udnovata je to stvar da nikad ne mogu da uivam duno potovanie koje mi prilii u ovoj kui u koju si me
doveo. Mislila sam, dok je starac iveo, da moram trpeti, jer je on bio tako prost i neznalica da sam se stidela
pred roenom decom kad bi videla kakvog dedu imaju. To sam podnosila, jer mi je to bila dunost da inim. A
sad je on mrtav i ti si glava porodice. Starac nije primeivao kakva je ena tvoga brata i kako se prema meni
ponaa, jer je bio tako glup i neobrazovan. Meutim, ti, pametan ovek, to vidi, a ipak nita ne preduzima da
naui pameti onu enu. Ona me omaloava svakog dana, ta propala seljanka, koja je, uz to, i bezbona.
Tad bi Vang Najstariji zagunao u sebi. Trudei se to je mogao vie da sauva strpljenje, upitao bi enu:
A ta ti ona govori?
Nije stvar u onome to kae odgovorila bi gospoa hladno, jedva pomiui usne, ne podiui
37niti sputajui glas ve u onome to ini. Kad ja uem u sobu u kojoj je ona, pravi se kao da je u takvom
poslu da ne moe da se digne i ustupi mi mesto. Toliko je zadrigla u licu i toliko buna da ne mogu da je
podnesem im otvori usta, ak ne mogu da je trpim ni kad samo proe pored mene.
Lepo, onda ja jedino mogu da odem svome bratu i da mu kaem: Tvoja je ena suvie rumena, suvie
glasna, pa majka mojih sinova ne moe da je takvu trpi" odgovorio je Vang Najstariji, klimajui glavom i
traei lulu u pojasu haljine. Oseao je da je rekao neto dobro. ak se usudio da se malo i nasrne je.
Gospoa nije bila od one vrste ena koje su brze na odgovoru. I mnogo puta, zaista, nije mogla da uzvrati odmah
kako bi elela. Jedan od razloga zbog kojih je mrzela svoju jetrvu bio je i taj to je ta seljanka imala otar, peckav
jezik, dodue i prost. Pre nego to bi varoanka zavrila govor koji se spremala da izgovori polako i
dostojanstveno, seljanka bi je namigivanjem i brzo ubaenom reju uutkala i napravila tako smenom da su
robinje i sluavke koje su tu stajale i sve ule bivale primorane da se brzo okreu u stranu kako bi sakrile
osmehe. Ali bi se ponekad neka mlada sluavka okrenula dockan i prsnula u smeh ne mogavi da se uzdri, a za
njom bi i druge to isto inile, pa je gospoa bila izvan sebe od besa, prezirui iz sveg srca seljanku.

Kad je Vang Najstariji ono rekao, ena ga je otro pogledala, u nedoumici da li joj se i on ruga. On je sedeo
zavaljen u tranoj stolici, smeei se pomalo. Ona se ispravila, isprena i hladna na tvrdoj drvenoj stolici, na
koju je uvek sedala, sklopila je oi, skupila usne i rekla:
Znam vrlo dobro da me i ti mrzi, gospodaru moj. Mrzi me otkad si doveo ono prosto bie u kuu. Kamo
sree da nikad nisam napustila oev dom. Da! elela bih da se sva posvetim bogovima i negde stupim kao
kaluerica. Samo da mi nije dece, to bih i uinila. Sva sam se predala da izgradim ovu tvoju
38
kuu, da stvorim od nje neto vie od obine seljake jazbine, ali ti mi nisi rekao hvala!
Dok je to govorila, paljivo je rukavima brisala oi, a zatim je ustala i otila u svoju sobu. Uskoro je Vang
Najstariji uo kako glasno ita neku budistiku molitvu. Ta gospoa je poslednjih godina nala utoita meu
kaluericama i svetenicima. Postala je vrlo predana u svojim dunostima prema bogovima. Provodila je dosta
vremena u molitvama i pobonim pesmama, a kaluerice su esto dolazile da je poue. Ponosila se to je u stanju
da jede vrlo malo mesa, iako se nije drala ba strogo zaveta. A sve je to radila u bogatakoj kui u kojoj nema
potrebe za takvom pobonou, kao to, recimo, siromaak mora da se posveti bogovima svoje bezbedno-sti radi.
Tako je i sada, kao i uvek kad bi se naljutila, poela glasno da se moli u svojoj sobi. Kad je Vang Najstariji to
uo, skrueno se poea po glavi i uzdahnu, jer je zbilja bilo istina da mu ta njegova gospoa nikako nije
opratala to je uveo drugu enu, lepu, jednostavnu devojku, koju je jednog dana video na vratima kue nekog
siromanog oveka. Se-dela je na maloj stolici pored korita u kome je prala rublje. Bila je tako mlada, tako divna
da je Vang Najstariji na nju dva ili tri puta bacio pogled u prolazu, a proao je vie puta. Njen otac je vrlo zadovoljno pristao da je pusti u kuu jednog takvog bogataa, a Vang Najstariji mu je dobro platio. Devoj-ka je bila
toliko skromna da se Vang Najstariji udio kad je novu enu dobro upoznao kako je uopte bacio oko na nju, jer
je bila skruena da se ak strano bojala prve gospoe. Bila je stvor bez enske preke naravi. Kad bi je ponekad
Vang Najstariji zvao da mu doe u sobu, ona bi oborila giavu i kolebala se:
A hoe li mi gospoa dozvoliti noas?
A ponekad bi se Vang Najstariji, videi je onako bojaljivu, razbesneo i zaricao da e uzeti neku dobru, snanu,
prgavu zlou, koja se nee bojati svoje gospodarice. Drugi put bi, opet, mrmljao i mislio da
39je ovako ipak bolje, jer je imao mir u kui meu enama, poto je video da mlaa pokorno slua svoju
gospodaricu i nee mnogo oko njega da se mota kad je ova blizu.
Ipak, iako je ovo donekle zadovoljavalo gospou, ona nije prestajala da prebacuje Vangu Najstarijem, prvo zbog
toga to je uopte uzeo drugu enu, a zatim, kad je to ve uinio, zato je uzeo siromano stvorenje. A Vang
Najstariji je podnosio gospou i jo pomalo voleo devojku zbog njenog lepog detinja-stog lica. inilo mu se da
je najvie oboava ba kad je gospoa najunije ogovara. Tako je samo kriom i lukavstvom uspevao da doe
do devojke koja je bila njegova. Kad bi se ona plaila da mu doe na poziv, odgovarao joj je:
Doi slobodno, jer je ona i suvie oronula da bih je uznemiravao nou.
Zbilja je njegova gospoa imala hladno srce. Bila je sva radosna kad joj je vreme raanja prolo. Otada joj je
Vang Najstariji ukazivao duno potovanje. Preko dana bi joj u svemu poputao, a to je inila i devojka, ali nou
je mladica dolazila k njemu. Tako je imao mir u kui sa svojim dvema e nama.
Jo uvek se svaa sa snahom nije mogla lako resiti. I ena Van ga Drugog alila se svome muu:
Sita samo onog stvorenja bela lica, ene tvoga brata. Ako ne preduzme neto da se naa dvorita odele od
njihovih, osvetiu se jednoga dana i izgr-diu je na ulici. Zbog toga e umreti od sramote, jer najvie strepi da joj
se neko ne pokloni dovoljno duboko kad ue u sobu. Ja sam isto toliko dobra koliko i ona, a moda jo i vie, pa
ipak sam zadovoljna to ne liim na nju, a ti na onu veliku debelu budalu, makar ti on bio i stariji brat.
Vang Drugi i njegova ena dobro su se slagali. On je bio mala rasta, ute puti i miran ovek. Voleo je svoju enu,
jer je bila snana, krupna i poudna srca, voleo ju je, jer je bila prepredena i dobra domaica. Novac je teko
troila. Otac joj je bio seljak i nije bila naviknuta na udoban ivot. A kad ga je
40
imala, nije se pokvarila kao to bi neke druge ene uinile, samo je traila jednostavnu hranu i radije je nosila
pamune haljine od svilenih. Jedina joj je mana bio jezik, i suvie spreman za ogovaranje, a povrh toga volela je
da toroe i sa slukinjama.
Istina je bila da je ukuani nisu mogli nazivati gospoom, jer je volela da pere, riba i radi sama. Ipak je bila ena
jednog gospodara. Ali nije imala potrebe za mnogo sluinadi. Drala je samo po jed-nu-dve sluavke sa sela,
prema kojima se ponaala kao drugarica. I to joj je jetrva prebacivala, to se ne ponaa prema sluavkama kako
valja, ve ih smatra sebi ravnim i tako bruka porodicu. A to su sluavke priale sluavkama, pa je starija gospoa
ula kako se devojke njene jetrve hvale svojom gazdaricom, da je plemenitija od nje, da im daje slatkie to
ostanu posle ruka i komadie tkanine za obuu, naravno kad je dobro raspoloena.
Ali je opet suta istina bila i to da se gospoa pokazivala nemilosrdna prema sluavkama, prema svima odreda,
pa i prema sebi samoj. Nije izlazila kao njena jetrva, koja je svuda trala u iznoenim i dotrajalim haljinama,
neoeljane kose, iscepanih donova i iskrivljenih potpetica, iako joj noga nije bila mala. Gospoa ne bi nikad
sela kao seljanka i dojila dete s potpuno obnaenim grudima.

I zbilja, zbog tog dojenja je i dolazilo do svae meu njima. I ta prepirka je najzad naterala brau da nau puta i
naina miru u kui. Dogodilo se jednoga dana da je gospoa pola do kapije da sedne u svoju nosiljku, jer je bio
roendan nekog boga koji je imao hram u gradu, pa je krenula da mu prinese rtvu. Izlazei na ulicu, na vratima
je ugledala seljanku golih grudi kao u robinje. Dojila je najmlae dete i razgovarala s prodavcem od koga je
kupovala ribu za ruak.
Bio je to strano prost prizor i gospoa ga nije mogla podneti. Poela je gorko da prebacuje svojoj jetrvi:
Zaista je velika sramota videti enu koja bi trebalo da je gospoa u ovoj velikoj kui da ini ta41kve stvari koje bih ja teko dozvolila i jednoj svojoj robinji...
Ali njen spori i spokojni govor nije mogao da poremeti seljanku, i ova joj uzvrati:
Ko ne zna da se deca moraju dojiti? I ne stidim se to imam sinove za dojenje i grudi odakle ih hranim!
I umesto da pristojno zakopa svoj kaput, ona pobedosno podie dete i stavi ga na drugu dojku. Kad se zauo
njen razgalamljeni glas, gomila se poela skupljati da vidi svau, ene su istrale iz kuhinja i dvorita, briui uz
put ruke, a seljaci koji su tuda prolazili spustili su korpe na zemlju kako bi uivali u prepirci.
Ali, kad je ugledala ta opaljena i prostaka lica, gospoa nije mogla da ih podnese, ve je otpustila nosiljku za taj
dan i odgegala se natrag u svoje dvorite, jer joj je sve zadovoljstvo bilo upropaeno. Seljanka nikada nije
osetila gaenje prema majci koja doji, jer je uvek gledala kako majke hrane decu gde god stignu. Ko moe rei
da dojka nije jedino sredstvo da se dete umiri kad plae? Zato je seljanka osula grdnje na svoju jetrvu na tako veseo nain da je gomila vritala od smeha i bila dobro raspoloena zbog toga prizora.
Tada je jedna gospoina robinja, koja je tu iz radoznalosti stajala, otila svojoj gospodarici i po-verljivo ispriala
ta je seljanka rekla, a na kraju je proaputala:
Gospoo, ona kae da vi toliko diete nos da ste mom gospodaru napravili pakao od ivota; ona kae da se
on ak ne usuuje ni svoju malu milosnicu da ljubi dok vi to ne dozvolite, a i onda samo onoliko koliko vi
kaete. Gomila se na to smejala.
Gospoa je na ove reci prebledela i spustila se naglo na stolicu kraj stola u glavnoj sobi i sela, a robinja je opet
dotrala i rekla bez daha:
ad je kazala da se vi vie brinete za popove i kaluerice nego za roenu decu, a dobro se zna kakvim se
tajnim gresima takvi stvorovi zanimaju.
42
Na ovo nevaljalstvo gospoa se podigla. Nije vie mogla to da otrpi. Rekla je robinji da naredi vrataru da odmah
doe. Robinja je istrala napolje sva uzbuena i zadovoljna, jer nije bilo svakog dana ovakve buke, i dovela je
vratara. To je bio jedan stari oronuli radnik koji je nekada iveo na Vang Lungovoj zemlji i kad je ostareo, poto
se pokazao na radu poverljiv, a nije imao sina da ga hrani, bilo mu je dozvoljeno da pod stare dane uva vrata.
Iao je pun straha pred gospou, kao to su svi inili. Klanjao se pred njom i ostao oborene glave dok mu je ona
govorila svojim zapovednikim glasom:
Poto je moj gospodar u ajdinici i nita ne zna o ovom nepristojnom dogaaju i poto njegov brat nije tu da
nadgleda svoju kuu, ja moram da izvrim svoju dunost i neu dozvoliti da prost svet zija u naa vrata, i mora
ih zatvoriti. Ako moja jetrva ostane napolju, neka joj to bude, a ako te pita koti je naredio da zatvori kapiju, ti
reci da sam to ja uinila. Razumi da me mora posluati.
Starac se poklonio ponovo i iziao bez reci i uinio je sve kako mu je bilo nareeno. Seljanka je jo uvek bila
ispred kapije i ogromno je uivala dok se gomila smejala, pa nije ni primetila da se vrata polako zatvaraju iza
nje, sve dok se nisu skoro sasvim zaklopila. Tada je stari vratar proturio glavu i promuklo apnuo:
Hej, gazdarice!
Ona se tada okrenu, spazi ta se dogaa, jurnu, rastvori vrata i utra unutra, s detetom na grudima. Zatim dreknu
na starca:
Ko ti je naredio da me zakljua, ti stara psino?
A stari seljak odgovori ponizno:
Naredila mi je gospoa. Kazala je da zakljuam kapiju, jer ne eli da ima guvu ispred vrata. Ali ja sam vas
viknuo, da biste to znali.
A jesu li ovo njena vrata, je li? I hoe li mi se zakljuati vrata moje roene kue?
43Tako grdei, seljanka je upala u dvorite svoje jetrve.
Gospoa je ovo bila predvidela, pa je otila u svoje sobe i zabravila vrata. Predala se molitvama. Iako je seljanka
kucala i lupala snano o vrata, nije joj pomagalo. Samo je ula ravnomerno i jednoliko mrmljanje molitve.
Braa su o tome ula jo iste noi svaki od svoje ene, a kada su se srela na ulici idueg jutra na putu za
ajdinicu, pogledala su jedan drugog ispod oka. Mlai brat ree s prikrivenim osmehom na licu:
Nae ene e od nas stvoriti neprijatelje, a to mi ne moemo dozvoliti. Bolje da ih rastavimo. Ti uzmi
dvorita koja ima i kapija u glavnoj ulici bie tvoja. Ja u ostati u svojim dvoritima i otvoriti jedna vrata u
sporednoj ulici i ona e biti moj izlaz. Tako emo moi mirno nastaviti ivot. Ako se na trei brat kadgod vrati
kui, moe da uzme odaje u kojima je otac iveo, a ako prva milosnica umre, onda e mu se dodati i njeno
dvorite.

Vang Najstariji je preko noi vie puta uo od svoje gospoe svaku re o onome to se dogodilo. Toliko ga je
pritesnila ena da se ovog puta zakleo da nee biti blag i popustljiv. Ne! Sad se resio da uini ono to prilii glavi
porodice kad gospodaricu kue toliko izazove ena koja joj je potinjena i duna da joj odaje potovanje. A kad
je sad uo ta je mlai brat rekao, setio se kako je bio pritenjen. prole noi i poe neodluno da prebacuje
bratu: |
Tvoja ena se vrlo ravo pokazala onako govorei pred obinim svetom. Ne moe se olako prei preko toga.
Treba da je izbije jednom ili dva puta. Ja zahtevam da je izmlati.
Vang Drugi je zatreptao sitnim, otrim oima i poeo da urazumljuje brata:
Ti i ja, brate moj, mukarci smo. Znamo kakve su ene i kako su i najbolje meu njima neznalice i proste.
Ljudi ne mogu da se meaju u enske poslove i mi razumemo jedan drugog, brate moj, mi, mukarci. Tano je da
se moja ena ponaala kao luda, ali ona je seljanka i nita vie od toga. Kai
44
svojoj gospoi da sam to rekao i da joj aljem izvi-njenje u ime svoje ene. Izvinjenja nita ne staju. A onda,
razdvojimo nae ene i decu i imaemo mira, brate moj. Nas dvojica se moemo sretati u ajdi-nici i tamo
raspravljati o zajednikim poslovima, a u kui emo odvojeno iveti.
Ali, ali... rekao je Vang Najstariji, mucajui, jer nije mogao tako brzo i lako da misli kao njegov brat.
Vang Drugi bio je mudar i odmah uvideo da brat ne zna kako da zadovolji svoju gospou, pa ree brzo:
Pazi, moj stariji brate. Reci ovako svojoj gospoi: Odsekao sam kuu mlaeg brata od nas i vie te niko
nee uznemiravati. Tako sam ih kaznio!"
Stariji je brat bio zadovoljan. Smejao se i trljao debele, blede ruke i govorio:
Postarau se, postarau se ... A Vang Drugi je rekao:
Zvau zidare jo odmah danas.
Tako je svaki zadovoljio svoju enu. Mlai je rekao:
Nee ti vie smetati ona licemerka, ona gorda varoanka. Kazao sam starijem bratu da vie neu da ivim
pod istim krovom s njom. Ne, ja hou da budem gospodar u svojoj kui i zato emo se raz-deliti. Neu vie biti
pod njegovom petom, a ti nee morati da juri na njen mig i poziv.
A stariji je otiao do svoje gospoe i hvalisao se glasno:
Sve sam uredio i dobro sam ih kaznio. Moe da umiri svoje srce. Kazao sam svome bratu, kazao sam mu:
Bie odseen od moje kue, i ti i tvoja ena. Mi emo uzeti dvorita pored velike kapije, a ti mora da probije
jedna sporedna vratanca na put koji vodi prema istoku. Tvoja ena nee vie smetati mojoj. Ako ta tvoja hoe da
visi na vratima i doji svoju decu kao krmaa prasie na ulici, nas nee brukati!" To sam uinio, majko mojih
sinova; odmaraj se, jer nije potrebno vie da je vidi.
45Tako su oni zadovoljili svoje ene na nain da se svaka od njih oseala kao pobednica, a za drugu smatrala da
je potpuno poniena. Dva brata posta-doe bolji prijatelji nego to su ikada bili, a svaki se smatrao vrlo
pametnim ovekom i dobrim poznavaocem ena. eznuli su da se dani alosti to pre svre, kako bi se jednog
dana sreli u ajdinici i razgovarali o prodaji zemlje koje su eleli da se oslobode.
Prooe tri godine u tom jednolikom oekivanju i doe vreme kad se alost za Vang Lungom mogla da zavri. Bi
izabran jedan dan iz kalendara, a ime toga dana je imalo slovo koje je odgovaralo kraju alosti. Vang Najstariji
pripremio je sve za obrede svravanja alosti. Razgovarao je sa svojom gospoom i ona je, opet, dobro znala ta
treba da se uini, rekla mu je sve, i on je tako uinio.
Sinovi i njihove ene i svi oni koji su bili bliski Vang Lungu i nosili odeu alosti za te tri godine obukli su se u
svilu vesele boje, a ene u crveno. Preko tih haljina stavili su odeu od konoplje koju su dotle nosili, i izali
izvan gradske kapije, kao to je bio obiaj u tom kraju. Tamo je bila sloena gomila novca u zlatu i srebru za
duu. Svete-nici su stajali spremni i zapalili hartiju. Pri svetlo-sti vatre, oni koji su nosili crninu za Vang
Lungom skinuli su je i ostali u haljinama veselih boja.
Kad su obredi bili gotovi, roaci su otili kui i estitali jedan drugom to su dani alosti proli, a zatim se
poklonili pred novom ploom koja je bila napravljena za Vang Lunga, jer je stara bila spaljena. Ispred ploe
stavili su vino i rtvu od kuvanog mesa. Ta nova ploa je sad postala stalna, a bila je napravljena, kao sve stalne
ploe, od finog, tvrdog drveta. Bila je postavljena u jedan mali, drveni kov-ei. Kad je ploa dovrena, obojena
je vrlo skupim crnim lakom, a sinovi Vang Lunga pronali su najuvenijeg oveka u gradu da na tabli napie ime
Vang Lunga i neto istinito o njegovoj dui.
Nije bilo uenijeg oveka od sina starog Konfu-ijevog poznavaoca, koji je nekad bio njihov uitelj, i koji je u
ranoj mladosti iao da polae carinski
46
ispit. Istina, on je pao na ispitu, ali ipak je bio ue-niji od onih koji uopte nisu ili na polaganje. Sve svoje
znanje predao je sinu, a i taj je sin bio poznavalac Konfuija. Kad je ovaj dobio poziv da izvri tako visoki
zadatak, doao je leprajui haljinom, koraajui kao to ine uenjaci. Nosio je naoari nisko, na kraju nosa.
im je stigao, seo je za sto kraj ploe, poto se pred njom poklonio onoliko puta koliko je potrebno. Zatim je
razgrnuo duge rukave, pripremio svoju vrlo dobru i otru etkicu od kamilje dlake i poeo da pie. I etka i

staklo s tuem bili su novi. Kad je doao do poslednjeg slova natpisa, zastao je za trenutak, oeknuo, zatvorio oi
i razmiljao kako bi mogao da obuhvati elu Vang Lun-govu duu u krajnjem potezu poslednje reci.
Razmiljajui tako neko vreme, dolo mu je na pamet ovo: Vang Lung, ija su bogatstva tela i due bila od
zemlje.' Kad je promislio o ovome, uinilo mu se da je pronaao sutinu Vang Lungovog bia, kako bi se njegova
dua vrsto drala uz plou. Umoio je etku u crveni tu i poeo poslednji potez na tabli.
Kad je to bilo svreno, Vang Najstariji je uzeo oevu plou obema rukama i paljivo je odneo. Svi su ili u
gomili za njim i stavili je u sobicu gde su visile ostale ploe, ploe dva stara seljaka, oca i dede Vang Lunga.
Njihove ploe bile su u toj bogatoj kui, a oni nikad za ivota nisu mogli ni da pomisle da e imati ploe kakve
se samo za bogatae prave. A ako su ti starci i mislili ta e biti s njima posle smrti, mogli su samo da pretpostave
da e im imena neki slabo uen ovek napisati na komadiu hartije, koji e se zalepiti na zemljani zid njihove
kue u polju i tamo ostati za kratko vreme dok se ne iscepa. Kada se Vang Lung preselio u kuu u gradu, napravio je ploe za svoja dva pretka, kao da su i oni tu iveli, iako niko nije znao da li se tu nalaze ili ne njihovi
duhovi.
Tu je bila stavljena i Vang Lungova ploa. Kad su sinovi uinili ono to im je bila dunost, zatvorili
47su vrata i izali napolje. U srcima svojim radovali su se.
Sad je bilo slobodno da se pozivaju gosti, da se prireuju gozbe i da bude veselo. Lotosov Cvet je obukla haljine
od svetle plave svile s cvetiima, suvie ive za jedno ogromno i staro stvorenje. Ali, niko je nije opominjao
znajui ko je ona. Tako su se svi veselili. Dok su se provodili, zajedno su se srne-jali i pili vino. Vang Najstariji
je neprestano vikao, jer je voleo velike vesele skupove.
Ispijte svoje ae, da im vidimo dno.
Pio je toliko mnogo da je od vina izbila po njemu zatvorenocrvena boja i zajapurila mu obraze i oi. A njegova
gospoa, koja je bila odeljena sa enama u drugom dvoritu, ula je da je na putu da se napije, pa je poslala
jednu sluavku do njega da mu kae: Nije nimalo lepo tako se rano napiti na gozbi kao to je ova. Zato se
on trgnuo.
ak je i Vang Drugi bio veseo toga dana i nije gunao. Upotrebio je priliku i kriom razgovarao s nekim gostima
da li ele da kupe njegovu zemlju. Potajno je rairio glas na sve strane da ima dobre njive od kojih hoe da se
rastane. Tako je proao dan, a svaki je brat bio zadovoljan, jer je prekinuo omu koja ga je vezivala sa starim
ovekom u zemlji.
Ali, bio je jedan stvor koji nije s njima pirovao. Krukov Cvet se izvinila govorei: Ona o kojoj se staram
neto je manje dobro sa zdravljem nego obino i molim da mi oprostite. Poto za njom ba niko ne bi ni alio,
Vang Najstariji je javio da, ako ne eli, ne mora doi na gozbu. Jedino ona nije toga dana skinula crninu, belu
obuu, niti belu vrpcu kojom je vezivala kosu oko pune. Isto tako nije skinula znake alosti ni sa lude. Dok su
se drugi veselili, ona je inila ono to je najvie volela. Uzela je ludu za ruku i odvela je do Vang Lungovog
groba, i tu sela. Dok se luda igrala, zadovoljna to je kraj stvora koji se o n]oj stara, Krukov Cvetak je sedela i
posmatrala zemlju. U malim zelenim njivama, poredanim kosimice i popreko, koje su se slivale u
48
jednu celinu, zemlja se pruala nekoliko milja, sve dokle je pogled Kruko vog Cvetka mogao dopre ti. Ovdeonde stajala je ili se pokretala plava taka. To se neki seljak naginjao nad prolenom penicom. Tako se i Vang
Lung jednom sagibao nad plodovima svoje zemlje kad je na njega doao red da bude njen vlasnik. Krukov Cvet
se seala kako je on pod stare dane udeo za onim vremenima kad se ona nije jo bila ni rodila; kako je volelo da
joj pria o tim godinama, kako je bio naviknut da ore ovu njivu ili zaseje onu drugu.
Tako je to vreme minulo i tako je taj dan proao za porodicu Vang Lunga. Ali njegov trei sin nije doao kui ak
ni toga dana. Gde je bio, tamo je i ostao. Zaneo se u svoj ivot, odeijen od svih ostalih.
V
Kao to se grane nekog starog drveta granaju iz snanog stabla i idu u irinu i razvijaju se jedna od druge,
pruajui se svaka na svoju stranu, mada im je koren isti, tako je bilo i sa tri Vang Lungova sina. Najjai i
najuporniji od sve trojice bio je Vang Trei, Vang Lungov najmlai sin, koji je bio vojnik u junim oblastima.
Onoga dana kada je Vang Trei dobio vest da mu otac umire stajao je ispred jednog hrama izvan grada u kome je
njegov general iveo. Ispred toga hrama bio je komad gole zemlje i Vang Trei je ve-bao vojnike i uio ih
ratnim vetinama i poloajima koje treba zauzimati u borbi. Tim se bavio kad je glasonoa njegove brae doao u
trku, teko diui, gotovo bez daha, jer je vana bila poruka koju je nosio. Zadihano je rekao:
Gospodine i na trei gospodaru, va otac, stari gospodar, umire!
Vang Trei nije imao nikakve veze s ocem od onog dana kada je, u nastupu gneva, pobegao od kue, jer je
njegov otac uveo u svoje dvorite, ve
4 Sinovi
49sasvim star, jednu mladu devojku, odgajenu u kui, zvanu Krukov Cvet. Vang Trei nije znao da je voli sve
dok nije uo ta je otac uinio. Iste noi otrao je u oevo dvorite. Celog je dana, otkako je uo ta se dogodilo,
lupao glavom i bio toliko obuzet razmiljanjem da je uleteo u dvorite u kome je otac sedeo s devojkom, utrao
je u sobu iz tople pomrine letnje noi, i tu je sedela ona, tiha i bleda. U tome trenutku je bio svestan da bi je
mogao voleti. Kako je bio nagle naravi, pravo more gneva, koje nije mogao obuzdati, uzburkalo se u njemu.

Znao je da bi mu srdba jo vie porasla i rasprsla srce kad bi ostao. Jurnuo je iz oeve kue. Kako je uvek udeo
za pustolovinama, sanjao da postane junak pod ratnom zastavom, potroio je sve srebro to je imao, otputovao na
Jug to je dalje mogao i stupio u slubu kod jednog generala koji se tada bio proslavio u nekoj pobuni. Vang
Trei je bio tako snaan, visok i estok momak, lice mu je bilo tako mrano i namrgoeno, a usne stisnute preko
velikih, belih zuba, da ga je general odmah primetio i zaeleo da ima pored sebe. Unapredio je Vanga Treeg
vrlo brzo, mnogo bre nego to je bio obiaj. Do ovoga je dolo neto zbog toga to je Vang Trei bio miran i
pouzdan mladi, pa je general stekao poverenje u njega, a neto i zato to je imao tako estoku i ljutitu narav.
Kad bi se razbesneo, nije se bojao da ubija niti da se izlae opasnostima da pogine. A malo ima tako hrabrih najamnika. Osim toga, dolo je i do jednog ili dva rata, a u takvim vremenima vojnici brzo napreduju. Tako je bilo i
s Vangom Treim. Ljudi iznad njega ginuli su ili gubili poloaje, pa ga je general sve vie i vie unapreivao,
dok se mladi nije uzdigao od obinog vojnika do kapetana, zapovednika nad mnogim vojnicima. Taj je poloaj
imao kad je krenuo oevoj kui.
Kad je Vang Trei uo ta je glasonoa imao da kae, otpustio je ljude i poao preko polja sam, i glasonoa je
iao na rastojanju iza njega. Bilo je rano prolee, isti onakav dan kao kad mu je otac, Vang Lung, poto bi doao
k sebi od uivanja, izlazio
50
i nadgledao njive, uzimao motiku i prekopavao zemlju izmeu redova penice. Iako nigde nije bilo nikakvog
znaka novog ivota ni- za jedno oko, sem njegovo, Vang Lung je video bujanje i promenu, video je da mu zemlja
obeava nove etve. On je sada bio mrtav, a Vang Trei nije mogao zamisliti umiranje u jednom takvom danu.
I Vang Trei je na svoj nain oseao prolee. Isto onako kao to je otac, uznemiren, izlazio na svoju zemlju i
Vang Trei je svakog prolea postajao uzbuen i razmiljao o svom cilju, da ostavi starog generala, otpone rat
za svoj raun i vrbuje ljude voljne da priu pod zastavu koju on bude podigao u svoje ime. Svakog mu je prolea
izgledalo da to moe da postigne, da mora to da postigne. Iz godine u godinu razmiljao je kako da ostvari taj
san.
Ta zamisao postajala je njegov san i pregnue. Ovog prolea toliko se razvila da je odluio da je mora i ispuniti,
jer nije vie dalje mogao podnositi ivot koji je vodio pod komandom starog generala.
Istina je bila da je Vang Trei bio vrlo neprijateljski raspoloen prema starom generalu. Kad je doao prvi put
pod njegovu zastavu, general je bio jedan od onih koji su digli pobunu protiv pokvarenog vladara. Taj je general
bio jo prilino mlad, pa je govorio o ustanku, kako je to divna borba i kako se svi hrabri ljudi moraju boriti za
dobru i pravednu stvar. Imao je uzbudljiv glas i reci su mu lako letele sa jezika. Znao je vetinom ljude namamiti
i izazvati jaa oseanja nego to ih je sam imao, mada oni koji su ga sluali nisu to znali.
Kad je Vang Trei prvi put uo te potene reci, bio je dirnut, jer je bio prostosrdaan. Zakleo se u sebi da e
sluiti tom generalu, jer se on bori za pravednu stvar. Iskreno srce Vanga Treeg bilo je ispunjeno tom dunou.
Meutim, iznenadilo ga je kad je pobuna zavrena, general se vratio iz svojih ratova i zauzeo ovu bogatu renu
dolinu kao mesto svoga stanovanja. Iznenadilo je Vanga Treeg kad je video toga oveka, koji je bio junak u
borbama, kako se lakomo posveuje uivanju i provodu, i ni51je mu mogao oprostiti to se tako zanemario. Na neki udnovat nain izgledalo je Vangu Treem da je bio
opljakan ili lien neega, iako nije znao ega. I od toga razoaranja dola mu je prva misao da napusti generala
kome je nekad iskrena srca sluio u ratu i da sam nastavi svojim putem.
Tih godina stari general je gubio vlast iz ruku. Bio se olenio, iveo je od nerada i nije vie ratovao. Pustio je da
se ugoji, jeo je najbolje meso svakog dana i pio vina iz stranih zemalja, koja su grizla o-veku eludac toliko
su bila jaka. Nije vie govorio o ratu, ve mu se ceo razgovor vrteo oko toga kako je kuvar napravio sos od neke
morske ribe, ili kako je drugi kuvar neko jelo tako divno zabiberio da bi i kralj bio zadovoljan. A kad bi starac
pojeo sve to je stigao, ostajalo mu je da se posveti jedinom zanimanju za koje je znao enama. Imao je vie
od pedeset ena i bilo mu je veliko zadovoljstvo da pribavlja ene svih vrsta. Tako je doveo jednu udnu enu
vrlo bele koe, oiju boje lia i kose kao konoplja. Nju je kupio od nekuda za lepe pare. Ali se nje i plaio, jer je
imala toliko mnogo zloe u sebi da je kiptela od neke ljutnje. Mrmljala je neto za sebe svojim udnim jezikom,
kao da baca ini. Ali je ipak to zabavljalo starog generala. Mogao se hvaliti da ima ak i takvu jednu meu
svojim enama. Pod komandom takvog generala kapetani su slabili, postajali nemarni. Pijanili su, lokali i iveli
od naroda. Generala i njegove ljude ceo svet je mrzeo iz dna due. Ali mladi i hrabri ljudi postajali su nestrpljivi i
guili se od nerada. A kako se Vang Trei drao odvojeno od svih nasilnika, i iveo istim ivotom, ne gledajui
ak ni ene, ti mladi ljudi se, jedan po jedan, obrnue k njemu, grupa za grupom, bratstvo za bratstvom. Pitali su
se meu sobom: j Da li je on taj koji nas moe iz ovoga izvesti? I oni obrnue svoje poglede prema njemu,
nadajui se.
Ali je neto ipak Vanga Treeg spreavalo da ostvari svoj san. Nije imao novaca, jer otkako je napustio oevu
kuu, nije mogao nita vie oekivati
52
osim plate koju je dobijao od starog generala svakog meseca. esto ni to nije primao, jer ponekad general nije
imao da isplati svoje ljude, naroito otkada mu je bilo tako mnogo potrebno za sebe samoga. Pedeset ena u kui

mukarca su grablj ive. Takmiile su se jedna s drugom koja e imati bolji nakit i haljine, koja e vie izvui
suzama i maenjima od tog starog oveka, svoga gospodara.
Zato je Vangu Treem izgledalo da nikada nee ostvariti ono emu se nadao, sem ako neko vreme ne postane
razbojnik, a njegovi vojnici pljakaka horda, kao to su to mnogi u njegovom poloaju inili. A kad se bude
dovoljno napijakao, mogao bi da eka na neki sreni rat i pogodi se s nekom dravnom ili kojom drugom
vojskom, kako bi mu bilo oproteno i on ponovo primljen u dravnu slubu.
Ali, biti razbojnik bilo je protiv njegovog uvere-nja, jer mu je otac bio poten ovek, ne od one vrste koji se lako
odaju pljakanju za vreme gladi ili rata. Zbog toga se Vang Trei morao boriti jo nekoliko godina i ekati na
zgodnu priliku. Jer je on o tome sanjao toliko dugo da je to postala stvarnost. Bio je potpuno ubeen da je samo
nebo odredilo njegovu sudbinu, iako je o tome sanjario. I ostalo mu je samo da eka dok ne kucne njegov as i
ugrabi priliku.
On nije bio ovek strpljive naravi, a osim toga mu je i mrnja koju je njegova dua poela oseati prema toj
junoj oblasti u kojoj je iveo skoro onemoguila ekanje. udeo je da ode odatle u svoju pokrajinu na Severu.
On je bio ovek sa Savera, a bilo je dana kad je jedva mogao progutati svakodnevni beli pirina koji su ti
junjaci voleli, i kad je eznuo da zari je svoje velike, snane zube u tvrdo pare peninog hleba u kome se
nalazi struk luka. Da, glas mu je postajao ak grublji i glasniji nego to je u prirodi bio, jer je iz dna due mrzeo
uglaenu, ljigavu uslunost tih ljudi s Juga, koji su bili toliko utivi da su morali biti pokvareni, jer je protiv
prirode biti uvek blag. Vang Trei je mislio da svi okretni ljudi moraju biti bez srca. Da, esto je te junjake mrko
gledao, prezirao ih je, jer je eleo
53da bude u svojoj roenoj zemlji, gde su ljudi visoki, kao to mukarcima i prilii, a ne mali majmuni kao ti
junjaci, u roenoj zemlji, gde je govor kratak i jednostavan, a srca odluna i potena. Poto je Vang Trei imao
tako naprasitu narav, ljudi su ga se bojali. Plaili su se njegovih crnih namrgoenih obrva i stisnutih usana. Zbog
takvih usta i dugih belih zuba dali su mu nadimak Vang Tigar.
esto se u noi, u svojoj maloj sobi, Vang Tigar preturao po tvrdoj i uzanoj postelji i traio puta i naina da
ostvari ono o emu je sanjao. Znao je da e dobiti svoje nasledstvo kad njegov stari otac izdah-ne. Ali starac nije
umirao, a Van Tigar je esto kripao zubima i mrmljao:
Starac e preiveti moje najbolje godine, bie suvie kasno da postanem velik ako on uskoro ne umre. Ali je
toliki pokvarenjak da skoro nee um-reti.
I najzad je ovog prolea doterao dotle da se odluio da radije i pljaka, ma koliko bio neraspoloen za to, nego
da i dalje eka. I tek to se na to resio, dola je vest o oevom umiranju... Kad je to uo, poao je da se seta preko
polja, srce mu se napinjalo i lupalo u grudima, jer je video put koji se pruao pred njim, put odreen i prav kojim
je trebalo da ide. Da nije bio po prirodi tih ovek, vikao bi od radosti, jer je tako to bilo veliko olakanje to nije
morao da bude razbojnik. Iznad svih drugih misli bila mu je ova: sudbina ga nije prevarila, a sa na-sleem je
mogao postii sve to eli, dakle, nebo ga je uvalo. Iznad svih drugih misli bila je ova: sada je mogao pruiti
prvi korak na pravom i beskrajnom putu svoje sudbine, jer je znao da je predodreen da bude velik.
Ali niko nije video to uzbuenje na njegovom licu. Niko nita nije video na tom ljutitom licu bez promena;
majka mu je dala pouzdan pogled, snana usta, izgled neega kao stena vrstog u sutini samoga bia. Nita
nikom nije rekao, ve je otiao u svoju sobu i pripremio se za daleki put na Sever. Naredio je da pou s njime
etiri pouzdana oveka
54
iz njegove ete. Kad je zavrio te neznatne pripreme, vrstim korakom je otiao do velike kue, u gradu koju je
general upotrebljavao kao svoj stan. Poslao je jednog straara da ga prijavi. Ovaj se vratio i javio da moe ui.
Tada je Vang Tigar stupio unutra, naredivi ljudima da ga ekaju ispred vrata. Uputio se u sobu u kojoj je stari
general zavravao ruak.
Starac je bio nagnut nad jelom, a dve su ga ene dvorile. Bio je neopran i neobrijan, s raskopanim i irokim
kaputom, jer, otkako je ostareo, voleo je da ide neumiven, neobrijan i nije se brinuo za izgled, kao u mladosti. U
svoje vreme bio je sasvim prost i obian radnik, koji jedino nije voleo da radi, ve se odao razbojnitvima. Ali
ipak je bio dobroduan, veseo starac, nemaran u govoru. Uvek je ljubazno pozdravljao Vanga Tigra i potovao
ga, jer je mladi obavljao sve one poslove za koje general nije mario otkako se ugojio i ostareo.
I zato, kad je Vang Tigar uao, odao dunu potu i rekao: Doao je ovek i javio da mi otac umire i braa ekaju
na mene da ga sahranimo", stari general se lako ispravio i rekao: Idi, sine moj, i izvri dunost prema ocu, a
zatim se vrati. Potom poe da pretura po pasu, da ga opipava, pa najzad izvue pregrt novca i ree: Evo ti
ovaj poklon i nemoj mnogo da se umara na putovanju.
Posle toga se duboko zavali u stolicu i naglo uzviknu da mu je neto zapalo u uplji zub. Jedna od njegovih ena
izvue dugu, tanku srebrnu iglu iz kose i dodade mu je. Tako se on zaposli i zaboravi Vanga Tigra.
Tako je Vang Tigar otiao oevoj kui i s nestrpljenjem, koje se u njemu kuvalo, ekao dok se nasledstvo ne
podeli, kako bi opet pourio u svet. Ali nije hteo da ostvari svoj plan dok alost ne proe. Ne, on je bio ovek od
reda. Odluio se da ispuni svoju dunost i zbog toga je ekao. Ali, sada mu je bilo lako da eka, jer mu je
ostvarenje sna najzad bilo obezbeeno. Proveo je tri godine, marljivo pripremio sve pojedinosti, tedeo srebro,
odabirao i pazio na ljude koji e poi za njim.

55Otkako je stekao ono to mu je bilo potrebno, o ocu vie nije mislio sem onoliko koliko grana moe da se sea
stabla iz koga je izrasla. Samo toliko je mislio na oca, jer je bio ovek ije su obine misli bile duboka korena i
ograniene. U njegovoj glavi bilo je mesta samo za jednu misao, u srcu mesta samo za jednu osobu. To lice je
sada bio on sam. Nije imao drugih snova osim svog vlastitog sna.
Sada je taj san jo vie razgranao. Za ono vreme dok je plandovao u dvoritima svoje brae video je neto to
braa imaju, a ega je on lien. Zavideo im je na tome blagu. Nije bio pakostan zbog njihovih ena, njihovih
kua ili bogova, niti zbog bogatakog izgleda i potovanja koja su im ljudi ukazivali. Ne, zavideo im je samo na
jednome, a to je to su imali sinove. Buljio je u te deake svoje brae. Gledao ih je kako se igraju, svaaju i
galame. Iznenadno mu je palo na pamet, prvi put u ivotu, da bi i on eleo da ima sina. Zbilja, bilo bi vrlo dobro
za jednog ratnika da ima sina, jer je samo roena krv potpuno verna oveku. I zato je eleo da ima sina.
Ali, poto je o tome malo due razmiljao, potisnuo je tu elju u sebi, bar zasad, jer nije bio za njega as da gubi
vreme sa enama. Prema njima je oseao kao neki prezir. inilo mu se da bi mu svaka bila samo smetnja na
poetku njegovog poduhvata. Nije hteo da ima makar koju enu, koju bi posle ostavio i ne bi je ni smatrao za
suprugu, jer, kad bi se oenio u nadi da e dobiti sina, eleo bi pravog sina od prave ene. Za sada se odrekao te
svoje nade, ostavio je da mu lei u srcu, za daleku budunost.
VI
Dok se Vang Trei pripremao da najzad napusti Jug, Vang Drugi je jednoga dana rekao svom najstarijem bratu:
Ako ima slobodnog vremena sutra ujutru, doi u ajdinicu u Ulici purpurnog kamena, da razgovaramo o
dvema stvarima.
56
Kad je Vang Najstariji uo ta mu brat kae, zaudio se u sebi. Znao je, dodue, da treba razgovarati o prodaji
zemlje, ali nije znao o emu e jo govoriti s bratom, pa zato ree:
Zaelo u doi, ali o kojoj emo drugoj stvari da razgovaramo?
Dobio sam udno pismo od onog naeg treeg brata odgovorio je Vang Drugi. Poto sam nema svoje
dece, trai nam slobodne sinove, koliko god ih imamo, jer se sprema na veliki pothvat. Potrebni su mu ljudi
njegove krvi.
Nae sinove? ponovi Vang Najstariji, za-prepaen.
Velika usta su mu bila otvorena od uenja, a oi piljile u brata.
Vang Drugi klimnu glavom:
Ne znam ta s njima hoe, ali doi sutra, pa emo o tome razgovarati.
I uini pokret kao da hoe da produi svojim putem, jer je zaustavio brata na ulici, vraajui se iz svoje trgovine
itom.
Ali Vang Najstariji nita nije mogao brzo da svri. Uvek mu je trebalo dugo da razmilja, pa je zato i rekao, poto
je bio vesele naravi tih dana otkako je poeo da ivi po svojoj volji:
Nije teko imati i vlastite sinove! Moramo mu nai enu, brate!
Pa je zamirio i napravio prepredeno lice, kao da se sprema da izvali neku dobru alu. A na to se Vang Drugi
slabo nasmeio i rekao hladno:
Ne izlazimo svi tako lako nakraj sa enama kao ti, stariji brate.
A posle ovih reci je poao, jer nije bio raspoloen da pusti Vanga Najstarijeg da produi prazan razgovor, dok
stoje na ulici, gde svet prolazi tamo--ovamo, i moe da zastane i oslune ta se govori.
Tako su se idueg jutra dva brata srela u aj-dinici. Nali su jedan sto u uglu odakle se moglo sve videti ta
treba da se vidi, ali gde drugi ljudi nisu mogli lako uti ono to su oni jedan drugom imali da kau. Seli su na
svoja mesta; Vang Najsta57riji na unutranje sedite. To je bila poast na koju je imao pravo. Zatim je pozvao slugu, a kad je ovaj doao,
poruio je jela, slatkih toplih kolaa i neku vrstu slanog mesa koje ljudi jedu ujutru da ogreju eludac, poruio je
krag toplog vina i jo nekog drugog mesa koje se jede da se vino staloi na dno eluca, kako mu se ne bi toplina
razlila po telu, pa se tako ovek napio rano ujutru. Poruivao je Vang Najstariji takve stvari da bi zadovoljio
prohteve, jer je bio oblaporan na sve to je dobro za jelo. Vang Drugi je sedeo, sluao i najzad se promekoljio na
stolici, poplaen, jer nije znao da li e ili ne morati da plati svoj deo od svega toga, pa najzad uzviknu:
Ako je sve to meso i hrana za mene, brate, nije mi potrebno, jer sam umeren ovek i malo jedem, naroito
ujutru.
Ali Vang Najstariji velikoduno ree:
Ti si danas moj gost i ne mora se brinuti, jer ja plaam.
Tako je umirio brata. A kad je meso dolo, Vang Drugi je jeo to god je vie mogao, poto je bio gost. Imao je
jednu naviku koje se nije mogao osloboditi. I pored sveg bogatstva, nije prestajao da tedi gde god je mogao, i
dobro mu je dolazio svaki dabaluk. Dok su drugi ljudi davali slugama stare haljine i stvari koje vie ne ele, on
to nije mogao da ini, ve ih je kriom slao starinaru i prodavao za neto malo para. Zato je i sad, poto je bio
pozvan, morao da se najede to je vie mogao, iako je bio mrav ovek, uzana eluca. Ali se upinjao i jeo sve to
je mogao, kako bi ostao sit bar dan-dva. Bilo je to udno, jer nije bilo potrebe da to ini.

Tako se ponaao ovog jutra. Braa su jela, nisu govorila, ve neprestano vakaJa. Dok su ekala da sluga donese
novo jelo, sedela su bez reci i gledala po ajdinici, jer je vrlo ravo za ovekovu volju za jelom ako se o
poslovnim stvarima pone razgovor dok se jede, poto se tada eludac zatvara.
Iako oni to nisu znali, u tu istu ajinicu je, davno i davno, doao jednom i njihov otac Vang Lung, i u njoj
pronaao Lotosov vetak, pevaicu,
koju je posle uzeo sebi za milosnicu. Za Vang Lun-ga je to mesto igledalo savreno, arobna divna kua, sa
slikama lepih ena na svilenim trakama, koje vise niz zidove. Ali je ovoj dvojici njegovih sinova ta ajdinica
bila sasvim obino mesto. Nikad nisu ni sanjali ta je ona bila za njihovog oca, ni kako je u nju doao skruen i
posramljen, obian seljak meu varoane. Dvojica njegovih sinova sedeli su sad u svilenim haljinama i gledali
mirno naokolo. Ljudi su znali ko su oni, pa su se uurbano dizali i klanjali kad bi braa pogledala na njihovu
stranu. Sluge su se urile da ih uslue, a sam gazda kue priao je za slugom koji je nosio krage toplog vina i
rekao:
Ovo je vino iz novootvorenih kraga. Svojom sam rukom razbio, u vae ime, glinene peate!
I tako se nekoliko puta raspitivao da li im je sve po volji.
Takvi su bili ti sinovi Vang Lunga, iako je u jednom udaljenom uglu jo uvek visila svilena traka na kojoj je bila
naslikana Lotosov Cvet, mala de-vojka s lotosovim pupoljkom u majunoj ruci. Nekada je to Vang Lung gledao,
a srce mu jako lupalo u grudima i pamet se mutila. Ali je on sad ve mrtav, a Lotosov Cvet ostala onakva kakva
je i bila, na traci koja je visila pocrnela od dima i uprskana upljuvcima muva, i niko je nije gledao niti pomislio
da upita: Ko je ona skrivena lepotica u uglu?" Niko! A ta dva oveka nisu ni sanjala da je to Lotosov Cvet, da je
ona ikad tako izgledala.
Sedeli su oni tu, potovani od svih, i jeli. Iako se Vang Drugi upinjao iz sve snage, nije mogao da ide ukorak sa
starijim bratom. Kad se ve najeo da pukne, Vang Najstariji je motao i dalje, pio vino, mljackao punim ustima
ukusno vino, ponovo jeo, dok se nije oznojio, a lice mu postalo kao namazano uljem. Kad se i on najzad najeo,
zavalio se u sedite. Sluge donesoe ubruse, isceene u toploj vodi, i braa obrisae glave, vratove i ruke. Zatim
sluge od-nesoe meso to je ostalo i mutljag od vina, obrisae koske i mrve sa stola, pa prinesoe sve, zeleni aj.
I sad su braa bila spremna za razgovor.
58
59Bilo je ve jutro u jeku. ajdinica je bila puna ljudi njihovog poloaja, koji su od kua otili da mirno jedu
daleko od svojih ena i dece, a kad zavre s jelom, da razgovaraju s prijateljima, zajedno sru aj i prepriavaju
poslednje novosti. Jer, nema mira ni za jednog oveka u kui u kojoj su ene i deca. One se deru i zovu decu, a
ova galame i plau, poto im je takva priroda. Ali ova ajdinica je bila mirno mesto u kome se mogao uti iv
agor ljudskih glasova koji su se sa svih strana uzdizali u prijatnom razgovoru. Usred ovog spokoja, Van Drugi
izvadi jedno pismo iz svojih uzanih nedara, istre hartiju iz omota i spusti je na sto ispred brata.
Vang Najstariji ga uze, ishraknu se, zakalja se glasno i poe itati, mrmljajui usnama. Poto je Vang Tigar
napisao reci uobiajenog pozdrava, nastavljao je dalje. Slova su bila slina njemu, prava i crna. Snano ih je
ispisivao etkicom:
Poaljite mi svaki gram srebra koji moete, jer mi je sve potrebno. Ako hoete da mi pozajmite srebra, ja u
vam vratiti s velikim interesom onoga dana kad postignem to sam sebi stavio u zadatak. Ako imate sinove iznad
sedamnaeste godine, poaljite mi ih takoe. Podii u ih, podii vie nego to vi moete i da sanjate, jer su oko
mene potrebni ljudi moje krvi, u koje mogu imati poverenja u velikom poduhvatu."
Vang Najstariji je itao ove reci i gledao svog brata, a brat mu je odvraao pogledom. Tad Vang Najstariji ree,
udei se:
Da li ti je ikad rekao neto drugo osim da je u vojsci nekog generala s Juga? udno je to da nam nita ne
govori ta e raditi s naim sinovima. Ljudi nemaju sinove da ih bacaju u neto, a ni sami da ne znaju u ta.
Sedeli su neko vreme u tiini i pili aj. I jedan i drugi su mislili da je zbilja luda stvar slati sinove kao guske u
maglu, i jedan i drugi su zavidljivo mislili o recima: Podii u ih visoko", ali je i jedan i drugi pomiljao u sebi,
poto ve ima vie sinova
60
dovoljno odraslih, da jednoga bar moe rtvovati za ovakvu priliku. Tad Vang Drugi ree oprezno:
Ti ima sinove koji su preli sedamnaestu!
Da, imam dva sina iznad sedamnaest godina. Mogao bih poslati drugog sina, jer se jo nisam resio ta da
radim s njim. ivot im je lak u kui kao to je moja. Stariji ne treba da ide od kue, jer je moj naslednik, ali bih
mogao poslati mlaega.
Na to Vang Drugi ree:
Moje najstarije dete je devojica, a iza nje dolazi jedan sin. Tog bih mogao da poaljem, mislim da bih toga
mogao poslati, jer tvoj najstariji sin ostaje kod kue da sauva porodino ime.
Posle toga su obojica zautali, razmiljajui o svojoj deci, koliko ih ima i koliko vrede ti mladi ivoti za njih.
Vang Najstariji je sa svojom gospoom rodio estoro dece, ali od toga je dvoje umrlo u detinjstvu, a imao je i
jedno dete od milosnice. Ali ona je opet bila trudna, i za mesec-dva trebalo bi da rodi. Ta deca sva su bila zdrava,
osim treeg sina. Njega je jedna robinja ispustila kad mu je bilo svega nekoliko meseci, tako da mu se grba

napravila na leima. Glava mu je bila suvie velika za telo, pa ju je zavlaio u grbu kao kornjaa u oklop. Vang
Najstariji je zvao mnoge lekare, ak je i jednoj boginji u hramu obeao odedu ako mu isceli dete, mada inae
nije verovao u takve stvari. Ali sve je bilo uzaludno, jer je dete moralo da nosi svoj teret do smrti. A oca je jedino
jo teilo to to boginji nije dao haljinu, jer nije nita ni uinila za njega.
Vang Drugi je imao sve u svemu petoro dece, tri sina, a najstarije i najmlae dete bile su devojice. Ali mu je
ena jo bila drea i, bez sumnje, raa-, nJe Jj j nije bilo zavreno, jer je bila tako snana da je izgledalo da
e raati i u zrelim godinama.
Bilo je, dakle, tano da se od sve te dece mogao rtvovati sin-dva. O tome je svaki brat razmiljao. Najzad, Vang
Drugi podie oi i ree:
Kako da odgovorim naem bratu?
Vang Najstariji poe oklevati. On nije bio ovek koji se brzo odluuje, jer se mnogo godina oslanjao
61samo na odluke svoje gospoe, pa je nareivao ono to mu je ona govorila. Vang Drugi je to znao, pa ree
mudro:
Da li da odgovorim da emo poslati po jednog sina, a ja, sa svoje strane, to god vie mogu srebra?
Vang Najstariji je bio zadovoljan to je brat tako rekao, pa izjavi:
Tako je, uini to, brate moj, odluimo se. Ja u rado poslati jednog sina, jer mi je kua toliko puna plaljive
deriadi, i one odraslije dece to diu galamu, da se evo, zbilja, zaklinjem da nemam ni jednog trenutka mira.
Poslau svog drugog sina, a ti svog najstarijeg. A ako se neto neprijatno dogodi, ostaje mi najstariji sin da se
stara za porodino ime.
Tako je bilo reeno i braa nastavie da piju aj jo neko vreme. Poto su se odmorili, poee da govore o zemlji
i koje njive da prodaju. Dok su tako obojica sedeli i zajedno aputali, jasno se setie onog dana kad su prvi put
govorili o prodaji zemlje. Otac im je bio ve u godinama, a oni nisu znali da starac ima toliko snage da se moe
privui iza njih i prislukivati ta govore na jednoj njivi kraj kue od zemlje. On je to, meutim, uinio, a kad ih
je uo: Prodajmo zemlju", uzviknuo je sav gnevan:
Ravi, leni sinovi!... Prodajete zemlju? Toliko je bio ljut da bi pao da ga nisu pridrali
sa strane.
A da bi ga uteili, jer je bio suvie star, pa nije smeo mnogo da se ljuti, obeali su mu da nikad nee prodati
zemlju:
Ne, ne, mi nikad neemo prodati zemlju! Ali, iako su mu se zarekli, smekali su se jedan
na drugog iznad njegove klonule, starake glave, zamiljajui ve unapred dan kad e se u tom cilju sastati.
Iako su ovoga dana pohlepno eleli da skupe novac na gomilu, jo uvek je u njima bilo jako se-anje na starog
pokojnika. Nisu zato mogli tako lako govoriti o prodaji zemlje kao to su zamiljali.
Svaki se u svom srcu pomalo ustezao i mislio da je starac ipak bio u pravu. Svaki je bio odluio da ne proda
odjednom svu zemlju. Ne, nee je prodati. Teka vremena mogu doi i, ako poslovi krenu nagore, uvek e imati
dovoljno zemlje da ih hrani. Jer, u ovakva vremena niko nije mogao biti siguran da nee jednog dana izbiti rat ili
da neki razbojniki voa nee zauzeti oblast za neko vreme, pa je bilo bolje imati neto to se ne moe izgubiti.
Ali obojica behu pohlepni za velikim interesima koje e im doneti srebro kad prodaju zemlju, tako da su ih te
elje razdirale. Tad ree Vang Drugi:
Koje e njive prodati?
Vang Najstariji odgovori, uzdrljivo oprezan:
Pa zna, ja nemam poslova kao ti. I jedino mi preostaje da budem veleposednik. Zato ne smem da prodam
sve, ve samo onoliko zemlje koliko e biti dovoljno da imam novca pri ruci.
A na to e Vang Drugi:
Hajdemo na zemlju da pregledamo ta sve imamo, gde su njive i kako lee, pa i one udaljene i usamljene
komade. Na stari otac je bio tako lakom da je u svojim zrelim godinama kupovao svu zemlju koja je bila jevtina
u doba gladi. Imamo zemlje na sve strane. Neke su njive velike svega po nekoliko koraka. Ako hoe da bude
veleposednik, zgodnije e biti da ti sva zemlja bude zajedno, pa e je lake nadgledati.
Ovo je obojici izgledalo dobro i razumno, pa se digoe, poto je Vang Najstariji platio za ono to su pojeli i
popili i dao napojnicu slugama. Izali su napolje, prvo Vang Najstariji, a dok su prolazili, ljudi su se u ajdinici
dizali sa svih strana i klanjali se, kako bi svima pokazali da se poznaju s tako visokim ljudima iz grada. A to se
tie brae, stariji je svima slobodno i lako klimao glavom i smeio se, jer je voleo te poasti, ali mlai je iao
oborena pogleda, uzvraao je pozdrave malo i brzo i nikoga nije gledao, jer se bojao da bi ga neko, ako bi se
pokazao i suvie ljubaznim, mogao zaustaviti, odvui u stranu i zatraiti mu novac na zajam.
62
63Tako su braa izala na svoju zemlju. Mlai je usporio hod, da bi iao ukorak sa starijim bratom, koji je bio
debeo, teak i nenaviknut na peaenje. Ve je na gradskoj kapiji bio umoran, pa su pozvali dva oveka koji su
stajali s nasamarenim magarcima za iznajmljivanje. Braa obodoe ivotinje i iza-oe kroz kapiju.
Ceo dan su proveli na zemlji, a u podne su se zaustavili u jednoj mehani kraj puta, da jedu. Ili su daleko, do na
svaku udaljenu njivu, paljivo pregledali zemlju, i motrili ta su uradili zakupci. A ti ljudi su bili pred njima
ponizni i zabrinuti, jer su im doli novi gospodari, i Vang Drugi je beleio svaki komadi koji je pogodan za

prodaju. Odluili su da prodaju sve njive treeg brata, osim ono nekoliko oko zemljane kue. Braa su se
preutno sloila da ne prilaze tamo blizu, a nikako prema breuljku, ispod velikog urminog drveta, gde je otac
leao.
Pri smiraju dana ponova su se pribliili gradu na umornim ivotinjama. Kod kapije su sili i platili ljudima
koliko je bilo pogoeno. I gonii su bili umorni, poto su iza ivotinja trali celog dana, pa su molili za neto
vie nego to je reeno, jer su zbog toliko dalekog putovanja i dugog tranja sasvim po-cepali obuu. Vang
Najstariji bi im i dao, ali Van Drugi nije hteo, ve je rekao:
Ne, dao sam vam pravednu nagradu, a mene se ne tie ta je s vaom obuom.
Odlazio je dok je to govorio i nije ni hajao za mrmljanje ljudi, koji su psovali. Tako braa stigoe do svoje kue,
tu se rastadoe, pogledavi jedan drugog kao ljudi koji imaju zajedniki cilj, a Vang Drugi ree:
Ako si voljan, poljimo sinove od danas za sedam dana, a ja u ih tamo sam odvesti.
Vang Najstariji klimnu glavom i ue umoran kroz svoja vrata, jer nikad dotle u ivotu nije svrio toliki pcsao za
jedan dan. Mislio je kako je teak ivot veieposednika.
64
VII
Odreenog dana je Vang Drugi rekao svom bratu:
Ako je tvoj drugi sin spreman, i moj je ta-koe. Odveu ih sutra u zoru u onaj junjaki grad u kome je na
brat, predau mu ih, pa neka radi s njima ta hoe.
Tog istog dana je Vang Najstariji, dok je leka-rio, pozvao sebi svog drugog sina, dobro ga je osmotrio, kakav je i
da li je sposoban za dunost koja mu je namenjena. Deak je doao na poziv i stao pred oca, oekujui. Bio je to
deak mala rasta, veoma nean i slab, nimalo lep, vrlo bojaljiv i plaljiv kao zec. Ruke su mu drhtale i znojio se
po dlanovima. Stajao je pred ocem, nesvesno uvijao drhtave ruke, a glavu je spustio, ali je svaki as kriom bacao pogled na oca i ponova obarao oi.
Vang Najstariji ga je gledao neko vreme. Prvi put ga je video samog, a ne sa ostalom decom, pa iznenada, onako
zamiljen, ree:
Bolje bi bilo da si ti najstariji sin, a najstariji sin na tvome mestu, jer bi njemu vie priliilo da bude general.
Izgleda tako slab da ne znam bi li mogao uzjahati konja.
Na ove reci deak naglo pade na kolena, poe da kri drhtave ruke i da preklinje oca:
Oh, oe, mrzim i samu pomisao da budem vojnik. Mislio sam da u biti uenjak, jer toliko volim svoje
knjige! Oh, oe moj, ostavi me kod kue, s tobom i majkom. Neu ak od tebe traiti ni da idem u neku kolu,
ne, ve u sam itati, i uiti koliko god bolje mogu. Nikad te neu ni za ta uznemi-ravati ako me ne poalje od
kue da budem vojnik.
Iako bi se Vang Najstariji mogao zakleti da nikome nita nije rekao o toj stvari, ipak se to nekako proulo. A, u
stvari, Vang Najstariji nita nije mogao da zadri za sebe. Bio je takav ovek da mu se i nesvesno iskradala po
neka misao. Zakleo bi se da nikome nita nije kazao, ali je rekao svom najstarijem sinu, rekao je svojoj milosnici
u noi i kazao je
5 Sinovi
65i samoj eni, da, zbilja, morao je to da uini, da bi dobio od nje pristanak. Tako je gospoi lepo predstavio
stvar da je pomislila da e joj sin odmah postati general.
Pristala je, iako je, ipak, mislila da on nije dovoljno dobar za to. Ali je najstariji sin, koji je bio pametan deak i
znao vie nego to bi se i moglo pomisliti po njegovom bezazlenom i krotkom izgledu, zbog ega su ljudi mislili
da nita ne vidi, muio svog mlaeg brata, grdio ga i govorio:
Bi e obian vojnik i morae da prati onog naeg divljeg strica.
Taj mlai sin Vanga Najstarijeg bio je doista takvo stvorenje da bi odjurio da povraa kad bi samo video zaklano
pile. Jedva je uopte i podnosio meso, jer je imao slab eludac. Kad je uo ta mu brat govori, bio je izvan sebe
od straha i nije znao ta da radi. Nije mogao u to da veruje, elu no nije spavao, ali mu nita drugo nije
preostalo ve da eka dok ga otac pozove. I zato se sad bacio pred oca i stao ga preklinjati za milost.
Ali kad je Vang Najstariji video sina kako klei i moli, naljutio se, jer nije bio ovek milostiv i dobroudan kad je
imao vlast u rukama. Dreknuo je i lupnuo nogom o poploani pod:
Ii e; jer je to takva prilika da je ne moemo odbiti. Ide i tvoj brat od strica, i treba da bude zadovoljan.
Kad sam bio mlad, od srca bih se radovao takvoj srei. Ali mi se nije ukazala. Ne! Poslali su me na Jug ni zbog
ega. Ali sam i tamo ostao malo, jer mi je majka umrla, a otac me pozvao kui. Nikad nisam ni pomislio da mu
se usprotivim. Nikad ni u srcu ne bih bio toliko drzak. Ne, ja nisam imao prilike da postanem veliki zahvaljujui
visokom poloaju kakvog strica.
Tad Vang Najstarji naglo uzdahnu, jer mu je sinula misao kako bi se proslavio da se njemu ukazala takva prilika
kao njegovom sinu, kako bi otme-no izgledao u vojnikom koporanu, ukraenom zlatom, na velikom konju za
borbu. Jer je zamiljao da generali tako izgledaju; video je sebe velikog, de66
belog oveka kakav treba da bude general. Ponovo je uzdahnuo i pogledao svog malog, jadnog sina i rekao:

 eleo bih da poaljem boljeg sina od tebe, istina je, ali nemam nijednog u tim godinama osim tebe. Najstariji
ne moe da naputa kuu, jer je moj glavni naslednik i budua glava porodice, tvoj mlai brat je grbav, a onaj jo
manji, dete. Zato mora ti ii i ne pomae ti sve to plakanje.
Na to se die i brzo izae iz sobe, da ga ovaj njegov sin ne bi vie gnjavio.
Ali sin Vanga Drugog nije bio takav deak. Bio je to veseo, bujan deran. U treoj godini je imao boginje.
Oiljci od boginja su mu ostali na licu, tako da su ga svi, pa ak i roditelji, zvali roavko" umesto pravim
imenom. Kad ga je Vang drugi pozvao i rekao mu: Uvij svoje haljine u zaveljaj, jer sutra ide sa mnom na Jug,
poto u te predati tvom stricu vojniku", deak je skoio uvis od radosti i poeo juriti svud unaokolo. Bio je to
deran uvek voljan da vidi neto novo i da se posle time hvali.
Ali, njegova majka podie pogled s lonca u kome je nosila uglja za malu, zemljanu pe kraj kuhinjskih vrata i,
poto ranije o tome nije ula, povika glasno:
Zato troi srebro za put na Jug?
Vang Drugi tad ispria sve. Ona je sluala i uzbuivala se, ali joj se za to vreme pogled nije skidao s jedne
sluavke koja je upala pile. Gledala je da ne bi devoj ka kriom uzela digericu ili nesnesena jaja iz kokoke.
Zato je jedva i ula reci svoga mua, koji je govorio:
U pitanju je nekakav poduhvat i ne znam ta misli kad kae da e vaspitavati mladia, a mi imamo i drugih
sinova da nastave moj posao, a ovaj jedini ima dovoljno godina za vojnika. Osim toga, i moj brat alje jednog
sina.
Kad je ena ula poslednje reci, pribrala se i brzo odgovorila:
67 Ako treba sinove dovesti na velike poloaje, moramo poslati nae, jer u inae neprestano morati sluati
jetrvu kako o svom sinu pria da je junak. Zbilja, ovaj na sin treba da se posveti tome pozivu, jer je ve odrastao
i vrlo prepreden. A kao to kae, imamo druge za radnju!
Tako je Vang Drugi idueg dana poveo oba de-aka, sa stvarima. Sin Vanga Najstarijeg imao je koveg od
svinjske koe i drao se nekako naduveno, iako su mu oi jo bile crvene od plaa. Oklevao je i gledao da li mu
sluga kako treba nosi koveg, i da ga sluajno ne okrene, pa da se knjige u njemu ne ispreturaju. Ali sin Vanga
Drugog nije imao knjiga, ve je nekoliko svojih odea zavezao u veliku plavu pamunu maramu i sam je nosio.
Trao je i priao o svemu to je zapazio. Bio je ist i svetao proleni dan, po gradskim ulicama se videlo puno
ranih plodova s polja. Svet je ivo kupovao i prodavao. Za roavog deaka to je znailo dobru godinu i lep dan.
Polazio je na put na koji nikad nije iao, a majka mu je to jutro skuvala jelo koje voli, pa je bio vrlo veseo zbog
svega toga. A drugi deak je iao bez volje, polako i bez reci. Oborio je glavu i jedva gledao svoga brata od
strica. S vremena na vreme bi ovlaio blede usne, koje su mu bile vrlo suve.
Tako je Vang Drugi putovao s dva deaka i razmiljao o svojim poslovima, jer on nije bio ovek koji mnogo
mari za decu. Stigli su, najzad, severno od grada, do mesta gde se ulazilo u vatrena kola.j Vang Drugi je dao
novac i svi su uli. Meutim, sin Vanga Najstarijeg oseao se mnogo posramljen, jer je stric kupio najjeftinija
mesta, smatrajui da su dovoljno dobra za ova dva deaka. Tako je taj mladi morao da ide u kola u kojima je
obian svet se-deo i zaudarao na crni luk, a pamune haljine su bile neoprane i smrdele na sirotinju. Imuni
deak se usred takvog sveta naao u dobroj plavoj svili. Nije se usuivao da se ali, jer se bojao strievog
prekora. Ostalo mu je jedino da zauzme svoje mesto i spusti koveg izmeu sebe i jednog obinog seljaka.
Molei68
vo je gledao slugu, koji ga je sada morao napustiti, ali se nikako nije usuivao da ma ta kae.
Vang Drugi i njegov sin izgledali su malo prikladnije za tu sredinu, jer je Vang Drugi to jutro obukao pamunu
haljinu, poto mu se inilo da je bolje da ne izae pred brata suvie dobro obuen, kako ne bi izgledao bogatiji
nego to jeste. Ni njegov sin nije imao svilene odee. Majka mu je izatkala jaku pamunu haljinu, saila je
dovoljno iroku i dugu da bi je mogao nositi i kad poraste. Vang Drugi pogleda svog sinovca i ree mu u
nekoliko rei:
Ne valja ceo dan putovati u tako lepom ode-lu kao to je tvoje. Bolje skini tu svilenu haljinu, savi je i stavi u
sanduk. Moe da sedi u donjoj haljini i tako e sauvati odelo.
Ali na to deak promrmlja:
Imam jo boljih haljina, a ovu nosim svakog dana kod kue.
Ipak nije smeo a da ne poslua, pa se podie i uini to je stric naredio.
Tako su putovali ceo dan. Vang Drugi je gledao polja i gradove kraj kojih su prolazili i divio se svemu to je
video, a njegov sin je uzvikivao kad bi spazio neku novu stvar. eleo je da okusi svee kolae kod prvog
prodavca, pri zastojima, ali mu otac nije dozvoljavao. Drugi deak je sedeo bled i bojaljiv. Bilo mu je muka, jer
su kola brzo jurila. Sagnuo je glavu na koveg obloen koom i celog dana nita nije rekao. Odmahnuo je
glavom ak i na hranu.
Putovali su i morem dva dana u maloj i prenatrpanoj lai. Tako su najzad stigli u grad u kome je trebalo da bude
onaj koga su traili. Vang Drugi je najmio kolica i stavio deake u jedna, a sam seo u druga. ovek koji je vukao
deake alio se na dvostruki teret, ali mu je Vang Drugi objasnio da su to deca, a ne ljudi, a jedan od njih je ak

blei i mraviji nego obino, zbog morske bolesti. ovek se najzad zadovoljio kad je Vang Drugi posle cenkanja
platio malo vie, ali ne onoliko koliko se obino plaa. Kolica su dospela pred kuu u ulici ije je ime
69Vang Drugi kazao. A kad su stala, on je izvukao pismo sa grudi i uporedio adresu sa slovima napisanim na
kui. Bila su ista.
Tad izae iz svojih kolica i naredi deci da to isto uine. Opet se prepirao s nosaima, jer kua nije bila toliko
daleko kako su oni rekli, pa im je platio neto malo manje od pogoenog. Uzeo je sanduk za jedan kraj, a deaci
za drugi, i tako su krenuli kroz veliku kapiju, pored koje su stajala dva kamena lava.
Kraj jednog od tih lavova stajao je vojnik i viknuo:
Zar vi mislite da moete proi kroz kapiju kako vam tek padne na pamet?
Skinuo je puku s ramena i udario kundakom o kaldrmu. Bio je tako straan i osion da sva trojica zinue u njega.
Sin Vanga Najstarijeg poe da drhti. ak se poplai i roavi deak, jer nikad dotle nije stajao tako blizu puke.
Tad se Vang Drugi pouri da iz nedara izvadi bratovo pismo, predade ga vojniku, da bi ga ovaj razgledao, i ree:
Mi smo ta trojica o kojoj se govori u tom pismu, a evo i dokaza.
Ali vojnik nije znao itati, pa pozva drugog vojnika. Ovaj je doao, gledao ih neko vreme, sasluao ponovo elu
priu i uzeo pismo. Ni on nije znao itati i, poto je pismo razgledao, odneo ga je nekuda u kuu. Posle dugog
vremena izae napolje, pokaza palcem unutra i ree:
Istinito je pismo. Oni su roaci kapetanovi i neka uu!
Oni ponovo podigoe sanduk i prooe pored kamenih lavova, iako je ovek s pukom namrgoeno i jo uvek
podozrivo gledao za njima dok su ili za drugim vojnikom. Ovaj ih je vodio kroz kojekakvih deset dvorita, od
kojih je svako bilo puno dokonih vojnika. Neki su jeli ili pili, neki sedeli goli na suncu i trebili vai iz odela,
neki, opet, leali i hrkali. Tako su stigli u unutranju kuu. U glavnoj sobi se-deo je Vang Tigar i ekao ih za
stolom. On je nosio
70
dobro mrko odelo od neke grube tkanine, koje se zakopavalo tucanom dugmadi sa nekakvim znakom. Kad je
Tigar video da dolaze njegovi roaci, brzo se podigao, naredio vojniku koji ga je sluio da donese vina i mesa,
pa se bratu poklonio. I Vang Drugi se poklonio i naredio deacima da to isto uine. Zatim su svi seli za sto po
stareinstvu, na najvie mesto Vang Drugi, a zatim Vang Tigar, a deaci nie od njih, na sedita sa strane. Tad je
jedan sluga doneo i nalio vino, a kad je to zavrio, Vang Tigar je pogledao deake i iznenadno promuklo rekao:
Onaj snani deran dobro izgleda, mada nisam siguran da li ima pameti iza tog roavog lica. Lii mi na
lakrdijaa. Nadam se da to nije, stariji brate, jer ne volim mnogo smeha. Je li on tvoj? Vidim da mljacka kao
njegova majka. A ovaj drugi? Da li je to najbolje to mi je mogao da poalje najstariji brat?
Kad je stric ovo rekao, bledi deak se jo vie pokunji. Na gornjoj usni izbi mu hladan znoj. On podie ruku i
obrisa se, gledajui sumorno dole. Ali Vang Tigar je produavao da deake see pogledom svojih nepominih
crnih oiju, tako da i roavi deak, obino spreman na sve, nije znao kud da se okrene, ve je beao pogledom,
klimao nogama i sisao prst.
Tada se Vang Drugi poe izvinjavati:
Tano je da su ovo dva jadnika, brate moj, i mi smo oaloeni to nismo imali prilini je deake da
zadovolje tvoju dobrotu. Ali, brate moj, najstariji sin je glavni naslednik, a sin iza ovog ovde je grbav. Ovaj
roavi je moj najstariji sin, naredni sin je dete. Pa su zato ova dvojica najbolje to zasad imamo.
Poto je Vang Tigar dovoljno video kako deaci izgledaju, naredio je jednom vojniku da ih odvede u pobonu
sobu, neka tamo jedu. Nisu smeli da se vrate dok ne budu pozvani. Vojnik ih je izveo, ali sin Vanga Najstarijeg je
bacio bojaljiv pogled na svog strica. Kad je Tigar video kako se deak koleba, podviknu mu:
71 Zato se tako vue?
Deak zastade i ree slabim glasom:
Zar mi nee dati moj koveg?
Vang Tigar pogleda sanduk, obloen dobrom svinjskom koom i ree prezrivo:
Uzmi ga, ali ti nee biti ni od kakve koristi, jer e skinuti te haljine i dobiti valjano odelo koje vojnici nose.
Ljudi ne mogu da se bore u svilenoj odei.
Deak poblede kao ilovaa i izae napolje, a brai, ostadoe nasamo.
Di go je vremena Vang Tigar utao, jer nije bio ovek koji pria samo lepog ponaanja radi. Najzad ga Vang
Drugi zapita:
O emu tako duboko misli? Da li neto o naim sinovima?
A Vang Tigar odgovori polako:
Ne! Razmiljam kako veina ljudi mojih godina ima sinove koji rastu. To mora biti utena slika za jednog
oveka.
Zato? Pa i ti bi ih mogao uskoro imati ako se brzo oeni odgovorio je Vang Drugi, smeei se malo.
Nismo dugo vremena znali gde se nalazi, a ni otac nije znao gde si, pa te nije oenio kao to je trebalo da uini.
Ali moj brat i ja rado emo tu dunost obaviti, spremiti i novac ako ti zatreba za venanje.
Vang Tigar odbi odluno taj predlog i ree:
Izgledae ti udno kad ti kaem da ne podnosim ene. Neobina je to stvar, ali ja nisam imao nijednu enu...

Tu zasta u reci, jer je sluga uao s mesom.

Kad su se braa na jela, sluge odnele tanjire i posluile aj, Vang Drugi je bio spreman da zapita svog brata ta
eli da uini sa svim svojim srebrom i tim deacima, ali nije znao kako da zapone. Ali pre nego to se mogao
setiti, Vang Tigar naglo ree:
Mi smo braa. Ti i ja se razumemo. Znaj da zavisim od tebe.
Vang Drugi srknu malo aja, pa odgovori obazrivo i meko:
72
Moe zavisiti od mene, jer smo braa, ali vo-leo bih da znam kakav ti je cilj, kako bih znao ta treba da ti
uinim.
Vang Tigar se nae napred i poe aputati. Reci su mu jurile brzo, a dah, slian toplom vetru, zapljuskivao je uvo
Vanga Drugog:
Imam verne ljude oko sebe, vie od stotine. Svi su oni siti ovog starog generala. I meni je dojadio, udim za
svojom domovinom i ne elim vie da vidim ove male ute junjake. Da, ja imam odane ljude. Kad im budem
dao znak, izmarirae u gluvo doba noi. Krenuemo na Sever, gde su planine, otii emo daleko na Sever i
tamo se utaboriti, kako bi dali otpora ako stari general poe za nama. Ali on se, moda, nee pokrenuti, jer je
jako ostareo i toliko sav utonuo u jelo, pie i enskinje, a najbolji i najsnaniji njegovi ljudi se nalaze meu
mojom stotinom vojnika, ne s Juga, ve iz odlunijih i hrabrijih plemena.
Vang Drugi je uvek bio krotak i miran ovek, obian trgovac. Ako je i uo da se negde vodi rat, nikakve veze s
ratovanjima nije imao, osim to su za vreme jedne pobune vojnici bivakovali u kui njegova oca. Pojma nije
imao kako ratovi poinju i kako se vode. Znao je samo, kad je rat blizu, da cene itu skau, a ako se udaljuje,
onda cene ponovo padaju. Nikad ranije nije bio tako blizu pripremanju jednog rata, koji e voditi lan njegove
porodice! Svoja tanka usta je razjapio, sitne oi rairio i uzvratio apatom:
Ali kako ti ja mogu pomoi, ja, miran ovek?
Ovako rekao je Vang Tigar, a apat mu je bio tutanj gvoa o gvoe. Moram imati mnogo srebra, sve
svoje srebro. Moram pozajmiti od tebe po najmanjem interesu to god mi moe vie dati, dok se ja ne okuim.
Ali kakvu mi zalogu daje? zapitao je Vang Drugi bez daha.
Ovu nastavio je Vans Tigar. Ti e mi pozajmiti koliko mi je potrebno, a uzimau i ono
73to e mi zemlja donositi dok ne skupim monu vojsku, te se nastanim negde severno od nae pokrajine i
postanem gospodar ele oblasti. A kad osvojim taj kraj, obogatiu se i proiriti svoje zemlje. Sve u se vie
uzdizati, kad budem vodio rat za ratom... Zastao je. Kao da se bio zagledao u budunost, da sneva o nekoj
buduoj pokrajini, kao da je jasno vidi pred sobom. A Vang Drugi je ekao i vie nije mogao izdrati:
A kad e to biti? Vang Tigar se naglo die:
Kad od mene ne bude bilo veeg oveka u elom narodu!
ta e onda biti? pitao je, zapanjen, Vang Drugi.
Biu ono to elim uzviknu Vang Tigar. Crne obrve odjednom namrti i lupi dlanom o
sto, da Vang Drugi odskoi od treska. Tako su gledali jedan drugog.
Bila je to najudnovatija stvar o kojoj je Vang Drugi ikada uo. On nije bio ovek koji sneva velike snove.
Njegova najvea elja bila je da sedne nou pored svojih trgovakih knjiga, da gleda ta je prodao te godine i
razmilja na koji e pouzdan nain proiriti svoju radnju. A sad je sedeo i zurio u brata, mrkog i udnovatog,
oiju svetlih kao u tigra, a prave crne obrve stajale su kao zastave iznad oiju. Dok je buljio tako u brata, Vang
Drugi je poeo da se zbunjuje, poeo je da se boji. Nije se usuivao nita da kae ime bi brata ohladio, jer je
bilo nekog luakog izraza u njegovom pogledu, pogledu toliko silnom da je Vang Drugi u svom krtom srcu
morao osetiti snagu toga oveka, svoga brata. Ali jo uvek je bio oprezan, nije mogao odstraniti svoje veito
nepoverenje, pa se zato suvo nakaljao i rekao blago:
Ali ta ja imam od svega toga, ta mi svi imamo? I kakvu zalogu dobijam ako ti pozajmim srebro?
Vang Tigar odgovori nadmeno i upravi pogled na brata:
74
Misli li ti da u ja zaboraviti svoje kad se uzdignem? I zar niste vi moja braa i vai sinovi moje brae
sinovi? Jesi li ikada uo o nekom silnom ratniku koji nije podizao svoju kuu zajedno sa svojom zvezdom? Zar
za tebe nita ne znai biti brat jednog kralja?
I pogledom je prodro u bratove oi. Odjednom Vang Drugi poe malo-pomalo da veru je recima svoga brata,
istina nerado, jer je to bila najudnija pria od svih koje je uo. Najzad ree iskreno:
Dau ti u najmanju ruku ono to je tvoje i to budem mogao utedeti, ako se ti zbilja bude mogao toliko
proslaviti, mada, bez sumnje, ima mnogo ljudi koji se ne uspinju tako visoko kao to zamiljaju.
Odjednom neka vatra suknu iz oiju Vanga Tigra. On sede, stisnu zube i odgovori:
Vidim da si obazriv!
Glas mu je bio vrst i hladan, da se Vang Drugi malo poplai, pa poe da se izvinjava:
Ja imam porodicu i mnogo male dece, a majka mojih sinova jo nije stara i vrlo je plodna. O svima njima
treba da vodim rauna i da se staram. Ti si neenja i ne zna ta je sve potrebno onima koji od tebe zavise, za
hranu, za odelo, a sve to poskupljuje svake godine.

Vang Tigar je slegnuo ramenima, okrenuo se i podvukao nemarno:

Zbilja, ja to ne znam. Ali me uj! Svakog meseca u ti slati svog poverljivog oveka i ti e ga poznati po
zeijoj usni. Dae mu onoliko novca koliko je u stanju da ponese. Prodaj moju zemlju to bolje i bre moe, jer
e mi biti potrebno hiljadu srebrnjaka meseno.
Hiljadu! dreknuo je Vang Drugi, a glas mu presahnuo, oi ispale kao u luaka, od iznenaenja. Pa kako
e potroiti taj novac?
Imam stotinu ljudi koje treba hraniti, odeva-ti i jo oruje kupovati. Pre nego to poveam vojsku, moram
nabaviti puke, ako ih ne budem mogao brzo da zaplenim govorio je Vang Tigar. Ali se
75odjednom razbesne: Nee me vie zapitkivati o ovom ili onom! grmeo je i treskao rukom o sto.
Znam ta treba da radim, znam da moram imati srebro dok se ne okuim i postanem gospodar ele oblasti.
Tad u oporezovati narod, hou! Ali sad moram imati srebra! Ne naputaj me, pa e i ti imati izvesnu nagradu.
Ako me izneveri, zaboraviu da smo iste krvi!
Dok je izgovarao te poslednje reci, uneo se sasvim bratu u lice. A Vang Drugi, gledajui te strane oi, zatiene
tekim crnim obrvama, brzo se povue, zakalja i ree:
Naravno da u ti uiniti. Ja sam tvoj brat. A kada e poeti?
Kad moe da proda moju zemlju? pitao je Tigar.
2etva penice e stii za nekoliko meseci govorio je Vang Drugi polako, razmiljajui i kolebajui se, jer
je bio oamuen od svega to je uo.
Tad e ljudi da daju novac dodao je Tigar
a ti moe prodati neto pre nego to se zaseje pi-rina, bez sumnje!
To je bilo tano i Vang Drugi se nije usuivao da protivurei svom udnom bratu, jer ga se bojao. Znao je da
mora urediti stvar. Zato se die i ree:
Ako je takva prea, moram odmah da se vratim i vidim ta mogu da uinim, jer se etva brzo potroi, a ljudi
ponovo ostaju bez para. Pored toga su premoreni od rada na njivi koju sad moraju da zaseju, pa im kupovanje
nove zemlje ne izgleda na svom mestu.
Nije hteo da ostane due kod brata, jer je eleo da ode iz toga mesta u kome su bili tako estoki ljudi, i gde se
puke i ratno oruje videlo na sve strane. Ostao je jo samo koliko da ode u susednu sobu, gde su deaci bili
poslati. Oni su sedeli na klupi za malim, neobojenim stolom, na kome je bila hrana, meso to je ostalo od onog
kojim je Vang Tigar ponudio svoga brata. Ali je to, ipak, ovde bilo i suvie dobro za te deake. Sin Vanga
Drugog je slatko jeo meso, prinevi iniju do samih usta. Ali
76
drugi deak je bio nean i naviknut na bolja jela nego na ono to je iza drugih ostajalo, pa je jeo malo pirina
svojim tapiima, a meso nije ni dotaknuo. Tad oseti Vang Drugi neku udnu tugu to ostavlja deake, a naroito
svoga sina. Pitao se jednog trenutka da li ne bi bila srea ako povede sina sa sobom. Ali je bio zagazio i nije
mogao da sprei to je ve poelo, pa zato ree veselo:
Vraam se! Jedina mi je poruka za obojicu da sluate u svemu svog strica, jer ste vi sad njegovi, a on je estok
i nestrpljiv ovek i nee vam opratati. Ali, ako budete posluni i inili sve to on kae, moete se uspeti na
poloaje o kojima i ne slutite. Budunost lei pred vaim stricem.
Tad se brzo okrenu izae, jer nije mogao laka srca napustiti sina. Bilo mu je tee nego to je mislio, a da bi se
uteio, aputao je u sebi:
Ovakva prilika se ne prua svakom deaku. Lepa ga budunost eka. Ipak nee biti obian vojnik, ve neke
vrste inovnik, ako poduhvat uspe."
Bio je reen da uini sve to moe samo da bi se bratova zamisao ostvarila. Makar zbog svog sina mora da uradi
sve to moe.
Ali bledi deak Vanga Najstarijeg poe da plae kad je video da mu stric odlazi. Ridao je naglas, pa Vang Drugi
pouri napolje. Ali ga je pla proganjao. urio se da stigne to pre do lavova, da vie ne bi uo taj jecaj.
VIII
Poeo je taj udni poduhvat zbog koga bi dua Vang Lunga, da nije bila u nekoj dalekoj zemlji, na-terala telo da
se digne iz zemlje u kojoj je poivalo, jer je on za svoga ivota vie od svega mrzeo rat i vojnike, a sad se
njegova dobra zemlja prodavala u tu svrhu. On je tu poivao, poivao mirno, a nikoga nije bilo da odvrati te
njegove sinove od njihovih zamisli. Nikog nije bilo osim Krukovog Cvetka, a ni ona dugo vremena nije znala
ta braa ine. Dva sta77rija brata su se plaila njene odanosti njihovom ocu, pa su zato krila svoje planove.
Jer, kad je Vang Drugi doao kui, pozvao je Vanga Najstarijeg u ajdinicu, kako bi mogli da govore na miru.
Tu su ispijali aj i razgovarali. Ali ovog puta Vang Drugi je izabrao jedan tajni, skriveni ugao, bez prozora ili
vrata ni na jednom zidu. Sedeli su tako da su mogli videti ko im se pribliava. Naginjali su glave na sto, govorili
apatom, namigivanjem i isprekidanim reenicama. Tako je Vang Drugi ispriao svom bratu ta Vang Tigar
sprema. Ali je njemu samom, otkako je doao kui i nastavio uobiajenim ivotom, zamisao brata vojnika sve
vie i vie izgledala san, neostvarljiv san. Najstariji je brat gutao svaku re. Njemu se, meutim, inilo da je to
divna stvar, koja e se lako izvesti. Taj ogromni, detinjasti ovek zbilja se uzbuivao dok je pred njega izlagana

zamisao, jer je ve sebe zamiljao, u beskrajnom matanju, kao kraljevog brata! On je bio slabo uen ovek, a
jo manje bistar, a osim toga, rado je gledao pozorine komade! Video je mnoge stare igre u kojima se govorilo o
delima drevnih i opevanih junaka, koji su u poetku bili obini ljudi, a docnije hitrinom svog oruja, duhom i
lukavstvom ispeli se toliko visoko da su osnovali dinastije. Sebe je on sad ve gledao kao brata jednog takvog
ove-ka. I jo neto vie, kao starijeg brata jednog takvog oveka! Oi su mu blistale, promuklo je aputao:
Uvek sam govorio da na brat nije nalik ni na jedno drugo dete! Ja sam taj koji je molio oca da ga odvede sa
zemlje, da mu najmi uitelja, da ga naui onome to jedan sin veleposednika treba da zna. Bez sumnje, on nee
zaboraviti ta je stariji brat uinio za njega. On bi bio obino pseto na oevoj zemlji da nisam to uradio za njega.
Gledao se, zadovoljan sobom. Gladio je preko velikog trbuha bogatu svilenu haljinu purpurne boje, razmiljao je
o svom drugom sinu i slavi ele porodice, o sebi kao plemiu; nema sumnje da bi to postao kad njegov brat bude
kralj. A Vang Drugi, koji ""je bio sve nepoverljiviji otkako je doao kui i srna78
trao taj uasni poduhvat kao zamisao suvie daleku od ovog mirnog grada, odjednom je postao pakos-tan kad je
uo miljenje svog starijeg brata. Svoju roenu opreznost nazvao je lakomstvom, a u sebi je mislio:
Moram biti paljiv, za sluaj da se obistini i trunka onoga to moj mlai brat smilja, da se o-stvari i deseti
deo onoga o emu sneva. Moram biti spreman da delim s njim i takav uspeh. Ne bi trebalo da se suvie
odmiem!
A glasno je rekao:
Ja ga moram snabdevati srebrom i bez mene ne bi mogao nita postii. On mora imati sve to mu je
neophodno dok ne pobedi, a kako u to skupiti, ni sam ne znam. Na kraju krajeva, ja sam slabo imuan ovek i
teko da me smatraju za bogataa oni najbogatiji. Prvih nekoliko meseci izdrau, prodajui njegovu zemlju, a
posle moemo prodati i ne-to naih njiva, ti i ja. Ali ta emo raditi ako on za to vreme ne pobedi?
Pomagau ga, pomagau ga govorio je uurbano stariji brat.
U tom trenutku je mislio da niko drugi i ne bi mogao uiniti vie za svog mladog brata nego to je on u stanju.
Oba oveka su se uurbano digla, gonjena obostranom lakomou. Vang Drugi ree:
Hajdemo na zemlju jo jednom, da je sada prodamo.
I ovoga puta su se oba brata, kad su izila na zemlju, setila Krukovog Cvetka i nisu se pribliavali kuici od
zemlje. Zajahali su na dva najmljena magarca, koji su stajali pored svojih gazda u gomili na gradskoj kapiji.
Tako su braa krenula uzanim stazicama izmeu njiva, a uvari magaraca, mladi deaci, trali su za njima,
udarali ivotinje po sapi-ma i vikali da se bre kreu. Braa su ila na sever daleko od one kue od naboja i
njivice. Magarac ispod Vanga Drugog iao je lako, ali onaj drugi je klecao na tankim nogama pod ogromnom
teinom Vanga Najstarijeg, jer je taj ovek svakog meseca
79bivao sve deblji, tako da je bilo jasno da e za narednih deset godina ili neto vie postati udo za grad i
okolinu. To se moglo zakljuiti po tome to je Vang Najstariji tek prevalio etrdeset i pet godina, a bio je strano
pun oko pasa, dok su mu obrazi vi-sili, debeli kao bedra. Zato su braa morala da se ravnaju prema pretovarenoj
ivotinji, ali su ipak dobro napredovala. Toga dana su posetili sve zakupce koji su bili na njivama ranije
oznaenim za prodaju. Vang Drugi je pitao svakog onog koji je obraivao zemlju da li hoe da je kupi, pa ako je
pristajao, raspitivao se kad e je kupiti i za koje vreme moe da je ispiati.
Ostvarilo se ono to je bilo odlueno da se uini. Vang Tigru je bilo poLicbno siebro, pa su mu braa prodala
najvei odvojeni komad zemljita, najudaljeniji od grada. Tu zemlju je obraivao jedan seljak, imuan i dobar
ovek, koji je skromno poeo kao radnik na Vang Lungovoj zemlji. Venao se s jednom robinjom iz gradske
kue, jakom, potenom, ali pomalo brbljivom enom, koja je mnogo radila, a istovremeno raala i decu. Gonila
je mua da dirin-di vie nego to bi on hteo. Zato su se bogatili i svake godine su sve vie uzimali Vang
Lungove zemlje pod najam, dok nisu skupili veliki broj ari pod sobom, pa su morali da unajmljuju ljude da im
pomau u radu. Ali su jo stalno radili, jer su bili tedljiv i uvaran brani par.
Toga dana su braa dola tome oveku i Vang Najstariji ga zapita:
Imamo vie zemlje nego to elimo, potrebno nam je srebra da ga uloimo u druge poslove, pa ako hoe da
kupi te njive koje obrauje, prodaemo ti ih.
Seljak razrogai okrugle oi, nalik na volovske. Usta mu se razjapie, a gornja vilica se ispolji. Najzad progovori
vrskavim glasom, jer je tako bio roen i nije mu bilo pomoi:
Nisam ni sanjao da je vaa kua spremna da ve prodaje svoje njive, poto znam kako je stari ovek, va
otac, vrsto bio vezan za zemlju.
80
Vang Najstariji je napuio debelu usnu, pogledao ozbiljno i odgovorio:
I pored sve ljubavi za zemlju, ostavio nam je vrlo teak teret. Moramo se starati o njegovim dve-ma
milosnicama, a nijedna od njih nije naa majka. Ona starija voli dobra vina i fina jela i kocka se svakog dana, a
nije dovoljno bistra da svaki put zaradi. Novac sa zemlje pristie polako i zavisi od udi neba. A kua kao naa
mora iroke ruke da troi novac, jer bi bilo neprilino i nedostojno nas, oevih sinova, kad bismo dozvolili da
naa porodica izgleda siromano, jadno i da ivi bednije nego dok se otac brinuo o nama. Zbog toga moramo
prodati neto zemlje, da bismo mogli iveti.

Ali Vang Drugi se vrpoljio, kaljao i mrgodio dok je brat drao svoj blagoreivi govor. Izgledalo mu je da je brat
za dlaku pametniji od luaka, jer kad se primeti da je ovek voljan da proda zemlju, onda ce-na ide dole. Zato se
pouri da kae za svoj raun:
Ali, mnogi se raspituju o naoj zemlji, jer je svima poznato u ovim krajevima da je na otac kupovao dobre
zemlje i da su najbolje u ovom kraju. Ako ti nee da otkupi njive koje si uzeo pod najam, brzo nam javi, jer
ima drugih koji ekaju na nju.
Taj seljak izbaene vilice voleo je zemlju koju je obraivao, znao je svaku stopu, svaki komadi kako lei, kako
se mora navodnjavati da bi rodilo. Bilo je potrebno baciti dosta dobrog ubreta na zemlju, ne samo balegu svoje
stoke i izmet svoje porodice, ve je seljak odlazio u grad i ak odande donosio korpe smea. esto se rano dizao
u zoru da bi mogao obaviti taj posao. Sad se seao svih tih smrdljivih tereta i znoja kojim je natapao tu zemlju.
inilo mu se zbilja uasno da sve to sada pree u ruke nekog drugog oveka. Zato je i rekao, kolebajui se:
Jo nisam pomiljao da ja postanem vlasnik zemlje. Mislio sam da e biti vreme za kupovinu kad mi odraste
sin. Ali, ako se sada prodaje, ja u videti ta mogu uiniti. Javiu vam sutra, dok razmislim. A koja je cena?
6 Sinovi
81Braa su se pogledala, a Vang Drugi je brzo rekao, pre nego to bi stariji brat mogao da progovori, jer se bojao
da ovaj ne ponudi zemlju suvie jevtino.
Cena je pravedna i umerena. Pedeset srebrnjaka za estinu ara.
To je bila visoka cena, suvie visoka za zemlju toliko udaljenu od grada, vie nego to bi se mogla platiti. Svi su
to znali, ali je ovo bio poetak cenjka-nja. A seljak tad odgovori:
Toliku cenu ja ne mogu platiti, ovako siromaan, ali u odgovoriti sutra, dok se razmislim.
A Vang Najstariji postade lakom za novcem i ree:
Vea ili manja cena nee nam pokvariti posao.
Ali Vang Mlai baci na brata ljutit pogled i cim-nu ga za rukav, da ne bi odvalio jo neku glupost, a zatim ga
povede kui. Seljak je vikao za njima:
Doi u sutra, dok se promislim.
Ovo je on rekao samo zato to je morao da razgovara sa svojom enom, a pred ljudima bi izgledao papui kad
bi pristao na onu cenu koju ena odredi, pa je zato to rekao da bi spasao ugled.
Idueg dana, poto je razgovarao preko noi sa enom, seljak je otiao u grad gde su dva brata i-vela. Prepirao
se i cenjkao s njima, kao to se Vang Lung nekad u toj istoj kui pogaao za zemlju Hvan-ga, u istoj kui, koja se
isitnila i rasprila, a od nje ostale samo ove opeke i kamen. Najzad su se pogodili za treinu manje od onog to je
Vang Drugi rekao. To je bilo dobro plaeno, a seljak je pristao, jer mu je ena rekla da toliko da, ako ne bude
mogao dobiti zemlju za manje. A kad je njiva prodata, seljak je rekao:
Kako hoete da naplatite cenu, u srebru ili itu?
Vang Drugi odgovori brzo:
Pola u srebru, a ostatak u itu.
Ovo je rekao s namerom da uzme ito i da ga proda kad bude vreme i tako da i sam zaradi neto srebra na njemu.
Svog brata ne bi nita opljakao.
82
jer je on trgovac po zanimanju, pa moe jednom ili dva puta ito da prometne, a zarada e mu pripasti za trud.
Ali seljak je odgovorio:
Ne mogu da skupim toliko mnogo srebra. Dau vam treinu u srebru, treinu u itu, a treu treinu obeavam
od idue etve.
Tad Vang Najstariji zakoluta oima na svoj gospodski nain, lupi nogom o pod, zakripa stolicom na kojoj je
sedeo u velikoj dvorani i ree:
A otkud nam ti moe rei kakvo e sunce biti idue godine, kakve e kie padati i moemo li mi znati da
emo dobiti svoje?
Seljak je stajao skruen pred ovim bogatim va-roanima, svojim gospodarima. Oblizao je zube pre nego to je
poeo da govori:
Mi sa zemlje uvek smo u milosti neba, pa ako neete da delite mogunu tetu, morate opet uzeti zemlju kao
zalogu.
Tako su se najzad pogodili. Treeg dana je seljak doneo srebro, ne odjednom ve u tri maha, svakog puta
zamotano u plavo sukno, skriveno u nedri-ma. Svakog puta je polako vadio srebro, lice mu se skupljalo kao da
ga bolovi razdiru. Jedva je sputao blago na sto, kao da ga tuga mori. Tako se drao, jer sa tim srebrom odlazile
su mnoge godine njegova ivota, mnogi kilogrami njegove puti, toliko snage njegove kime. Skupio je sve svoje
zalihe ita, gde god ih je bilo, pozajmio sve to je mogao. A sve je to stekao jedino emernim, jadnim ivotom.
Ali braa su videla samo srebro. Poto su stavila svoj peat na priznanicu, a seljak uzdahnuo i otiao, viknuo je
Vang Najstariji s prezirom:
Taj seljaki narod samo galami i dere se kako ivi tako teko, a malo zarauje. Ali svaki bi od nas bio rad da
zarauje srebro kao ovaj ovek. Nije mu bilo teko. To smem da kaem. Poto svi ovoliko srebra nagomilaju sa
zemlje, zaklinjem se da u posle ovog pritegnuti svoje zakupce.

Zagrnuo je duge svilene rukave, protrljao blede ruke, uzeo srebro i pustio da mu klizi niz debele prste, naikane
prstenjem kao u ene. Ali Vang Drugi
6*
83pokupi novac. Vang Stariji neraspoloeno je posma-trao dok je Vang Drugi brzo i vesto odbrajao srebro po
desetinama, iako je bilo ve jednom dobro izbro-jano. Zatim ga je sabrao po desetinama, uvio to je bolje mogao
u hartiju, kao to inovnici rade. Vang Najstariji je preko volje gledao kako srebro nestaje, pa je zavidljivo rekao:
Zar sve moramo da mu poaljemo?
Treba da mu poaljemo rekao je Vang Drugi hladno videi bratovu pohlepost. Moramo mu sada
poslati, jer e inae njegov plan propasti. Uzeu ito i prodati, tako da budem pripravan za onaj dan kad njegov
poverljivi ovek doe.
Ali svom bratu nije rekao da e ito da prometne jednom ili dva puta, a Vang Najstariji nije poznavao te
trgovake lopovluke, pa mu je jedino ostalo da uzdie i gleda kako srebro odlazi. Poto je brat ve bio otiao, on
je jo ostao za stolom, oseajui se nekako tuno i jadno, kao da je opljakan.
Krukov Cvetak moda nikada i ne bi ula ta se dogodilo, jer je Vang Drugi bio krajnje oprezan i nije davao
nikakvog znaka o onome to radi, ak ni kad je u odreeno vreme nosio Krukovom Cvet-ku njen meseni iznos
srebra. Dvadeset i pet srebrnjaka nosio je devojci svakog meseca, kao to je Vang Tigar naredio. Kad joj je prvi
put odneo, ona mu je rekla svojim mekim glasom:
Ali, otkud i ovih pet srebrnjaka, jer znam da mi je dato svega dvadeset. I ovo mi je mnogo, a primam ga
jedino ovog jadnieta radi, deteta mog gospodara. Ali za tih pet srebrnjaka nisam ni ula.
Na ovo Vang Drugi odgovori:
Uzmi ih, jer je moj mlai brat rekao da treba da ih prima. To mu se odbija od dela.
Ali kad je Krukov Cvet ovo ula, odbrojala je pet srebrnjaka na stranu to je bre mogla, kao da se bojala da e
je to srebro opriti, pa ree:
Ne treba mi I Nita mi ne treba osim onog to mi sleduje.
U poetku je Vang Drugi mislio da je nagovori da primi, ali mu odjednom sinu kakvoj je opasnosti
84
izloen pozajmljujui novac za poduhvat svoga brata. Setio se svih muka i nevolja za koje nije primao ni
prebijene pare. Setio se svih mogunosti da poduhvat i propadne. Kad je o svemu tome razmislio, pokupio je
srebro koje je ona stavila na stranu, turio ga u nedra svoje haljine i rekao tihim, slabim glasom:
Moda je ovako i bolje, jer ona starija ima isto toliko. A istina je da ti je potrebno malo manje. To u rei
svom bratu.
Ali kad je video kakve je naravi Krukov Cvetak, namerno nije hteo da joj kae da kua u kojoj ivi pripada
treem sinu, jer je svima njima dobro bilo to je tu ona ivela s ludom. Zatim je otiao, a s Krukovim Cvetkom
nikad vie nije govorio. Osim ovakvih sluajnih sastanaka zbog ovog ili onog, ona nikoga nije viala iz velike
gradske kue.
Ponekad je, istina, sretala Vanga Najstarijeg kad bi, na poetku godinjih doba, prolazio tuda; u prolee da izmeri
seme za zakupce, to je inae dunost veleposednika, iako on to nije sam inio, ve je dizao nos i stajao
gospodski, a merenje je vrio ovek koga bi za to najmio. Ili je izlazio na njive pre etve, da proceni koliko e
zemlja dati, da bi tako znao da li ga zakupci lau ili ne kad ponu kukati, svaki put, da je godina rava, da je bilo
suvie mnogo ili suvie malo kie.
Tako je on izlazio na zemlju svega nekoliko puta godinje i svakog se puta znojio, topio od vruine i ljutio zbog
tog svog rada. Kad bi sreo Krukov Cvetak, promrmljao bi neto umesto pozdrava, naravno ako bi je video. Ona
mu se klanjala kako valja, ali je, kad god bi mogla, izbegavala razgovor s njime, jer se on toliko bio uirio da je
kriom piljio u sve ene.
Ipak je drala da se njive ne prodaju, jer je viala Vanga Najstarijeg da obilazi zemlju i Vanga Drugog da
nadgleda svoje njive i zemlju treega brata. A nikome ni na pamet nije padalo da joj neto kae. Ona nije bila
ena s kojom se moglo lako torokati, jer se drala odmereno i utivo prema
85svima, osim prema deci. Ona je zbilja bila dobra prema svima, ali ba zbog toga svi su je se i bojali. Nije
imala nikakvih drugarica osim to se u po-slednje vreme upoznala s nekim kaluericama koje su ivele u
oblinjem manastiru, mirnoj zgradi od sivih opeka, zaklonjenoj redom zelenih vrba. Ona je rado primala te
kaluerice kad bi dolazile da je ue svojoj trpeljivoj veri. Sluala ih je, razmiljala kad odu, jer je elela da naui
nekoliko molitvi, kako bi ih itala za duu Vang Lunga.
Tako, moda, ona ne bi nikada ni doznala o prodaji zemlje da nije te iste godine kad je seljak kupio zemlju mali
grbavi sin Vanga Najstarijeg iao za ocem na izvesnom rastojanju, dok je ovaj pregledao njive. Otac to nije
primetio.
Taj deak je bio vrlo udnovat stvor i nije liio na drugu decu iz dvorita velike kue. Majka ga je mrzela od
trenutka kad se rodio, iz nekog nepoznatog razloga, moda zbog toga to nije izgledao zdrav i lep kao ostala
njena deca ili, opet, to je bila ve sita raanja, pa ga je mrzela pre nego to se i rodio. Zbog te njene mrnje
odmah ga je dala jednoj robinji, dojkinji. Ali ga ni ta robinja nije volela, jer su joj odneli njeno roeno dete zbog
tuega. Ona je govorila da mali ima i suvie pametne oi za svoje godine, a te oi zlo izgledaju na njegovom

detinjem licu. Priala je da je i pun zlobe, pa je namerno grize kad sisa. Jednom je tako i cik-nula, drei ga na
grudima, i ispustila ga na kameni pod dvorita u kome je sedela ispod jednog drveta. Kad su ukuani dotrali i
zapitali ta se dogodilo, rekla je da ju je mali ugrizao za dojku sve do krvi. Izvadila je dojke, pokazala ih, i zbilja
su krvarile.
Otada je dete raslo zgrbljeno. Izgledalo je da mu sva snaga odlazi u veliku grbu na leima. Svi su ga zvali
Grbavko, pa su ga ak i roditelji tako nazivali. Kada su videli kakav je sinji kukavac, a poto su imali drugih
sinova, nisu se o njemu ni starali. Nije morao da ui slova ili neto drugo, pa je deak rano svikao da se sklanja
ljudima s oiju, a naroito je beao od dece, jer su se ona zverski
86
rugala njegovom teretu. unjao se ulicama ili etao daleko po poljima, opajui s tekim tovarom na svojim
leima.
Jednoga dana, za vreme etve, kriom je poao za ocem. Izbegavao je njegov pogled, jer je dobro znao koliko je
ravo raspoloen u danima kad mora da obilazi zemlju. Tako je pratio oca sve do kue od naboja. Vang Najstariji
je proao dalje za svoje njive, a mali grbavko se zaustavio da vidi ko to sedi na pragu te kue.
Bila je to jadna Vang Lungova luda. Sedela je kao i uvek na suncu, sad ve debela ena, jer je bila blizu
etrdesete; sede su joj se pojavljivale u kosi. Ali ona je ostala jadno dete. Sedela je, kreveljila se i drala svoje
pare tkanine. Grbavko se zaudio, jer je nikad ranije nije video, pa se na svoj zloban nain poeo rugati i
kreveljiti. Odjednom joj je zabio nokte ispod nosa, da je jadno stvorenje kriknulo.
Krukov Cvetak je istrala napolje da vidi ta se deava. A kad je deak nju video, otrao je, hram-ljui, u senku
jednog bambusovog grma. Odatle je virio kao kakva mala divlja ivotinja. Ali Krukov Cvetak je opazila ko je
to, pa se nasmeila svojim tunim i blagim osmehom, a iz nedara je izvukla mali slatki kola, jer je uvek takve
poslastice nosila da umiri ludu kad bi iznenada postala tvrdoglava od neke nepoznate zloe i ne bi htela da je
slua. Taj je kola Krukov Cvetak pruila grbavicu. On je prvo buljio, a najzad se izvukao, zgrabio kola i
odmah ga strpao u usta. Tako je devojka smirila dete, pa je ono prilo i selo pored nje na klupu kraj vrata. Kad je
ona videla kako je taj jadni deak iskrivljen, kako mu lice izgleda malo i paeniko pod velikim teretom na
leima, a oi duboke i pune tuge, nije znala da li je dete ili ovek, jer je bio tako malen. Krukov Cvetak mu je
stavila ruku na grbu i upitala ga glasom punim saaljenja:
Reci mi, mali brate, jesi li ti sin najstarijeg gospodara ili ne, jer sam ula da ima jedno dete nalik na tebe?
87Dete je zbacilo njenu ruku, odmahnulo glavom kao da hoe da ode. Ali ona ga je teila, dala mu drugi kola,
smeila se i rekla:
ini mi se da oko usta ima crte koje lie na crte mog pokojnog gospodara. A on sad lei tamo ispod urminog
drveta. On mi mnogo nedostaje i elela bih da ee dolazi, jer si slian njemu.
Prvi put se dogodilo da je grbavku neko tako neto rekao, prvi put je neko poeleo da ga vidi, jer je on bio
naviknut, iako je bio sin bogatog oveka, da ga braa guraju u stranu, pa da su ak i same sluavke nemarne
prema njemu i poslednjeg ga slue, jer su znale da se majka ne brine za njega. Gledao je tuno Krukov Cvetak,
usne su mu poele drhtati i naglo je briznuo u pla, iako nije znao zato je to uinio. Govorio je kroz suze:
Voleo bih da me nisi naterala da suzim. Ne znam zato plaem ...
Tad ga je Krukov Cvet pomilovala rukom po grbi. Iako deko nije bio u stanju to da kae, osetio je najslai
dodir u svom ivotu. Ali Krukov Cvetak ga nije saaljevala. Gledala ga je kao da su mu lea prava i jaka kao
kod drugih deaka. Posletoga, gr-bavko je esto dolazio u kuu od naboja, jer se niko nije brinuo ta on radi i
kud ide. Dolazio je iz dana u dan sve dok mu se dua nije sasvim slila s Krukovim Cvetkom. Ona se s njime
pametno ponaala. Pravila se da se oslanja na njega i da joj je potrebna njegova pomo oko lude. Poto niko dotle nije traio nikakvu uslugu od deaka, ovaj je postajao mirniji i narednih meseci je mnogo zla iezlo iz
njegove prirode.
Da nije bilo tog deaka, Krukov Cvetak moda nikad i ne bi saznala da je zemlja prodata. Ni sam deak nije
znao da joj je to kazao, jer je, obino, priao o svemu to mu je na pamet dolazilo. Brbljao je o ovom, o onom i
tako istrtlja jednog dana:
Imam brata koji e biti veliki vojnik. I moj stric e jednom postati slavan general, a moj brat ui kod njega da
postane ratnik. Sric e mi postati
i kralj jednog dana, a tada e mi brat biti njegov glavni kapetan, jer sam uo da majka to pria.
Krukov Cvetak je sedela na klupi kraj vrata kad je deak to rekao. Pogledala je preko polja i rekla mirnim
glasom:
Zar je tvoj stric tako veliki ovek? Zastala je malo i ponovo rekla: Vie bih volela da nije vojnik, jer je
to strano zanimanje.
Ali deak je uzviknuo, hvaliui se:
On e biti najvei general i vojnik, samo ako bude hrabar i dobar junak. To je najvelianstveni]a stvar u
ivotu. I mi emo svi biti veliki s njime. Svakog meseca otac i drugi stric alju mom stricu--vojniku srebro, dok
ne doe vreme da se proslavi. Jedan ogroman ovek zeje usne dolazi po srebro. Ali jednog dana e nam se ono
vratiti, jer sam uo kad je otac tako rekao majci.

Kad je Krukov Cvet to ula, pojavila se u njoj neka udna, nejasna sumnja. Razmiljala je malo i blago zapitala
deaka, kao da to nije nita vano, kao da pita iz radoznalosti:
udi me odakle toliko srebra dolazi? Da li ga tvoj drugi stric pozajmljuje iz svoje radnje?
A grbavko je odgovorio nevino, ponosit to i to zna:
Ne, oni prodaju zemlju moga dede. Vidim svakog dana seljake kako dolaze, vade zaveljaje iz grudi,
odvezuju ih, u njima srebro ija kao zve-zde, gledam dok pada na sto u oevoj sobi. Video sam to vie puta;
pustili su me da tu stojim, jer me niko ne potuje.
Tad se Krukov Cvet tako brzo podigla da je mali deak zinuo od uda, jer se ona obino polako kretala.
Meutim, devojka se brzo pribra i ree to je blae mogla:
Ba sam se setila da neto treba da svrim. Hoe li da pazi na moju ludu dok se ne vratim? Samo u tebe
imam poverenja.
Deak se osetio gord i zaboravio je ta je rekao. Sedeo je pored lude i ponosito je drao za kraj od kaputa, dok se
Krukov Cvetak spremala da poe.
89Krukov Cvet ga je gledala dok je oblaila crni kaput, pre nego to je krenula brzim koracima preko polja.
Bilo je neega tunog u tim jadnim stvorenjima, pa se ona ak i u ovolikoj urbi zaustavila za trenutak da ih
pogleda. Srce joj se steglo, a usne razvukle u tuan i nean osmejak. Ali se pourila, jer ako bi i dalje gledala s
ljubavlju to dvoje, a sad nikog drugog osim njih nije volela, gnev u njenom srcu bi mogao ieznuti. A uviala je
da to nije obina ljutnja, pa nije imala mira dok ne ode, pronae brau i vidi ta su zbilja uradila s dobrom zemljom koja im je od oca ostala, sa njegovom zemljom, za koju ih je molio da je sauvaju za dalja poko-lenja.
Ona je urila preko polja uzanim stazama. Bila je sama. Niko se nije mogao primetiti na ovim stranputicama,
ovde-onde videla se u daljini samo prilika kakvog oveka u plavom pamunom odelu kako se naginje nad
zemljom. Pred ovim prizorom suze su joj navrele u oi, kao to je esto bio sluaj u po-slednje vreme, jer se
seala kako je Vang Lung imao obiaj da ide tim istim stazama, kako je voleo zemlju, kako se ponekad
zaustavljao, uzimao pregrt crnice i krunio je meu prstima i kako je nikako i nikome nije hteo izdati pod zakup
za vie od godinu dana, da bi ostala njegova. A sad su se tu nali njegovi sinovi da je prodaju i otimaju od njega.
Jer, iako je Vang Lung bio mrtav, on je za Krukov Cvet iveo. Njoj se inilo da mu dua uvek luta preko tih
njiva. Bila je uverena da on sigurno zna da su zemlju prodali. Kad god bi hladan vetar naglo pomilovao Krukov
Cvetak po licu, danju ili nou, ili bi se vetri kraj druma digao u kovitlac, oni vetrii kojih se drugi boje, jer su
vrlo tajanstveni, a ljudi priaju da to prolaze duhovi, kad god bi je hladni vetar pomilovao, ona bi podigla lice i
nasmeila se. To je inila zato to je verovala da je to moda dua starog oveka koji je bio prema njoj kao otac i
vie nego roeni otac koji je svoju erku prodao.
90
Oseajui njegovo prisustvo, ona je urila preko polja, lepih i plodnih, jer nije bilo gladi ve dugo, a i ove godine
je nee biti. Polja su leala berietna, a visoka, za etvu jo zelena penica se povijala. Prolazila je pored jednog
takvog polja, a mali se vetar podie iz ita i zanjiha ga. Ono polee, slino srebru, jedva toliko kao da ga je ruka
pomilovala. Devo j ka se nasrne ja i zaudi kakav je to vetar. Razmiljala je o njemu trenutak-dva, a on utonu u
penicu, sada ve opet nepominu.
Kad je stigla do gradskih vrata, gde su prodavci rairili voe, sagnula je glavu i oborila pogled. Nijednom nije
podigla oi da se susretne s nekim tuim pogledom. Niko na nju nije obraao panju, jer je bila mala, mrava i
ne vie mlada kao ranije. Onako obuena u crninu, lica bez belila i rumenila, ona nije bila ena koju ljudi
zagledaju. Tako je ila. Da je iko i pogledao u njeno mirno bledo lice, ne bi ni pomislio da se duboki gnev krije u
njemu. Bila je spremna na gorko prebacivanje i junaila se za taj trenutak.
Dospevi do vrata velike kue, prola je ne objavljujui svoj dolazak. Na pragu je sedeo, klimajui glavom, stari
vratar, razjapljenih zjala, u kojima su se videla, ratrkana, tri njegova jedina zuba. Starac se trgnuo kad je prola,
ali je poznade i klimu glavom. Otila je kao to je i odluila pravo u kuu Vanga Najstarijega. Iako ga je mrzela
iz dna due, ipak je mislila da e njega laske dirnuti nego lakomo srce Vanga Drugog. Znala je takoe da je Vang
Najstariji retko kad namerno neljubazan, znala je da je, iako luckast, ponekad iroka srca. Mogao je biti i dobar,
ako mu razgovor ne prii-njava mnogo neprijatnosti. Ali se Krukov Cvet bojala uzanih oiju drugog sina.
Ula je u prvo dvorite. Tu je lenarila jedna robinja, lepa devojka koja je zamakla za oko jednom sluzi, koji je
tobo ekao na neto u dvoritu. Krukov Cvetak ree robinji, utivo kao i uvek:
Dete, reci gospodarici da sam dola poslom do nje i pitaj je hoe li da me primi?
91Posle smrti Vang Lunga, gospoa Vanga Najstarijeg bila je ljubaznija prema Krukovom Cvet-ku, i daleko se
prijatelj skije ophodila prema njoj nego ikad prema Lotosovom Cvetu, jer je ova bila vrlo prosta i raskalana u
recima, a Krukov Cvetak nikad nije tako govorila. U poslednje vreme, kad bi se srele na nekoj zajednikoj
porodinoj sveanosti, gospoa bi obino rekla Krukovom Cvetku:
Ti i ja smo, ipak, blie jedna drugoj nego svima ostalim, jer su oi naih srca lepe i finije.
A poslednji je put kazala:
Doi mi na razgovor o onome to kaluerice i svetenici govore o bogovima. Ti i ja smo jedine pobone u
celoj kui.

Ovo je kalala zato to je saznala da Krukov Cvetak slua monahinje iz manastira kraj kue od naboja. Zato je
Krukov Cvetak sad nju i traila. Lepa robinja se uskoro pojavila, zverajui naokolo da li je jo tu mladi sluga.
Moja gospoa je rekla da uete i sednete u veliku dvoranu, a ona e doi im zavri onoliko molitvi koliko
ima zrna na brojanicama, jer se zave-tovala da to ini svako jutro.
Tako je Krukov Cvetak ula i sela na jedno sklonjeno mesto u velikoj dvorani.
Desilo se ba toga dana da se Vang Najstariji dockan probudio, jer je prole noi bio na gozbi u jednoj dobroj
krmi u gradu. Bila je to bogovska veera, s najboljim vinima, a iza stolice svakog gosta bila je najmljena po
jedna divna pevaica, da uliva vino za gosta, da mu peva, da ga zanima i ini sve ostalo to bi gost poeleo od
nje. Vang Najstariji se provalio od jela i popio vie nego obino. Njegova pevaica je bila izvanredno vrckavo
stvorenje. Nije joj bilo vie od sedamnaest godina, ali je tako bila prepredena u svojoj enskosti kao da je imala
desetogodinje iskustvo s mukarcima. Vang Najstariji je dobro pio, pa se ak ni ovog jutra nije seao svega to
se dogodilo prole noi. Uao je u dvoranu, smeei se, zevajui i proteui se, jer nije odmah ugledao da ima
nekoga tu. Dodue, ovog jutra nije
92
mogao dobro ni da gleda, jer se u sebi smekao i mislio o devojii, o njenim malim, hladnim prstiima kako
klize pod njegov kaput iza vrata, dok se on s njom igra. Razmiljajui o tome, odluio je da se raspita kod
prijatelja, sinonjeg domaina, gde devoj-ka ivi i kojoj javnoj kui pripada. Hteo je da je pronae i vidi kako
izgleda.
Tako je on glasno zevao, teglio ruke iznad glave i udarao se po butinama da bi se razbudio. Leno se vukao
velikom dvoranom u svilenim donjim haljinama, bosih nogu, na koje je natukao svilene papue. Odjednom mu
pogled pade na Krukog Cvetak. Zbilja, ona je tu stajala, prava i spokojna, kao senka, u sivoj haljini, ali je
podrhtavala, jer je mnogo mr-zela tog oveka. On je bio toliko zaprepaen to je tu vidi da je naglo opustio
ruku, prekinuo zevanje i zinuo u nju, pa kad je video da je to doista ona, zbunjeno se nakaljao, ali je ipak rekao
dovoljno paljivo:
Nije mi niko rekao da ovde ima nekog. Da li moja gospoa zna da ste vi tu?
Zna, poslala sam robinju da joj javi! odgovorila je Krukov Cvetak i poklonila se.
Kolebala se i mislila u sebi: Bolje je da govorim odmah, da mu kaem ta mi na srcu lei."
Poela je da govori sve bre i bre nego to je elela. Reci su jurile i sustizale jedna drugu: Dola sam da
govorim sa Najstarijim Gospodarom ... Toliko sam utuena ... Ne mogu da verujem ... Moj gospodar je govorio:
Zemlja se ne sme prodavati!" A vi je prodajete, znam da je prodajete.
Krukov Cvetak je oseala da je neko neobino rumenilo obliva po obrazima; toliko je bila ljuta da se jedva
uzdrala od plaa. Ugrizla je usnu, podigla oi i pogledala Vanga Najstarijega, iako ga je toliko mrzela da je to
jedva uinila. A pogledala ga je jedino Vang Lunga radi. Videla je kako je debeo i ut. Njegov mrski vrat bio je
razgolien, jer mu kaput nije bio zakopan. Kako mu je samo meso visilo ispod oiju, kako su mu usne dahtale
na punom, debelom, bledom licu! Kad je on ugledao taj njen pro93dirui pogled, zbunio se, jer se strano plaio gneva ena. Okrenuo se u stranu i napravio se kao da zakopava
kaput iz pristojnosti. A preko ramena je uurbano rekao:
Ta vi ste to uli neko sokako prepriavanje. Vi ste to sanjali...
Tada je Krukov Cvetak viknula tako otro kako je niko dotle nije uo:
Ne, ne sanjam. ula sam to s usana stvora koji istinu govori. Nije htela da kae ko joj je rekao, da ne bi taj
ovek izmlatio svog grbavog sina, pa je zato preutala deakovo ime i nastavila: udim se sinovima moga
gospodara, kako ga ne sluaju. Iako sam slaba i bezvredna, moram da govorim i da vam kaem da e se moj
gospodar za ovo osvetiti. On nije tako daleko kao to vi mislite. Njegova dua jo uvek luta po njegovoj zemlji.
A kad vidi da je ona prodata, nai e naina da se osveti sinovima koji se ne pokoravaju svome ocu.
To je rekla na tako udnovat nain, oiju rairenih i strogih, a tihi glas joj postade tako hladan i nizak da neka
jeza proe Vanga Najstarijega. On je bio plaljiv ovek i pored svog velikog rasta. Niko ga ne bi mogao naterati
da ide sam nou po groblju i kriom je verovao u mnoge prie o duhovima. Iako se lano i glasno smejao, u dui
je verovao u takve stvari. Zato, kad je Krukov Cvetak ovo rekla, odgovorio je uurbano:
Samo smo malo prodali, samo smo malo prodali od onog to pripada mome mlaem bratu. Njemu je
potreban novac, jer ta e vojniku zemlja? Obeavam vam da se vie nee prodavati!
Krujkov Cvetak je otvorila usta da odgovori na ovo, ali je u tom trenutku ula gospoa Vanga Najstarijega. Ona
je bila neraspoloena i ljuta na svog gospodara, jer je ula kako je doao pijan i kako uz put razgovara sa
sluavkama. Kad ga je sad videla, pogledala ga je popreko, tako da se on uurbano nasmejao. Poklonio se
nemarno kao da nita nije bilo, ali je ipak kriom posmatrao enu. Bio je zadovoljan to je Krukov Cvetak tu,
jer je gospoa
94
bila i suvie gorda da bi ga grdila pred drugim. Postao je govorljiv i pravio se kao da hoe da vidi je li topao
ajnik na stolu. Rekao je:

 Evo majke mojih sinova. Da li je aj dovoljno topao za nju? Nisam jo jeo i ba sam krenuo do ajdinice da
popijem tamo aj. Idem svojim putem i neu vas uznemiravati, jer znam da gospoe imaju da kau jedna drugoj
stvari koje nisu za mukarce.
Smejui se kiselo i prazno, oseajui se nelagodno zbog enine nadute hladnoe i otrih pogleda kojima ga je
prostreljivala, on se poklonio i pourio napolje, a meso mu se treslo.
Gospoa nije nita rekla dok je on tu bio, ve je sela, prava kao strela, malo odmaknuta od naslona, jer se nikad
nije htela naslanjati. Tako je ekala dok joj mu ne ode. Ona je zaista izgledala savrena gospoa. Nosila je kaput
od glatke svile plavosive boje. Kosa joj je bila oeljana, umotana i namazana uljem, iako je bilo tek podne, doba
kad se veina gospoa tek mekolji u postelji i prua ruku za prvi gutljaj aja.
Dakle, kad je videla da joj je gospodar otiao, duboko je uzdahnula i rekla sveano:
Niko ne zna kakav je moj ivot s ovakvim ovekom. rtvovala sam mu i mladost i lepotu. Nikad se nisam
alila, ni kad sam morala da raam, ak ni kad sam mu tri sina rodila, ak ni kad je uzeo devojuru iz naroda,
devojku koju bih mogla najmiti za sluavku. Sve sam to morala da trpim od njega, jer nisam bila nimalo
naviknuta na takve rave postupke kakve on ini.
Uzdahnula je, a Krukov Cvetak je videla da je, i pored sveg pretvaranja, zbilja tuna, pa odgovori:
Svi mi znamo kakva ste vi dobra ena. ula sam od kaluerica da ste nauili molitve mnogo bre nego
ijedna svetovna sestra koju su one ikada pouavale.
Zar zbilja to kau? uzviknula je gospoa, veoma zadovoljna.
95Zatim je poela da pria koje molitve ita, koliko puta na dan, i kako e se jednog dana zarei da nee jesti
nikakvo meso; kako se dogaa nama svima smrtnima da ozbiljno mislimo o budunosti, jer postoji samo raj i
pakao kao utoite svih dua, dok opet ne otpone muni ivot, pa dobri dobivaju nagrade, a tako isto i ravi
svoje.
Tako je blebetala, a Krukov Cvetak je samo napola sluala, a drugom polovinom svojih misli pitala se da li
moe verovati u ono to je taj ovek rekao kad je obeao da vie nee prodavati zemlju. Bilo joj je teko da u to
poveruje. Odjednom se ose-tila mnogo umorna, pa se, ugrabivi trenutak kad je gospoa uutala da otpije malo
aja, digla i blago rekla:
Gospoo, ne znam koliko vam va gospodar poverava svoje poslove, ali ako ga moete ponekad podsetiti na
poslednju elju njegovog oca, da se zemlja ne prodaje, moliu vas da to i viinite. Moj gospodar je radio celog
svog ivota da skupi tu zemlju, da bi mu sinovi u stotom pokolenju imali zdravu osnovu, pa nije, naravno, dobro
da se zemlja ve u ovom kolenu prodaje. Molim vas za vau pomo!
Gospoa dosad zbilja nije ula koliko je zemlje prodato, ali se pravila da nema niega to ona ne zna, pa je
odgovorila ubedljivo:
Ne treba da se plaite da u dozvoliti svome gospodaru da uini neto to ne valja. Ako je neto zemlje i
prodato, otiao je samo jedan udaljeni komad, koji pripada onom treem bratu, zato to on ima nameru da
postane general, da nas sve uzdigne, pa mu je i potrebnije srebro od zemlje.
Kad je Krukov Cvetak ponovo ula isto objanjenje, osetila se unekoliko umirenom. Mislila je da mora biti
tano to po drugi put uje, pa je otila prilino uteena. Poklonila se i oprostila mirnim glasom, odajui svaku
potu gospoi, tako da je ova ostala srena i zadovoljna sobom. A Krukov Cvet se vratila u kuicu od zemlje.
Vang Najstariji je naao brata u ajdinici u koju je poao. On je tu ruao, a Vang Najstariji se
96
teko spustio za sto kraj koga je brat sam sedeo, i piskavo mu rekao:
ini mi se da ljudi nikad nee moi biti slobodni od antranja ena. I kao da ja nemam dovoljno muke u
svojoj kui! Morala je doi i ona poslednja ena moga oca da mi kae kako je ula da se zemlja prodaje. Traila
je da joj obeam da se vie nee nita prodavati.
Vang Drugi pogleda svog brata, a glatko, mravo lice mu se malo osmehnu:
Ba te briga ta ta pria! Neka pria! Ona je poslednja u oevoj kui i nema prava ni na kakvu vlast. Ne
obraaj panju na nju; ako ti opet spomene zemlju, priaj s njom o svemu, samo ne o zemlji. Pomeni ovo,
pomeni ono, ali stavi do znanja da ne bere tuu brigu, jer nema nikakva prava. Treba da bude zadovoljna to je
hranimo svakog me-seca i dozvoljavamo da stanuje u onoj kui.
U tom trenutku je sluga doao s raunom. Vang Drugi ga je pregledao, brzo ga u glavi sraunao i naao da je u
redu. Izvadio je onoliko novia koliko je bilo potrebno. Plaao je sporo kao da se buni to raun nije nekako
pogreno ispao. Zatim se malo pokloni bratu i izae napolje, a Vang Najstariji ostade sam.
Uprkos onome to rnu je brat govorio, oseao je neku nelagodnost dok je sedeo s njime. U udu se i s nekim
strahom pitao ta li je Krukov Cvetak mislila kad je rekla da starac nije daleko iako je mrtav. Dok je o tom
razmiljao, postajao je sve ne-spokojniji, pa najzad pozva slugu. Poruio je retko i lepo jelo rakove, kako bi se
zabavio i zaboravio na ono to mu se nije svialo.
IX
Dva ili tri puta Vang Trei je slao svog pover-Ijivog oveka brai i dva ili tri puta je ovaj svome kapetanu
donosio srebro. Prtio je blago na leima, uvijeno u plavu tkaninu. Izgledalo je kao da mu je
7 Sinovi

97jedini zaveljaj sa stvarima. On sam je bio obuen u stari plavi kaput i akire. Na nogama je imao samo
sandale od slame. Ko god bi na putu sreo ovog oveka kako gacka kraj druma po praini s teretom u zaveljaju
na grbai, ne bi ni sanjao da nosi toliko srebra na leima, i niko ne bi rekao da ne lii na sasvim obinog oveka.
A da se neko setio i paljivije ga promotrio nego obino, spazio bi da se mnogo znoji pod tako malim teretom.
Ali niko ga nije tako zagledao, jer je bio jadno obuen, a lice mu je bilo obino i prosto, nalik na stotine drugih
koja se sreu svakog dana; samo ga je raseena usna izdvajala od ostalih ljudi. Pa ako bi neko i bacio pogled na
njega, za koji trenutak, inio je to samo u udu zbog strane usne i dva zuba koja su rasla kroz pukotinu ispod
nosa.
Tako je poverljivi ovek bezbedno donosio srebro svome kapetanu. A kad je Vang Tigar primio prilinu koliinu,
zakopao je blago ispod svog atora. Trebalo je da potraje tri meseca dok ne postane svoj gospodar i odredi dan
kad e se krenuti za svoj raun. Kriom je izdavao naredbe ljudima koji su bili pripravni da pou s njime;
naredio im je da se jednog dana posle etve pirina, pre nego to hladnoa doe sa Severa, u noi kad ne bude
bilo meseca sve do zore, a i tad e se pojaviti sav zamumuljen, svi ti ljudi izvuku iz svojih postelja. Tako su
napustili zastavu starog generala pod kojim su sluili.
Sve u svemu stotina ljudi se iunjala te mrane noi. Svaki se ovek digao u potpunoj tiini, savio pokriva i
zavezao ga na leima, uzeo puku, ako je imao, ili ukrao susedovu ako je mogao a da ga ne probudi, jer to nije
bilo lako. Obiaj je bio da svaki vojnik spava na svojoj puci, tako da bi se ako bi ga neko pokrenuo da je uzme,
odmah probudio i nadao dreku, jer je puka bila skupocena stvar i mogla se kupiti samo za gomilu srebra. Ljudi
su poneki put krali puke i prodavali ih, kad bi mnogo izgubili na kocki ili kad vie meseci ne bi bili plaeni zato
to nije bilo rata, ili kad ne bi bilo
98
pljakanja, pa onda ni srebra. I, doista, kad bi neki vojnik izgubio puku, smatralo se za pravu nesreu, jer su se
puke izraivale u dalekim i tuim krajevima sveta. Te noi su ljudi koji su se iskradali uzeli to su mogli vie
puaka, ali nisu mogli vie da pokupe od dvadeset komada, jer su vojnici spavali vrlo oprezno. Ipak, dvadeset
puaka je lep broj i Vang Tigar je mogao da dobije jo dvadeset vojnika.
Tih stotinu vojnika bili su najjai i najbolji ljudi pod zastavom starog generala. To su bili najhrabriji i najodaniji
borci, najbezobzirniji i najvetiji meu mladim vojnicima koje je imao. Bilo ih je malo s Juga. Skoro svi su doli
iz divljih oblasti u unutranjosti, gde su ljudi hrabri, neobuzdani i ne plae se pogledati smrti u oi. Ti su ljudi bili
sasvim lako pridobijeni ponositim pogledima i visokim rastom Vanga Tigra. Divili su se njegovoj utljivosti, njegovim naglim nastupima gneva i divljine, svi su mu se divili, jer nije bilo nieg za oboavanje u debelom starom
generalu, koji se toliko otomboljio da se ni na konja nije mogao popeti, sem ako bi ga dva oveka podigla i
stavila mu noge preko sedla. Doista, nije bilo niega u njemu to bi rasplamtelo mladog oveka, pa su zato i bili
spremni da ga napuste i pou za jednim novim junakom.
Svaki ovek je na dati znak krenuo sa svojom pukom i konjem, ako ga je imao, u gluvo doba te noi. A znak je
bio tri lake uke svakom oveku po desnom obrazu. Tad je vojnik morao odmah da ustane, privrsti municiju o
pojas, uzme, ako je imao, puku, uzjae na konja ili doe peice na jedno mesto u plitkoj udolici, koja je leala
na vrhu planine, pet milja odatle. Tu se nalazio jedan stari hram, naputen od svih osim jednog isposnika,
pomerene pameti, koji je iveo u ruevinama, ma koliko mu one bile rav zaklon. Tu su imali svi da se sklone
dok Vang Tigar od njih ne stvori vojsku i povede u mesto koje izabere.
U hramu je Vang Tigar ve sve pripremio. Jo nekoliko dana ranije poslao je tamo svog vernog
99oveka i roavog sinovca. Oni su u krazima odneli vino u hram, nekoliko svinja i neto ivine, a ak su
uterali tri debela vola u prazni podrum u kome su nekad iveli nekakvi svetenici. To je Vang Tigar kupio od
seljaka iz okoline. Kao plemenit ovek, platio je sve to je uzeo i nije hteo, kao to ine izvesni vojnici, da otima
od sirotinje i ne plaa nita. Ne, imao je on svog poverljivog oveka, koji je sve plaao po punoj ceni, pa je stoka
bila odagnana u planinu u hram, a roavi deak ostao je da je tu uva.
Poverljivi ovek je kupio i tri velika kazana, i jedan po jedan odneo u planinu, nosei ih na glavi. Postavio ih je
na mala ognjita, koja je sagradio od starih opeka u razruenom hramu. Vang Tigar vie nita nije hteo kupovati,
jer je imao nameru da odatle ode to god bre moe na Sever, u neko skrovito mesto gde bi bio u bezbednosti od
starog generala. A opet nije eleo ni da bude blizu severne prestonice, da se ne bi suvie brzo sukobio s dravnom vojskom, koja je preduzimala pohode protiv takvih ratnika kakav je Vang Tigar nameravao da postane. Ipak
se tih opasnosti nije plaio, jer je bes starog generala bio kratkog veka. A to se tie drave, dogodilo se ba da je
tad jedna dinastija izumrla, a nova nije dolazila na njeno mesto. Tako je drava bila slaba, razbojnitvo je
cvetalo, a ratnici su se ogoreno borili za najvia mesta i nita ih nije moglo u tome zadrati.
U taj je hram Vang Tigar doao jedne mrane noi, a sa sobom je poveo bledog sina Vanga Najstarijeg. Za njega
je bilo prilino pitanje ta da radi s tim bojaljivim i slabakim mladiem. Roavi deak uivao je u poduhvatu i
veselo je poao da svri to mu je bilo naloeno, ali onaj drugi se sklonio, pa je Vang Tigar dreknuo na njega da
poe za njim.
Mladi se izvukao, drui pred stricem. A kad ga je Vang Tigar obasjao zapaljenom buktinjom, video je da je
deak sav u znoju, pa mu prezrivo viknu:
Zato se znoji kad nita nisi radio?

100
Ali Tigar nije ekao odgovor. Odjahao je u no, a deakovi drhtavi koraci su ga pratili.
Na prevoju, na vrhu planine, odakle vodi put prema razruenom hramu, Vang Tigar je seo na jednu stenu, a
deaka poslao u hram da se okrepi. Tu je ostao sam, ekajui da vidi koliko e te noi pod njegovu zastavu doi
ljudi koji su obeali. Oni su dolazili raspevani, poredani dvojica po dvojica, u grupama po osam i deset. Vang
Trei je uivao to vidi svakog pojedinog i dovikivao je:
Doli ste, doli ste, plemeniti, dobri drugovi!
Kad god bi zauo korak onih koji su hitali da mu se priblie penjui se uz dotrajale stepenice hrama, podizao bi
buktinju, raspaljivao je, a svetlost je obasjavala lica. Radovao se to vidi ovog ili onog dobrog oveka meu
onima koji su doli. Tako se okupilo stotinu ljudi. Vang Tigar ih je prebrojao i, poto su svi doli koji su obeali,
naredio je da se zakolju volovi, tako isto i ivina i svinje. Ljudi su se lakomo prihvatili te dunosti, jer dobra
mesa nisu jeli ve dugo i dugo. Neki su podloili pei i rasplamteli vatru, a drugi doneli vodu iz planinskog
potoka koji je proticao blizu. Jedni su zaklali stoku, odrali je i isckli na komade, oerupali ivinu, na-takli je na
zailjene ranjeve od zelenih grana koje su sasekli sa drvea oko hrama i sve to ispekli na vatri.
Kad je sve bilo gotovo, jelo su prostrli na raz-f.'eno kamenito uzvienje, po kome je korov bujao izmeu ploa.
U sredini je stajao stari, veliki gvozdeni rtvenik, vii od oveka, ali se raspadao u crvenu prainu, toliko je bio
star. Uto je ve i svanulo. Mlado sunce se razlilo po ljudima. Od hladnog planinskog vazduha vojnici su
izgladneli, pa se oku-pie uz smeh i alu, onako gladni, oko mesa koje se puilo. Svi su jeli i grabili se, radost se
rairila na sve strane, jer je svima izgledalo da je otpoeo drugi i bolji ivot pod vodstvom novog zapovednika,
mladog i hrabrog, koji e ih odvesti u nove zemlje, gde ima hrane, ena i svega to je potrebno pohotnom
oveku.
101Kad su svi vojnici utolili prvu glad, a pre nego to su se drugi put prihvatili, razbijeni su glineni peati na
krazima. U asu svakog oveka je nato-eno vino. Pilo se, smejalo, vikalo. Vojnici su dovikivali jedan dragom
da piju u zravlje ovog, u zdravlje onog, ali najvie ih je nazdravljalo svome novome voi.
Iz senke bambusovog grmlja, jadni zapanjeni isposnik je posmatrao vojnike, izvan sebe od uda. Mrmljao je
neto u sebi, jer je mislio da su avoli. Gledao ih je kako poudno deru i lou, a voda mu je pola na usta kad je
video kako zubima kidaju toplo meso. Nije se usuivao da izae napolje jer nije znao kakve su to sotone to su
tako iznenadno dole u tu mirnu udolicu u kojoj niko drugi osim njega nije iveo za poslednjih trideset godina, a
za to vreme je obdelavao malo zasejane zemlje, tek toliko da se prehrani. Dok je tako blenuo, jedan od vojnika,
sit i pijan, bacio je oglodanu volovsku but-nu kost na ivicu buna. Isposnik isprui izmravelu ruku, zgrabi kosku
i hitro je odvue u gusti. Prineo je kost ustima i poeo je glodati i sisati. Drhtao je udnovato, jer meso nije jeo
ve tolike godine, pa je ak zaboravio i njegov divan ukus. Zato je morao da sisa i oblizuje kosku, iako je u sebi
gunao, jer je i pored sveg uzbuenja bio svestan da ini greh.
Kad se pojelo sve to je bilo spremljeno, a ostaci razbacani po dvoritu, Vang Tigar je hitro skoio na ogromnu
kornjau od kamena koja je stajala sa strane, malo iznad uzvienja, u podnoju velike i stare kleke. Ta je
kornjaa obeleavala grob neke slavne linosti. Nekada davno je jo nosila veliku kamenu plou, na kojoj su se
veliale vrline pokojnika, ali je drvo u svom neukrotivom rastenju odgurnulo plou i najzad je oborilo na zemlju.
Kie i vetrovi su obrisali slova, a drvo je i dalje nastavljalo svoj rast.
Na tu je kornjau Vang Tigar skoio, zastao malo i bacio pogled na sve svoje ljude. Gordo je stajao, s rukom na
balaku sablje, a nogu je stavio na kornjainu glavu. Pogledao je vojnike namrgo102
eno, nabrao vee, a oima sevao i prodirao. Tako je posmatrao te svoje ljude, a srce mu je raslo, raslo od
ponosa, sve dok mu nije izgledalo da e prsnuti. U sebi je razmiljao:
Ovo su moji ljudi, zakleti da pou sa mnom i u vatru i u vodu. Moj as je kucnuo!"
Odjednom se razdra, a gordi glas mu, u tiini ume, odjeknu u dvoritima razruenog hrama:
Dobra brao, pogledajte ko sam ja. Isto to i vi! Otac mi je orao zemlju, a i ja sam s nje. Ali sudbina je htela
da se uzdignem iznad obraivanja zemlje, kao deak sam pobegao od kue i pridruio se vojnicima pobune pod
vodstvom starog generala.
Nastavio je:
Dobra brao, u prvo vreme snevao sam o plemenitim ratovima protiv nekog pokvarenog vladara, jer je stari
general govorio da se zato ratovi i vode. Ali njegova je pobeda bila suvie laka. Postao je onakav kakvim ga svi
znamo. Vie nisam mogao da sluim takvom oveku. A poto sam se uverio da pobuna koju je on predvodio
nema onakav cilj kakav sam zamiljao, poto sam se uverio koliko su vremena pokvarena, i kako se svaki
ovek bori za sebe, sudbina mi je naloila da moram pozvati sve dobre junake, nezadovoljne i neplaene u
vojsci starog generala; da moram povesti sve te ljude da sviju sebi gnezdo gde nema lupetva. Nije potrebno da
vam govorim da nema plemenitih upravljaa. Narod stenje pod svirepostima i pritiskom onih koji bi trebalo da
se ponaaju kao oevi prema deci. Tako je bilo u drevnim vremenima, ak i pre pet stotina godina, kad su se
dobri i hrabri junaci udruivali da kazne bogatae i zatite sirotinju. I mi emo to uiniti! Pozivam vas, hrabri i
dobri junaci, da poete za mnom! Zakunimo se da emo zajedno i kroz oganj i kroz vodu!

Tako je stajao, govorio jakim i dubokim glasom, zaarenih oiju, bacajui pogled na sve strane, po ljudima koji
su uali na kamenju ispred njega. Obrve su mu se as skupljale a as irile kao razvijene zastave, menjajui mu
iz trenutka u trenutak
103izgled lica. Kad je prestao da govori, svi su ljudi poskakali i razlegao se silan poklik:
Zaklinjerno se da emo hiljadu godina verno sluiti svoga kapetana!
Tad je jedan vojnik, duhovitiji nego ostali, viknuo piskavirn, visokim glasom:
Gledajte, ljudi, gledajte! Lii na tigra crnih obrva ... Gledajte ...
Vang Tigar je tako doista i izgledao: vitak, visok, sporih pokreta; lice usko pri dnu, iroko kod jabuica, elo
visoko; oi divlje, oprezne i svetle. A iznad oiju, duge crne obrve, koje su padale dole i zaklanjale oi, tako da je
izgledalo, kad bi ih skupio, kao da oi vire i svetlucaju iz neke peine. A kad bi podigao obrve, inilo se da mu
oi iskau ispod njih, da se elo lice naglo otvara, kao da je tigar skoio.
Svi se ljudi veselo nasmejae, prihvatie poklik i uzviknue:
Ha, Tigar! Ha, Tigar Crnih Obrva!
A jadni zapanjeni isposnik nije znao ta treba da znai taj poklik o tigrovima u udolici. Istina je da je bilo tigrova
koji tumaraju tim brdima. Njih se bojao vie od svega. Kad je uo ove snane poklike, obazreo se u bunju levodesno, otrao i sakrio se u malu, jadnu odaju iza hrama, u kojoj je spavao. Stavio je teku polugu preko vrata,
odunjao se do postelje, navukao ebe u prnjama preko glave i tu drhtao, plakao i kajao se to je okusio onoga
mesa.
Ali Vang Tigar je imao i tigrovsku opreznost Znao je da su tekoe tek otpoele i da mora dobro promisliti pred
ime se nalazi. Pustio je ljude da se ispavaju, kako bi se od vina sasvim istreznili. Dok su oni spavali, pozvao je
tri oveka za koje je znao da su vesti i okretni vojnici. Naredio im je da se prerue. Jedan je sa sebe skinuo sve
osim iscepanih akira. Vang Tigar mu je naredio da se namaze blatom i prljavtinom kao to rade prosjaci kad
krenu u pronju po selima oko grada u kome je stari general bio ulogoren. Taj je ovek imao za dunost da uje i
vidi sve to moe, da dozna da li je stari
104
general spreman da ih progoni. Drugoj dvojici je naredio da odu na trite i kupe u nekoj zalagaonici seljake
haljine, korpe i obramicu, da nabave povre i zelen i odnesu u grad, pa neka tamo probukaju i uju ta ljudi
priaju i da li govore ta se dogodilo i ta oekuju, poto su najbolji vojnici odbegli od starog generala. Na drelu
klanca Vang Tigar je postavio odanog oveka s raseenom usnom da motri okolinu svojim otrim pogledom, pa,
ako vidi neki pokret makar samo i nekolicine ljudi, da odmah dotri bez oklevanja i javi mu to.
Kad je to bilo svreno i verni ljudi otili, a drugi se otreznili od vina, Vang Tigar je izvrio smotru. Zabeleio je
etkicom na hartiji broj svojih ljudi, koliko ima puaka, koliko municije, kakvo je odelo vojnika, kakva im je
obua, dobra ili ne za dugi mar. Naredio je ljudima da prolaze pored njega. Paljivo je posmatrao svakog
oveka i naao da ih ima sto osam, dobrih i snanih ljudi, bez dva njegova de-aka. Meu njima nije bilo
nijednog suvie starog, sem nekoliko bolesnih, ne raunajui tu vojnike sa mikom, svrabeom i drugim sitnim
oboljenjima, koja se ne mogu smatrati kao bolesti. Dok su tako ljudi polako prolazili pored njega, svi su buljili i
zijali na znake koje je stavljao na hartiju, jer su svega dvojica ili trojica od njih znali itati i pisati. Jo su se vie
divili Vangu Tigru, jer je, osim ratne vesti ne, bio i toliko mudar da je mogao etkicom da zabelei znake na
komadu hartije, a posle da pogleda na njih i da zna ta znae.
Vang Tigar je naao da, pored tih svojih ljudi, ima i sto dvadeset puaka, a svaki ovek pune fiek-lije. Osim
toga, Vang Tigar je imao osamnaest sanduka metaka, koje je kriom odneo iz generalove zalihe, jer je tamo imao
pristupa. Te sanduke je slao jedan po jedan po svom poverljivom oveku, koji ih je donosio i slagao iza oronulog
Bude u hramu, jer je tu krov bio najbolji i najmanje prokinjavao, a kip je zaklanjao municiju od kie koja bi
prodirala kroz otvorena vrata.
105to se tie odela, vojnici su dovoljno bili utopljeni sve dok ne dou zimski vetrovi. A svaki je ovek imao i
pokriva za spavanje.
Vang Tigar je bio potpuno zadovoljan onim to je imao. Bilo je ostalo dovoljno hrane jo za tri dana. On je
nameravao da se kree nou to bre moe prema novim oblastima na Severu. ak i da nije mrzeo te junjake
krajeve, morao bi da ode na neko drugo mesto, jer je stari general bio postao toliko ravnoduan da se za vie od
deset poslednjih godina nije ni pomicao iz svog grada. iveo je od naroda, oporezujui ga teko i vie nego to je
mogao podneti. Uzimao je i danak u itu, sve dok narod nije toliko osiromaio da se od njega vie nita nije
moglo isisati, pa je zato Vang Tigar morao traiti bogatije krajeve.
Tigru nije bila ni namera da se bori sa starim generalom oko tog komadia prezaduene zemlje. Imao je nameru
da krene prema oblastima nedaleko od svoga doma, jer su se odatle pruale planine prema severozapadu, gde bi
mogao da skloni svoje ljude. Ako bi ga i suvie mnogo proganjali, mogao bi se povui u jo neprolaznije krajeve,
u oblasti gde su planine neprohodne, a narod divljaki. Ratnici retko idu tamo, osim kad se odaju pljakanju ili
kad se povlae. Ali nije Vang Tigar sad mislio o povlaenju. Ne! Vangu Tigru je izgledalo da mu je otvoren put
pobede i ostajalo mu je samo da bude bez straha, da se bori i stvori sebi veliko ime u zemlji. Svojoj veliini nije
postavljao nikakve granice.
Kad su se uhode vratile, ovo su donele:

 Svugde se pria da se stara konica podelila i novi roj odvojio. Narod je poplaen, jer pria da je strano
isceen, ali se da zemlja ne moe hraniti dva razbojnika tabora!
A onaj to je bio prosjak, rekao je:
Ja sam se vukao oko starog logora, namazan blatom i prljavtinom, pa me niko nije mogao prepoznati. Sluao
sam i gledao, proeci milostinju. Ceo je logor izvan sebe, stari general se dere, cii, nareuje ovo-ono, povlai ta
nareenja i izdaje druga. Sav je
106
izvan sebe od zbunjenosti i ljutnje, a lice mu je kao krv crveno i naduveno. Toliko sam bio drzak da sam doao
blizu njega. uo sam ga kako vie: Nisam ni sanjao da e ta sotona crnih obrva uiniti takvo iznenaenje.
Verovao sam mu vrlo mnogo. Da, i svet jo pria da su ti severnjaci poteniji nego mi! Uh, to bih natakao na
ovu moju puku prokletog hulju, huljinog sina!" A svaka mu je druga re da njegovi ljudi treba da se late oruja,
da nas progone i sa nama zametnu bitku!
ovek je zastao, nasmejao se. Bio je to onaj isti vojnik to je voleo da pravi ale svojim piskavim glasom. I sada
je govorio neprestano povisujui svoj kretavi glas, a kroz blato na licu mu se video osmejak!
Ali nisam video da se ijedan vojnik pokrenuo!
Vang Tigar se malo nasmei, ali ozbiljno. Znao je da se nema ega bojati, jer generalovi vojnici nisu bili plaeni
godinu dana, a ostali su kod njega zato to su mogli da lenare i jedu. Ali ako treba da se bore, moraju biti dobro
plaeni. A Vang Tigar je znao da stari general, kad doe do toga razgovora, nee pristati da im plati, ve e mu se
posle dan-dva gnev stiati, umirie se i vratiti enama, a vojnici e spavati na suncu, buditi se za ruak i opet padati u san.
I tako se Vang Tigar okrenu prema Severu, znajui da se nema koga bojati.
X
Tri dana je Vang Tigar dozvolio svojim ljudima da se aste. Jeli su sve to su stigli, ispijali krage vina sve do
dna. A kad su se najeli kao nikad za poslednjih nekoliko meseci, kad su se nabokali do gue, kad su se ispavali
do mile volje, probudili su se snani, orni za svau, i poudni. Dugo godina je Vang Tigar iveo meu vojnicima,
upoznao je dobro kakvi su to ljudi, znao je da upravlja njima, snanim, obinim stvorovima s malo znanja, umeo
je da
107im zapazi raspoloenje i da ga dobro upotrebi, bio je vest da izvede da tim ljudima izgleda kao da imaju
slobodu, ali da ih on, ipak, sve dri u uzdama svoje volje. Zato, kad je video da mu ljudi lako zapadaju u svau,
da prete jedan drugom zbog svake sitnice, recimo to se neko zapleo i pao preko noge drugog, ispruenog u snu;
kad je primetio da su neki poeli da misle o enama i ude za njima, znao je da je doao as: nova, naporna
borba mora se otpoeti.
On je tada ponovo skoio na staru kornjau od kamena, prekrstio ruke na grudima i viknuo:
Noas, kad sunce zae iza ivice ravnih polja u podnoju planine, mi moramo poi na put ka naim roenim
zemljama. Neka se svaki ovek razmisli. Pa ako jo uvek sanja o povratku u ivot dra-nja i spavanja pod
komandom starog generala, neka se vrati, jer ga neu ubiti. Ali ako neko od onih koji krenu noas sa mnom
pogazi zakletvu koju smo poloili, probou ga ovom svojom sabljom.
Izgovarajui ove poslednje reci, Vang Tigar je isukao sablju tako brzo kao to munja sine kroz oblak. Upravio je
sablju na ljude koji su ga sluali. Oni su bili toliko zbunjeni da su padali jedan na drugog i gledali se zapanjeni.
Vang Tigar je stajao, ekao i otro posmatrao sve ljude. Dok je on tako ekao, petorica starijih ljudi, kolebajui
se, gledali su jedan u drugog i u otru, blistavu sablju koju je Vang Tigar ispruio prema njima. Digli su se bez
reci i odvukli niz planinu. Vie ih niko nije video. Vang Tigar je posmatrao kukavice kako odlaze, a sablju je i
dalje drao nepomino. Najzad je uzviknuo:
Ima li jo koga?
Mukla tiina je vladala meu ljudima i dugo vremena se niko ne pomae. Odjednom se jedna mala pogrbljena
prilika pomoli na kraju gomile i pouri da iezne. To je bio sin Vanga Najstarijeg. Ali kad je Vang Tigar video
ko je to, dreknuo je:
Ne moe ti, mlada budalo! Tvoj otac te je meni dao i ti nisi slobodan!
108
Govorei ovo, vratio je sablju u nonice. Mrmljao je prezrivo:
Neu ovaj dobri elik da prljam u takvoj bledoj krvi. Ne! Tako u te iibati, kao to se samo deca biuju!
ekao je sve dok deak nije ponovo stao, pognute glave kao i uvek. Tad grubo ree:
Neka bude kao to sam naredio. Uzmite puke, privrstite obuu, ponesite svoje stvari, jer emo noas silan
put prei. Nou emo ii, a danju spavati, tako da svet i ne zna da idemo kroz zemlju. Ali kad god doemo u
oblast nekog ratnika, kazau vam njegovo ime, pa ako vas neko upita ko ste, a vi ete mu morati odgovoriti:
eta smo lutalica koja je dola da se prikljui gospodaru ovih zemalja."
A kad je sunce zalo, a ipak ostalo jo malo svet-losti dana iako su zvezde ve bile izale, a nije bilo meseca,
ljudi su uurbano ispunili klisuru, svaki ovek natovaren svojim denjkom i pukom u ruci.'Suvine puke Vang
Tigar je razdelio samo onim ljudima koje je najbolje poznavao i imao poverenja u njih, jer je meu njegovim
vojnicima bilo ljudi koji nisu jo iskuani, a on je pre mogao rtvovati oveka nego puku. Oni koji su imali

konje sveli su ih niz planinu, a u podnoju brda, pre nego to su krenuli drumom, Vang Tigar je zastao i rekao
promuklo:
Niko ne sme stati dok ja ne kaem. Vei za-stanak neemo napraviti sve do zore, u nekom selu koje ja
odredim. Tamo ete moi jesti i piti, a ja u platiti troak.
Kad je to rekao, skoio je na konja, visoku alatu ivotinju, krupnih kostiju i duge grive, vrlo jaku i izdrljivu. Taj
konj je bio iz mongolskih ravnica. A te noi konj je morao biti neumoran, jer je Vang Tigar poda se stavio mnoge
kilograme srebra koje je nosio. Ono to sam nije mogao uzeti dao je svojim vernim ljudima, a manje koliine
nekim drugim vojnicima, jer kad bi se neko i podao iskuenju koje svakog oveka moe da obuzme, velika
koliina ne
109bi bila izgubljena. Ali, iako je to ivine bilo snano, Vang Tigar mu nije dozvoljavao da ide svom silinom.
Ne, on je bio plemenita srca, zauzdavao je konja i zadravao ga da ide korakom, imajui u vidu ljude koji nisu
imali konje i morali su da peae. Sa svake strane uz njega jahala su dva njegova neaka na magarcima koje im
je kupio. A kratke magaree noge teko su stizale hod njegova konja. Oko trideset njegovih ljudi bili su na
konjima, a ostali su ili peice. Vang Tigar je podelio konjanike na dva dela. Polovina je ila napred, polovina
pozadi, a peaci su ostali u sredini.
Tako su ili kroz mirnu no, prelazili milju za miljom, a Vang Tigar je izdavao nareenja kad se mogu malo
odmoriti i opet nastaviti. Ljudi su bili durani, nisu se alili, pratili su Tigra, jer su od njega mnogo oekivali. I
on je bio zadovoljan s njima. Zaklinjao se, ako ga ne izdaju, da ih ni on nee izneveriti. A onoga dana kada
postane moan, nee zaboraviti nijednog svog druga iz prvih dana. Dok ih je tako posmatrao i razmiljao o tome
kako zavise od njega, kako imaju u njega poverenja, kao deca prema onom ko se o njima stara, dok ih je tako
gledao, u srcu mu se budila nenost prema tim ljudima, jer je on bio ovek koji je mogao samo kri-om biti tako
milostiv. Bio je paljiv prema svojim vojnicima i dozvoljavao im da se i ponekad malo due odmore, kad bi se
bacili na komadi zemlje pokriven travom ili ispod smreka koje rastu oko grobova.
Tako su putovali vie od dvadeset noi, a danju su se odmarali u selima koja je odreivao Vang Tigar. Ali pre
nego to bi uli u selo, on bi se postarao da dozna ko je gospodar tog kraja. A ako bi ga neko i zapitao ija je to
eta, Vang Tigar je uvek imao spreman i brz odgovor na jeziku.
Ipak je u svakom selu narod poinjao gorko da se tui im bi ugledao ko dolazi, jer nije znao koliko e te
lutalice-vojnici ostati, ta e traiti za jelo ili kakve e ene zahtevati. Ali tih prvih dana Vang Tigar je vrlo otro
izdavao naredbe, drao je vrsto
110
uzdu nad svojim ljudima, a naroito zato to je sam u svom roenom srcu imao neku udnu hladnou prema
enama, pa je postajao ljut ako bi drugi ljudi mnogo mislili na njih. Govorio bi:
Mi nismo razbojnici i pljakai, niti ja razbojniki voa! Ne, ja u isklesati sebi samo dobar put do slave.
Pobediemo vetinom u oruju, plemenitim sredstvima, a ne pljakajui narod. Ono to vam je potrebno, morate
kupovati, a ja u plaati. Vi ete dobivati svoje plate svakog meseea. Ali ne smete dodirnuti nijednu enu, osim
ako je voljna i naviknuta da spava s ljudima za novac. Idite njima samo kad zbilja morate. Ali pazite da ne odete
onima koje su suvie jevtine i nose sa sobom gadne boletine i rasipaju ih oko sebe. uvajte se takvih ena. Ako
ujem da je ijedan od mojih ljudi na nepoten nain uzeo neku estitu enu ili devicu, toga u ubiti pre nego to
bude imao vremena da kae ta je uinio.
Dok je Vang Tigar ovo govorio, svaki je zasta-jao, sluao i promiljao, jer su to pretile ove svetlu-cave oi ispod
obrva. Dobro su znali ti ljudi da se, i pored sveg dobrog srca, kapetan nije bojao i da ubije oveka. Mladi su
mrmljali od divljenja, jer im je zbilja u mladosti Vang Tigar izgledao junak. Oni su uzviknuli: Ha, Tigre! Ha,
Tigre Crnih Vea!" I tako su oni marovali sve dalje i zaustavljali se po njegovom nareenju. Svaki ovek se
pokoravao Van-gu Tigru, a onaj koji i nije, krio je to dobro.
Bilo je mnogo razloga zbog kojih je Vang Tigar izabrao da se nastani u krajevima nedaleko od svoje kue. Jedan
je bio i taj to je eleo da bude blizu svoje brae, kako bi bio pouzdan da e dobivati srebro koje e mu oni neko
vreme davati dok sam ne bude mogao da nametne svoje poreze. Ovako je bio miran da mu razbojnici nee
opljakati srebro dok ne stigne do njega. tavie, ako doivi nagao i veliki poraz, kao to se moe dogoditi
svakom ove-ku protiv koga se nebo okrene, mogao bi se skloniti meu svoje, jer je njegova porodica bila tako
velika i bogata da bi tu bio u bezbednosti. Zato je stalno i
111istrajno iao putem prema gradu u kome su njegova braa ivela.
Ali, uoi dana kad su stigli nadomak tome gradu, Vang Tigar je postao nestrpljiv zbog ljudi, jer su zaostajali pri
marovanju. A kad bi pala no i on nareivao da krenu, oni su se polako dizali.
uo je kako neki mrmljaju i ale se. Jedan je rekao:
Bogami, ima boljih stvari nego slava. I ne znam da li smo dobro uinili to smo krenuli za ovakvim divljim i
stranim ovekom.
A drugi je dodao:
Bolje je imati vremena za spavanje i da ti ne otpadaju noge od umora, pa makar imao i manje za jelo!
Istina je bila da su se ljudi strano premorili, jer nisu bili naviknuti na ubrzano hodanje, poto je poslednjih
godina stari general iveo kao mekuac, pa se ta lenost prenela i na njegove ljude. A znajui kako su ti vojnici

strane neznalice, Vang Tigar ih je u sebi psovao to se ovako ale kad su na domaku severnih zemalja, dok je on
uivao u Severu i bio sav srean to e moi da kupi crni peeni hleb, da omirie ponovo jaki crni luk.
Zaboravljao je da su to jo tue stvari za njegove ljude. Verni ovek sa raseenom usnom rekao mu je kriom
jedne noi oko ponoi, dok su se odmarali ispod jedne smreke:
Vreme je da im dozvolimo da se negde odmore tri-etiri dana, da se pogoste i dobiju jo po koji srebrnjak.
Vang Tigar je skoio na noge i uzviknuo:
Pokai mi tog oveka koji govori o tome. Ja u mu opaliti metak u lea.
Ali je poverljivi ovek povukao Vanga Tigra u stranu i mirno proaputao:
Nemoj, ne govori tako, kapetane moj. Obuzdaj svoj gnev. Ovi vojnici su kao deca. Oni e pokazati takvu
snagu da nee ni sam verovati, samo ako bi imali nade za malo radosti u skoroj budunosti, ak i za tako malu
nagradu kao tanjir mesa, krag novog vina ili dan odmora i kockanja. Njima
112
pamet nije mnogo posoljena, kapetane moj, i oni ne gledaju ispred sebe dalje od jednog dana.
Dok je poverljivi ovek ovako govorio, Vang Tigar je stajao na slaboj meseini, jer je opet bio pun mesec.
Morali su da mariraju, a Vang Tigar je bio besan to putuju po videlu. Vang Tigar je poverlji-vog oveka vie
puta iskuavao i znao je da voli istinu i ima dobro srce. Nije u njemu gledao oveka raseene usne, ve mu je
samo video dobro, obino mrko lice i verne, pokorne oi. Verovao mu je. Da, Vang Tigar je verovao tom oveku,
iako nije znao ko je, jer taj stvor o jebi nita nije govorio. A ako bi ga ba skolili s pitanjima, uzvratio bi:
Rodom sam iz daleka mesta. Kad bih vam i rekao koje je to mesto, ne biste ga znali, jer je toliko udaljeno.
Ali prialo se da je izvrio nekakav zloin. Govorilo se da je imao divnu enu, lepu devojku, koja mu nije mogla
gledati lik, pa je uzela ljubavnika. A ovek je zatekao ljubavnike, ubio ih i pobegao. Da li je ova pria bila tana
ili ne, niko nije znao, ali se taj ovek zbilja pribio uz Vanga Tigra jo u poetku, jedino iz razloga to je ovaj bio
tako nagao i lep, pa je ta lepota izazivala divljenje jednog, unaka-enog oveka. A Vang Tigar je oseao samilost
prema tom oveku. Cenio ga je vie no ostale svoje ljude, jer ga je taj ovek pratio samo iz one udne svoje
ljubavi koja nije traila naknadu, sem da je blizu njega, a ne iz razloga da neto zaradi ili zauzme kakav poloaj.
Zato se iskreno oslonio na tu nakazu i uvek sluao ta mu je govorio. I ovog puta je video da je ovek u pravu, pa
je otiao do mesta gde su mu leali ljudi, mrtvi od umora, ispod smreke. Vang Tigar je govorio blae nego to je
eleo:
Dobra brao, ve smo blizu mog grada, nedaleko od sela u kome sam roen. Poznajem svaki put i svaku
stazu u ovom kraju. Bili ste hrabri i neumorni za sve ove dane i zato u vam sad spremiti nagradu. Vodicu vas u
sela oko mog seoceta, ali ne u svoje selo, jer je to na narod i ne bih eleo da ih
8 Sinovi
113uvredim. Kupicu stoku i zaklati, a tako isto i svinje, patke i guske. I pie ete imati, a ovde je najbolje vino u
ovoj pokrajini. Jako je to vino, od koga se lako opija. I svaki ovek dobie jo po tri srebrnjaka kao nagradu.
Ljudi se razveselie, podigoe, nasmejae i krenue jo iste noi do grada, preoe ga, a Vang Tigar ih odvede u
jedno seoce iza svoga. Tu se zaustavio, izabrao jo etiri seoceta i smestio svoje ljude. Ali to nije uinio onako
bezobzirno kako to neki ratnici rade. Sam je odlazio u sela kad dimovi ponu da se provlae kroz vrata, jer je tad
vreme vatri za doruak. Nalazio je kmetove i govorio im utivo:
Srebrom u platiti za sve. Niko od mojih ljudi nee ni pogledati ni jednu vau enu koja ne bi bila slobodna za
njega. Ali morate uzeti k sebi dvadeset i pet ljudi.
Ali, i pored sve te utivosti, stariji seljaci su bili utueni, jer su im ratnici mnogo puta obeavali i obeavali, ali
kasnije nisu nita plaali. Gledali su nepoverljivo Vanga Tigra, gladili brade i mrmljali na svojim pragovima.
Najzad su zatraili dokaza tvrdoj veri Vanga Tigra.
Vang Tigar je velikoduno vadio srebro, jer su to bili njegovi zemljaci i stavljao poneto unapred u aku svakog
seoskog poglavara. A svojim ljudima je govorio u poverenju, pre nego to bi ih pustio:
Treba da imate na umu da su svi ovi ljudi bili prijatelji moga oca. Ovo je moja zemlja i moj narod to vidite
okolo. Govorite ljubazno i ne uzimajte nita bez para. Ako ijedan od vas pogleda na enu koja nije javna, ubiu
ga.
A njegovi ljudi, videi koliko je prek, glasno su mu obeali, uz mnogo masnih psovki na svoj raun ako propuste
da urade to im je rekao. A kad su svi bili smeteni i za sve hrana spremljena, Vang Tigar je dao dovoljno srebra
da omeka srca seljaka. Kad je sve svrio, pogledao je na svoja dva neaka i rekao im veselo, jer je zbilja bio
raspoloen to je ponovo u svom zaviaju:
114
Deco, vai roditelji e biti zadovoljni to vas vide, zaklinjem se. I ja u se odmarati za ovih sedam dana, jer je
rat pred nama.
Okrenuo je zatim konja prema istoku, proao bez zaustavljanja pored kue od naboja, jer naroito nije hteo da
proe blizu, a dva neaka su ga pratila na magarcima. Tako su se pribliavali gradu, proli ponovo kroz staru
kapiju i doli pred dom. Prvi put posle mnogo meseci bleda radost se pojavi na licu Vanga Najmlaeg i on se
pouri da ue u kuu.
XI

Sedam dana i sedam noi proveo je Vang Tigar u velikoj kui u gradu, a braa su ga gostila i pre-dusretala kao
nekog poasnog gosta. etiri dana i etiri noi je presedeo on u dvoritima starijeg brata. Vang Najstariji se
trudio to je vie mogao da stekne naklonost svog mladog brata. Ali je umeo da mu prui samo one stvari koje su
njemu samom prii-njavale zadovoljstvo. Zato je iz veeri u veer vodio Vanga Tigra s gozbe na gozbu. Odlazio
je s njim u ajdinice, gde ima pevaica i sviraa na flauti, vodio ga je u pozorite. Ali se inilo da Vang
Najstariji vie gosti sebe nego svog brata, jer je Vang Tigar bio udan ovek. Nije jeo vie nego to mu je bilo
potrebno da utoli glad. A tad bi prestajao i sedeo u miru, dok su drugi derali. Nije ni pio vie nego koliko mu je
prijalo.
I, doista, sedeo je za postavljenim stolovima, oko kojih su se ljudi veselili, jeli i pili sve dok se ne bi oznojili od
silnog dranja, bili primorani da poskidaju haljine i rublje, a neki ak izlazili napolje i povraali to su dotle
pojeli, samo da bi mogli s uivanjem jesti i dalje. Ali Vang Tigar se nije mogao pokolebati ni najlepim orbama,
ni najfinijim mesom morskih zmija, koje se skupo prodaju jer su retke i teko se love. Nisu ga mogle namamiti
ni druge akonije, niti slatkii od voa, niti ueereno
8*
115lotosovo seme, ni med, pa ni ostale stvari koje ljudi obino jedu i kad su im prepuni trbusi.
Iako je odlazio sa starijim bratom u ajdinice, gde ljudi idu da se igraju i zabavljaju sa enama, Vang Tigar je
sedeo ukruen i trezan. Sablja mu je visila o pojasu, nije hteo da je olabavi, ve je sve posmatrao svojim crnim
oima. Nije izgledao nezadovoljan, ali nije bio ni oaran. inilo mu se i da ne pravi razlike u lepoti glasa i lica
pojedinih peva-ica, iako su ga neke zapazile, udele za njegovom mrkom snagom i lepim izgledom, tako da su
se oko njega svim silama trudile, prilazile mu, ak ga dozivale svojim malim rukama i bacale mu duge, e-njive
i malaksale poglede. Ali on je sedeo na svom mestu, ozbiljan i hladan, i gledao unaokolo. Usne su mu pokazivale
odlunost kao i uvek. Ako bi togod i rekao, bile bi to reci na koje lepe ene nisu naviknute. Govorio bi:
Ovo mi pevanje lii na kretanje sojki!
A kad mu se jedno malo, meko stvorenje, nabe-ljeno i napueno, zagledalo pravo u oi i zapevalo svoju pesmicu,
on je uzviknuo: Muka me hvata od svega ovog!
Podigao se zatim i iziao napolje. A Vang Najstariji je morao da krene za njim iako mu nije bilo po volji da
napusti tako dobru zabavu.
Istina je bila da je Vang Tigar od majke nasle-dio tedljivost u recima, tako da nita ne bi rekao to nije trebalo da
se kae. A kad bi progovorio, reci bi mu bile gorke i istinite, da su se ljudi posle jednog ili dva razgovora s njime
plaili kad mu se usne pokrenu.
Tako je on govorio i onog dana kada je gospoa Vanga Najstarijega poelela da doe do njega, da ga zabavi i
kae mu koju dobru re o svom drugom sinu. Ula je jedno poslepodne u sobu u kojoj je Vang Tigar pio aj, a
Vang Najstariji je sedeo za malim stolom i srkao vino. Pribliavala se sitnim koracima, s mnogo skromnosti i
propisno oborenim pogledom. Najzad se pokloni, nasmei se malo, samo tek toliko da pogleda ljude, iako je
Vang Najstariji,
116
videi da dolazi, brzo obrisao lice i nalio sebi asu aja umesto vina, koje je grejao u kalajisanom kragu. Ona je
ula alostivo, teturajui se na malim nogama. Sela je na nie sedite, koje joj je po pravu pripadalo, iako se
Vang Tigar podigao i pokretom pokazao da sedne na vie sedite. Ali gospoa je odgovorila, namerno slabim i
finim glasom, kao to je inila uvek sem kad bi se razljutila:
Ne, ja znam svoje mesto, devere moj, jer sam slaba i bezvredna ena. Ako ja to i zaboravim, moj mu nastoji
da me podseti, jer vidim da dri toliko mnogo ena koje su bolje i vrednije od mene.
To je rekla i bacila kosimice pogled na Vanga Najstarijega, tako da ovoga obli lak znoj i on ree slabim glasom:
Gospoo, kad sam ja uopte ...
I poe lupati glavu da li u poslednje vreme nije bilo neega naroitog o emu bi ona mogla ravo da uje. Tano
je bilo da je naao i poseivao mladu i maznu pevaicu. Ona ga je tako mnogo zadovoljila na gozbi jedne noi da
je poeo da je poseuje i plaa odreenu koliinu srebra. Nameravao je da je smesti u neki stan kao to ljudi ine
kad nee da imaju i tu nevolju da jo jednu enu strpaju u svoja dvorita, a ipak ele da zadre devojku za sebe,
makar za neko vreme. Ali on to jo nije bio uinio, jer je bila iva devojina majka, debeli stari gad, i ona nije
pristajala na cenu koju joj je Vang Najstariji za ker davao. Zato je i mislio da o tome gospoa nije mogla jo
nita uti, jer stvar nije bila svrena. Obrisao je ponovo lice rukavom, pogledao mimo nje i s mukom popio aj u
velikim gutljajima.
Ali gospoa ovoga puta nije mislila o njemu, ve je nastavljala i ne obazirui se na njegovo mrmljanje:
Kazala sam sebi: ma koliko bila ponizna i obina ena, ipak sam majka svog deteta, pa moram doi da se
zahvalim svome deveru za sve to je uinio za naeg bezvrednog drugog sina. Iako moja hvala ne znai nita za
oveka kakav ste vi, ipak mi je zadovoljstvo da obavim to mi dunost nalae.
117A to inim i pored svega tereta i nepotovanja koje moram trpeti.
Ovde je bacila jo jedan pogled na svog gospodara, a on poe da se ee po glavi i budalasto pogleda enu.
Ponovo se oznojio, jer nije znao ta hoe da kae, a onako debeo, svaemu se smejao. Ali je ona nastavljala:

 To su reci moje zahvalnosti, devere moj. Mada su bezvredne, ipak dolaze iz iskrena srca. A to se tie mog
sina, hou da kaem samo ovo: ako ima ijednog deaka vrednog tvoje milosti, on je najplemenitiji, najbolji i
najmiliji od svih. Kakvu samo pametnu glavu ima! Ja sam mu majka, pa iako se kae da majke uvek vide samo
najlepe u svojoj deci, ipak u jo jednom rei da smo ti dali najboljeg sina koga moj gospodar i ja imamo.
Za sve to vreme Vang Tigar je sedeo i gledao u nju kao to je uvek inio kad bi mu neko govorio, posmatrao ju je
tako udnovato da ovek nije znao da li slua ta mu se govori ili ne, sve dok nije grubo i otvoreno odgovorio:
Ako je tako, snaho moja, ao mi je mog brata i vas. Va sin je najplaljiviji, najgori deak koga sam ikada
video. elje mu nisu vee od prohteva bele kokoke. Voleo bih da ste mi dali svog najstarijeg sina. On je dobar,
posluan deran, mogao bih ga slomiti i stvoriti od njega silnog, jakog oveka, poslunog samo meni i nikom
drugom. Ali ovaj va sin stalno plae i ini mi se kao da svugde za sobom nosim lonac koji curi. Nema izgleda
da e se od njega neto napraviti, jer ne vredi nita, pa prema tome ni od njega nita nee biti. Oba sina moje
brae su me razoarala: va deak je tako mek i bojaljiv da svu pamet prosipa na suze, a drugi je dobar, svega
eljan i dovoljno okoreo za ivot, ali je kao muva bez glave, voli svoj smeh, pravi je lakrdija, a ja ne znam
dokle takav stvor moe da ode. Ba je to strana stvar to nemam svoga sina da ga upotrebim kad mi je potreban.
ta bi gospoa mogla da odgovori na ovakve reci, ne zna se, jer je Vang Najstariji poeo drhtati.
118
Znao je da joj niko dotle nije tako otvoreno govorio. Jako crvenilo joj je zapljusnulo lice i zinula je da otro
odgovori.
Ali pre nego to joj se glas pretvorio u reci, njen najstariji sin je naglo iziao iza jedne zavese, iza koje je sluao,
i brzo viknuo:
Oh, pusti me da idem, majko moja... Hou da idem ...
Stajao je pred njima, odluan i lep u svojoj mladosti. Pogledom je brzo prelazio s lica na lice roditelja. Imao je
na sebi svetloplavu haljinu boje paunovog repa, kakve mladi gospodari vole da oblae, i obuu od inostrane
koe. Na ruci je nosio prsten od smaragda, a kosa mu je bila oiana po najnovijem nainu, zabaena i zaglaena
miriljavim uljem. Bio je bled kao i svi deaci u gospodskim kuama, koje niko ne tera da rade i da se peku na
suncu. Ruke su mu bile meke kao u ene. Ipak je bilo neeg odlunog u njegovom pogledu i pored sve te le-pote
i bledila. Imao je dobar, nestrpljiv pogled. Kad bi se zaboravljao, nije se kretao leno, jer se nije priseao da je
moda meu mladiima iz grada da budu leni i nemarni prema svemu. Ne, on je doista mogao postii ono za im
je sad udeo. Lenost mu je bila zbaena, i pokazivao se pun vatre i elje.
Ali njegova majka otro viknu:
To je najvea budalatina za koju sam ikad ula, jer si ti najstariji sin i, posle oca, glava porodice. Kako te
onda moemo pustiti da ide u ratove, pa ak i u okraje u kojima moe biti i ubijen? Mi za tebe nita nismo
tedeli. Davali smo te u sve kole u ovom gradu, najmili smo uene ljude da te vaspitaju. Toliko te mnogo
volimo da te ak nismo pustili na Jug u kolu, pa kako ti onda moemo dozvoliti da ide u rat?
A kad je videla da Vang Najstariji mirno sedi, oborene glave, rekla je otro:
Gospodaru moj, hou li ja sama da podnosim sav ovaj teret?
A tad Vang Najstariji slabo odgovori:
119 Majka ti je u pravu, sine. Ona je uvek u pravu, i mi te ne moemo stavljati na kocku.
Ali je mladi ovek, iako je imao skoro devetnaest godina, poeo da udara nogom o pod, da plae i besni. Otrao
je napolje, udarao glavom o gornju gredu na vratima i vikao:
Otrovau se ako ne budem mogao initi ono to hou!
Tad se roditelji digoe, uzbueni, a gospoa do-zva slugu mladog gospodara. Kad taj ovek utra, u velikom
strahu, ona mu naredi:
Odvedi dete na neko mesto za zabavu, razonodi ga i gledaj da se odi juti.
A Vang Najstariji se pouri da izvadi pregrt srebra iza pojasa i poe nagovarati sina da to primi:
Uzmi ovo, sine moj, pa idi i kupi sebi to voli. Potroi srebro na kocku ili radi s njime to hoe.
U poetku je mladi gurao novac i pravio se da mu takve utehe nisu potrebne, ali ga je sluga umirivao i
preklinjao, tako da je posle nekog vremena deran uzeo srebro, tobo preko volje. A zatim, bacakajui se i dalje i
pretei da e otii sa svojim stricem, dozvolio je da ga sluga odvede.
Kad je sve to bilo svreno, gospoa utonu u stolicu, pobono uzdahnu i proaputa:
Ostala mu je takva narav. Nismo znali kako da ga ukrotimo. Njega je mnogo tee obuiti nego onog sina koga
smo vama dali.
Vang Tigar je sedeo ozbiljno i gledao ta se sve dogaa. Najzad ree:
Lake je uiti onoga ko ima volje nego onog ko je nema. Od ovog deaka bih mogao stvoriti neto kad bih ga
uzeo. Sav mu taj bes dolazi otud to nije bio sputavan.
Ali gospoa je suvie trpela da bi mogla jo i ovo podneti. Nije htela podneti da se kae da joj sinovi nisu dobro
vaspitani. Zato se otmeno podigla, poklonila i rekla:
Bez sumnje vas dvojica imate mnogo tota da kaete jedan drugom!
A zatim je izala.

Tad je Vang Tigar pogledao svog najstarijeg brata s dubokim saaljenjem. Nita nisu govorili neko vreme, samo
je Vang Najstariji poeo ponovo da pije vino, ali sad bez ikakve volje. Debelo lice mu je bilo puno tuge. Najzad,
progovori pametnije no obino, duboko uzdahnuvi pre toga:
Ima jedna stvar koja me mui. ena se mnogo kvari, posluna je i savitljiva dok je mlada, a kad joj godine
dou, postaje sasvim druga osoba, poinje toliko da guna, tolike neprilike oveku da pravi, liava se svakog
razuma, tako da oVek od toga poludi. Ponekad se zaklinjem da u se uvati svih ena, jer verujem da e i ona
druga nauiti sve te pakosti. Sve su one na isti kalup!
Pogledao je zatim brata s udnom zaviu, oima punim tuge kao u velikog deteta, pa sumorno rekao:
Ti si srean, sreniji nego ja. Ti nema ena, ti nema zemlje. A ja sam dvostruko vezan. Spetljan sam tom
prokletom zemljom koju mi je otac ostavio. Ako joj se ne posvetim, nita neemo od nje imati, jer se prokleti
narod u ovom kraju sav pretvorio u razbojnike i udruio protiv veleposednika, ma koliko oni bili pravini i dobri.
A to se tie mog nadzornika zar se ikad ulo da je poten ovek postao nadzornik?
alosno je napuio usne, uzdahnuo, pogledao opet brata i rekao:
Da, ti si srean. Ti nema zemlje i nisi vezan, ni za jednu enu.
A Vang Tigar odgovori s najveim prezirom:
Ja ne poznajem nijednu enu!
Bio je zadovoljan kad su ta etiri dana prola, te je mogao prei u dvorite Vanga Drugog.
Kad je Vang Tigar uao u kuu drugog brata, mogao se doista diviti koliko se ta kua razlikuje od one druge,
kako je puna zdravog raspoloenja, i pored galame i svae dece. A sva ta buka i dobro raspoloenje rasli su i
okretali se oko ene-seljanke
120
121Vanga Drugog. Bila je ona buno i naprasito stvorenje. Kad bi govorila, glas joj je zvonio po kui, jer je bio
grub i snaan. Ali je bar desetak puta preko dana gubila ivce, i tucala deci glavu o glavu. Za-mahnula bi
rukama, veito zasukanim iznad lakata, i po nekom detetu raspalila takav amar da se kua ispunjavala drekom i
kuknjavom od jutra do veeri. A i svaka slukinja je bila isto toliko buna kao i gazdarica. Ali je i pored sve
svoje grubosti bila i nena. Zgrabila bi neko dete u prolazu i zabila nos u debeljuni mu vrat. Iako je tedela
svaku paru, kad bi joj neko dete zatrailo gro da od nekog pro-davca kupi komadi eerleme, au kakvog
toplog slatkog pia ili tapi nataknutih gloginja umoenih u eer, ona bi se uvek maila u svoja sitna nedra i
vadila gro. Kroz tu bunu i punu ivota kuu Vang Drugi se kretao miran i ozbiljan, pun tajnih planova. Uvek je
svima ukuanima bio zadovoljan, a on i njegova ena iveli su vrlo sreni.
I prvi put je ba tih dana Vang Tigar potisnuo malo u stranu svoje matanje o slavi. I dok su mu se ljudi odmarali
i gostili, on je iveo u bratovoj kui. Bilo je neega to je voleo u domu Vanga Drugog. Sad mu je bilo jasno
zato mu je onaj drugi neak iziao iz ove kue veseo i nasmejan, i zato je onaj drugi neak bio plaljiv i
bojaljiv. Oseao je slogu izmeu Vanga Drugog i njegove ene, oseao je da su i deca srena. Iako se ona nisu
esto prala, iako se slukinje o njima nisu mnogo starale, sem da li su nahranjena i uvee u postelji, svako dete je
iz celog tog jata bilo veselo, a Vang Tigar ih je po-smatrao s nekim udnim oseanjem u srcu. Bio ie tu i jedan
deki od pet godina. Njega je Vang Tigar najvie gledao, jer je to dete bilo najdeblje i najlep-e. Vang Tigar ga
je zavoleo. Ali kad bi ispruio ruku prema detetu ili mu ponudio gro, dete bi se odjednom uozbiljilo, stavilo prst
u usta, zagledalo se u grubo lice Vanga Tigra i pobeglo, klimajui glavom. A Vanga Tigra je, ma koliko
pokuavao da se nasmei i zaboravi elu stvar, to odbijanje bolelo kao da je deak odrastao ovek.
122
Tako je Vang Tigar ekao da proe tih sedam dana. Ovo odmaranje, tako retko u njegovom ivotu, uinilo je da
je vie razmiljao negoli obino. Kad je video te dve kue pune dece, ponovo se osetio ne-srenim to nema sina
da mu produi potomstvo. Poeo je tako pomalo da razmilja i o enama, jer je prvi put iveo slobodno u kui u
kojoj je bilo ena, slukinja, mladih robinja, koje su trale tamo-amo. Jednom ga je obuzelo neko slatko
uzbuenje kad je ugledao vitku sluavku, leima okrenutu njemu, koja je svravala neki posao. Setio se da je
nekada Krukov Cvetak tako izgledala u tim dvoritima, jo dok je bio deak. A kad se devojka okrenula i on joj
video lice, stara zbunjenost ga je obuzela. I, doista, taj peat je stajao udaren na prve izlive njegove mladosti, pa
bi mu pri pogledu na bilo koju enu srce nekako zastajalo, a on se okretao.
Ipak je od toga lenarenja i nejasne strasti postajao uznemiren. Jedno poslepodne pomislio je da ode i oda
potovanje Lotosovom Cvetu, jer je u njenim dvoritima minulih dana najee viao Kru-kov Cvetak, pa je
imao tajnu elju da ponovo razgleda te sobe i dvorite. Otiao je do Lotosovog Cveta poto joj je prvo poslao
slugu da najavi dolazak. Lotosov Cvet se podigla od stola za kojim se kockala sa prijateljicama, starim
gospoama iz drugih kua. Ali on nije hteo dugo da sedi. Ne! Bacio je pogled po toj sobi, seao se, a odjednom
je zaalio to je uopte i doao, podigao se, postao nestrpljiv i nije vie hteo da ostane. Ali Lotosov Cvet nije razumela lutanje njegovih pogleda, pa je uzviknula:
Ostani, imam zaeerena isiota u kragu, slatkog lotosovog korenja i drugih stvari koje mladi ljudi vole! Jo
nisam zaboravila kakvi su mladii. I pored sve svoje debljine i godina, pamtim kakvi ste vi!
Stavila mu je ruku na rame, nasmejala se debelim glasom i namignula. On je odjednom omrznu, uozbilji se,
pokloni, izvini i izae brzo. Ali je uo kikot starih ena koje su se kockale, i on ga je pratio kroz dvorite.

123Ni poseta tom dvoritu nije pomogla. Mata mu je bila jo nemirnija. Da bi se rastreznio, poeo je misliti
kako je njegov ivot vrlo daleko od ovoga tu, mislio je da mora krenuti svojim putem im bude posetio oev
grob. To mu je bila i dunost da uini, naroito pre nego to poe u rat.
Zato je idueg jutra, estog dana, rekao Vangu Drugom:
Ostau jo samo koliko da zapalim malo tamjana na oevom grobu, jer e se inae moji ljudi ole-niti i
omekati, a pred nama se nalazi dug i muan put. ta ima da mi kae o novcu koji mi je potreban?
A Vang Drugi je odgovorio:
Nita drugo ve da u ti davati svakog me-seca koliko smo se dogovorili.
Ali mu Vang Tigar nestrpljivo viknu:
Budi ubeen da u ti jednog dana vratiti to si mi pozajmio! A sad idem na oev grob. Ti gledaj da oba deaka
budu spremna, neka se ne opijaju i neka se ne pre jedu veeras, jer kreemo sutra u zoru.
Poao je na grob, elei u sebi da ne povede sina najstarijeg brata, ali nije znao kako da ga odbije, jer bi to
izazvalo zavist izmeu dva starija brata. Uz put je uzeo malo tamjana iz slagalita u kui i uputio se na oev
grob.
Otac i sin su jo za ivota bili vrlo daleki jedan drugom, ak je i detinjstvo Vang Tigra bilo emerno, jer mu je
Vang Lung nareivao da ostane na selu, pa je odmalena omrznuo zemlju. Mrzeo je nju i sad, dok se pribliavao
kuici od naboja. Iako je u njoj proveo detinjstvo, nije je voleo, jer mu je nekad bila zatvor i inilo mu se tad da
nikad nee ni biti slobodan. Nije se pribliavao kuici, ve je kruio oko nje i kroz mali umarak se primakao
brdacu na kome su se nalazili grobovi njegove porodice.
Pribliujui se brzim korakom, zauo je blago mrmljanje, nalik na plakanje. Zaudio se ko to plae
124
na grobu, jer je znao da se Lotosov Cvet kocka. A bilo mu je dobro poznato da to ona ne bi mogla ni da bude.
Zato je usporio hod, sasvim se primakao i provirio kroz granje. Ugledao je najudnovatiji prizor u svom ivotu.
Krukov Cvetak je naslonila glavu na oev grob, skupila se na travi, kao to ine ene kad plau i misle da su
same, da bi se site isplakale. Nedaleko od nje sedela je njegova luda sestra, koju nije video ve mnogo godina.
Iako joj je kosa bila sva seda, a lice malo i zbrkano, sedela je na jesenjoj sunevoj svetlosti, igrala se
komadiem crvene tkanine, savijala je, presavijala, i smejala se gledajui kako sunce probija materiju. A za kaput
ju je verno drao, mali, iskrivljeni, grbavi deak, kao to ine deca kad ih neko koga vole zamoli da posluaju
neto. Malian je lice puno tuge bio okrenuo prema eni koja je plakala. Usta su mu bila napuena, spreman da i
sam brine u pla zbog njene tuge.
Vang Tigar je stajao tu, skamenjen od iznenaenja. Sluao je Krukov Cvet kako tuguje svojim mekim glasom.
Izgledalo je da joj pla dolazi iz dubine due. Vie nije mogao da podnosi taj prizor. Sav svoj stari gnev prema
ocu jo jednom je osetio i nije mogao da ga savlada. Bacio je tamjan na zemlju, okrenuo se i otiao brzo, duboko
uzdiui uz put, iako nije bio svestan ta je uradio.
Jurio je preko polja i znao je da mora da se udalji od tog mesta, te zemlje te ene morao je da se posveti
svome poslu. Iao je natrag po estokom jesenjem suncu, koje je jasno i svetio padalo preko polja, ali on to nije
video, nije primeivao lepotu.
U zoru je uzjahao svog alatog konja, koji je nemirno poskakivao u jutarnjoj sveini. Kopita su mu snano
udarala o kaldrmu, a i roavi deak, poto se dobro najeo za doruak, bio je na svom magarcu, pa zajedno pooe
do vrata Vanga Najstarijeg, po drugog deaka. Ali ne potraja ni trenutak, kad jedan sluga istra iz kapije i onako
u trku viknu:
125 Da grozne stvari! Da uasnog prokletstva na ovoj kui!
I odjuri nekuda.
Vang Tigar postade jo nestrpljiviji zbog ovoga, pa dreknu:
Kakvo prokletstvo? Prokletstvo je to e sunce skoro izai, a ja jo nisam na svom putu.
Ali se sluga nije obazirao. Tad Vang Tigar opsova krupno i viknu na roavog deaka:
Ovaj prokleti deran, tvoj brat od strica, samo mi je teret i uvek e to i biti. Idi, nai ga i reci da odmah doe,
jer ga neu povesti.
Roavi deak kliznu za tren oka s malog, starog magarca, a Vang Tigar neto sporije sjaha s konja, ue u kapiju i
predade vrataru uzde. Ali jo nije ni koraknuo unutra, a deak je ve bio napolju, bled kao smrt, zadihan kao da
je optrao gradske zidine. Teko je aputao:
On vie nikad nee doi. Obesio se, mrtav je!
ta ti to pria, magare mali! dreknu Vang Tigar i odjuri u bratovu kuu.
Tamo je doista vladala puna pometnja. Ljudi, ene, sluavke, svi su se bili skupili oko neega u dvoritu. Kroz
vrevu i mete ulo se glasno jauka-nje jedne ene. To je naricala deakova majka. Vang Tigar ih sve odgurnu, a u
sredini gomile stajao je Vang Najstariji. Njegovo debelo lice je bilo uto kao uegla mast, sve umrljano suzama.
Drao je na rukama telo svog drugog sina, pomagali su mu i neki ljudi. Deak je leao ispruen, u dvoritu, pod
svet-lim jutarnjim nebom, mrtav, a glava mu je visila niz oevu ruku. Obesio se o pojas za gredu u sobi u kojoj je
spavao sa starijim bratom. Ovaj nita nije pri-metio sve dok se nije probudio, jer je vrsto spavao posle vina i

malo veselja prole noi. Kad se prenuo u praskozorje i video da se neto klati, mislio je u prvi mah da je neko
odelo. udio se zato tu visi, ali kad je ponovo pogledao, ciknuo je i tako razbudio kuu.
126
A Vang Tigar je, poto mu je jedan ovek ispriao ta se dogodilo, a jo desetak pomagali u prii, stajao i gledao
tog mrtvog sina, udno se osea-jui. Sad ga je pomalo i alio, kao nikad dok je bio iv. Mrtav, bio je vrlo mali i
mrav. A Vang Najstariji podie oi, ugleda brata i zaceni se od plaa:
Nikad nisam ni sanjao da e ovo dete pre izabrati smrt nego poi s tobom. Mora biti da si s njime ravo
postupao, pa te je toliko omrznuo. Srea tvoja to si mi brat, inae bi, inae bi...
Ne, brate odgovorio je Vang Tigar blae nego to je imao obiaj. Nisam ravo postupao prema njemu.
Imao je ak i magarca, dok su drugi ili peice. Nisam ni slutio da ima toliko hrabrosti da umre. Mogao sam ipak
od njega neto nainiti da sam znao da ima snage da umre.
Stajao je Tigar i zurio neko vreme. Vreva ojaa kad se onaj sluga koji je bio otrao pojavi s vraem,
svetenicima, njihovim doboima i svima ljudima ija je dunost da se nau u sluaju ovakve neoekivane smrti.
Sav uzbuen, Vang Tigar se sklonio i ostao sam u sobi.
Poto je poekao neko vreme i uinio sve to brat treba da uradi u ojaenoj kui, uzjahao je konja i otiao. Ali,
putujui, sve je tuniji bivao. Bio je primoran da se pribira i stalno prisea kako nikad nije tukao deaka, niti zlo
prema njemu postupao na bilo koji nain. Niko nije ni slutio da je deak toliko oajan da e sebi oduzeti ivot.
Vang Tigar je mislio da je samo nebo tako odredilo, a to ne moe da izmeni nijedan ovek, jer ivot svakog
pojedinca zavisi od neba. Tako je sam sebe nagnao da zaboravi sliku bledog deaka, kome glava visi preko oeve
ruke. Vang Tigar pomisli:
Moda ni sinovi nisu blagoslov!
Kad se tako uteio, osetio se bolje, pa blagonaklono uzviknu roavom deaku:
Hajde, derane, dug je put pred nama! Moramo ubrzati!
127XII
Vang Tigar je udario konja biem od ispletene koe i dozvolio ivotinji da pusti svu snagu, tako da je pojurila
preko polja kao da je na krilima. Bio je to pravi dan da se otpone tako veliki poduhvat kao ovaj Vanga Tigra.
Nebo je bilo bez ijednog oblaka, duvao je sve, hladan vetar, pun snage, savijao je
trane, bacao se na njih, otkidao im suvo lie, po-izao prainu s drumova i kovitlao je preko pokoenih peninih
njiva. U srcu Vanga Tigra se dizala neka bezobzirnost, slina ovom vetru. Namerno je zaobiao kuu od naboja i
napravio veliki krug oko kraja u kome je Krukov Cvetak ivela. Svom je srcu govorio:
Sva je prolost zavrena! Gledam samo ka svojoj veliini i svojoj slavi!
Tako je otpoeo dan, a sunce se rodilo puno, ogromno i bletavo s ivice polja. Vang Tigar ga je gledao ne
trepui. inilo mu se da mu samo nebo stavlja svoj peat ovakvim jednim danom kako bi ostvario slavu, jer mu
je slava bila predodreena.
Rano ujutru se primakao zaseocima u kojima su se nalazili njegovi ljudi. Verni ovek s raseenom usnom izaao
mu je u susret i rekao:
Vrlo je dobro, moj kapetane, to si doao, jer su ljudi odmorni i siti. Pobesnee ako ostanu i dalje na ovakvoj
slobodi.
Okupi ih, onda, im zavre jutarnji obed uzviknuo je Vang Tigar. Krenimo, kako bismo jo sutra stigli
na pola puta do nae zemlje.
Vang Tigar je u kui Vanga Drugog dugo razmiljao o tome koje e zemlje zauzeti. Razgovarao je sa svojim
bratom, koji je bio obazriv i pametan. inilo im se obojici da su zemlje ba na samoj granici susedne oblasti vrlo
dobre za tu svrhu i najbolje koje se mogu zauzeti. Ti krajevi su dosta daleko od doma Vanga Tigra, pa, ako
nastupi i najgore, nee guliti kou svom roenom narodu; ali ipak i dovoljno blizu da moe nai utoita meu
svojima ako u ratu propadne. Osim toga, ta oblast je bila dosta bli128
zu da mu se i srebro koje mu je bilo potrebno dok se ne ugnezdi moglo lako donositi, bez velike opasnosti od
razbojnika. A same te zemlje bile su nadaleko uvene, jer tamo glad nije tako esto besnela. Neki krajevi su se
nalazili na visini, a neki u nizini, a bilo je i planina koje su mogle da slue za povlaenje i skrivanje. Povrh
svega, prolazio je tuda i jedan drum, koji je bio najkrai put izmeu Severa i Juga za putnike koji su tamo i amo
putovali. Ti putnici su se mogli oporezovati carinom i pravom prolaza. Tu su bila i dva-tri velika grada, i jedan
mali, tako da Vang Tigar nije morao zavisiti samo od naroda koji obrauje zemlju. Ovaj kraj imao je jo jednu
vrednost. Najbolju penicu je slao na trite u za-menu za vino, pa narod nije bio mnogo siromaan.
Postojala je samo jedna smetnja pored svih tih dobrih strana: nad tim krajevima ve je upravljao jedan ratnik, i
njega je Vang Tigar morao da otera ako bi hteo da uiva u punoj meri, jer nema oblasti dovoljno bogate da bi
mogla izdravati dva ratnika. ta je taj ratnik, ko je on, koliko je jak Vang Tigar nije znao, jer nita pouzdano
nije mogao doznati od brae, sem da su sluali da se zove Leopard, jer ima udno elo, koje mu koso lei, kao u
leoparda. On je vladao nemilosrdno nad narodom, tako da su ga svi mrzeli.
Zato je Vang Tigar znao da e morati kriom otii u te zemlje, a nikako da se pojavi onako u gomili i galami.
Morao je ii pritajeno, morao je raz-deliti ljude u male odrede, tako da izgledaju kao bezopasne ete vojnika u

bekstvu. Trebalo je nai kakvo utoite u nekoj planini, da bi odatle mogao ispitati zemlju preko svojih
poverenika i tako utvrditi s kakvim se ratnikom ima da bori i od koga ima da otme zemlje za koje je smatrao da
mu ih je sudbina odredila. Kako je smerao, tako je i uinio. Kad se svaki na jeo i ugrejao vinom na hladnom
vetru koji se meao s toplinom sve jaeg sunca, i poto se pobrinuo da se sve plati, zapitao je seljake:
9 Sinovi
129 Da li su moji ljudi uradili u vaim kuama neto to nisu smeli?
Seljaci su odgovorili slobodno:
Nisu nita! 0, kad bi svi vojnici bili takvi! Vang Tigar je bio zadovoljan, naredio je ljudima
da se udalje izvan sela i onda im je, okupivi ih oko sebe, govorio o zemlji u koju je trebalo da ih odvede:
To su najbolje zemlje nadaleko, a imamo da se borimo samo protiv jednog ratnika. Ima tako jakih vina u tom
kraju kakva vi nikada niste ni okusili.
Kad su ljudi ovo uli, uzviknuli su od radosti i zagalamili su:
Vodi nas tamo, kapetane na. Mi udimo za takvim zemljama.
Tada im Vang Tigar odgovori, smeei se svojim sumornim osmehom:
Nije to tako prosto, jer moramo ispitati kolika je snaga ratnika koji tim zemljama upravlja. Ako on ima vie
ljudi nego mi, moramo nai naina da ih odvuemo od njega. Svaki od vas mora biti uhoda, da sve vidi i sve
uje. Niko ne sme znati zato smo doli, ni ta spremamo. Ja u prvi otii da vidim gde bismo mogli da
napravimo tabor, a moj verni ovek s raseenom usnom ostae na granici, u jednom malom selu, zvanom Dolina
Mira. ivee tamo u jednoj krmi, o kojoj sam sluao. To je poslednja krma u seoskom sokaku, a na njoj visi
znak vinar-ske radnje. On e tu na vas ekati i saoptie vam ime mesta gde budem naredio da se sastanemo. Vi
ete se razbiti sve po trojica, petorica, sedmorica i praviete se kao da ste begunci. Ako vas iko pita kud idete,
zapitajte ga sa svoje strane gde se nalazi Leopard, poto ste poli da mu se pridruite. Svakome u dati po tri
srebrnjaka za hranu, dok se po-nova ne naemo. Ali jednu stvar hou da kaem svakom oveku. Ako mi doe do
uiju da je ijedan od mojih ljudi povredio nedunog oveka ili pogledao enu koja nije slobodna za njega, neu
pitati koji je taj, ve u za njega ubiti dvojicu.
Tad jedan vojnik zapita:
130
Ta, kapetane moj, zar nikad neemo smeti initi to je vojnicima dozvoljeno?
A Vang Tigar dreknu na njega:
Kad ja izdam nareenje, onda ete biti slobodni! A vi se jo niste za mene borili. Hoete li nagrade za pobede
kad jo nije ni bilo boja?
ovek umuknu i poplai se, jer se dobro znalo da Vang Tigar ima vrlo preku narav, brzu sablju i da nije od onih
koje moe dirnuti kakva duhovita re ili prigodna reenica. Ali su svi znali da je pravedan, a ljudi koji su ili za
njim bili su dovoljno dobri da znaju ta je pravo. Istina je da se jo nisu borili. Zato su bili pripravni da ekaju
sve dok budu hranjeni, imaju krov nad glavom i primaju platu.
Vang Tigar ih je posmatrao dok su se razbijali u gomilice. A kad su se razdelili, izdao im je plate iz zalihe srebra
koju je imao, pa je s roavim deakom na magarcu i poverljivim ovekom raseene usne, na mazgi koju je kupio
u jednom seocetu, krenuo prema severozapadu.
Kad je Vang Tigar stigao do granice kraja o kome je sluao, nagnao je svog alata da se popne na iroki i visoki
grob nekog bogataa, koji se tu nalazio. S toga mesta gledao je u daljinu. Bila je to najlepa zemlja koju je ikada
video. Pruala se pred njim, valjajui se niskim breuljcima i irokim, plitkim dolinama, koje su se ve pomalo
zelenele od mlade ozime penice. Prema severozapadu, bregovi su se dizali u strme planine, stenovite, koje su se
ocrtavale na svetlom nebu. Kue su bile ratrkane u mala sela i zaseoke; bile su to male, dobre kuice, koje se
lako ne raspadaju. Mnoge od njih su imale krovove tek prekrivene slamom od ovogodinje etve. Bilo je ak i
nekoliko kua od opeke i sa cre-pom. U svakom oblinjem dvoritu, koje se moglo videti, stajali su plastovi
slame. Sluao je udaljeno kokodakanje kokoaka koje su snele jaja. S vremena na vreme, vetar je donosio
odlomke pesme koju je neki seljak pevao obraujui zemlju. Bila je to vrlo lepa zemlja, a Tigru je srce skakalo
od radosti to je toliko divna. Ali nije imao nameru da kroz nju pro9*
131e obuen u vojniko odelo, na svom alatu konju, pa da se na taj nain pria o ratu suvie rano iri u narodu.
Ne! On je gledao naokolo i smerao da zaobilaznim putem dospe do planine, gde bi se mogao sakriti zajedno sa
svojim ljudima, i raspitivati se o snazi neprijatelja jo pre nego to bi iko doznao da je ovde.
U podnoju niskog brega na kome se nalazio taj visoki grob i mnogi drugi grobovi bilo je malo selo, ono o kome
je govorio svojim ljudima. Imalo je samo jednu ulicu, dugu osminu milje. Vang Tigar je upravio konja tuda i
proao kroz selo, s dvojicom ljudi iza sebe. Bilo je jutarnje doba, kad se seljaci vraaju u kolibe. Seoska
ajdinica je bila puna ljudi koji su pili aj ili jeli pecivo od peninog brana ili heljde. Na zemlji pored njih su
leale naslagane korpe, ispranjene na trgovima. Pogledali su zaueno kad su zauli topot kopita na ulici i
gledali otvorenih usta dok je Vang Tigar prolazio. I on ih je pogledao, da bi video kakvi su to ljudi. Bio je vrlo
zadovoljan to dobro izgledaju: miiavi, mrki, dobroudni i dobro uhranjeni. I mislio je u sebi da je doista dobru

zemlju izabrao, kad ona moe da othranjuje ljude kao to su ovi. Ali ih je Vang Tigar samo pogledao i proao, ne
pravei se vaan, kao da je neki namernik koji putuje u drugi, udaljeni grad.
Na kraju ulice je bila krma o kojoj je ranije uo. Kazao je svojim pratiocima da ga priekaju napolju, a on je
zaustavio konja, sjahao, odgurnuo za-vesu na vratima i uao u krmu. Nikoga unutra nije bilo. Bila je to mala
soba sa svega jednim stolom. Vang Tigar je seo i udario dlanom o sto. Jedan de-ak je istrao, a kad je video
kakav ljut ovek tu sedi, pobegao je natrag ocu, koji je i vodio krmu. ovek je iziao napolje, obrisao sto
iscepanom kece-ljom i ljubazno rekao:
Goste moj plemeniti, kakvo vino elite?
A kakvo ima? zapitao je Vang Tigar. Krmar mu je odgovorio:
132
Imamo svee vino koje se pravi u ovom kraju. To je najbolje vino i laama se raznosi po elom svetu, a
mislim ak i caru u prestonicu.
Na ovo se Vang Tigar malo prezrivo nasmeja:
Zar u ovom malom selu niste uli da sad ba nemamo vie cara?
Izraz velikog straha se ukaza na ovekovom licu i on proapta:
Ne, nisam uo! Kad je umro? Da li su mu silom oteli presto? Ako je to tano, ko je onda novi car?
Vang Tigar se udio ovolikom neznanju, pa je opet odgovorio sa pomalo prezira:
Jo nemamo novog cara!
Pa ko onda nama upravlja? pitao je ovek sav zapanjen, kao da je neoekivano pala na njega neka nova
nesrea.
Vreme je novih ratova odgovorio je Vang Tigar. Ima mnogo vladara, pa se ne zna ko e zauzeti najvii
poloaj. Takva su vremena da svaki ovek moe upotrebiti priliku da se uzdigne do slave.
To je glasno rekao, a slavoljublje, koje je bilo njegov ivotni deo, naglo ga zanese i on viknu u svom srcu: ,,A to
ne bih ja mogao biti taj ovek?" Ali glasno nita nije kazao; samo je sedeo za malim neobojenim stolom i ekao
da mu se donese vino.
A kad je ovek doneo krag vina, videlo mu se na ozbiljnom licu da je mnogo uznemiren. Rekao je Vangu Tigru:
Vrlo je rava stvar kad nemamo cara, jer to znai imati telo bez glave. I to predskazuje ratove na sve strane, a
nema ko da nas vodi. Rava je to stvar to ste mi rekli, moj plemeniti goste. I vie bih voleo da mi niste to kazali,
jer neu sada moi da zaboravim. Ponizan stvor kao ja nee biti u stanju da to izbije iz glave. Ma koliko da je
mirno nae selo, pla-iu se svakog dana ta e se sutra dogoditi.
Oborenog pogleda je ovek ulivao toplo vino u asu. Ali Vang Tigar nije odgovorio, jer su mu misli bile negde
na drugom mestu, a ne uz ovog jadnog stvora. Nalio je opet vino i popio ga brzo. Ono mu
133se irilo kroz krv, toplo i jako, oseao je kako mu se penje u obraze i muti mu glavu. Jedva da je popio
nekoliko asa tog vina, ali je platio za sve, ak i jednu vie, koju je odneo svom vernom oveku sa zejom
usnom. Ovaj je bio vrlo zadovoljan tom panjom. Uzeo je asu obema rukama i srknuo u slast, mljackajui kao
pas, a zatim je zavalio glavu i ulio vino u grlo, jer mu je gornja usna slabo pomagala, poto je bila raseena.
A tad se Vang Tigar vrati u krmu i zapita krmara:
Pa ko onda vlada u ovom kraju?
ovek se obazre levo-desno. Nikoga nije bilo blizu, pa je rekao tihim glasom:
Nekakav razbojniki vo, zvani Leopard. Najsvirepiji od svih zlih ljudi. Svaki od nas mora da mu plaa
porez, inae se stuti na nas sa svim svojim huljama, kao jato grabljivica, i oerupa nas do gole koe. Svi mi iz
sveg srca elimo da ga se otresemo!
A zar ba nikog nema ko je njime zadovoljan? pitao je Vang Tigar i seo kao da je neto rekao to ga se
nimalo ne tie. A da bi izgledao jo bezazleniji, naredio je: Donesi mi lonac blagog zelenog aja. Vino me pri
u grlu kao vatra.
ovek je doneo aj i produio da pria:
Niko nije zadovoljan, plemeniti moj goste. Mi bismo se alili onima iznad nas kad bi bilo neke koristi.
Jednom smo ili u najvii sud naeg kraja, gde ivi glavni upravnik ove oblasti. Ispriali smo mu na sluaj,
traili da poalje vojnike, da uzme vojsku od onog ko je iznad njega, kako bi zajedno oterali ovog oveka koji
nas ugnjetava. Ali, gospodine, ti vojnici to su tad doli bili su strano svirepi ljudi. iveli su u naim kuama,
uzimali nam keri, jeli to god su hteli, nita nisu plaali, i postali teret koji nismo mogli da snosimo. A osim
toga, bili su takve kukavice da su pobegli im su namirisali bitku, pa su razbojnici postajali sve drskiji. Posle
smo mi otili i molili upravnika da odvede svoje vojnike iz naeg kraja. I on je najzad to i uinio. Ali, to je bila
strana stvar, jer su mnogi vojnici preli u slubu
134
kod razbojnika, izgovarajui se da ve dugo nisu plaeni, pa sad moraju od neega da ive. Bilo nam je gore
nego ranije, jer svaki vojnik ima puku, koju sa sobom nosi gde god poe. Pa kao da ni to nije bilo dovoljno, taj
na upravnik, koji ivi u seditu sreza, poslao nam je svoje poreznike i udario teak namet na nas, na ljude, na
zemlju, na trgovce, jer je, priao je, drava zbog nas bila izloena trokovima da nas zatiti, pa sad mi moramo
da platimo. Dobro mi njega poznajemo i znamo da je drava njegova lula opijuma. Otada nismo traili

nikakvu pomo, pristavi radije da toliko i toliko plaamo svakog prazninog dana Leopardu, jer ga tako ipak
drimo u izvesnim granicama. To se jo moe pod-neti dok glad ne pone da pustoi. Na alost, imali smo toliko
mnogo dobrih godina da e nam uskoro nebo poslati jednu ravu godinu, a mora biti da nas eka jo i mnogo
drugog zla.
elu ovu priu Vang Tigar je sluao paljivo, ispijajui aj. Tada opet zapita:
A gde Leopard ivi?
Krmar uze Vanga Tigra za rukav, odvede ga do malog prozora prema istoku i pokaza krivim kaiprstom,
umazanim vinom:
Tamo, pozadi, nalazi se planina s dva vrha i zove se Planina dvostrukog zmaja. Izmeu ta dva vrha se nalazi
dolina, a u toj dolini razbojniki tabor.
To je upravo Vang Tigar i eleo da dozna, pa se pokazao jo vie nemaran. Zato, briui rukom svoja stroga usta,
ovla ree:
Dobro, izbegavau onda tu planinu. A sad moram na put svojoj kui, na Sever. Evo ti srebro koje sam ti
duan. A to se tie vaeg vina, ono je kao to si rekao, vrlo dobro, svetio i opojno.
Zatim Vang Tigar izae napolje, uzjaha ponovo konja i s dvojicom pratilaca krenu, obilazei sva ostala sela.
Jahao je po grebenima vijugavih brda i kroz osamljena mesta, iako nikad nije bio daleko od ljudi, jer je taj kraj
dobro bio obraen, pun zaselaka i sela. Ali je pogled drao prikovan za planinu s dva
135vrha, gonio je konja juno od nje, u pravcu jedne nie planine, za koju je video da je delom obrasla
borovima.
Celoga toga dana su jahali u tiini, jer niko nije progovarao ako Vang Tigar ne bi prvi zapoinjao razgovor, sem
ako se imalo neto rei. Jednom je deak poeo malo da pevui, jer je po prirodi teko podnosio tiinu. Ali ga je
Vang Tigar otro uutkao, poto nije bio raspoloen za galamu.
Na kraju popodneva, pre nego to je sunce zalo, stigli su u podnoje one poumljene planine prema kojoj su
jahali mnoge asove. Vang Tigar sie sa umornog konja i poe se penjati uz neke grube kamene stepenice, koje
su vodile uz brdo. Tim stepenicama je iao, a pratioci za njim, dok su se ivotinje spoticale o stenje. to su se
vie peli, planina je postajala sve divljija. Put je vodio preko stena, na nekim mestima su potoci jurili izmeu
litica i drvea, a trava bila gusta i visoka. Mahovina na kamenju bila je meka i vrlo se slabo ulo kad bi na nju
stala ljudska noga, jedino je u sredini bila malo prore-ena, kao da su svega jedna ili dve osobe tim putem ikad
prole. Kad je sunce zalo, stigli su do na kraj planinskog puta. On se svravao jednim hramom, sagraenim od
gruba kamena. Zadnji deo mu je bio naslonjen uz stenu, tako da mu je unutranja strana bila u stvari od kamena.
Hram je bio skoro sasvim sakriven u umi, ali se ipak video, jer su mu se izbledeli crveni zidovi svetlucali pri
sunevom zalasku. Bio je to mali hram, star i naheren, zatvorenih vrata.
Vang Tigar se uputi prema njemu. Neko vreme je stajao, prislonjen uhom o zatvorena vrata. Nita nije uo, pa je
poeo udarati drkom svog bia od koe. Dosta dugo se niko nije pojavljivao. Tigar se razljuti i besno zalupa.
Najzad se vrata otvorie malo, a lice jednog ostrienog i izbrijanog svetenika se promoli, lice vrlo staro i
zbrkano. Vang Tigar mu ree:
Traimo prenoite za noas! glas mu je, onako otar i jasan, odjekivao u tom mirnom mestu.
136
Svetenik je malo vie otvorio vrata i odgovorio slabim piskavim glasom:
Zar nema krmi i ajdinica u selima? Mi smo samo jedna aka ljudi koji smo ostavili svet. Jedemo
siromanu hranu bez trunke mesa, a pijemo samo vodu!
Stara kolena su mu podrhtavala pod haljinom kad bi pogledao Vanga Tigra.
Ali Vang Tigar probi sebi put kroz vrata pokraj starog svetenika, i doviknu deaku i vernom o-veku:
Ovo je ba mesto kakvo traimo!
Ulazio je unutra ne obazirui se na svetenike. Proao je u hram kroz glavnu dvoranu, gde su bili bogovi, veoma
stari pozlata im se ljutila sa glinenih tela. Vang Tigar ih ak nije ni pogledao. Proao je pored njih i uao u
unutranje konake, u kojima su svetenici iveli. Tu je izabrao za sebe jednu malu sobu, bolju od ostalih, ali koja
ve mnogo dana nije bila iena. Tu je otpasao sablju, a verni ovek procunjao je tamo-amo, dok nije naao
hrane za gospodara, i to samo malo pirina i kupusa.
Ali te noi Vang Tigar, legavi na krevet u sobi koju je izabrao, u neko duboko naricanje, koje je dolazilo iz
dvorane sa bogovima. Ustade da vidi ta je to. Tamo je stajalo pet starih svetenika ovoga hrama i dva jedina
uenika. Bili su to seljaki sinovi, koji su ovde ostavljeni da se naue nekim molitvama. Svi su kleali i jadali se
Budi, koji je, naslonjen svojim velikim trbuhom, sedeo u sredini dvorane. Naricali su i molili boga da ih spase.
Jedna buktinja je gorela, a plamen se lelujao tamo-amo na nonom vetru, i pri svetlosti toga plamena oni su
kleali i glasno se molili.
Vang Tigar je stajao, gledao ih i sluao. Otkrio je da se mole da od njega budu zatieni. Vikali su:
Spasi nas, spasi nas od razbojnika!
Kad je Vang Tigar to uo, uzviknuo je veselo da su svetenici skoili od iznenadna glasa. Drhtali su, umotani u
haljine koje su na brzinu navukli. Tako su se svi poplaili, osim jednog starog svetenika,

137koji je bio glava hrama. Ovaj je pao niice na zemlju, mislei da mu je kucnuo sueni as: Vang Tigar im je
viknuo:
Nita vam neu uiniti, vi sede glave! Pogledajte, imam srebra! Zato da me se plaite?
Dok je govorio, otvorio je kesu za pojasom i pokazao srebro koje je nosio. Zaista, tu je bilo vie srebra nego to
su oni ikad videli.
Osim ovoga nastavljao je Tigar imam jo srebra. Od vas traim samo malo sklonita za kratko vreme i
nita vie, kao to to moe da zahteva svaki ovek kome je hram potreban.
Sjaj srebra mnogo je umirio svetenike. Pogledali su se i meu sobom mrmljali:
Ovo je neki kapetan koji je ubio oveka koga nije trebalo ubiti ili je izgubio naklonost svoga generala, pa se
zato neko vreme mora skrivati. Sluali smo ve o takvim ljudima!
A Vang Tigar ih je pustio da misle to god hoe. Osmehivao se malo i tuno, pa se vratio u postelju.
Sutradan u zoru Vang Tigar je ustao i iziao pred kapiju hrama. Bilo je jutro pritisnuto izmaglicom. Oblaci su
skrivali doline, sasvim zaklonili ovaj planinski vis od ostalih, tako da je Vang Tigar bio sam, potpuno skriven od
sveta. Ipak ga je sveina vazduha opomenula da e zima uskoro doi. Imao je mnogo poslova da svri pre nego
to sneg padne, jer je morao ljudima nabaviti i hranu, i stanove, i ode-o protiv zime. Zato je ponovo uao u hram
i uputio se u kuhinju u kojoj su spavali njegov poverljiv ovek i deak, pokriveni slamom. Kroz raseenu usnu je
verni ovek hrkao. vrsto su spavali, iako je jedan veteniki uenik ve paljivo stavljao granje u pe od
opeke, a ispod drvenog poklopca gvozdenog kazana ve je izbijao klobuk pare. Kad je uenik ugledao Vanga
Tigra, povukao se i sakrio.
Ali Vang Tigar nije obraao panju na njega. Viknuo je vernog oveka, uhvatio ga i prodrmusao. Naredio mu je
da ustane, dorukuje i ode u krmu, kako ne bi neki njegovi vojnici to jutro proli. Verni ovek se razbudio iz
sna, protrljao obema rukama
i
138
lice i divljaki zevnuo. Natukao je haljine, zamoio jednu asu u kazan koji je kljuao i pojeo neto kae koju je
uenik kuvao. A zatim siao niz planinu. Da ga je neko pogledao s lea, video bi dosta pristojnog oveka, ali
samo dok mu ne bi opazio lice. Vang Tigar ga je posmatrao i cenio je njegovu odanost.
Vang Tigar je toga dana ekao svoje ljude da se skupe na ovom usamljenom mestu i za to vreme razmiljao o
tome ta da uradi, koga da izabere za po-verenike, da mu budu pomonici i savetodavci. I neke poslove je
raspodeljivao pojedinim ljudima: nekima da budu uhode, nekima da se brinu o nabavci hrane, jednima da
skupljaju gorivo, drugima da ku-vaju, najzad nekima da opravljaju i iste oruje. Nije zaboravljao da ih sve treba
drati vrstom rukom, nagraivati ih samo onda kad nagradu treba dati i sam lino izdavati sva nareenja.
Njegova ruka de-lie ivot i smrt!
Pored toga, smerao je i da svakog dana izvesno vreme provede vebajui ljude u ratnim vetinama, tako da budu
spremni kad doe as okraja. Nije smeo troiti i municiju za vreme vebe, poto je video da je nema mnogo vie
nego to mu treba. Ali mogao je obuavati vojnike u svemu ostalom to je sam znao.
Zato je ekao, gorei od nestrpljenja, na tom mirnom planinskom vrhu. Pre nego to se dan zavrio, vie od
pedeset ljudi nalo je put do njega, a do kraju idueg dana bilo ih je jo oko pedeset. Nekolicina uopte nisu
doli, i izgledalo je da su se odali nekom drugom pozivu. Vang Tigar je ekao jo dva dana, ali ih nije bilo. ao
mu je bilo, ali ne ljudi, ve to je izgubio jednu dobru puku i pune fieklije municije.
Kad su stari svetenici ugledali itavu tu etu ljudi kako se skuplja u njihovom mirnom hramu, bili su izvan sebe
i nisu znali ta da rade. Ali Vang Tigar ih je umirivao, govorei im stalno:
Biete za sve plaeni i ne treba da se plaite.
139Ali mu je stari poglavica odgovorio svojim slabim glasom. Bio je toliko star da mu se meso sasu-ilo na
kostima i drhtao je od silnih godina.
Mi se ne bojimo da neemo dobiti odtetu, ali ima stvari koje se ne mogu platiti srebrom. Ovo je vrlo mirno
mesto, pa je i dobilo ime Hram Svetoga Mira. Mi ivimo ovde mnogo godina, odvojeni od sveta. A sad su ovde ti
vai pohlepni i gladni ljudi. Mir je otiao sa njihovim dolaskom. Oni se skupljaju u dvorani u kojoj su bogovi,
pljuju na sve strane, svugde se muvaju, ak i ispred samoga boga, prosipaju vodu gde stignu. Uopte su prosti i
divlji u svemu to rade.
A Vang Tigar je rekao:
Lake je vama da preselite i prenesete bogove negoli meni da iskorenim takve navike svojih ljudi, jer su oni
vojnici. Odnesite bogove u najudaljeniju dvoranu, a ja u im narediti da tamo ne srne-ju da odlaze. Tako ete biti
na miru.
To je stareina i uinio, poto je video da nema drugog puta i naina. Odneli su svakog boga s njegovog
podnoja, osim pozlaenog Bude, koji je bio vrlo veliki, pa su se svetenici plaili da se ne raspadne u komade, i
tako baci nesreu na njih sve. I vojnici su uivali u dvorani s bogom, a svetenici su mu lice pokrili komadiem
tkanine, kako ne bi video i raz-besneo se zbog grehova koje oni nisu mogli da otklone.
Vang Tigar je meu svojim ljudima izabrao trojicu da mu budu poverenici. Prvo je uzeo oveka sa zejom
usnom, a posle njega jo dvojicu. Jedan je dobio nadimak Jastreb, jer je imao vrlo udan grbav nos usred

mravog lica, iznad tankih, oputenih usana, a drugi se zvao Kla Svinja. Taj drugi je bio veliki, debeo, mastan,
rumen ovek. Lice mu je bilo iroko i mesnato. A crte takve kao da ih je neka ruka lepila dok su bile pravljene.
Ali je bio i vrlo poudan stvor. Istina, nekad je klao svinje, ali je u jednoj svai ubio i suseda, pa bi se esto zbog
toga alio i govorio:
140
Da sam jeo pirina i imao u ruci tapie, nikada ga ne bih ubio. Ali se on posvaao sa mnom kad sam drao
no za klanje, koji je iz moje ruke poleteo po svojoj volji!
Poto je taj ovek umro od gubitka krvi, Kla Svinja je morao da pobegne, da bi se spasao od suda. On je znao i
jednu udnu vetinu. Ma koliko bio grub i debeo, imao je brzu i pokretnu ruku. Uzimao bi dva tapia i ubijao
njima muice u letu, jednu po jednu, onoliko puta koliko bi ga drugovi molili da to uini. Valjali su se svi od
smeha gledajui takvu vetinu. Sa istom tanou mogao je proburaziti oveka i prosuti mu krv lako i brzo.
Sva ta tri oveka su bila vrlo lukava, iako nijedan nije znao ni itati ni pisati. Ali za ivot kakav su vodili nije
bilo potrebno znanje iz knjiga. Oni sami nisu ni sanjali da bi im i tako to moglo biti potrebno. Kad ih je Vang
Tigar izabrao, pozvao je svu trojicu u svoju sobu i rekao:
Odsad u vas smatrati kao svoja tri oveka od poverenja, iznad drugih, kako bi ih uhodili i pazili da me neko
ne izda ili propusti da uini ono to naredim. Budite uvereni da ete dobiti nagradu onog dana kad doem do
vlasti.
Zatim je poslao napolje Jastreba i Klaa Svinja, a zadrao samo oveka zeje usne i rekao mu s nai-veom
ozbiljnou:
A tebe stavljam iznad ove dvojice. Tvoja je dunost da vidi da li me oni verno sluaju.
Posle je ponovo pozvao svu trojicu:
A ja sam u ubiti svakog ija se odanost dovede u pitanje. Ubiu ga tako brzo da u ga pre-sei u kletvi koju
se bude spremao da izgovori.
ovek raseene usne je mirno odgovorio:
Nije potrebno da se boji mene, kapetane. Pre e te tvoja desna ruka izneveriti negoli ja.
Posle se i ona druga dvojica sveano zaklee, a Jastreb uzviknu najglasnije:
Mogu li ikad zaboraviti da si me od obinog vojnika uzdigao?
141Ali ovo je rekao, jer je u sebi imao neke svoje potajne nade.
Sva trojica se poklonie pred Vangom Tigrom, da bi mu iskazali vernost i odanost. Kad je to bilo svreno, Vang
Tigar je izabrao izvestan broj okretnih i vetih ljudi, koje je razaslao svuda po ovom kraju da uhode i prikupljaju
vesti o neprijatelju. Naredio im je:
Pourite se i doznajte ta moete, tako da se utvrdimo na vlasti pre nego to velike hladnoe otponu. Ispitajte
koliko ljudi ima Leopard. Ako naiete na neke od njih, razgovarajte s njima, stavite im na iskuenje odanost
prema Leopardu i vidite da li se mogu podmititi. Ja u svakog od tih ljudi potkupiti jer su vai ivoti za mene
skuplji od srebra. Neu baciti jedan ivot ako mogu umesto smrti da kupim oveka.
Uhode poskidae vojnika odela, natukoe isce-pano rublje, a Vang Tigar im je dao novaca da kupe, ako im
zatreba, i obine haljine. Sili su niz planinu u sela i u starinarnicama kupili stare iznoene haljine, koje seljaci i
ostali prost svet zalau za nekoliko groeva, a posle ih nikad i ne otkupe, jer su vrlo siromani. Tako obuene,
uhode su se muvale svuda po zemlji. Lenarili su po krmama, oko stolova za kojima su se ljudi kockali da bi
utukli vreme, po-seivali su radnje kraj druma i svuda prislukivali. Zatim su se vratili Vangu Tigru.
Od tih ljudi je Vang Tigar saznavao sve ono to je uo i u vinarskoj radnji. Narod toga kraja je mr-zeo tog
razbojnikog vou, Leoparda, i bojao ga se jer je svake godine sve vie od njih traio, pretei da e sam doi i
unititi im kue i polja. Izgovor mu je bio da svake godine mora da hrani sve veu gomilu vojnika i da brani
obian svet od ostalih razbojnika, pa zato treba da bude i plaen. Istina je bila da mu je horda iz godine u godinu
bivala sve vea, jer je u celoj oblasti svaki lenjivac koji nije hteo da radi i svaki onaj koji je izvrio nekakav
zloin beao u skrovite na Planini dvostrukog zmaja i tu se pridruivao Leopardovoj zastavi. Snani i hrabri
142
ljudi su tamo dobro doekivani, a slabe i kukavice je Leopard zadravao da slue druge. ak je bilo i nekoliko
ena koje su otile tamo. Bile su to otresite snae iji su muevi poumirali, a one same se nisu brinule da li im je
obraz poten ili ne. I neki ljudi koji su se pridruili poveli su sa sobom svoje ene. A bilo je i zarobljenih ena,
koje su drane za zadovoljavanje vojnika. Tano je bilo i to da je Leopard sve ostale razbojnike voe udaljavao
iz toga kraja.
Ali, i pored toga, narod ga je mrzeo i nerado mu je davao bilo ta. Ipak, hteo-ne hteo, morao je da mu plaa sve,
jer nije imao oruja. U minulo vreme mogao se narod dii s vilama i srpovima, noevima i ostalim oruem, ali
otkako su razbojnici dobili strane puke, to mu oruje nita nije vredelo. Nikakva hrabost ili bes nisu vredeli
protiv tako brze smrti iz puke.
Kad bi Vang Tigar zapitao uhode koliko ljudi prati Leoparda, dobij ao je udne odgovore, jer su neki govorili da
ih ima pet stotina, drugi dve do tri hiljade, a trei, opet, vie od deset hiljada. On nije mogao da utvrdi ta je
istina, ali je znao da Leopard ima vie ljudi nego on. Zbog toga je mnogo razmiljao. Uvideo je da se mora
skrivati i uvati puke sve do poslednje odlune bitke, a dotle svaku borbu mora izbegavati, makar i imao prilike

da je otpone. Tako je razmiljao sluajui ta mu uhode govore. On ih je putao da govore slobodno, jer je znao
da neobrazovani ljudi najvie onda kau kad nisu svesni toga. Tako je onaj ovek koji je voleo da bude veseo, isti
onaj koji je kapetana nazvao Tigrom Crnih Vea, govorio podiui svoj slabaki glas, hvalei se:
A ja lino sam bio toliko neustraiv da sam se probio u najvei grad, sedite celog sreza. Sluao sam narod
tamo, i on je takoe poplaen. Svake godine o danima gozbe Leopard alje svoje zahteve, a trgovci mu moraju
dati veliku gomilu srebra, jer e im inae, kae on, napasti grad. Rekao sam o-veku koji mi je to priao, nekom
prodavcu svinj143skih belih bubrega kapetane moj, najboljih to sam ih ikad okusio, a to je udna svinjetina, kapetane moj,
jer ti ljudi ubadaju luk u nju, pa ba mi je milo to ostajemo ovde elem, rekao sam tom oveku: ,,A zato va
upravnik ne posije svoje vojnike da se bore protiv razbojnika, za dobro naroda?" A taj je kuvar svinjskih belih
bubrega dobra dua, jer mi je dao komadi vie zdrobljenog bubrega nego to sam platio na to odgovorio:
Taj na upravnik se sav utopio u svoj opijum i boji se i svoje senke. General koga je najmio za svoju vojsku nije
bio ni u jednom ratu, pa ne zna ni kako se puka dri. To je neki mali, pijani, dandrljivi ovek, koji se vie stara
kako mu je orba zgotovljena nego o nama. A to se tie upravnika, trebalo bi da vidite uvare koje dri oko
sebe. Plaa ih samo zbog toga da se ne bi okrenuli protiv njega ili da ih neko drugi ne bi potplatio. A sam rasipa
pare kao to se baca na pod aj iz hladnog lonca. Toliko je poplaen da zadrhti i sav se trese samo kad se
Leopardovo ime i pomene. Neprestano jadikuje da se Leoparda mora osloboditi, ali ne mrda ni prstom. Svake
godine plaa sve vie Leopardu, samo da ga umilostivi." Tako mi je prodava priao. Nije hteo vie nita da mi
kae, iako sam kupio jo jedan bubreg. Produio sam i razgovarao s jednim prosjakom koji je trebio vake iz
odela, na sunanom mestu izmeu dva zida. Bio je i to mudar, star ovek. Prosio je celoga ivota na ulicama toga
grada. Izvanredno pametan stari ovek. Odgrizao bi glavu svakoj vaki koju bi uhvatio, a posle skrckao zubima.
Bio je i dobro uhranjen od tolikih vaiju. Poto smo razgovarali o mnogim stvarima, rekao mi je da se upravnik
ove godine odluio da uini neto vie nego ikad ranije, jer su oni vii od njega nauli kako je dozvolio
razbojniku da upravlja u njegovom srezu. Mnogi ude za njegovim mestom, pa viem sudu podnose optube
protiv njega kako ne vri svoju dunost, te ako on bude morao da ode, desetina e se boriti o njegovo mesto, jer
su ovi krajevi vrlo bogati i plaaju veliki porez. Ljudi se
144
mrte zbog toga i govore: Lepo, hranili smo ovog starog vuka, pa nije vie tako lakom kao to je bio. Ako doe
neki novi da pljaka, njega emo morati da tovimo sve od poetka."
Tako je Vang Tigar putao svojim ljudima da iskau to imaju, a oni su to inili kao i svi neuki ljudi, priali su
sve to su uli, smejali se grohotom i veselili, jer su bili puni lepih nada i imali vere u svoga kapetana. Svak je
bio zadovoljan zemljom i selima kroz koja je proao. Iako je narod imao da hrani dva gospodara, Leoparda i
upravnika, ipak mu je dovoljno ostajalo da se dobro najede, jer je to bila tako plodna zemlja da je i za narod
neto preticalo. Vang Tigar ih je putao da sve priaju, jer su mu oni, iako mnogo tota od onoga to su mu
govorili nije imalo nikakve vrednosti, ponekad ipak saoptavali i poneto to je ba i hteo da sazna. On je umeo
da oveje ito od kukolja, jer je bio pametniji od njih.
Kad je ovaj ovek zavrio svoju priu. Vang Tigar je obratio panju na poslednju stvar koju je rekao: da se
upravnik boji da e izgubiti svoje mesto. Duboko je razmiljao o tome. inilo mu se da mu tu lei tajna celog
poduhvata, jer je preko tog slabog, slarog oveka mogao da uzme svu vlast nad tim zemljama. Ukoliko ie vie
sluao svoje ljude, utoliko je postaiao ubeeniji da Leopard nije tako jak kao to se inilo. Posle nekog vremena
se resio da poalje uhodu u samo gnezdo razbojnikog tabora, da vidi kakvi su to ljudi i koliku snagu Leopard
ima.
Pogledao je po svoiim ljudima koji su te veeri ba bili za obedom, svaki s komadom tvrdog hleba i iniiom
penine kae. Neko vreme nije mogao da odlui koga od njih da poalje, jer mu niko nije izgledao dovoljno vest
i prepreden. Tad mu se pogled zadrao na sinovcu, deaku koga je drao pored sebe. On je u tom trenutku jeo, a
obrazi su mu bili puni kae. Vang Tigar se uputi u svoju sobu, a deak odmah poe za njim, jer mu je to bila
dunost. Vang
10 Sinovi
145Tigar naredi da zatvori vrata, pa da slua ta e mu rei:
Da li si dovoljno hrabar da uini neto to u ti rei?
A deak odluno odgovori, vaui i dalje:
Iskuaj me, strie, pa e videti! Vang Tigar odgovori:
Staviu te na iskuenje. Uzee malu praku kakvom deaci ubijaju ptice, pa e morati da ode na onu
planinu s dva vrha, i to pred mrak. Pravie se da si izgubio put i da se plai divljih ivotinja u planini. Doi e
plaui do vrata jazbine. Kad te oni puste unutra, kazae da si sin nekog seljaka iz doline, pa da si poao u
planinu za pticama, a nisi primetio da je brzo pao mrak. Ispriae da si se izgubio i sad moli da se tu no
skloni u onom hramu. Ako ti ne dozvole da prenoi, a ti ih makar moli da ti dadu vou do prevoja. Otvori
etvore oi, gledaj sve, vidi koliko ljudi ima, koliko puaka, kakav je sam Leopard i posle mi sve ispriaj. Moe
li toliko biti hrabar?

Vang Tigar je uperio svoja dva crna oka na de-aka. Video je da mu je grubo lice pobledelo, tako da su mu ospe
stajale na licu kao strailo, ali je ipak dobro odgovorio, dodue nekako bez daha:
Mogu to uiniti.
Nikad nita od tebe nisam traio rekao je strogo Vang Tigar ali moda e tvoje lakrdi-jatvo biti od
neke koristi. Ako propadne, ne upo-trebi li svu svoju dovitljivost, ako se izda, sam e biti kriv. Ali, ti ima
veselo, smeno lice i zna da izgleda mnogo bezazleniji nego to jesi, pa sam te zbog toga i izabrao. Igraj ulogu
obinog glupog deaka i bie dovoljno bezbedan. Ako te uhvate, moe li biti dovoljno hrabar i umreti bez reci?
Tada je zdravo rumenilo opet jurnulo deaku u lice. Stajao je odluno i snano, u iscepanom odelu od plavog
pamuka. Odgovorio je:
Iskuaj me, kapetane moj!
Vang Tigar je bio zadovoljan njime i rekao mu:
146
Hrabri deae! Ovo je doista iskuenje. Ako ga dobro svri, zasluuje da dobije vii poloaj!
Smeio se pomalo gledajui deaka. A srce mu je, iako se retko kad ulo, osim u nastupima gneva, zakucalo za
ovim. deakom, ali ne zbog samog derana, niti, opet, to ga nije voleo, ve se pokrenulo, obuzeto nekom udnom
udnjom. Ponovo je zaeleo da ima roenog sina, ali koji nee liiti na ovog derana, ve e biti hrabar i pravi
njegov sin.
Naredio je deaku da obue odelo kakvo seljaki sinovi nose, rekao mu da se obvije ubrusom oko pasa, a na gole
noge mu je natukao stare otrcane cipele, jer je imao da pree dalek put pentrajui se po otrom stenju. Deak je
napravio praku kakvu sva deca delju od male ravaste grane. Kad je sve svrio, lako je strao niza stranu i
nestao u umi.
Za ta dva dana koliko je deak bio odsutan, Vang Tigar je naloio ljudima da rade to im je naredio. Tako je bio
raspodelio posao da niko nije mogao lenariti i misliti o ravim stvarima. Poslao je svoje poverenike da po
selima kupe hranu i alju je malo-pomalo. Oni su pazarili ito i penicu u manjim koliinama, tako da niko nije
mogao posumnjati da nabavljaju hranu za stotinu ljudi.
Kad se spustilo vee drugog dana, Vang Tigar je izaao napolje i pogledao niz kamenite stepenice da li deak
dolazi. U dnu srca se plaio za njega. Kad bi pomislio da dete sad moda lei divljaki ubijeno, oseao je neku
udnu grizu savesti. No je pala i novi se mesec pojavio, a on je pogledao u pravcu Planine dvostrukog zmaja i
rekao u sebi:
Trebalo je da poljem nekog oveka koga bih mogao i rtvovati, a ne sina svoga brata. Ako je dete ubijeno,
kako u izai pred brata? Ali ta da radim? Imam poverenja samo u roenu krv.
Posmatrao je unaokolo sve dok mu ljudi nisu polegali, a mesec se uzdigao iznad planine i popeo visoko na nebo,
ali se deak jo nije vraao. Najzad poe duvati hladan planinski vetar i Vang Tigar ue unutra. U srcu mu je bilo
teko, jer je uvideo neto to ranije nije znao: da e mu deak nedostajati ako
10*
147se ne vrati, jer je imao tako veselo dranje, a nije se nikad ljutio.
Ali, u gluvo doba noi, kako je jo leao budan, uo je slabo udaranje u vrata. Brzo se podigao i izaao napolje.
Kad je skinuo drvenu polugu, naao se pred deakom, vrlo umornim i iscrpenim, ali jo uvek vesele naravi.
Deak je uao epajui. akire su mu bile rascepane na butini, a krv je curila niz nogu i ve se osuila. Ali
deak je jo bio dobre volje.
Vratio sam se, strie uzviknuo je slabim, umornim glasom.
Vang Tigar se naglo nasrne ja, ali dosta tiho. To je radio kad je zbilja bio zadovoljan. Pitao ga je:
ta ti je to na butini?
Nije nita.
Tada Vang Tigar izree jednu od ono nekoliko retkih ala koje je u svom ivotu napravio, jer je ovog trenutka bio
vrlo zadovoljan:
Nadam se da te Leopard nije ogrebao? Deak prsnu u smeh, jer je znao da se to stric
ali, pa je seo na prag hrama i rekao:
Nije! Pao sam na bun, jer je mahovina bila pokrivena rosom i klizava, pa sam se izgrebao o bodlje. Gladan
sam, strie.
Hajde, onda jedi rekao je Vang Tigar jedi, napij se vode i ispavaj pre nego to mi ispria ta si video.
Rekao je zatim deaku da ode u dvoranu i sedne, naredio je da mu jedan vojnik donese hrane i pia i odmah ga
poslui. Ali je ova galama budila jednog po jednog vojnika i oni su zakrili dvoranu, osvet-ljenu visokim
mesecom. Svi su hteli da uju ta je deak video. Kad se deak najeo i napio, Vang Tigar je primetio da se osea
toliko gord i uzbuen zbog uspeha svoga poduhvata da mu i nije bilo do sna. Poto je i zora ve bila blizu, rekao
je:
Ispriaj sad sve, a posle e ii na poinak. Tako deak sede na oltar ispred Bude, ije je
lice bilo pokriveno, i poe:
148

 Iao sam, iao, a ona je planina dva puta vea od ove, strie. Tabor se nalazi u jednoj dolini okrugloj kao
asa pri vrhu. Voleo bih da se mi tamo smestirno kad zauzmemo ovaj kraj. Tu su kue i sve ostalo kao u malom
selu. Uinio sam kao to si mi rekao, strie. Iao sam plaui i hramljui prema vratima, po mraku, s mrtvim
pticama u nedrima. A u toj planini ima udnovatih ptica, svetle boje. Jedna koju sam udario bila je otvorenouta
kao zlato. Jo je imam tu i ba je teta! ...
Dok je ovo govorio, izvukao je iz neuara jednu utu pticu, poloio je sebi na dlan, onako mlitavu i mrtvu, a
izgledala je kao pregrt tenog zlata. Vang Tigar je bio eljan da uje o Leopardu, pa se razljutio zbog te
detinjarije s pticom, ali se uzdrao i pustio da mali ispria sve na svoj nain. Deak je nastavio, spustio paljivo
pticu pored sebe na oltar i pogledao sve ljude koji su ga sluali. A kraj njega je plamtela buktinja koju je Vang
Tigar naredio da se upali i zabode u pepeo od tamjana na rtveniku pored oltara. Deak je priao:
Kad su uli lupanje na vratima, neko je doao iznutra i najpre odkrinuo vrlo malo vrata i provirio. Uzviknuo
sam plaljivo: Duleko sam od kue, no se spustila, plaim se zverova u umi, pa me pustite da uem u ov j
hram." Tada ovek koji je otvorio vrata ponovo ih je zatvorio i otrao da pita nekoga. Ja sam nastavljao da
kukam to god sam jadnije mogao!
Ovde je deak poeo da zavija, da pokae kako je sve to izveo. Svi su se ljudi grohotom smejali i divili mu se. A
ovda-onda se ulo:
Mali majmune, mali roavi avole! Deaku se roavo lice razvuklo od miline, pa
je dalje nastavljao:
Najzad su me pustili unutra. Pravio sam se da izgledam to god mogu prostiji. Poto sam pojeo malo
peninog hleba i asu kae, izigravao sam da se bojim i poeo sam da plaem: Hou kui! Bojim se ovde, jer
ste vi razbojnici, a ja se plaim Leoparda." Potrao sam prema vratima i hteo da iza149em, viknuvi: Vie volim da budem meu divljim zverima." Oni su mi se svi tada nasmejali, to sam tako
glup. Teili su me: Misli li da emo mi tui jednog deaka? Saekaj do ujutru, pa e moi da ide svojim
putem!" Tako sam prestao da drhtim i plaem i malo posle pravio sam se da se bolje ose-am. Pitali su me
odakle sam doao, a ja sam im rekao ime sela za koje sam uo da je s one strane planine. Posle su me pitali ta
sam sluao o njima, a ja sam im odgovorio da se pria da su junaki, neustraivi ljudi, a da im vo i nije ovek,
ve da ima ljudsko telo s leopardovom glavom. Rekao sam: Voleo bih da ga vidim, ali u se uplaiti od tog
prizora." Svi su se opet nasmejali, a jedan mi je ponudio: Hajde sa mnom, da ti ga pokaem." Odveo me je do
jednog prozora, pogledao sam iz pomrine. Unutra su gorele buktinje i tu je vo sedeo. Zbilja je on udan i straan stvor, strie. Glava mu je pri vrhu iroka i sputa se prema obrvama, tako da doista lii na leoparda. Pio je s
jednom mladom enom. I ona je bila divlja, ali i lepa. Zajedno su pili iz jednog kraga, prvo on, pa ona.
Koliko je bilo ljudi u tom mestu i kakve su im puke? pitao je Vang Tigar.
Oh, mnogo ljudi, strie odgovorio je deak ozbiljno. Ima tri puta vie boraca nego nas, mnogo slugu,
ima i ena, a mala deca na sve strane tre, ima i deaka kao ja. Pitao sam jednog ko mu je otac, a on mi je
odgovorio da ne zna, jer nemaju odreene oeve. Znaju samo za majke, ali ne i za oeve. A to je vrlo udna
stvar! Svi vojnici imaju puke, a sluge srpove, noeve i razna domaa orua. Na vrhu stena, oko sklonita,
nagomilali su kamare okruglog kamenja, da ga bace dole na svakog ko bi ih napao, a samo jedan put vodi gore,
jer su stene na sve strane, a straari uvek na tom prolazu. Ali je uvar spavao kad sam ja naiao, pa sam se prounjao pored njega. Tako je spavao da sam mu mogao uzeti puku, jer je leala na steni pored njega. Toliko je
hrkao da sam mu puku mogao lako odne-ti. Nisam to uinio, iako sam nameravao, jer bi mogli pomisliti da nisam fea onakav za kakvog sam se izdavao.
Da li vojnici izgledaju jaki i hrabri? ponovo je pitao Vang Tigar.
Dovoljno hrabri odgovorio je deak neki su veliki, a neki mali. Sluao sam ih kad meu sobom priaju,
poto su se najeli. Nisu obraali panju na mene, jer sam se ja igrao neko vreme s dea-cima. I tako sam uo
kako se ale na Leoparda, jer nee da deli plen po zakonu. Uzima mnogo za sebe, grabi poudno sve lepe ene i
ne doputa da ih drugi ljudi imaju sve dok se on prvo ne zasiti. Ne deli plen kao to bi trebalo da braa dele,
priali su oni. Smatra sebe vrlo plemenitim, iako je roen u selu i ne zna da ita i pie. Svima je ve dojadila ta
njegova uobraenost.
Ovo je mnogo obradovalo Vanga Tigra. Razmiljao je o tome, a deak avrljao ta je sve dobio za jelo i kako se
pokazao vest. A Vang Tigar je mislio i kovao planove. Kad je video da je deak rekao sve to je imao, i da ve
ponavlja stvari i napree mozak za poslednju sitnicu kako bi zadrao to due moe panju i divljenje ljudi, Vang
Tigar se podie i naredi mu da ide da spava, a ljudima da svre svoje dunosti, jer je bila ve zora, a buktinja
dogorevala. Njeni slabi plamenovi su bledeli pri svetlosti sunca koje se dizalo.
Vang Tigar je otiao u svoju sobu i pozvao po-verenike. Rekao im je:
Razmiljao sam i doneo odluku! Mislim da moemo da svrimo stvar, a da ne izgubimo nijedan ivot, niti
puku. Moramo izbegavati borbu, jer ih ima vrlo mnogo u tom skrovitu, vie nego nas. Kad ovek hoe da ubije
stonogu, mora joj smrviti glavu, a posle se njenih stotinu nogu zbuni, tre ovamo--onamo, sapliu se i potpuno
su bezopasne. Tako emo i mi ubiti otrovnu glavu te razbojnike bande.
Ljudi su zinuli jedan u drugog, udei se takvoj hrabrosti, a Kla Svinja ree jakim, promuklim glasom:
151 Kapetane, to lepo zvui, ali prvo mora uhvatiti stonogu pre nego to uzmogne glavu da joj odsee.

 To u i uiniti odgovorio je Vang Tigar. Evo mog plana. Ti e mi pomoi! Obui emo se vrlo lepo i
gizdavo, kao to veliki junaci ine. Otii emo upravniku ove oblasti i rei da smo junaci, voj-nici-lutalice, koji
ele da stupe kod njega u slubu, tajnu slubu, kao telesna garda, a kao zalogu daemo re da emo ubiti
Leoparda za njegov raun. On se sad boji za svoje mesto i naa e mu pomo biti potrebna. To je plan. Kazau
mu da se napravi kao da hoe da se pomiri s razbojnicima. Neka pozove Leoparda i njegovog pomonika na
veliku gozbu. A kad doe trenutak, moe da ispusti asu s vinom iz ruke, a mi emo istrati iz skrovitog mesta,
baciti se na razbojnike i poubijati ih. Ja u kriom svugde po gradu razmestiti svoje ljude i oni e napasti sve
ostale razbojnike koji ne bi stali pod moju zastavu. Tako emo ubiti stonoginu glavu, a to nee biti teko izvesti.
Sad su se svi uverili da je to ostvarljiva namera. Bili su zadivljeni, i odmah su drage volje na sve pristali. Poto
su jo malo razgovarali kako e to izvesti, Vang Tigar ih je otpustio i pozvao sve vojnike u dvoranu hrama. A pre
toga poslao je povere-nike da se uvere da li se svetenici ne nalaze negde blizu, odakle bi mogli da ga uju. A
zatim je rekao sakupljenim ljudima kakav mu je plan. A kad su oni uli, glasno su povikali:
Dobro, dobro, ha! Tigre Crnih Vea!
Vang Tigar ih je sluao i stajao ispod prekrivenog boga. Iako nije nita rekao i drao se gordo, mirno i utljivo, u
njemu je rasla takva radost od roene snage da je oborio oi i stajao ozbiljan meu ljudima. Kad su se opet
umirili i oeknuli ta bi im jo mogao rei, on je uzviknuo:
Dobro ete se najesti i napiti, a zatim obui to moete prostije, ali ipak da liite na vojnike. Uzeete puke i
razasuti se po gradu, ali ne suvie daleko od upraviteljevog dvorca. Kad ja zviznem,
morate svi doi. Ali ekajte nekoliko dana dok vas pozovem.
A zatim se okrenuo svom vernom oveku rase-ene usne i rekao mu:
Isplati svakom oveku po pet komada srebra za vino, stan i hranu.
Tako je i uinjeno i svaki je ovek bio zadovoljan. Vang Tigar je potom pozvao svoja tri pove-renika. Oni su se
obukli kao junaci i sakrili kratke maeve u odelo. Uzeli su puke i zajedno izili.
A svetenici su se mnogo obradovali kad su opazili da odlaze ti divlji ljudi. Ali Vang Tigar ih je video kako se
vesele i rekao im je:
Nemojte se suvie rano radovati, jer se moemo vratiti. Ali ako naemo neko bolje mesto, neemo vam
dolaziti!
Platio im je, ipak, dobro, dao im je srebra vie nego to je bio duan, a stareini je rekao:
Zakrpite krov, opravite kuu i kupite za svakog od vas po jednu novu odeu.
Svetenici su bili izvan sebe od sree zbog takve plemenitosti. Stari poglavica se osetio neto malo i postien, pa
je rekao:
Ipak ste vi dobar ovek. Moliu se pred bogovima za vas. A kako vam se jo mogu zahvaliti?
Na ovo mu Vang Tigar odgovori:
Nemojte se ba muiti oko bogova, jer im nikada nisam mnogo verovao. Ali ako ipak budete sluali o
nekome koga zovu Tigar, govorite lepo o njemu i priajte da je pristojno s vama postupao.
Stari svetenik je zinuo i preplaeno promrmljao da e to i uiniti. A srebro je drao pohlepno i stisnuo ga obema
rukama na grudi.
XIII
Vang Tigar je vodio svoje verne ljude pravo u grad, a kad su stigli tamo, uputili su se u upravi-teljev dvor. Kad je
Vang Tigar doao do vrata, od-luno je rekao straarima koji su se leno naslanjali na kamene lavove:
152
153 Pustite me unutra, imam neto lino da razgovaram s upraviteljem.
Straar na vratima je poeo oklevati, jer Vang Tigar nije pokazivao srebro. Kad je Vang Tigar video mrzovoljnost
toga straara, viknuo je, a njegovi verni ljudi su skoili i uperili puke na vojnikove grudi. Ovaj je sav pozeleneo
u licu, povukao se, i tako su oni proli. izme su im lupale o kamenito dvorite. Bilo je i nekoliko lenih vojnika
oko vrata, ali kad su videli ta se dogodilo, niko se nije usudio da se pokrene protiv doljaka. Tad je Vang Tigar
grubo i besno viknuo nabravi vee:
A gde je upravitelj ?
Niko se nije micao, a Vang Tigar se toliko raz-besneo da je uzeo svoju puku i nabio je najbliem oveku u
trbuh, tako da je ovaj skoio uvis od straha i dreknuo:
Odveu vas do njega, odveu vas ...
Iao je napred, teturajui se, a Vang Tigar se kriom nasmejao kad je primetio koliko se uplaio.
Oni su ili za njim iz dvorita u dvorite. Ali Vang Tigar nije gledao ni levo ni desno. Drao se pravo i osorno, a
njegovi poverenici su inili to isto to su bolje mogli. Najzad su doli do najudaljenijeg dvorita, koje je bilo vrlo
lepo, ukraeno vodoskokom, cveem i starim borovima, ali zavese na sobama su bile navuene. Svuda je vladala
tiina. o-vek koji ih je doveo zaustavio se na pragu i zaka-ljao, a jedan sluga je doao do zavese i rekao:
ta eli? Na gospodar spava!
Ali Vang Tigar je glasno viknuo. inilo se da mu se glas lomi u mirnom dvoritu:

 Probudi ga onda, jer imam da mu javim neto od najvee vanosti. Mora se probuditi, jer se tie njegovog
mesta.
Sluga ih je pogledao neodluno, ali kad je primetio kako Vang Tigar dostojanstveno izgleda, pomislio je da su ti
ljudi, mora biti, neke glasonoe vie vlasti. Zato je uao i prodrmao zaspalog starog upravnika. Starac se prenuo
iza sna, umio, obukao haljine i iziao. Zauzeo je mesto u svojoj dvorani
154
i kazao sluzi da ih uvede. Vang Tigar je uao odluno i gromko. Odao je duno potovanje upravniku, ali se ipak
nije suvie duboko previo, niti je uinio pun poklon.
Stari upravnik je bio preplaen od strane pojave ovih ljudi pred njim. Podigao se brzo, pozvao ih da sednu i
naredio da se donesu kolai, vino i voe. Izgovorio je uobiajene utivosti, kojima se gosti doekuju, a Vang
Tigar mu je odvraao gotovo neznatnom ljubaznou. Najzad, kad su ti obiaji zavreni, on ree jasno:
uli smo od onih iznad vas da vas, plemeniti, ugnjetava razbojnika banda. Doli smo da vam ponudimo
dobro oruje i svoju vetinu kako biste ih se oslobodili.
Za sve to vreme stari upravnik se udio i drhtao, a kad je uo ovo, odgovorio je promuklim, kolebljivim glasom:
Istina je da sam u nevolji. Ja nisam ovek od oruja, ve od nauke, pa ne znam kako da izaem nakraj s
takvim ljudima. Dodue, imam jednog najmljenog generala, ali njega drava plaa onoliko koliko ima posla, ali
on ne voli bitke. Narod u ovom kraju toliko je rav i lud da nismo sigurni ni da nee stati na stranu razbojnika,
protiv same drave, toliko se taj svet brzo razbesni kad treba platiti malo poreza po zakonu. Ali ko si ti. kakvo ti
je plemenito prezime i gde je mesto u kome su ti potovani preci iveli?
Ali je Vang Tigar odgovorio samo ovo:
Mi smo junaci-lutalice. Nudimo svoje oruje gde je potrebno. uli smo da ovu zemlju kinji aica
razbojnika. Uinili bismo jedan predlog, ako biste nas najmili.
Niko ne bi znao rei da li bi, u obinim vremenima, stari upravnik hteo ili ne ovako da slua strance, ali je tano
da se ovog puta strano plaio da mu mesto ne bude oduzeto. Poto nije imao sina, to se drugom izdravanju nije
mogao nadati. Imao je staru enu i stotinu manjih roaka, koji su svi zavisili od njega i njegovog poloaja. I sad,
pod stare
155dane, protivnici su mu postajali sve jai i krvoloniji, pa se zato hvatao za sve to bi ga moglo izvui iz ovih
neprilika. Prineo je blie uho, poto je sluge poslao napolje, osim nekolicine uvara. Vang Tigar mu je izloio
svoj plan, a kad ga je starac uo, ivo ga je prihvatio. Samo se jedne stvari plaio: ako zamisao propadne i ne
ubiju Leoparda, razbojnici bi mu se krvavo osvetili. Ali kad je Vang Tigar video ega se stari boji, rekao je
nemarno:
U stanju sam da ubijem Leoparda kao maku, i da mu odseem glavu i pustim da krv iskaplje, a ruka mi nee
zadrhtati. Zaklinjem ti se!
Stari se upravnik podsetio kako je star, kako su mu vojnici slabi i plaljivi i uinilo mu se da nema drugog izlaza
osim ovog, pa je zato rekao:
To je jedini nain.
Tad je ponovo pozvao sluge, naredio im da donesu mesa i vina i prepreme gozbu. Ponaao se prema Vangu Tigru
i njegovim ljudima kao prema potenim gostima. Vang Tigar je poekao malo, a zatim je sa starim upravnikom
napravio ceo plan. Polako su prouili svaki deo svoga plana, a ono to su smislili, ostvarili su narednih nekoliko
dana.
Stari upravnik je poslao glasonoe u razbojniko gnezdo sa porukom da naputa svoje mesto jer je ostareo, a
drugi e doi da ga zameni. Ali pre nego to ode, eleo bi da nikakvo neprijateljstvo ne ostane za njim, pa bi hteo
da Leopard i njegovi kapetani dou, veeraju i pogoste se s njime, a on e ih preporuiti novom upravniku. Kad
su razbojnici ovo uli, postali su vrlo obazrivi. Vang Tigar se tome nadao, pa je kazao upravniku da na sve strane
rairi glasinu kako e uskoro otii. Razbojnici su se raspitali po narodu, pa su svugde uli tu istu priu. Zato su
poverovali i pomislili da e dobra stvar biti ako im novi nadzornik bude naklonjen, ako ih se bude plaio, i
plaao im svote koje oni budu zahte-vali, tako da nee ni imati potrebe da ratuju s njim. Prihvatili su primirje
koje im je stari upravnik ponudio. Javili su da e doi jedne noi kad ne bude meseca.
156
Dogodilo se ba da je tog dana kia padala, no je bila mrana, puna izmaglice i vetra, ali su razbojnici odrali
re i doli u najlepim haljinama i s orujem, otrim, istim i sjajnim. Svaki je ovek drao isukanu bletavu
sablju u ruci. Dvorita su bila puna telohranitelja koje su poveli, a neki su stajali na ulici ispred vrata da bi se
sauvali izdaje. Ali je sedi upravnik vrlo dobro igrao svoju ulogu. Stara, usahnula kolena su mu drhtala pod
haljinom, ali je sauvao mirno lice i ljubazan glas. Naredio je da se sve oruje njegovih ljudi ostavi na stranu, a
kad su razbojnici videli da su oni jedini naoruani, poeli su lake da se oseaju.
Stari upravnik je naredio svojim kuvarima da se pripremi najbolja gozba. Veera je za poglavice sluena u
glavnoj dvorani, a razbojnike strae bile su nahranjene u dvoritima. Kad je sve bilo spremno, upravnik je
odveo zapovednike u dvoranu za gozbu. Poasno mesto je ponudio Leopardu. Posle mnogo ustezanja i
uzajamnog nutkanja, Leopard ga je zauzeo, a starac je seo na mesto za gosta. On se jo ranije pobrinuo da bude

blie vratima, jer je nameravao da pobegne im bude u pogodnom trenutku bacio vinsku asu kao znak, i da se
negde sakrije dok sve ne bude svreno.
Tako je gozba poela. U prvi mah je Leopard pio paljivo i mrtio se kad bi neko od njegovih ljudi postao suvie
lakom. Ali starevo vino je bilo vrlo dobro, najbolje vino u tom kraju dobrog pia a meso vesto izabrano, kako bi
razbojnici to vie oedneli. To su bila takva peenja kakva razbojnici nikad nisu okusili, jer su znali samo za
svoja obina jela. O takvim jakim i finim jelima oni nisu ni sanjali, poto su od roenja bili prosti ljudi, nenaviknuti ni na kakve poslastice. Najzad je njihovo ustezanje popustilo. Poeli su nemilosrdno da jedu i piju. To su
isto radili i njihovi straari u dvoritu. A oni su to inili jo lake od svojih poglavica, jer nisu bili ni toliko mudri.
Vang Tigar i njegovi ljudi su sve to posmatrali iza zavese jednog reetkastog prozora, blizu vrata,
157kroz koja su imali da jurnu. Svaki ovek je drao isukanu sablju i bio spreman. Oekivali su znak razbijene
proculanske vinske ase. To im je bio znak. Gozba je trajala ve tri sata i vie. U tom asu se vino nemilice
troilo. Sluge su trkarale tamo-amo, a razbojnici bili ve siti i mesa i vina, oteali od svega to su u trbusima
imali. Odjednom je stari upravnik poeo da drhti, lice mu je prebledelo, i on je promrmljao:
Straan bol mi je obuhvatio srce!
Uurbano je podigao asu s vinom, ali ruka mu je zadrhtala, tako da se skupocena stvar zatresla u njegovoj ruci i
pala na kamen. On se naglo podie i otetura kroz vrata.
Pre nego to su razbojnici stigli da odahnu od iznenaenja, Vang Tigar je dunuo u pitaljku, viknuo jednom na
svoje ljude, a oni su jurnuli kroz vrata na razbojnike voe. Svaki je skoio na onog razbojnika koga mu je Vang
Tigar naznaio. Leoparda je zadrao za sebe.
Slugama je bilo nareeno da im zauju galamu, zatvore sva vrata. Kad je Leopard to video, skoio je na noge i
pojurio vratima kroz koja se stari upravnik ote turao. Ali Vang Tigar je skoio na njega i epao ga za ruke.
Leopard je imao samo kratak ma, koji je u skoku isukao. Sablje nije imao. Tako je bio bespomoan. Svaki
ovek je skoio na svog neprijatelja. Dvorana se prolamala od dreke i psovki ljudi koji su se borili. Nijedan verni
ovek nije gledao ta drugi ine dok nije ubio onog koji mu je bio odreen. Neke razbojnike su lako poubijali, jer
su se teturali onako pijani. Kad je svaki ubio svog protivnika, poli su prema Vangu Tigru, da vide kako e on da
svri svoj posao i da mu pomognu.
Leopard nije bio obian neprijatelj. Iako polupijan, bio je vrlo brz na nogama. Ritao se i maevao tako dobro da
ga Vang Tigar nije mogao da dovri jednim udarcem sablje. Ali on nije hteo pomoi, jer je eleo slavu za sebe,
pa se sam borio s Leopardom. I, zbilja, kad je video kako se taj ovek hrabro tue, kako se oajniki bori s
onakvim jadnim orujem
158
koje je potegao, Vang Tigar je bio zapanjen do divljenja koje hrabar ovek osea prema neprijatelju ako je i ovaj
isto tako hrabar. Vangu Tigru je bilo krivo to mora da ubije takvog oveka. Ali, ipak, morao je. Zato je
zamasima svoje sablje saterao u ugao Leoparda, koji je bio i suvie pripit i sit da bi mogao dati sve od sebe.
Osim toga, Leopard se nalazio i u bezizlaznom poloaju, jer je bio samouk, a Vang Tigar se obuavao u vojsci,
znao je vetine sa orujem i sve smicalice. Nastupio je trenutak kad se Leopard nije mogao vie brzo braniti i
Vang Tigar mu abi sablju u trbuh i snano je iskrenu, a krv i voda iknue. Leopard je klonuo, umirui, ali je jo
jednom pogledao Vanga Tigra tako besno i divlje da ga ovaj celog ivota nije mogao zaboraviti. Taj je ovek,
zbilja, liio na leoparda, jer mu oi nisu bile crne kao u obinih smrtnika, ve blede i ute kao ilibar. Kad ga je
Vang Tigar najzad video nepokretnog i opruenog, ukoenih utih oiju, pomislio je da je ovo doista pravi
leopard, ne samo po oima ve i po tome to mu je i glava bila iroka u vrhu i sputala se na udnovat,
ivotinjski nain. Verni ljudi su se tad okupili da pozdrave svoga kapetana, ali Vang Tigar je drao okrvavljenu
sablju, ne obzirui se na pohvale. Gledao je i dalje mrtvog oveka i pun tuge rekao:
Voleo bih da ga nisam morao ubiti, jer je bio silan, hrabar ovek. Imao je u oima izgled junaka.
I dok je Vang Tigar tako stajao i gledao tuno ono to je morao da uini, Kla Svinja je uzviknuo da se
Leopardovo srce jo nije ohladilo. Pre nego to je iko shvatio ta time hoe da kae, ispruio je ruku, uzeo jednu
asu sa stola i savrenom i hitrom okretnou te svoje gadne ruke odsekao je komadi Leopardove leve sise,
razdvojio dva rebra i Leopardovo srce iskoilo je izmeu rastavljenih rebara, a Kla ga je doekao. Srce se,
zbilja, jo nije bilo ohladilo. Drhtalo je kratko vreme u asi, a Kla Svinja je isprui prema Vangu Tigru i
uzviknuo glasno i veselo:
159 Uzmi ga i pojedi, kapetane moj, jer se jo u drevna vremena govorilo da toplo pojedeno srce hrabrog
neprijatelja ini ljudsko srce dvaput jaim.
Ali Vang Tigar ne htede to uiniti. Okrenu se i ree ponosito:
Nije mi potrebno!
Pogled mu se zadrao na podu, blizu stolice na kojoj je Leopard sedeo za vreme gozbe. Ugledao je kako se
Leopardova sablja tu presijava. Poao je i podigao je. To je bila divna sablja od elika, kakve se vie ne prave.
Toliko je bila otra da bi presekla trubu svile, a hladna da bi i oblak razdvojila na dvoje. Vang Tigar ju je okuao
na haljini jednog razbojnika, koji je tu leao mrtav. Ona se zari kroz meso sve do kosti, tako rei pre nego to je
Vang Tigar i pritisnuo. I on ree:
Samo u ovu sablju uzeti kao svoj deo! Jo nisam video ovakvo oruje.

Ba tad je zauo neko krkljanje. Bio je to njegov roavi deak, koji je stajao zverajui u Klaa Svinja. Deaku je
odjednom pozlilo i bljuvao je zbog onog to je video. A kad je Vang Tigar to uo, rekao mu je blago, znajui da
je deak ovo prvi put posma-trao ubijene ljude:
Dobro je to ti se nije smuilo ranije. Izai napolje u hladno dvorite.
Ali deak nije hteo. Stajao je vrsto na nogama. Vang Tigar je bio zadovoljan, pa je dodao:
Ako sam ja tigar, ti si kadar da bude tigrovo mladune, zaklinjem ti se.
Deaku je ovo bilo toliko drago da se nasmeio i pokazao zube na bledom, bolesnom licu.
Poto je Vang Tigar uradio to je obeao, otiao je u dvorite da vidi kako su se njegovi ljudi obraunavali s
manjim razbojnicima. Bila je oblana, crna no. Senke njegovih ljudi bile su tamnije i crnje nego sama no. Oni
su ekali. Tigar je naredio da se zapale buktinje. A kad su one planule, video je da lei svega nekoliko mrtvih
ljudi. Bio je zadovoljan, jer je naredio da se ljudi ne ubijaju bez velike nude, kako bi imali prilike da biraju hoe
li
160
da promene zastavu ili ne; naravno, ovo se odnosilo samo na one hrabre.
Ali. posao Vang Tigra jo nije bio svren. Odluio je bio da izvri juri na razbojniko gnezdo, poto je sad bilo
sasvim oslabljeno, i to pre nego to bi razbojnici koji su ostali mogli dobiti pojaanje. Nije ak ostao ni da vidi
starog upravnika, ve mu je poruio: Neu traiti nikakvu nagradu dok ne smrvim ono zmijsko gnezdo."
Pozvao je svoje ljude i kroz mranu no su krenuli preko polja prema Planini dvostrukog zmaja.
Ovoga puta ljudi nisu pratili Vanga Tigra s mnogo volje, jer su se ve borili ove noi, a trebalo je hodati dobre tri
milje i moda se opet krvaviti. Mnogi su se vojnici nadali da e im biti dozvoljeno da pljakaju grad, kao
nagradu za dobijenu bitku. alili su mu se govorei:
Mi smo se borili za tebe, stavljali na kocku svoje ivote, a ti nam nisi ipak dozvolio nikakvu pljaku. Jo
nikad nismo sluili tako strogog zapo-vednika. Nismo jo uli da se vojnici moraju da bore, a posle da ne
dobivaju plen. Ne! Pa ak da ne smeju dirnuti nijednu devojku! Uzdrali smo se dok se nismo borili za tebe, a
ipak nam sada sputava slobodu.
U poetku Vang Tigar nije hteo na ovo da odgovori, ali, kad je uo da nekolicina ovo mrmljaju, nije vie mogao
da izdri. Znao je da mora biti svirep i okrutan, inae e ga vojnici izneveriti. Zato se obr-nuo prema njima i
zamahnuo sabljom kroz vazduh, dreknuvi:
Ubio sam Leoparda i ubiu svakog od vas, sve u vas poubijati i ni na ta se neu osvrtati! Imate li vi uopte
pameti? Moemo li mi unititi ono mesto za koje se nadamo da e biti nae i jo prve noi okrenuti mrnju
naroda protiv nas? Vie ni jedne te pogane reci! Kad doemo u razbojniko gnezdo, moete sve opljakati i
uzeti to god hoete, jedino ne smete silovati ene.
Ljudi se poplaie i rekoe bojaljivo:
Ta, kapetane, mi smo se samo alili!
11 Sinovi
161Jedan ak odgovori kao u udu:
Kapetane, nisam se to ja alio. I zbilja, ako opljakamo sklonite, gde emo onda iveti, jer mislim da emo
tamo iveti.
Vang Tigar nastavi sa estinom, jer je jo uvek bio ljut:
Mi nismo razbojnika eta, niti sam ja obian harambaa. Imam bolji plan, ako mi i dalje budete odani i ne
pravite se budale. Ono sklonite emo spaliti do zemlje, tako da se ovaj kraj oslobodi te razbojnike kletve, kako
se ljudi ne bi vie plaili.
Njegovi ljudi se iznenadie vie nego ikad ranije, pa ak i verni pomonici. Jedan ree u ime svih:
A ta emo mi biti?
Biemo ratnici, a ne razbojnici odgovorio je Vang Tigar grubo. Mi neemo imati sklonite. iveemo u
gradu, u dvoritima upravnika. Posta-emo njegova lina vojska. Neemo se nikoga bojati, jer emo biti pod
zatitom drave.
Ljudi umukoe u potovanju prema pameti svoga stareine. Ono ravo raspoloenje iile iz njih kao vetar.
Grohotom su se smejali i zaklinjali kapetanu. Peli su se urno uz stepenice koje su vodile na prevoj gde se
nalazilo skrovite. Oko njih se magla skupljala i vijugala niz planinu. Buktinje su se pu-ile u hladnoj izmaglici.
Iznenada su doli na ulaz prevoja. Jedan straar je toliko bio iznenaen da nije mogao da pobegne. Jedan od
ljudi, poto je bio vrlo veseo, proburazio ga je sabljom pre nego to je ovaj mogao i reci da izusti. Vang Tigar je
to video, ali ipak nije mogao odmah da prekori vojnika; uostalom, samo jedan ovek je bio ubijen. A tano je
bilo da i kapetan ne moe drati ljude, divlje i neznalice, suvie na uzdi, da se ne bi okrenuli i isekli njega samog.
Zato je ostavio da ovek lei mrtav, a oni su se uputili vratima sklonita.
Taj tabor je zbilja liio na selo. Opasivao ga je kameni zid, isklesan u planini i slepljen glinom i kreom, tako da
je bio vrlo jak. U samom zidu su se nalazila velika vrata, optoena gvoem. Vang Tigar
162
je zalupao na njih, ali ona su bila snano zatvorena. Odgovor nije dolazio. Ponovo je udario. Odgovora opet nije
bilo. Tad mu postade jasno da oni unutra znaju ta se dogodilo s njihovim poglavicom. Po svoj prilici su neki

razbojnici otrali natrag i opo-menuli ostale, pa su ovi pobegli iz sklonita, ili se utvrdili po kuama i spremili za
napad.
Tad je Vang Tigar naredio svojim ljudima da naprave svee buktinje od suve jesenje trave, koje je u izobilju bilo
oko sklonita. Zapalili su vatru tim buktinjama i progoreli rupu na drvenom delu jedne od kapija. Kad je otvor
postao dovoljno veliki, jedan vojnik se provukao i brzo skinuo polugu s vrata. Potom su svi uli, a predvodio ih
je Vang Tigar.
Ali skrovite je bilo tiho kao smrt. Vang Tigar je oslunuo. Ni glasak se nije uo. Tad je naredio da svaki ovek
rasplamti svoju buktinju i potpali kue. Svi su ljudi pojurili da izvre nareenje. Vikali su i cikali dok je krovove
kua, pokrivene trskom, gutala vatra. A kad je elo skrovite poelo naglo da gori, sve je iz tih kua pokuljao kao
to mravi jure iz mravinjaka, a ljudi Vanga Tigra su ih probadali u bekstvu, sve dok Vang Tigar nije uzviknuo da
ih puste, ali je vojnicima dozvolio da uu unutra i uzmu stvari.
Tako su ljudi Vanga Tigra jurnuli u te kue, kao da nisu bile sasvim u plamenu. Poeli su da izvlae svoj plen,
svilu, trube tkanine i odela, sve to su mogli poneti. Neki su nali zlata i srebra, a neki krage vina i jela, pa su
poeli halapljivo da jedu i piju. Neki su zbog svoje pohlepnosti propali u plamenu koji su sami potpalili. Kad je
Vang Tigar video kako su detinjasti, poslao je pomonike da ih opomenu da se ne izlau opasnosti, jer e ih
mnogo propasti.
A Vang Tigar je stajao po strani i sve posma-trao. Sina svoga brata je drao uza se i nije dozvoljavao da deak
bilo ta opljaka. Govorio je:
Ne, deae, mi nismo razbojnici. Ti si moja krv i mi ne pljakamo. To su jadni ljudi, neznalice, i moram im
pustiti da se s vremena na vreme zado11*
163volje, inae me ne bi sluili verno. Moram ih upotrebljavati kao svoje orue, oni su mi sredstvo na putu ka
veliini. Ali ti nisi to i oni.
Tako je drao deaka pored sebe. I dobro je uinio, jer se veoma udnovata stvar dogodila. Dok je Vang Tigar
stajao tu, oslanjajui se na puku i gledajui zapaljene kue koje su ve poele da se rue i survavaju, deak
naglo ciknu. Vang Tigar se iz-mae. Video je iznad sebe kao mu u susret leti jedna sablja. U istom trenutku je
podigao svoju sablju, tako da je onoj drugoj prepreio put, a otrica joj skliznula niz britko seivo i zakaila ga
malo po ruci, toliko neznatno da se to jedva moglo i nazvati ranom, a zatim je pala na zemlju.
Vang Tigar je skoio u pomrinu, bre od tigra. Bacio se na jednu priliku, izvukao je na svetlost vatre. Bila je to
jedna ena. Stajao je zbunjen, drei je za ruku. Deak je uzviknuo:
To je ena koju sam video kako pije s Leopardom!
Ali pre nego to je Vang Tigar mogao da kae ijednu re, ena je poela da se uvija, obre i okree oko sebe. A
kad je videla da je dri vrsto i da ona nema snage da se oslobodi, zabacila je glavu i pljunula Vangu Tigru pravo
u oi. Nikad mu se jo takva stvar nije dogodila. To mu je bilo tako prljavo i strano da je podigao ruku i
oamario enu po obrazu, kao to se tue nevaljalo dete. Njegova teka ruka ostavila je rumene tragove prstiju na
njenom obrazu.
Evo ti, tigrice! uzviknuo je.
To je rekao i ne mislei. A ona mu je zlobno uzvratila:
Volela bih da sam te ubila, proklet da si! Tebe sam htela da ubijem.
On je namrgoeno odgovorio, drei je jo uvek vrsto:
Znam da si htela i da nije bilo ovog roavog deaka, ja bih ovog trenutka leao probijene lo-banje!
164
Zatim je naredio nekim svojih ljudima da odnekud donesu konopac i da je veu uz jedno drvo kraj vrata, dok se
on ne odlui ta da uradi s njom.
Uvezali su je vrlo vrsto. Ona se borila, sva izgu-lila i isekla. Uspela je jedino da razlabavi malo veze, i
koprcajui se, psovala je sve, a naroito Vanga Tigra, takvim recima koje se retko gde uju, toliko su bile sone i
uasne. Vang Tigar je stajao i gledao je dok su je ljudi vezivali, a kad je bila vrsto i jako vezana, i ljudi se opet
vratili svom uivanju, on se poeo etati tamo-amo ispred nje i kad god bi proao, pogledao bi je. I svakog puta
ju je posmatrao sve upornije i zadivljenije. Video je da je mlada i da ima snano, vedro i lepo lice, usne tanke i
crvene, elo visoko i glatko, a oi sjajne, otre i ljutite. Bilo je to uzano i vedro lice kao u lisice. Da, zbilja je bilo
divno, ak i kad ga je skupljala od mrnje i, u trenucima kad bi prolazio pored nje, psovala je i plju-vala stalno
na njega.
Ali, on se na to njeno dranje nije obazirao. Gledao ju je, mirno prolazei. Posle izvesnog vremena, kad se no
pretvorila u zoru, ona je popustila, jer su je vojnici tako snano vezali da je oseala velike bolove. Najzad ih vie
nije mogla da podnosi. Prvo je prestala da psuje, ve je samo pljuvala, a malo posle je prestala i da pljuje, pa
najzad ree, stenjui i oblizujui usne:
Olabavi mi veze makar malo, jer me strano boli.
Ali Vang Tigar se nije na ovo obazirao. Samo se grubo nasmejao, jer je mislio da se pretvara. Tako ga je molila
kad god bi joj se pribliio, ali on nije hteo da odgovara. Najzad, kad je jo jednom proao, glava joj je visila i
utala je. Ipak joj nije prilazio, jer nije hteo da bude jo jednom upljuvan. Mislio je da je zaspala ili se

onesvestila. Ali kad se nije pokrenula ni poto je nekoliko puta proao, poslao je deaka do nje. Malian je
priao, uhvatio je za bradu i podigao lice. Doista je bila u nesvesti.
Tad je Vang Tigar priao i pogledao je izbliza. Primetio je da je lepa nego to mu se inilo pri ne165jasnoj i lelujavoj svetlosti sagorelih buktinja. Nije joj bilo vie od dvadeset pet godina. Nikako nije liila na
ker obinog seljaka ili na prostu enu. I morao se u udu pitati ko je ona, kako je dovde dola i gde je Leopard
naao takvu enu. Pozvao je jednog vojnika da prie i skine je s drveta. Opet ju je zavezao, ali ne tako jako i nije
ostavio da visi na drvetu. Vang Tigar je naredio da je poloe na zemlju. Tu je leala, ali nije dolazila k sebi sve
dok zora nije svanula i sunce se poelo probijati kroz planinsku izmaglicu.
Tada je Vang Tigar pozvao ijuae i kazao im:
Vreme je ve! Imamo jo i druge stvari da svrimo.
Vojnici su prestali da se svaaju oko plena i okupili se na njegov poziv, jer je vikao snano i Ijutito. Puka mu je
bila napunjena i spremna za svakog ko ne bi posluao. Kad su se ljudi okupili, naredio je:
Pokupite svaku puku i svu municiju, jer one meni pripadaju. To zahtevam kao svoj deo.
Kad su ljudi to uinili, Vang Tigar je prebrojao puke. Bilo ih je sto i dvadeset, i znatna koliina municije. Ali
neke su puke bile stare i zarale, male vrednosti. Te stare i glomazne puke je ostavio na stranu, da ih pobaca
im nae bolje.
Posred razruenog skrovita, iz koga se dizao dim, njegovi ljudi su vezivali svoj plen u zaveljaje, neki velike,
neki male. Vang Tigar je ponovo prebrojao puke koje su nali. Predao ih je najodanijim ljudima da ih uvaju.
Najzad se okrenuo prema vezanoj eni. Bila je dola k sebi i leala je na zemlji otvorenih oiju. Vang Tigar ju je
gledao, a ona mu uzvraala namrtenim pogledom. Rekao joj je grubo:
Ko si ti, gde li je tvoja kua, da bih te mogao tamo poslati?
Ali ona nije htela da mu odgovori ni reci. Ume-sto toga, pljunula je prema njemu, a lice joj je bilo kao u ljutite
make. To je strano razbesnelo Vanga Tigra, pa je pozvao dva svoja oveka:
166
Provucite motku kroz konopce i odnesite je u upraviteljev dvorac. Bacite je tamo u tamnicu. Moda e tada
rei ko je!
Ljudi su ga posluali, nemilosrdno gurnuli motku kroz konopce, stavili krajeve motke na ramena, a ena se
zaljuljala u vazduhu.
Kad je sve bilo svreno i sunce iskoilo iznad planinskih vrhova, Vang Tigar je krenuo niz prevoj na elu svojih
ljudi. Iz skrovita se jo dizao slaba-ak dim, ali Vang Tigar se nije osvrnuo nijednom.
Tako su ponova prolazili kroz sela prema gradu. Mnogi ljudi su proli pored ove udne povorke, pogledali je
kriom, a naroito enu koja je visila
0 motki, oborene glave i lica, bledog kao pepeo, nalik na lisicu. Svaki se seljak tome udio, ali nijedan se nije
usudio da pita ta se dogodilo, da se ne bi ume-ao u nezgodne stvari, ve su svi podozrivo ili dalje svojim
putem oborenih oiju, a samo su se jedan ili dvojica obazreli. Razdanilo se ve bilo uveliko, a sunce je sijalo
iznad polja kad je najzad Vang Tigar sa svojim ljudima stigao do gradskih kapija.
Pri prolazu kroz hladovitu gradsku kapiju priao mu je verni ovek raseene usne, poveo ga u stranu iza jednog
drveta koje je stajalo pored vrata
1 pitei proaputao, vrlo zabrinut onim to je imao da kae:
Ovo treba da ti reknem, moram da ti kaem, kapetane. Bolje je nemati nikakva posla s tom enom. Ona ima
lisije lice i oi, a takve ene su samo pola ljudi, a drugom polovinom su lisice. One imaju neku arobnu
pokvarenost. Dozvoli mi da duboko zabodem u nju svoj no i da je tako ubijem.
Vang Tigar je esto sluao prie ta sve rade ene koje su pola lisice, ali bio je toliko hrabar i neustraiv da se
glasno nasmejao i rekao:
Ne bojim se ni oveka, ni duha, a ovo je samo ena.
Odgurnuo je svog pomonika u stranu i ponovo stao na elo povorke.
A verni ovek je iao za njim i mrmljao:
ena je, dakle, opakija je od mukarca. A i lisica je, dakle, opakija je od ene.
167
XIV
Kad je Vang Tigar ponovo stupio u ista dvorita u kojima je no ranije uinio one podvige, i kad su za njim doli
i njegovi ljudi teturajui se, jer su strano bili umorni, zatekli su ih sva ista kao i ranije. Svi su leevi bili
odneseni, krv obrisana i isprana vodom. Svaki je straar i sluga stajao na svom mestu, svi poplaeni i ponizni kad
je Vang Tigar proao kroz kapiju. Iao je smelo kao kralj. Svi su se urili da mu se poklone.
On se drao pravo i gordo. Prolazio je kroz dvorita i dvorane, a izvanredna ponositost mu se ogledala na mrkom
licu. Dobro je znao da ceo ovaj kraj dri na svom dlanu. Okrenuo se prema straaru koji je tu stajao i viknuo mu:
Uzmi ovu okaenu enu i stavi je u dravni zatvor. uvaj je i pazi da dobij a hranu. Neka se ne postupa ravo
s njom, jer je ona moj zarobljenik. Kad zaelim, odluiu kakva e joj kazna biti.
Stajao je i gledao dok su je ljudi odnosili na motki. Bila je iscrpena, lica bleda kao mast. ak su joj i usne, toliko
crvene, sad postale bele, a oi crne kao tu prema njenom bledilu. Jako je uzdisala da bi imala vazduha. Ali je jo

uvek mogla da pokree svoje velike plamene oi. A kad je videla da je on jo posmatra, iskreveljila se, a usta su
joj bila suva. Vang Tigar je bio zaprepaen, jer nikad nije video takvu enu. Pitao se ta e uopte s njom uraditi,
jer nije bilo pametno pustiti je da se slobodno kree, ovako puna mrnje i silna u svojoj udnji za osvetom.
Vang Tigar je ostavio tu stvar za trenutak na stranu i otiao pred starog upravnika. Starac je ekao jo od pre
zore, sedeo je u sveanom odelu i naredio da se spremi hrana najbolje vrste. Kad je video Vanga Tigra da ulazi,
sav je zadrhtao i zbunio se, jer je, iako zahvalan Vangu Tigru na ovom to je uinio, ipak znao da ovek nee
sluiti oveka ni zbog ega. Plaio se da uje koliku e nagradu Vang
168
Tigar traiti, plaio se njene veliine, da ga Tigar ne optereti vie negoli i sam Leopard.
Zato je oekivao u stranoj neizvesnosti, pa kad mu je bilo javljeno da Vang Tigar dolazi i kad ga je video kako
se primie velikim, odmerenim koracima kao to to ine pravi junaci, toliko je bio zbunjen od straha da nije znao
ta e s rukama i nogama. Nije ni primeivao da mu se one tresu i kreu kao da imaju svoj ivot zaseban od
njegovog. Starac je ponudio Vangu Tigru da sedne. Ovaj je uzvratio pristojnim, utivim odgovorima, pa kad je to
odavanje utivosti bilo zavreno i Vang Tigar se poklonio, ali ne suvie duboko, i starac naredio da se donese aj,
vino i meso seli su najzad i poeli da razgovaraju o obinim stvarima.
Nastupio je trenutak kad se stvar koju je trebalo odluiti nije mogla dalje odlagati. Stari upravnik je gledao levodesno, zverao svuda unaokolo, samo ne u Vanga Tigra, pa je najzad otvorio usta da govori. Vang Tigar mu nije
pomagao, jer je sad bila vlast njegova, a bili su mu poznati uslovi u srcu starog upravnika. Zato je samo uperio
svoje silne oi na uznemirenog starca, znajui da ga tako plai. Svest o tome priinjavala je zadovoljstvo Vangu
Tigru zbog neke zloe u njemu. Najzad je starac poeo uurbanim, starakim glasom, vrlo mekim i gotovo apui:
Budite uvereni da nikad neu zaboraviti ta ste uinili prole noi. Nikad vam se dovoljno ne mogu zahvaliti
to ste me oslobodili bede od koje sam patio tolike godine, tako da e moja starost sada proi u miru. ta da
kaem vama koji ste me oslobodili, kako da zahvalim vama koji ste mi vie nego otac? Kako da nagradim vae
plemenite ljude? Traite to hoete, ak i ovo moje mesto. Ono je vae.
ekao je drui i grickajui kaiprst. Vang Tigar je spokojno sedeo, sve dok starac nije zavrio, a tad je mirno
odgovorio:
Ja nita ne traim. Odmalena sam se borio protiv ravih i zlih ljudi. Ono to sam uinio uradio sam samo
zato da bih narod oslobodio kuge.
169Zatim je ponovo mirno seo i ekao, jer je sad bio red na upravnika. Ovaj je nastavio:
Imate srce pravog junaka. Ne mogu ni da zamislim da i u ovim danima ima takvih ljudi kao to ste vi. Ali,
ipak neu moi mirno zatvoriti oi, pa ak i kad umrem, sve dok se na neki nain ne oduim. Zato recite ta e
vam se najvie dopasti.
Tako su govorili jedan drugom, naizmence, vrlo lepo i utivo, dok nisu najzad doli do same sri razgovora. Tad
je Vang Tigar stavio do znanja, kratko i jasno, da namerava da otvori svoje redove svima onim Leopardovim
starim pratiocima koji ele da promene zastavu. Na ove reci stari se upravnik najeio od straha, grevito se
uhvatio za naslone stolice sa duborezom, podigao se na noge i rekao:
Imate li vi nameru da postanete razbojniki voa umesto njega?
A u sebi je pomislio da je sasvim propao ako bi to bilo tano, jer je ovaj udni, visoki ovek crnih vea, koji je
doao odnekuda, mnogo strasniji po izgledu nego to je Leopard bio, a pored toga i vetiji. Leopard je bar bio
svima poznat i znalo se koliko e srebra zahtevati. Dok je stari upravnik o ovome razmiljao, poeo je gunati,
iako toga nije bio sve-stan. Ali je Vang Tigar jasno rekao:
Nemojte se bojati. Nemam nameru da budem razbojnik. Otac mi je bio poten ovek, koji je imao zemlju, pa i
ja sam dobio svoj deo naslea od njega. Nisam siromaan da moram pljakati ni zbog ega. Osim toga, moja dva
starija brata su bogati ljudi na svom mestu. Ako ja krim sebi put ka veliini, inim to samo vetinom u ratu, a
nikako tako niskim sredstvima kakvim se razbojnici slue. Ne! ujte ta je moja nagrada i jedino to traim od
vas. Dozvolite mi da ostanem sa svojim ljudima u vaim dvoritima, naimenujte me za glavnog generala u vojsci
koju imate. Ja i moji ljudi biemo deo vae pratnje. Zatiavau vas od razbojnika, a uvau isto tako i va
narod. Vi nas moete hraniti, plaati nam izvesnu nagradu koja nam pristoji, i dati zaklon pod imenom drave.
170
Stari upravnik je ovo sluao, zbunjen, i nemono rekao:
A ta da radim s generalom koga ve imam? Biu rastrzan izmeu vas dvojice, jer on nee lako otii sa svog
poloaja.
Na ovo Vang Tigar hrabro odgovori:
Pustite nas da se borimo kao to ine ljudi od asti. Ako on pobedi, otii u i ostaviti mu svoje ljude i puke.
Ako ja pobedim, on mora da ode i prepusti mi svoje.
Tada je starac poeo da guna i uzdie, jer je bio ovek od nauke, sledbenik mudraca i voleo je mir, pa je poslao
slugu napolje i poruio da doe njegov general. Posle kratkog vremena je ovaj i doao, mali, napueni debeljko u
odelu iz stranih zemalja. Nosio je retku bradicu, eljao je obrve uvis i svim se silama upinjao da izgleda straan

i hrabar. Vukao je dugu sablju za petama, a iao je lupajui jako nogama pri svakom koraku. Kad se poklonio,
preklopio se do pojasa i trudio se da bude vrlo divlji.
Kolebajui se i znojei, starac mu je nekako stavio do znanja u emu je stvar, a Vang Tigar je sedeo tu, smrknut i
gledao u stranu, kao da misli o nekim drugim stvarima. Najzad je stari upravnik zautao, oborio glavu i poeleo
da umre. A i pomislio je zbilja da e uskoro umreti izmeu ove dvojice. Uvek je drao da je taj njegov general
strano prek ovek, jer je imao nezgodnu narav. Ali je Vang Tigar bio bri i ei u nastupima svoga gneva, to je
svak mogao zapaziti im mu pogleda u lice.
Malog generala, slinog loncu, prilino je naljutilo ono to je uo. Stavio je malu debelu ruku na sablju, kao da
e da jurne na Vanga Tigra. Ali je ovaj primetio taj pokret tako rei pre nego to je bio i zapoet, iako je dotle
tobo zverao u cvee u dvoritu. Skupio je iroka usta preko belih zuba, na-brao teke crne obrve, prekrstio ruke
preko grudi i oinuo pogledom malog generala, takvim stranim pogledom da se oveuljak zbunio, promislio
malo bolje o onome to je uinio i potrudio se da svoj strah to pre utia. On, zaelo, nije bio lud ovek. Vi171deo je da su mu dani izbrojani i nije su usuivao da se ogleda s Vangom Tigrom. Najzad ree starom
upravniku:
Pomiljao sam ve poodavno da treba da se povuem kod svog starog oca, jer sam mu jedini sin, a on sve vie
stari. Ali nikako nisam mogao biti slobodan da odem, jer su dunosti ovde na vaem plemenitom dvoru bile vrlo
teke i neprekidne. Osim te sinovlje dunosti, imam jo i stomanu bolest, koja me svaki as hvata. Vi znate tu
bolest, gospodaru moj, znate da zbog nje nisam ni bio u stanju da krenem, iako sam toliko udeo, protiv onih
razbojnika, i da sam besneo zbog te bede koju je nebo stavilo na mene. Zato se drage volje povlaim u svoj stari
dom na selu, kako bih uinio to sam duan prema svom starom ocu i leio bolest koja se sve vie pogorava.
Ovo je rekao i vrlo se kruto poklonio, a stari upravnik se takoe podigao, poklonio i promrmljao:
Budite ubeeni da ete biti dobro nagraeni za sve godine odane slube.
Starac je saaljivo gledao malog generala dok se povlaio, uzdahnuo je i pomislio da je ovaj bio vojnik s kojim
se lako izlazilo nakraj. Iako nije unitio razbojnike, s njime bar nije bilo muke u dvorcu, sem to bi mu zla narav
planula zbog kakve sitnice oko mesa ili pia. A to se lako stiavalo. Stari upravnik je kriom bacio pogled na
Vanga Tigra. Smuilo mu se odmah, jer je Tigar izgledao mlad, grub, divlji i prgav, ali je ipak mirno odgovorio:
Primili ste nagradu koju ste traili. Dobiete dvorita koja je stari general imao, im on ode. Moete uzeti i
vojnike. Ali ima jo jedna stvar. ta ete rei onima koji su iznad mene kad se bude ulo da sam promenio
generala? I ta e biti ako stari general ode da im se poali?
Vang Tigar bio je mudar i odmah je odgovorio:
Sve e vam to doneti slavu. Kaite im da ste najmili junaka koji je unitio razbojnike, pa ste tog junaka
zadrali kao svoju linu strau. Onda nateraj-te generala a ja u biti iza vas da napie pismo
172
i zamoli da mu bude dozvoljeno da se povue. On me mora naznaiti kao svoga naslednika. Tako e vama
pripasti slava to ste me najmili i preko mene iupali koren razboj nitvu.
Stari upravnik je i preko volje uvideo da ovo nije lo plan. Poeo je da se nekako razvedrava, ali se jo uvek
plaio Vanga Tigra i njegove nemilosrdnosti, da se ne bi okrenula protiv njega samog. Vang Tigar ga je putao da
strepi, jer mu je to ilo u raun. Samo se hladno smekao.
Sad se Vang Tigar smestio u ona dvorita. Zima je dola sa Severa. Bio je vrlo zadovoljan sa svim onim to je
uinio, poto su mu ljudi bili nahranjeni, obueni, plata mu je poela da pristie, tako da im je mogao da kupi
zimska odela. Svi su vojnici bili toplo obueni i siti.
Kada je sve uredio za vojnike i duboka zima naila i dani poeli ravnomerno prolaziti, jednog pustog dana
iznenadno se setio ene koja je jo stalno bila u tamnici. Nasmejao se oporo kad je na nju pomislio i viknuo je
straaru na vratima:
Idi i dovedi onu enu, koju sam poslao u tamnicu pre ezdeset dana. Zaboravio sam da joj nisam odredio
kaznu jer je pokuala da me ubije.
Tad se tiho nasmejao i ponovo rekao: Sad je ve ukroena, zaklinjem se!
ekao je zadovoljno i radoznalo da je vidi smirenu. Sedeo je sam u svojoj dvorani, a pored njega su bile velike
mangale sa arom. Napolju je pao dubok sneg. Dvorite je bilo puno snega, koji je leao visoko naslagan na
svakoj grani i drvetu, jer toga dana nije bilo vetra, samo je harala otra, podmukla hladnoa, smrzavajui i vlagu
snega koji je padao. Vang Tigar je ekao, dokon i utopljen pored mangala. Bio je dobro uvijen u oviju kou, a
preko naslona njegove stolice bila je prebaena tigrovska koa, da otera hladnou.
Prolo je vie od jednog sata kad je zauo neku larmu u mirnom dvoritu i odmah je pogledao prema vratima.
Straar je dolazio sa uhapenicom, ali su mu pomagala jo dva vojnika. Ipak se ona uvi173jala as na jednu as na drugu stranu i napinjala konopce kojima je bila vezana. Ali straari su je silom uvukli
kroz vrata, i dok su se sa njom rvali, sneg je ulazio unutra. Kad su je najzad savladali, straar je stao ispred
Vanga Tigra i rekao mu, izvi-njavajui se:
Generale, oprostite mi to zadugo nisam mogao izvriti vae nareenje. Morali smo da se borimo na svakom
koraku sa ovom mladom veticom. Leala je gola na postelji u tamnici i mi nismo mogli da uemo unutra iz
obzira pristojnosti, jer smo ljudi od asti, porodini ljudi. Zato su je druge ene u zatvoru naterale da se obue.

Ujedala je, grebla ih i tukla se s njima, ali su je najzad savladale, tako da smo mogli da uemo, veemo je i
izvuemo. Ona je luda, mora biti da je luda. Ima ljudi u tamnici koji priaju da i nije ena ve lisica, koja se promenila u enu nekih mranih sataninih ciljeva radi.
Mlada ena je zabacila unazad talasastu kosu kad je to ula. Kosa joj je davno bila podseena, ali sad je ve bila
izrasla do ramena. Neprestano je vikala:
Nisam luda, sem ako mi se ne pomuti svest od mrnje prema njemu!
Psovala je, iskezila zube na Vanga Tigra i plju-vala prema njemu. Pogodila bi ga da se nije hitro povukao i da je
straari, kad su joj videli nameru, nisu brzo gurnuli u lea, tako da joj je pljuvaka pala, cvrei, na ar u
mangalama. Na ovo je straar zinuo i opet rekao, potpuno ubeen:
Vidite da je luda, generale!
Ali Vang Tigar nita nije odgovorio. Samo je jo vie upiljio oi u to udno, divlje stvorenje. Sluao joj je govor,
jer i kad je psovala, nije to bio jezik obine i neobrazovane ene. Pogledao je izbliza i pri-metio da je jo lepa i
ponosita, iako je bila mnogo izmravela. Nije liila na debele seoske bludnice. Noge su joj bile velike, kao da
nikad nisu bile stezane, a to nije sluaj sa enom koja potie iz dobre porodice u ovom kraju. Nita o njoj nije
mogao da zakljui zbog svih tih protivrenosti. Gledao ju je,
174
posmatrao njene fine crne obrve kako se skupljaju iznad ljutitih oiju i tanke napuene usne, stisnute preko
glatkih, belih zuba. I tako mu se uinila da je najlepa ena koju je ikad video. ak joj je i bledo, namrteno i
ljutito lice bilo tako divno! Najzad je polako rekao:
Nisam te ranije poznavao. Zato me mrzi? A ena je odgovorila vatreno. Imala je jasan,
prodoran glas:
Ubio si mi gospodara. Neu imati mira dok ga ne osvetim. Ako i mene ubije, drau oi otvorene sve dok ga
ne osvetim!
Ove su reci zaprepastile straara. Podigao je sablju i uzviknuo:
Kome ti govori, vetice?
Udario bi je preko usta pljotimice da Vang Tigar nije dao znak da je ne dira. A zatim je mirno nastavio:
Je li Leopard bio tvoj gospodar?
Ona je odgovorila istim, prodornim, vatrenim glasom:
Jeste!
Tad se Vang Tigar namerno nagnuo napred i rekao mirno i prezrivo.
Ja sam ga ubio! Sad ima novog gospodara, a to sam ja!
Na ove reci je mlada ena jurnula kao da je htela da skoi na njega i ubije ga. Straari su se borili s njom, a Vang
Tigar ih je posmatrao. Kad su je savladali i ponovo vrsto drali, tako da se nije mogla ni maci, znoj joj se poeo
slivati niz slepoonice, duboko je uzdisala i pomalo plakala, ali se ipak drala uspravno, sa prikovanim
pogledom na Vang Tigrovom licu. Tad im se pogledi susretoe. Vang Tigar je merio nju, a i ona njega, prkosno,
kao da ga se ne boji i nee pogled da okrene u stranu, kao da je reena da pre natera njegove oi da popuste nego
to bi to ona uinila. Ali Vang Tigar ju je gledao neukrotivo i bez ikakve vidne ljutnje, nekim silnim i mirnim
strpljenjem, jer je i pored sve svoje
175preke naravi imao mnogo strpljenja, naravno, ako nije bio ljut.
ena ga je dugo gledala. Ali su joj najzad, iako je i dalje zurila nepomino, kapci zadrhtali, i ona je ciknula,
okrenula se straarima i rekla:
Odvedite me ponovo u tamnicu!
I nije vie htela da posmatra Vanga Tigra. Tad joj je Vang Tigar rekao, nasmeivi se
tuno:
Vidi li? Rekao sam ti da ima novog gospodara!
Ali ona nita nije htela da mu odgovori. Odjednom omlitavi, otvori usne i zastenja malo. Najzad Vang Tigar ree
straarima da je ponovo odvedu. Ovog puta je ila bez rvanja, zadovoljna to se udaljuje od njega.
Tako je Vang Tigar postao jo nestrpljiviji da dozna ko je ona, kako je dospela do razbojnikog skrovita. Stalno
je razmiljao kako da neto dozna o njenom ivotu. Zato je, kad se straar vratio, odmahnuo glavom i rekao:
Krotio sam u svoje vre-me divlje ivotinje, ali nijedna nije bila kao ova tigrica te mu je naredio:
Kai uvaru tamnice da moram doznati ko je ona i zato je bila u razbojnikom gnezdu.
Nee ona odgovoriti ni na jedno pitanje rekao je straar. Nita ne govori. Jedino je pro-mena kod nje
to u poetku nita nije htela da jede, a sad luaki dere, mada ne zato to je ba gladna, ve kao da bi htela da
bude jaka zbog izvesnog cilja. ene u tamnici su vrlo radoznale, pokuavale su svim nainima da je ispitaju, ali
nita nije rekla. Moda bi je muenje nateralo da progovori, ali ni tad ne znam da li bi to rekla, jer je vrlo
snano prkosno stvorenje. Nareujete li muenje, generale?
Vang Tigar se zamislio malo, pa je najzad otvorio usta:
Ako drugog naina nema, neka bude muena. Ona mi se mora pokoriti. Ali se ne srne muiti do smrti.
Malo posle je dodao:
176

 Ne lomite joj kosti i ne kvarite kou. Uvee je straar doao jo jednom da podnese izvetaj. Rekao je zapanjeno:
Generale moj, koji si toliko visoko nada mnom, nemoguno je onu enu naterati da bilo ta kae sve dok
je budemo muili ovako blago, ne lomei joj kosti i ne kvarei kou. Ona nas ismejava.
Vang Tigar je mrano pogledao na njega i rekao:
Neka joj zasad to bude dosta. Dajte joj mesa i vina da jede i pije.
Nita dalje nije naredio, dok ne smisli ta da radi s njom.
U meuvremenu poslao je vernog oveka rase-ene usne na Jug, u svoj stari dom, i naredio mu da kae brai ta
se sve dogodilo, koliki je ogromni uspeh postigao, kako je pobedio, a izgubio svega nekoliko ljudi, i kako je svio
gnezdo u ovom kraju. Ipak je opomenuo oveka, rekavi mu:
Nemoj se ba mnogo hvaliti onim to sam uinio, jer je ovo malo mesto i neznatan srez, samo prvi korak
prema visokoj planini slave. Ne sme dozvoliti mojoj brai da pomisle da sam dostigao sve o emu sam snevao,
jer e doi da prosjae da im postavim ovog ili onog njihovog sina. Neu vie njihovih sinova, iako nemam
svoga, a eleo bih da ga dobijem. Objasni im kako je neznatan moj uspeh, ali im kai to tako da se ohrabre i daju
mi novac, koji mi je jo potreban, jer imam sada pet hiljada ljudi da hranim i oblaim, a svi deru kao vukovi.
Ali, reci brai da sam poeo borbu i da u produiti dok sva ova oblast ne bude pod mojom upravom, a posle nje
i mnoge druge oblasti. Nema granice mojoj slavi.
Sve mu je to verni ovek obeao i krenuo je na Jug, obuen kao siromaan hodoasnik koji ide na poklonjenje u
nekakav daleki hram.
A Vang Tigar se posvetio raiavanju meu svojim ljudima. Doista je imao pravo da se ponosi ovim to je
uradio. On je doao na vlast potenim putem, ne kao obian razbojniki vo, ve se ukona-io u upravnikovom
dvoru, kao deo vlasti u toj zem12 Sinovi
177lji. Svud oko reka i jezera te oblasti proirila mu se slava. Svuda je narod govorio o Tigru, a kad je otvorio
upis za one koji hoe da slue kod njega, ljudi su leteli pod njegovu zastavu. Birao je paljivo. Odbacivao je
stare, nesposobne, one koji su izgledali slabi, poluslepi ili pomuena uma, a isplatio je sve one dravne vojnike
koji mu se nisu inili sposobni i jaki. Meu njima je bilo mnogih koji su doli u vojsku samo da se prehrane.
Tako je Vang Tigar skupio sebi silnu vojsku od blizu osam hiljada ljudi, mladih, snanih i spremnih za rat.
Primio je ponovo i stotinu onih koje je imao u poetku, osim nekolicine koji su poginuli u okraju s razbojnicima
ili izgoreli u skrovitu. Tu stotinu je proizveo u kapetane i narednike, da zapovedaju novim ljudima. Kad je sve
to bilo svreno, Vang Tigar nije hteo, kao to bi mnogi drugi uinili, sedeti dokon i odavati se jelu i piu. Ne!
Ustajao je rano, ak i zimi, uio je i vebao ljude, naterivao ih da zapamte svaku ratnu vetinu koju je i sam
znao, kako se izigrava neprijatelj, kako napada, kako pravi za-seda i kako se povlai bez gubitka. Uio ih je
svemu to god je mogao u glavi da zamisli, jer nije imao namere da zauvek ostane u malom dvoritu sreskog
upravnika. Ne, snovi su rasli u njemu. I on ih je putao da rastu koliko hoe.
XV
Oba starija brata Vanga Tigra s velikim nestrpljenjem oekivala su vesti kako im je brat uspeo u svom
poduhvatu, ali je svaki od njih to pokazivao na svoj nain. Poto se Vangu Najstarijem sin obe-sio, to se on
pravio da nema vie nikakve veze sa najmlaim bratom. alio je za sinom kad god bi ga se setio. I njegova je
gospoa tugovala, ali joj je alost nalazila utehe u gunanju na mua, pa bi esto govorila:
Rekla sam mu odmah da ne sme da ide. Od prve sam mu rekla da je rava stvar za porodicu ka178
kva je naa da takvog dobrog sina alje u vojnike. To je nizak, prostaki ivot. Tako sam govorila.
A Vang Najstariji je bio toliko lud da je na ovo odgovarao:
Gospoo, nisam znao da vi ne pristajete. Izgledalo mi je da dajete svoj pristanak, naroito zbog toga to on
nije imao da bude obian vojnik, ve bi ga moj brat unapredio kao to se i sam uzdigao.
Ali, gospoa je zaboravila ta je govorila, pa je estoko viknula:
Ti nikad i ne zna ta ja kaem, jer su ti misli uvek na neem drugom na enama ili slino, verovatno!
Rekla sam jasno i nekoliko puta da ne sme da ide. A i ta je tvoj brat nego obian vojnik? Da si mene sluao, na
bi sin danas bio iv i zdrav. Bio nam je najbolji sin, stvoren za uena oveka. Ali mene niko ne slua u ovoj kui!
Uzdahnula je i napravila skrueno lice, a Vang Najstariji se osvrtao levo-desno i nelagodno se ose-ao to je ovu
oluju navukao na sebe. Nije odgovorio ni rei, jer se nadao da e se tako bre istroiti njen gnev. Tano je bilo da
se gospoa, otkako im je taj sin umro, stalno tuila da joj je to bio najbolji sin, iako ga je za ivota grdila,
pronalazila mu mane i smatrala starijeg sina za ljubimca. Ali sada ovaj nita nije valjao, pa joj je zato onaj mrtvi
izgledao bolji. Postojao je i onaj trei, grbavi sin, ali se o njemu nije vie raspitivala otkako je ula da voli da ivi
s Krukovim Cvetkom, kod koje se sasvim preselio. Ako bi je neko i zapitao o njemu, odgovorila bi:
Nije dovoljno jak, a vazduh u prirodi mu prijaju.
Slala je poneki mali poklon Krukovom Cvetku kao znak zahvalnosti, neku sitnu, bezvrednu stvar, malu
zemljanu asu ukraenu cvetiima, komadi jevtine tkanine u kojoj je bilo malo prave svile, ali lepe na izgled,
upravo onakvu tkaninu kakvu Kru-kov Cvetak nikad nije upotrebljavala. Ali se zato devojka uvek najlepe

zahvaljivala, ma kakav bio poklon, i uzvraala sveim jajima ili nekim drugim proizvodom sa sela, pazei
marljivo da sve uzvrati,
12*
179tako da nita ne duguje. Tkaninu bi davala ludi, napravila bi joj kaput arene boje ili obuu, da bi razveselila
jadno stvorenje, a asu od zemlje poklanjala je grbavku, ako mu se dopadala, ili poklon od gospoe predavala
seljakovoj eni, koja je ivela u kui od naboja, ako bi se ovoj tkanina iz grada, ukraena cvetiima vie sviala
od njenog plavog i belog sukna.
I Vang Drugi je na svoj nain oekivao da uje ta je njegov mlai brat postigao. Kriom je ovde--onde sluao i
uo glasove kako je razbojnikog vou na Severu ubio jedan novi, mladi junak, ali nije znao da li je to tano i je
li ba njegov brat taj junak. ekao je i tedeo, dok verni ovek ne doe. Prodao je Vang Tigrovu zemlju, kad mu
se uinilo najbolje, a novac je uloio pod visok interes. Pa ako je ba novac i proturio jednom ili dva puta vie
nego to je drugima govorio, smatrao je to kao pravednu nagradu za sav trud koji je imao oko poslova svoga
brata. Na ovaj ga nain nije otetio, jer se niko ne bi tako dobro zalagao za Vanga Tigra kao to je on to inio.
Onoga dana kad se verni ovek raseene usne pojavio na pragu, Vang Drugi je jedva ekao da uje ta e mu
ispriati. S neobinom radoznalou na licu je odvukao vernog oveka u svoju sobu i nalio mu aj. A Vang Drugi
je sve do kraja sluao, bez reci.
Kad mu je verni ovek rekao sve onako tano i dobro kao to mu je Vang Tigar naredio, dodao je na kraju:
Va brat a moj general kae da se ne urimo mnogo. On veli da se penje uz planinu slave, a ovo je samo prvi
korak, jer dri samo jedno malo sresko mesto, dok su mu velike oblasti meta.
Vang Drugi je zaustavio malo svoj dah i zapitao:
A misli li ti da je on dovoljno pouzdan, te da bezbrino mogu uloiti svoje srebro za njega?
Verni ovek je tad odgovorio:
Va brat je vrlo mudar ovek, jer bi mnogi stvor bio zadovoljan kad bi se smestio u razbojniko
180
gnezdo i mogao pljakati itav kraj, te se na taj nain uspeti do izvesnog poloaja. Ali va brat je mnogo
pametniji od takvih ljudi, pa zna da razbojnik mora postati cenjen pre nego to bude kralj. Zato se obezbedio
dravnom vlau iza sebe. Iako je to, istina, samo jedno malo upravniko mesto, ipak je to drava, a on je
dravni general. A kad bude poao da se bori s drugim ratnicima, poto nae povoda za borbu s nekima od njih, a
to e uiniti im doe prolee, moi e nastupiti u ime drave, a ne kao pobunjenik.
Takva opreznost se mnogo dopala Vangu Drugom, pa je rekao s mnogo vie iskrenosti nego obino, jer se bliilo
podne:
Hajde, da jede i da pije s nama, ako moe da podnese nae obino jelo!
Posle ovoga je poveo oveka i posadio ga s porodicom za ruak.
Kad je ena Vanga Drugog videla vernog oveka, pozdravila ga je na svoj srdaan nain i zapitala:
Kakve su vesti o mom roavom deaku? Verni ovek se podigao i odgovorio da joj je sin
vrlo dobro i da je general sklon, bez sumnje, da ga unapredi, jer ga uvek dri uza se. Ali pre nego to je kazao
ijednu re, ena mu je viknula da sedne, a ne da stoji iz pristojnosti. A kad je seo, pomislio je da im ispria kako
je deak otiao u razbojniko gnezdo, kako je bio prepreden i kako je lepo sve uinio to mu je bilo naloeno. Ali
se zaustavio, jer je znao da su ene vrlo udne i da imaju nestalnu narav, a majke su najudnije od svih, jer vide
opasnosti i tekoe za svoju decu i tamo gde ih nema. Zadovoljio se utanjem, poto joj je dovoljno rekao da se
moe pomalo ponositi.
Posle nekoliko minuta je sasvim i zaboravila ta je pitala, jer je imala mnogo posla. urila se tamo--anio,
donosila inije i stavljala na sto, a jedno je de-te stalno drala na rukama dok je radila. Dete je mirno dojila, a
majina slobodna ruka je hitro sipala hranu gostu, muu i bunoj, gladnoj deci, koja nisu jela za stolom, ve su
kraj vrata ili na ulici stajala
181s asam i tapiima, pa kad bi im se ase ispraznile, utravala su unutra i traila jo sveeg pirina, povra i
mesa.
Kad je ruak bio zavren i poto su popili aj posle jela, Vang Drugi je odveo vernog oveka do bratovih vrata.
Tu ga je zamolio da prieka dok ne pozove brata, a tada e zajedno krenuti u jednu aj-dinicu na razgovor. Ali
je rekao oveku da se ne pokazuje, da ga ne bi gospoa ugledala, te bi morali da uu unutra i sluaju njeno
prianje. Poto je to kazao, Vang Drugi je uao unutra i proao jedno dva dvorita prema odajama svog starijeg
brata. Tu ga je naao kako vrsto spava na postelji kraj man-gala zaarenog uglja. Hrkao je posle ruka.
Kad je Vang Najstariji osetio na svojoj ruci lak dodir svoga brata, frknuo je i trguno se iz sna. Poto je neko
vreme ostao oamuen, razumeo je najzad ta se hoe, pa se pourio i obukao krzno koje je lealo sa strane. Iao
je za bratom polako, da se ne bi ulo. Niko ih nije opazio osim njegove lepe milosnice, koja je proturila glavu da
vidi ko prolazi. Vang Najstariji ju je prstom opomenuo da uti. Ona ga je propustila, jer je, iako se plaila i bojala
gospoe, bila dobro, blago stvorenje. Mogla je umiljato da lae, pa je bila spremna da kae da ga nije videla, ako
bi je neko pitao.
Zajedno su braa otila u ajdinicu, gde im je verni ovek ponovo ispriao svoju priu. Vang Najstariji se
derao u sebi to nema sina da ga da svom mlaem bratu. Bio je pakostan to se sin drugog brata pokazao tako

dobro. Jedno vreme se uzdravao, govorio je lepo oveku i pristajao je na sve to je brat rekao u pogledu novca
koji je trebalo poslati. ekao je da iskali gnev kad se kui vrati.
Sad mu se odjednom uinilo da mu je srce prepolovljeno zaviu. Poao je da pronae najstarijeg sina. Mladi je
leao na postelji zaklonjenoj zave-sama, u svojoj sobi, leao je dokon, sav crven u licu, i itao neku gadnu,
bezobraznu priu zvanu Tri lepe ene". Zinuo je kad je ugledao oca i brzo sakrio knjigu pod haljinu. Ali otac je
nije ni primetio, jer
182
je bio vrlo nestrpljiv da iskae ta ga je titalo. Poeo je brzo:
Sine, eli li jo uvek da bude kraj strica i da se s njime uzdigne do visokog poloaja?
Ali mladi je ve bio zaboravio na tu elju u svom ivotu, pa je zevnuo polako. Usta su mu bila tako lepa i
ruiasta kao u devojice. Pogledao je oca, leno se nasmeio i rekao:
Zar sam ikad bio toliko lud da poelim da budem vojnik?
Pa ti i nee biti vojnik! nagovarao ga je otac uurbano. Od poetka e biti neto vie nego vojnik, prvi
do svog strica! A zatim je spustio glas, namamljujui sina: Stric ti je ve general. Doao je na vlast na
najpametniji nain za koji sam ikad uo. Najgore je ve prolo.
Mladi je odluno odmahivao glavom, a Vang Najstariji, pola ljut a pola bespomoan, gledao je sina kako lei na
postelji. Za trenutak se ocu stvorila prava slika pred oima, video je svog sina onakvog kakav je. Bio je to
mekan, poudan i len mladi, bez ikakve volje za bilo ta sem za uivanjem, a jedini mu je strah bio da ne bude
gore obuen i manje po poslednjoj modi nego drugi mladii sa kojima se druio. Vang Najstariji je gledao sina
kako lei na svilenim jorganima na postelji. Mladi je nosio i svileno rublje, na nogama je imao cipele od svile, a
koa mu je bila kao u lepotice, namazana miri-Ijavim uljem. I kosa mu je bila ulepljena i namirisana nekim
stranim uljem. Mladi je prouavao sve mogue naine kako da mu telo bude divno. Vie od svega je oboavao
svoje telo zbog njegove lepote i mekoe. Nagrada mu je bila to su mu se divili mnogi s kojima se nou
zabavljao u kockarnicama i javnim kuama. On je zbilja bio mladi gospodar bogatake kue. To je svako video.
Ali niko ne bi mogao ni da sanja da mu je deda bio jedan Vang Lung, seljak i ovek sa zemlje. Takvu je sliku
video u tom trenutku Vang Najstariji. Iako je on sam bio ovek zbunjen i pometen mnogim sitnicama, ipak se
plaio za svog sina i viknuo jakim glasom, koji se mno183go razlikovao od njegovog uobiajenog mirnog govora.
Bojim se za tebe, sine moj! Bojim se da ti nee biti dobar kraj! A zatim je viknuo na njega kao nikada
dotle: Sluaj, mora poi i probiti se kroz ivot, a ne provoditi dane u lenarenju i uivanju!
Kad je mladi uo nemile oeve reci, uspravio se naglo u postelji i odgovorio pola uplaeno, a pola besno:
Gde mi je majka? Otii u i pitati je da li hoe da me pusti da idem ili ne? Hou da vidim da li i ona jedva
eka da me se otarasi!
A kad je Vang Najstariji ovo uo, ponovo se povukao u sebe. Viknuo je uurbano i popustljivo:
Mi... ovaj ... neka ti bude! ... Moe raditi to god hoe, jer si mi najstariji sin ...
Ponovo se oblak neodlunosti spustio na njega. Trenutak svetlosti bio je proao. Uzdahnuo je i pomislio u sebi
da mladi gospodari ne mogu biti kao drugi obini mladii. Rekao je u sebi da je ena njegovog brata doista
sasvim prosta ena, a roavi sin, bez sumnje, neto malo iznad sluge svom stricu. Tako se Vang Najstariji malo
uteio. Odvukao se polako iz sobe svoga sina, a mladi je ponovo legao na jastuk u svilenoj navlaci, savio ruke
ispod glave, nasmeio se ravnoduno, a malo posle potraio je rukom knjigu koju je sakrio i poeo je ponovo
eljno gutati. To je bila rava, raspaljiva knjiga, koju mu je jedan prijatelj preporuio.
Ali Vang Najstariji nije mogao zaboraviti to svoje nejasno razoaranje. Ono je stalno nad njim vi-silo, pa mu se
prvi put uinilo da mu ivot nije toliko lep koliko je mislio. Bilo mu je strano kad je video da je poverljivi ovek
otiao sa hodoasnikom torbom punom srebra, s pojasom nabijenim srebrom i sa zaveljajem srebra na leima,
tako da je ovaj teret jedva vukao; bilo mu je strano to se niega nije mogao setiti to bi mu Vang Tigar mogao
uiniti. Tuga ga je hvatala zbog takvog ivota, jer nije imao sina iju bi slavu mogao da oekuje. Imao je
samo zemlju, koju je toliko mrzeo, a ipak se nije usuivao da se sasvim od nje rastane. I njegova je gospoa
primetila to neraspoloenje, a on je u svojoj prenagljenosti istrtljao neke od svojih nevolja. Ona je znala tako
dobro da ga savetuje da je u dubini due verovao da je pametnija od njega, iako bi to uporno poricao kad bi ga
neko zapitao. Ali ovoga puta mu gospoa nije mnogo pomogla, jer kad bi pokuao da joj objasni kako mu je
velik mlai brat, ona bi zavrila i prezrivo rekla:
Biti general u malom sreskom mestu! I to mi je neki ratnik, jadni moj stari ovee! Budala si to mu toliko
zavidi. Kad postane gospodar jedne oblasti, bie i onda vremena da mu poalje naeg mlaeg sina. A to e, po
svoj prilici, biti tvoje najmlae dete, koje sad sisa na tuoj dojci!
Tako je Vang Najstariji zautao. Ve od nekog vremena nije vie onako rado odlazio na mesta razonode kao to
je ranije inio. Ni razgovor s prijateljima nije mu se sada mnogo inio vrednim. Sedeo je sam. Meutim, on nije
bio ovek da tako provodi dane, jer je voleo da bude meu svetom koji se kree tamo-ovamo, u vrevi i graji,
makar to bila buna sluinad i sluge koje se svaaju s prodavcem, ili deca koja plau i prepiru se, u vrevi
obinog dnevnog ivota. I to je vie voleo nego da sedi sam.

Ali sad se osamio, jer se oseao jadan. Nije znao zato je takav, sem to mu je prvi put dola misao da vie nije
mlad kao to je nekad bio; godine su mu neopaeno odmicale. inilo mu se da u ivotu nije naao dobro koje je
mogao nai i nije postigao ono to bi mogao biti. Ali najvanija od svih njegovih neodreenih nevolja bila je
jedna, sasvim jasna zemlja koja mu je ostala od oca. Ona je bila prokletstvo na njemu. To mu je bilo jedino
sredstvo za ivot. Morao je da je nadgleda, jer ne bi imali ta da jedu ni on, ni njegova deca, ene i sluge. inilo
mu su da je neko prokletstvo u toj zemlji. Uvek je bilo ili vreme za setvu, pa je morao izlaziti na njive, ili vreme
kad ito dozreva, pa je morao obilaziti zemlju; ili sama etva, pa je morao stajati na jakom
184
185suncu i meriti ito; ili vreme kad je morao skupljati zakupninu; uvek ga je taj mrski komadi zemlje naterivao na rad, a on je bio ovek po prirodi sklon lekarenju, bio je stvoren za gospodara. Ali, iako je imao
upravitelja, i preko volje je oseao da u tom oveku ima neke lukavosti. Srce mu se stezalo pri pomisli da se
upravitelj bogati na njegov raun. Zato se svakog puta morao vui da nadgleda ta se radi, iako je taj posao
mrzeo.
Sedeo je tako Vang Najstariji u svojoj sobi, se-deo pod drvetom u dvoritu, kad bi zimsko sunce bilo dovoljno
jako. Mrtio se pri pomisli da mora izlaziti na zemlju iz godine u godinu, mrtio se kad bi pomislio da mu
razbojnici koji su zakupili njegovu zemlju nee nita dati. Uvek su zapomagali: Teko nama, imali smo ove
godine poplavu!" ili: Teko nama, morila nas sua kao nikada!" ili neto drugo: Ove godine su naili
skakavci." Taj narod i u-pravitelj pravili su mu stotinu smicalica, njemu, gospodaru. Zbog umora koji je oseao u
borbi protiv njih, proklinjao je i mrzeo zemlju. udeo je za danom kad e Vang Tigar postati dovoljno velik, pa
on, stariji mu brat, nee imati vie potrebe da izlazi na zemlju po vruini i hladnoi. eznuo je za danom kad e
moi da kae: Ja sam brat Vanga Tigra!" I to e mu biti dovoljno. Nekad mu je izgledalo da je strano ponosit
kad su ga ljudi nazivali Vang Veleposednik", jer mu je to sad bilo ime. Taj naziv mu je izgledao dostojanstven
sve do ovog trenutka.
Istina je bila da je Vang Veleposednik teko podnosio takav ivot, jer je za sve vreme dok je Vang Lung iveo, od
njega lako dobijao novac za sve potrebne trokove. Nikad se nije muio da sam zaradi to srebro. Ali poto je
nasledstvo bilo podeljeno, radio je vie nego ikad, pa ipak, i pored sveg tog rada na koji nije bio naviknut, nije
imao onoliko srebra koliko mu je bilo potrebno. Njegovi sinovi i ene nisu ni haj ali koliko on radi.
Sinovi su mu morali biti najbolje obueni, morali su imati ovo ili ono krzno za zimu, a s prolea i jeseni neko
fino lako krzno da opiju svoje haljine,
186
a u svako godinje doba svile svih vrsta. Srce bi im se cepalo kad bi morali da obuku neki kaput malo dui ili iri
u struku nego to je moda bila prole godine, jer su se vie od svega bojali podsmeha gradskih mladih
gospodiia, koji su im bili drutvo. Takav je bio najstariji sin, a i mlai sin se ponaao isto tako. Iako mu je bilo
tek trinaest godina, morao je imati svoje male haljine tako i tako skrojene, prsten na ruci, a kosu namirisanu i
namazanu uljem. Morao je imati slukinju samo njega da dvori i sluge da ga izvode na ulicu. A kako je bio
majina maza, gospoa se bojala za njega od uroka ravih duhova. Zato je nosio zlatan prsten u uvu, da zavara
bogove, kako bi pomislili da je devojka, pa prema tome i bezvredan.
A svoju gospou Vang Veleposednik nikad nije mogao ubediti da u kui ima manje srebra nego to ga je ranije
bilo. Kad bi mu traila para, a on joj odgovorio: Nemam toliko. Mogu ti dati svega pedeset srebrnjaka ona
bi viknula: Obeala sam hramu novi krov za jednog boga. Ako taj poklon ne napravim, izgubiu dostojanstvo.
Ti ima novaca, jer znam da pare kao vodu rasipa na pijanenje i kockanje, na tolike enturae koje ima. A ja
sam jedina u celoj ovoj kui koja se stara za duu i bogove. Jednog dana u se morati i za tvoju duu moliti da
izae iz pakla, i onda e ti biti ao to nisam imala srebra!
Tako je Vang Veleposednik odnekud morao da pronae srebro, iako je strano mrzeo to mu tako dragi novac
odlazi u ruke uglaenih i tajanstvenih svetenika, koje je mnogo prezirao i nita im nije ve-rovao. Osim toga, o
njima je uo izvesno vrlo rave stvari. Ipak, on lino nije bio ba sasvim razuveren da oni nemaju i neku
maijsku mo. Pravio se da ne veruje u bogove, jer su zato jedino ene bile podobne, ali nije bio ba siguran da ti
svetenici nemaju neke sile u sebi. To je bila jo jedna njegova slaba strana.
A njegova gospoa je doista bila toliko duboka u svojoj odanosti prema bogovima i hramovima da
187je postala vrlo pobona i provodila mnoge asove obilazei razne bogove. Najvee joj je zadovoljstvo bilo da
ulazi kroz vrata nekog hrama, naslonjena na sluavke, kao to to ine velike gospoe. Kad bi ona tako nailazila,
svetenici hrama, pa ak i stare-ina, odavali su joj potu, klanjali se, puni laskanja i reci kako je ona miljenica
bogova, svetovna sestra i sasvim blizu raja.
Dok su joj oni tako podilazili, ona se smekala, osmehivala, obarala pogled i kao da se snebivala. esto bi, pre
nego to bi i bila svesna ta je uinila, obeavala toliko i toliko srebra, zaelo vie no to je elela pokloniti.
Svetenici su se starali da joj odadu punu poast i hvalu. Isticali su joj ime na mnogim mestima kao primer za
ugled svim pobonim stvorovima. Jedan joj je hram poklonio drveni znak, zatvorenocrvene boje, na kome je
zlatnim slovima naznaeno da je ta gospoa odani verni sledbenik bogova. Taj znak je bio okaen u jednoj od
manjih dvorana hrama, ali tako da ga mnogi mogu videti. Posle toga se ona drala jo ponositije, skruenije i
pobonije. Umela je da uvek sedi mirno i prekrsti ruke. esto je ila s brojanicama, mrmljajui slogove molitve,

dok su drugi brbljali ili razgovarali dokono. Poto je bila tako pobona, vrlo strogo se drala prema muu. Zato
je morala da ima srebra kako bi drala ime koje je stekla.
Kad je mlaa ena Vanga Veleposednika videla ta gospoa dobiva, i ona je poela traiti svoj mali deo, istina ne
za bogove, iako se i ona trudila da pria o njima, kako bi samo zadovoljila gospou; ali je ipak zahtevala svoj
deo srebra. Vang Veleposed-nik nije znao ta ona radi s njime, jer se nije oblaila u lepu svilu s cvetiima, niti
kupovala dragulje, niti zlatan nakit za haljine i kosu. A ipak je novac troila. Vang Veleposednik se nije alio, da
devojka ne bi otila i plakala kod gospoe, pa bi mu ova mogla nabaciti na nos da je duan da plaa devojci
neto kad je takvu uzeo. Ove dve ene su se volele na neki udan hladan nain. Uvek su zajedno stajale protiv
svog mua kad bi neto traile za sebe.
188
Jednog dana je Vang Veleposednik otkrio istinu, jer je video svoju mlau enu kako se iskrada kroz pobonu
kapiju i daje neto nekome, koji je tu stajao. Vang Veleposednik je provirio i video da je to njen otac. Tad se
naljutio i pomislio:
Znai, ja hranim i tog matorog nitkova i njegovu porodicu!
Otiao je u svoju sobu, seo, uzdahnuo i neko vreme bio strano ljut. Gunao je sam u sebi. Ali pomoi nije bilo,
nita nije mogao uiniti. Jer ako se ona resila da daje svom ocu ono to dobija od mua, a ne da potroi na
slatkie, haljine i sline stvari koje ene najvie vole, bila je u pravu da to ini, iako je jednoj eni dunost da
prvo vodi rauna o muevoj kui. Vang Veleposednik je oseao da joj se ne moe suprotstaviti, pa je pustio da se
to i dalje tako otaljava.
Vang Veleposednik je sve vie bivao rastrzan, jer nije mogao uzdrati svoje prohteve. Iako je sad prvi put u
ivotu, poto je bio ve blizu pedesete, pokuao da troi manje na ljubav prema enama, ta slabost ga je jo
morila. A nije mogao dozvoliti da ga one smatraju za tvrdicu kad mu se strast razbudi. Osim dve ene u kui
imao je i jednu pevaicu, koju je, kao privremenu enu, namestio, po uzajamnom sporazumu, u drugom delu
grada. Bila je to lepa pijavica. Ali, iako se nje ubrzo zasitio, drala ga je jo pretnjama da e se ubiti, da ga voli
vie od svega na svetu. Plakala mu je na grudima i zabijala mu male otre nokte u debelo meso na vratu. Tako
mu se prikaila da nije znao ta da radi s njom.
S njom je bik i njena stara majka, divlja kao vetica, koja je ciala:
Kako bi mogao da mi ritne ker kad ti je tako mnogo dala? Kako e ona sada da ivi kad ve tolike godine
zbog tebe nije bila u kuama zabave? Glas joj je otiao, a druge su zauzele njeno mesto! Ne! Braniu je i izneu
njen sluaj pred upravnika, ako je odbaci.
To je Vanga Veleposednika strano poplailo, jer se bojao podsmeha grada ako bi se raulo raskala189no torokanje te ene da e i na sud ii protiv njega. Zato je brzo potrzao srebro koje je imao. Kad su te dve
ene videle da se on plai, smiljale su svata i upotrebljavale svaku priliku da diu dreku i plau, jer su znale da
e im, kad tako rade, brzo platiti. A najudnovatije je od svega bilo to to se taj slabi debeljko, i pored tolikih
nevolja, nije mogao osloboditi strasti, ve je jo stalno bio savladavan prohte-vima da negde prolumpuje i baca
novac na neku novu pevaicu. Ali bi idueg dana, kad se otrezni, gunao na te svoje gluposti i proklinjao svoje
gadno srce.
Razmiljajui poslednjih nedelja o toj svojoj malodunosti, Vang Najstariji se poplaio zbog te svoje poudnosti.
Nije se trudio da jede onoliko koliko ranije. A kad je video da mu prohtev za jelom opada, uzbudio se od straha
da uskoro ne umre. Zato je rekao da se mora brzo osloboditi nekih svojih briga. Odluio je da proda veliki deo
zemlje i da ivi od srebra. Potajno je mislio da e potroiti ono to je njegovo, a sinovi e se morati sami o sebi
brinuti ako im ne bude ostalo dovoljno za ivot. Odjednom mu se uinilo da je rava stvar za oveka da sebe liava mnogo ega zbog onih koji ive posle njega. Odluno se podigao, otiao drugom bratu i rekao mu:
Nisam stvoren za brige veleposednika, jer sam varoanin, ovek od uivanja. Ukoliko se vie gojim i starim,
sve mi je tee da izlazim na setvu i etvu, jer u jednog dana pasti mrtav od vruine ili zime. Nisam iveo sa
obinim svetom, i ti ljudi me pokradu pre nego to i doznam za to, kradu me i na zemlji i na mom trudu. Ovo sad
od tebe traim: budi mi posrednik i prodaj vie od polovine mojih njiva i daj mi novac koji mi je potreban. A ono
to mi ne treba uloi pod interes i tako me oslobodi te proklete zemlje. A drugu u polovinu zadrati da je
ostavim sinovima. Ni jedan od njih nee sad da mi pomogne, a kad kaem onom najstarijem da ponekad mora da
izae na imanje, on uvek ima hitan sastanak s nekim prijateljem ili ga boli glava. Umreemo od gladi
190
ako nastavimo s takvim ivotom. Samo se zakupci bogate od zemlje.
Vang Drugi je pogledao brata. U srcu ga je prezirao, ali je rekao uglaeno:
Ja sam ti brat i neu ni pare uzeti za posrednitvo pri prodaji zemlje. Prodau je onom ko najvie da. Ali mi
mora rei koja je najnia cena za svaki komad posebno.
Vang Najstariji je bio veoma voljan da to pre svri sa zemljom, pa je brzo odgovorio:
Ti si mi brat i prodaj zemlju za onoliko koliko smatra da vredi. Zar ne mogu imati poverenja u roenog
brata?
Otiao je izvanredno raspoloen, jer se oslobodio polovine svog tereta, mogao je iveti po miloj volji neko vreme
i ekati da mu srebro padne u ake. A eleo je da jo neto zemlje skine s vrata. Ali svojoj gospoi nije rekao ta

je uinio, jer bi mogla dreknuti zato je prodaju prepustio tuim rukama. Ona bi mu zaelo rekla da je mogao,
ako je ve hteo da se oslobodi zemlje, i sam da je proda nekome od bogataa s kojima pijanci i sa kojima je
vezan tako dubokim prijateljstvom. Vang Veleposednik nije to eleo da uini, jer je u srcu, i pored sve zavisti,
ume-nost svog brata vie cenio negoli svoju. Kad je ovo svrio, srce mu je ponovo ivahnulo, ponovo je slatko
poeo da jede, jo jednom mu se uinio ivot dovoljno lep i mislio je da ima ljudi s mnogo vie briga nego on,
ponovo je bio ponosit.
A Vang Drugi je bio zadovoljniji nego ikad, jer je sad sve imao u svojim rukama. Nameravao je da kupi za sebe
najbolje bratove njive. Dodue, za njih je platio i pristojnu cenu, jer nije bio nepoten ovek, kakvim su ga ljudi
smatrali. Cak je i rekao starijem bratu da je kupio neto njegovih najboljih njiva, kako bi ostale u porodici. Ali
koliko je zemlje uzeo, Vang Veleposednik nije znao, jer mu je Vang Drugi dao da potpie tapije kad je bio malo
pijan, pa nije ni gledao koje je ime zapisano. Onako raspoloen od pijanstva, mlai brat mu je izgledao sjajan
191i potpuno odan. On moda i ne bi bio voljan da prodaje zemlju da je znao da e toliko njegovih njiva prei u
ruke Vanga Drugog. Ali, mlai brat se potrudio da proda to bolje moe i one loije njive za-kupcima i drugima
koji su hteli da ih kupe. Nesumnjivo je Vang Drugi na taj nain mnogo zemlje prodao. Ali pokojni Vang Lung je
bio vrlo pametan, jer je uvek radije kupovao odlinu zemlju nego onu gore vrste. Pa kad je sad prodaja bila
zavrena, Vang Drugi je imao u svom vlasnitvu i za svoje sinove najbolje i najprobranije njive svoga oca, jer je
na isti nain kupio najplodniju zemlju svoga mlaeg brata. Namera mu je bila da sa toliko zemlje snab-deva
svoju radnju sa mnogo penice i tako da povea svoje gomile srebra i zlata. Tako se on obogatio u tom gradu i
kraju. Ljudi su ga prozvali Vang Trgovac.
Osim njega samog, niko nije ni sanjao da je taj mali mravi ovek toliko bogat, jer je jo uvek jeo obinu,
skromnu koliinu hrane kao i ranije. Nije doveo novu enu u kuu, kao to ini veina ljudi kad se obogati, ako
ni zbog ega drugog a ono bar koliko da se pohvale. Nosio je istu malu svilenu ode-u, crne boje, sivo
poprskanu, koju je uvek imao. U kui se nije nabavio nov nametaj, u dvoritu nije bilo cvea ni drugih
nepotrebnih stvari. A to je ranije i bilo zelenila, sad je sve propalo, jer mu je ena bila tedljiva i gajila je ivinu,
koja je istravala iz kokoinjca da pokupi otpatke hrane koju su deca bacala. Pilii su se etali svud po dvoritu i
kljucali svaku travku i zeleni listi, tako da je ostalo golo, osim nekoliko starih borova, a zemlja u njemu postala
tvrda i utabana.
Isto tako, Vang Trgovac nije dozvoljavao ni da mu sinovi budu rasipnici niti lenivci. Za svakog se pobrinuo,
svaki je nekoliko godina proveo uei da ita i pie, da vesto rauna na tablici s kuglicama. Nije im dozvolio da
dugo ostanu u koli kako ne bi postali suvie ueni i mudri, jer ljudi od knjige nee ni za ivu glavu da rade.
Sinove je smerao da da
192
na zanat, kako bi uli u njegov posao. Roavog je po-verio Vangu Tigru, od mlaeg je hteo da stvori upravnika
imanja, a druge je nameravao da uvede u radnju im budu navrili dvanaestu godinu.
U zemljanoj kuici je ivela Krukov Cvetak sa dva deteta. Dani su promicali jednolino, a njena je elja bila da
tako uvek ostane. Nije vie tugovala za zemljom. Ona vie nije viala starijeg Vang Lungo-vog sina da dolazi na
zemlju u doba etve da izmeri ito ili u doba setve da odmeri seme, ali je zato sada mlai sin njenog mrtvog
gospodara izlazio. ula je takoe da je Vang Trgovac, iako varoanin, iskusniji veleposednik nego njegov brat,
jer ume da proceni koliko e ita da donese jo zelena penica, a male oi su mu uvek bile dovoljno hitre da
opaze ako bi neki zakupac kriom nogom pretegnuo vagu ili nalio vodu u pirina ili penicu, kako bi bila tea.
Posao na itnom tritu nauio ga je svim smicalicama kojim su seljaci podvaljivali trgovcima i varoanima, jer
su oni po prirodi neprijatelji jedni drugima. A kad bi Krukov Cvetak zapitala seljane da li ga je iko video da se
naljuti zbog tih podvala, odgovarali su joj zadivljeni, iako preko volje, da Vang Drugi nikad ne besni. Bio je
neumoljiv, miran i pametniji od njih svih. A po svima selima su ga zvali nadimkom Nenadmudrivi.
To je bilo prezreno ime, s mrnjom izgovarano. Svi su seljaci iz dna due mrzeli Vanga Trgovca. Ali se njega to
nije ticalo. Bio je ak vrlo zadovoljan to ga tako nazivaju. A uo je kad je jednom neka raz-ljuena seljanka
viknula na njega i ispsovala ga, jer je primetio da gura veliki okrugao kamen u korpu ita na vagi. Ona je to
uinila mislei da joj je on okrenut leima.
esto bi ga tako po neka seljanka psovala, jer je lajava ena odvanija od svakog oveka. Kad seljaka uhvate u
prevari, postane potiten i krotak, kakav i jeste po prirodi. Ali zato seljanka psuje i vie za njim:
Zar je moguno da je ve prvo koleno zaboravilo kako su mu otac i majka obraivali zemlju, ba
13 Sinovi
193kao i mi? I oni su gladovali. Pa i mi moramo isto tako da radimo, jer nam melje i kosti i krv!
Vang Veleposednik se plaio kad se narod razjari, jer je znao da se bogatai imaju zbog ega bojati od sirotinje,
obino vrlo strpljive i krotke, ali hrabre i nemilosrdne kad se digne da pomlati one koje mrzi. Ali Vang Trgovac
se niega nije bojao. Nije se plaio ni onog dana kad ga je Krukov Cvetak vi-dela kako prolazi, pozvala ga,
izala napolje i rekla mu:
Zadovoljna bih bila ako bi, gospodine, sine moga gospodara, mogao biti malo blai prema narodu. On
dirindi, vrlo je siromaan i u neznanju je kao i deca. Srce mi se epa kad ga ponekad ujem kako svirepe stvari
pria o sinovima moga gospodara.

Vang Trgovac se na ovo samo nasrne jao i produio svojim putem. Nita ga se nije ticalo ta narod pria i radi,
sve dok on sam ima punu zaradu. On je vlast i niega se ne plai, jer se osea bezbedan u svome bogatstvu.
XVI
Zavladala je tim krajevima vrlo duga i hladna zima. Za to vreme silnih vetrova i uasnih smetova Vangu Tigru je
ostalo da ivi u upravnikovim dvoritima u gradu koji je bio njegov i da eka do pro-lea. On se ugnezdio u tom
mestu i od upravnika stalno zahtevao sve nove poreze za svih osam hiljada vojnika. Njemu u korist bio je udaren
namet na sve zemlje, ali se to nazivalo porezom za zatiava-nje naroda dravnom vojskom. U stvari, to je bila
lina vojska Vanga Tigra. On je te vojnike vebao, pouavao ih i pripremao da pomou njih proiri svoju vlast
kad oseti da je kucnuo as. Svaki je selja u elom tom kraju plaao neto za njivicu koju je imao, a plaao je za
Vanga Tigra. Poto su razbojnici iezli i skrovite im spaljeno, obian svet je na sva usta hvalio Vanga Tigra, pa
mu je ak i rado davao
194
porez, ali jo niko nije znao da li e to doneti kakve koristi.
ang Tigar je naterao upravnika da razreze jo nekoliko poreza u njegovu korist, na radnje, na trita, na svakog
putnika koji proe kroz taj grad, sredokrau izmeu Severa i Juga. Svaki trgovac je plaao dabine na robu koju
je uvozio i izvozio prodaje i trampe radi. Tako je novac stalno, ali tajno, tekao u Vang Tigrove blagajne. Bio je
toliko oprezan i strog da je ak pazio da novac ne proe kroz mnoge ake dok ne stigne do njega, jer je znao da
nema ruke na svetu koja laka srca isputa onoliko srebra koliko zahvati. Naredio je svojim poverenici-ma da
nadgledaju skupljanje poreza. Iako su se ti njegovi pomonici svima utivo obraali, jer im je tako i naredio, ipak
im je on davao punu vlast nad svakim onim skupljaem poreza koga bi uhvatili da uzima vie nego to je
odreeno. Saoptio je svojim poverenicima da e ih lino kazniti ako ga u svemu ne posluaju. On je bio
sigurniji od izdaje nego iko drugi, jer su ga se svi bojali kao nemilosrdnog o-veka. Ali je bio poznat i po svojoj
pravednosti, jer nijednog stvora nije ubio iz nebrizijivosti ili iz isto"; zadovoljstva.
Ali, dok je Vang Tigar ekao da zima proe, postajalo mu je strano dosadno i pored sveg uspeha, jer mu ivot u
upravnikovim dvoritima nije prijao. Nikog nije imao da mu bude prijatelj, jer nije hteo ni s kim ni da se drui,
poto je znao da e bezbedno odrati poloaj meu svojim ljudima sve dokle ga se oni budu bojali. Osim toga,
po prirodi nije bio od one vrste ljudi koji vole pijanke i bratimljenja. iveo je potpuno sam, a samo je svog
malog roa-vog sinovca stalno drao uza se, za sluaj da mu zatreba, kao i vernog oveka raseene usne, koji mu
je bio glavni telohranitelj.
Mora se priznati da je upravitelj bio ve toliko star i sav obuzet svojom lulom opijuma da se oko njega sve
kotrljalo nanie. Dvorita su bila prepuna udvorica i zavidljivaca, prenatrpana potinjenim inovnicima i
njihovim roacima, koji su se svi trudi13*
195li da to lake ive. Vang Tigar se okrenuo protiv svih tih, a mrnje, osvete i svae su se nastavljale. Kad su
se te stvari iznele pred upravnika, on bi se sav predavao svom opijumu i ni o emu drugom nije mislio, jer je
znao da ne moe sve urediti. 2i-veo je sam sa svojom starom enom u jednom unutranjem dvoritu, i izlazio je
samo kad mora. Ali se trudio da obavlja dravne dunosti. Svakog prijemnog dana je ustajao u zoru, oblaio
zvaninu odeu, izlazio u dvoranu za prijem, penjao se na svoje uzvieno mesto, tu sedao na stolicu i odatle
presuivao.
Svoju javnu slubu je obavljao to je bolje mogao, jer je ipak bio dobar i plemenit ovek. Pravdu je delio onako
kako mu je bilo izlagano. Ali nije znao da je svaki parniar koji je pred njega izlazio, da bi uao unutra, morao
pred svima da drei kesu, poevi od vratara na kapiji, tako da ko god nije imao dovoljno srebra da podmae i
vie i nie inovnike nije ni mogao da se nada da e dospeti do dvorane za prijem. ak su i svi savetnici koji
stoje uz upravnika primali svoj deo. Stari upravnik nije bio svestan da se preterano oslanja na te savetnike. Bio je
osta-reo, lako se zbunjivao, esto nije shvatao smisao suenja, a plaio se to da prizna, pa bi, na kraju prijema,
poeo zverati nekud i nije ni sluao ta se govori, a tek se tad bojao da zapita, kako ljudi ne bi pomislili da je
glup. Zato se, prirodno, oslanjao na svoje savetnike, koji nisu proputali priliku da mu ne polaskaju. Kad bi mu
oni rekli: Ovaj ovek je rav, a ovaj u pravu", stari upravnik bi se brzo sloio: To sam ba i mislio, to sam ba i
mislio", a kad bi savetnici povikali: Toga tamo treba dobro ii-bati, jer kri zakon", stari upravnik bi drhtavo dodao: Tako je, tako je, neka bude bijen."
Tih dosadnih dana Vang Tigar je esto odlazio u dvoranu za suenje da gleda i slua, kako bi mu vreme prolo.
Sedao je na jednu stranu, a njegovi poverenici i roavi deko su stajali kao uvari. Tako je on uo i video mnoge
nepravde. U poetku je mislio da se na to i ne obazire, jer je ratnik, da ga se te graanske stvari nita ne tiu.
Svoju brigu imao
196
je da posveti vojnicima, i da pazi da ne uzimaju uea u rasputenom i dokonom ivotu po dvoritima.
Ali je vie puta, kad bi se zgadio na ono to je video u sudnici, sav besan izlazio napolje sa vojnicima, naterivao
ih da mariraju i da se ue ratu, bez obzira na to kakav vetar toga dana duva. Tako je olakavao srcu od silne
ljutnje.

Bio je ovek potena srca. Videi da se nepravde stalno vre, to najzad vie nije mogao podneti. Strano se
ozlojedio na neke savetnike koji su bili desna ruka upravnikova, a naroito je bio besan na glavnog savetnika.
Znao je da nema nikakve koristi bilo ta o tome rei slabome starcu. Pa ipak, sluajui ponekad suenje i videi
da se nepravda ini po sto puta, oseao je toliku gorinu da je poeleo da se digne i ode. Mrmljao je vie puta u
sebi:
Ako prolee ne doe brzo, ubiu nekog i mimo svoje volje!
Ni savetnici njega nisu mnogo voleli zato to je obezbedio za sebe tolike prihode. Ismevali su ga i zato to je
ravo bio vaspitan i zaostajao za njima u uglaenosti i obrazovanju.
Gnev Vanga Tigra je jednog dana izbio tako neoekivano da ga ni on sam nije oekivao. Poelo je zbog prilino
male stvari, kao to i silna olujina poinje slabim povetarcem i sa nekoliko iscepkanih oblaaka.
Dogodilo se to izvesnog dana pre Nove godine. Ljudi su jurili da pokupe to im se duguje, a dunici se krili to
bolje znaju, kako ne bi bili pronaeni do prvog dana nove godine kada se dugovi vie ni od koga ne mogu
naplatiti. Toga dana je stari upravnik imao poslednje suenje u staroj godini i sedeo je na svom uzvienju. Vang
Tigar je bio vrlo uznemiren jer mu je bilo veoma dosadno. Nije hteo da se kocka, da ga vojnici ne bi videli, pa
posle i sami poeli jo slobodnije da gube pare. Nije mogao prekomerno da ita, jer romani i prie omekavaju
oveka, a nije bio dovoljno uen za stare filozofe. Poto mu se nije ni spavalo, ustao je i sa straom se krenuo i
seo u sudnicu da vidi ko e do197i na red toga dana. Srce mu je udelo i bilo nestrpljivo za proleem, jer je poslednjih deset dana bilo toliko
hladno, padala je neprestano jaka kia, da su vojnici gunali kad bi trebalo da krenu iz svojih sklonita.
Sedeo je u sudnici i mislio kako je ivot uasno turoban. Nije bilo nijednog bia koga bi se ticalo da li je iv ili
mrtav. Sedeo je ravnoduan i ljutit na svom uobiajenom mestu. Ubrzo je video jednog bogataa, koji je tu i
ranije dolazio. Bio je to jedan krovopija iz grada, naduta lica, utonuo u salo, vrlo malih, glatkih ruku, kojima je
na pogan nain razmahivao dok je govorio. A uvek bi zasukao duge svilene rukave pre nego to bi njima
razmahnuo. Mnogo puta mu je Vang Tigar posmatrao ruke, gledao ih kako su male, kako mekane i debele, kako
su mu otri dugi nokti na prstima. Posmatrao je ruke toga oveka ak i kad ga nije ni sluao.
Danas je krvopija doao s jednim jadnim seljakom koji je bio vrlo poplaen i zbunjen. Ovaj se bacio pred
upravnika niice. Ostao je tu bez reci, nemo preklinjui za milost. Tad je zelena izneo svoj sluaj. Pozajmio je
izvesnu svotu novaca seljaku i uzeo mu zemlju kao zalogu. To je bilo pre dve godine, a sad se dug s interesom
popeo iznad vrednosti zemlje.
Uprkos svemu viknuo je krvopija probranim recima, preklinjuim glasom, zasukao je svilene rukave i
zamahnuo mekim rukama, snishodljivo uprkos svemu, o, potovani upravnie, on nee da ode sa zemlje!
I tad je bacio pogled pun prezira na tog jadnog seljaka.
Ali seljak nije nita govorio. I dalje je kleao, sagnute glave, naslanjajui se na prekrtene laktove. Najzad ga
stari upravnik zapita:
Zato si uzajmio i zato ne plaa?
Tad je seljak zvirnuo malo i zaustavio pogled na klupici ispod upravnikovih nogu. Kleei i dalje, zabrinuto je
rekao:
Gospodine, ja sam obian stvor i siromaak. Ne znam kako da govorim oveku kao to ste vi, po198
tovani gospodine. Sasvim sam prost i nikad nisam govorio s viim ovekom od naeg kmeta. I ne znam kako
ovde da govorim, nemam nikog da me brani, poto sam toliko siromaan.
Stari upravnik ree prilino blago:
Ne treba da se boji, samo govori ...
Seljak je otvorio usne jednom ili dvaput, ali glasa nije pustio. Posle poe da govori, ali oi nije podizao. Videlo
se da mu mravo telo podrhtava u isce-panim haljinama, a stara postava je trcala kroz rupe kao runo u matore
ovce. Noge su mu bile nage. Natukao je na njih samo sandale ispletene od trske. One su mu sada spadale s nogu,
tako da su mu tvrdi i uljeviti palci kruto poivali na vlanom kamenitom podu. Izgledalo je da on to i ne osea.
Govorio je slabim glasom:
Gospodine, ostalo mi je malo zemlje o predaka. Mrava je to zemlja i nikad nas nije dovoljno nahranila.
Roditelji su mi rano pomrli. Ostali smo ja i moja ena. Ako se moralo gladovati, gladovali smo, pa nita! Ali je
ona rodila dete, sina, a posle mnogo godina i drugo, devoj iu. Dok su deca bila mala, jo toliko i nije bilo
teko. Ali su porasla, pa smo morali da oenimo sina. I njegova ena je posle dobila dete. Gospodine, zamislite,
zemlja nije bila dovoljna za mene i moju enu, a kamoli za nas sve. Devojica je bila suvie mlada da bih je
mogao udati, pa sam je nekako morao prehraniti. Pre dve godine sam imao prilike da je verim za jednog
starca iz sela blizu nas, jer mu je ena umrla, a bila mu je potrebna domaica. Ali morao sam da joj dam
venanu haljinu. Gospodine, nita nisam imao, pa sam uzajmio malo novaca, svega deset srebrnjaka, to je za
veinu ljudi sitnica, ali za mene mnogo i vie nego to sam imao. Uzajmio sam ih od ovog zelenaa. Po
njegovom je raunu za manje od godinu dana deset srebrnjaka poraslo na dvadeset, jer sam dobio da potpiem
svega deset. A sad, posle dve godine, popelo se na etrdeset. Gospodine, kako mrtvo srebro moe tako brzo da
raste? Ostala je zemlja. On kae da idem, a ja ga pitam: kamo? Re-

199kao sam mu nek doe, pa neka me otera. Eto, to je sve!

Kad je ovek zavrio svoju re, ostao je potpuno nepomian. Vang Tigar je gledao u njega. udnovato je bilo to
nikako nije mogao da skine pogled sa seljakovih nogu. Njegovo izborano i uto lice prialo je sav njegov ivot,
dokazivalo da od roenja nikad nije mogao biti sit. Ali i noge su svedoile. Kao da je neto govorilo iz bosih
nogu tog seljaka, vorastih i krvrgavih paleva, a tabana nalik na su-vu bivolju kou. Dok je gledao u noge toga
oveka, Vang Tigar je oseao da se u njemu neto kuva. Ipak je ekao da vidi ta e stari upravnik rei.
Ona krvopija je bio ovek iz grada, ugledan, a esto je banio i sa samim upravnikom. Uivao je poverenje
dvora, jer je za svako suenje plaao srebrom, i malim i velikim. A parnica je imao mnogo. Upravnik se kolebao,
iako se moglo primetiti da ga je potresla seljakova ispovest. Najzad se obrnu svom glavnom savetniku, oveku
bezmalo njegovih godina, ali jo jakom i uspravnom za svoje doba. Lice mu je bilo bez bora i lepo, iako su mu
tri retka zaliska padala s obraza. Upravnik ga je zapitao:
ta ti veli, brate?
Ovaj zagladi svojih nekoliko belih pramenova i poe polako, kao da razmilja ko je u pravu, ali se-anje na
srebro mu je jo bilo toplo na dlanu:
Ne moe se porei da je seljak uzajmio novac i da ga nije vratio. Pozajmljeni novac mora da donosi interes,
jer je tako po zakonu. Onaj koji pozajmljuje ivi od novca datog na zajam, kao seljak od zemlje. Ako seljak
nekom da zemlju u najam i ne dobije nita, on se moe aliti. Ta njegova alba bie opravdana. A to je uinio i
ovaj ovek. Pravedno je da mu se njegovo isplati.
Stari upravnik je ovo paljivo sluao, klimajui s vremena na vreme glavom. Videlo se da su ove reci imale
dejstva. Ali u tom trenutku seljak naglo podie pogled i prvi put sad poe da zvera, sav u udu, u sva lica
redom. Vang Tigar nije video
kako mu lice i oi izgledaju. Video je samo kako se dve stare seljakove noge prepliu u strahu. I odjednom, to
vie nije mogao da izdri. Neizmerni gnev je jurnuo, i on je ustao. Snano je prekrstio ruke i dreknuo:
Ja velim da siromaku mora ostati njegova zemlja!
Kad je okupljeni svet u sudnici zauo strani glas Vanga Tigra, sve glave su se okrenule prema njemu. Verni ljudi
su mu priskoili i stali s napere-nim pukama. A ko god ih je pogledao, ustuknuo je i zanemeo. Vang Tigar je
oseao da mu se gnev provalio i da ga nije mogao uzdrati i da je hteo. Podigao je prst i neprestano ga upravljao
prema krvopiji dok je govorio. Vikao je snanim glasom, a crne obrve su se hitro dizale i sputale.
Neprestano moram da gledam ovu debelu, prodrljivu bubu i da sluam istu priu. Podmazao je srebrom i
velike i male, da bi dobio parnicu! Sit sam ga! Nek se gubi!
Okrenuo se straarima i naredio:
Za njim s pukama!
Kad je svet ovo uo, pomislio je da je Vang Tigar naglo poludeo. Svi su se razbegli, ivote da spaavaju. A
najbre od svih je pobegao debeli ze-lena. Prvi je stigao do kapije i provukao se kroz nju, ciei kao kad pacov
jedva umakne goniocu. Bio je vrlo brz, a poznavao je krivudave staze, te je uspeo pobei, iako su ga verni ljudi
gonili. Nisu mogli da ga pronau. Pogledali su se i slegli ramenima, sasvim zadihani. Poto su ga jo malo potraili, vratili su se kroz vrevu koja se sad digla na ulici.
Kad su stigli pred dvor, naili su doista na pravu galamu. Jer kad je Vang Tigar uvideo ta je zapoeo, postao je
jo nemilosrdniji, pa je pozvao vojnike i naredio im:
Oistite mi ova dvorita od svih tih prokletih pijavica, njihovih prljavih ena i dece!
200
201Vojnici su hitro poeli da izvravaju njegovu naredbu. Svet je beao iz dvorita kao pacovi iz zapaljene kue.
Posle manje od jednog sata nije tu vie bilo ni ive due, osim Vanga Tigra i njegovih ljudi; a u upravnikovim
dvoritima ostali su samo starac, njegova ena i nekoliko linih slugu. Vang Tigar je naredio da se oni ne diraju.
Kad je Vang Tigar sve to uinio u nastupu gne-va kakav je retko kad imao u ivotu, iako je bilo slinih sluajeva,
otiao je u svoju sobu, seo za sto, naslonio se i izduvao. Nalio je malo aja i polako ga popio. Posle malo
vremena bilo mu je jasno da je danas krenuo jednim putem i da e nekako morati njime da produi. Ukoliko je
vie mislio ta je uradio, utoliko je manje alio, jer je oseao da je oslobodio srce od potitenosti i dosade.
Oseao se lak, hrabar i slobodan. A kad mu se verni ovek raseene usne uunjao da vidi da li gospodaru neto
treba, a roavi deko doneo krag vina, viknuo im je osme-hujui se mirno, kao i obino:
Ako nita vie, danas sam bar raistio jedno zmijsko gnezdo.
Kad su varoani uli za pobunu u dvoru, bilo ih je mnogo zadovoljnih, jer se znalo da tamo ima lopovluka. Dok
su se neki plaili i ekali ta e Vang Tigar dalje uraditi, mnogo je sveta dolo kliui pred dvorske kapije. Vikali
su da je pravo da se taj dogaaj proslavi i da se puste uhapenici iz zatvora, kako bi se svako mogao proveseliti.
Ali onoga koji je najvie koristi imao od toga dogaaja nije bilo u toj gomili. Iako je bio osloboen, nije verovao
da e ga ikada dobra srea ogrejati. Kad je uo da je krvopija umakao, samo je neto progunao i pobegao na
zemlju. Uao je u kuu, zavukao se u postelju, a eni i deci rekao da ako ma ko zapita gde je kau da je otiao
nekud i da ne znaju gde je.
Kad je Vang Tigar uo ta narod zahteva, setio se da je lino video kako je u zatvor baeno desetak i vie ljudi
zbog slinih nepravednih razloga. Oni

202
nikakve nade nisu gajili da e biti osloboeni, poto nisu imali dovoljno para da otkupe slobodu. Bio je rad da
uini narodu po volji. Naredio je ver-nim ljudima da oslobode uhapenike, a vojnicima je saoptio da se tri dana
vesele. Pozvao je pred sebe upravnikove kuvare i glasno im rekao:
Spremite najbolja jela iz svojih zaviaja, topla jela, zainjena, spremite ribe koje se jedu s vinom, spremite
sve, da se razveselimo.
Poruio je dobra vina, nizove abica, raketa i slinih stvari da se narod razgali. Svi su bili zadovoljni.
Ali, ba pre nego to su verni ljudi poli da izvre njegovu naredbu, Vang Tigar se naglo setio da je i ona ena
takoe u tamnici. Nekoliko puta preko zime hteo je da je pusti, ali nikako nije znao ta s njom da radi.
Zadovoljavao bi se nareujui da se dobro hrani i ne vezuje u lance kao drugi u tamnici. Kad je pomislio da e
uhapenici biti puteni na slobodu, setio se nje i rekao u sebi:
Kako nju da oslobodim?
I hteo je da je pusti, i nije hteo da je pusti, da ne bi otila. Zaudio se sebi kad je uvideo da se brine da li e ona
ostati tu ili ne. Zaudio se samom svom srcu. Bio je zbunjen i kriom je u sobu u kojoj je spavao pozvao oveka
raseene usne i rekao:
ta emo s onom enom iz razbojnikog skrovita?
Tad verni ovek odgovori ozbiljno:
Jest, tamo je i ona. Voleo bih da mi dozvolite da kaem Klau Svinja da joj zari je no u grlo, da joj malo
krvi iscuri.
Vang Tigar pogleda u stranu i polako ree:
Ona je ena!
Poutao je malo, pa je nastavio:
Da je jo jednom vidim, pa u tad znati ta da radim s njom.
Verni ovek je izgledao pogruen. Nita nije rekao i iziao je napolje. Pre no to je iziao, Vang Tigar mu je
naredio da se ena odmah dovede u sudnicu, gde e ekati na nju.
203Otiao je u veliku dvoranu, popeo se na uzvie-nje i seo u stolicu starog upravnika, ozaren nekom udnom
gordou. eleo je da ga ena vidi na tom velikom seditu od rezana drveta, uzdignutom nad svim ostalim
seditima. Niko mu nije smeo da kae: Ne! jer upravnik nije izlazio iz svojih soba, poto je javio da je dobio
proliv. Tu je Vang Tigar sedeo nepomian i ponosit, a lice mu je bilo oholo i gordo, kao u svakog junaka.
Najzad je ena dola izmeu dva straara. Imala je na sebi kapu od obinog pamuka i akire od proste tkanine,
jednolike plave boje. Ali nije nju samo to jednostavno odelo izmenilo. Dobro se hranila i mravo telo joj se
popunilo, iako je ostalo vitko. Le-pa nikad ne bi mogla biti, jer su joj crte bile suvie otre, ali je bila odluna i
ljupka. Prila je od-vano i slobodno i stala pred Vanga Tigra, mirna i strpljiva.
Ovaj ju je gledao u najveem udu, jer nije ni sanjao da se moe tako promeniti. Rekao je straa-rima:
Zato je tako mirna kad je ranije toliko bes-nela?
Oni su odmahnuli glavom i slegli ramenima:
Ne znamo! Kada je poslednji put izila iz sobe naeg kapetana, bila je toliko slomljena i slaba kao da je
neki zli duh iz nje iziao. Otad je stalno ovakva.
Zato mi to niste javili? zapitao je Vang Tigar tiho. Oslobodio bih je.
Ove su reci zaprepastile straare, i oni su poeli da se izgovaraju:
Gospodaru, zar smo mi mogli znati da se naeg generala tie ta se s njom dogaa? ekali smo na vaa
nareenja.
Vangu Tigru same reci povrvee na vrh jezika. Morao je da ih izgovori:
Ali mene se to tie!
Trgao se. Kako je samo mogao da kae takvu stvar pred straarima i tom enom?
Odreite je naglo je naredio.
204
Oni su je bez reci oslobodili veza. Stajala je slobodna. Svi su ekali da vide ta e uraditi. ekao je i Vang Tigar.
A ona je stajala kao da je i dalje vezana, i nije se pokretala. Tad joj Vang Tigar viknu:
Slobodna si. Moe ii kud hoe! Ali ona odgovori:
Kuda da idem kad nigde nemam kue.
Kad je to rekla, podigla je glavu i neoekivano pogledala Vanga Tigra, trudei se da bude sasvim ravnoduna.
Taj njen pogled oslobodio je sputavanu bujicu u Vangu Tigru, silna mu je strast jurnula u krv, da je sav poeo
drhtati pod svojom vojnikom uniformom. Sad su njemu oi poklekle pred njenim. Sad je ona bila jaa od njega.
Soba se ispunila tom strau, tako dugo uzdravanom. Ljudi su se nelagodno oseali i zverali su jedan u drugog.
Odjednom se Vang Tigar seti da su oni tu, pa dreknu:
Napolje svi, i stojte ispred vrata!
Oni su izali, utueni, jer su dobro videli ta se dogodilo s njihovim generalom: ono to moe snai svakog
oveka, bio veliki ili mali. Uputili su se napolje i ekali na pragu.
Tako su njih dvoje ostali sami u dvorani. Vang Tigar se nagnu iz ukraene stolice i ree promuklim glasom:

 eno, slobodna si! Biraj kud e da ide. Dau ti oveka da te tamo odvede.
Ona je prosto odgovorila. Sva gordost je iz nje nestala, samo ga je i dalje gledala pravo u oi:
Ve sam izabrala. Tvoja sam robinja.
XVII
Da je Vang Tigar bio nizak i prost ovek, bez oseanja za ono to je zakonito i pristojno, mogao je odmah uzeti
tu enu, jer nije imala ni oca, ni brata, ni bilo kog mukarca da je zatiava, mogao je uiniti to god hoe s
njom. Ali u onom asu mladosti,
205taj udarac u srce stvorio ga je strpljivim, uinio je da mu zadovoljstvo postane slae ukoliko due eka, eka
sav uzavreo, da mu ona postane ena. Osim toga, udeo je za njom kao suprugom, jer se pored sve strasti za
njom, koja je iz sata u sat sve vie rasla, uvukla u njega elja da ima sina od nje, svog sina, svog prvoroenog
sina. A samo prava ena moe oveku da rodi pravog sina. Polovina njegove tajne udnje za njom sastojala se u
pomisli kakvog e sina njih dvoje stvoriti, on onako silan, ogroman, visok telom i bogato obdaren, a ona lisije
lepote i neustraiva duha. I Vangu Tigru se, dok je o tom razmiljao, inilo da mu je sin ve iv.
U velikoj urbi je pozvao vernog oveka rasee-ne usne i ovako mu naredio:
Idi mojoj brai i reci im da zahtevam srebro, koje mi je ostavljeno kad budem zaeleo da se enim. Potrebno
mi je za enidbu, jer sam svojom voljom izabrao ovu enu. Kai im da mi isplate hiljadu srebrnjaka, jer moram
njoj da dam poklone, a svojim ljudima da priredim sjajnu gozbu na jedan takav dan, a ja da nabavim novu odeu
koja odgovara za tu priliku. Ali, ako ti da i osam stotina, vrati se s tim, i nemoj se zadravati zbog ostatka. Zamoli brau da dou na svadbu, oni i svi ostali koje nameravaju sa sobom da povedu.
Verni ovek je sluao ovo skamenjen. Donja mu je usna jezivo visila. Od uasa je mucao:
Oh, generale moj, oh, kapetane moj, zar tu lisicu! Uzmi je za jedan dan, za neko vreme, nemoj se
venavati! ...
Mu', budalo dreknuo je Vang Tigar, pro-dirui ga pogledom sa svog sedita. Jesam li te pitao za
savet? Narediu da te iibaju kao obinog zloinca.
ovek je oborio glavu, onemeo, ali su mu suze povrvele. Krenuo je teka srca da izvri nalog, jer je oseao da e
ta ena doneti njegovom gospodaru samo nesreu. I dok je iao drumom, stalno je mrmljao:
206
Boga mi moga, viao sam te ene-lisice! Jest, general mi nee verovati o zlu koje mu se sprema! Te se
lisice-ene uvek pribiju uz najbolje ljude. Uvek je to tako bilo!
Tako je iao drumom, a noge su mu gazile po praini koja je tih suvih zimskih dana leala u dubokom sloju.
Ljudi su prolazili i zverali u njega, radoznalo zaueni njegovim mrmljanjem i suzama koje su mu tekle niz
obraze, iako on toga nije bio sve-stan. Kad su prolaznici videli da ne obraa panju ni na ta, da je sav obuzet
onim to mu se skupilo u srcu, mislili su da je lud, pa su mu se sklanjali s puta.
Kad je verni ovek doao s porukom Vangu Trgovcu, ovaj je bio kao gromom pogoen usred svog spokoj stva.
Podigao je pogled sa svog stola za kojim je sreivao raune, jer je verni ovek, poto ga nije naao kod kue,
krenuo pravo u njegovu itarsku radnju i tu ga zatekao za stolom, u uglu, iza tezge podigao je pogled Vang
Trgovac i rekao u ljutini, a pero mu je zastalo u ruci:
Ta kako mogu iznenada da povuem toliki novac od dunika kojima sam ga pozajmio? Moj brat mi je morao
javiti da e se veriti i opomenuti me bar godinu-dve unapred. Takva venanja na brzu ruku nisu ba
pristojna.
Vang Tigar je poznavao svog brata, znao je da ne voli da se rastane od novca, pa je zato rekao svom vernom
oveku pre polaska:
Ako moj brat pone da okleva, navalie iz petnih ila i otvoreno mu rei da novac moram imati, pa makar
sam doao po njega. Ja u to i uiniti tri dana po tvom odlasku, a ti ne sme na putu ostati vie od pet dana.
Moramo se uriti, jer ne znam koliko e vremena protei dok ne krene dravna vojska protiv mene, poto se ne
mogu nadati da e ostati bez posledica kad upravnik oblasti uje ta sam u ovim dvoritima uinio. Poslae
vojsku protiv mene. Onda nee biti gozbe i venanja na bojnom polju.
I doista je Vang Tigar, posle onog to je silom uradio, morao oekivati da e se to uti kod vie
207vlasti; a tano je bilo da bi mogao biti i kanjen. Ali, bila je jo jedna dublja istina od ove. Vang Tigar je
toliko bio gladan za tom enom da nije mogao ekati na nju vie nego to bi morao. Znao je da kao ratnik nee
nita vredeti sve dok je ne bude imao sasvim za sebe, kako bi posle mogao svoje misli posvetiti neem drugom.
Zato je skrenuo panju ver-nom oveku da se pouri. Dok ga je opominjao, podvlaio je besan:
Znam da e moj brat trgovac galamiti da je uloio novac na takvo mesto odakle ga nee moi izvui. Nemoj
se na to obazirati. Reci mu da ja jo uvek imam svoju sablju, onu istu britku sablju, dobru sablju, koju sam uzeo
od Leoparda kad sam ga ubio.
Verni ovek je pretnju uvao kao poslednje sredstvo i u poetku je nije upotrebljavao, sve dok Vang Trgovac nije
poeo zatezati iz drugog razloga. A ovaj se sastojao u primedbi da e biti sramota za porodicu to se Tigar
venava sa enom koja nema rodbine ni kue, a moda je i neka drolja, jer su ene bez kue i kuita obino
takve. Ali verni ovek mu nije rekao da je nevesta iz razbojnikog gne-zda. Ne. Iako je udeo to da kae, iako je

udeo da Tigra od te ene po svaku cenu zadri, ipak je dobro poznavao svoga gospodara i znao je da nema
pomoi kad se on odlui da neto ima, pa je zato pribegao pretnji.
Posle toga Vang Trgovac je morao da se razleti po gradu i da nabavi koliko god je mogao srebra. Bio je u velikoj
neprilici to je bio primoran da iznenadno povlai novac i izgubi interes. Otiao je sav* mraan svom starijem
bratu i rekao:
Na mlai brat trai pare koje mu pripadaju za venanje. Hoe da se vena s nekom droljom, ili takvom
nekom devojcurom o kojoj nikad nita nismo uli. Dakle, on, ipak, vie lii na tebe negoli na mene.
Vang Veleposednik se poea po glavi na ove reci i spremi za otar odgovor, ali se odlui da mirno odgovori:
208
udna stvar, jer sam mislio da e se nama obratiti kad se odlui za enidbu, poto se uvrsti na vlasti, i
zamoliti nas da mu propisno isprosimo devojku, jer nam je otac mrtav, a njegova bi to dunost bila. Imao sam
ve devojku-dve u vidu.
U sebi je mislio da bi mu on mogao izabrati mladu bolju nego iko, poto je tako dobro poznavao ene, a naroito
najbolje udavae iz grada, makar samo i po rekla-kazala.
Ali Vanga Trgovca je razbesnela ta urba, pa je podrugljivo rekao:
Gle! Ima devojku-dve u pameti! To se mene ne tie. Pitanje je sad koliko ti moe dati od one hiljade koja
mu je potrebna, jer nemam toliku ogromnu koliinu srebra da za tren oka izvadim iz kase!
Vang Stariji je zinuo u brata i ostao tako ble-nui s rukama na debelim kolenima, pa je hrapavo rekao:
Ti zna ta ja sve imam. Gotovog srebra nikad nemam. Prodaj opet komad moje zemlje.
Vang Trgovac proguna neto, jer nije bio pogodan as prodavati zemlju pre nove godine. Raunao je i na etve
penice sa tih njiva. Ali poto je otiao natrag u radnju, proraunao malo na tablici s kuglicama i izraunavao
gubitak i zaradu, naao je da e mu se bolje isplatiti da proda zemlju nego da povlai novac sa onih mesta gde ga
je uloio pod veliki interes. Zato je prodao jedan plodan komadi zemlje. Kad je objavio svoju nameru, mnogi su
doli da je kupe. Prodao je zemlju za hiljadu srebrnjaka i neto malo vie, ali vernom oveku je dao svega devet
stotina, a ostatak zadrao, da ne bi Vang Tigar traio vie.
Verni ovek je bio jednostavan stvor. Zapamtio je da mu je gospodar rekao da ne zakanjava zbog stotine
srebrnjaka, pa je krenuo s onim to je imao. A Vang Trgovac se pourio da uloi pod interes i onih stotinu
srebrnjaka. I tako se malo uteio to je u svakom sluaju makar i toliko spasao.
Ali se dogodilo neto nepredvieno u prodaji koju je izveo.
14 Sinovi
209U zemlji koju je prodao bile su i njive, a dve nedaleko od kue od naboja. Dogodilo se da se Kru-kov
Cvetak zatekla na gumnu ispred kue. Kad je videla grupu okupljenih ljudi na njivi, zaklonila je oi od sunca i
pogledala kroz sunevu svetlost. Jasno joj je bilo ta se deava. Pourila se do Vanga Trgovca, znakom ga
izmamila malo od drugih, pogledala ga prekorno i rekla:
Zar ponovo prodajete zemlju?
Ali Vang Trgovac nije hteo da i sa njom ima tekoa, pored tolikih drugih nevolja, pa je otvoreno
rekao:
Moj mlai brat hoe da se oeni. Nema drugog pokria za svotu koja mu po zakonu pripada nego da se proda
jedan komad zemlje.
Tad je Krukov Cvetak udno zadrhtala, i reci vie nije izustila. Ne! Otila je polako natrag prema kui. Od toga
dana se njen ivot jo vie suzio. Ono vreme to nije provodila oko dece, kako ih je ona uvek nazivala, marljivo
je sluala kaluerice koje su je poseivale. Molila ih je da dolaze svaki dan. ak i ujutru, kad je zla srea ako se
vidi kaluerica, jer mnogi pljuju na nju ako proe preko puta. Krukov Cvetak ih je uvek rado primala.
S voljom se zarekla da vie nee dok je iva okusiti mesa. To za nju nije bilo teko, jer se ona uvek ustezala da
ivi punim ivotom. Bila je ona takvo stvorenje da je ak i u sparnim letnjim noima zatvarala kapke na
prozorima, kako leptirie ne bi uletele unutra i sagorevale na plamenu svece. Tako je ona uvala ivote. Najvea
joj je molitva bila da luda umre pre nje, kako nikad ne bi morala upotre-biti kesicu belog otrova koji joj je Vang
Lung ostavio za sluaj da joj zatreba.
Uila je od tih kaluerica, a duboko u no itala je molitve. Oko zglavka na ruci je uvek obmo-tavala male
brojanice od bobica miriljavog drveta. To joj je bio ceo ivot.
Poto je verni ovek otiao, Vang Trgovac i Vang Veleposednik su se savetovali da li da idu ili da ne idu na
venanje svoga brta. I jedan i drugi su
210
hteli da uzmu uea u slavi koju je postigao, ali se verni ovek mnogo urio, da ne bi via dravna vlast povela
borbu protiv brata, pa su se zato braa plaila jer nisu znala koliko je Vang Tigar jak. Bojali su se, ako izgubi, da
e on biti teko kanjen, a oni se zaplesti u nevolju, poto su mu braa. Vang Veleposednik je udeo da ide
naroito i zbog toga da vidi kakvu enu ima mlai brat, jer mu je poverljivi ovek rekao taman toliko da mu
pojaa radoznalost. Ali kad mu je ena ula o tome, rekla je ozbiljno:

 Vrlo je udna i neobina stvar napraviti takav pokor o kome smo uli. Ako njega oni vie kazne u ime drave,
tad emo i mi svi biti kanjeni, jer smo esto sluali da se porodica onoga koji izvri zloin pobune protiv drave
mora unititi ak do same devete grane srodstva.
Tano je bilo da su takve kazne postojale u prolosti kada su se kraljevi i carevi naprezali da oiste zemlju od
zloina. Vang Veleposednik je takve stvari gledao u pozorinim komadima i sluao o njima u pripovedakim
atrama, gde je voleo da traci vreme. Pa i sad je jo, iako je bio suvie veliki gospodin za takve prostake zabave
i nije se usuivao da se pomea s prostim svetom na takvim mestima, ipak uivao da paljivo slua kad neki
pripoveda svrati u ajdinicu da ispria koju priu. Setivi se svega toga, pouteo je od straha i otiao svome
bratu trgovcu. Rekao mu je:
Dobro bi bilo da imamo kakvu potvrdu iz koje e se videti da nam je brat bio neposluan sin, tako da smo ga
izbacili iz porodice. Pa ako propadne u bici ili bude kanjen, mi neemo biti s njime uvueni, ni mi, ni nai
sinovi.
U tom trenutku je u sebi mislio da je srean to mu najstariji sin nije hteo da ode u vojnike. Uivao je to je
mogao saaljevati svog brata.
Razumem te dobro, jer ti je sin u velikoj opasnosti!
Iako se Vang Trgovac veselo nasmejao, ipak mu se, poto se razmislio, uinilo da bi doista bilo dobro da ovo
uini, za svaku sluajnost. Napisao je
14*
211uverenje kako je i na koji nain Vang Trei, nazvan Tigar, bio neposluan sin, i da vie ne pripada porodici.
Pustio je da stariji brat prvi potpie, a za njim on. Uverenje je odneo u upravnikov dvorac i platio izvesnu svotu
novca da tajno bude zapeaeno. Zatim ga je sklonio na bezbedno mesto, gde ga ne bi mogao nai niko kome
nije potrebno.
Tako su se braa oseala u bezbednosti. Pogledala su se jednog jutra kad su se srela u ajdinici, i Vang
Veleposednik ree:
Zato ne bismo otili na svadbu da se veselo provedemo, kad smo ve ovako bezbedni?
Ali pre nego to su odluili, jer nisu bili ljudi koji bi se, u ovim godinama, lako reavali da krenu na jedan takav
put, poelo se po elom kraju od usta do usta priati da je upravnik oblasti, sav gne-van, uo da je nekakav mali
skorojevi, neki pobunjenik, pola razbojnik, pola odbegli vojnik, dograbio dravnu vlast od nekog starog
generala s Juga u jednom od srezova. Prialo se dalje da je protiv njega krenula vojska da ga zarobi. Upravnik
oblasti je odgovoran onima iznad sebe, pa ako ne dovede sve u red, njemu e se zameriti.
I dok se taj glas irio po krmama kraj drumova i ajdinicarna, neko je, bez sumnje, s najveim zadovoljstvom
otrao do brae da im ga saopti. Tad su Vang Veleposednik i Vang Trgovac brzo odustali od svoje nainore i
svaki od njih je neko vreme uvao kuu, zadovoljan to se nije suvie rano poeo hvaliti kako ima brata na
visokom poloaju. Uteha im je bila u pomisli da imaju uverenje potpisano i zapeaeno u sudu. Kad bi neko pred
njima zapoinjao da pria o treem bratu, Vang Veleposednik bi glasno rekao:
Uvek je bio divalj i beao od kue!
A Vang Trgovac bi nabrao mrave usne i dodao:
Neka ini to god hoe, jer se to nas ne tie. A on nam je jedva i brat.
Vang Tigar se nalazio u svadbenim sveanostima kad je i do njega dopro taj glas, usred trodnevne gozbe po svim
dvoritima. Naredio je da se kolju
212
krave, svinje i ivina, naredio je da se sve plati to je zaklano. Iako je bio toliko moan u elom ovom kraju da je
mogao sve to hoe uzeti bez pare i niko se ne bi usudio da mu se odupre, ipak je bio poten ovek i sve plaao.
Ta pravda mu je veoma mnogo privukla obian narod. Hvalili su ga jedan drugom, ovek oveku:
Moe biti i daleko gorih nego to je ovaj ratnik koji nama vlada. Dovoljno je bio jak da odstrani razbojnika, a
sam nas ne pljaka, osim poreza. Ne vidim ta bismo pod nebom mogli vie traiti.
Ali jo uvek svet nije za njim pristajao sasvim otvoreno, jer se onaj glas svuda rairio. ekalo se da se vidi da li
e pobediti, jer ako izgubi, bili bi svi proganjani to su pokazivali odanost prema njemu. Ali, ako on ostane
pobedilac, ohrabrie se i poi za njim.
Oni su dozvoljavali da Vang Tigar uzme to mu je potrebno za gozbu, iako je prilino oporezivao narod da bi
ishranio toliko mnogo vojnika.
Bilo je toga dana u dvoritima i dosta ena. Te ene su bile od onih koje su ranije ivele u dvoritima, kao ena
tamniareva i slina bezopasna stvorenja, kojima je svejedno ko im je gospodar. Sutradan po prevratu one su se
dovukle, spremne da se zakunu na vernost svakome ko ih nahrani. Vang Tigar je eleo da te ene budu propisno
oko njegove mlade, jer je bio vrlo paljiv prema njoj i nije 5-jj se pribliavao sve do venanja, iako nije mogao
da spava nou, mislei na nju, u udu se pitajui ko je ona, raskidan strau za njom. Ali jae od toga bilo je
oseanje da hoe da je naini majkom svoga sina. Zato mu je izgledalo da mu je dunost prema sinu da bude
paljiv u svemu to ini.

Ona je doista bila razliita od Krukovog Cvet-ka. Od te prve slike ene, urezane u njegovom se-anju, uvek je
zamiljao, kad bi se tome predavao, enu blagu, bledu. Ali to sad nije bio sluaj. Samome sebi je divlje rekao da
ga se ne tie ko je ona i ta je, ve da je ima i da ju je vezao za sebe zasvagda, preko njihovog sina.
213Tih dana mu niko ni zbog ega nije izlazio na oi, jer su poverljivi ljudi uviali da je sasvim predan svojoj
strasti. Ali su se zato tajno savetovali, jer su uli ta se pria. Sve su snage uloili da se ubrza venanje, kako bi
se to pre zavrilo i gospodar im postao zadovoljan i spreman da ih povede kad se potreba ukae.
Bre nego to se Vang Tigar uopte mogao nadati, gozba je bila spremna, ena tamniareva je stajala kraj
neveste, a dvorita su bila irom otvorena svima koji su hteli da dou, vide i pogoste se. Ali je malo ljudi iz grada
dolo, a jo manje ena, jer su se bojali. Samo su uli beskunici, lutalice, koji nemaju ta da izgube ako dou na
jednu ovakvu svadbu. Jeli su pohlepno i siti zurili u udnu mladu. Ali kad su otili da dovedu starog upravnika i
posade ga, jednog ovakvog dana, na poasno mesto, kao to je Vang Tigar naredio da se uradi, on je izjavio da
ali to ne moe doi, jer ima proliv i ne moe da se die iz postelje.
A Vang Tigar se celog dana venanja kretao kao u snu, gotovo i ne znajui ta ini, osim to su mu tog dana sati
mileli, tako da nije znao ta e sa sobom da radi. inilo mu se da mu svaki uzdah traje itav sat, da se sunce
nikad u podne nee uspeti, a kad je izbilo gore, izgledalo mu je da e tu veito ostati. Nije, kao ostali svet, mogao
da bude veseo na svom venanju, jer veseo nikad nije bio. Sedeo je tih kao i uvek. Niko se nije alio na njegov
raun. Mnogo je edneo tog dana i pio je mnogo vina, ali nita nije mogao da jede, jer je bio sit, kao posle silnog
obeda.
U dvoritima su bili razdragani ljudi i ene, gomile sirotinje i odrpanaca, pasa sa ulice, koji su u buljucima
dolazili da deru i prikupljaju kosti koje su ostale, a u svojoj sobi je Vang Tigar sedeo miran, polunasmeen, kao
u snu. Tako se dan otezao sve do veeri.
Kad su ene pripremile mladu za postelju, otiao je u njenu sobu. Ona je ve bila tamo. Bila je to prva ena koju
je poznavao. udno, neuveno je
214
bilo da mukarac pree tridesetu, i to vojnik, be-gunac iz oeve kue od svoje osamnaeste godine, a da nikad
dotle ne bude blizu ene, jer mu je srce bilo zapeaeno.
Ali vodoskok je sad slobodno prskao. Nita ga vie nikad nee moi zaustaviti. Kad je ugledao tu enu kako sedi
na postelji, duboko je uzdahnuo. Ona je to ula, podigla je oi i pogledala ga pravo u lice.
Tako joj je priao i zatekao je mirnu, ali uzbuenu, slobodnu na branoj postelji. Od tog asa ju je ogromno
zavoleo, a poto nije imao druge ene, inila mu se savrenom.
U jednom trenutku, usred noi, okrenuo se prema njoj i hrapavo proaputao:
Ne znam ak ni ko si. Ona je mirno odgovorila:
Zar ita drugo moe biti vano sem da sam tu? Ali jednom u ti rei.
On je pristao, zadovoljan, jer oboje nisu bili obini smrtni, oboje nisu imali ivot kao ostali svet.
Ali, poverenici nisu Vangu Tigru dozvolili da ima vie od jedne noi. Idueg jutra, u zoru, ekali su ga. Videli su
ga kako, miran i osveen, izlazi kroz vrata svoje brane sobe. Tad se verni ovek raseene usne poklonio i rekao:
Gospodaru, plemeniti, nismo hteli jue da ti kaemo, jer je bio dan radosti, ali smo uli glasove sa Severa da
je upravnik oblasti doznao da ste osvojili dravnu vlast. On ide na nas.
A Jastreb je rekao kad je doao red na njega:
uo sam od prosjaka koji je otud doao da je deset hiljada ljudi u pokretu protiv nas.
A Kla Svinja je, kad mu je reeno da govori, dodao ovo obavetenje, mucajui debelim usnama:
Ja, ja ... i ja sam uo to isto kad sam otiao na trg da vidim kako se kolju svinje u ovom gradu. Jedan mesar
mi je rekao.
Ali Vang Tigar je bio sav omekao, dobre volje, prvi put nije mogao misliti na rat, pa se po svom obiaju malo
nasmeio i rekao:
Imam poverenja u svoje ljude. Neka dou!
215Seo je da popije malo aja pre nego to neto pojede. Nalazio se za stolom kraj prozora. Dan je ve bio
granuo. Odjednom mu je sinula misao da na kraju dana pada mrak, da su mu sve noi ivota sem ove bile bez
ikakvog znaaja. A izgledalo je da je to doznao prvi put.
Ali je neko uo ta su poverenici rekli. Ona je stajala iza zavese i gledala kroz razrez. Primetila je da su svi
zbunjeni to vide gospodara utonulog u sanjarenja. Kad se Vang Tigar podigao i iz sobe iziao, u drugu, u kojoj
se jelo, ona je jasno rekla oveku raseene usne:
Reci mi sve to si uo.
Ovaj je mrzeo da govori sa enom o stvarima koje se nje ne tiu, pa je neto promrmljao kao da nema nita da
kae. Ali mu je ona zapovedniki rekla:
Smatra li ti mene za budalu, mene koja sam gledala krv, borbe, bitke, povlaenja, za ovih pet godina otkako
sam odrasla! Reci mi!
Zauen i postien pred njenim smelim, na njega uperenim pogledom, koji nije obarala kao ostale ene, a
naroito one koje su se tek udale, pa bi trebalo da budu pune stida, ispriao joj je, kao da je i sama mukarac,
kako se svi plae i kako im preti opasnost, jer protiv njih nastupa vie vojnika nego to oni imaju, a mnogi od

njihovih ljudi jo nisu iskuani u svojoj vernosti ako doe do bitke. Ona ga je odmah poslala da zamoli Vanga
Tigra da doe do nje.
Tigar je doao, kao ni na jedan drugi poziv, smeei se blae nego ikad u ivotu. Ona je sela na postelju, a on
kraj nje, uzeo je kraj njena rukava i igrao se. Bio je u njenom prisustvu vie postien negoli ona u njegovom.
Oborio je pogled i sme-kao se.
Ali je ona poela da govori brzo, jasnim, neto piskavim glasom:
Nisam ena koja e ti stajati na putu ako treba da se bije bitka. Priaju mi da itava vojska ide protiv tebe.
Ko ti je to rekao? pitao je. Neu da imam nikakvih briga za ova tri dana. Tri dana sam sebi poklonio.
Ali ako ti se neprijatelj priblii za tri dana?
Vojska ne moe da pree dve stotine milja za tri dana.
A otkud zna kad su krenuli?
Vest o dogaaju nije mogla da stigne u oblasno mesto za tako kratko vreme.
Moe! odgovorila je ona brzo.
udna se stvar deavala. Ovo dvoje, ovek i ena, nagnani su bili da govore o neemu to je daleko od ljubavi,
ali je ipak Vang Tigar bio vezan uz nju kao u noi. Zadivljavalo ga je to ena moe tako da govori, jer ni s
jednom ranije nije razgovarao. Uvek je mislio da su to lepa deca u velikim telima. Jedan od razloga zbog koji se
bojao ena bio je i taj to nije umeo da proceni ta one znaju, niti ta da im kae. Takav je ovek on bio da ak
nije mogao ni na jednu bludnicu da jurne kao to vojnici rade. Polovina njegove bojaljivosti prema enama
dolazila je otuda to se plaio razgovora s njima. Ali sad je sedeo i razgovarao sa ovom enom kao da je ovek.
Sluao je kako mu govori:
Ima manje ljudi nego oblasna vojska, a kad ratnik uvidi da ima manje vojnika negoli protivnik, onda
pribegava lukavstvu.
On se tu malo osmehnu i ree svojim osornim glasom:
Znam to, jer te inae sad ne bih imao.
Ona je brzo oborila oi, kao da je htela da sakrije neto to bi se iz njih moglo proitati, ugrizla se za donju usnu
i odgovorila:
Najobinije je lukavstvo ubiti oveka, ali ga treba prvo uhvatiti. Ta obina mudrolija ovog puta nee vredeti.
Tad je Vang Tigar odgovorio ponosito:
Dii u svoje ljude na tri puta vei broj dravnih vojnika. Uio sam ih, poduavao ele zime i ovrsnuo ih
pesnienjem, tranjem, maevanjem i ostalim ratnim vetinama, tako da se nijedan od
216njih ne boji da umre. Osim toga, zna se kakvi su dravni vojnici. Oni e se uvek prikloniti jaoj strani, a, bez
sumnje, oblasna vojska nije bolje plaena nego i sve druge sline jedinice.
Ona je na to odgovorila neto malo nestrpljivo, a pri tom mu je izvukla svoj rukav iz prstiju:
Vidim da jo nema plan. Sluaj me. Smislila sam neto dok smo razgovarali. Pod rukom ti je stari upravnik,
koga uva u dvoru. Upotrebi ga kao taoca.
Zatim je govorila tako ozbiljno i mudro da ju je Vang Tigar doista sluao. udio se samome sebi ta radi, jer nije
bio ovek koji se esto s drugima savetuje, poto je oduvek smatrao da je on sam dovoljan za sve. Ali ovoga puta
je sluao dok mu je ona govorila:
Izvedi vojnike, a isto tako i upravnika, i reci mu ta ima da kae, saopti mu da mora izgovoriti to mu ti
naredi. Neka ode u susret oblasnom generalu, sa po jednim tvojim poverenikom sa svake strane, koji e dobro
sluati ta e rei. Ako ne kae ono to si mu naredio, neka su im sablje spremne da mu se odmah zari ju u creva.
To e istovremeno biti i znak za bitku. U njega je srce manje no u ko-koke. Rei e to mu bude naredio, a ti
mu kai da ima izjaviti da nita nije uraeno bez njegova pristanka, da se vest o pobuni proirila samo zato to se
stari general usprotivio, a da tebe nije bilo, koji si ga otpremio, dravni peati bi bili ukradeni, a upravnikov ivot
uniten.
Vangu Tigru se ovo uinilo sjajno lukavstvo. Sluao je, oiju prikovanih za enu koja je govorila. Ceo plan je
jasno video pred sobom; podigao se i nasmeio tiho pri pomisli kako je mudra. Iziao je napolje da uradi ta mu
je rekla, a ona je koraala odmah iza njega. Naredio je jednom povereniku da ode po starog upravnika i da ga
dovede u dvoranu za prijem. Tad eni pade jedna misao na pamet: da zajedno odu i zasednu u dvoranu, pa da
stari upravnik pred njih izae. Vang Tigar je pristao na ovo, jer su starca morali sasvim preplaiti. Zato su za218
uzeli mesta na uzdignutom postolju. Vang Tigar je seo u stolicu od rezana drveta, a ena u drugu, kraj njega.
Ubrzo je doao i stari upravnik, klecajui izmeu dva vojnika. Sav je drhtao, a haljina mu je bila natuena na
brzu ruku. Pogledao je po dvorani upola ve besvesno, ali nije video poznata lica. ak su i one njegove sluge
koje su se vratile okretale sad glavu od njega ili traile neke izgovore da se uklone. Pored zidova dvorane bila su
samo vojnika lica, svaki je ovek imao puku i svaki je bio odan Vangu Tigru. Tad je starac pogledao gore,
starake usne su mu pobledele i zadrhtale, usta ostala otvorena. mirnuo je malo. Tamo je sedeo Vang Tigar,
namrtenih vea, stranih, ubilakih, a kraj njega neka neobina ena, koju nikad nije video niti za nju uo, tako

da se u udu pitao odakle je takva ena uopte mogla doi. Stajao je, tresao se, skruen i spreman da umre, jer je
mislio da mu je doao kraj ivota, njemu koji je voleo mir i bio za ivota poznavalac Konfuija.
Tad Vang Tigar dreknu grubo i otro, bez ikakve uglaenosti:
Ti si sad u mojim rukama. Mora mi se pokoravati ako hoe da i dalje ovde ivi! Mi sutra kreemo protiv
oblasne vojske. Ti e s nama, a kad sretnemo vojsku, prvi e poi napred s moja dva verna oveka i sastati se s
generalom, koji je poao protiv nas. Rei e mu da si me sam izabrao za svoga ratnika, da sam te spasao od
pobune u dvorcu i da u njemu boravim po tvom nahoenju. Moji po-verenici e stajati uz tebe da uju sve to
bude govorio. Ako ti i jedna re bude pogrena, znaj da ti je to kraj i poslednja re u ivotu. Ali, ako lepo
govori, kao to sam ti rekao, moe se vratiti ovamo i ponovo zauzeti svoje staro mesto na ovom uzvi-enju. A
ja u ti spasti obraz i nee se morati znati u ijim je rukama vlast u ovom dvorcu, jer ja nemam nameru da
postanem mali upravnik, niti u traiti nekog drugog na tvoje mesto dokle god bude radio to ti ja nalaem..
ta je drugo mogao da radi taj starac, ve da obea? Rekao je stenjui:
Vrak tvog koplja je na meni. Neka bude kako kae. Star sam, nemam sina, ta mi vredi ivot za mene
samog?
Okrenuo se i odvukao, stenjui, prema dvoritu u Jtome mu je ivela stara ena, koja nikad napolje nije izlazila.
Istina je bila da nije imao sinova, jer su oba deteta koja mu je rodila umrla pre no to su i progovorila.
Da li bi se ovo ostvarilo ba onako kako je Vang Tigar zamislio ili ne bi, niko ne zna, ali mu je opet srea
pomogla. Bilo je prolee, vrbe su se ponovo okitile zelenim resama, a breskve se rasprsle u cvet. Seljaci su
skidali zimske kapute, i golih lea ponovo radili na njivama, radujui se blagim vetrovima i toplom prijatnom
suncu na svom iznurenom telu, ali su se za to vreme i ratnici budili. Prolena uznemirenost ispunjavala je elu
prirodu. Ratnici su se budili obesni, puni elja da ratuju jedni protiv drugih, stare su se nevolje oivljavale i nove
stvarale, mrnje zaotravale. Svaki je ratnik postajao sve sla-voljubiviji u elji da osvoji neko novo mesto dok jo
prvo prolee traje.
Glavno sedite vlade celog naroda u to vreme bilo je u rukama jednog slabog, nespremnog oveka. A bilo je
mnogo ratnika koji su bacali poudne poglede na taj poloaj i smiljali kako e ga bez muke osvojiti. Mnogi su
se pouzdavali u svoju snagu, a drugi su se udruivali i savetovali kako da otmu dravnu vlast i zbace tog
nepouzdanog i neobrazovanog oveka, koga su drugi tu postavili, pa da na njegovo mesto dovedu svog oveka,
koji bi sluio njihovim interesima.
Meu tim ratnicima Vang Tigar je jo bio jedan od najmanjih. Teko da su ga oni veliki uopte i poznavali.
Jedino bi se, moda, kad ljudi od maa na pijankama i gozbama priaju meu sobom, naao poneko meu njima
da rekne:
Jeste li sluali o onom kapetanu koji se otce-pio od svog starog generala i uglavio se u toj i toj
220
oblasti? Dobar je junak, kau, a zove se Tigar, zbog silne ljutnje, besa i dve crne obrve.
Tako je i glavni ratnik u toj oblasti uo za Van-ga Tigra, sluao je kako je smlatio Leoparda i odobrio mu je to
delo. Taj ratnik je bio jedan od najveih ratnika u elom narodu, jedan od onih koji imaju nameru da zbace
slabog vladara, ako uzmognu. Namera mu je bila, ako ba u tome ne bi uspeo, da onda bar tamo postavi svog
oveka, kako bi prihodi od naroda dolazili u njegove ruke.
U toku prolea, dok je na svim stranama rasla uznemirenost, cvetali su udni cvetovi slavoljublja. Proglasi su se
lepili po gradskim vratima, po zidovima i svim onim mestima kud narod prolazi, a te proglase je slao glavni
ratnik te oblasti. Govorio je u njima da ne moe, poto je vladar tako rav, a narod toliko ugnjeten, da trpi takve
zloine pod nebom. Pa zato, iako je slab i bez mnogo vlasti, ipak mora da istupi kako bi spasao narod. Zato priprema rat.
A sam narod je slabo znao da ita i pie, niti je poznavao tog svog spasioca, ve je glasno stenjao pod novim
nametima na zemlje, na etve, na kola, a u gradovima na radnje i robu. A kad bi narod poeo glasnije stenjati ili
se buniti, ule bi to uhode glavnog ratnika i dreknule:
Kako ste nezahvalan narod! Zar ima toga ko ne bi hteo platiti za svoje spasenje? I ko bi drugi onda morao
plaati vojnike koji se bore za vas i obezbeuju vas?
Tako je narod plaao to je morao, dodue nerado, iz bojazni da e, ako ne plati, navui gnev gospodara koga ve
ima, a mogao bi naii i neki nov ratnik, pokoriti ga i narodu ponovo odrati kou, onako obesan posle pobede.
Poto se ve odluio na taj rat, gospodar ove oblasti je bio voljan da privue k sebi sve male kapetane i generale.
Zato je, kad je uo za pobunu Vanga Tigra, rekao svom graanskom upravniku oblasti:
Nemoj ba mnogo pritezati tog malog novog generala, koji se zove Vang Tigar, jer sam uo da je ljutit i
estok ovek, a takav je potreban mojoj zastavi. Ceo e se narod razdeliti, moda jo ovog prolea, a ako ne ove
godine, onda idue ili naredne. Ratnici Severa objavie rat ratnicima s Juga. Pa neka se zato blago postupa prema
tom oveku.
Iako se govorilo da ratnici moraju biti potinje-ni graanskim upravnicima naroda, poznata je i dokazana stvar
da vlast uvek pripada naoruanom oveku, stvoru s orujem. A kako se moe ovek bez oruja, pa makar imao i
prava, suprotstaviti jednom ratniku u istoj oblasti koji ima vojsku u svojoj vlasti?

Tako je srea pomogla Vangu Tigru toga prolea. Kad su dravne vojske krenule protiv njega, on je izveo svoje
ljude, a napred poslao starog upravnika u nosiljci. Posakrivao je mnoge dobre i snane ljude svud unaokolo, u
sluaju izdaje. Kad su stigli na mesto sastanka, stari upravnik je iziao iz nosiljke, i posrui po praini seoskog
puta, poao je napred, u svojoj upravnikoj odei, naslanjajui se na dva verna oveka. General koga je drava
poslala iziao mu je u susret. Poto su obavljeni pozdravi, starac je mucajui rekao:
Pogreili ste, moj gospodaru. Taj Vang Tigar nije razbojnik, ve moj kapetan, moj novi general, koji mi uva
dvor. On me je spasao od pobune roene pratnje.
Iako general nije u ovo verovao, jer je uo istinu od svojih uhoda, ikao niko u to nije verovao, ipak je imao
nareenje da ne uvredi Vanga Tigra, kako se oko tako male zaevice ne bi izgubio valjan ovek kad je svaka
puka potrebna za veliki rat. Kad je general uo ta mu je stari upravnik rekao, samo ga je malo prekoreo
govorei:
Trebalo je da nas o ovom ranije obavestite, jer smo se izloili troku dovodei ljude da kaznimo onog koga
smo smatrali za pobunjenika. Zato e na vas biti udarena kazna od deset hiljada srebrnjaka za trokove zbog vae
nemarnosti.
222
Kad je Vang Tigar uo da je to sve, vrlo se obradovao i vratio je ljude, likujui. A sa svoje strane je nametnuo
nov porez, pored redovnog, na potronju soli u tom kraju. Za manje od dva puta do trideset dana imao je deset
hiljada srebrnjaka, i jo neto vie, jer je taj grad imao mnogo soli, da su je ak slali i u druga mesta, a neki kau
i u druge zemlje.
Kad se sve to svrilo, Vang Tigar se oseao jai nego ikada, nije bio izgubio ni jednog svog oveka. inilo mu se
da zasluga za to pripada njegovoj eni. Zbog te svoje mudrosti je i bila nagraena.
Ipak, nikako jo nije znao ko je ona i odakle je. U strasti je jo uvek najvei deo vremena provodio s njom, ali se
ponekad sa uenjem pitao kakav li joj je raniji ivot bio. Kad bi je zapitao, ona bi uvek odlagala odgovor za
kasnije, govorei:
Duga je to pria. Ispriau ti je jednog dana, kad zima doe i ne bude ratova.
Odbijala ga je neumorno, oiju svetlih i otrih.
Tad je Vang Tigar uvideo da je ena u pravu. Po narodu se na sve strane irila vest da e ovog prolea meu
ratnicima doi do takvog rata kakav se nije video ve deset godina. Narod se poplaio, ne znajui s koje e ga
strane nevolja udariti, jer je sluao da rat dolazi as odovuda, a as odonud. Ali, zemlja se morala obraivati i
ljudi su je obraivali. U gradovima su trgovci vodili svoje radnje, morali su da ive i decu da hrane. Tako je svet
nastavljao svoj ivot. I stenjui pred uasom koji je dolazio, rintao je, oekujui ta e s njim biti.
U ovoj oblasti sve su oi bile uperene na Vanga Tigra, jer mu je vlast bila javna i uvrena. Znalo se da porez
prolazi kroz njegove ruke. Iako se stari upravnik i dalje nalazio tu da predstavlja dravnu vlast, bio je samo stara
slika, a sve je odluivao Vang Tigar. On je ak sedeo s desne upravnikove strane u sudnici, pa je starac na njega
gledao kad je trebalo presuditi. A novac kojim su ranije plaani savetnici odlazio je u ruke Vanga Tigra i
njegovih poverenika. Ali Vang Tigar je ostao onaj stari. Ako
223je i uzimao od bogataa, kad bi siromaan ovek doao, dozvoljavao mu je da slobodno govori. Bilo je
mnogo siromaha koji su ga hvalili. Ali tog prolea se sav narod okrenuo prema Vangu Tigru da vidi ta e
odluiti, jer se znalo da e narod, ako on uzme uea u velikom ratu, morati plaati vojnike koji su mu potrebni
i kupovati mu puke.
A Vang Tigar je ozbiljno razmiljao o toj stvari i sam, a i sa enom i vernim ljudima, ali je jo uvek bio
neodluan ta e najbolje za njega biti. Glavni ratnik u oblasti poslao je nareenje svakom posebnom malom
generalu, kapetanu ili omanjem ratniku, u kome kae:
Krenite sa svojim ljudima pod mojom zastavom, jer je kucnuo as kad emo svi moi korak--dva napredovati
u ratnoj plimi.
Ali Vang Tigar nije znao da li da se odazove njegovom pozivu ili ne, jer jo nije uoavao koja e strana pobediti.
Ako bi se stavio uz stranu koja e biti pobeena, sam bi sebe snizio i moda sasvim upropastio, poto je tek
novopeeni gospodar. Zato je poeo mnogo i mnogo da se premilja. Poslao je uhode da gledaju i sluaju i utvrde
koja je strana jaa i koja e pobediti. Rekao je da e za vreme dok uhode budu na poslu oklevati i nee se
izjanjavati ni za jednu stranu. ekae dok rat ne dospe skoro sasvim do kraja i pobeda postane izvesna, pa e se
tad pouriti da prie jednoj strani. Tako e, na poslednjem visokom talasu, zajedno s drugima stii do vrhunca, a
nee izgubiti nijednog oveka ili puku. Zato je poslao uhode i ekao.
Nou je govorio o tome sa enom, jer su mu sada ljubav i slavoljublje bili sjedinjeni na najudnovatiji nain.
Kad bi ugasio poudu i zadovoljan legao, razgovarao bi s njom kako nije ni s jednom drugom osobom u svom
ivotu. Njoj je poveravao svaki svoj plan, zavravao je svaki san govorei:
To u uiniti, a kad mi donese na svet sina, bie mi zaloga svega toga.
Ali mu ona nikada nije odgovarala na ovu njegovu nadu. A kad bi poeo navaljivati, postajala bi
224
uznemirena i gledala bi da govori o svakodnevnim stvarima, i to tako iz dana u dan:
Jesi li pripremio planove za poslednju bitku? Cesto mu je govorila:

 Lukavstvo je najbolji nain ratovanja, a najbolja je bitka ona na kraiu, kad je pobeda izvesna i brza.
Vang Tigar ni u jednom trenutku nije prime-ivao kod nje bilo kakvu hladnou, jer je toliko sam bio zagrejan.
elo to prolee je ekao, iako mu je obino bilo dosadno da eka. Nikako to ne bi mogao izdrati da nije imao tu
enu, neto novo kraj sebe, tu odmah pri ruci. Dolo je i leto, penica je bila ponjevena, a kroz sve doline su
mlatila odjekivala pod mirnom, jakom sunevom svetlou.
Dok je Vang Tigar ekao, ratovi su izbijali na sve strane, ovaj ili onaj general na Jugu se udruivao za trenutak,
kao i oni na Severu, a Vang Tigar je i dalje ekao. Ogromno je eleo da generali s Juga ne pobede, jer mu se
gadilo da se uopte vezuje za te male, mrke, krljave ljude. To ga je toliko muilo da je dugo premiljao i sav
potiten se odluio, ako Jug pobedi, da ode u planine i tamo se sakrije neko vreme, kako bi saekao nove ratove.
Ali nije ekao u potpunom neradu. Vebao je ljude s novom snagom i jo jednom je proirio vojsku. Upisao je
mnoge dobre mladie koji su doli k njemu, a nad tim mladiima postavio je starije vojnike. Tako mu je voiska
porasla na deset hiljada ljudi. Da bi mogao izdravati toliku vojsku, poveao je porez na vino, so i na trgovce
koji tuda prolaze.
Jedina mu je nevolja u to vreme bila to nije imao dovoljno puaka. Uvideo je da mora uiniti jednu od dve
stvari. Ili lukavstvom da nabavi puke, ili da savlada nekog malog kapetana u okolini i oduzme mu puke i
municiju. Puke je bilo vrlo teko pronai, jer su to tuinske stvari koje se kupuju i stranim zemljama. O tome
Vang Tigar nije razmiljao kad je izabrao ovaj kraj bez izlaza na more. Nije ovde imao svoje luke, koju bi drao
pod
225nadzorom, a druga pristanita su bila uvana tako da preko njih nije mogao prokrijumariti oruje. Osim
toga, nije znao strani jezik, niti je imao nekog u svojoj okolini ko bi to znao, tako da nije mogao da stupi u dodir
sa stranim trgovcima. Zato je izgledalo da mora, na kraju krajeva, da se negde malo pobije, jer mnogi od
njegovih ljudi nisu imali puke.
Jedne noi je to rekao svojoj eni. Ona odjednom poe za to da se zanima, dade se na razmiljanje, iako je esto
utala i nije obraala panju na svog mua. Mislila je o tome i vrlo brzo rekla:
ini mi se da si mi rekao da ima brata trgovca?
Zaista imam takvog brata odgovorio je Vang Tigar udei se ali on trguje itom, a ne pukama.
Ta zar ti u tome ne vidi nita? uzviknula je nestrpljivim, naprasitim, uobiajenim svojim glasom. Ako
je on trgovac i ima veze s primorjem, moe kupiti i puke i prokrijumariti ih sa svojom robom. Ne znam kako
e on to izvesti, ali bi se moralo nai puta i naina.
Vang Tigar je opet o tome razmiljao neko vre-me i uinilo mu se da je ona doista najpametnija ena. Stvorio je
ve plan od onoga to je predloila. Idueg dana pozvao je svog roavog sinovca, koji je mnogo porastao u toku
prole godine. Tog mladia je stalno drao uza se, i upotrebljavao ga za male stvari naroite vrste, koje je nuno
bilo svriti. Rekao mu je:
Idi svome ocu i pravi se kao da si doao kui u goste i nita vie, ali kad ostane nasamo s njim, kai mu da
mi je potrebno tri hiljade puaka, jer strano hramljem zato to ih nemam. Ljudstvo mi raste na sve strane, ali ne
i puke za nj. Ta mi je vojska bez ikakve koristi ako svaki ovek nema svoju puku. Reci mu da on kao trgovac,
kao ovek koji ima posla s primorjem, moe da nae puta i naina da mi ih nabavi. aljem tebe, jer stvar mora da
se uva u tajnosti, a ti si mi roena krv.
226
Mladi je bio vrlo zadovoljan to odlazi. Tvrdo se zakleo da e tajnu sauvati. Bio je ponosit to mu je poveren
ovaj nalog. Ponovo je Vang Tigar ekao i primao ljude pod svoju zastavu. Samo je ljude birao vrlo paljivo.
Svakoga je iskuavao da li se boji da umre ili ne.
XVIII
Deak se uputio svojoj kui preko sela. Skinuo je vojniko odelo i obukao haljine seljakog sina. U tom obinom
plavom odelu, mrkog i roavog lica, liio je doista samo na deaka sa sela, dostojnog unuka Vang Lunga. Jaio je
na svom starom belom magarcu, a kao samar mu je sluio savijeni iscepani kaput. Ponekad bi ritnuo magare u
trbuh bosim nogama da bre poe. Niko od onih koji su ga videli kako tako jezdi, esto dremajui pod jakim
letnjim suncem, ne bi mogao ni sanjati da on nosi poruku koja e uneti tri hiljade puaka u tu mirnu zemlju. A
kad nije dremao, pevao je pesme o vojnicima i ratu, jer je voleo da peva. Jednom dok je tako pevao, nekakav
seljak digao je oi sa svoga posla i pogledao ga nelagodno, a drugi je viknuo za njim:
Proklet da si to peva vojnike pesme. Hoe li zar da nam opet dovede crna jata ovamo?
Ali je deak bio veseo, bezbrian, pa je pijuckao levo-desno po praini druma, da pokae kako ga ba nita nije
briga i da e pevati dokle mu je volja. Tano je, meutim, bilo da nije znao drugih pesama osim ovih, poto je
mnogo vremena proveo meu neustraivim borcima, pa se ne bi moglo ni oekivati da e vojnici pevati iste
pesme kao seljaci na svojim mirnim poljima.
Treeg dana u podne stigao je kui. Silazei s magarca na mestu gde se sporedna ulica odvaja od glavne,
primetio je najstarijeg brata od strica, koji je tu dokon stajao. Ovaj je zinuo, prekinuo zevanje i pozdravio roaka.
Ovaj, jesi li ve postao general?
15*
227Na to mu je roavi deak odgovorio brzo i duhovito:

 Nisam, ali sam bar poloio prvi ispit.

Ovo je rekao da bi se malo narugao svome roaku, jer je bilo poznato da Vang Veleposednik i njegova gospoa
mnogo priaju kako e od svoga sina napraviti uena oveka, kako e on ve idue godine krenuti na ispite u to i
to mesto nauke i postati znamenit. Ali, godine su prolazile jedna za drugom, a on nije odlazio. Roavi deak je
znao da mu roak ne putuje ni u kakvu kolu, ve je prosto krenuo u ajdinicu, poto je bez sumnje maloas
ustao iz postelje, iznemogao posle probdevene noi. Ali sin Vanga Veleposednika bio je razmaen, pun zlobe, pa
je premerio pogledom roaka i rekao:
Poloeni prvi ispit za generala nije ti doneo svileni kaput na leima.
I otiao je ne saekavi odgovor, klatei se tako u hodu da mu se i svilena haljina, boje tek olistale vrbe, tako isto
kretala po njegovim gospodskim koracima. Roavko se namrtio, isplazio jezik iza lea roaka i uao kroz kuna
vrata.
Kad je uao u dvorite kue, zatekao je sve po starom. Bilo je vreme za ruak, vrata od kue su stajala otvorena,
pa je video kako otac sam sedi za stolom i jede, a deca trkaraju oko stola i vau, po starom obiaju. Majka je
stajala na vratima, sa inijom prislonjenom na usne, gurajui tapiima hranu u usta, a jedui tako, nije prestajala
da toroe s jednom susetkom koja je dola da neto pozajmi; brbljala je kako je maka ukrala slanu ribu prole
noi. Kad je videla sina, viknula je:
Taman si doao na ruak. Bolji trenutak nisi mogao pogoditi! pa je nastavila da pria.
Deak se nasmeja majci, viknu je po imenu, i ue unutra. Otac mu klimnu glavom, prilino iznenaen. Sin i
njemu nazva ime, kao to valja, a zatim ode i nae sebi iniju i napuni je hranom sa stola. Posle je otiao u stranu
i seo na ivicu stola, kao to sinovi treba da ine kad su sa onima koji su vii od njih.
228
Kad su se najeli, otac nali malo aja sebi u asu za pirina, ali vrlo tedljivo, jer je bio uvaran u svemu to je
radio. Pio je aj malim, nepunim gutljajima, a zatim ree sinu:
Donosi li neku poruku? A sin odgovori:
Da, donosim, ali ne mogu ti je ovde rei.
To je rekao zato to su se braa i sestre iskupili oko njega i utei blenuli, jer im je izgledao stran. Paljivo su
sluali sve to je govorio.
I majka se sad vratila da ponovo napuni asu, jer je bila vrlo jesna, tako da bi uvek jo dugo mlela vilicama poto
bi mu zavrio obed i otiao. I ona je zinula u sina i rekla:
Porastao si za dobrih dvadeset pet santime-tara, zaklinjem se! A zato nosi iscepan kaput? Zar ti stric ne
daje bolji? ime te hrane kad si tako izrastao? Dobrim mesom i vinom, zaklinjem se.
Deak se ponovo nasmeja i ree:
Imam dobro odelo, ali ga ovog puta nisam poneo, a meso jedemo svakog dana.
Ove reci zapanjie Vanga Trgovca, i on viknu:
ta, zar moj brat daje meso vojnicima svakog dana?
A deak se pouri da odgovori:
Ne uvek, ali sada daje, zato to ih sprema za rat i eli da budu estoki i puni krvi. Ali ja jedem meso svakog
dana, jer ne ivim sa obinim vojnicima. I ja i poverenici moemo da jedemo sve to stric i njegova ena ostave
u svojim inijama.
Na ovo je majka vrlo radoznalo zapitala:
Priaj mi o toj njegovoj eni! udno je ba to nas nije zvao na venanje.
Zvao nas je odgovorio je Vang Trgovac uurbano, poto je znao da nema kraja tom razgovoru ako bi
zapoeo. Da, zvao nas je, ali sam mu odgovorio da neemo doi. To bi kotalo gomilu srebra, a i ti bi, ako bi
krenula, traila nove haljine, i ovo, i ono, da bi se tamo kako treba pojavila.
Na ovo je ena s mnogo estine i jakim glasom odgovorila: ta, ti, stara tvrdico! Pa ja nigde ne idem ... Ali
Vang Trgovac se iskalja i ree sinu:
Hajde sa mnom, jer ovde nema mira! Podie se, odgurnu decu, ali ne grubo, izae, a
za njim je iao i njegov sin.
Vang Trgovac je iao ispred sina, niz ulicu, prema jednoj maloj ajdinici u koju nije odlazio esto. Izabrao je sto
u jednom mirnom uglu. Ali ajdinica je bila sasvim prazna, jer je bilo vreme kad obino nema mnogo gostiju.
Seljaci su prodali svoje tovare i otili kui, a varoki gosti jo nisu stigli na popodnevni razgovor. Tu, u miru, sin
Vanga Trgovca je ispriao poruku.
Vang Trgovac je vrlo paljivo sluao. Nije nijednu re izustio dok je sin priao. A kad je ovaj zavrio, nije
dozvolio da mu se lice promeni. Vang Veleposednik bi, meutim, bio zapanjen, valjao bi oima i zaklinjao se da
je takvu stvar nemoguno svriti. Ali se Vang Trgovac u meuvremenu i kri-om toliko obogatio da nita za
njega nije bilo nemoguno. A ako bi se kad i kolebao, bilo je to samo zato da bi izraunao da li e mu posao, kad
se svri, biti od koristi ili ne. Imao je svog uloenog novca u najrazliitijim mestima. Ljudi su od njega uzajmljivali, dajui mu to god imaju kao zalogu. Imao je ak novca i u budistikim hramovima, pozajmljenog
svetenicima na osnovu zemlje hrama, jer je tih dana narod bio manje poboan nego ranije, pa su samo ene,
veinom babe, marile za bogove. Tako su mnogi hramovi osiromaili i naputali svoja imanja, koja su bila vrlo

plodna. Vang Trgovac je uloio svoje pare u brodove na rekama i morima, imao je para i u eleznicama, a jednu
veu svotu i u jednoj javnoj kui u gradu, iako u tu svoju jazbinu nikad nije iao. A njegov br.at nije mogao ni
sanjati da odlazi u kuu svoga brata kad je odlazio da se proveseli u veliku, novu kuu, otvorenu otprilike pre
godinu dana. Bio je to posao koji je donosio dobru zaradu. Vang Trgovac je raunao na zajedniku crtu svih
mukaraca.
230
Tako je novac priticao iz stotine tajnih potoia. Kad bi ga naglo povukao, hiljade bi ljudi propatilo. Ipak nije jeo
ni vie ni bolje no ranije. Nije se kockao, to ini svaki ovek kad ima vie no to mu treba za jelo i pie. Niti je
dozvoljavao sinovima da nose svilene kapute. Niko nije ni slutio koliko je bogat, videi ga kako izgleda i kakav
ivot vodi. Zato je mogao razmiljati o tri hiljade stranih puaka i nije bio zapanjen, kakav bi Vang Veleposednik
u takvoj prilici zaelo izgledao. Ko bi sa strane posma-trao ova dva brata, sluajno ih sreo na ulici, zajedno,
rekao bi da je Vang Veleposednik vrlo bogat, jer je novac vrlo lako troio, bio doista veoma debeo, valjao se u
svilenim haljinama i krznima, a sinovi su mu isto tako nosili svilu, osim malog grbavka, koji je iveo s
Krukovim Cvetkom i kraj nje dorastao i do muevnog doba, ali zaboravljen od sviju.
Zato je Vang Trgovac neko vreme mirno razmiljao i najzad rekao:
Da li je moj brat rekao kakvom e mi zalogom obezbediti ogroman novac za kupovinu toliko puaka?
Moram dobiti dobru zalogu, poto je kupovina puaka protiv zakona.
Mladi je rekao:
Kazao mi je: Reci mome bratu da uzme sve moje zemlje kao zalogu, ako mojoj reci ne veruje, dok ja ne
pokupim porez da mu isplatim. U mojim su rukama svi nameti ovog kraja, ali ne mogu odjednom da dam veliku
svotu, da moji ljudi ne bi od toga trpeli."
ta e mi jo zemlje? odgovorio je Vang Trgovac razmiljajui. Ova godina je bila teka, gotovo na
ivici gladi, pa je zemlja sad jevtina. Ovo to mu je ostalo nee biti dovoljno. Njegov deo za venanje duboko mu
je zagrizao zemlju.
Na to je mladi iskreno progovori, a male sjajne crne oi blistale su mu na licu, jer se sam bio zaloio za ovu
stvar:
Oe, istina je da je moj stric veliki ovek. Treba samo da ga vidi kako ga se svi plae. Ali on je dobar ovek,
jer ne ubija ubijanja radi. ak se
231i vladar oblasti boji njega. Ne plai se on niega! Zar bi se ko sem njega usudio da se vena sa enom koju
svi nazivaju lisicom! Ako mu dobavi te puke, za njega e to znaiti veu snagu nego ikada.
Reci roenog sina nisu mogle mnogo taknuti oca, ali je ipak u tome bilo i neto istine. Pretegnu-lo je to to je
Vang Trgovac smatrao da e mu se dobro isplatiti to ima brata silnog ratnika. Ako doe do velikog rata, kao to
se neprestano zuckalo po-slednjih godina, i ako bi on krenuo na ovu stranu ko bi mogao rei kuda e se rat
obrnuti? najvea imanja bi mu mogla biti porobljena i unitena, ako ne od neprijateljskih vojnika, onda moda
od pobunjene sirotinje. Jer bogatstvo Vanga Trgovca nije sada bilo u zemlji. Njive koje je imao nisu predstavljale
skoro nita prema kuama, radnjama i poslovima oko pozajmljivanja novca. A to se bogatstvo moe oduzeti brzo
u vremenima kad Jarod slobodno sme da pljaka, tako da za nekoliko dana jedan bogata moe postati
siromaan, ako nema odnekud neke tajne sile da mu pomogne i da ga sauva u takvoj nevolji, koja svakog asa
moe naii.
Zato je mislio da te puke mogu biti i zatita jednog dana. Razmiljao je malo due kako da ih kupi i
prokrijumari. To je sad mogao uraditi, jer je imao dve male lae za izvoz pirina u jednu su-sednu zemlju, tu
blizu. Bilo je protivno zakonu slati pirina na taj nain, pa je to morao kriom raditi. Taj mu je posao donosio
ogromnu zaradu, ak poto isplati i mito. Upravnici su bili popustljivi, naravno ako su podmieni, pa su
zanemarivali te dve male lae, koje je on namerno kupio tako male da bi mu ba za tu svrhu sluile, a inovnici
su iskaljivali gnev i pokazivali revnost u potovanju zakona samo prema stranim laama ili onima od kojih nije
bilo srebra.
Vang Trgovac je odmah pomislio na te svoje dve lae, koje se ponekad prazne vraaju iz druge zemlje, ili samo
dopola natovarene pamunim tkaninama i stranim drangulijama; mislio je da bi mogao lako udesiti da se
prokrijumare strane puke s
tom robom, a ako bude uhvaen, podmazae malo ovde, malo onde, tutnuti neto kapetanima da zatvore gubice,
i tako e se svima isplatiti da ute. Da, on je to mogao uiniti. Zatim je, poto je pogledao naokolo da li nema
blizu nekog gosta ili nametljivog sluge, rekao sinu, vrlo polako, cedei reci kroz zube, ne pokreui usne:
Mogu doneti puke do obale ili nekog mesta do koga eleznica moe dospeti najblie mome bratu, ali kako
da mu ih dobacim kad se mora ii dan ili vie po suvoj zemlji, iskljuivo peice ili na leima konja i magarca?
Vang Tigar nita o tome nije govorio mladiu, tako da je mali samo mogao da se glupo poee po glavi i da zine
u oca:
Moram ii natrag da ga pitam. A Vang Trgovac dodade:
Reci mu da u udesiti da puke stavim u robu druge vrste i da ih obeleim drugim imenom, pa u ih onda
iskrcati na izvesno mesto. A njegovo je da ih nekako odatle prenese.

S takvim se odgovorom deak vratio svome stricu, a krenuo je odmah sutradan. Te noi je spavao u roenom
domu. Majka mu je skuvala jelo koje najvie voli: male varene komadie hleba s lukom i svinjetinom, vrlo
ukusno jelo. Deak se dobro najeo, a to mu je ostalo strpao je u nedra da jede uz put. I poto se posadio na svog
magarca, krenuo je natrag Vangu Tigru.
XIX
Idueg meseca dogodilo se neto to Vang Tigar, u svojoj prekoj naravi, ne bi verovao da mu je neko unapred
rekao. Ratna groznica se rasprostirala po celome kraju kad se doznalo da e veliki ratnici zapoeti rat i razdeliti
zemlju u dva tabora. U takvom raspoloenju se na svim stranama budila primamljiva elja za ratom. Ljudi
dokoni ili bez rada, ili oni koji nee da rade a ljubitelji su svih pustolovina,
232
233sinovi koji se ne slau s roditeljima, kockari koji su sve prokockali, i svi drugi sitni nezadovoljni ljudi grabili
su prilike da se u ovo vreme bilo kako istaknu.
U istome srezu u kome je Vang Tigar sada u ime upravnika vladao, ti buntovniki raspoloeni ljudi su se skupili
u ete i nazvali se utim turbanima, jer su nosili ute ubruse oko glave. Poeli su da pljakaju po selima. U
poetku su taj posao obavljali bojaljivo, otimajui od nekog seljaka hranu, onako u prolazu, ili su odlazili u
seosku krmu, jeli, a pri polasku nisu plaali, ili su plaali samo jedan deo. A uz to su tako mrko gledali, podizali
glas tako otro i besno da se krmar plaio te galame, pa je gutao gubitak kako je umeo i znao. Ali su ti uti
turbani postajali sve bezobrazniji, a broj im se poveavao. Poeli su da trae puke, jer je ono nekoliko to su
imali pripadalo odbeglim vojnicima meu njima. Postajali su, dakle, drskiji u pljakanju naroda, mada jo nikako
nisu dolazili ni blizu nekom velikom gradu ili varoi, ve su se zadrali po malim selima i zaseocima. Najzad su
neki od hrabrijih seljaka doli Vangu Tigru i izvestili ga. Ispriali su kako se razbojnici sve vie usuuju, jer ih
niko ne spreava, dolaze nou da pljakaju, a ako ne nau sve to ele, ubijaju ukuane u seoskim kuama i ne
ha-jui to ine zloin. Ali Vang Tigar nije znao da li da veruje tim priama ili ne, pa je poslao uhode da se
raspitaju kod drugih seljaka. Bili su to jadni seljaci, koji su se bojali da kau istinu, pa su sve poricali. Zato Vang
Tigar i nije nita preduzimao, mislei na to samo s vremena na vreme, jer je sav u to doba bio posveen pitanju
svog uea u velikome ratu.
Dolo je vreme letnjih ega. Mnoge su vojske prolazile za Jug. Bilo je vojnika koje su razbojnici uspevali da
primame, tako da su oni sami postajali sve mnogobrojniji i odvaniji. U to godinje doba ra-stinje najvie nabuja
u tim krajevima, tako da su razbojnici nalazili ovde savrena mesta za skrivanje. Toliko su se bili obezobrazili da
najzad narod nije
smeo da putuje drumovima, sem u velikim grupama.
Da li je Vang Tigar mogao verovati ili ne u ta-nost ovih vesti, ne moe se rei jer se on, u stvari, nalazio na
milosti i nemilosti svojih ljudi. Morao je verovati to mu uhode i verni ljudi govore, a oni su ga dizali u nebo i
stvarali utisak kod njega da se niko ne bi ni usudio da protiv njega ustane. Ali jednog dana su dola sa sela na
zapadu dva brata seljaka, s torbom od konoplje. Nikome nisu hteli da pokau ta je u njoj. Na postavljena pitanja
samo su odgovarali:
Ova torba je za generala.
Strae su mislile da nose neki poklon za generala, pa su ih pustile kroz kapiju. Poli su pravo u sudnicu. Tu je
Vang Tigar sedeo, jer je u to doba dana to esto inio. Braa su stala pred njega, poklonila se, a zatim bez reci
otvorila torbu od konoplje i izvadila dva para ruku: jedne su bile ruke vrlo stare ene, oslabele i izmuene od
rada, sa ispucanom i suvom mrkom koom, a druge su pripadale nekom starcu. Dlanovi su bili uljeviti od
dranja ruice pluga. Te ruke su braa drala za patrljke, na kojima se krv osuila. I tad je stariji brat, vrlo poten,
ali prek ovek srednjih godina, otvoreno i iskrena lica rekao:
Ovo su ruke naih starih roditelja i oni su sad mrtvi. Pre dva dana su razbojnici opljakali nae seoce, a kad je
moj otac viknuo da nema nita, odsekli su mu obe ruke, a kad ih je moja majka hrabro poela proklinjati, i njoj
su odsekli. Mi smo bili na njivi. ene su nam umakle i kukajui dole do nas. Dojurili su svi kui, ali su
razbojnici ve bili otili, jer ih i nije bilo mnogo, svega osam do deset ljudi; a nai su roditelji bili stari. Niko se u
selu nije usudio ni prostom da makne u njihovu od-branu, da ne bi posle i sam nastradao. Gospodaru, putamo te
da ubira poreze, plaamo teak namet pored onog to moramo davati dravi, plaamo na zemlju, na so, na sve
to kupujemo i prodajemo, a
235to inimo da bismo bili zatieni od razbojnika. ta e da radi?
I drali su pred njim ukoene stare ruke svojih roditelja.
Vang Tigar se nije razbesneo na ove iskrene reci kao to bi mnogi ovek na njegovom mestu uinio. Ne, bio je
zapanjen ovom istinom. Nije se razljutio zato to su se seljaci usudili da mu ovo priaju, ve zato to se takva
stvar deava u njegovom kraju. Pozvao je svoje kapetane i oni su jedan po jedan dolazili kako su ih redom
pronalazili, sve dok ih se nije oko pedeset skupilo u sudnici.
Tad je sam Vang Tigar podigao mrtve ruke, koje su bespomono leale na poploanom podu, pokazao ih svima i
rekao:

 Ovo su ruke dobrog seljakog naroda. Ove stare ljude su napali i opljakali usred bela dana, dok su im sinovi
radili na njivama! Ko e prvi da krene protiv razbojnika?
Kapetani su zinuli. Prizor ih je uzbudio. Uzbudili su se pri pomisli da se razbojnici usuuju da haraju u zemljama
koje njima pripadaju. Mrmljali su svi zajedno i bez reda govorili:
Zar emo dozvoliti da se ovako i dalje radi u zemlji u kojoj mi imamo vlast?
Hoe li se ti prokleti lopovi osiliti i u naim zemljama?
Napred protiv njih!
Vang Tigar se okrenu tad brai i ree im:
Vratite se kui mirno i sa poverenjem. Sutra kreu ovi kapetani. Neu se odmarati dok ne pronaem
razbojnikog poglavicu. Obraunau se s njim kao to sam uinio i s Leopardom!
Tad mlai brat ree:
Najmilostiviji, mislimo da jo i nemaju poglavice. Razbojnici lutaju u malim gomilama, a samo ih ime
vezuje. Oni tek trae nekog jakog oveka da ih prikupi i povede.
Ako je tako uzviknu Vang Tigar onda emo ih lake rasterati.
236
Dva brata seljaka su jo ekala, kao da imaju jo neto da kau, a ne znaju da se izraze. Najzad Vang Tigar poe
bivati nestrpljiv to ne odlaze. Mislio je da mu ne veruju, pa se razljuti i ree:
Sumnjate li, moda, da sam dovoljno jak? Ja sam ubio Leoparda, silnog razbojnika u ono vreme, koji je
punih dvadeset godina iveo od vas!
Braa se zgledae, a stariji proguta pljuvaku i ree:
Nemoj da se ljuti, najmilostiviji. Mi smo siromaan narod. Kad traimo milost, traimo je, a nemamo para
za podmiivanje da bi nam se ona doista i dala.
Vang Tigar ga iznenaeno prekide:
ta kae! Ja ne traim mito kad zahteva od mene stvar koju mogu da svrim.
Seljak skrueno odgovori:
Kad smo danas poli ovamo, naa braa seljaci su pokuali da nas zadre govorei da e, ako dovedemo
vojnike, biti gore nego kad dou razbojnici, jer vojnici od nas vrlo mnogo zahtevaju, a mi smo siromani ljudi i
moramo da radimo ako hoemo da jedemo. Razbojnici dou i odu, a vojnici ive u naim kuama, gledaju nae
devojke, jedu nam to smo ostavili za zimu, a mi se ne usuujemo da im se suprotstavimo jer imaju oruje.
Najmilostiviji, ako tvoji vojnici treba na takav nain da dou, onda ih zadri, a mi emo trpeti to se mora.
Vang Tigar je bio dobar ovek. Razbesneo se kad je ovo uo, podigao se i viknuo da se kapetani vrate. Kad su
ovi doli, po dvojica-trojica, dreknuo je na njih, sav crven u licu i namrgoen:
Kraj kojim upravljam toliko je mali da ljudi samo tri dana mogu da provedu po selima. I tako e i biti! Svaki
od mojih ljudi moe da bude odsutan svega tri dana, a ako se ijedan od njih usudi da nasrne na narod, ja u ga
lino ubiti! Ako savladaju razbojnike i unite ih, nagradiu ih srebrom, hranom i vinom, ali ja nisam razbojniki
voa i nemam razbojniku bandu.
237Tako je besno gledao kapetane da su mu oni vrlo brzo obeali da e ispuniti nareenje.
To je Vang Tigar uinio i otpustio brau sa obeanjem da e im pomoi. Oni su uzeli ruke svojih roditelja i
ponovo ih stavili pobono u torbu od konoplje, da bi stare mogli sahraniti sa svima delovima tela. Braa su se
vratila u selo, puni hvale o Vangu Tigru.
Poto je Vang Tigar otpustio brau i poeo da razmilja ta im je obeao, bio je zbunjen kad je video dokle ga je
plemenito srce odvelo. Sedeo je u sobi vrlo ozbiljan, jer nije imao nameru da svoje dobre vojnike i njihove puke
gubi u borbi sa razbojnicima. Znao je da i u njegovoj vojsci mora biti, kao i u svakoj vojsci, lentina i onih koji
trae bolje mesto, a takvi ljudi mogu lako da priu razbojnicima, zajedno sa pukama. Sedeo je tako razmiljajui i premiljajui koliko se zaleteo, suvie potresen onim to su braa donela.
Dok je on tu sedeo, doao je glasonoa s pismom od njegovog brata Vanga Trgovca. Vang Tigar je pocepao omot,
izvadio pismo i proitao ga. Uvijenim i zapetljanim recima brat mu je javljao da su puke stigle i da e biti
ostavljene na odreeno mesto, odreenog dana, kao i da su skrivene u vreama sa itom, donesenim na mlevenje
u velikim severnim mlinovima.
Vang Tigar se sad naao u velikoj nedoumici, kao nikada dotle, jer je nekako morao doneti puke, a ljudi su mu
bili ratrkani po selima, za razbojnicima. Sedeo je tako neko vreme i proklinjao i sam onaj dan, i dok je tako
sedeo, ula je ena koju je voleo. Bila je neobino blaga i mlitava u hodu, jer je bilo podne strano sparnog dana.
Imala je na sebi samo kaput od bele svile i takve iste akire. Oko-vratnik kaputa je bila raskopala, tako da joj
se video vrat, mekan, obal i blei nego i samo lice.
I pored sveg gneva i nevolje, Vanga Tigra je zaneo izgled njenog vrata. Zaboravio je za trenutak na sve muke i
poeleo da joj pomiluje bledi vrat.
238
ekao je da mu prie. Ona se pribliila, naslonila na sto i rekla, gledajui na pismo pred njim:
Neto zaelo nije kako treba kad si tako crn i ljutit?
Oekivala je, nasrne jala se malo sitnim, piska-vim glasom, i dodala:

 Nadam se da nije zbog mene, jer se bojim da me ne ubije tim mrkim pogledima.
Vang Tigar joj prui pismo ne govorei nita, ali oi su mu bile uprte u goli vrat, u onaj lepi prevoj gde vrat
prelazi u grudi. Toliko se bio svikao na tu enu da joj je ve i posle ovako kratkog vremena sve poveravao. Ona
je uzela pismo i proitala ga. On se divio njenoj pismenosti, izgledala mu je doista divnija od svega dok se
naginjala nad pismom, a jasno ocrtane usne su joj se jedva primetno kretale za vreme itanja. Kosa joj je bila
glatka, namazana uljem i skupljena na vratu u malu mreu od crnog svilenog konca. U uima su visili zlatni
prstenovi.
Proitala je pismo, stavila ga ponovo u omot i poloila na ivicu stola. A Vang Tigar joj je posma-trao obraze, lake
ruke, mrave i hitre, a zatim je rekao:
Ne znam kako da doem do tih vrea penice. Moram ih uzeti lukavstvom ili silom.
To nije teko odgovorila je ena ulagujui mu se. I lukavstvo i sila se lako daju izvesti. Treba da
poalje odred svojih ljudi kao razbojnike o kojima ceo svet sada pria. Neka oni tobo opljakaju ito za sebe,
tako da niko nee ni pomisliti da i ti ima neke veze s tim.
Kad je to rekla, Vang Tigar se osmehnu svojim tihim smekom, jer mu je ovo igzeldao vrlo pametan predlog.
Privukao ju je blie k sebi, jer je bio sam u sobi poto su straari izlazili napolje kad ona ue. Zadovoljio se
milujui je snanim rukama po oblom telu i rekao:
Nikad nije bilo tako mudre ene kao to si ti! Kad sam ubio Leoparda, delo toga dana mi je donelo ogromne
sree!
239Poto se zadovoljio, iziao je napolje, zovnuo Jastreba i rekao mu:
Puke koje su nam potrebne nalaze se oko trideset milja odavde, na mestu gde se ukrtaju pruge. Skrivene su
u vreama penice, kao da se tu pre-krcavaju za severne mlinove. Uzmi pet stotina ljudi, naoruajte se i
preobucite kao razbojnika banda, pa otiite tamo, zarobite te vree i ponesite ih tobo u razbojniko skrovite, a
u nekom oblinjem mestu unapred spremi kola i magarce da se vree prenesu ovamo sa penicom i ostalim.
Jastreb je bio okretan ovek. Vang Tigar je imao poverenja u njegove majstorije i prepredenjatvo, kao to je
cenio i Klaa Svinja, zbog ogromnih pesnica, velikih kao zemljane ase. Ovakav jedan obe-enjaki podvig
sviao se Jastrebu, pa se zato pokloni. A Vang Tigar nastavi:
Kad sve puke budu ovde, znaj da u te nagraditi, a i svakog vojnika prema onome koliko je uinio.
Poto je ovo svrio, Vang Tigar je otiao u svoju sobu. ena je bila nekud otila, a on je seo u naslonjau,
ukraenu rezbarijama, koja je imala sedite ispleteno od trske, da bi u njoj bilo prijatnije sedeti. Vang Tigar je
raskopao pojas i kaput oko vrata, jer je dan bio uasno topao. Sedeo je i odmarao se, mislio o njenom vratu, pa
onda i o njenim grudima. udio se kako put moe da bude onako meka kao njena, a koa toliko glatka.
Nikako nije ni primeivao da je nestalo pisma koje je napisao njegov brat, jer ga je ena bila uzela i duboko
strpala u nedra, gde ga ak nije pronala ni njegova ruka.
Jastreb je ve bio proao pola dana puta, a Vang Tigar se etao po nonoj sveini pre nego to ode da spava.
Prolazio je dvoritem blizu sporednih vrata koja su vodila na jednu uliicu, kojom je malo sveta prolazilo, i to
samo danju. U etnji je uo kako po-pac cvri. U poetku nije tome poklanjao panju, jer je imao o mnogo emu
da mata. Ali cvrak je nastavljao, tako da ga je opet uo. I tada je pomislio
240
da ovo sad nije godinje doba za popce, pa je iz puke radoznalosti pogledao gde se taj popac nalazi. Iziao je
kroz kapiju i, kad je pogledao u gusti mrak, primetio je da se neko zgrio kraj vrata. Stavio je ruku na sablju i
poao napred. U pomrini je ugledao sinovevo roavo lice kako mu se neodluno okree. Deak je bez daha
proaputao:
Pst, strie! Nemoj rei gospoi da sam ovde. Izai na ulicu kad bude mogao. ekau te na prvom raspuu.
Moram neto da ti kaem. I ne sme se gubiti vremena!
Deak je liio na senku, a Vang Tigar nije hteo da eka, jer je bio potpuno sam. Krenuo je za sen-kom i prvi
stigao na mesto sastanka. Ugledao je si-novca gde se unja po pomrini kraj zida. Rekao je, i sam iznenaen:
ta te boli kad se vue kao prebijeno pseto? A deak proaputa:
Pst! Poslat sam na jedno mesto daleko odavde. Samo da me tvoja gospoa ne vidi, a ona je toliko mudra da i
ne znam kada sve ne vidi! Zapretila mi je da e me ubiti ako ti kaem. I nije prvi put to mi ovako preti!
Kad je Vang Tigar uo, od uda nije mogao ni reci progovoriti. Podigao je deaka sa zemlje, odvukao ga u
pomrinu jedne staze i naredio mu da govori. Tad je deak stavio usta Vangu Tigru na uvo i rekao mu:
Tvoja me gospoa s ovim pismom poslala nekome, ali ne znam kome, jer omot nisam otvorio. Pitala me je
da li znam itati, a ja sam odgovorio da ne znam, jer kako bih i znao kad sam seljaki odgojen. Dala mi je pismo
i rekla da ga predam nekom oveku, koji e me sresti veeras u ajdini-ci u severnom predgrau. Za to mi je
dala jedan srebrnjak.
On zavue ruku u nedra i izvue pismo, a Vang Tigar ga epa bez reci. Nita ne govorei, poe stazom do jedne
male ulice, u kojoj je neki starac drao usamljenu krmu za prodaju tople vode. Tu, pri treperavoj svetlosti male
svetiljke, nalivene soj inim
16 Sinovi

241uljem, koja je o klincu visila na ziu, Vang Tigar po-cepa i proita pismo. Cim ga je prvim pogledom preleteo, jasno mu je bilo da postoji zavera. Ona njegova ena ispriala je nekome za pukei Da, mogao je iz
njega videti da je srela nekoga i saop-tila mu. A u pismu mu je sad izdavala poslednje nareenje:
Kad dobijete puke i svi se sakupite, ja u doi!"
itajui ovo, Vang Tigru se inilo da mu tone zemlja pod nogama, a nebo se na njega rui. Toliko je iskreno
voleo tu enu da nikad nije ni sanjao da ga moe izdati. Zaboravio je sve opomene vernog oveka raseene usne,
nije mu primeivao ni snudeni izgled tih dana, a toliko je voleo tu enu da je udno eznuo za jo jednom stvari,
da mu rodi sina. Stalno ju je pitao, istrajno i neumorno, da li je zaela ili ne. Toliko ju je voleo da nije ni
pomiljao da bi ga mogla odbiti u svome srcu. Ba u ovome asu je ekao, ekao da poe svojoj ljubavi, i ekao
je no.
Sad mu je bilo jasno da ga nikada nije ni volela. Bila je u stanju da, kao izmet ljudski, kuje zavere u istom
trenutku kad je on oekivao preokret u ratu i svoj veliki uspon ka slavi. Bila je u stanju da kuje zavere i elu no
da lei u njegovoj postelji, i da se pravi tuna kad bi je on zapitao o sinu. Odjednom se toliko razbesneo da nije
mogao ni da uzdahne. Onaj njegov strani gnev se razbuktao u njemu strasnije nego ikad. Srce mu je lupalo i
tutnjalo u uima, oi zamaglile, a obrve toliko nabrale da su ga bolele.
Sinovac je iao za njim i stao u mrak kraj vrata. Ali Vang Tigar je jurnuo bez reci i nije prime-tio da je u nastupu
besa krvniki oborio deaka na otru kaldrmu.
Jurio je ka svojim dvoritima, na krilima gneva. Uz put je isukao sablju iz korica, Leopardovu sablju od dobrog
elika, i brisao je o butinu u samome ovom brzom hodu.
Poao je pravo u sobu u kojoj je ena leala na postelji. Nije bila navukla zavese, zbog vruine. Le242
ala je tu, puni mesec se te noi uzdigao iznad zida dvorita, a svetlost mu je padala na enu i postelju. Da bi se
rashladila, ispruila se bila gola, ruke rairila, a jedna joj je leala savijena i poluotvorena na ivici postelje.
Ali Vang Tigar nije ekao. Iako je video koliko je lepa, lepa kao lik od alabastera na meseini, i mada mu je
ispod gneva bio bol gori i od smrti, nije se zadrao. Na trenutak se jasno setio kako ga je varala, kako je htela da
ga izda i to mu je dalo snage, podigao je sablju i zario je lako, ne prolivi joj u prvi mah ni kapi krvi, u njen vrat,
malo uzdignut, jer joj je glava leala na jastuku. Sablju je snano zaokrenuo, a zatim izvadio i otro o svileni
pokriva.
Sa usana joj je poao samo jedan glas, ali ga je krv zaguila, tako da nije znao ta je rekla. Nije se ni okrenula
sem to su joj ruke i noge, u onom trenutku kad je sablja prodrla u vrat, poletele uvis, a oi se iskolaile. Zatim je
izdahnula.
Ali Vang Tigar nije imao vremena da razmilja ta je uradio. Ne, izjurio je iz dvora i dreknuo. Ljudi su dojurili, a
on im je, onako u punom gnevu, izdavao otra i pribrana nareenja. Morao je, bez trenutka oklevanja, da krene u
pomo Jastrebu i pokua da doe do puaka pre razbojnika. Sve je ljude poveo sa sobom, osim dve stotine, koje
je ostavio pod zapovednitvom vernog oveka raseene usne.
Prolazei kroz vrata, ugledao je starog vratara kako ih posmatra gde odlaze. Starac je ba ustao iz postelje, zevao
i udio se toj iznenadnoj vrevi, a Vang Tigar mu s konja dobaci:
Ima neto u sobi u kojoj spavam. Idi, iznesi to napolje i baci u neki kanal ili baru! Gledaj da svri dok se ne
vratim!
Vang Tigar je jahao sve dalje, ponosit i gord, utiavajui gnev. Ali u grudima mu se inilo da mu srce u potaji
krvari i, ma koliko on razmiljao i gasio oganj ljutnje, iz srca je stalno i u potaji kapala krv. I odjednom poe da
stenje, iako ga niko nije uo od topota kopita po pranjavom drumu. Ni sam
16*
243Vang Tigar nije slutio da je s vremena na vreme zajeao.
elu tu no i sutradan lutao je Vang Tigar selima, sa svojim ljudima, traei Jastreba. A sunce ih je prilo, jer je
dan bio bez vetra. Ali Vang Tigar nije dozvoljavao da se vojnici odmaraju, jer ga je neki nemir u njemu gonio. U
samo vee sreo je Jastreba na drumu koji je vodio sa severa na jug, na elu ete njegovih peaka. U poetku
Vang Tigar nije bio siguran da li su to ba njegovi ljudi, jer je Jastreb uradio kako mu je bilo reeno. Naredio je
svojim ljudima da obuku iscepane haljine i zaveu oko glave ubruse. Zato je Vang Tigar morao da saeka dok
dou blizu, da bi video ko su.
Najzad je Vang Tigar uvideo da su to zbilja njegovi ljudi. Tad je sjaio sa svog alatog konja i seo ispod urminog
stabla kraj puta, jer je bio strano umoran. ekao je da mu Jastreb blie doe. Ali, to je vie ekao, sve se vie
plaio da mu se gnev nee utiati. Naterao je sebe da se seti, sa ogromnim bolom, kako je bio prevaren. Ali tajna
njegova bola i gneva bila je u tome to je ipak jo uvek enu voleo, iako je sad ve bila mrtva; mada je bio
zadovoljan to ju je ubio, udeo je i dalje za njom, pun strasti.
Taj bolni gnev uinio je da postane vrlo mrzovoljan. Kad je Jastreb doao, Vang Tigar se razdrao na njega,
gotovo i ne diui oiju, koje su bile skoro skrivene pod obrvama:
Zakleo bih se da nema puaka!
Ali i Jastreb je imao lajav jezik u onoj svojoj kljunastoj glavi, preku i gordu narav, koja ga je i inila hrabrim, pa
je odgovorio ustro, bez uvijanja:

 A zar sam ja mogao znati da e razbojnici biti obaveteni o pukama? Njima je to javio neki uhoda, ili tako
neto, pa su otili pre nas. ta sam mogao da uradim kad su oni znali o pukama i pre nego to ste mi rekli?
Govorei ovo, bacio je puku na zemlju, prekrstio ruke na grudima i buntovno gledao generala, da mu pokae da
se ne da lako.
244
Vang Tigar je video ko je u pravu i umorno se podigao s trave gde je sedeo. Stajao je ispod urminog drveta,
naslonjen na grubo stablo, otkopao pojas i privrstio ga pre nego to je poeo da govori. Najzad je umorno, ali s
puno gorine rekao:
Pretpostavljam da su mi sve puke otile. Morau se zbog njih tui s razbojnicima. Pa dobro, ako moramo da
se borimo, onda napred!
Sabrao se, pljunuo, rastresao i nastavio s vie snage:
Napred, naimo ih i navalimo na njih estoko. Ako vas i polovina posle bitke ostane mrtva, ta mari! Biete
mrtvi i ja vam pomoi ne mogu! Moram doi do svojih puaka, pa makar me jedna puka stala i deset ljudi. Nai
u novih deset ljudi za svaku puku, a ona toliko vredi!
Tad opet uzjaha konja. Pritegao je ivotinju, jer je nestrpljivo poigravala, naglo oterana od sone trave. Jastreb je
stajao i zlovoljno gledao. Najzad ree:
Znam dobro gde su razbojnici. Skupljaju se oko starog skrovita i zaklinjem se da su puke kod njih. Ko im
je voa, to ne znam, ali su poslednjih dana bili u velikom poslu. Ostavili su sela na miru, a tamo su se skupljali,
kao da su imali nameru da izaberu vou.
Dobro je Vang Tigar znao ko je to trebalo da im bude voa, ali nita nije rekao, sem to je naredio ljudima da
krenu na razbojniko gnezdo:
Otii ete tamo i pucati na njih. Kad paljba bude zavrena, ja u s njima pregovarati. Svaki ko mi donese
puku moe stupiti u moje redove, za svaku puku koju naete i pokupite dobiete srebrnjak od mene.
Kad je to rekao, poterao je ponova konja.
Jo jednom je Vang Tigar jahao krivudavim stazama u dolinama, preko niskih brda, dok nije doao do planine s
dva vrha, a njegovi ljudi ili su kukavni za njim. Seljaci su gledali sa svojih polja, udili se, a vojnici su im
dovikivali:
Idemo na razbojnike!
245Na ovo su seljaci ponekad srdano odgovarali:
Dobro inite!
Ali veina nita nije govorila, kiselo je gledala vojnike, koji su gazili po njihovim njivama ita i zasadima
kupusa i lubenica. Nisu verovali da ikako dobro moe doi od vojnika, toliko su ih bili presiti.
Jo jednom se Vang Tigar peo uz brdo, u podnoju planine s dva vrha, gde staza vijuga meu ste-nama, sjahao je
i poveo konja, a to su uinili i svi vojnici konjanici. Ali se on na njih nije ni obazirao. Iao je napred kao da je
sam, tela nagnuta prema planini, i razmiljao o eni koju je na onako udnovat nain zavoleo. Voleo je on nju jo
uvek, tako da je u sebi plakao, da je jedva video mahovinu na stepenicama. Ali se nije hteo kajati to ju je ubio.
Uprkos svojoj ljubavi, oseao je negde daleko u mislima da takva ena, koja je ovako savreno umela da ga
prevari ba u trenutku kad je sa osmehom i iskrenou primala njegovu ljubav, istinu moe govoriti samo mrtva.
Mrmljao je Tigar u sebi:
Ipak je bila lisica!
I tako je sa gorinom vodio ljude uz planinu, a kad je stigao blizu zavretka staze, poslao je Jastreba i pedeset
ljudi da vide ta ima u skrovitu. Za manje od sata vratio se Jastreb, rekao je da je obiao mesto i podneo
izvetaj:
Nespremni su, poto ponovo grade skrovite.
Imaju li koga da im zapoveda? zapitao je Vang Tigar.
Nemaju odgovorio je Jastreb. Toliko sam se blizu privukao da sam ak uo i ta razgovaraju. Tolike su
neznalice i nenaviknuti na razboj-nitva da ak ni strau ne uvaju. Svaaju se tamo oko najmanje razruenih
kua.
Bila je to dobra vest. Vang Tigar pozva ljude i na elu pred njima pojuri brzo uz stazu. Jurei, vikao je glasno i
ljudima nareivao da juriaju na skrovite i da svaki ubije po jednog razbojnika, a onda da se zaustave, kako bi
se mogli povesti pregovori.
Tako su i uinili. Vang Tigar je stajao sa strane, a vojnici su jurnuli, ispalili po jedan hitac, i na sve
246
strane razbojnici su padali mrtvi, uvijali se, gorko jaukali ginui i izdiui. Istina je bila da su se pokazali sasvim
nespremni. Mislili su samo o svojim kuama i kako e se namestiti. Moralo ih je biti tri do pet hiljada okupljenih
u tom skrovitu, kao mrava u mravinjaku. Svi su udarali stubove za zemljane zidove, donosili grau i slamu za
krovove i stvarali sebi utoite za srenije dane. Toliko su bili iznenaeni da je svaki odmah napustio to je radio
jurei kao bez glave. Vang Tigar je primetio da nikoga nemaju ko bi im nareivao ta da rade; odreenog vou
doista nisu imali. Prvi put se sad slabaak zrak utehe javio Vangu Tigru u srcu, jer je dobro znao ko je trebalo da

im zapoveda. Palo mu je na pamet da bi pre ili posle morao da se bori protiv te ene koju je voleo, pa je bilo
bolje to je ovako postupio i ubio je.
Razmiljajui o tome, oseti u sebi jo jednom staru nadu u svoju srenu zvezdu, pa viknu vojnicima glasom
gospodara i naredi im da stanu mirno, a razbojnicima koji nisu bili postreljani viknu:
Ja sam Vang Tigar, koji upravlja ovim krajem. Neu trpeti razbojnike! Ne bojim se da ubijem, ne plaim se
smrti! Ubiu svakog od vas ako samo i pomisli da se drugima pridrui protiv mene! Ali sam ja i milostiv ovek.
Imam izlaza za one od vas koji ste poteni ljudi. Vraam se sad u svoje se-dite, u sresko mesto. Za tri dana
primiu u svoje redove svakoga koji doe s pukom, a ako donese dve puke, dobie poklon u srebru za onu
drugu. Poto je to glasno izrekao, Vang Tigar otro pozva svoje ljude i svi sioe stazom tutnjei. Samo se on
ipak obezbedio. Neki njegovi ljudi silazili su natrake i drali puke na gotovs, da ne bi naiao koji metak od
nekog smelijeg razbojnika. Istina je bila da su ti razbojnici neznalice. Skovali su zaveru sa enom koja je
pripadala Leopardu. ivo su poli da uzmu puke, iako je svega nekolicina njih znalo kako se puka dri. Bili su
to svakako neki odbegli vojnici. Ali se nisu usudili ni metka da opale na Vanga Tigra, jer bi ga to samo nagnalo
da pone
247uvijati brkove, i tad bi na njih jurnuo i sve ih unitio.
Potpuna je tiina vladala u toj planini. Ni glasale se nije uo iz skrovita. Dok je Vang Tigar iao svojim putem,
vetrovi su polako njihali borove i opet se utiavali, a jedna ptica je cvrkutala na dr-vetu. Vodio je ljude niz
puteljak. Vodio ih je natrag preko polja i vojnici su uz put svuda s ushienjem govorili seljakom narodu:
Tri dana, pa e razbojnici otii, zaklinjemo se!
Neki seljaci su se radovali i zahvaljivali, ali mnogi su bili uzdrani u pogledima i recima. ekali su da vide ta e
Vang Tigar zahtevati od njih, jer dotle nisu uli da ima ratnika koji e neto uiniti za selo a da posle ne trai
naknadu za ono to je uradio.
Vang Tigar se vrati u svoje dvorite. Svakome je vojniku dao nagradu u srebrnom novcu, poruio prilino dobrog
vina za svakog oveka, ali taman onoliko koliko da se zadovolji, a ne da se i napije. Naredio je da se spremi
nekoliko vrsta naroitih jela za njih. I tako je ekao da prou tri dana.
Jedan po jedan, po dvojica, petorica, osmorica, i desetorica, poeli su razbojnici preplavljivati grad sa svih
strana, donosei puke. Malo je koji doneo dve puke, jer ako je i uspeo da ugrabi vie od jedne puke, poveo je
sa sobom mlaeg prijatelja, brata ili nekog drugog, poto su doista mnogi od njih bili u nevolji, bez dovoljno
hrane. Zadovoljni su bili to mogu nai bezbednu slubu kod nekog vojskovoe, pa ma gde to bilo.
Vang Tigar je naredio da se svaki zdrav ovek, ako nije star, primi u njegovu vojsku. A od onih koje je odbacio
uzeo je puke i neto im platio. Onima koje je primio davao je hranu i dobro odelo.
Kad su prola tri dana, dao je jo tri dana milosti, a posle ta tri, jo tri. Ljudi su dolazili iz dana u dan, sve dok se
dvorita i vojniki logori nisu krcato prepunili, tako da je Vang Tigar bio primoran da svoje ljude rasporeuje i
po kuama u gra248
du. Ponekad bi koji otac porodice dolazio i alio se da mu je kua prenatrpana, a njegovi stenjeni u sobu-dve.
Ali je Vang Tigar, kad bi video da je to mlad ovek ili da se naduveno ali, pretio:
ta? Ne moe da pomogne? Trpi onda! Ili bi vie voleo da su razbojnici u okolini, da te pljakaju?
Ali ako bi doao da se poali neki starac, ili se neko utivo alio i govorio blago, Vang Tigar se pokazivao
predusretljiv, dao bi neto srebra ili neki drugi poklon i ljubazno rekao:
Sve je ovo samo za kratko vreme, jer u uskoro krenuti u rat. Neu se doveka zadovoljavati ovakvim malim
sreskim mestom kao svojom pre-stonicom.
Svugde je to govorio i svima, govorio je sa nekom divljom gorinom, jer nije vie imao svoje ene. Potajno ga je
i na neki udan nain muilo kad pomisli na oveka sa enom:
Ako ijedan moj vojnik pogleda enu koju ne srne da dira, recite mi i on e biti mrtav!
Nove je vojnike slao na konak u najblie kue. Zapretio im je otrim kaznama ako se usude i da pogledaju neku
potenu enu.
Svakom je vojniku Vang Tigar platio to je obeao. Iako je bio u prilinom kripcu sa srebrom, jer mu je od
razbojnika prilo blizu etiri hiljade ljudi, a od tri hiljade puaka koje mu je brat kupio ostalo mu svega neto
vie od dve hiljade, ipak je plaao svakog oveka i zadovoljavao sve vojnike. Znao je dobro da tako nee moi
dugo raditi, sem ako ne zavede neki novi porez, jer je sad ve troio iz svoje tajne zalihe. A bila je to opasna
stvar za ratnika, jer ako bi bio naglo svrgnut i morao negde da se povue za neko vreme, ne bi imao ni ime da
hrani svoje ljude. Zato je Vang Tigar poeo razmiljati o novom danku.
Uhode koje je Vang Tigar bio razaslao poele su u to vreme da se vraaju, jer se bliio kraj letu. Svi su donosili
iste vesti: da su generali s Juga jo jednom potisnuti i da severnjaci opet slave pobedu.
249U ovo je Vang Tigar utoliko vie verovao to po-slednjih nedelja ni oblasni general nije ba tako navaljivao
na njega, kao ranije, da svoje vojnike poalje u borbu.

Zato se sad Vang Tigar pourio. Poslao je svog sinovca i vernog oveka reseene usne sa svojerunim pismom u
prestonicu oblasti. Napisao je utivo pismo, izvinjavajui se to je tako dugo morao suzbijati razbojnike u ovom
kraju, ali da je sada spreman da poalje svoje trupe Severu u rat protiv Juga. Poslao je i poklone.
Njegova srena zvezda ga je opet dobro posluila, jer je istog dana kad je njegovo poslanstvo s pismom stiglo u
prestonicu, i mir bio zakljuen. Pobunjenici su se povukli na jug da se oporave, a se-verne vojske su dobile
dozvolu da pljakaju, kao nagradu za pobedu. Kad je general te oblasti primio Vang Tigrovu izjavu odanosti,
odgovorio je utivim prihvatanjem, ali je rekao da je rat ve zavren, a i jesen je stigla. Bez sumnje da e biti
novih ratova, i prolee e ponovo doi, zato Vang Tigar treba da bude spreman za tu priliku.
To je bio odgovor koji su sinovac i verni ovek doneli Vangu Tigru. On ga je sa zadovoljstvom primio, jer je
znao da e mu ime biti meu pobedni-kim generalima, a nije izgubio nijednog oveka, nijednu puku i sauvao
je elu svoju vojsku.
XX
Jo jednom su bogati jesenji vetrovi doneli preko polja sveinu sa zapada, seljaci su ubirali etve, a pun mesec se
ponovo uzdigao na svoju visinu. Narod se veselio dolasku jesenjeg praznika i spremao da prinese hvale
bogovima za dobar beriet i to nema velike gladi samo su usev-dva podbacili i to su razbojnici jo
jednom potueni, i to ratovi ne dolaze u blizinu ovog kraja.
Vang Tigar je sraunao kakav mu je poloaj, koliko je postigao i naao da je ove godine sve bolje
250
nego prole. Sad je imao dvadeset hiljada vojnika, nastanjenih u gradu i predgraima, i bezmalo dvanaest hiljada
puaka. tavie, bio je poznat i priznat meu ratnicima, jer je slabi i nespremni vladar, poto je i posle rata ostao
na svome mestu, poslao izjavu zahvalnosti svim onim generalima koji su mu pomogli da zadre vlast kad su
generali s Juga pokuali da ga svrgnu. I ime Vanga Tigra je bilo meu onima kojima se vladar zahvaljivao i
dodeljivao im inove. Dodue, in koji je Vang Tigar dobio nije bio visok, ali je due i bolje zvuao nego raniji, a
osim toga, kakav bio da bio, ipak je to in, a za tu poast nije zagazio nogom u bitku, niti je izgubio i jednu
puku.
Ostala mu je samo jedna velika tekoa. Ba za vreme sveanosti, kad se vre obrauni izmeu onih koji duguju i
pozajmljuju, Vang Trgovac ga je izvestio da mu je neophodan novac za puke, jer mu drugi zahtevaju da ih
odmah plati. Tad se Vang Tigar oneraspoloio, pregovarao je sa bratom, poslao mu oveka s porukom da ovoga
puta nee platiti i za sve one puke koje je izgubio:
Trebalo je da opomene svoje poverenike da ne predaju puke onome ko prvi po njih doe.
Na ovo je Vang Trgovac razlono odgovorio:
A kako sam ja mogao znati da oni koji su moje lino pismo doneli kao dokaz i tvoje ime upo-trebili kao
lozinku nisu tvoji ljudi?
Na ovo Vang Tigar nije mogao da odgovori, ali je imao snagu svoje vojske da upotrebi kao dokaz, pa je, sav
besan, javio bratu:
Platiu polovinu gubitka i nita vie. Ako ne pristane, neu ti nita platiti. Dolo je vreme da ne moram da
radim to ne elim.
A poto je Vang Trgovac bio mudar ovek, naviknut da se filozofski miri kad neto nije mogao da zakrpi, pristao
je na to. Lako je podneo svoju polovinu gubitka, jer je mogao da podigne neke ki-rije i udari neto vei interes na
jedno dva mesta, gde je znao da nee biti odbijen, pa tako i nije bio oteen.
251U poetku Vang Tigar nije znao kako da nabavi svotu koju je morao platiti, jer je ogromno novaca bilo
potrebno za njegovu veliku vojsku. Iako mu je potok srebra tekao u ruke svakoga meseca, ak i svakoga dana, on
je i oticao. Pozvao je verne ljude u svoju sobu i u etiri oka rekao im:
Ima li jo izvora prihoda za koji ne znamo? Verni ljudi su se poeali po glavi, da naotre
mozak. Ali su se zgledali, jer nita nisu mogli da smisle. ovek zeje usne ree:
Ako udarimo veliki namet na hranu i robu koja je narodu svakog dana potrebna, moe se okrenuti protiv nas.
Znao je Vang Tigar da je to tano, jer je narod to uvek inio kad ponu mnogo da ga cede. Tad je mogao jedino
ili da se digne ili da gladuje. Mada se Vang Tigar dotle ve bio utvrdio u ovome kraju, ipak nije bio toliko silan
da je potpuno smeo da zanemari narod. Zato je morao da se seti neeg novog. Najzad mu pade na pamet da udari
porez na glavnu radinost u tom kraju, da zavede porez od jednog ili dva bakarna novia na svaki up za vino
napravljen u tome kraju.
upovi za vino iz te oblasti bili su uveni. Pravili su ih od gleosane zemlje, a bojili svetloplavo. Kad se vino
ulije u njih, peat od iste gline se stavlja na pipak i igoe znakom. A taj znak je nadaleko bio poznat kao
obeleje dobrog vina u dobrom upu. Kad se Vang Tigar setio toga, udario se po kolenu i uzviknuo:
Lonari su svake godine sve bogatiji. Zato da i oni ne dele namet sa drugima?
Svi su se verni ljudi sloili da je to pametna misao, pa tako Vang Tigar zavede taj porez jo istog dana. Izveo je
to paljivo. Javio je stareinama esnafa da dou, a zatim im rekao da ih on zatiava, da zatiava i vinograde u
kojima raa loza za vino. Kad to ne bi inio, ne bi bilo ni vina za njihove upove. Rekao je da mu je potreban
novac za to bolju zatitu zemlje, a vojnici mu moraju biti hranjeni, naoruani i dobro plaeni. Ali je iza te
utivosti sta-

252
jalo sjajno oruje njegovih hiljada vojnika, pa su se lonari, iako su se kriom sastali, strano razbes-neli,
razgovarali o stotinu naina kako da nau izlaz iz neprilike, o pobuni i drugim stvarima, a na kraju krajeva ipak
su znali da to ne mogu odbiti, jer Vang Tigar moe da radi ta hoe, a od njega ima i mnogo gorih to su oni
isto tako dobro znali.
Pristali su, poto su morali, a Vang Tigar je poslao svoje ljude da izraunaj u kolika je proizvodnja upova, pa
mu je svakog meseca lepa koliina srebra dolazila. Za tri meseca ili neto vie platio je Vanga Trgovca. Kad su se
lonari ve svikli na taj porez, Vang Tigar je pustio da mu i dalje dolazi u ruke, a nije govorio da potreba zbog
koje je porez uveden nije vie tako jaka. Istina, bilo mu je jo i te kako potrebno da utedi sve to moe, jer je bio
jo dalek put do ostvarenja njegovih snova. A slavoljublje mu nije davalo mira, pa se na mnogo strana pripremao.
Kad je razmislio i uvideo da ne moe mnogo uzeti od naroda tog kraja a da ovaj ipak ostane zadovoljan, uverio
je sebe da je i suvie veliki za tako malo mesto. Idueg prolea e morati da proiri svoj posed daleko izvan
sadanjih granica, jer je ovaj kraj bio toliko mali da bi se upropastio ako bi velika glad naila, a takvu moe
poslati nemilosrdno nebo. Do sada je Tigar bio zatien i svojom srenom zve-zdom, jer nije bilo opte gladi
otkako je doao u ovaj kraj sem manjih u ovom ili onom mestu.
Dovukla se zima, kad se ne ratuje, a Vang Tigar se u toploti pripremao. Vodio je rauna da vojnici, sve dok
vetrovi i kie ne navale i suvie jako i ne padnu duboki snegovi, izlaze u polje svakog dana da se vebaju. On je
sam poduavao najbolje i najvetije, a ovi su uili ostale. Naroito se Vang Tigar starao o pukama. Svakog su
meseca vojnici pred njim brojali puke i on je beleio koliki je broj puaka i kakva im je vrednost. Stalno je govorio ljudima da e, ako bi samo jednom od njih puka nestala, streljati jednog, dvojicu, pa i trojicu, kako bi se
odrala srazmera. Niko se nije usuivao
253da ga ne poslua. Sad su ga se bojali vie nego ikad, jer se dotle ve proulo kako je ak ubio i enu koju je
voleo. Toliko je mogao da se razjari! Svi su stre-peli od njegova gneva i na noge skakali im bi navukao crne
vee.
Zima se sasvim spustila s hladnoga severa. Doli su mrani dani kad Vang Tigar nije mogao izlaziti napolje, pa
nije mogao ni ljude nagoniti da to ine. Tako je doao najzad oi u oi s onim to je znao da ga eka, nailo je
ono zbog ega se i odavao toliko poslu. Bio je dokon, bio je sam.
A nije eleo da se kao drugi ljudi odaje kockanju, pijanenju, gozbama ili traenju ena, kako bi se razonodio i
oslobodio od svake brige.. Vang Tigar nije bio takav. Jeo je obinu hranu i vie je to voleo negoli gozbu. A i od
same pomisli na bilo koju enu smuilo bi mu se. Jednom ili dva puta pokuao je da se kocka, ali nije imao narav
za te stvari. Nije bio brz na kocki, niti je umeo upotrebiti priliku. A kad bi izgubio, ljutio se i hvatao za sablju.
Oni koji su se s njim kockali poplaili bi se kad bi videli da obrve poinju da mu se mrte, da mu usta postaju
mrzovoljnija nego obino, a velika ruka mu se hvata balaka. Zato su se i starali da on uvek dobij a. I to je bilo
dosadno Vangu Tigru, pa bi dreknuo:
Ovo je luaka igra! Uvek sam to govorio.
Odlazio bi ljutit, jer nije uspeo odagnati misli, niti se razonoditi.
Gore od dana bilo je to to mora doi i no. Nju je mrzeo vie nego dan, jer je sam spavao, poto je morao sam
da spava. Ta usamljenost i danju i nou nije bila dobra za oveka kakav je Vang Tigar, jer mu je srce bilo puno
gorine, i nije nigde nalazio veselosti, kao druga srca, iako su mnoga od njih imala da otrpe vie negoli on. A ni
usamljeniki san nije bio dobar, jer mu je snano telo bilo puno udnje. A jo uvek nije bilo ive due koju bi
mogao uzeti za druga.
Dodue, stari upravnik je i dalje iveo u pobonom dvoritu sa svojom staricom, koja je umirala od suice. Ali
nije bio naviknut na ljude kakav je
254
Vang Tigar. Zato ga se i plaio toliko i samo je mogao da gri stare ruke i to bre da odgovara na sve to mu
Vang Tigar predlae:
Tako je, plemeniti... Tako je, generale moj...
Ali bi se Vangu Tigru i to dosadilo, pa bi tako strano presekao pogledom starog uenog oveka da bi ovaj
pobledeo kao ilovaa i odunjao se iz sobe im bi se usudio, a izbledele haljine su mu se vukle za mravim
starakim telom.
Ipak je Vang Tigar uzdravao nestrpljenje, jer je bio pravedan ovek i znao je da se stari upravnik ponaa to
bolje moe. esto ga je brzo otputao, pre no to bi ga strpljenje izdalo, da se ne bi mnogo razbesneo i povredio
starca i da mu ruka ne bi po-letela sablji pre no to bi se svesno odluio da tako uini.
Bili su tu i njegovi verni ljudi, tri dobra i prava ratnika. Jastreb je doista bio odlian borac, a po lukavstvu
prepredeniji od hiljade obinih vojnika. Ipak je to bio samo obian neobrazovan ovek. Jedino je mogao da pria
o nainima kako se dri neko oruje, kako se vodi borba pesnicama ili ritanjem desne ili leve noge u neki deo
tela pre nego to se neprijatelj moe da pribere; priao je samo o raznim nainima i vetinama u borbi. A kad bi
to ispriao, i po sto puta ispriao, i ispriao kako je uinio ovo ili ono u toj i toj bici, koju je tu i tu vodio, izneo
bi tako sve to zna, te je Vangu Tigru bilo dosadno s njim, iako ga je cenio.

Bio je tu i Kla Svinja. Bio je to vrlo spretan ovek, sa ogromnim hitrim pesnicama i debelim telom, kojim se
mogao baciti na vrata i provaliti ih. Ali je i on bio dosadan drugar u zimskoj noi, a uz to je jo i mucao. Imao je
i vernog oveka raseene usne, doista najodaniju duu; mada nije bio ba veliki ratnik, najbolji se pokazivao kad
je trebalo neku poruku odneti. Ali njegovo pljuvanje i zvidanje u govoru nije ba bilo prijatna zabava. Vang
Tigar se nije poniavao da govori sa svojim sinovcem, koji je za koleno bio mlai od njega, niti je silazio da se
gosti i pijanci sa vojnicima, jer je znao da jedan
255vojskovoa ne sme to initi, niti da se prijatelji i zabavlja sa vojnicima i da dopusti da ga oni vide slabog i
pijanog, jer kad doe dan bitke, nee ga uvaavati, niti mu sluati nareenja. I, doista, Vang Tigar je mnogo pazio
da pred svoje ljude izlazi samo u punoj ratnoj uniformi i sa otrom sabljom, koju je tako upotrebljavao da je tu
otricu i voleo i mr-zeo. Bilo je to tako otro seivo da mu nije mogao nai ravna u svetu. Imao je obiaj da je
uzme u ruke, zagleda se i razmilja, ovako sam, da bi i oblak presekla na dva dela kad bi njom zamahnuo. I grlo
one ene bilo je tako meko, pa je otrica hitro uinila svoje.
Ali ako je Vang Tigar i imao nekog drutva preko dana, morala je doi no na kraju svakog dana, morao je silom
prilika da ostane sam. Leao bi na postelji osamljen, a noi su zimi vrlo duge i mrane.
U te duge, crne noi morao je Vang Tigar da bude sam. Ponekad bi palio svecu sa stenjkom i itao stare knjige,
koje je voleo jo kao deak. Prve su mu i razvile elju za vojnikim ivotom te prie o trima kraljevima, o
razbojnicima kraj velikog jezera i mnoge druge sline junake kae. A nije mogao neprestano ni itati. Sveca bi
izgovorela do samoga kraja tranog stenjka, hvatala bi ga zima, pa bi najzad morao da legne, sam u crnoj i
mrkoj noi.
Iako je svake noi beao od toga trenutka, ipak je nailazio as kad se priseao ene koju je voleo. Tad je tugovao
za njom. Ali u toj svojoj alosti nije poeleo da je iva, jer je znao i uporno sebe uvera-vao da nije bila stvor
kome bi mogao verovati, i samo joj je zbog slasti svoje ljubavi sasvim otvorio srce. Njoj mrtvoj je i mogao
verovati, ali da je ostala iva, a on joj oprostio, uvek bi je se plaio. I taj strah bi ga razdelio tako da bi mu samo
pola srca bilo posveeno cilju, i nikad se ne bi proslavio.
Tako je samome sebi govorio u noi. Ali ga je bolelo pri pomisli da je samo Leopard, obina neznalica, koji se
neto malo uzdigao nad svojom razbojnikom bandom, tako mogao privezati ljubav te ene, koja nije bila prosta
ena, da mu je ak i mrtvo256
me toliko bila privrena te je i pored ive ljubavi ostala duom uz mrtvog oveka.
Jer Vang Tigar nije mogao verovati da ga nikad nije volela. Ne! Priseao se stalno, s poudom, kako je iskrena i
strasna bila na toj istoj postelji na kojoj on i sad lei. Nije mogao verovati da se tolika strast mogla rasplamteti da
nije bilo ljubavi. Oronuo je, oslabeo i oseao, i pored sve svoje slave i poloaja, da je manji ovek od Leoparda,
koga je lino ubio. Jer je njegova iva ruka nad tom enom bila slabija nego njena uspomena na mrtva oveka.
Nije to mogao razumeti, ali je oseao da je tako moralo biti.
Poto se oseao manje vrednim nego to je ranije mislio, ivot mu se pruao bez konca, bez smisla. Sumnjao je
da li e uopte ikada postati veliki, a ako to i postigne, ta mu vredi kad nema sina za koga bi izvojevao slavu.
Sve e umreti s njime. Nije voleo brau niti njihove sinove, niti je hteo da se za njih bori u ratu i lukavstvima.
Mrmljao je samome sebi u mraku ove neme sobe:
Kad sam je ubio, ubio sam dvoje, a drugi stvor je bio sin koga sam mogao imati!
Ponovo bi se svega prisetio. Gledao ju je kakva je izgledala leei mrtva: snano joj i lepo grlo pro-bodeno,
svetla krv kipti. I gledajui tu sliku beskonano, nije vie mogao da podnese i odjednom nije mogao dalje da
izdri na toj postelji, iako je bila oprana i ponovo obojena, mrlje krvi sa nje iezle, nov jastuk postavljen, iako
mu niko nije ni spominjao ta se dogodilo niti je ikad uo gde joj je odneseno telo. Ustao bi s postelje, uvio se u
pokriva i seo, jadan i sav u groznici, na stolicu, i ostajao tako sve dok slaba zora ne bi dola i ukazala se bleda i
promrzla kroz njegove reetke.
Tako su se zimske noi vukle, jedna za drugom, dok najzad Vang Tigar ne dreknu da tako vie ne moe da ide,
jer su ga te tune i usamljenike noi survavale i unitavale slavoljublje u njemu. Sve se vie plaio, jer mu nita
vie i nije izgledalo dobro, postajao je nestrpljiv prema svima koji su mu pri17 Sinovi
257lazili, a najvie je besneo na svog sinovca. Govorio
je ljuti to:
Taj mi je s|^or najblii, taj iskeeni roavi majmun, sin jednog trgovca! On je najblii mome
sinu!
I najzad, kad je ve izgledalo da e poludeti, dola je promena u njegovom raspoloenju. Nastupila je jedna no
kad ga je ena, iako mrtva, upro-paavala onako isto potpuno kao to bi inila da je ostala iva i ostvarila
nameru koju je smerala. I Tigar se odjednom prenuo. inilo mu se da njenom duhu govori, da ga izaziva:
Zar i druge ene ne raaju sinove? Zar meni nije vie stalo do sina negoli do bilo koje obine ene? Imau
sina. Uzeu enu, dve, tri, dok ne dobijem sina! Budala sam bio to sam se uvek lepio samo uz jednu enu
prvo uz onu koju uopte i nisam poznavao i s njome progovorio samo nekoliko isprekidanih reci, koliko se moe
govoriti s robinjom u oevoj kui, i zbog koje sam patio deset godina; a posle, za ovu drugu, koju sam ubio. Zar

se nikad neu nje otresti, hou li patiti jo deset godina sve dok ne postanem suvie star da bih mogao imati sina?
Ne! Biu kao i drugi ljudi, gledau da budem slobodan kao i oni, uzeu enu i ostaviti je kad mi bude volja.
Istog je dana pozvao vernog oveka raseene usne u svoju sobu i rekao mu:
(
Potrebna mi je ena, bilo koja pristojna e-' na. Idi i reci brai da mi je ena umrla i neka mi nau neto, jer
sam zauzet ratovima koji e izbiti ui prolee, pa ne elim da odvajam misli od ratova. \
Verni ovek poe radosno sa ovom porukom, jer mu je ljubomorno oko pr,imetilo zbog ega mu general pati.
Pogodio je razlog tome. A sad je mislio da je ovo dobar lek.
A Vangu Tigru je ostalo da eka ta e mu vreme doneti i braa uiniti za njega. I ekajui tako, naterivao je
samoga sebe da razmilja o ratovima i kako e proiriti svoju vlast. Tako je smislio kako e se izmoriti za noni
san.
258
.
XXI
Zaobilaznim putevima, da ga ljudi ne bi prime-tili i zaudili se njegovim estim posetama, stigao je verni ovek
do grada, a odatle u veliku kuu u kojoj su braa Vang ivela. Raspitao se i saznao da se u to doba, blizu podne,
Vang Trgovac nalazi u javnoj pisarnici. Tamo je verni ovek odmah poao da preda poruku. Vang Trgovac je
sedeo u svom delu javne pisarnice, maloj, mranoj sobi, koja je pripadala glavnom itarskom tritu.
Izraunavao je na tablici s kuglicama neku zaradu koju je postigao na tovaru penice na jednom brodu. Pogledao
je vernog oveka, sasluao poruku, a kad je uo, iznenaen, buljei sitnim oima, napuio je mrave usnice:
Lake mu ak i srebro mogu nai negoli enu. Otkud da znam gde u se okrenuti da mu naeni nevestu? Ba
je teta'to je izgubio onu prvu.
A verni ovek je, sedei na ivici nieg sedita, odgovorio skrueno:
Jedino traim, brate mog gospodara, da mu naete enu koja nee praviti neprilike mome generalu i koja e
ga zavoleti. On ima udno, duboko srce, i u stanju je da se neemu sav posveti, skoro do ludila. Tako je voleo i
onu to je umrla. I jo je nije zaboravio. Iako meseci prolaze, jo na nju misli, a takva vernost nije dobra za
ovekovo zdravlje.
A kako je umrla? zapitao je Vang Trgovac radoznalo.
Ali verni ovek je bio odan i utljiv, i zadrao se ba kad je hteo odgovoriti, jer se setio da ljudi izvan vojnikih
redova, nenaviknuti na ratnike stvari, ne mogu da podnesu ubijanje i umiranje kao to to vojnici moraju, iji je
zanat da ubijaju ili budu ubijeni ako lukavstvom ne mogu da se spasu. Zato je kratko rekao:
Umrla je od iznenadnog izliva krvi! A Vang Trgovac je poverovao u ovo.
Tad je Vang Trgovac zamolio jednog inovnika da vernog oveka odvede u neku malu krmu, gde
17*
259e se nahraniti pirinem i svinjetinom. A kad su oni otili, Vang Trgovac sede, zamisli se i ree u sebi:
Dolo je vreme kada e moj stariji brat neto znati bolje od mene, jer ako on ita zna to su zaelo ene. A
poznajem li ja koju enu osim one
moje?
Vang Trgovac se podie i krete se da nae svog brata, Vanga Veleposednika. Skinuo je s jednog klina na zidu
sivu svilenu haljinu, koju je upotrebljavao za izlazak, ali ju je u javnoj pisarnici svlaio da se ne bi habala. Otiao
je do kue svoga brata i zapitao vratara da li mu je toga dana gospodar kod kue. Vratar je hteo da ga povede, ali
Vang Trgovac ree da e priekati. Sluga se raspitao kod jedne robinje, a ona je odgovorila da se gospodar nalazi
u nekoj kockarnici. Kad je Vang Trgovac to uo, otiao je do toga mesta, koraajui paljivo po kaldrmi kao
maka, jer je prole noi sneg padao, a vreme bilo tako hladno da je sneg jo na ulici leao. Postojala je samo
jedna uzana staza sredinom ulice, koju su napravili prodavci, kojima je poziv nalagao da izlaze, ili ljudi kao
njegov brat, koji su odlazili na uivanje.
Doao je do kockarnice, zapitao nadzornika i uo da mu se brat nalazi iza jednih vrata. Vang Trgovac je otiao
tamo, otvorio ih i zatekao Vanga Veleposednika kako se kocka s prijateljima u maloj sobi, dobro zagrejanoj
mangalima.
Kad je Vang Veleposednik ugledao glavu svoga brata gde proviruje kroz vrata, potajno se obradovao to ga je
uznemirio za vreme igre, jer nije ba bio osobito vest u kocki, poto je tu vetinu nauio kasno u ivotu. Njegov
otac Vang Lung nije sinovima dozovoljavao da se kockaju u gradskim kockarnicama. Ali sin Vanga
Veleposednika je bio brz i vest u tom zanatu, jer se kockao celog ivota, pa ak i mlai sin mu je bio u stanju da
zaradi gomilicu srebra kad bi u kojoj igri uzimao uea.
Zato se Vang Veleposednik rado digao kad je video bratovu glavu kroz odkrinuta vrata. Brzo se podigao i u
urbi rekao prijateljima:
260
Moram prestati, jer sam neto potreban bratu.
Uzeo je krzneni ogrta, koji je bio ostavio na stranu zbog vruine u sobi, i iziao napolje, gde ga je Vang Trgovac
ekao. Ali nije rekao da mu je milo to je iziao, jer, suvie ponosit, nije hteo priznati da je izgubio na kockanju,
poto bistar ovek treba da dobija. Samo je rekao:
Ima li neto da mi kae?

Vang Trgovac je odgovorio svojim oskudnim renikom:

Hajdemo nekud gde bismo mogli da razgovaramo, ako ima uopte takvog kutka u ovoj kui.
Vang Veleposednik je odveo brata u jednu odaju gde su stajali stolovi za aj. Izabrali su usamljen sto, malo dalje
od ostalih, i tu su sela oba brata. Vang Trgovac je ekao da Vang Veleposednik porui aj ivino, ali ovaj, setivi
se koliko je sati, zatrai i neko meso i drugog jela. Najzad je sluga otiao, a Vang Trgovac je otpoeo bez
okolienja:
Na mlai brat trai enu, jer mu je supruga umrla, pa se ovoga puta nama obraa. Mislim da je to stvar koju
e ti bolje svriti od mene.
Ovo je Vang Trgovac rekao i razvukao malo donju usnu, kao da se kriom smeje. Ali Vang Veleposednik to nije
primetio. Glasno se nasmejao, a debeli mu se obrazi zatresli:
Ako uopte neto znam, onda su to svakako ene. U pravu si, ali to ne bi valjalo rei pred mojom gospoom!
Smejao se i gledao brata pomalo obeenjaki, kao to ine mukarci kad o takvim stvarima priaju. Ali Vang
Trgovac nije hteo da se ali i ekao je. Vang Veleposednik se uozbilji, a zatim nastavi:
Ovo je dolo upravo kad treba, jer ba sad merkam nevestu u gradu za svoga sina. Znam sve cure odreda.
Imam nameru da za najstarijeg od svojih sinova zaruim jednu devojku kojoj je devetnaest godina, a erka je
mlaeg upravnikovog brata vrlo dobra, plemenita devojka. Majka moga sina
261videla joj je ve vez i ostale primerke runog rada. Nije lepotica, ali je vrlo plemenite krvi. Jedino je nevolja
to nam sin ima glupe misli da sam izabere sebi enu. uo je da se tako radi na Jugu. Rekao sam mu da se za
takve obiaje ovde jo ne zna, a, osim toga, on moe sebi izabrati drugu i treu enu po svojoj volji. A ubrzo u
se morati pobrinuti i za svog drugog sina. to se tie onog jadnog grbonje, majka mu i tako eli da ima
svetenika u porodici. A teta bi bila pravog, snanog sina baciti za takvu svrhu ...
Ali Vanga Trgovca se nije ticalo ta se deava u porodici njegova brata, jer je jasno bilo da se svaki sin mora pre
ili posle oeniti, pa tako isto i njegovi sinovi. Meutim, on nije gubio vreme na takve stvari, smatrajui da su to
enska posla, pa je sve to ostavljao eni na volju, naglasivi joj jedino da snahe koje e mu ui u kuu moraju
biti estite, snane i radine. Zato je nestrpljivo upao bratu u re:
Odgovara li koja od tih devojaka naem bratu? Osim toga, da li bi im oevi bili radi da keri puste u kuu
jednog udovca?
Ali Vang Veleposednik zbog takvih sitnica nije hteo uriti, pa je pustio seanjima da oivljavaju pojedine mlade
devojke, sad ovu, sad onu, i tako je priao o svima koje je poznavao, i ta se o njima moglo uti:
Ima jedna vrlo dobra devojka, ne suvie mlada, iji je otac uen ovek. I nju je nainio u neku ruku uenom,
poto nema sina, a nekome mora predati svoje znanje. Ona ti je, to se danas kae, nova ena, to jest bila je na
naukama i ne vezuje noge. Ba zbog toga je i udna na svoj nain, pa je zato i zakasnila za udaju, jer se ljudi boje
da takvu enu uzmu za svoje sinove, da ne bi posle bilo neprilika. Ali sam uo da ima mnogo takvih devojaka na
Jugu. I samo zato to je ovo mali grad, ljudi ne znaju ta bi s njome. Ona ak izlazi i na ulicu. Video sam je
jednom. Ila je vrlo slobodno i nije zverala oko sebe. I pored sve te svoje uenosti, nije tako runa, kao
262
to bi se moglo misliti. Iako nije mnogo mlada, ipak nema vie od dvadeset pet do dvadeset est godina. Misli li
da e se svideti mome bratu takva ena koja ne lii na ostale?
Na ovo Vang Trgovac odgovori, ograujui se:
Misli li ti da e mu ona biti dobra domaica i od koristi? On sam ita i pie tako dobro kao ret-ko koji
ovek. Kad to i ne bi znao, mogao bi mu to raditi neki uen ovek. Zato ne vidim da mu je potrebna ena sa
svim tim znanjem.
A Vang Veleposednik, koji je bio zauzet trpanjem hrane u asu, zastade tad malo i zadra na pola puta svoju
kaiku, jer je sluga dolazio i odlazio nekoliko puta s tanjirima, pa najzad viknu:
Mogao bi za to najmiti i slukinju, ili kakvu drolju. Nije sva vrednost ene u onom to zna da uradi. Glavna
je stvar da li ona zadovoljava oveka ili ne, naroito ako je mu kao to je moj brat koji ne trai druge ene. ini
mi se da bi ponekad za oveka vrlo prijatno bilo da ga ena razonodi, ako ume da prisedne i da mu ita pesme ili
neku ljubavnu priu i da ga tako uspava.
Ovo je Vangu Trgovcu bilo neukusno. Paljivo je birao golubove, nadevene kestenjem, i vesto zabadao tapie
izmeu kostiju, da bi pronaao pare koje mu je ispalo, a zatim ree:
Ja bih bio vie zadovoljan enom koja je paljiva u kui, ima decu i zna da tedi novac.
Odjednom se Vang Veleposednik toliko strano razljuti, kao nikad valjda jo od detinjstva. Veliko puno lice mu
pomodre, a Vang Trgovac uvide da se oko toga nikada nee sloiti. A oko takve stvari zaelo nije trebalo gubiti
itav dan, jer su ene ipak ene, makar ponekad bile i neto drugo. Svaka e ipak posluiti svom krajnjem cilju
isto onako dobro kao i bilo koja druga, pa je zato brzo rekao:
Taj na brat nije siromaan. Hajde da mu izaberemo dve ene. Izaberi ti jednu, za koju misli da je najbolja,
pa emo ga prvo s tom venati; a malo kasnije emo mu poslati onu koju mu ja budem izabrao. Ako mu se jedna
vie dopadne od dru263ge, neka mu i bude, ali dve ene nisu mnogo za o-veka na njegovom poloaju.

Tako su se pogodili, a Vangu Veleposedniku je bilo milo to e prvo njegova izabranica postati ena njegova
brata. A kad se promislio, video je da je tako i pravo, jer nijedan ovek ne moe da spava sa dve ene u prvoj
branoj noi, a na kraju krajeva, on je najstariji brat i glava porodice. Tako su se sporazumeli i zatim rastali.
Vang Veleposednik se pourio da svri svoju dunost, a Vang Trgovac je krenuo kui da nae enu i s njom
porazgovara.
Kad je doao do kue, ona je stajala na vratima na ulici, zatrpanoj snegom, ruke je uvila u pregau da ih zagreje,
ali ih je s vremena na vreme vadila da opipa pilie koje je jedan trgovac tu nudio. Zbog snega je ivina bila
znatno pojevtinila, jer nije mogla nai napolju uobiajenu hranu. A ena je htela svom kokoinjcu da doda jo
par-dva. Vang Trgovac je prilazio, ali ga ona nije ni pogledala, ve je nastavila da zaviruje u ivinu. Ali joj Vang
Trgovac ree ulazei u kuu:
Kad svri, eno, hajde u kuu.
Ona se pouri, izabra dve kokoke, i posle prepirke oko njihove teine, dok ih je prodava onako zavezane merio
na kantaru, pogodie se za cenu. Ona ue u kuu, baci kokoi pod jednu stolicu, a zatim sede s kraja, da uje ta
to mu ima da joj kae. On je govorio suvo i polako:
Onaj moj mlai brat trai enu, jer je ona njegova naglo umrla. Ja pojma nemam o enama, ali ti si ove
poslednje dve godine prilino njukala naokolo, zbog naih sinova. Ima li neku da je njemu poaljemo?
Njegova ena je odgovorila kao iz puke, jer je uivala u stvarima kao to su roenja, sahrane i ven-anja.
Torokala je ne prestajui:
Ima jedna vrlo dobra devojka, koja mi je bila prva susetka u selu. Toliko je dobra da sam ak pomiljala, da je
samo malo mlaa, da je uzmem za naeg najstarijeg. Ona je devojka ne moe biti bolje naravi, vrlo tedljiva.
Nikakve mane nema, osim to
264
su joj zubi poeli da crne jo dok je bila dete, jer ih je neki crv pojeo, kau, pa joj ponekad i ispadne koji zub.
Ona se toga stidi, pa uvek dri zatvorena usta, da ih sakrije. Zbog toga i govori vrlo malo i skoro neujno. Otac
joj nije siromah, ima i zemlje, i bio bi zadovoljan da je tako dobro uda, poto ve sam vidi da mu je devojka
malo zala u godine. Vang Trgovac suvo odgovori:
Ako ne moe mnogo da pria, dobro e biti. Pobrini se o tome, a posle venanja emo je poslati!
Tek tad je rekao eni da e dve ene biti izabrane, a ova je glasno odgovorila:
Ba mi ga je ao to mora da uzme i izabranicu tvoga brata, jer taj samo zna za pokvarene ene. A zaklinjem
se da e mu njegova gospoa, ako i ona bude imala neke veze s tim, izabrati kakvo popovsko eljade. ula sam
da se toliko slizala s popovima i kaluericama da bi htela da se ela kua moli bogu i mrmlja molitve. Dobro je,
mislim, ii u hram, jednom ili dvaput, ako je neko bolestan, ili kad je ena bez poroda, ali verujem da su i bogovi
ljudi kao i mi. A mi ba ne volimo mnogo svet koji nam svaki as dosauje i zivka nas zbog ovog i zbog onog.
Pljunula je na pod i nogom razgazila pljuvaku. Kako je bila zaboravila na kokoke ispod stolice, nogu je najzad
povukla, udarila ivinu, a ona silno zakreta, tako da se Vang Trgovac podie i nestrpljivo ree:
Nikad jo nisam video ovakvu kuu! Svugde mora biti kokoiju.
A kad se ona brzo sae da izvue kokoke i objasni koliko su bile jevtinije nego obino, on je prekide u reci i
dodade:
Dobro, dobro! Ja sad moram natrag u svoje magaze. Posveti se onoj stvari, a od danas za dva meseca,
otprilike, mi emo je pozvati. Samo dobro zapamti ta se sve bude potroilo, jer zakon ne zahteva da mi i
drugi put platimo bratovo venanje.
Tako je stvar bila svrena i dve devojke prstenovane.
265A Vang Trgovac je paljivo unosio trokove u svoju knjigu. Venanje je bilo odreeno kroz mesec dana.
To je imalo da bude pred kraj stare godine, pa kad je Vang Tigar o tome obaveten, spremio se da krene kui
svoga brata i ponovo se vena. Nije ga sve to nimalo oduevljavalo, ali se ipak bio odluio na enidbu, pa je
resio da se vie ne predomilja. Svoja tri verna oveka je uputio da vode nadzor umesto njega, a sinovca je
ostavio da bude glasonoa ako bi izbila kakva neprilika dok sam bude odsutan.
Kad je ovo svrio, on je tobo zatraio od upravnika dozvolu da pet dana provede kod brae i est dana za
putovanje tamo i ovamo. A starac se pourio da mu odobri. Vang Tigar se postarao da saopti starom upravniku
da je ostavio i vojsku i povere-nike, da se ne bi u njemu rodila neka nejasna nada o pobuni. A zatim, poto se
obukao u svoje skoro najbolje haljine, a one najlepe poneo sa sobom, zavezane o sedlo, Vang Tigar je krenuo na
Jug svojoj kui. Poveo je sa sobom malu etu od pedeset naoruanih ljudi, jer je on bio ovek velike hrabrosti, pa
se nije, kao mnogi ratnici, okruivao stotinama bliih i daljih straara.
Jahao je Vang Tigar kroz zimu, zaustavljajui se nou po seoskim hanovima i nastavljajui dalje po smrznutim
putevima. Jo nije bilo ni znaka od pro-lea, a kue, napravljene od sive gline i pokrivene sivom trskom,
izgledale su kao da su iz zemlje iznikle. ak je i narod bio iste sive boje, iiban vetrovi-ma i prainom
severnjake zime. A Vang Tigar nije oseao da mu se za ta tri dana, jaui prema zaviaju svoga oca, radost budi
u srcu.
Kad je stigao, uputio se u kuu starijeg brata, jer je tu morao i da se vena. Poto je kratko pozdravio ukuane,
odseno je rekao da pre venanja mora otii na oev grob i odati potu. To su svi odobrili, a naroito gospoa

Vanga Veleposednika, jer je to bila stvar na svome mestu, poto je Vang Tigar toliko vremena bio dsutan, pa
nije uzimao
266
uea u danima dae kad porodica odaje potu svojim mrtvima.
Iako je Vang Tigar znao ta mu je dunost i obavljao je kako treba kad god je mogao, ovog puta ju je izvrio i
zbog toga to je bio nestrpljiv i turoban. A nije znao zato je tako raspoloen. Nije mogao podnositi da sedi
dokon u kui svoga brata, nije mogao trpeti njegovo raskalano uivanje u predstojeem venanju. Bio je utuen
i morao je traiti neko izvinjenje, kako bi nekud otiao i bio sam daleko od svih, jer mu ova kua nije izgledala
svojski bliska.
Poslao je jednog vojnika da kupi hartije, tamjan i ostale stvari koje se nose na grob. Sa svim tim iziao je iz
grada, a vojnici su koraali za kopitama njegova konja naoruani pukama o ramenu. Oseao je slabo
zadovoljstvo primeujui kako narod zvera u njega na ulici. Iako mu je lice bilo ukoeno, iako je gledao napred,
pravei se da nita ne vidi i ne uje, ipak je sluao vojnike gde grubo viu:
Pufa za naeg generala, puta za naeg gospodara!
Video je kako se obian svet pribija uza zidove i u kapije. Teilo ga je to izgleda tako velik u njihovim oima,
pa se drao uspravno, prema poloaju i dostojanstvu.
Tako je doao do grobova ispod urminog stabla, koje se u meuvremenu pretvorilo u kvrge i vrge, iako je
nekad, kad je Vang Lung izabrao to mesto sebi za veni poinak, bilo glatko, mlado drvo. Sada se i drugo urmino
drvee razvilo iz tog jednog. A Vang Tigar je, da bi pokazao potovanje prema ocu, sjahao s konja dok je jo
daleko bio od groba, i polako peke prilazio tome grmu, a jedan vojnik je stajao i za uzdu drao alatoga konja. A
Vang Tigar je prilazio polako i dostojanstveno, kakva pota i treba da bude, dok nije doao do groba svoga oca.
Tu se poklonio tri puta, a vojnici koji su nosili har-tiju i tamjan prili su i to sve poloili, najvie na Vang Lungov
grob, a zatim na grob Vang Lungovog oca, dalje na grob Van Lungovog brata, a najmanje
267na grob O-lane, koje se Vang Tigar kao majke seao vrio slabo.
Tad je Vang Tigar priao ponovo polako i dostojanstveno, zapalio tamjan i hartiju, kleknuo i klimnuo glavom
koliko je puta trebalo pred svakim grobom. A kad je to zavrio, stajao je bez pokreta, razmiljajui, dok je vatra
gorela, a srebrna i zlatna hartija se pretvarala u pepeo, a tamjan se jako pu-io i mirisao u zimskom vazduhu toga
dana. Tog sivog, hladnog dana nije bilo sunca, ni vetra kakav obino donosi sneg, a mali topli oblak tamjana jasno se vijugao u sveem vazduhu. Vojnici su ekali u mrtvoj tiini sve dok im je general optio sa svojim ocem.
Najzad se Vang Tigar okrenu, prie konju, uzjaha ga i krete se natrag stazom kojom je i doao.
Ali za ovo vreme dok je razmiljao uopte nije mislio na oca. Mislio je o sebi, kako nikog nee imati da mu doe
na grob i oda potu koju sin ukazuje ocu. Dok je o tome mislio, inilo mu se da je dobro to se eni, te je tako
malo bolje podneo onu pusto u dui koju je oseao zbog neispunjenih nada da ima svoga sina.
Staza kojom je Vang Tigar jahao dodirivala je prag kue od naboja i prolazila samom ivicom gumna, koje je u
isto vreme bilo i dvorite. Buka vojnika uzbudila je grbavka, koji je tu iveo s Kruko-vim Cvetkom. Deran je
istrao napolje epajui to je bre mogao, i poeo da zvera. Nije uopte poznavao Vanga Tigra, niti je znao da
mu je to stric, ve je stajao kraj staze, zinuvi. Iako je imao skoro es-naset godina i bio bezmalo ovek, ipak nije
bio vii od deteta od et-sedam godina. Lea su mu se izvijala iza glave kao oklop. Van Tigar je bio iznenaen
njegovim izgledom i zapitao ga je, zaustavivi konja:
Ko si ti to ivi u mojoj kuici od zemlje? Tad ga je deak poznao, jer je uo da ima strica
generala, esto je o njemu sanjao i u udu se pitao kakav li izgleda. Pa je zato sad radosno viknuo:
Jesi li mi ti stric?
268
Tad se Vang Tigar priseti i polako ree, stalno gledajui podignuto deakovo lice:
uo sam da moj brat ima mladia kao to si ti. udno je to, jer smo mi svi pravi i snani, a takav mi je bio i
otac, ak i pod stare dane bio je ne-verovatno krepak i jak.
Na to deak odgovori prosto, kao da se odavno ve naviknuo na te stvari, neprestano gledajui za-vidljivo
vojnika i alatog konja:
Ali mene su ispustili!
Zatim isprui ruku prema Vang Tigrovoj puci. mirkao je svojim udno ostarelim licem i malini utonulim
oima. Govorio je brzo:
Jo nijednom nisam imao u ruci te strane puke. A voleo bih da je podrim makar i za trenutak.
Videi tu ispruenu ruku, malu, suvu ruku kao u starca, obuzet nekim naglim saaljenjem prema tom jadnom
iskrivljenom deaku, Vang Tigar mu je pruio puku da je opipa. Ali, dok je on ekao da se deak zadovolji,
neko se pojavio na vratima. Bila je to Krukov Cvet. Vang Tigar je odmah poznade, jer se nije mnogo promenila,
sem to je bila mravija nego ranije, a lice joj je, uvek bledo i jajastog oblika, sad bilo i lako pokriveno
izvanredno tankim borama, kao konac po bledoj koi. Kosa joj je bila glatka i crna kao i uvek. Vang Tigar joj se
pokloni, ukrueno i duboko, ali ne silazei s konja. I Krukov Cvet se malo pokloni, i odmah se htede okrenuti,
ali je Vang Tigar zapita:
Je li luda jo iva i da li je dobro sa zdravljem?

A Krukov Cvetak odgovori mekim, mirnim glasom:

Dobro je!
Vang Tigar ponovo zapita:
Dobijate li svoj deo uredno svakog meseca? Ona odgovori ponovo onim istim glasom:
Hvala vam, dobijam svoj deo!
Dok je govorila, drala je oborenu glavu i gledala utabanu zemlju gumna, a kad je ovaj odgovor
269zavrila, brzo se okrenula i otila. Vang Tigar je ostao zverajui na prazan prag. Zatim naglo ree deaku:
Zato ona nosi haljinu koja lii na one to oblae kaluerice?
Video je bio da joj je siva haljina ukraena ispod grla kao u kaluerica, pa to nije razumeo.
Deak je odgovorio, gotovo i ne mislei ta govori, jer mu je srce bilo udno prikovano za puku kojom se igrao
i gladio joj kundak:
Kad luda umre, otii e u manastir, tu blizu, i postati kaluerica. Sada uopte vie ne jede meso, zna napamet
mnogo molitava i ve je sestra-priprav-nica. Ali nee napustiti svet i odsei kosu sve dok luda ne umre, jer joj je
moj deda ostavio tu ludu.
Vang Tigar je ovo sasluao. utao je za trenutak, oseajui neki neodreeni bol, a zatim saaljivo ree deaku:
A ta e ti onda, jadni mali grbavi majmune?
A deak je odgovorio:
Kada ona ode u manastir, biu i ja svetenik u hramu, jer sam vrlo mlad, pa u dugo iveti da bi ona ekala i
na moju smrt. Kad postanem svetenik, dobij au hranu, a ako se razbolim, a esto sam bolestan zbog ovoga to
nosim na sebi, ona e dolaziti i negovati me, jer smo rodbina.
To je deak rekao nemarno. A zatim mu se glas promeni i zadrhta od neke vatre. Pogleda Vanga Tigra i uzviknu:
Da, biu svetenik. Ali, oh, koliko bih hteo da sam prav, jer bih tad bio vojnik, ako bi me ti hteo primiti,
strie!
Toliko je bilo vatre u njegovim utonulim oima da je Vanga Tigra to ganulo. Odgovorio je s puno saaljenja, jer
je bio milostiv ovek u srcu:
Rado bih te uzeo, jadni stvore, ali kad si ve tako stvoren, ta drugo moe i biti nego svetenik.
A deak obori glavu i ree slabim, jedva ujnim glasom:
270
Znam to i sam.
Bez ijedne reci predade Vangu Tigru puku, okrete se i odepa preko gumna. A Vang Tigar nastavi svojim putem,
na venanje.
udno je to venanje izgledalo Vangu Tigru. Nisu ga strast i nestrpljenje egli. No i dan su mu izgledali
podjednaki. Obavljao je sve tiho i dostojanstveno, kao to je i sve drugo inio kad ne bi bio razgnevljen. Ali sad
su mu i ljubav i jarost izgledale podjednako daleko od mrtvog mu srca, a prilika njegove neveste u crvenoj odei
liila mu je na nejasnu, daleku sliku s kojom ne zna ta e. A tako isto i gosti, i braa, i njihove ene i deca, i
strahovito debela prilika Lotosovog Cveta, koja se oslanjala na Kukumavku. Ipak je jednom i tu staru enu
pogledao, jer je zadihano disala, od silnoga sala. A Vang Tigar joj je uo to hrapavo i brzo disanje, u trenutku kad
se klanjao starijoj brai, onima koji su kumovali nevesti, gostima i svima ostalima kojima se morao pokloniti po
propisu.
A kad je svadbena zakuska doneta, on, tako rei, nije ni okusio nijedno jelo. Vang Veleposednik bi zapoinjao sa
svojim alama, jer se trebalo veseliti i na mladoenjinom drugom venanju, a neki gost bi prihvatio smehom, ali
je veselje iezavalo i utiavalo se pred ozbiljnim licem Vanga Tigra. Nita nije rekao za vreme svog svadbenog
ruka, osim to je brzo dograbio vino kad je na sto dolo, kao da je edan. Ali kad ga je okusio, spustio je asu i
promuklo rekao:
Da sam znao da vino nee biti bolje od ovog, doneo bih krag vina iz svog kraja.
Kad su dani venanja proli, uzjahao je na svog alatog konja, krenuo, nije bacio ni pogleda na ne-vestu i njenu
sluavku, koje su ile pozadi u kolima sa upregnutom mazgom. Na kolima su bile sputene zavese. Ne! Jahao je
isto onako usamljeno kao kad je i dolazio; vojnici su ili iza njega, a kola lupka-rala pozadi. Tako je Vang Tigar
doveo nevestuu svoje zemlje. Mesec-dva kasnije otprilike dola mu je i druga ena, zajedno sa svojim ocem. I
nju je primio
271jer mu je bilo sasvim svejedno da li e imati jednu ili dve ene.
Dola je Nova godina, sveanosti, pa je i to prolo. Nastalo je vreme kad prolee poinje da se budi u zemlji,
iako mu se nijedan znak ne moe videti na nekom listu na drvetu. Bilo je, meutim, znakova da e padati i sneg,
koji je i naiao jednog hladnog sivog dana, ali nije ostao, ve se istopio od iznenadne topline, koju je nestalni
topli vetar s juga doneo. A mlada penica na njivama, iako jo nije poinjala da raste, obojila se novim zelenilom.
Svugde su se seljaci otresali zimske dokonosti, zagledali motike, grabulje, poeli hraniti volove malo bolje, da bi
ih spremili za napor. Kraj puteva vrba je poinjala da baca pupoljke, a deca su se u rojevima svukud viala, s
noevima, ili zamiljenim komadima drveta, ako ne bi imala seiva, i kopala su svee zeleno ko-renje da se na
jedu.

Tako isto su se i ratnici uznemirili u svojim zimskim skrovitima, vojnici su ispruali debela i uhranjena tela,
poto im je dojadilo kockanje, sva-anje i lenarenje po gradovima, u kojima su bili nastanjeni. eljno su se
pitali kakva e im srea biti u novim ratovima s prolea. Svaki je vojnik pomalo sanjao i nadao se da e onaj nad
njim poginuti, i tako mu ustupiti svoje mesto.
Isto je tako sanjario i Vang Tigar o onome ta e uraditi. On je imao svoju zamisao, vrlo dobru, i hteo je sav da
joj se preda, jer mu se inilo da se ona njegova otrovna i prokleta ljubav sasvim ve zavrila. Ako moda i nije
bila mrtva, negde je svakako bila sahranjena. A kad bi ga pokatkad uznemirile uspomene na nju, namerno je
odlazio nekoj od svojih ena, pa ako nije bilo strasti, pio je mnogo vina da je razbudi.
Kao vrlo pravedan ovek, nije pokazivao da mu je jedna milija od druge, mada su bile sasvim razliite: jedna je
bila izobraena, ista, prijatna i mirna, a druga neto malo neotesana, ali ipak ena s vrlinama i dobra srca.
Najvea mana su joj bili crni zubi. Imala je vrlo gadan zadah kad bi joj se neko pri272
bliio. Ali, i pored toga, Vang Tigar je bio srean, jer se te dve ene nisu svaale. Bez sumnje, zato se imalo
zahvaliti i njegovoj pravinosti, jer je bio pun obzira, i naizmenino odlazio jednoj, pa drugoj. A istina je bila i da
su mu obe izgledale podjednake, jer za njega nita nisu ni znaile.
Ali nije vie bilo nuno da sam lei nou, sem kad je to eleo. Pa ipak, nije postajao blizak tim enama. Uvek im
je odlazio nekako naduto, sa odreenim ciljem. Nita im nije govorio, nije bilo iskrenosti kao izmeu njega i one
mrtve. Nikad vie nije sebi putao na volju.
Ponekad je razmiljao o tim razliitim oseanji-ma koje ovek moe imati prema eni. U tim trenucima bi
govorio samome sebi da ona mrtva nikad i nije bila stvarno iskrena prema njemu, ak ni kad mu je izgledala
razuzdana kao javna ena, jer je za sve vreme grljenja mozgala protiv njega. Mislei o tom, Vang Tigar je
ponovo zapeatio svoje srce i utiavao telo kraj ovih dveju ena. inio je to i u nadi, kao sa nekom svetlou u
njegovoj elji, da bi mu jedna od njih mogla najzad roditi i sina. Ta je elja jo jednom snaila Vangu Tigru misli
o slavi i on se zaklinjao da e jo iste godine krenuti u veliki rat na neku stranu, izvojevati za sebe vlast i osvojiti
prostrane krajeve. I ve je video postignutu po-bedu.
XXII
Dok je prolee cvetalo, obeljene trenje i bledo-ruiaste breskve leale kao laki oblaii po zelenoj zemlji, Vang
Tigar se savetovao o ratu sa svojim vernim ljudima. Ali su morali ekati na dve stvari. Trebalo je, prvo, videti na
koji e se nain rat obnoviti izmeu ratnika Severa i Juga, jer je primirie od prole godine bilo vrlo labavo i
neodrivo, poto je to, u stvari, bilo samo zimsko zatije kad nije ugodno tui se po vetru, snegu i blatu. Osim
toga, ratnici Severa i Juga su se vrlo mnogo razlikovali i po svojoj prirodi: jedni su bili krupna tela, spori i
obesni,
18 Sinovi
273a drugi mali, prepredeni ljudi, dobri za lukavstva i zasede; toliko su se razlikovali po naravi, pa ak i po krvi i
jeziku, da im i nije bilo lako napraviti mir za due vreme. A drugo, Vang Tigar je ekao, a s njim i verni ljudi, da
se vrate mnoge uhode koje je razaslao u poetku godine. I ekajui tako, Vang Tigar se sa svojim pomonicima
savetovao koje bi zemlje mogao pripojiti ovim sadanjim i tako proiriti svoj posed.
Savetovali su se u velikoj dvorani, koju je Vang Tigar sad bio uzeo za sebe. Sedeli su u njoj, svaki prema svome
zvanju, a Jastreb je govorio:
Na Sever ne moemo, jer smo u savezu s njim.
A Kla Svinja je glasno odgovorio, jer je uvek tako inio kad bi Jastreb neto rekao, a odgovorio je i grubo,
poto nije hteo da bude smatran glupljim od njega. Ali ovog puta, doista, nije mogao lako da se seti neeg novog:
Osim toga, vrlo je siromana i mrava ta zemlja. Svinje su tamo toliko jadne da ih ne vredi ni klati. Video
sam te svinje i kunem se da im je hrbat otar kao srp, a prasii se u svinji mogu prebrojati jo pre no to se i
oprasi. Nije to zemlja za koju bi iko hteo ratovati.
Ali Vang Tigar je polako odgovorio:
Ni na Jug ne moemo, jer ako to uinimo, udariemo na moj i moga oca narod, a ovek ne moe slobodno i
laka srca da oporezuje svoje.
Tad je uzeo re ovek zeje usne. Govorio je malo i vazda tek poto bi svi drugi rekli to imaju da kau:
Postoji jedna zemlja gde mi je nekad bio rodni kraj, ali mi sad nije nita. Nalazi se jugoistono odavde,
izmeu ove zemlje i mora, vrlo je bogat to kraj, a jednim delom lei na samome moru. ela ta oblast se pruila
kraj reke koja tee u more. Dobra je to zemlja, sa mnogo polja, a ima i nizak planinski venac, dok joj je reka
bogata ribom. Jedini vei grad u njoj je jedno sresko mesto, ali ima mnogo sela i trgova. A narod je tedljiv i
radan.
274
Vang Tigar je ovo uo i rekao:
Ali takva zemlja teko da nema svoga ratnika. Koji je?
Tad verni ovek imenova jednog stvora koji je nekad bio razbojniki voa, a ba prole godine se svezao s
Jugom. Kad mu je uo ime, Vang Tigar se brzo odlui da krene protiv tog razbojnikog voe. Seao se jo uvek
vrlo ivo koliko je omrznuo ju-njake, kako im je bez ukusa meki pirina i meso jako zabibereno, tako da ni u

jedno njihovo jelo ovek ne bi mogao slatko zariti snane zube; setio se onih mrskih godina svoje mladosti, pa je
uzviknuo:
Ba u na taj kraj i ba na tog oveka udariti, jer u tako proiriti svoje zemlje, a raunae mi se kao da
uestvujem u velikom ratu.
I tako je to bilo brzo odlueno. Vang Tigar je pozvao sluge da donesu vina. Svi su pili, a Tigar je izdavao
nareenja da se vojnici spreme za pokret, jer treba da krenu u nove zemlje im se prve uhode vrate s izvetajem
o izgledima velikih ratova ove godine. Tad se verni ljudi podigoe da ispune nareenja, ali se Jastreb, kolebajui
se dok su drugi izlazili, prignuo i proaputao Vangu Tigru na uvo. Glas mu je bio promukao, a dah je palio Vang
Tigrov obraz:
Moramo vojnicima dozvoliti uobiajene dane pljakanja posle bitke, jer meu sobom ve mrmljaju i ale se
da ih toliko vrsto drite da pod vaom zastavom i nemaju ona preimustva koja drugi ratnici daju. Nee se boriti
ako ne budu mogli pljakati.
Vang Tigar je grickao otre crne brkove i bradu, koje je tih dana pustio da izrastu. Odgovorio je vrlo nerado, jer
je znao da je Jastreb u pravu:
Dobro, reci im da e imati tri slobodna dana kad budemo pobedili, ali ne vie.
Jastreb je otiao sasvim zadovoljan, ali je Vang Tigar ostao natmuren neko vreme, jer je mrzeo pljakanje
naroda. Ali ta je mogao drugo da uradi, kad vojnici nee da stavljaju ivot na kocku, a da posle ne dobiju
nekakvu nagradu? Zato se, iako je pristao na to, neko vreme neprijatno oseao, jer mu iz glave
18*
275nije izlazila slika patnji toga naroda. Psovao je sebe kao suvie meka oveka za zanat koji je izabrao.
Naterivao je sebe da bude malo grublji. Pomislio je najzad da e bogatai u stvari najvie izgubiti, jer siromasi i
nemaju nita od vrednosti, a imuni to mogu podneti. Ali se stideo to je tako slab.
Uto su se i uhode vratile, jedan po jedan, i svaki po redu je izvetavao generala. Govorili su da ratnici i Severa i
Juga, iako rat jo nije izbio, kupuju oruje iz stranih zemalja, jer do rata mora doi, poto se na sve strane vojske
proiruju i jaaju. Kad je Vang Tigar to uo, odluio je da bez oklevanja otpone ovaj svoj rat za sebe. Istog dana
je naredio ljudima da se skupe na jedno polje izvan gradskih kapija, jer ih je toliko mnogo bilo da se nisu mogli
skupiti u samome gradu. Vang Tigar je jahao na svome visokom alatu konju, sa telohraniteljem iza sebe, a zdesna
mu se nalazio roavi sinovac, ali ne vie na magarcu, ve na dobrom konju, jer ga je Vang Tigar bio unapredio.
Vang Tigar se drao pravo i neverovatno ponosito, a svi su ljudi zverali u njega, u potpunoj tiini, jer je doista
bio ratnik kakav se ne via esto po svetu, onako snaan u pojavi, tekih namrgoenih obrva, sa brkovima koje
je u po-slednje vreme pustio da mu izrastu, te je sad izgledalo da ima vie od svojih etrdeset godina. Stajao je
pred njima na konju, ne trepui. Pustio ih je da gledaju neko vreme, pa je odjednom viknuo i pozvao sve svoje
ljude:
Vojnici i junaci! Od sutra za est dana kre-nuemo na jugoistok i zauzeti taj kraj. Bogata je to i plodna zemlja,
koja se granii rekom i morem. to tamo steknem, podeliu s vama. Razdeliete se i poi sa dva moja verna
oveka. Jastreb e voditi sa istoka, a Kla Svinja sa zapada. A ja sam u se sa svojih izabranih pet hiljada, drati
severno, pa kad vi napadnete sa dve strane i vrsto stegnete grad, koji je sedite pokrajine, jurnuete, opkoliti ga i
unititi i poslednji otpor. Tamo vlada nekakav ratnik, obian razbojnik, a vi ste ve pokazali kako umete da se
obraunate sa razbojnicima, dobri moji momcil
276
A zatim je dodao, ali vrlo nerado, sa usiljava-njem:
Ako pobedite, imaete tri dana voljno u tome gradu. Ali u zoru etvrtog dana vam se sloboda zavrava. Onoga
ko se ne odazove na zvuke trube, koja e vam biti znak, svojom rukom u ubiti. Ne bojim se da poginem, ali se
ne bojim ni da ubijem. To vam je moje nareenje. Posluajte ga.
Ljudi su zavikali i nestrpljivo se uskomeali. im je Vang Tigar otiao, postadoe eljni i pohlepni, jedva
ekajui da krenu. Svaki vojnik je zagledao svoje oruje, istio ga i otrio, i brojao koliko ima metaka. U to
vreme je mnogi vojnik davao razne stvari za kurume.
U zoru estog dana Vang Tigar je poveo svoju silnu vojsku iz grada. Velika je ona bila, iako je neto manje od
polovine ostavio i u gradu. Svratio je do starog upravnika, koji je toliko ve bio ostareo da je leao na postelji i
nikako se nije ni dizao. Vang Tigar mu je rekao da je ostavio dovoljno vojske da zatiuje i njega i dvor.
Upravnik se zahvalio iznemoglo, ali utivo, a dobro je znao da je vojska ostala kao straa nad njim. Njome je
zapovedao ovek raseene usne. Bila je to teka dunost, jer su se vojnici oseali nezadovoljni to su ostavljeni,
pa je Vang Tigar bio primoran da im obea nagradu u srebru ako posao dobro obave i strau budu verno vrili.
Obeao im je da e u idui rat njih povesti. Tako su se malo uteili, ili se bar pokazali manje nezadovoljni.
I tako je Vang Tigar na elu vojske krenuo iz grada. Proturio je glas meu varoanima da za njih ide da se bori
protiv nekog neprijatelja koji je upao s Juga. Svet se poplaio i pourio se da ga odobrovolji, trgovaki esnaf mu
je dao i dobru svotu srebra kao poklon, a mnogi iz grada su pratili vojsku onog dana kad je odlazila, okupivi se
da vide kako se razvija Vang Tigrova zastava i kako joj se kao rtve prinose zaklane svinje i tamjan da bi imala
dobru sreu u ratu.

277Kad je to zavreno, Vang Tigar se krenuo u ozbiljan pohod. Nije se spremao da ratuje samo vojskom i
orujem, ve je poneo i pozamanu koliinu srebra, jer je bio i suvie mudar general da bi odmah jurnuo u bitku.
Bio je on spreman da pregovara i da po potrebi i oekne, da bi video da li se i srebrom moe posluiti. Ako bi
ba u poetku srebro i bilo bez koristi, na kraju bi ipak moglo neem da poslui, da se njime podmiti kakav
ovek na poloaju, te da otvori gradska vrata njegovoj vojsci!
Bila je sredina prolea. Penica se, dve stope visoka, prostirala miljama po okolini, ve spremna za klasanje, a
Vang Tigar je, jaui, bacao pogled daleko preko te zelene doline. Oseao je gordost zbog njene lepote i
plodnosti, jer je to bila zemlja kojom je on upravljao, a voleo ju je kao to vladar voli svoj posed. Ali je on bio
mudar. I pored svog smisla za njenu lepotu, umeo je kako treba da pronae mesto gde e udariti porezu, kako bi
odrao veliku vojsku i poveao linu blagajnu.
Tako je iziao iz svoje zemlje, a kad je prodro dovoljno na jug, i naiao na dbunove narova, koji su ve putali
sive, kvrgave grane i pozne listie boje plamena, znao je da je dospeo u nove zemlje. Paljivo je motrio kako
izgledaju ti novi krajevi. Video je na sve strane plodove, obraena polja, dobro uhranjenu stoku, debelu decu. To
ga je mnogo obradovalo. Ali dok je prolazio s vojskom, narod sa njiva i polja ih je gledao, merio ih mranim
pogledom, a ene koje su do maloas torokale i smejale se, zanesene ogovaranjem, najednom su umukle,
prebledele i zinule od uda, a mnoga je majka stavila ruku preko detinjih oiju. Kad bi vojnici gromko zapevali
neku pesmu, to su esto inili za vreme mara, ljudi na poljima bi glasno proklinjali to im se remeti mir iznad
njiva. I psi su besno jurili iz sela da ujedu strance, ali kad bi ugledali ovu silnu gomilu, popla-ili bi se i sami, i
podvijenih repova bezobzirno be-ali. S vremena na vreme bi se po neki vo otrgao sa veze i udario u trk to bre,
uplaen drekom toliko mnogo ljudi u prolazu. Po neki ujarmljeni vo bi se
278
krenuo i s plugom, a seljak ora nadao bi se za njim. Tad bi se vojnici grohotom smejali. A Vang Tigar bi, videi
to, paljivo zastao dok ovek ponovo ne bi smirio ivotinju.
U gradovima i selima je svet stajao zanemeo i zapanjen kad bi vojnici nailazili, gurali se kroz vrata, galamili,
smejali, eljni aja i vina, hleba, jer su se bojali da im roba ne ode, a da nita za nju ne prime. Zato su neki
navukli drvena vrata na radnju, kao da je no ve pala. Ali Vang Tigar je jo ranije izdao nareenje da se nita ne
sme uzeti a da se ne plati. Dao je ljudima novac za sve one stvari koje su im potrebne, kao to su jelo i pie. Ali
je ipak dobro znao da ni najbolji general ne moe da nadgleda tolike hiljade divljih ljudi, pa iako je rekao
kapetanima da e mu lino biti odgovorni, znao je da e ipak makar i malo zla morati biti uinjeno. Zato je jedino i mogao da vikne: Ako ujem o pljakanju, ubi-u vas." Verovao je da e se ljudi nekako uzdrati, a nije se
ba trudio sve da uje.
Ali Vang Tigar je ipak naao puta i naina da koliko-toliko nadgleda svoje ljude. Kad bi priao nekom gradu,
ostavljao je vojsku u predgrau, a samo sa nekoliko stotina prvih odlazio je da nae najbogatijeg trgovca tog
mesta. Onda bi mu naredio da skupi i ostale trgovce, a on je ekao u radnji onog najimunijeg. Kad bi se oni tako
svi iskupili pred njim, bojaljivi i snishodljivi, on bi im rekao:
Nemojte se plaiti da u vas oglobiti i uzeti vie nego to mi je potrebno. Istina je da imam vie hiljada ljudi
u predgrau, ali ako mi date samo pristojnu koliinu srebra za troak oko pohoda, odve-u dalje svoje ljude i
ostati ovde samo jednu no.
Tad bi trgovci, bledi i preplaeni, istavili govornika koga su izabrali. Ovaj bi procedio kroz zube neku svotu. Ali
Vang Tigar je dobro znao da je to najnie to su voljni da obeaju. Samo bi se hladno nasmejao, ali je i nabirao
svoje obrve za to vreme:
Vidim da imate lepe radnje ovde, trgovine uljem, magaze itom, prodavnice svile i tkanine, vidim da se va
svet dobro hrani i oblai, i da su vam
279ulice lepe. Prenemaete se kao da vam je grad mali i siromaan! Zar vas nije sram kad ovakvu svotu nudite?
I tako bi ih utivo naterivao da podignu svotu. Nikad im nije grubo pretio kao to ine neki ratnici koji se deru da
e pustiti vojnike na grad ako ne dobiju toliko i toliko novca. Vang Tigar je upotrebljavao samo ista sredstva, jer
je uvek govorio da svug-de svet mora iveti i da se ni od koga ne sme traiti vie nego to bi se po zdravom
razumu moglo oekivati da je u stanju da da. I tako je na kraju, kao plod te njegove utivosti, uvek dobivao to je
traio, a i trgovci su oseali zadovoljstvo to su se tako lako otresli i njega i njegove horde.
Tako je Vang Tigar napredovao sa svojom vojskom prema jugoistoku, u pravcu mora. Svaki put kad bi zastao u
nekom gradu, dobijao je odreenu svotu novca od trgovaca, a zorom bi odlazio dalje, tako da je narod bio
zadovoljan. Ali u siromanim selima i zaseocima Vang Tigar je zahtevao samo malo hrane i gledao je da to
manje uzme.
Sedam dana i sedam noi vodio je Vang Tigar tako svoje ljude, pa se ak na kraju te sedmice bio neto malo i
obogatio novcem koji je uzimao, a ljudi su mu bili veoma raspoloeni, dobro nahranjeni i ispunjeni lepim
nadama. Na kraju toga putovanja od sedam dana, naao se udaljen neto manje od jednog dana od grada koji je
nameravao da zauzme, i koji je bio srce ele oblasti. Odjahao je do jednog niskog brega, da bi ga mogao videti.
Leao je pred njim taj grad kao neka riznica ograena zidinama, usred ta-lasastih zelenih polja, a Vangu Tigru je
srce htelo da iskoi kad ga je u toj lepoti ugledao pod divnim nebom. I reka je tuda proticala, kao to je ranije ve
uo. Tako je taj grad izgledao kao dragi kamen na srebrnom lancu. U najveoj urbi poslao je Vang Tigar

glasonoe tome gradu, koji je uvalo hiljadu ljudi. Poruio je ratniku koji je drao grad da je on, Vang Tigar,
doao sa Severa da spase narod od razbojnika, pa ako taj razbojnik nee mirno da se povue uz svotu novca koja
bi mu se odredila,
onda e on, Vang Tigar, morati da krene na grad s hiljadama hrabrih naoruanih ljudi.
Ratnik u tome mestu bio je vrlo hrabar razbojnik, toliko strano crn i ruan ovek da mu je narod dao nadimak
po jednom stranom mrkom bogu koji kao uvar stoji na ulaznim vratima hramova, a zove se Liju Bog Vrata.
Kad je ovaj uo za drsku poruku koju mu je Vang Tigar poslao, razbesneo se tako strano da je od gneva urlikao
neko vreme pre nego to je mogao odgovoriti. A poruio je u odgovoru ovo:
Idi natrag i reci svome gospodaru da moe da se bori ako hoe. Zar ga se neko plai? Nikad nisam uo o tom
malom psu koji sebe naziva Vang Tigar!
Glasonoe su se vratile i verno ponovile poruku Vangu Tigru. I on se, sa svoje strane, razbesneo, a potajno u sebi
se osetio i uvreen to je taj ratnik rekao da nikad nije ni uo za ime Vanga Tigra. Zato se poeo pitati da li doista
nije manje slavan nego to je mislio. Ali odmah je zagrizao zubima u crnu bradu, pozvao ljude i krenuli su jo
istog dana na grad i uanili se svud unaokolo. Ali vrata su im bila zatvorena, tako da unutra nisu mogli, a Vang
Tigar je naredio vojnicima da se do zore smeste. Postavio je niz atora oko gradskog opkopa, tako da su mu ljudi
mogli da motre ta neprijatelj radi i o tome da ga obavetavaju.
U zoru se Vang Tigar digao vrlo rano, probudio je svog telohranitelja, a svi ljudi su mu bili pozvani trubama i
doboima. Kad su se okupili, Vang Tigar im je naredio da budu spremni za bitku kad ih pozove, pa makar morali
ekati i mesec-dva. Tad je sa svojim pratiocima otiao do jednog brda, odakle je mogao osmotriti grad sa istone
strane. Bila je tu neka stara pagoda i on se popeo na nju, a njegovi vojnici ostali su dole da ga zatite i zaplae
ono nekoliko starih svetenika koji su se nalazili u hramu. Primetio je da grad moda i nije velik, da nema vie
od pedeset hiljada dua, ali kue su bile lepo graene, a krovovi pokriveni crvenim crepom, naslaganim kao
krljut na leima ribe. Siao je posle
280
281dole, svojim ljudima, i poveo ih preko opkopa, ali ih je tad obasuo pljusak hitaca s visokog gradskog
bedema, i Vang Tigar se brzo povue natrag.
Vangu Tigru je jedino ostajalo da eka. Saveto-vao se s kapetanima i oni su predlagali opsadu, jer je ona
pouzdanija negoli bitka, posto narod u gradu mora da jede. I Vangu Tigru se inilo da je to pametnije, jer bi mu
ljudi, po svoj prilici, morali ginuti ako bi sad odmah navalio na grad, a vrata su bila tako jaka i velika stabla tako
silno stegnuta gvozdenim preagama da Vang Tigar doista nije znao kako da im doskoi. S druge strane, ako
neprijatelj bude morao da dri vrata zakljuana, tako da iz dana u dan ostaje bez dovoza hrane, posle mesec-dva
mo-rae oslabiti i predati se. A ako bi se sad odmah zapoeo boj, neprijatelj je bio jak i dobro uhranjen, i ne bi se
sa izvesnou moglo rei kome bi pobeda pripala. Tako je Vang Tigar razmiljao i izgledalo mu je pametnije da
saeka sa bitkom dok ne bude pouzdaniji u pobedu.
Zato je naredio vojnicima da uvaju ceo gradski zid, ali da se ipak dre dovoljno povueni, da ih meci ne bi
pogaali, ve da bezopasno padaju u barutinu. Vojnici su zbilja tako opkolili zidine da niko nije mogao ni
napolje ni unutra. Hranili su se proizvodima okoline, jeli ivinu, povre, voe i ito koje su imali seljaci. A poto
su poneto i plaali za ono to su uzimali, seljaci se nisu digli protiv nj ih. Tako je Vang Tigrova vojska dobro
ivela. Dolo je i leto, zemlja je bila dobra, a etva obilna, jer u ovim krajevima godina nije ni suva ni kiovita,
iako se prialo da dalje na zapadu, iza planina, kia nije padala, tako da e u tom kraju biti gladi.
Tako je proteklo mesec dana, Vang Tigar je iz dana u dan ekao u svom atoru, ali niko nije izlazio iz zatvorenog
grada. ekao je jo dvadeset dana i postao vrlo nestrpljiv, a isto tako i njegovi ljudi. Meutim, neprijatelj se i
dalje hrabro drao. Kad bi se opsadnici pojavljivali na opkopima, meci su i dalje padali sa gradskih zidova. Vang
Tigar se neobino udio i ljutito govorio:
282
ta im je jo ostalo da jedu kad svaki od njih ima toliko snage da moe da dri oruje?
A Jastreb, koji je kraj njega stajao, pljunuo je divei se tako snanom i hrabrom neprijatelju. Obrisao je usta i
rekao:
Mora da su dosad pojeli pse, make i druge ivotinje, pa ak i pacove koje hvataju po kuama.
Tako su prolazili dani, a nikakav znak se nije davao iz opsaenog grada, sve do kraja drugog let-njeg meseca.
Toga dana izjutra Vang Tigar je, kao to je redovno inio, iziao da vidi da li ima bilo kakve promene. Ugledao je
belu zastavu iznad severne kapije, blizu koje mu je bio rov. U velikoj urbi i uzbuenju naredio je jednom svom
oveku da takoe istakne belu zastavu. Bio je izvan sebe od radosti, jer je mislio da je doao kraj.
Tad se severna kapija malo otvorila, jedva koliko da jedan ovek proe, a zatim se zatvorila, tako da se moglo
uti kripanje gvozdenih preaga. Vang Tigar je bez daha posmatrao kako mu se na drugoj strani opkopa, gde mu
se nalazio logor, polako pri-bliuje jedan mlad ovek sa belom zastavom na motki od bambusovine. Vang Tigar
je tad naredio svojim ljudima da stanu u red, a on se postavio odmah iza njih, i tako su ekali oveka. Ovaj je
doao blizu i viknuo odakle su ga mogli uti:

 Doao sam da razgovaram o miru. Platiemo vam izvesnu svotu srebra, a od vas jedino traimo da odavde u
miru odete.
Vang Tigar se tad osmehnu svojim gorkim sme-hom i podsmeljivo ree:
Mislite li da sam ak ovamo doao samo novaca radi? Mogu nabaviti srebra i u svome kraju. Ne! Va ratnik
mi se mora predati, jer su mi potrebni ovaj grad i ovaj kraj. Oni e postati deo moje zemlje.
Mladi se naslonio na motku, pogledao samrtnikim pogledom Vanga Tigra i preklinjui rekao:
Imajte milosti, odvedite svoje ljude.
A zatim je pao niice na zemlju ispred Vanga Tigra.
283Ali Vang Tigar je oseao da u njemu plamti gnev, to se uvek deavalo kad bi mu neko protiv-reio. Zato se
uzbudio i rekao:
Neu se odavde maci dok zemlja ne postane moja!
Tad se mladi podie, ponosito zabaci glavu i ree:
Onda ostani i itav svoj ivot, ako hoe, provodi ovde, jer mi moemo izdrati! i bez i jedne reci vie
okrete se i poe vratima.
Vang Tigar oseti u sebi stari bes. Bio je doista strano zapanjen to mu tako jedan neprijatelj alje ovako
neutivog glasonou, koji mu ak nije odao ni panju prema dostojanstvu. Vangu Tigru se inilo da nikad u
ivotu nije video tako bezobraznog mladia. Ukoliko je vie razmiljao, utoliko je benji postajao i naglo, tako
rei pre no to se na to svesno i odluio, sav razjaren je naredio jednom vojniku:
Podigni puku i ubij onog mladia. Vojnik je smesta posluao. Hitac je bio dobar,
jer je mladi ovek pao niice na uzani most preko opkopa. Zastava mu je pala u vodu. Motka je mirno plivala, a
belina zastave se isprljala u blatnjavom potoku. Tad je Vang Tigar naredio ljudima da pritre i donesu mladog
oveka. Oni su posluali, od-jurivi trkom da ih ne bi pogodio koji metak sa opkopa, ali se nijedan nije uo. A
Vang Tigar se prilino udio, ne znajui ta to ima da znai. Ali se jo vie zaudio kad je ugledao ispred sebe
mrtvog oveka, koji je brzo dobio mrtvaku boju, kao da uop-te i nije gladovao. Kad je Vang Tigar naredio da
se s lesa skine odelo, da bi video koliko je mladi izmravio, video ga je gde lei pred njim, istina ne ba debeo,
ali ipak toliko pun da je jasno bilo da se neim hranio.
Vang Tigar je ustuknuo malo pred tim prizorom. Neko vreme je stajao tako, razoaran.
Ako je ovaj mladi doista ovako debeo kako izgleda, ta onda oni to jedu, te mogu ovako dobro da se dre
protiv mene?
Psovao je i vikao:
284
Ako oni ovako budu izdrali, ceo u ivot doista morati ovde provesti!
I toga dana se toliko razjario da je naredio vojnicima da se raspojasaju. Gledao ih je kako uzimaju hranu ili robu
od sveta u predgrau ili seljaka iz okoline, ali ih nije zaustavljao kao ranije. A kad bi mu doao neko od seljaka
da se poali, ili bi uo bilo koga da proklinje vojnika koji je uao u kuu punu eljadi i uinio neto to ne bi
smeo, Vang Tigar bi namrgoeno rekao:
Vi ste prokleta rulja, vi, narod! Verujem da kriom aljete hranu u grad, jer se inae ne bi mogli ishranjivati!
Ali seljaci bi se kleli da to ne ine, a mnogi bi rastueno rekao:
Svejedno nam je ko nam je gospodar. Misli li ti da mi volimo onog starog razbojnika, zbog koga bezmalo
neprestano gladujemo, jer mu plaamo silne poreze? Gospodaru, ako bi hteo prema nama milostivo da postupa i
da svoje ljude uzdrava od zla, radovali bismo se da doe na mesto onog razbojnika.
Vang Tigar je postajao sve ljui ukoliko je leto zahvatalo. Psovao je vruinu i bezbrojne muve, koje su se hranile
na gomilama vojnikog izmeta, psovao je komarce iz ustajale barutine. S nestrpljenjem je mislio na grad u
kome su ostala njegova dvorita i gde su ga ekale njegove dve ene. Zbog te svoje ljutnje i nije vie bio
plemenit kao ranije, pa^ mu ljudi postadoe vrlo razuzdani, a on je to doputao.
Jedne noi, za vreme najvee zapare, pojavila se vrlo jaka i jasna meseina. Vang Tigar se etao oko atora, da bi
se rashladio, jer nije mogao da spava. etao se sam; jedino ga je njegov telohranitelj, ze-vajui i dremljivo, pratio
u tom hodanju gore-dole. Vang Tigar je blenuo u zidine grada, kao obino. Stajale su tu pred njim, visoke i crne
na meseini. Izgledalo mu je da su nesavladljive. Dok ih je tako gledao, ponovo se razbesneo, jer mu se zbilja tih
dana gnev nikako nije utiavao. Zakleo se samome sebi da e svakog oveka, enu, pa ak i dete nag285nati da ispataju za nevolje koje je podneo u ovom ratu.
U tom trenutku ba ugledao je neku senku kako se kree po tamnom zidu i postaje sve crnja silazei dole. Zinuo
je od uda i zastao. U poetku nije vero-vao da ju je uopte i video, ali ukoliko je due stajao i posmatrao,
zapaao je sve jasnije da se neto malo i tamno vue, kao rak, kroz lozu i suvo malo drvee pribijeno uz sami
zid. Najzad je razaznao da je to ovek. Zbilja se taj ba spustio do zemlje, pao i pojavio se na meseini. I Vang
Tigar je video kako mu mae belom tkaninom.
Vang Tigar je naredio da mu u susret poe jedan vojnik, isto tako sa belom zastavom; zapovedio je da se taj
ovek odmah dovede pred njega. A on je stajao i ekao, napreui oi da vidi ko bi mogao biti taj doljak. Kad je
ovaj priao, bacio se pred noge Vangu Tigru i poeo udarati glavom o zemlju, molei za milost. Ali je Vang Tigar
dreknuo:

 Postavite ga na noge, da bih mogao da ga vidim.

Vojnici su prili, podigli oveka, a Vang Tigar je gledao i, ukoliko ga je due posmatrao, sve je bivao benji, tako
da mu se grlo suilo, jer taj ovek zaista nije izdisao od gladi. Mrav je dodue bio, vrlo sla-baak i crn, ali se jo
drao, pa Vang Tigar dreknu:
Jesi li doao da mi preda grad? A ovek odgovori:
Ne, na poglavica nee da se preda, jer jo ima hrane. Mi koji se oko njega nalazimo dobijamo neto malo za
jelo svakog dana. Istina je da narod gladuje, ali mi ga i putamo da gladuje. U stanju smo da se drimo jo neko
vreme. Nadamo se da e nam pomo stii s Juga, jer smo kriom prebacili jednog oveka preko zida da ode po
nju.
Vang Tigar se oseti nelagodno i sa sumnjom ree uzdravajui gnev to je bolje mogao:
Pa zato si onda doao, ako ne zbog predaje? A ovek mrzovoljno odgovori:
Doao sam da spasem svoju kou. General kome sluim ponaa se prema meni vrlo ravo. Stra286
an i uasan je to stvor, divalj i neobrazovan, a ja sam ovek plemenite krvi. Moj otac je bio ak i vrlo uen, pa
sam naviknut na utivost. A on me je strano uvredio pred mojim vojnicima. ovek moe mnogo da oprosti, ali
ne moe zaboraviti izvrgavanje sramoti, jer time ne vrea samo mene ve i sve moje pretke, u ije ime ja danas
ivim. A njegovi stari, ako on uopte i zna ko su oni bili, jedva da bi i sluge mogli biti mojima.
Pa kako te je mogao toliko da osramoti? pitao je Vang Tigar, a potajno se oseao iznenaen ovakvim
obrtom.
A ovek je odgovorio zajedljivo i strasno:
Omalovaio me je kako drim puku. A to je moja najvea vetina. Mogu da pogodim u ta gaam bez i
jednog promaaja.
Tad poe Vangu Tigru da se razvedrava, jer je dobro znao da podsmeh i potcenjivanje mogu da raspale u
ovekovu srcu najeu mrnju ak i protiv druga. I ovek je tad spreman na sve, samo da se osveti, ako je
osramoen, naroito ako je jo i vrlo ponosite prirode, kao to je ovaj mladi ostavljao utisak. Vang Tigar ree
bez uvijanja:
Reci koliko trai?
ovek se obazre oko sebe. Bili su tu i vojnici Tigrove telesne strae i sluali su razjapljenih zjala. On se nae i
proaputa:
Dopusti mi da odem s tobom pod tvoj ator, gde sve mogu da ti kaem.
Tad se Vang Tigar okrete, ue pod ator i naredi da se ovek tamo dovede. Ostavio je blizu sebe svega pet-est
vojnika, da budu na oprezu u sluaju da taj ovek izda. Ali, nije bilo u pitanju izdajstvo, ve jedino osveta. To je
Vang Tigar uvideo kad je taj ovek rekao:
Toliko sam obuzet mrnjom i besom da sam spreman da se prebacim preko zida i otvorim vam kapije.
Traim samo jedno: da me uzmete pod svoju zastavu, mene i jo nekoliko ljudi koji idu za ranom i koje ne
mrzim. Zatitite nas u sluaju da razbojnik
287ne bude ubijen, jer u inae biti proganjan i smlav-ljen, poto je on estok neprijatelj.
Ali Vang Tigar nije hteo tako plemenitu pomo besplatno da primi i bez druge nagrade osim onog to je zatraio.
Zato je rekao, nepomino gledajui oveka koji je pred njim stajao izmeu dva vojnika, koji su ga drali:
Poten si ovek, i nee da trpi uvrede koje ne bi nijedan valjan ovek podnosio. Srean sam to u imati
uza se tako dobrog i hrabrog stvora. Vrati se, dakle, i reci svojim prijateljima i svim vojnicima da u ih primiti
pod svoju zastavu, prihvatiu sve koji se budu predali sa orujem. Nijedan od njih nee biti ubijen. A to se tebe
tie, postae kapetan u mojoj vojsci. Tebi lino dau dve stotine srebrnjaka, a po pet svakom vojniku koga mi s
pukom dovede.
Tad se oveku razvue lice od radosti i on razdragano viknu:
Vi ste general kakvog sam celog ivota traio. Izvesno znajte da u vam otvoriti kapiju kad sunce bude na
najvioj taki, jo istog ovog dana koji sad svie.
Posle ovih reci ovek se naglo okrenuo i vratio natrag. Vang Tigar se podigao, iziao iz atora i po-smatrao
oveka kako se neujno i vesto penje uza zid, hvatajui se neustraivo za korenje i vornovato drvee, kao to bi
samo majmun bio u stanju da uradi. Tako se popeo i iezao iza zida.
Dotle se ve i sunce podiglo, kao bakarni obru, nad ivicom polja. Vang Tigar je naredio da se ljudi probude, ali
mirno i bez ikakve galame, da ne bi ko od neprijatelja primetio pokret i posumnjao da se neto priprema. Ali
mnogi vojnici su ve znali da je jedan ovek dolazio iz grada, pa su se jo u noi digli i spremali bez ijedne
buktinje. Svetlost meseca je doista bila tako jasna da je liila na bledo sunce. Ljudi su mogli da vide i da li su im
okidai dobro nameteni, a mogli su i svaku vrpcu da provuku kroz rupicu na obui. Kad je sunce visoko
odskoilo, svaki je ovek bio na mestu. Vang Tigar je naredio da
288
se svakom oveku da dovoljno jela i pun obrok vina, kako bi" mu se srce zagrejalo i postalo hrabro. Tako
nahranjeni i zadovoljni, vojnici su ekali da na lupu doboa pou na juri.

Kad se sunce visoko popelo i poelo nemilosrdnom jarom da pee po ravnici u kojoj je leao grad, Vang Tigar
uzviknu s mesta na kome je stajao, a ljudi se svrstae u redove po estorica, kako im je bilo nareeno. A kad su
uli glas svog generala, svi viknue da se graja, kao odjek, daleko prolomi. Viui tako, podigli su oruje u ruci, i
puku i no, i jurnuli napred. Neki su preli opkop preko mosta, ali mnogi su pretrali plitke barutine, i podvukli
se pod drugu obalu. Tako su pritegli grad sa svih strana i naikali se oko severne kapije. Ali kapetani nisu
dozvoljavali Vangu Tigru da stoji blizu prve borbene linije, jer u tom trenutku jo nisu znali da li je onaj ovek
istinu govorio i da li to, moda, nije bila izdaja. Ali je Vang Tigar verovao oveku, jer je znao da je
osvetoljubivost najpouzdanija vrsta mrnje.
Tako su oni ekali. Ni glasak se nije uo iz grada. Nijedan pucanj nije odjeknuo sa gradskih zidina. A kad se
sunce popelo na najviu taku, Vang Tigar je bio spreman i sav u oekivanju. Video je da su se velike gvozdene
vratnice odkrinule. Neko se nagnuo i provirio, a zraak svetlosti je probio kroz pukotinu vrata. Vang Tigar
dreknu, svi jurnue napred, i on s njima. Pritisnue kapiju i ona se rairi. Jurnuli su u ulice grada kao voda kad se
oslobodi brane. Tako je opsada bila zavrena.
Vang Tigar nije ni trenutka oklevao. Naredio je da ga odmah odvedu u dvor u kome je razbojnik i-veo. Vikao je,
drao se na vojnike i opominjao ih da jo nisu slobodni sve dok on ne nae starog poglavicu. Ljudi su jedva ekali
da zadovolje svoju po-hlepnost, pa su brzo jurnuli prema dvoru, raspitujui se uz put.
Ali kad je Vang Tigar uao u dvorita dvora, uz jeku doboa i truba, nije u njima nikoga bilo, jer je razbojniki
voa pobegao. Da li je saznao za izdaju,
19 Sinovi
289teko bi bilo rei, ali dok su Vang Tigrovi ljudi nadirali kroz severnu kapiju, on je sa svojim vernim
pratiocima pobegao kroz junu, nadajui se da e se spasti bekstvom preko polja. Kad je Vang Tigar za ovo uo
od vojnika koji nisu pobegli s njim, jurnuo je na juni zid grada. U daljini je mogao videti samo oblak praine.
Kolebao se neko vreme da li da ga progoni ili ne, ali se tad priseti da je dobio to je hteo: osvojio je grad, koji je
bio klju ele oblasti. A ta uopte vredi jedan razbojnik sa nekoliko svojih ljudi?
Potom je siao dole u naputeni dvorac. Tu su ve mnogi neprijateljski vojnici koji su ostali, bili doli da mu se
poklone i izmole milost. Tigar je bio zadovoljan njihovim brojem, jer su neprestano dolazili dok je on sedeo u
glavnoj dvorani. Prilazilo mu je po deset, dvadeset ljudi, tako strano mravih, oronulih ljudi, kakve nikad nije
video, sem u gladnim godinama. Ali su svi imah svoje oruje. Svaki od njih bi kleknuo pred njim i podigao ruku
u znak predaje, a Vang Tigar ih je primao i nareivao da im se da da se najedu koliko je ko u stanju da pojede, i
da se svakome isplati po pet srebrnjaka. A kad je naiao i onaj koji je izdao razbojnikog vou, na elu svoje
ete, Vang Tigar mu je dao dve stotine srebrnjaka, koje mu je obeao. Predao mu je srebro svojom rukom, a
zatim je naredio da mu se da kapetanska uniforma. Tako Vang Tigar nije zaboravio pomo toga oveka, ve ga je
nagradio i uveo u svoje redove.
Kad je sve to bilo svreno, Vang Tigar je znao da je dolo vreme kad mora ispuniti obeanje koje je dao svojim
ljudima, jer ih je drao na uzdi dokle god je mogao, a oni vie nisu hteli da trpe. I zato je izdao nareenje da
mogu biti slobodni, ali inei to, pomislio je da bi mu milije bilo da takvu naredbu nije izdao. udno je bilo da
mu je nestalo gneva protiv varoana kad je postigao to je eleo. Zadrhtao je pri pomisli koliko e se zbog njega
napatiti. Ali je morao odrati re datu svojim ljudima. A kad im je dopustio voljno tri dana, zatvorio se u
290
dvor, zalupio vrata i ostao sam sa svojom telesnom straom. I tih stotinu ljudi su se uznemirili, traei da i sami
krenu u pljaku. Najzad je Vang Tigar morao i njih da pusti, i da druge pozove na njihovo mesto. A kad je
zamena za ljude dola, zakrvavljenih i poudnih oiju, lica mrkih i zaarenih, tako da im se nije mogao skriti
divlji izgled, Vang Tigar je okrenuo pogled u stranu i nije hteo da misli ta se deava u gradu. A kad mu je i
njegov sinovac, koga je stalno drao uza se, postao radoznao i poe-leo da vidi ta se napolju moe videti,
prasnuo je, zadovoljan to se ima nad kime razumno iskaliti:
Zar i moja roena krv da ide i da podivlja kao ovi surovi, obini vojnici?
Nije hteo da pusti mladia iz vida. Neprestano mu je davao da neto radi i slao ga svaki as da donese ovo-ono
za jelo i pie, ili mu govorio ta treba da izmeni na odelu. A kad su slabi jauci i krici prodrli i kroz vrsto
zatvorena vrata, Vang Tigar posta prema sinovcu stroi i benji no to je ikad bio, tako da se mladi preznojavao
od strieve zle volje i nije se usuivao nijednu re da izusti.
injenica je bila da Vang Tigar nije mogao da bude divlji, sem kad je ljut. A slabost je za jednog ratnika ubijati
samo kad se razbesni, jer mu je smrt put do njegove slave. Znao je Tigar da mu je slabost to ne moe hladno i
bezbrino ubijati zbog svake sitnice. Smatrao je za slabost i to se i dalje nije ljutio na graane. Govorio je sebi
da i dalje treba da ih mrzi, jer su vrlo dugo ostali uporni i tvrdoglavi i nisu se doselili kako da mu otvore kapije.
A kad su vojnici zamolili da im se izda hrana, viknuo im je, razdraen i besom i bolom:
ta, zar moram da vas hranim i kad pljakate?
Na ovo su mu odgovorili:
Ni pregrt ita nema u elom gradu, a ne moemo jesti zlato, srebro i svilu. Toga smo nali, ali jestiva nema,
jer se seljaci jo uvek boje da u grad dou sa svojim proizvodima.
19*

291Vanga Tigra je zabolelo to je uo i namrgodio se, jer je tano bilo to su mu vojnici rekli. Nije mu ostalo
drugo ve da ih i nahrani, iako je najgorim recima psovao izdajui tu naredbu. Ali jednom u nekog poudnog,
grubog vojnika kako se promuklo dere:
Da, i kurve su im tako mrave kao oerupana ivina. Nikakvog zadovoljstva ne mogu da prue.
Odjednom Vang Tigar vie nije mogao da podnese ovakav ivot. Zatvorio se u jednu sobu, sedeo tamo i neko
vreme gunao, elei da ovrsne. I jo jednom je zaboravio na sve te patnje. Mislio je o lepim zemljama, i kako
je svoju vlast, svoje granice ovim ratom proirio vie negoli dvaput. Samome sebi je govorio da mu je takav
zanat, i da su to sredstva za postizanje veliine. Na kraju je, i to mu je bilo najslae, razmiljao o svojim dvema
enama, kako e mu jedna od njih izvesno roditi sina. Doviknuo je svome roenom srcu:
Zar nisam u stanju, tome sinu za ljubav, pod-neti da drugi istrpe malo za ova tri kratka dana?"
Tako se stiavao ta tri dana i odrao obeanu re.
Ali rano u zoru etvrtog dana podigao se iz svoje osamljenike postelje i naredio da se zatrube znaci, da se u
rogove dune na sve strane. Bio je to znak vojnicima da je pljakanje zavreno i da se moraju prikupiti na njegovo
nareenje. A poto se to jutro probudio ljui nego obino, namrgoen, natutenih crnih obrva, koje su se sputale
i dizale, niko se nije ni usudio da ga ne poslua.
Niko, osim jednog. Kad je Vang Tigar izlazio kroz vrata, koja su za ova tri dana vrsto bila zatvorena, uo je slab
pla u susednoj uliici. Preoset-ljiv za takve jauke, uputio je svoje krupne korake u tom pravcu da vidi ta je. U
ulici je ugledao jednog svog vojnika kako se vraa u stroj. Ali je ugledao gde i jedna starica prolazi, a na ruci joj
tanak, zlatan prsten, jedna sitnica bez velike vred-nosti, jer je ta stara ena bila obina radnica koja ne bi mogla
imati skupocene stvari. Ali vojnik je
292
bio savladan iznenadnom eljom da otme i taj po-slednji komadi zlata, pa je izvrtao starici ruku, a ona je
jadikovala:
Na prstu mi je ve trideset godina, pa zar sad da ga izgubim?
A vojnik je, u velikoj urbi, jer je truba svirala, pred oima Vanga Tigra isukao no i otro odsekao prst eni, a
jadna, oskudna krv jedva da joj je potekla u tankom mlazu. Tad Vang Tigar strano opsova, jer se vojnik toliko
urio da ga nije ni video, skoi na vojnika i u skoku izvue sablju i proia mu kroz sred tela. Iako je to bio
njegov ovek, Vang Tigar ga je ubio, jer se silno razljutio kad je video kako se, pred njegovim oima, postupa s
jadnim, iz-gladnelim biem.
Vojnik je pao a nije ni dahnuo, a krv mu je ibala u snanom, crvenom mlazu. Starica je bila preneraena takvom
jarou, iako je nju svetila. U staru kecelju zavila je patrljak, koji ju je boleo, i otrala da se negde sakrije, pa je
Vang Tigar vie nije ni video.
On obrisa sablju o vojnikov koporan i okrenu se da ne bi zaalio to je ovo uinio. A ne bi ni bilo vajde
oplakivati delo, poto je vojnik leao mrtav. Vang Tigar je ostao tu jo samo koliko da naredi jednom od svojih
straara da uzme puku od mrtvaca.
Zatim je Vang Tigar proao kroz grad. Preko svake mere se iznenadio kad je video nekoliko oronulih ljudi kako
se izvlae pred pragove svojih kua, bez reci sedaju na klupe uz prag, preslabi i glavu da podignu da vide Vanga
Tigra, koji je prolazio pri jasnoj jesenjoj sunevoj svetlosti. A straari su se sijali i topotali iza njega. Taj je svet
sedeo tu kao da je mrtav, nepomino i tupo gledajui. Neki neobian stid i iznenaenje obuzeli su srce Vanga
Tigra, tako da se nije zaustavio da porazgovara ni s jednim od tih ljudi. Uzdigao je glavu i pravio se kao da i ne
gleda narod, ve samo radnje. Bilo je u njima mnogo robe koju ranije nije video, jer je grad leao na reci koja
tee na jug, u more, pa su se takve stvari
293mogle da uvoze, ali one su bile nemarno poredane i pokrivene prainom, kao da niko dugo vremena nije
dolazio da ih kupuje.
Meutim, dve stvari nije zapazio u gradu. Nigde nije video hrane na prodaju, trg je bio prazan i miran, nije bilo
po ulicama prodavaa ni torbara koji gradovima i varoima daju ivost. U poetku nije ni primeivao koliko su
ulice mirne, a posle je to opazio i poeo da se pita koji je razlog toj mirnoi. Tad se setio da ovome gradu
nedostaje buna galama i smeh dece, kojom je u obinim prilikama svaka kua ispunjena. Nedostajala mu je trka
i jurnjava dece po ulicama. I odjednom vie nije mogao da podnese ta mrka, sumorna lica ljudi i ena koji su
ostali u ivotu. Nita on drugo nije inio od ostalih ratnika, i to mu se nije moglo raunati u zloin, jer drugog
naina i nije bilo da se uzdigne.
Vang Tigar je doista bio i suvie meka srca za svoj posao, pa se okrenuo i poao natrag prema dvoru, jer nije
mogao da gleda grad koji mu je sada pripadao. Bio je utuen i ravo raspoloen. Psovao je vojnike, drao se na
njih da mu se sklanjaju sa oiju, jer nije mogao da im podnese smeh, onaj uto-ljeni smeh, nije mogao da im gleda
svetlucave, zasiene oi. S besom je gledao bogato prstenje na prstima svoja dva verna oveka, na Jastrebovoj
gruboj aci prsten od zlata, a jedan od nefrita na palcu Kla-a Svinja. Bio je to tako veliki i straan prst da je
prsten mogao biti natuen samo do polovine prvog zglavka, a dalje nije iao. Ali Kla ga je ipak nosio. Kad je
sve to video, Vang Tigar se osetio strano udaljen od svih tih ljudi. Mrmljao je u sebi da su sve to vrlo niski ljudi,
slini ivotinjama. Oseao se usamljen do dna due. Otiao je i seo sam u sobu, potpuno oneraspoloen. Psovao
je i za najmanju sitnicu kad bi mu se neko pribliio.

I ostao je takav dan ili dva, a vojnici su se, vi-dei kako je ljut, poplaili i nekako umirili, te je jo jednom stiao
sebe. Govorio je samome sebi da se takve stvari u ratu moraju deavati, a on sam je izabrao taj put u ivotu, dok
ga je nebo stvorilo ona294
kvim kakav je. Zato je morao da svri to je zapoeo. Ustao je, umio se, jer je sva tri dana sedeo neumi-ven i
neobrijan, poto je bio ljut. Promenio je odelo i poslao glasonou upravniku grada da odmah doe i pokori mu
se. Potom Vang Tigar ode u gostinsku dvoranu dvorca i sede u njoj u oekivanju inovnika.
Kroz sat-dva, to je bre mogao, doao je i upravnik. Naslanjao se na dva oveka, jer je izgledao kao utvara, sav
bled. Poklonio se Vangu Tigru i oeknuo. A Tigar je, po njegovom blagom osmehu, primetio da je taj ovek lepo
vaspitan i uevan. Stoga se i on die i uzvrati poklonom. I dade znak da upravnik sedne. Onda se i Vang Tigar
vrati u stolicu. A nita drugo i nije mogao ve da sedi i gleda onoga preko puta, poto su upravnikovo lice i ruke
bile nevero-vatne i uasne boje. Tako samo izgleda jetra kad se dan-dva prosui. Koa mu je bila tako tanka da bi
se reklo da je lepljena uz kosti.
Tad je Vang Tigar sav u udu dreknuo:
ta, zar ste i vi gladovali? A ovek samo odgovori:
Da, poto mi je i narod gladovao. A to nije prvi put.
Ali onaj koji mi je bio poslat da uglavi primirje bio je dobro uhranjen! primeti Vang Tigar.
Jeste, ali njega su jo od poetka naroito hranili odgovorio je upravnik da biste, u sluaju da ne
htednete zakljuiti primirje, stekli utisak da imaju dovoljno zalihe i da se mogu jo dugo drati.
Vang Tigar je tad jedino mogao pomisliti da je ovo doista bilo dobro lukavstvo, pa je zauen i zadivljen
uzviknuo:
Ali je i kapetan koji je posle doao bio debeo? Upravnik kratko odgovori:
Sve do poslednjeg trenutka hranili su vojnike to su bolje mogli. Ali narod je gladovao i mnoge stotine su
poumirale. Svi koji su bili slabi, prestari i mladi, sad su meu mrtvima.
A Vang Tigar teko uzdahnu i ree:
Tano je da ovde nigde nisam video malu decu.
295Gledao je neko vreme upravnika, pa je najzad naterao sebe da kae ono to je morao rei:
Pokorite mi se sad, jer sam stekao pravo da nad svima vama zauzmem mesto onog drugog ratnika, kao i nad
elom zemljom nad kojom je vladao. Sad sam ja ovde vladar i dodajem ovaj deo svome posedu koji ve drim
na Severu. Porezi e odsada dolaziti u moje ruke. Zahtevau od vas izvesnu utvrenu koliinu srebra svake
godine, osim toga i jedan deo poreza svakog meseca.
To je Vang Tigar rekao s nekoliko utivih reci na kraju, jer nije bio sasvim lien pristojnosti. Upravnik je
odgovorio slabim, upljim glasom, miui suvim usnama preko zuba, koji su u razvuenim ustima izgledali
suvie veliki i beli.
Vlast je u vaim rukama. Dajte nam mesec ili dva da se oporavimo.
Tad je zastao, pa je onda, pun gorine, dodao:
Sasvim nam je svejedno ko nad nama vlada, samo da nam je mira da moemo nastaviti svoj posao, da imamo
koliko za ivot i da decu odgajimo! Zaklinjem se da smo i ja i moj narod voljni sve da platimo, ako samo budete
dovoljno jaki da nas ouvate od drugih ratnika, kako bismo i mi poiveli u miru bar koliko potraje nae koleno.
Vang Tigar je upravo to hteo da zna. Milostivo srce mu je zadrhtalo kad je uo slab, zadihan glas toga starca, pa
je viknuo vojnicima:
Donesite hrane i vina, pa nahranite ovoga oveka i njegove ljude!
A kad je video da je uinjeno to je naredio, pozvao je oko sebe verne ljude i zapovedio im:
Idite sad u sela, povedite vojnike i naterajte seljake da dou u grad sa itom i drugim proizvodima, kako bi
narod imao ta da kupuje i jede, te da se oporavi posle ovog stranog rata.
Tako je Vang Tigar pokazao pravinost prema elom narodu, a upravnik mu se zahvalio. Vang Tigar je bio dirnut
njegovom zahvalnou. Tad je Vang Tigar video da je to utiv, vrlo lepo vaspitan inovnik, jer se, iako onako
izgladneo i oiju prikovanih
>
za jelo postavljeno na stolu, ipak uzdravao, kolebao, odugovlaio, a drhtave ruke su mu se lako stezale sve dok
nisu bile izgovorene prigodne reenice, koje je gost duan da kae domainu, i dok Vang Tigar nije seo u
proelje. Jadni ovek se, zatim, bacio na hranu, ali je ipak pokuavao da se savlada. Vang Tigar se, pred tim
saaljivim prizorom, izgovorio da ima neka posla. Iziao je napolje i ostavio oveka sama da se najede, poto su
mu potinjeni zasebno jeli. Posle je Vang Tigar sluao svoje ljude kako u udu priaju da inije i ase nije bilo
potrebno prati, jer su potpuno iste bile, poto ih je izgladneli ovek oblizao.
Vang Tigar je s najlepim uivanjem video da se trita toga dana ponovo pune, hrana je opet leala u korpama
prodavaa sa ulica i na tezgama. inilo mu se da se iz dana u dan ljudi i ene popravljaju, zatvorena boja jetre im
iezava s lica, a sve-tla, zlatna put zdravlja se ponovo pojavljuje. ele te zime iveo je Vang Tigar u ovom
gradu, pripremajui poreze i obnavljajui poslove. Radovao se to se deca ponovo raaju, to majke opet doje
decu. Taj prizor je pokrenuo neko duboko oseanje u njegovom srcu, koje nije razumeo, ali ga je obuzela udnja

da se vrati u svoja dvorita. Prvi put se sad poeo brinuti ta li je s njegovim dvema enama. Nameravao je da se
vrati svojoj kui krajem te godine.
Kad je Vang Tigar zavrio opsedanje grada, poele su da se vraaju uhode koje je bio poslao u druge krajeve.
Poverenici su mu saoptili da se vodi rat izmeu Severa i Juga. I dalje su stizale uhode i javljale da je Sever i
ovoga puta pobedio. Vang Tigar se pourio i poslao etu ljudi s poklonima svile i srebra. Napisao je i jedno
pismo oblasnom generalu. Svojom rukom je Vang Tigar to napisao, prilino tat na svoje znanje, jer nije bilo
mnogo uenih ratnika. Na pismo je udario svoj veliki crveni peat, koji je ustanovio otkako je postao silan. U
pismu je rekao da se borio protiv jednog generala s Juga, da
296
297ga je pobedio i zauzeo mu zemlju, koja se prua du reke prema Severu.
General je poslao vrlo dobar odgovor, pun hvale za uspeh Vanga Tigra. Podario mu je i vrlo lepo zvanje. A jedino
je traio da se izvesna svota srebra svake godine alje oblasnoj vojsci. Vang Tigar je pristao na to, znajui da nije
dovoljno jak da odbije. Tako se prikljuio dravi.
Ukoliko se kraj godine bliio, Vang Tigar je sve vie razmatrao svoj poloaj. Video je da je vie nego
udvostruio svoj posed. Osim golih planinskih delo-va, zemlja je bila plodna i rodna, davala je podjednako i
penice i pirina, a osim toga i soli, ulja od kikirikija, sezama i pasulja. Povrh svega, Vang Tigar je sad imao i
svoj izlaz na more i mogao je dovoziti oruja koliko mu je bilo potrebno. Nije se vie morao obraati Vangu
Trgovcu za puke.
Vang Tigar je silno udeo da nabavi velike tuinske topove. Ta mu se elja pojavila kad su se meu stvarima
koje je ostavio stari razbojniki voa nala i dva vrlo udna, ogromna topa, kakve Vang Tigar nikad ranije nije
video. Bila su napravljena od vrlo dobrog gvoa, bez mehuria ili rupica bilo koje vrste, tako glatka iznutra da
ih je zaelo morao izliti vrlo dobar kova. Ti topovi su bili toliko teki da je dvadeset ljudi moralo iz petnih ila
da se napregnu da ih samo malo podignu.
Ti topovi su probudili radoznalost Vanga Tigra. Zato je eleo da vidi kako pucaju, ali niko nije umeo njima
rukovati, niti su mogli pronai ulad za topove. Najzad su, u starom slagalitu, ipak pronaena dva okrugla
gvozdena uleta. Vang Tigar je odmah opazio da su ulad za velike topove. Veoma se obradovao i naredio da se
jedan top izvue napolje na ledinu ispred jednog starog hrama iza koga se nalazilo iroko polje. U poetku se
niko nije usuivao da okua sreu s topom, ali Vang Tigar obea veoma veliku nagradu u srebru. Najzad je iziao
onaj kapetan koji je i predao grad, ne zahtevajui nagradu i nadajui se da e tako stei blagonaklonost Vanga
Tigra. Jednom je on gledao kako ti topovi pucaju.
298
Sve je spremio, vrlo vesto privezao buktinju na kraju duge motke i pripalio top sa izvesnog odstojanja. Kad je
okupljeni narod video dim, odjurio je to dalje, pa tek onda zastao. Top je ispalio svoj teki teret, zemlja je
zadrhtala, a sama nebesa su odjeknula, dim i plamen suknuli, tako da se i sam Vang Tigar zateturao, a srce mu
zastalo od trenutnog straha. Ali kad je sve bilo svreno, svi su pogledali na stari hram, koji je sad leao u gomili
pranjavih ruevina. Tad se Vang Tigar nasmeja svojim nemim osmehom. Srce mu je zaigralo od zadovoljstva
pred tako dobrom igrakom, pred tako silno ubojitim orujem. Viknuo je:
Da sam imao samo jedan ovakav top, opsade ne bi bilo, jer bih razvalio gradske kapije!
Zamisli se za trenutak i zapita kapetana:
A zato tvoj stari gospodar nije ove topove okrenuo na nas?
Na ovo kapetan odgovori:
Nismo na to ni mislili. On je ova dva topa zarobio od jednog ratnika kome sam nekad ja sluio. Topovi su
ovamo preneseni, ali nikad se iz njih nije pucalo. Nismo ni znali da ima uladi za njih, te topove nismo uopte
smatrali za oruje. I tako su oni dugo stajali u ulaznom dvoritu.
Ali Vang Tigar je veoma cenio ta dva topa. Nameravao je da kupi jo uladi za njih. To je i uinio. Postavio je
ulad tako da ih je esto mogao da gleda.
Kad je pregledao ta je sve postigao, Vang Tigar je bio vrlo zadovoljan sobom i resio se da se vrati kui. Ostavio
je prilinu vojsku u tom gradu; njome su zapovedali njegovi stari ljudi, a novodole kapetane poveo je sa sobom.
Posle razmiljanja, ostavio je kao glavne zapovednike dvojicu u koje je imao poverenja. Ostavio je Jastreba i
svog neaka, koji je ve bio izrastao u snanog mladia, ne suvie visoka, ali iroka i jaka, a ni runa, osim to je
bio ro-av u licu, a to e ga unakaavati i kad bude zaao u najdublju starost. Vang Tigar je mislio da je dobro to
ostavlja ba tu dvojicu, jer je mladi bio jo
299i suvie zelen da preuzme sam komandu, a u Jastreba nije mogao imati potpuno pouzdanje. Zato ih je Vang
Tigar zajedno ostavio, a mladiu je rekao u poverenju:
Uini li ti se da priprema kakvu izdaju, poalji mi glasonou da na krilima doleti do mene kako ume i zna.
Mladi je obeao. Oi su mu se blistale od radosti to je tako visoko unapreen i sam ovde ostavljen, a Vang
Tigar je smeo mirno da krene, jer o-vek moe da veruje svojoj roenoj krvi. Poto je sve lepo svrio i ovako se
obezbedio, Vang Tigar se pobedniki vratio svome domu.

A narod toga grada se vredno predao da jo jednom izgradi to je bilo razrueno. Ponovo je napunio svoje radnje,
ponovo su se krenuli razboji i poele se tkati svila i pamune tkanine. Kupovalo se i prodavalo. Prialo se samo
o obnavljanju, jer to je bilo, bilo je. Nebo je tako htelo.
XXIII
Vang Tigar se pourio kui. Govorio je da se ovako brzo vraa da bi video da li je vojska koju je tamo kod kue
ostavio mirna. Doista je i sam mislio da je to pravi razlog, jer nije bio svestan ta je bio mnogo dublji uzrok toj
njegovoj urbi. A, u stvari, hteo je da vidi da li mu se rodio sin. Bio je odsutan od kue punih deset meseci u toku
ele godine. Iako je za to vreme primio dva pisma od svoje uene ene, bila su to sasvim utiva pisma, puna
potovanja, pa je i hartija bila ispisana takvim recima. Malo se ta drugo govorilo osim da je na domu sve u redu.
Onog trenutka kad je pobedniki uao u svoja dvorita, od prvog pogleda je spazio da ga srena zvezda i dalje
vodi, jer su u sunanom dvoritu, obasjanom suncem s june strane i gde nije bilo vetra, sedele obe njegove ene.
Svaka je drala dete u naruju, obueno od glave do pete u skerletne haljinice. A na njihovim glavicama,
obraslim vilinom kosi300
com, bile su kape skerletne boje bez kianke. Ona prosta ena izvezla je bila red malih zlatnih Buda na detinjoj
kapi, a uena ena, zato to je bila vrlo pametna, nije verovala u te talismane, pa je bila izvezla cvee na kapici
svoga deteta. Osim toga, nikakve razlike nije bilo meu decom. Vang Tigar ih je mirkajui, zapanjen, gledao,
jer se nije nadao da e dobiti dvoje dece. Promucao je:
Sta? ta?
A tada se uena ena die sa svoga mesta, jer je bila brza i blagoreiva. Govorila je uvek lepo, vrlo uglaeno,
ubacujui po neku mudru misao ili koji red iz neke pesme ili od koga starog pisca. U govoru je uvek pokazivala
svoje sjajne zube. Ovoga je puta rekla, smeei se:
Evo dva deteta koja smo ti rodile dok si bio odsutan. Snana su i zdrava od glave do pete.
A onda je pruila svoje dete Vangu Tigru da ga vidi.
Ali ni druga ena nije htela outati da je rodila sina, poto je uena ena rodila devojicu. Zato se i ona digla i
pourila da kae, iako je retko govorila, zbog crnih zuba i rupa u ustima. Skupila je usne i promrmljala:
Moj je sin, gospodaru, a ovo je devojica. Vang Tigar nita nije rekao. Stajao je i zurio u
ta dva stvorenjca, utei nekoliko dobrih trenutaka; a ona kao da ga uopte nisu ni videla. Ne! Mirno su ga
posmatrala, kao da je neko drvo ili deo zida. mirkala su i treptala na suncu, a deak kinu i suvie snano za
svoju veliinu, da se Vang Tigar jo vie zaudi kako iz tako malog stvora izbija tolika galama. A devojica je
otvorila usta kao makica i slatko zevnula. Otac je za to vreme buljio u nju. Nikad u ruci nije drao dete, pa zato
ni sad nije dodirnuo ni ovo dvoje, niti je znao ta u ovakvoj prilici da kae ovim dvema enama, poto je on uvek
samo o ratu govorio. Samo se nasmejao nekako tupo, iako su ljudi klicali od radosti i divljenja to im general
ima sina. A kad je on uo te uzvike, promrmljao je u dubokom zadovoljstvu:
301 Nadam se da e ene moi same da othranjuju decu!
Odjurio je u svoju sobu, prepun sree i ponosa.
Prvo se umio, najeo, promenio grubo ratno ode-lo u svilenu haljinu zatvoreno sivoplave boje. A kad je sve to
zavrio, bilo je ve vee. Tad je seo kraj mangala sa ugljem, jer je no dola mirna i prohladna od mraza. Vang
Tigar je sedeo sam i dugo razmiljao o onome to mu se dogodilo.
inilo mu se da ga srea prati na svakom koraku, pa je voleo da misli da i nema stvari koju ne bi mogao postii.
Sad, kad je dobio sina, snovi su mu se ostvarili. Sve to je inio sluilo je samo tome smeru. Dok je ovako
razmiljao, srce mu se topilo. Zaboravio je na svu raniju utuenost i usamljenost, pa je naglo viknuo u nonoj
tiini:
Stvoriu pravog ratnika od ovog svog sina! Podigao se onda i od silnog zadovoljstva snano
pljesnuo rukom o butinu.
etao se neko vreme dvorcem, nesvesno se srne-ei. Mislio je da je doista lepo imati sina, i da vie ne mora
zavisiti od sinova svoje brae, poto je sad postojao njegov roeni sin, koji e produiti njegov ivot i proiriti
njegove posede, ratom steene. Jo jedna misao mu pade na pamet. Imao je isto tako i ker. Neko vreme se u
udu pitao ta e s njom raditi. Stajao je kraj okovana prozora i prstima prolazio kroz bradu. Mislio je obazrivo o
keri, o toj de-vojici. A najzad samome sebi ree kao u nedoumici:
Mislim da bih je kad bude vreme mogao udati za nekog ratnika. To je sve to mogu za nju da uinim.
Od toga dana je Vang Tigar novim oima gledao te svoje dve ene. Oekivao je sad od njih gomilu novih sinova,
vernih i odanih sinova, koji ga nikad nee moi izneveriti kao to bi ga izneverio onaj koji nema u sebi njegove
roene krvi. Vie te svoje dve ene nije upotrebljavao da samo na njima oslobodi svoje srce i telo. Srce mu se
bilo otkravilo od trenutka kad je ugledao sina. A od svoje puti je sad eleo da stvara nove sinove, verne vojnike,
koji e
302
stajati uz njega i pomagati ga kad ostari i oslabi. Zato je redovno odlazio svojim enama, ni jednoj manje ili vie,
iako su se ove potajno i tiho otimale

0 njegovu milost. Bio je obema zadovoljan i pored razlike koja je meu njima postojala, jer je od obeju
podjednako traio samo jednu stvar. Nije se nadao da mu jedna moe dati vie negoli druga. Nije ga vie muilo
ni to ih ne voli; ne, ni to ga nije vie muilo sada, poto je dobio sina.
Tako je i zima prola mirno i u zadovoljstvu. Dole su svetkovine o Novoj godini, pa i one prole. Vang Tigar je
priredio vee veselje negoli obino, jer je godina bila vrlo dobra. Sve ljude je nagradio vinom, mesom i
poklonima u srebru. Svakome je oveku dao po koju od sitnica za kojima najvie ude: duvana, po jedan ubrus,
arape i druge dran-gulije. I enama je dao poklone, pa je o praznicima ela kua vrila od veselja. Dogodilo se
ipak neto nepredvieno, ali tek posle praznika, tako da radost nije bila pomuena. Stari upravnik je umro jedne
noi, u snu. Nije se znalo da li je uzeo mnogo opijuma, poto je patio od nesanice, ili ga je oborila strana
hladnoa, onako oronulog. Javljeno je Vangu Tigru, a on je odmah naruio dobar koveg i da se sve to treba
uini u poast tom blagom starcu. Idueg dana, poto je sve bilo svreno i koveg spremljen da se otprati u
zaviaj starog upravitelja, jer on nije bio rodom iz ove oblasti, ponovo je dotrao sluga i javio da je i starica uzela
to je ostalo od starevog opijuma, pa za njim pola svojom voljom. Niko je nije alio, jer je bila stara i
boleljiva. Nikad nije izlazila iz svojih dvorita, pa je Vang Tigar nikad i nije video. Poruio je sam i drugi
koveg, a kad je sve bilo pripremljeno, poslao je oba kovega, u pratnji tri vojnika, u grad druge oblasti, kamo su
1 pripadali. Zatim je Vang Tigar poslao uredan izve-taj i onima viim, koji su morali biti obaveteni. Uputio im
je vernog oveka raseene usne s pismom i nekoliko vojnika, ali je odanome oveku kriom rekao:
303 Ima stvari koje se mogu rei samo na uho, pa zato to i nisam napisao. Ali ako ti se ukae prilika, stavi im
do znanja da i ja moram imati re ko e ovde biti graanski upravnik.
Verni ovek je na ovo samo klimnuo glavom. Vang Tigar je bio zadovoljan. U ovim mutnim vremenima nije se
plaio brzog dolaska bilo kakvog upravnika. Mogao je sam vrlo dobro da vlada. Zato je na tu stvar i zaboravio.
Za svoje ene je uzeo one unutranje sobe u kojima je stari upravnik i-veo. Uskoro je zaboravio da je iko drugi
ovde i iveo, osim njega i njegovih.
Godina se ponovo preobraala u prolee. Vang Tigar je bio uveren da ga srea te godine u svemu prati, primao je
dobre izvetaje iz svojih novih zemalja, srebro mu je redovno priticalo iz mnogobrojnih vrela, pazio je da se
vojnici redovno isplauju, da budu zadovoljni i da glasno hvale svoga gospodara, pa se zato i odluio da se za
proleni praznik vrati u kuu svoga oca i praznike provede sa braom. Velikoj kui je tako i priliilo, a naroito u
doba kad sinovi moraju da obnove oev grob. Osim toga, Vang Tigar je imao nameru da svri neki mali obraun
sa svojim drugim bratom. Nameravao je da se oslobodi pozajmljivanja. eleo je da bude slobodan. Zato je Vang
Tigar poslao nekoliko vojnika da jave starijoj brai, sa svom utivou koja se i prilii, da e im, zajedno sa
enama, decom i slugama, doi o praznicima. Na ovo su dva brata, Vang Veleposednik i Vang Trgovac, uzvratili
utivim dobrodolicama.
Kad je sve bilo spremno, Vang Tigar je uzjahao svog visokog alatnog konja i krenuo na elu strae. Ali ovog
puta su morali da idu polako, poto su se ene i sluavke vozile u kolima koja su vukle mazge. A Vang Tigar je
rado putovao polako, jer se oseao ponosan. Jaui na elu povorke, pred svojim enama i decom, kao da je
zauzimao svoje mesto u istoriji porodice. Nikad mu njegove zemlje nisu izgledale tako lepe, nikad tako plodne
kao sad u ovo prolee u jeku, kad izbijaju pupoljci na vrbama i
304
cvetaju breskve. Gledajui blage prelive zelenila i boje breskvina cveta u svakoj udolini, na svakom bregu,
gledajui tamnomrku, izriljanu vlanu zemlju, obasjanu suncem, odjednom se seti oca, kako je svakog prolea
voleo da uzbere granicu vrbe ili rascve-tane breskve i da je nosi u ruci ili okai na vrata kue od naboja.
Razmiljajui tako o svom ocu i
0 svom sinu, Vang Tigar je oseao da i on sad ima svoje mesto u dugom hodu ivota. Nije vie bio izdvojen kao
ranije, nije vie bio sam. Sad je prvi put sasvim oprostio ocu zbog izvesnih dubokih mrnji koje je prema njemu
oseao u mladosti. A nije znao da je to sad zaboravio. Jedino je bio svestan da ga je, otkako je poeo polako
zaboravljati svoje emerno deatvo, neka gorina napustila. Ta gorina je odlazila kao da je odnosi zdrav vetar.
I tako je najzad on naao mira.
Tako je Vang Tigar stigao kui svog oca. Dolazio je pobedniki, ne kao najmlai sin i najmlai brat, ve kao
ovek koji je po pravu, onim to je postigao
1 sinom koga je dobio, zasluio da tako dolazi. Svi su se ponosili njegovim uspehora. Braa su ga doekala i
pozdravila bezmalo kao da im je strani gost, a ene njegove brae su se utrkivale koja e biti reiti ja i ljubaznija
u doeku.
Istina je da su se gospoa Vanga Veleposednika i ena Vanga Trgovca borile koja e ugostiti Vanga Tigra i
njegovu porodicu. Gospoa je to shvatila kao neto to se po sebi razume, kao svoje pravo, da oni treba da
odsednu u kui njenog gospodara, jer otkako se proula slava Vanga Tigra, smatrala je za otmeno da joj on bude
gost:
To i jeste na svome mestu, jer smo mu mi i izabrali enu, vrlo uenu i prijatnu gospou. Ona se uopte nee
oseati kod kue sa enom tvoga brata, koja je neznalica. Neka ova uzme ako hoe onu drugu enu, ali mi
moramo primiti naeg brata i njegovu gospou. On e, moda, biti zadivljen nekim od naih sinova ili nam moe
uiniti neko veliko dobroinstvo. U najmanju ruku, nee biti izloen njenom namigivanju i prieljkivanjima.

20 Sinovi
305Ali ena Vanga Trgovca je od jutra do mraka zvocala dosadno svome muu i nikako nije htela da odustane od
svoje namere:
Otkuda e znati ena naeg brata kako da ishrani toliki svet? Ona je navikla da hrani kaluerice i popove
onim jadnim zeleniom!
Dolo je do takve svae da su se obe ene ak i prepirale licem u lice oko toga. A kad su videli koliko su se ene
ustumarale i uli bunu svau koja se sve glasnije nastavljala ukoliko su se praznici pribliavali, tako da se nita
nije moglo odluiti, jer ni jedna nije htela, u elji da ouva nadmoan ugled, ni za mrvicu da popusti, oba mua
su se sastala na svom starom mestu za dogovaranje, u ajdinici. Oni su se bar slagali, poto ne bi moglo
drukije ni da bude. Neprijateljstvo je postojalo meu njihovim enama. Savetovali su se a Vang Trgovac, koji je
ve neto bio smislio, ree svome bratu:
Neka bude kako ti kae. Ali ta misli, kako bi bilo da naeg brata i njegovu pratnju smestimo u onom
dvoritu koje je posle naeg oca ostalo prazno? Dodue, ono pripada njegovoj eni Lotosovom Cvetu, ali je ona
ve toliko stara da ga vie i ne upotrebljava, poto je digla ruke od kockanja. Ako ih tamo odvedemo, moemo
podeliti trokove na dva dela. A to moemo navesti i kao razlog svojim dve-ma gospoama i opet imati mir u
kui.
Ranije je Vang Veleposednik uvek eleo da on nae i predloi izlaz iz neprilike, ali otkako je osta-reo i strahovito
se u pojasu rairio, postao je neve-rovatno len, a tog dana je jo bio i sanjiv, pa je pristao na sve, samo da izbegne
razne nevolje. Ovaj predlog mu se uinio vrlo dobar. eleo je da stekne naklonost svog monog najmlaeg brata,
ali nije ba toliko mnogo ni udeo za tim; jedino ne bi hteo da mu mlai brat od toga vidi vie koristi. Ukoliko je
vie stario, postajao je i sve ravnoduniji; preao je on ve ona vremena kad je voleo da doekuje goste. Sad je
bio srean kad ih nema u svojoj kui, te ne mora da im estita i pre praznika i posle praznika, i time da se umara.
Zato je rado pristao na ovaj
306
predlog, i oba mua su krenula svojim kuama da saopte enama ta nameravaju. Bilo je to vrlo dobro reenje,
jer se ni jednoj nije krnjio ugled. A svaka se kriom odluivala da se pokae kao da je ona zasluna za dobar
smetaj gostiju, ali je i svaka bila zadovoljna to e se podeliti veliki troak za vina, gozbe, nagrade slugama i
poklone enama. Svima je to izgledalo kao vrlo krupan razlog.
Staro dvorite u kome je Vang Lung iveo krajem svog muevnog doba bilo je sad pometeno, ukraeno i
doterano. Lotosov Cvet doista nikad tamo nije ni ulazila, ve su samo ponekad sluavke u njemu sedele, i niko
drugi. Lotosov Cvet se strano bila ugojila i ostarela. Kukumavka joj je sad bila jedina prijateljica, jer ukoliko je
dublje zalazila u starost, Lotosov Cvet je sve slabije videla, te ak nije vie mogla ni da baca kocku i ita brojeve
u igrama sree koje je toliko volela. Jedna po jedna od ba-buskara koje su joj dolazile umirala je ili ostajala
prikovana za postelju. I tako je Lotosov Cvet ivela sama sa svojim slukinjama.
Prema slukinjama se ponaala vrlo ravo. Ukoliko ju je vid naputao, utoliko joj je jezik bivao otriji, tako da su
braa morala sluavkama da daju velike plate da bi mogle izdrati njen pogani jezik. A od robinja koje su bile
kupljene i nisu mogle od nje otii kad zaele, dve su se ubile jedna je pojela svoje bedne minue od stakla, a
druga se obesila o gredu u kuhinji u kojoj je radila jer nisu vie mogle da podnose svireposti Lotosovog
Cvetka. Starica se nije sluila samo poganini recima i tako stranim psovkama da ih devojke nisu mogle trpeti,
ve ih je i krvniki grebala. Njeni debeli, stari prsti, koji su u njenoj nekadanjoj udnoj le-poti bili toliko
neupotrebljivi, ostali su i dalje glatki i lepi, ak i kad je svake druge ari nestalo s nje. Ti stari nokti su bili u
stanju da grebu i tipaju miicu mlade devojke sve dok se krv ne bi zaru-menela pod koom. A ponekad, kad ni
to ne bi zadovoljilo Lotosov Cvetak, ugljevlje je iz svoje lule pri tiskala na neno mlado meso. Nije bilo stvora
20*
307prema kome se, ako bi ga samo mogla muiti, drukije ponaala, sem Kukumavke. A nje se plaila i na nju
oslanjala u svemu.
A Kukumavka je bila skoro isto to i ona sama. Ta verna drugarica je pod stare dane, jer je i ona bila zala u
duboku starost, postajala sve mravija, suvlja i naboranija, ali je jo uvek imala neku snagu u svom starom
kosturu, gotovo jednaku kao i u mladosti. Pogled joj je bio brz, jezik hrapav, a lice crveno, iako strano
naborano. Bila je pohlepna, kao i celog ivota. uvala je svoju gospodaricu, da je druge ene ne potkradaju, ali
je zato sama najvie krala Lotosov Cvet. A otkako su oi Lotosova veta bile zastrte, uzimala je od nje to god je
htela i trpala u svoj lini koveg. Lotosov Cvet je toliko ve bila stara da je zaboravljala i kakvo drago kamenje
ima, koja krzna i haljine od svile, pa tako nije ni znala ta joj sve Kukumavka uzima. Ako bi se sluajno setila i
naglo dreknula za neim, Kukumavka bi pokuala zalagati je kako ume i zna. Meutim, ako bi Lotosov Cvet
zadrla i ne bi htela zaboraviti, Kukumavka bi otila, donela stvar iz svojih kovega i dala je Lotosovom Cvetu. A
kad bi Lotosov Cvet opet na nju zaboravila, poto bi je jednom ili dvaput opipala, Kukumavka ju je uzimala i
ponovo odnosila.
Nijedna robinja ili sluavka nije se usuivala da se ali jer je prava gospodarica bila Kukumavka. ak joj se ni
braa nisu zamerala, jer su znala da drugu na njeno mesto ne bi mogla nai, pa se nisu usuivala da je razbesne. I
zato su sluavke, kad bi Kukumavka rekla da joj je Lotosov Cvet dala ovo ili ono, utale, jer su vrlo dobro znale

koliko bi se Kukumavka prozlila kad bi se poalile. Ona bi bila u stanju da saspe i otrov u asu s hranom bez
mnogo uzbuenja, a da bi zaplaila devojke, ponekad bi im se i hvalila kako je vesta trovaica. A Lotosov Cvet
se, otkako je poela da gubi vid, u svemu oslanjala na Kukumavku. Zbog silne teine svoga sala, kretala se
jedino od svoje postelje do velike stolice od crnog izrezbarenog drveta. Tu bi malo posedela posle
308
podne, a zatim se vraala na postelju. I za to nekoliko koraka morale su je pridravati etiri robinje, pa i vie, jer
su one divne noice, nekad ponos i strast Vang Lunga, postale kao nejaki prutii pod ogromnim i stranim telom,
koje je nekad bilo vitko kao bambusovina i koje je Vang Lung strasno voleo. Kad je Lotosov Cvet ula galamu u
susednim dvoritima, zapitala je ta se to dogaa, i kad je doznala da dolazi Vang Tigar sa svojim enama i
decom da provede praznike s braom i oda potu na oevu grobu, ona se ozlovoljila i rekla:
Ne mogu ovde da trpim deriad! Uvek sam ih mrzela!
I to je bilo tano, jer je ona bila nerotkinja, pa je imala neku udnu mrnju prema maloj deci, a naroito otkako
su je prole godine u kojima je mogla da raa. Vang Veleposednik, koji je bio doao s bratom, pokuavao je da je
tei:
Ne, ne, otvoriemo druga vrata, tako da ti on uopte nee ni blizu dolaziti.
Tad je Lotosov Cvet povikala svojim starim, svaalakim jezikom:
I zaboravila sam koji bese to sin onog mog starog oveka! Je li to onaj to je imao obiaj da bulji u onu moju
bledu robinju, pa posle odbegao kad ju je onaj moj blesavi starac uzeo za sebe?
Braa pogledae jedan drugog zapanjeni tom priom, koju nikad nisu uli. A kako je Lotosov Cvet pod stare
dane postala vrlo raskalana i brbljiva, pa je priala sve o svom ranijem ivotu, tako da nijedan brat nije
dozvoljavao svojoj deci da joj se pri-bliuju, poto vie nije razlikovala ta je pristojno a ta nepristojno, Vang
Veleposednik brzo ree:
O tome mi nita ne znamo. Na brat je sad uveni ratnik i grubo e prekinuti takav razgovor, koji mu vrea
ast.
Lotosov Cvet se na ovo nasmeja, pijunu na pod prekriven ploicama i dodade:
Oh, vi, ljudi, toliko ste puni te vae asti! Ali mi ene znamo od kakve je krpe ta vaa ast napravljena!
309Oslunula je da li e se na ovo nasmejati i Ku-kumavka, pa je viknula:
Hej, Kukumavko!
A Kukumavka, koja se nikad nije daleko nalazila, zakikotala se piskavo, jer je uivala gledajui u nebranom
grou ta dva oveka srednjih godina, ozbiljna i vana, svaki na svoj nain. A braa su se samo pourila da upute
sluge ta sve treba da se uradi.
Kad je sve bilo spremljeno, doao je Vang Tigar sa svojom eljadi. Zauzeo je sebi za boravak dvorite u kome je
njegov otac iveo. Za njega je ono sad izgledalo potpuno prazno, bez ijedne druge ive uspomene, osim njega
samog i njegova sina. Mogao je zaboraviti da je iko tu i iveo, osim njega i njegova sina.
Doao je praznik za ceo dom, praznik prolea, i svako je za neko vreme ostavljao na stranu svoje line zaevice;
ak su se i ene dva brata, kad bi se nale u krugu porodice, ponaale kako valja i utivo razgovarale jedna s
drugom. Sve se dogaalo u najlepem redu i kako prilii. Ti praznici su sinovima Vang Lunga nametali i izvesne
dunosti prema ocu.
Dogodilo se da je ba dva dana pre praznika bio Vang Lungov roendan. Da je poiveo do toga dana, imao bi
devedeset godina, a poto su mu sinovi sad zajedno bili, odluili su da obave sve sinovske dunosti. I Vang Tigar
je bio voljan da to uini, jer mu se, otkako je i sam dobio sina, gnev protiv oca sam po sebi stiao. Bio je
spreman i voljan da zauzme svoje mesto u venom nizu otac sin, otac sin...
I zato su sinovi na Vang Lungov roendan pozvali mnoge goste i pripremili veliku gozbu, ba kakvu bi napravili
da je i otac bio s njima. Veselilo se, estitalo, sluilo svako jelo koje se mora izneti na roendan. Izneli su bili i
Vang Lungovu plou, poklonili joj se i odali pokojniku potu na njegov roendan.
310
Istog dana je Vang Veleposednik najmio i sve-tenike. Nije tedeo srebra, a i svaki sin je dao svoj deo. Svetenici
su pevali pesme da se smiri Vang Lungova dua u srenim dvoritima u kojima su se sad nalazili grobovi
njihovih otaca i dedova. Sinovi Vang Lunga su se postarali da se svaki grob odrava u redu, dobro opkopan i
visoko uzdignut naslaganom zemljom. Na svakom grobu je bilo napravljeno uzvienje i na njemu grumen
zemlje, a ispod grumena je bila privrena bela hartija, vesto iseena u duge trake, koje su se leprale na blagom
prolenom vetru toga dana. Vang Lungovi sinovi su se do zemlje poklonili pred oevim grobom, zapalili tamjan,
priveli i svoje sinove da se poklone, a najponosniji meu svima bio je Vang Tigar, jer je uzeo na ruke svog lepog
sina i povio mu malu deti-nju glavu. Bio je i on vezan uz svoje pretke i svoju brau preko tog deteta, svoga sina.
Pri povratku kui gledali su po svoj okolini, gde god je bilo grobova otaca i grobova dedova, kako sinovi ine to
su i oni ve obavili prema Vang Lungu, jer je to bio dan zadunica. Vang Veleposednik, dirnut vie nego obino,
ree:
Hajde da ovo radimo redovnije nego prolih godina, jer e za deset godina naem ocu biti stoti roendan. On
e se tad ponovo roditi na ovaj svet, samo u drugom telu. Tad vie neemo moi da slavimo njegov roendan,
poto e biti novo roenje, i tako e on ostati nepoznat za nas.

A Vang Tigar, ozbiljan u svom oinskom ponosu, odgovori:

Da, moramo to uiniti za njega, jer se i mi nadamo da e nai sinovi uraditi to za nas kad budemo bili gde je
on sad.
Ili su kui u tiini i ozbiljni, svaki je krvnu vezu s drugima oseao i vie nego to je ijedan od njih eleo.
Poto su sve dunosti bile izvrene, predali su se prazninom veselju. A kad je dolo vee, vazduh je
neoekivano postao topao i sladak, a mladi, vitki, divni mesec visio je na svetlom nebu, bled kao
311ilibar. Te noi su se svi okupili u dvoritu u kome je Lotosov Cvet ivela, jer se ona toga dana iznenada
rasplakala:
Ja sam usamljena stara ena. Niko mi ne prilazi, niti me smatraju za ukuana.
Jadikovala je, tekle su joj suze iz slepih oiju, pa je Kukumavka otila brai i rekla im to. Oni su popustili, jer su
im srca toga dana neoekivano bila nena prema ocu i svemu to je njegovo bilo. Zato su, umesto da se goste u
dvoritima Vanga Velepo-sednika, gde je njegova gospoa htela da se porodica okupi, otili u dvorite u kome je
Lotosov Cvet ivela. To je bilo prostrano i lepo dvorite, s narovima u jednom uglu, donesenom s juga. U sredini
se nalazio ribnjak u obliku osmougaonika i u njemu se mladi mesec ogledao. Tu su svi jeli kolae i pili vino, a
deca se veselila na sjajnoj meseevoj svetlo-sti. Trala su svuda, krila se po senkama, istravala ponovo napolje
da zgrabe neki kola ili srknu malo vina. Svi su se najeli kuvanih poslastica i kolaa koji se mese za takve
praznike. Neki su kolai bili napunjeni iseckanim svinjskim mesom, a neki, vrlo slatki, mrkim eerom. Bilo je
toliko mnogo jela da su i robinje jele slobodno, a sluge su potkradale slatkie i jele iza vrata, ili dok su ile da
donesu jo vina. Nije moglo da se primeti ta su uzeli, a ako bi hitri pogledi gospodarica to i zapazili, znalo se
da, u najmanju ruku, grdnje nee odmah biti, da se ne bi pokvarilo vee.
Dok su jeli i pili, najstariji sin Vanga Velepo-sednika, kao vrlo dobar muziar, svirao je na flauti, a njegov mlai
brat, deak osetljivih nenih prstiju, svirao je na harfi. ice je lako dodirivao dvama vitkim bambusovim
tapiima. Svirali su starinske pesme posveene proleu i pevali tubalice o nekoj mrtvoj devojci i mesecu. Dok
su njih dvojica ovako lepo zajedno svirali, majka im se vrlo ponosila. Svaki as je hvalila i glasno vikala im bi
se neka pe-sma zavrila:
Svirajte neto drugo, sinovi moji, jer je lepo tako svirati pod mladim mesecom.
Bila je gorda na njihov vitak, ljubak izgled.
Ali ena Vanga Trgovca, iji su sinovi bili jednostavno vaspitani i nisu znali da se razonouju muzikom, zevala
je, glasno priala ovom, pa onom, a najvie eni koju je ona Vangu Tigru izabrala. Ovu je mnogo hvalila, i time
naglaavala da i ne obraa panju na onu uenu enu. Vang Tigrovu ker jedva je i pogledala, ali nije prestala da
omirisava i njui mukaria. Neko bi mogao pomisliti da se samo njoj imalo zahvaliti to se rodilo muko dete.
Ali, ipak, nita se otvoreno nije govorilo, iako je gospoa bacala mrke poglede na svoju jetrvu. A ova ih je sve
hvatala i sa uivanjem se pravila kao da nita ne primeuje. Izgledalo je doista da niko drugi i nije to primetio.
Vang Veleposednik se oraspoloio i slugama naredio da stolove za nonu gozbu iznesu u dvorita. Oni su to
posluali. Tad se tek svi bacie na pravo jedenje; sluge su donosile ukusna jela jedno za drugim.
Bilo je tu mnogih jela o kojima Vang Trgovac i Vang Tigar nikad nisu ni uli, kao to su, recimo, paji jezici
kuvani u zainima i paje noge s kojih je oguljena nena crna koica. Bilo je jo i mnogo drugih divnih jela koja
su vrlo primamljivo golicala jezik.
Od svih onih koji su se te noi slatko gostili niko nije slae jeo i pio od Lotosovog Cveta. Ukoliko je vie jela,
bivala je sve veselija. Sedela je u svojoj velikoj ukraenoj stolici, a iza nje je stajala jedna robinja. Ona je iz
svake inije sipala jelo u stariinu asu, ali ponekad se i sama posluila. Druga robinja joj je pridravala ruku, a
Lotosov Cvet je i sama zahvatala iz inija svojom porculanskom kaikom, i poudno trpala u stara, drhtava usta i
slatko mljackala.
Ukoliko je bivala raspoloeni]a, zastajala je s vremena na vreme malo s jelom da ispria kakvu masnu alu, kojoj
su se mladii smejali koliko su se usuivali, jer pred starijima nisu smeli mnogo da se smeju. A ona je sluala to
njihovo prigueno sme-janje i kikotanje, pa se sokolila za druge prie. Vang
312
313Veleposednik se jedva uzdravao da i sam ne prsne u smeh, ali je uz njega sedela njegova gospoa, ukruena
i tiha, pa ju je ispod oko pogledao i umirivao se. Ali prosta ena Vanga Trgovca kikotala se glasno, a jo glasnije
kad je primetila da se njena jetrva uopte ne smeje. ak je i druga ena Vanga Veleposednika grizla usne. Iako
nije htela da se smeje, jer to nije inila ni njena gospoa, ipak je morala drati rukav preko lica, da bi se bar iza
njega nasrne jala.
Kad je ula da se i ljudi smeju, Lotosov Cvet se toliko oslobodila da su je, najzad, iz obzira pristojnosti, nekako
morali uutkati. Zato su dva starija brata, navalila na nju s vinom, da je opiju, a naroito iz straha da neto
neukusno ne izgovori o Vangu Tigru, to bi ga razbesnelo, a oni su se mnogo bojali njegova gneva. Zbog tog
poganog jezika Lotosova Cveta i nisu navaljivali na Krukov Cvetak da i ona doe na porodinu svetkovinu. I
kad je ova odgovorila glasonoama koje su joj bili poslali da e teko ostaviti one o kojima se brine, pristali su
na to, jer su smatrali da e najbolje i biti ne buditi stare uspomene kod Lotosova Cveta.

Tako je vee sreno prolo. Dola je i pono. Mesec se visoko popeo, sitni, meki oblaci se pojavili i kao da su
ljuljukali mesec tamo-amo. Novoroen-ad su spavala na grudima matera, a svako od najmlae dece je ve
odavno potrailo majino krilo. Druga ena Vanga Veleposednika je bila majka i duom i telom. Drala je dvoje
dece u naruju, jedno neto starije od godine dana, a drugo, novoroeno, tek ako je imalo neto vie od mesec
dana, jer ju je Vang Veleposednik jo uvek voleo. A svaka ena Vanga Tigra je drala u naruju svoje dete. Mali
sin je spavao zabaene glave preko majine ruke, a meseina mu je padala pravo na lice. Vang Tigar je esto
pogledao na to malo lice u snu.
Posle ponoi veselje je poelo da opada. Sinovi Vanga Veleposednika su se izvlaili jedan po jedan, jer su ih
ekala druga uivania, pa im se dosadilo da i dalje sede sa starijima. Odlazili su laka srca i
314
bezbrino, a drugi sin Vanga Trgovca je gledao ud-no za njima, ali se nije usuivao da i sam poe, jer se bojao
oca. I sluge su bile umorne i eljne odmora. Povlaili su se i naslanjali na vrata, silno zevali i jedan drugom
mrmljali:
Deca im se bude u zoru i mi se moramo oko njih nai. A stari se goste do ponoi, pa se i oko njih jo moramo
motati! Nikad nam i ne daju da spavamo!
Najzad su se razili kad se Vang Veleposednik sasvim napio. Njegova gospoa je pozvala sluge da mu priu,
kako bi se mogao na njih nasloniti i otii u postelju. ak je i Vang Tigar bio blii pijanstvu nego ikad, ali je
mogao sam da ode do svog dvorita. Jedino je Vang Trgovac ostao kako treba i trezan kao i uvek. Naborano uto
lice mu se gotovo nije ni promenilo, ak nije nije pocrvenelo, jer je on bio od onih ljudi koji blede i postaju sve
mirniji ukoliko vie piju.
Ali, od svih njih se niko nije toliko nadrao i napio kao Lotosov Cvet. Bliila se sedamdeset i osmoj, a jela, je i
pila i suvie dobro za svoje godine. U sitne sate, izmeu ponoi i zore, poela je da jadi-kuje i postala vrlo
nemirna, jer je, izgleda, vino stiglo i poelo silno zagrevati, a sve to je mesa i masnih jela pojela lealo je u njoj
kao kamenje. Okretala je glavu na jastuku. Bilo joj je zlo. Traila je te ovo, te ono, ali nita joj nije pomagalo.
Odjednom je udno i promuklo jauknula, a Kukumavka je pritrala i poela uzbueno vikati. Lotosov Cvet je
neto promrmljala, razrogaila je svoje prevuene oi, za-tresla rukama i nogama i odjednom se umirila. Zatim
joj je debelo staro lice postalo tamno i zatvo-renocrveno, a telo se ukrutilo. Poela je da die brzim, isprekidanim
uzdasima, toliko glasnim da su se uli i u susednom dvoritu. Vang Tigar bi je morao uti da i sam nije bio
prilino napit, pa je spavao tvre nego to bi eleo.
Ali je njegova uena ena uvek lako spavala, te je i sad ula krik i izala. Od oca joj bilo ostalo neto
315malo znanja starog lekarstva, poto je on bio lekar, pa je sad razgrnula zavesu, a svetlost prvih zraaka zore
pala je na strano lice Lotosovog Cveta. Uena ena uzviknu, zaprepaena:
Ovo je kraj stare gospoe, ako je ne budemo mogli oistiti od vina i mesa!
Zatraila je tople vode, neto suvih trava i ostalih Jekova za koje je znala. Sve ih je iskuala. Ali nije bilo pomoi
jer je Lotosov Cvet ostala gluva na sve pozive i molbe. Zubi su joj bili toliko stisnuti da su ostali pribijeni, ak i
kad su joj silom razmakli pocrnele usne. udnovato je doista bilo da su u tako starom telu svi zubi ostali zdravi,
beli i dobri. I oni su joj sad upropastili ivot, jer da je ma gde bilo rupe ili upljine iz koje je zub ispao, mogao bi
se nekako jo i uliti lek u guu, poto se Kukumavka ak bila spremila da napuni usta lekom i upljune ga gospoi
svojim usnama. Ali svi su zubi bili zdravi, snani i stisnuti.
Tako je Lotosov Cvet leala, dahtala i krala sve do podne idueg dana i tad naglo, i ne znajui da joj je to kraj,
umrla. Tamnocrvena boja njenog lica je iezla, postala je bleda i uta kao stari vosak. Tako se ta gozba zavrila
njenom smru.
Dva najstarija brata su se postarala da joj se napravi koveg, ali su je morali ostaviti da polei dan ili dva, poto
je trebalo napraviti koveg dvaput vei nego obino, jer se nije mogao nai nijedan gotov dovoljne irine.
Dok se na koveg ekalo, Kukumavka je doista iskreno oplakivala to bie, koje je negovala tolike godine. Da,
istinski ju je alila, iako je svud unaokolo skupljala sve to je mogla od stvari koje su pripadale Lotosovom
Cvetu. Otvarala je sve njene sanduke redom i uzimala to je bilo od vrednosti. A sve te stvari je kriom slala kroz
jedna skrivena sporedna vrata, tako da su se oni koji su je pripremali, kad je Lotosov Cvet trebalo smestiti u
koveg, u udu pitali da li ima i pristojnog kaputa u kome e je sahraniti. udili su se i ta je uradila s tolikim
srebrom koje je kao Vang Lungova udovica primila,
316
poto se znalo da se poslednjih godina nije kockala. Ipak, i pored svih svojih lopovluka, Kukumavka je alila
Lotosov Cvet. Pustila je nekoliko skromnih suza. Iako svega nekoliko, bile su to ipak jedine suze u njenom
ivotu. A kad je koveg napunjen kreom, jer je Lotosov Cvet poela brzo da zaudara, i poklopac zapeaen,
iznesen je kroz vratnice do hrama, da tamo lei dok se ne utvrdi dan sahrane. Kukumavka je ila za kovegom,
hitala je starim nogama da ga ne bi izgubila iz vida, i saekala da bude smeten u praznu sobu hrama, meu
mnoge druge mrtvake kovege koji su ve bili tu. Tada se obrnula i otila u neki svoj kutak, koji je negde imala,
i vie se nije vraala u kuu Vang. Iskreno je oplakivala Lotosov Cvet, ukoliko je bila u stanju da bude iskrena.
Pre no to je prolo deset odreenih dana, Van-gu Tigru su se dosadila braa i njihovi sinovi. Ono oseanje
prisnog srodstva koje je u svima bilo za vreme praznika iezlo je sad. Ali je Vang Tigar ipak ostao do kraja,

gledao kako dolaze i izlaze sinovi njegove brae, a i sam odlazio ponekad u ovu ili onu kuu u gradu. inilo mu
se da su mu sinovci jadni mladii, koji nita dobro ne obeavaju. Dva mlaa sina Vanga Trgovca nisu imala
veeg cilja nego da postanu kalfe. Nikakvih drugih snova nisu imali, osim da lenare uz tezgu, da se smeju i
ogovaraju sa ostalim kalfama kad im se u radnji ne nalazi otac. ak je i mlai sin, kome je bila tek dvanaesta, i
koji je bio egrt u jednoj radnji, svaki slobodan trenutak koji bi ukrao provodio igrajui novia sa ulinim
mangupima, koji su se okupljali na pragu radnje i tu ga ekali. Poto je bio gazdin sin, niko se nije usuivao da
ma ta protiv njega kae, niti da mu odbije kad za mangupie zatrai pregrt gro-cva iz fioke u tezgi. ak su
svi budno motrili da ne naie deakov otac, kako bi se mogao sakriti dok Vang Trgovac ne proe. Vang Tigar je
primetio da mu je taj brat sav obuzet zaraivanjem para i da uopte i ne obraa panju na sinove, i ne pomiljajui da e oni jednog dana i suvie lako troiti to
317je on tako pohlepno prikupljao; niti je uviao da oni kalfovanje u radnji trpe samo u oekivanju da on umre, a
posle e se osloboditi i nee morati da rade.
Vang Tigar je posmatrao i sinove svog starijeg brata, i opazio je koliko su gizdavi, kako tre za modom, kako sve
to ih dodiruje mora da bude meko i lepo: hladna svila preko leta, topla, meka krzna preko zime! Nisu hteli da
jedu dobro i mnogo, kao to mladii treba da ine, ve su se vazda baktali oko hrane, alili se da im je ovo suvie
slatko, a ono suvie kiselo ili slano. Odgurivali su asu za asom od sebe, a robinje su morale neprestano da
trkaraju oko njih.
Sve je to Vang Tigar gledao i ljutio se. Jedne noi se etao sam po dvoritu koje je pripadalo njegovom ocu i
najednom je uo neko ensko kikotanje. Pokraj okruglih vrata njegova dvorita projurila je neka devojica, dete
neke sluavke po svoj prilici; dete poplaeno i bez daha. A kad je mala ugledala Vanga Tigra, zastade, s namerom
da se provue kraj njega. Ali je on odjednom uhvati za ruicu i viknu:
Koja se to ena smeje?
Dete pokua da se izvue, sve preplaeno, to mu se moglo primetiti i po sjajnim oima, ali Vang Tigar ga je
vrsto drao, tako da se nije moglo da izvije. Oborilo je pogled i promucalo:
Mladi gospodar je moju sestru odvukao u stranu!
Vang Tigar zapita suvo:
Gde?
Dete pokaza na kraj dvorita, prema jednoj praznoj sobi, koju je Lotosov Cvet upotrebljavala kao itnicu. Ta
soba je sad bila prazna i samo ovla pritvorena jednom rezom. Tad Vang Tigar pusti ruku deteta, a ono odjuri kao
zei. Uputio se prema mestu koje mu je ono pokazalo. Reza je bila toliko slaba da su vrata bila gotovo za itavu
stopu odkrinuta, tako da je mlado vitko telo lako moglo da se provue. Stajao je tu u noi i oslukivao. uo je
318
prigueni enski smeli i kikot. uo je i neAl glas kako apue, ali ga nije razumeo, sem to je zapazio da je,
onako uzbuen i vreo, dolazio iz mukog grla. Ona njegova stara odvratnost prema ulnoj strasti probudila se sad
opet u njemu. Hteo je ve da udari na vrata, ali se uzdrao i s prezirom pomislio:
A zar se mene neto tie to se u ovoj kui jo uvek deavaju iste stvari?
Vratio se utuen i neraspoloen u svoje dvorite. Ali neka udna snaga je probijala iz tog njegovog gaenja i nije
mu davala mira. etao se po dvoritu sve dok se pozni mesec nije javio. I malo posle je primetio kad se iz one
unutranje prazne sobe, kroz pritvorena vrata, provukla mlada robinja. Zagladila je kosu i Tigar je pri svetlosti
meseca jasno video kako se smeje. Brzo se obazrela oko sebe i urno i neujno krenu, u svojim vunenim
papuama, preko praznog poploanog dvorita koje je ranije pripadalo Lotosovom Cvetu. Samo se jednom
zaustavila kraj narovog bunja da privrsti raskopani pojas.
Vang Tigar, koji je dalje stajao nepomian i srce mu je podrhtavalo od neke vrste gaenja, koje je bilo i ogavno a
nekako pomalo i slatko, primetio je, posle izvesnog vremena, kako se jedan mladi etka, kao da je izaao da vidi
no i nita drugo. Tad se Vang Tigar prodera:
Ko je to?
Odgovorio mu je prijatan, razmaen i lak glas:
Ja sam, strie!
Vang Tigar je video da je to doista bio najstariji sin njegova brata. I neki se bes podie u srcu Vanga Tigra. Bio je
u tom trenutku u stanju da skoi na mladia, mislei u samome sebi da razvratnost beskrajno mrzi, naroito kad
dolazi od njegove krvi. Nije mogao to da podnese. Ali je vrsto zadrao ruke, jer je dobro znao da ne moe ubiti
sina roenoga brata, a znao je dobro i da ne bi mogao, kad bi i dao oduke svome besu, zaustaviti se gde bi hteo.
Zato je samo snano hrknuo, okrenuo se nasumice, poao u svoju sobu mrmljajui u sebi:
319 Moram otii iz ovih dvorita u kojima ivi jedan moj brat tvrdica, a drugi bludnik! Ne mogu vie udisati
ovaj vazduh, jer sam ovek slobodnog daha, ovek borbe. Ne mogu sputavati gnev kao to to moraju da ine
ljudi po ovim dvoritima.
Odjednom je poeleo, obuzet nekim udnim pro-htevom, da mu se prui prilika da nekog ubije, da prolije krv
bilo iz kog razloga, kako bi oslobodio srce od tereta koji nije razumevao.
A da bi se umirio, naterao je misli da se posvete njegovom malom sinu. Uunjao se u sobu u kojoj je dete
spavalo u majinoj postelji i pogledao ga. ena je tvrdo spavala, kao svaka seljanka. Usta su joj bila otvorena, a

gadni zadah slobodno iz njih izlazio, da je ak i on bio primoran, naginjui se nad svojim malim sinom, da
rukom stegne nozdrve. Dete je spavalo ozbiljno i mirno. Gledajui detinje ozbiljno lice u snu, Vang Tigar se
zaklinjao damu sin nee biti kao iko od onih. Ne! Bie on oelien jo od rane mladosti, vaspitavan da bude
veliki vojnik, obuavan svima vrstama ratnih vetina; on se mora izgraditi u oveka.
Odmah idueg dana Vang Tigar je pokupio obe svoje ene i decu i ostale koji su doli s njim. Pozdravio se sa
rodbinom, poto su se jo jednom svi zajedno poastili. Ali, i pored ove gozbe za srean put, Vangu Tigru se
inilo da posle ove posete odlazi manje blizak svojoj brai nego ranije. Gledao je najstarijeg brata, dremljivog,
mirnog, utonulog u salo, i zapaao da mu oi zasvetle samo kad uje svinjariju. A kad je video kako se i drugom
bratu lice sve vie suava, a oi postaju sve zagonetnije ukoliko je bivao stariji, uinilo mu se da su to slepi,
gluvi i nemi ljudi, jer vie i ne primeuju ta su sami postali i kako su svoje sinove vaspitali.
Ali nita nije rekao. Sedeo je uzbuen i tih. Oseao je silnu gordost pri pomisli na svoga sina, pri pomisli kakvog
e oveka on od njega stvoriti.
Tako su se rastali. Na izgled je sve bilo u rukavicama i utivo, klanjali su se duboko jedan drugome. Starija
braa, njihove gospoe, sluge, sluki320
nje izali su na ulicu i ispraali ih sa stotinu dobrih elja. Ali Vang Tigar je pomislio u sebi da se zaelo nee
skoro vratiti u oevu kuu.
S najveim zadovoljstvom se vratio Vang Tigar na svoje zemlje. One su mu sad izgledale najbolje to je u ivotu
video, narod najsnaniji i najlepi, tako isto i njegova kua njegov dom. Svi vojnici su ga pozdravili
dobrodolicom, zapalili su vatromet u ast njegovog dolaska, i na sve strane se raz-livao osmejak dobrodolice
dok je on sjahao sa svog alatog konja; desetina dokonih vojnika u dvoritu je priskoila da prihvati uzdu koju je
Tigar hitnuo u stranu. A Vang Tigar je oseao zadovoljstvo gledajui ih ta rade.
Zato je postavio sebi za zadatak da u ovo doba kad se prolee svuda pretvorilo u rano leto ponovo okupi svoje
ljude i pone da ih veba iz dana u dan. Opet je uputio uhode, poslao je poverljive ljude da vide kakvo je stanje u
njegovim novoosvojenim zemljama, razaslao je svoje pomonike da mu donesu poreze, a dao im potpuno
naoruane strae da blago sreno prenesu, jer je bilo nastupilo vreme kad je morao slati vie ljudi, poto jedan
ovek nije mogao sam nositi ovoliko njegovo srebro na leima.
Ali kad nastupi vee, pri smiraju dana Vang Tigar bi sedeo u svom dvoritu, sam u toploj pro-lenoj noi, u
trenucima kad mnogim ljudima srce bludi i udi za novom ljubavlju ili nekom drugom ve okuanom slau,
posveivao se sinu. Tad bi mu dete stalno donosili, iako sam nije znao kako da se igra s decom, pa ak ni sa
svojim sinom. Nareivao je dadilji da sedne negde odakle bi mogla da motri na dete, a on bi nepomino
posmatrao svaki detinji pokret i svako prelazno raspoloenje koje se ukazivalo na licu maliana. Kad je deak
nauio da hoda, Vang Tigar je jedva uzdravao radost. Kad bi ostao sam u noi i niko ga u dvoritima ne bi
mogao vi-deti, uzimao je pojas kojim je dadilja obavila dete oko pasa, drao ga i etao se gore-dole, a deak se
teturao i ubrzano disao, prikaen za omu pojasa.
21 Sinov'
321Da je ma ko zapitao Vanga Tigra ta misli dok tako gleda u sina, strano bi se zbunio, jer ni sam to nije znao.
Samo je oseao kako u njemu rastu veliki snovi o snazi i slavi, a ponekad bi se svim svojim biem ubeivao da
se u ova vremena ovek moe uzdii i na najvie mesto, samo ako ima dovoljno snage da natera ljude da ga se
plae, poto tad nije bilo ni cara, ni dinastije, pa se svak mogao boriti i stvarati to hoe. Oseajui to u sebi,
Vang Tigar bi u bradu mrmljao:
A ja sam takav ovek!
Zbog te silne ljubavi prema sinu, dogodilo se i neto vrlo udno. Kad je uena ena Vanga Tigra ula kako mu
sina svakog dana prinose, obukla je i svoju ker u lepu novu haljinu i dovela je onako svezu i rumenu; na ruice
joj je bila stavila male srebrne narukvice, crnu kosicu joj povezala svilenim koncem, kako bi samo izazvala
oevu panju prema detetu. Vang Tigar se naao zbunjen, okrenuo je oi u stranu, ne znajui ta treba da kae, a
majka mu je svojim prijatnim glasom rekla:
Ova naa mala devojica zasluuje isto tako tvoju panju; nije nimalo slabija ni runija od tvog sina.
Vang Tigar je bio prilino uzdrman hrabrou ove ene, jer je uopte nije poznavao, viajui je samo u mraku
noi kad na nju doe red, pa je utivo promrmljao:
Vrlo je lepa za devojicu.
Ali majka nije bila zadovoljna ovim, jer je on jedva i pogledao njenu ker, pa je uporno nastavljala:
Ne, suprue moj, pogledaj je bar malo, jer nije obino dete. Prohodala je tri meseca pre dea-ka, a govori sad
ve kao da su joj etiri, a nema ni dve godine. Dola sam da te zamolim da mi neto uini. Dozvoli i njoj da ui,
a svoju milost i njoj dodeli kao i svome sinu.
Na ovo Vang Tigar iznenaeno odgovori:
322
A zar mogu da napravim vojnika od devojke? Tad majka odgovori pouzdano i prijatno:
Ako ne vojnika, onda neka ui u koli, jer ima mnogo uenih devojaka u ovo vreme, suprue moj.

Najednom tek sad Vang Tigar primeti da ga ona oslovljava kako nijedna ena nije inila. Nije ga zvala
gospodaru moj", kao to ine druge ene. Bio je zbunjen, i u toj svojoj pometenosti pogledao je dete, jer nita
nije mogao ni da smisli ni da kae. I tad je primetio da je devojica doista vrlo ljupka, okruglasta i punaka, da
ima crvene male usne, koje se smee i krupne crne oi, pune ruice, savrenih noktiju. Zapazio joj je nokte, jer ih
je majka crveno obojila, kao to ponekad rade ene kad mnogo vole decu. Detinje noge su bile u obui od
ruiaste svile. Majka ih je obe drala u svojoj ruci, a drugom je obuhvatila dete oko pojasa, jer je skakutala na
majinoj ruci. Kad je majka primetila da on gleda devojicu, blago mu je rekla:
Neu joj stezati noge. Hajde da je poaljemo u kolu i od nje stvorimo enu kakvih ima podosta u T>oslednje
vreme.
Pa ko e se venati takvom devojkom? uzviknu Vang Tigar iznenaen.
Na ovo majka mirno odgovori:
Takva se devoj ka moe udati za onoga ko joj se svia, bar tako mislim.
Vang Tigar je o tome razmiljao nekoliko trenutaka, a onda pogleda enu. Nikad je ranije nije posmatrao,
nalazei da je dovoljno i to ona samo obavlja svoju dunost. Ali, gledajui je sad, zapazio je da ima pametno,
dobro lice, i da se ponaa kao neko ko je u stanju da ini ta hoe. Kad ju je pogledao, nije ga se bojala. Uzvratila
mu je pogledom bez kikotanja ili sputanja usta kao to bi druga ena uinila. Mislio je, udei se:
Ova ena je pametnija nepo to sam mislio. Nisam je ranije dobro ni zagledao.
21*
323A glasno je rekao, utivo, podigavi se malo u
govoru:
Kad doe vreme, neu ti reci: ne", ako bi
to mudro bilo!
Neobino je bilo to se ona, uvek staloena i zadovoljna, koliko je bar Vang Tigar znao ili koliko ga se ticalo,
kad je kod ovog oveka primetila to novo potovanje prema sebi, najednom nekako udno uzbudila. Lice joj se
zacrvenelo, gledala ga je ozbiljno i mirno, a izvesna elja joj se itala iz oiju. Ali kad je Vang Tigar video tu
promenu, osetio je u srcu onu staru gadost prema enama. Jezik mu je zanemeo, okrenuo se i promrmljao da je
neto zaboravio, to treba odmah da svri. Udaljio se brzo, zbunjen. Nije mu se dopalo kad ga je onako
pogledala.
Posledica tog razgovora bila je ta to je majka slala i devojicu s jednom robinjom kad god bi on zatraio da mu
se dovede sin. Tako su sad ovo dvoje maliana zajedno dolazili, a Vang Tigar nije vraao devojicu. U poetku se
plaio da i majka ne navrati i da ne stvori naviku da razgovara s njime, ali kad je video da ona to ne ini,
doputao je da devoj ia ostaje neko vreme. Gledao je u nju, ali se pomalo i stideo pred ovim licem enskog
roda, iako je to bilo jo dete koje je tek bauljalo tamo-amo. Ipak je bila ljupko stvorenje. Gledao je esto malu,
tiho se smekao na njeno burenje i isprekidane reci. Sin mu je bio krupan i ozbiljan, nije se lako smejao. Ali
devojica je bila mala, brza, sva vesela, a oi su uvek traile oeve. Kad je Vang Tigar ne bi posmatrao, napadala
je brata, oduzimala mu to ima u rukama, jer je bila vrlo brza. Vang Tigar ju je na izvestan nain nesvesno
zapaao. Primetio bi je meu drugom decom, kad bi je ugledao gde je neka robinja dri na kapiji u gomili sveta,
koji je izlazio da vidi ta se na ulici deava. Ponekad bi zastao da je dodirne za ruicu i pogleda kako mu se
osmehuju oi-ce kao munja.
Vraajui se u kuu posle takvog osmejka, zadovoljan je bio i nije se vie oseao usamljen, ve najzad kao ovek
meu svojima, meu enama i decom.
324
XXIV
Vang Tigar je neprestano imao na umu da svoj posed mora proiriti i svoj poloaj uzdii, sina radi. esto je to
sebi govorio i zamiljao kako da tu zamisao ostvari, gde da se proiri i kako da izvojuje pobedu na kraju nekog
opteg rata, i da li da grune juno od reke i zahvati srez-dva za vreme neke gladne godine, kad bi se narod naao
u nevolji zbog sue i poplave. Meutim, dogodilo se da nekoliko narednih godina nije bilo veih ratova. Jedan za
drugim su slabi i nespremni ljudi dolazili na vlast i gubili je, ali, iako nije bilo pouzdanog mira, nije bilo ni veih
ratnih naleta, niti je ovo bilo vreme da se neki ratnik osmeli i da istupi i suvie hrabro.
Drugi put je ve izgledalo Vangu Tigru da ne moe, kao to je ranije inio, sve svoje srce uneti u snove oko
proirenja vlasti, jer je trebalo spremati i odgajivati sina, a voditi brigu i o vojnicima, trebalo je reavati i pitanje
uprave, jer niko nije dolazio da preuzme mesto starog upravnika. Jednom ili dva puta bilo je najavljeno neko ime
Vangu Tigru, ali ga je on uvek brzo odbijao, jer mu je bolje bilo da ovde ostane sam. Ukoliko mu je sin rastao i iz
detinj-stva prelazio u deatvo, sve mu se vie inilo da bi vrlo dobro bilo ako bi se ovo pitanje s dravom moglo
odloiti jo za nekoliko godina, kako bi on sam najzad postao upravnik kad toliko ostari da vie ne bi mogao biti
ratnik, a sin mu bude mogao da prihvati mesto na elu vojske. Ali, tu svoju zamisao je krio, jer je bilo jo rano da
je obelodani. I, doista, deaku je bila tek esta godina. A Vang Tigar je toliko nestrpljivo eleo da mu odraste u
oveka da mu se inilo da to vreme nikad i nee protei, iako mu je ponekad izgledalo da godine i suvie brzo
jure. Gledajui sina, nije vie video da je to jo mali deak, ve ga je zamiljao kao mladia, kao mladog ratnika
koga e on stvoriti, pa je i nesvesno dete naterivao na mnogo tota.

Kad je deaku bila esta godina, Vang Tigar ga je oduzeo od majke iz dvorita u kome su bile ene
325i odveo ga da ivi s njim u njegovim dvoritima. To je uinio da deak ne bi omlitavio od enske neno-sti,
enskih rekla-kazala i slinih strasti, ali je delom to uinio i zato to je mnogo udeo da deak bude stalno uz
njega. U poetku je deak bio stidljiv i nekako se oseao izgubljen pored oca. Lutao je po dvoritima sav
poplaen. Vang Tigar bi se tada ogromno napregnuo i pruio ruku da privue dete, ali deak se drao ukruen,
uzmicao je i jedva podnosio oca. Vang Tigar je oseao taj detinji strah, ali je udeo za njim. Nita nije govorio,
jer nije ni znao ta da kae, pa je morao da puta deaka da ode. U poetku je Vang Tigar nameravao da deakov
ivot sasvim presee od majinog ivota i drugih ena, jer su njega ovde samo vojnici sluili, ali se uskoro videlo
da je takav nagli prekid i suvie teak za malo deti-nje srce. Deak se nita nije alio. Bio je to ozbiljan i miran
malian, strpljivo je podnosio to mora, ali nikad nije pokazivao radost. Sedao je pored oca kad bi ga ovaj
pozvao. Utivo je i brzo ustajao kad bi otac uao u sobu u kojoj se on nalazio, itao je knjigu sa starim uiteljem,
koji je dolazio svakog dana da ga pouava, ali nikad nije govorio vie nego to je morao.
Jedne veeri ga je posmatrao pri jelu. Deak je to oseao, pa, sagnute glave, nije mogao progutati ni zalogaja.
Vanga Tigra to razljuti, jer je za to svoje dete inio sve to se moglo uraditi.
Tog dana ga je ba vodio i na veliki pregled trupa, posadio ga je na sedlo ispred sebe dok je jahao, a srce mu se
topilo gledajui kako su vojnici pozdravljali malog generala, kako su ga ve zvali. Deak se na sve to slabo
osmehivao, okrenuo je glavu, da ga je Vang Tigar morao naterati:
Visoko podigni glavu. To su tvoji ljudi, tvoji vojnici, sine moj! Ti e ih jednog dana voditi u rat!
Tako primoran, deak je podigao glavu, ali obrazi su mu bili tamnocrveni, a kada se Vang Tigar nagnuo, video je
da deak uopte ne gleda vojnike, ve zuri negde daleko preko polja, izvan prostora
326
po kome je vojska marirala. A kada ga je Vang Tigar zapitao ta gleda, deak je podigao mali prst i pokazao na
jednog golog, suncem opaljenog deaka na susednoj njivi, koji je leao na leima jednog bi-vola i buljio u
vojnike junakog izgleda. Malian je rekao:
Hteo bih da sam onaj deko i da leim na leima bivola.
Vang Tigar nije bio zadovoljan ovom prostom, niskom eljom, pa je strogo rekao:
Eto, a ja sam mislio da bi moj sin poeleo da bude neto vie, a ne obian uvar krava!
Zatim je strogo naredio deaku da gleda vojsku, da posmatra kako marira i kako visoko dri puke pri poasnoj
paljbi. Deak je posluno uinio to mu je otac rekao i nije vie gledao malog pastira.
Ali Vanga Tigra je celog dana muila ona sinovljeva elja. I sad za veerom pogledao je sina, video da sve vie i
vie naginje glavu i da ne moe da jede jer je plakao. Tad se Vang Tigar uasno po-plai da sina neto ne boli, pa
se podie, prie de-tetu, uze ga za ruku i viknu:
Ima li groznicu ili ti neto nije dobro? Mala ruka je bila hladna i vlana, a deak obori
glavu. Dugo vremena nita nije hteo da odgovori, iako ga je Vang Tigar naterivao i pozvao ak u pomo i svog
vernog oveka raseene usne. Kad je odani ovek priao, Vang Tigar je toliko bio rastrzan brigom i ljutnjom to
se dete pokazivalo tako uporno da je najzad dreknuo:
Izvedi ovu malu budalu i vidi ta mu smeta! Deak je sad ve oajniki jecao. Stavio je glavu
na ruke, da bi se sit isplakao i sakrio lice. A Vang Tigar je sedeo ljutit, skoro i sam voljan da brine u pla,
uznemirena lica, cupkajui bradu. Verni ovek podie dete u naruje i odnese ga nekud, a Vang Tigar je neko
vreme ekao u strahu, gledajui na asu koju deak nije ni dirnuo. Kad se ovek malo posle vratio, ali bez deteta,
Vang Tigar dreknu na njega:
Govori, reci mi sve! Kolebajui se malo, ovek odgovori:
327 Nije on uopte bolestan. Ne moe da jede jer se osea usamljen. Nikad ranije nije iveo sam, bez druge
dece, pa udi za majkom i sestrom.
Ali on u ovim godinama ne moe da traci vre-me na igranje i sa enama rekao je Vang Tigar izvan sebe,
otro gladei bradu i vrpoljei se na stolici.
Ne odgovorio je ovek mirno, jer je poznavao prirodu svoga gospodara i nije ga se plaio ali bi trebalo
da ponekad navrati do majke ili bi sestra mogla neki put doi ovamo da se sa njim poigra, poto su oboje jo
deca. Na taj nain bi i razdvajanje deaku lake palo, inae e se doista raz-boleti.
Vang Tigar je mirno sedeo i oseao u sebi stranu zavist, kakvu nije poznavao jo od onih dana kad ga je ona
ena koju je ubio poela da mui zato to je vie volela mrtvog razbojnika negoli njega. Ali sad je bio pakostan,
jer ga njegov roeni sin nije potpuno voleo i vie je udeo za drugima negoli za svojim ocem. Patio je Vang
Tigar, jer dok je on nalazio radosti u sinu i njime se ponosio, malian nije bio zadovoljan ni tolikom ogromnom
ljubavlju, niti je znao da je ceni, nego je i pored sve te ljubavi kojom ga je otac okruivao, eznuo za jednom enom. I Vang Tigar je uveravao sebe da estoko mrzi sve ene na svetu. Najednom se naglo podigao sa svog
mesta i viknuo vernom oveku:
Neka onda ide, ako je takav slabi. I ne tie me se ako, na kraju krajeva, postane isti onakav sin kakve imaju
moja braa!
Ali verni ovek blago odgovori;
Generale moj, vi zaboravljate da je on jo malo dete.

Vang Tigar ponovo sede; gunao je neto, pa onda ree.

Zar ti nisam rekao da ga putam?
Onda je jednom u pet dana deak odlazio u dvorite svoje majke. A svaki put kad je on tamo iao, Vang Tigar je
grickao bradu dok se deak ne bi vratio, a zatim ga pitao ta je tamo video i uo. Zapoinjao bi:
i
ta oni tamo rade?
Deakov bi odgovor uvek bio isti, jer ga je plailo sevanje oevog pogleda:
Nita, oe!
Vang Tigar bi nastavljao uporno i viknuo:
Kockaju li se, ili iju, ili neto drugo rade? ene nikad ne sede besposlene, sem kad ogovaraju, a i to je za
njih posao!
Tad bi se deak prisetio, skupio bi obrve i briljivo, polako odgovarao:
Moja majka ije kaputi za moju najmlau sestru od tkanine s crvenim cveem, a najstarija sestra, ona ija
majka nije i moja, sedi i ita jednu knjigu, da mi pokae kako to ona lepo ume da radi. Nju vie volim nego
ostale sestre, jer me razume kad joj govorim i ne smeje se ni zbog ega kao one drufe. Ima vrlo velike oi, a kosa joj pada ispod pojasa ada je raeljana. Ali nikad ne ita dugo. Nemirna je i voli
da pria.
Ovo bi se svidelo Vangu Tigru, pa bi sa zadovoljstvom rekao:
Dabome, takve su ti sve ene na svetu! Duu bi dale samo da o neemu torou.
Vrlo udnovata je bila ta zavist u srcu Vanga Tigra, jer ga je sve vie udaljavala od drugih ukuana, pa je sve rede
i rede odlazio bilo kojoj svojoj eni. Doista je sve jasnije izgledalo, ukoliko je vre-me odmicalo, da e ovaj deak
biti i jedini njegov sin, jer je Vang Tigrova uena ena rodila samo onu jednu devojicu, a ona druga, prosta
ena, jo dve devojice u razmaku od nekoliko godina. Da li u Vanga Tigra nije bilo strasne krvi, ili nije imao
pro-hteva za enama, ili ga je ljubav prema sinu zadovoljila, tek on je najzad sasvim prestao da dolazi u dvorita
svojih ena. Bilo je to i zbog toga to se u njemu pojavio i udan stid od vremena kad je sin doao da spava u
njegovoj sobi; javio se taj neobian stid prema deaku, pa nije mogao da ustaje nou i da odlazi enama. Godine
su prolazile, a Vang Tigar nije, kao drugi ratnici, svoja dvorita preplavio enama i pravio u njima terevenke.
Svoje blago je
328
329ulagao u puke, samo u puke i vojnike, i samo je redovno odvajao izvesnu svotu koju je poveavao neprestano, da mu se nae ako bi ga sluajno neka nesrea zadesila. iveo je ozbiljno, jednostavno i usamljeno,
sem to je sin bio kraj njega.
Ponekad je Vang Tigar dozvoljavao i da mu najstarija ki doe i poigra se s njegovim sinom, svojim bratom. Bila
je ona jedino ensko stvorenje koje je ikada ulo u njegova dvorita. Prvi ili drugi put je devojcicu majka dovela
i posedela tamo nekoliko trenutaka. Ali Vang Tigar se tad vrlo ravo oseao, utoliko vie to mu se inilo kao da
mu ena neto prebacuje, a on to nije razumevao, pa se dizao i odlazio izvinjavajui se s nekoliko ljubaznih reci
to se mora ukloniti. Najzad, kao da je ona sasvim prestala da bilo ta oekuje od njega, i vie je nije viao.
Jedna robinja je dovodila devojicu kad bi ret-ko navratila da se poigra sa bratom.
Ali, posle godinu ili dve dana ni devojka vie nije navraala. Majka je javila da je ker poslala u neku kolu.
Vang Tigar je bio zadovoljan, jer kad bi devojka dolazila u ozbiljna dvorita u kojima je iveo, uznemiravalo ga
je to je nosila kaput vrlo svetle boje, to je u kosu zabadala crveni narov cvet ili beli jasmin, koji je neobino
jasno mirisao. A najvie je volela da se zakiti granicom kasije u kiku. Vang Tigar, meutim, nije mogao da
podnosi ka-sijino cvee, jer je taj miris toliko bio sladak i opojan da ga je mrzeo. Devojka je bila i suvie vesela,
i suvie ivahna, i suvie se ponosito drala, imala je ba sve ono to on kod ena nije voleo, a vie od svega mu
je bio mrzak smeh i sjaj u oima i na usnama sina kad bi mu sestra dolazila. Ona ga je jedina naterivala da bude
veseo, da potri i da se poigra po dvoritu.
Tad bi Vang Tigar u srcu oseao da je samo sin njegov i da to isto srce istiskuje iz sebe njegovu roenu ker. Ono
neto malo oseanja to je imao prema njoj dok je bila dete iezlo je otkako se ona pretvorila u vitku devojku i u
sebi nagovetavala enku koja e se uskoro javiti. Bio je, dakle, zado330
.;
voljan kad je majka spremila devojku za put. Dao je odmah srebra iroke ruke. Nije nita prebacivao, jer je sad
sin bio samo njegov.
Potrudio se odmah da mu sin opet ne ostane usamljen, pa mu je ivot ispunjavao mnogim stvarima. Govorio je
sinu:
Sine, ti i ja smo ljudi, i prestali smo da odlazimo u majino dvorite, osim u prilikama kad je red da joj odamo
potovanje, jer je vrlo lakomisleno ivot provoditi sa enama, pa makar bile to roena majka ili sestra, poto su
one ipak ene, dakle, uvek glupe i luckaste. Hou da se ti naui svakovrsnim vojnikim vetinama, i onima
starim i ovima novim. Moji verni ljudi e te obuavati svemu to treba da zna. Kla Svinja e te uiti kako se

upotrebljava pesnica i noga, ovek raseene usne kako se rukuje sabljom i kopljem. O novim nainima borbe
sam uo, ali ih nisam video. Poslao sam zato glasonoe na obalu da najme za tebe uitelja koji je izuio tu
vetinu u tuim zemljama. Taj poznaje sve vrste stranog oruja i naine ratovanja. Obuavae prvo tebe, a to
mu preostane vremena, uie i nau vojsku.
Deak nita nije odgovorio, ve je kao i uvek kad bi sa ocem razgovarao, sam od svoje volje uspravno stajao i
sluao ta mu otac govori. Primio je oeve reci u savrenoj tiini. A Vang Tigar je gledao u neno deakovo lice i
nije na njemu nalazio ni traga od onih oseanja koja je sam imao. Poekao je malo, a kad deak nita drugo nije
rekao, sem: Mogu li napustiti sobu, ako je po vaoj elji? Vang Tigar je oborio glavu i uzdahnuo i ne
znajui zato je to uinio, a moda ne znajui ni da je uzdahnuo.
Tako je Vang Tigar uio i savetovao sina. Pazio je da svaki as njegova ivota, osim kad bi jeo ili spavao, bude
posveen uenju. Naterivao je deaka da rano ustaje i veba se u ratnim vetinama s ver-nim ljudima. Kad bi to
zavrio i dorukovao, provodio je jutro s knjigama, a poto bi opet jeo, uzimao bi ga novi uitelj i elo
poslepodne mu pokazivao razne stvari.
331Taj novi uitelj bio je nekakav mladi kakvog Vang Tigar nikad nije video. Nosio je zapadnjako odelo za rat
i naoare na nosu, imao je vrlo pravo, okretno telo. Mogao je da tri, da skae i da se ma-uje. Znao je kako se
potpaljuje vatra pod svakovrsnim stranim orujem. Neka od njih bi podrao u ruci, pa ih onda bacao, a ona su se
raspucavala uz plamen, a iz nekih je pucao kao iz puke, s rukom na okidau. Bilo je i mnogo drugih. A Vang
Tigar je uvek sedeo kraj sina dok se ovaj uio svim tim nainima ratovanja. Iako nije hteo da prizna, i sam je
nauio mnogo tota o raznim stvarima koje nikad nije video niti je uo o njima. Izgledalo mu je sad sitnica
gorditi se zbog ona dva stara strana topa, jedina dva topa koja je imao. Uviao je da i sam, zbilja, vrlo malo zna o
ratu, jer je trebalo znati mnogo vie nego to je i sanjao, pa je ostajao duboko u no u razgovoru sa novim
uiteljem svoga sina. Nauio je mnoge nove naine vetog ubijanja, i kako se zadaje smrt iz vazduha koja pada
na ljude, i smrt koja vreba u utrobi mora i izlazi napolje da ubija, i smrt koja moe da leti due nego to ljudsko
oko dopire i baca se i rasprskava nad neprijateljem. Vang Tigar je o svemu tome sluao s najveim uenjem, pa
bi tek rekao:
Vidim da je narod iz drugih zemalja vrlo vest u ubijanju. To nisam znao.
Poeo je o tome stalno da razmilja, pa je jednog dana rekao uitelju:
Drim u rukama dobru i bogatu oblast. Potpunu glad imamo jednom u deset-petnaest godina, pa sam uspeo
skloniti neto srebra. Znam da sam dosad bio vrlo zadovoljan svojim ljudima, ali mi je jasno da e moj sin, ako
hoe da primi sve te ratne vetine, morati imati vojsku snabdevenu takvim stvarima. Hou da kupim neke od tih
maina koje se upotrebljavaju sad u stranim zemljama, a ti e uiti moje ljude i stvarati vojsku da bude spremna
za mog sina kad odraste.
Mladi ovek se brzo i odreito nasmeja. Bio je dobro raspoloen, te odgovori:
332
Pokuao sam da uim vae ljude, ali je gorka istina da je sve to samo odrpana gomila lutalica koja je i suvie
zadovoljna kad samo ima da jede i pije. Ako biste nabavili nove maine i odredili vreme preko dana kad e
morati da mariraju i da se ue, videu da li neto moe od njih biti.
Vang Tigar je bio u potaji nezadovoljan ovom neprijatnom istinom, jer je mnogo asova proveo sam obuavajui
svoje ljude, pa je suho odgovorio:
Mora prvo da ui moga sina.
Njega u obuavati do petnaeste odgovorio je mladi uitelj a ako biste mi tad dozvolili da dam savet
viem od sebe, ja bih ga poslao u neku vojnu kolu na Jug.
ta, zar ljudi mogu da se ue ratu u koli? zapitao je Vang Tigar, sav u udu.
Postoje i takve kole rekao je uitelj i oni koji iz njih izau, postaju odmah kapetani u dravnoj vojsci.
Ali se Vang Tigar zbog ovoga naduo:
Moj sin nema potrebe da ide i trai neko malo kapetansko mesto u dravnoj vojsci, kao da nema svoje
sopstvene vojske.
Malo posle je nastavio:
Osim toga, sumnjam da uopte neto dobro moe doi s Juga. Sluio sam kod jednog junjakog generala u
mladosti. Bilo je to leno, poudno stvorenje, a vojnici mali ljudski majmuni.
Kad je uitelj video da je Vang Tigar nezadovoljan, osmehnuo se i otiao, a Vang Tigar je i dalje sedeo i
razmiljao o svom sinu; izgledalo mu je da je za njega sve uinio to se uraditi moe. Primetio je, po srcu punom
tuge, da se sea svoje mladosti i prisetio se kako je nekad eleo da ima svoga konja. I idueg dana kupio je
jednog crnog konjia za svoga sina, snanu dobru ivotinju iz mongolskih ravnica. Kupio ga je od jednog
prodavca koga je poznavao.
Kad ga je hteo predati deaku, pozvao ga je da vidi ta mu je nabavio i dok je mali crni konj stajao u dvoritu, s
novim crvenim konim sedlom na lei333ma i sa crvenom uzdom, tuom ukraenom, i dok je sluga ija je glavna dunost bila da se stara o tom konju
drao vranca i u ruci imao bi, ispleten od crvene koe, Vang Tigar je s ponosom mislio da je on, kao mladi,
mogao o takvom konju samo da sanja, i da mu se tad inilo da je takav konj i suvie dobar da bi mogao iv

postojati. I sad, kad ga je predavao deaku, gledao je radoznalo na sina da vidi radost koja bi mu se morala
pojaviti u oima, sa smehom na usnama.
Ali deak je i dalje ostajao ozbiljan. Gledao je konja i rekao staloeno kao uvek:
Velika hvala, oe.
A Vang Tigar je jo ekao, ali radost se nije pojavljivala u deakovim oima. Njegov sin nije skoio da zgrabi
uzdu, niti da okua sedlo. Izgledalo je kao da oekuje da mu se dopusti da se udalji.
Vang Tigar se okrenu, strahovito razoaran. Otiao je u svoju sobu, zatvorio vrata, seo i uhvatio se rukama za
glavu. Mislio je na sina, gnevan i razoaran zbog neuzvraene ljubavi. Ali poto je neko vre-me tako tugovao,
trgnuo se i odluno rekao:
ta bi jo mogao da poeli? Ima sve o emu sam ja samo sanjao u njegovim godinama, ima ak i vie nego
to sam ja snevao da imam. ta ja sve ne bih dao da sam mogao imati jednog ovako izue-nog uitelja kakvog on
ima, i onako savrenu stranu puku, i onakvog malog, sjajnog konja, sedlo i uzdu crvene boje, i crveni bi sa
srebrnom drkom?
Tako se teio. Deakovom uitelju je naredio da ne pravi pitanje od njegovih mana, jer se one javljaju kod svih
deaka dok rastu, a ne mogu se lako izleiti.
Ali bi Vang Tigar nou, kad bi se budio, usta-jao uznemiren, sluao mirno disanje svoga sina u sobi i neka
boleiva nenost bi mu tad ispunjavala grudi. Neprestano je razmiljao:
Moram jo i vie uiniti za njega, moram se setiti jo neega to bih mogao za njega da uradim!
Tako je Vang Tigar provodio godine oko svog sina i moda bi neprimetno zaao u starost, toliko je
334
sav bio obuzet tim vaspitanjem, da se nije dogodilo neto to ga je otreslo od te njegove prevelike neno-sti i
nagnalo ga da se opet prihvati rata kao jedine svoje budunosti.
Jednog prolenog dana, kad je njegovom sinu bilo skoro deset godina, jer Vang Tigar je tako sad brojao godine,
sedeo je on s deakom ispod rascve-talog nara. Deak je bio ushien malim novim listiima, nalik na plamen, i
uzviknuo je:
Kunem se doista da su ovi mali vatreni listii lepi za mene nego i sam cvet.
Vang Tigar je gledao listie, vrlo briljivo pokuavajui da vidi ono to je njegov sin u njima nalazio, kad se zau
velika buka na vratima, a jedan vojnik utra da javi Vangu Tigru da neko dolazi. Ali pre nego to je vojnik
mogao da izusti ijednu re, Vang Tigar opazi svog roavog sinovca kako se tetura slomljen brzim jahanjem. Bio
je sav oro-nuo i premoren, jer je jahao dan i no, a praina mu se duboko zavukla u rupice na licu, tako da je
imao vrlo neobian izgled. Reci su polako pristizale Vangu Tigru sve dok se nije razbesneo. Jedino je jo mogao
da bulji u mladia, a ovaj je zadihano govorio:
Doao sam na hitrom konju, jurio sam i danju i nou da ti kaem da se Jastreb priprema da se odvoji od tebe.
Od tvoje vojske je stvorio svoju vlastitu, a za svoje sedite uzeo je grad koji si ti op-sedao. U nekakvoj je vezi sa
starim razbojnikom, koji se poslednjih godina uzvrpoljio u elji za osvetom. Znao sam da je poslednjih meseci
zadravao poreze i bojao sam se posledica, ali sam ekao da se dobro uverim da ne bih pravio lanu uzbunu i Jastreba uvredio, jer bi me posle mogao kriom ubiti!
Sve se to izruilo iz mladievih usta, a Vang Tigar je razrogaio oi da je izgledalo kao da tonu ispod ela
ukoliko su se mrke vee sve vie nabirale. Oseao je kako mu njegov dobri, plameni gnev dolazi u pomo, pa je
zatutnjao:
Prokleto pseto, lopua! ... Podigao sam ga od obinog vojnika! Za sve meni duguje! A vraa mi kao divlje
pseto!
335Oseajui da mu se ratniko raspoloenje sve vie i vie die, Vang Tigar je zaboravio na sina, jurnuo je u
spoljna dvorita u kojima su kapetani iveli kako bi mogli da krenu s njime jo to prepod-ne, naredio da mu se
osedla konj i spremi britka i tanka sablja. Na sve strane po tim dvoritima, koja su leala tiho i mirno u prolee,
nastala je takva vreva kao u uznemirenom vodoskoku. Iz enskih dvorita su vriskala deca i robinje preplaena
lica, zaprepaeni tolikom galamom i dovikivanjem o oruju i ratu. I sami konji su se uznemirili, kopita su im
topotala i odjekivala po poploanom dvoritu. A Vang Tigar se, kad je video da je sve izvreno kako je naredio,
okrenuo glasonoi i rekao mu:
Idi, jedi i odmori se. Vrlo dobro si uinio i za to u te uzdii. Dobro znam da bi mnogi mladi priao
pobunjenicima, jer u srcima mladih lei da se bune, ali ti si se setio nae krvne veze i ostao si kraj mene. Budi
uveren da u te uzdii.
Tad se mladi osvrnuo i prema istoku i prema zapadu, i proaputao:
Jeste, strie, ali hoe li ubiti Jastreba! On e posumnjati na mene kad ti tamo doe, jer sam mu rekao da
sam bolestan i da moram na kratko vreme otii do majke.
Tad mu Vang Tigar snanim, besnim glasom obea:
Nije potrebno da me moli, jer u svoju sablju usijati o njegovo meso.
I mladi ode vrlo zadovoljan.
Ubrzanim hodom Vang Tigar je tri dana vodio svoje ljude prema novoj zemlji, vodio je sve svoje stare i iskusne
ljude, a ostavio je kod kue one koji su mu prili iz opsednutog grada, a tako isto i kapetana koji je izdao

razbojnikog vou, da sad ne bi izneverio Vanga Tigra. Obeao je svojim hrabrim vojnicima da e sad na njih
doi red da haraju grad, ako se samo budu hrabro borili za njega. Osim toga, dae im i jednu izvanrednu
mesenu platu, pa su zato svi marirali vesela srca i durano.
336
Tako su brzo napredovali da Jastreb, kad je uo da je Vang Tigar ve zagospodario njime, nije dotle ni slutio o
nesrei koja mu se sprema. Tano je bilo da Jastreb nije znao koliko je prepreden i pun lukavstva Vang Tigrov
sinovac, jer je mladi bio tako veseo i blagoglagoljiv, i roavo mu lice puno prividne bezazlenosti, kao da osim
lakrdija i grubih ala koje je pravio meu vojnicima nita drugo i ne zna, da je Jastreb mislio da niko i ne sluti ta
on priprema. Izdajnik je ak bio i zadovoljan kad mu je mladi izjavio da ga neto boli jetra, pa bi hteo otii kui,
do majke. Jastreb se pripremao da objavi proglas na pobunu i da utvrdi koji su mu ljudi odani, a ostale bi
pogubio. Ljudima koji bi se s njime pobunili obeavao je da mogu slobodno pljakati grad.
Tih dana se Jastreb, dakle, pripremao. Naredio je da se hrana donese u grad, jer je, poznajui dobro Vang Tigrovu
narav, bio uveren da ovaj nee mirovati i pustiti da stvar tako olako proe. U velikom strahu se bespomoni
narod opet spremao za opsadu. ak i onoga dana kad je Vang Tigar ve uao u grad, mogao je vide ti kako
seljaci u desetinama dolaze s tovarima ogreva na obramicama na leima; video je magarce i mazge kako nose
ukrtene vree ita, a ljudi donose korpe razgalamljene ivine, ili gone stoku i vuku svinje okaene o motke, koje
su se strano drale, jer su im glave visile, a noge bile gore. Vang Tigar je to gledao i kripao zubima, jer je znao
da bi morao, da samo na vreme nije bio oba-veten o zaveri, preduzeti vrlo teku opsadu, poto se tolika hrana
nagomilala u gradu. A Jastreb je bio daleko opasniji neprijatelj negoli onaj razbojniki voa, kome nije bilo sve u
redu u glavi; ovaj je bio vrlo otrouman ovek i vrlo divalj. Osim toga, imao je dva strana topa, koja je mogao
dovui na zidove i okrenuti ih protiv opsaivaa. Kad se Vang Tigar setio svega onog to je za dlaku izbegao, od
gneva su mu se oi zakrvavile, pa je zato grickao i vakao bradu. Putao je da mu se jarost to vie skupi, pa je
ibao konja i vikao ljudima da pou pravo u dvorita u kojima je bio smeten Jastreb.
22 Sinovi
337Ali se ve nalo nekih koji su dotrali Jastrebu da mu jave da je otkriven i da mu je Vang Tigar ve za
petama. Jastreb se oseao kao da ga je udario grom iz vedra neba. Kolebao se za trenutak razmiljajui da li se
moe nekako hrabrou i lukavstvom izvui, ili bi bilo bolje da pobegne kroz neki tajni izlaz. Nije imao nikakve
nade da e ljudi ostati s njime, poto je Vang Tigar doveo toliku silnu vojsku. Znao je da je ostao sam. I taj
trenutak kolebanja ga je upropastio, jer je Vang Tigar ve bio dojurio na konju kroz kapiju i glasno nareivao da
se Jastreb po svaku cenu uhvati, kako bi ga on svojom rukom ubio. Govorei ovo, okretao se u sedlu, a vojnici su
jurili kroz dvorita.
A Jastreb je, videi da mu je doao kraj, pobe-gao i sakrio se. Iako je bio hrabar ovek, sklonio se i sakrio u
gomilu slame u jednoj od kuhinja. Ali kakve je nade mogao imati pred tolikim etama koje su jurile da ga
pronau, ohrabrene obeanom nagradom? Niti se Jastreb nadao neemu od svojih sledbenika, sem, moda, ako
ga je neki od njih video gde se sakrio, da ga nee odmah izdati. ekao je tamo u slami, ali, iako skriven, nije
drhtao jer je bio hrabar ovek.
Morao je biti pronaen jer su ljudi na sve strane trali njukajui za njim, eljni da ga pronau, da bi odmah
potraili nagradu. Glavne i sporedne kapije, kao i onu s tajnim izlazom, dobro su uvali, a zidovi dvorita su bili
i suvie visoki. Tako je Jastreba i pronalo nekoliko vojnika. Videli su gde pe njegovog kaputa viri iz slame, pa
su istrali napolje i zatvorili vrata. Povikali su i druge da dou, pa kad je dojurilo oko pedeset ljudi, oprezno su
uli, jer nisu znali kakvog je oruja Jastreb imao uza se, mada je on, u stvari, bio skoro bez oruja, osim jednog
malog kratkog maa; nalazio se, dakle, sasvim bespomoan protiv toliko ljudi. Kad je Jastreb, zbunjen, jurnuo
napolje, vojnici su pali na njega u gomili, svezali ga i odveli generalu. Jastreb je iao mrzovoljno, oi su mu
divlje sevale, a slama mu je virila iz kose i odela. Tako su ga odveli u veliku dvo338
ranu u kojoj je Vang Tigar sedeo i oekivao. Sablja mu je bila isukana i presijavala se kao uzana srebrna zmija,
opruena na njegovom kolenu. Uarenim pogledom ispod crnih vea oinuo je Jastreba i otro rekao:
Dakle, postao si izdajnik prema meni, a ja sam te podigao od obinog vojnika i stvorio od tebe to si!
Jastreb je namrgoeno odgovorio, ne diui oka sa sjajnog oruja na Vang Tigrovim kolenima:
Ti si me nauio kako se ustaje protiv svog generala. A ta si i ti drugo nego odbegli sin? I ko te je podigao
ako ne onaj stari general?
Kad je Vang Tigar uo ovaj bezobrazni odgovor, nije to vie mogao otrpeti. Viknuo je okupljenim vojnicima koji
su tu stajali i sve gutali oima:
Mislio sam da ga probodem sabljom, ali nije to lepa smrt za njega! Odvedite ga i isecite na komade, kao to
se radi sa zloincima i svima koji su suvie zli da bi mogli da ive, sa sinovima koji zaboravljaju dunost prema
ocu i sa izdajnicima drave.
A Jastreb, kad je video da mu je doao kraj, pre nego to ga je iko mogao zaustaviti, izvukao je iz nedara mali,
kratki ma, zario ga sebi u trbuh, naglo ga iskrenuo i ostavio ga tako u trbuhu. Stajao je, teturajui se za trenutak,
i izdiui gledao Vanga Tigra, i grubim, bezobzirnim jezikom govorio:
Ne bojim se da umrem! Za dvadeset godina u se opet roditi u nekom drugom telu, i opet u biti junak!

Pao je, a ma mu je i dalje ostao zaboden u trbuhu.

A Vang Tigar je unezvereno gledao ta se dogaa, pa nije mogao ni da dahne, ali je oseao da mu se pred tim
prikazom i bes smiruje. Lien je bio line osvete, ali je sad, i pored sveg gneva, alio to je izgubio takvog
hrabrog oveka kao to je bio ovaj pobunjenik. utao je neko vreme, a onda ree tiho:
Vi desno i levo od mene, odnesite ovo mrtvo telo i sahranite ga negde, jer je ovaj bio sam na svetu. Ne znam
da li ima oca, sina ili svoj dom!
22*
339A malo kasnije opet ree:
Znao sam da je bio hrabar, ali nisam mislio da je tako velik junak. Stavite ga u dobar koveg.
Sedeo je tako neko vreme Vang Tigar i tugovao. Omekala mu je srce ta tuga, pa je zadrao ljude neko vreme od
pljakanja koje im je obeao. Dok je on tako tugovao, doli su trgovci iz grada i zamolili da ih primi. A kad ih je
pustio unutra da vidi ta od njega ele, pristupili su mu s mnogo utivosti, i prepuno srebra, preklinjui ga da ne
dopusti ljudima da haraju grad, jer je narod u velikom strahu. Poto je ba tada u tom trenutku bio tako tuan,
Vang tigar je uzeo srebro i obeao da e ga ljudima dati umesto pljake. Trgovci su mu se zahvalili i otili,
slavei tako plemenitog ratnika kao to je ovaj bio.
Ali Vang Tigar je imao muke da utei vojnike. Morao je svakom od njih da plati veliku svotu srebra, naredio je
da se spreme gozbe i vino za njih, a pre nego to su prestali mrgodno da ga pogledaju, Vang Tigar ih je podsetio
na vernost prema njemu. Obeao im je nove prilike u narednom ratu, kad e se doista moi zadovoljiti, samo da
bi prestali da psuju od razoaranja. Doista je Vang Tigar dva puta morao da alje glasnike trgovcima za jo
srebra, pa je tek onda stvar legla i ljudi se zadovoljili.
A onda se Vang Tigar odmah poeo spremati da se jo jednom vrati kui, jer je neizmerno eleo da vidi sina,
poto je u tolikoj urbi otiao a da nije imao vremena ni da kae ta da radi za ova tri dana. Ovoga puta Vang
Tigar je ovde ostavio vernog o-veka raseene usne, da odrava red sa njegovim vojnicima, dok se roavi
sinovac ne bude mogao vratiti. A Jastrebove ljude je poveo sa sobom, ostavljajui na njihovo mesto okuane,
stare ljude, koje je sam ovamo doveo. A opreznosti radi, Vang Tigar je poneo i ona dva velika strana topa, jer je
utvrdio da je Jastreb imao jednog kovaa u gradu koji mu je pravio ulad, a nabavio je bio i baruta da pali
topove.
340
Vang Tigar ih je uzeo da ne bi vie nikada strahovao da li e se to oruje obrnuti protiv njega.
Dok je Vang Tigar ponovo iao kroz ulice grada, narod ga je gledao u prolazu i poglede pune mrnje bacao na
njega, jer je na svaku kuu bio udaren porez da bi se skupila velika svota novca, koliko mu je bilo potrebno da
nagradi vojnike i isplati troak svog pohoda. Ali Vang Tigar nije hteo ni da obraa panju na ove poglede.
Hrabrio je sebe i mislio da bi trebalo da narod, u stvari, od srca plati mir, jer da on nije ovamo doao i oslobodio
ga, zaelo bi svi teko patili u akama Jastreba i njegovih ljudi. Jer je Jastreb bio vrlo okrutan. Ljudi i ene za
njega nita nisu znaili. Na rat je bio naviknut od detinjstva. I, doista, Vang Tigar je oseao da je taj svet nepravedan prema njemu, koji je tih dana toliko naporno marirao; uviao je da taj svet i ne shvata da je od neega
spaen, pa je u sebi ljutito mislio: Ovi ljudi nemaju zahvalnosti ni za ta, a ja sam suvie blaga srca."
Otvrdnulo mu je srce u takvim mislima. Nije sad vie bio toliko milostiv prema narodu kao nekad. Sve je vie
suavao svoje srce. Nije postavio nekog drugog vernog oveka na Jastrebovo mesto, jer je sam sebi turobno
govorio da se nikome ne moe verovati sem onome koji je iste krvi. I u toj svojoj osamljenosti jo se vie
pribijao uz svog toliko voljenog sina. Teio se govorei:
Moj sin je tu. Samo on me nikad nee izdati!
Obadao je konja i pourivao vojnike, udei da to pre vidi sina.
A sinovac Vanga Tigra je ekao da uje da je Jastreb ubijen. Ta vest ga je odobrovoljila i razveselila. Otiao je
kui na nekoliko dana. Tu je svima priao kako je bio hrabar i promuuran i kako je nadmudrio Jastreba, iako je
ovaj bio tako pametan i mudar ratnik i ve u godinama, da bi mu i otac mogao biti. Tako se mladi svuda hvalio.
Njegova braa i sestre stajali su oko njega i sa najveim zadovoljstvom ga sluali, a majka je uzviknula:
341 Jo dok se ovaj moj sin dojio, znala sam da nije obino dete, jer mi je strano halapljivo i snano cimao
grudi!
Ali Vang Trgovac je sedeo, sluao, a slabi osme-jak mu je bio ukoen na licu. Iako se ponosio sinom, nije hteo da
ga hvali:
Dobro je podsetiti se da je od trideset i est naina kako da se izvue iz nezgode najbolji umai. Dobro
lukavstvo je bolje od dobrog oruja.
A najvie od svega mu se svialo sinovo lukavstvo.
Ali kad je roavi deak otiao u strievo dvorite da se pokloni Vangu Veleposedniku i njegovoj gospoi i
ispriao im o svome junatvu, Vanga Ve-leposednika je obuzela udna zavist. Zavideo je mislei na svog mrtvog
sina, a zavideo je i to je ipak oseao nekako neodreeno i plaio se da sa druga dva njegova sina, kojima se
diio zbog njihovog gospodskog izgleda i ponaanja nije ba sve kao to treba. Zato je, iako se pravio utiv dok
je roavi sin njegova brata priao svoj podvig, sluao samo jednim uhom, a stalno je vikao da se donese jo aja,
da mu se donese i lula, da mu je zima, poto je sunce zalo, pa mu je zato potrebna laka prolena haljina od
krzna. A gospoa je obraala panju na svog sinovca to je manje mogla, koliko tek da ne povredi propise

utivosti. Uzela je u ruke neki vez i pravila se da je njime mnogo zauzeta, stavljajui jednu svilu uz drugu u ari.
Zevala je esto i jako, pitala svog gospodara o ovoj ili onoj kunoj sitnici, raspitivala se o zakupcima zemlje,
koje su jo uvek imali. Najzad je mladi video da joj je dosadan. Prestao je da pria i otiao, nekako zbunjen. Ali
nije jo ni izmakao, a uo je kako gospoa podie glas i kae:
Zadovoljna sam to nam nijedan sin nije vojnik. To je toliko nizak ivot da mladog oveka stvara vrlo
gadnim i prostim.
A Vang Veleposednik odgovori i ne sluajui:
Sluaj... otii su, mislim, za kratko vreme u ajdinicu.
342
Mladi nije znao ta to dvoje misle "o svom mrtvom sinu, pa se oseao rastuen sve dok nije doao do vrata. Tu
je stajala druga ena Vanga Vele-posednika sa svojim najmlaim detetom u rukama. Sedela je i sluala sa ostalim
ta je roavko priao, pa se izvukla ispred njega i ivo mu rekla:
Zna, za mene je ovo bila vrlo zanimljiva pria o tvojoj hrabrosti!
I mladi ovek je, uteen, otiao svojoj majci.
Tri puta po deset dana ostao je roavi sinovac Vanga Tigra kod kue, jer je majka upotrebila ovu priliku da ga
vena sa onom koja mu je bila name-njena. Bila je to devojka koju je majka za njega izabrala jo pre nekoliko
godina. Ta mladica bila je ki jednog suseda, po zanimanju tkaa svile, ali ne obinog i siromanog tkaa koji
radi u najam kod drugih. Devojin otac je imao svoje razboje, dvadeset egrta i pravio je svitke raznobojnog
satina i svile s cveem. Nije bilo mnogo slinih zanatlija u gradu, tako da mu je posao dobro iao i devojka je
bila vesta u tom zanatu. Kad bi prolee bilo suvie hladno, gajila je svilene bube na svom toplom telu, sve dok se
ne bi leptirii izlegli. Znala je kako treba, da bi porasli, da ih hrani liem od belog duda, koje su egrti skupljali.
A znala je i da smotava svilu s .aura. Tom vetinom je ona raspolagala, retkom u ovom gradu, jer je otac ovamo
doao iz drugog kraja. Dodue, mladi za koga se udavala nije imao koristi od takve vetine. Ipak, ena Vanga
Trgovca je ose-ala da je dobro za nevestu da i to zna, jer e biti tedljiva i valjana.
A mladia se malo ticalo ta devojka zna i ume, ali se radovao to se eni, jer je ve napunio dvadeset i petu i
esto se s mukom borio sa svojim eljama. Bio je zadovoljan to je devojka uredna, pa i le-pukasta. Izgledalo je
da nije ni tvrdoglava, a njemu je bilo dovoljno to je takva.
Kad je venanje zavreno, venanje prilino ugledno, ali bez velike raskoi, vratio se zajedno sa svojom enom u
grad u kome ga je Vang Tigar postavio.
343XXV
Svaki put kad bi se izvlaio iz duge zime, Vang Tigar je oseao u sebi kako mu se komeaju stare elje za
velikim ratovima i svakog prolea je name-ravao da se obazre oko sebe i vidi gde bi se mogao proiriti. Razaslao
je opet uhode da uju da li e se, moda, i ove godine voditi opti ratovi i kakvi e biti, i da li bi im se mogao i
on prikljuiti. Smirivao je sebe da eka dok se uhode vrate, dok dovoljno ne otopli i ne kucne as kad e sam
osetiti da ga zvezda vodilja zove. Ali, istina je bila da je Vang Tigrova mladost prola, da je on sad imao sina, da
je postao zadovoljan i uzdrljiv. Nije bilo vie one stare uznemirenosti koja ga je gonila napolje i u rat. Svakog
prolea je govorio sebi da svog sina radi mora krenuti nekud i postii to je sebi odredio kao ivotni cilj, ali mu
se i svakog prolea pojavljivao nekakav iznenadan dobar razlog zbog koga je svoja zavojevanja morao odloiti
do idue godine. A isto tako, tih godina nije bilo nijednog velikog ni posebnog rata, a za to vreme mu je sin
rastao. Bilo je mnogo malih ratnika svugde po celoj zemlji i svaki je drao mali posed. Nije se pojavljivao
nijedan veliki ovek iznad svih njih. Iz toga razloga je Vang Tigar mislio da je bolje saekati do idue godine, a
kad bi granulo i prolee idue godine, onda je opet odlagao za dogodine. Ali je ostao ubeen da e bilo kad, im
ga sudbina pozove, ponovo poi u pobedu koju e sam izabrati.
Doao je jednoga prolea, kada je njegovu sinu bilo skoro trinaest godina, glasonoa od njegova dva brata.
Doveo ga je vrlo vaan zadatak. Dogodilo se nita manje ve da je najstariji sin Vanga Velepo-sednika amio u
tamnici svoga grada. Braa su slala glasonou preklinjui svoga brata Vanga Tigra za pomo, kako bi mladi bio
osloboen. Vang Tigar je sasluao priu. Uinilo mu se da je to vrlo dobra prilika da okua svoju snagu u
oblasnom seditu i uti-caj na oblasnog generala. Odloio je rat koji je sme-rao za jo jednu godinu i prihvatio se
da svri to
344
su mu braa traila. Naravno da ovo nije radio i bez nekog ponosa to su njih dvojica, starijih, doli da mole
njega, mlaeg, ali ne i bez izvesnog prezira to im je jedan od sinova baen u tamnicu, jer se takva stvar nikad ne
bi mogla dogoditi njegovom dobrom sinu.
A evo u emu je bila stvar i kako je najstariji sin Vanga Veleposednika dopao tamnice.
Taj sin Vanga Veleposednika bio je u dvadeset i osmoj godini. Nije bio ni veren, a kamoli oenjen. Razlog tome
je bio to je u mladosti proveo godinu--dve u nekoj koli nove vrste u gradu. Nauio je i mnoge stvari, a meu
tim stvarima nauio je i da smatra kao divljatvo i stari obiaj to roditelji mladog oveka ene devojkom koju
mu oni izaberu. Svi mladii treba sami sebi da biraju devojke za ene, devojke koje su ve videli, sa kojima su
razgovarali, kako bi ih mogli zavoleti. Zato, kad je Vang Velepo-sednik napravio pregled svih udavaa da bi se

na jednoj od ovih zadrao za svog najstarijeg sina, mladi je postao strano ratoboran, razleteo se na sve strane i
gordo raspriao da e on sam izabrati enu.
U poetku su Vang Veleposednik i njegova gospoa bili besni zbog ovakve njegove zamisli. Najzad su se i oni u
neemu sloili, pa je gospoa pod-viknula sinu:
A kako je uopte moguno da se s jednom potenom devojkom via tako izbliza, da s njome razgovara i da
se uveri da li je voli ili ne? A ko je drugi u stanju da ti izabere devojku ako ne tvoji roditelji, koji su te vaspitali
i znaju ti svaku misao i prirodu?
Ali mladi je bio pun protivrazloga, vrlo vatren, zadizao je duge svilene rukave s belih, glatkih ruku, zabacivao
crnu kosu s bledog ela i vikao:
Ni ti, ni moj otac nita drugo i ne znate osim starih mrtvih obiaja. Vi ne znate da na Jugu u bogatom i
izobraenom svetu roditelji doputaju sinovima da biraju enu za sebe.
345A kad je video da se otac i majka zgledaju, kad je video da otac brie obrvu rukavom, a majka pui usne,
ponovo je dreknuo:
Dobro, verite me, ali u ja tad napustiti kuu i vie me nikad neete videti.
To je roditelje preko svake mere poplailo, pa je Vang Veleposednik brzo rekao:
Pa reci nam koja je to devo j ka koju voli. Videemo da li bi se moglo to uraditi.
Istina je bila da mladi takve devojke jo nije sreo, jer su se ene koje je poznavao mogle lako kupiti. Ali on nije
hteo da kae da nema devojke koju voli. Napuio je samo crvene usne i namrteno gledao svoje lepe nokte. Ali
gledao je tako ljutito i nevaljalo da su i tad roditelji uvek morali da ga umiruju, govorei: Dobro, dobro, neka
bude tako za sada. Dva puta je, zaista, Vang Veleposednik morao da prekine pogaanje s devojkom s kojom je
bio u pregovorima zato to se mladi, kad bi uo o tome, zaklinjao da e se obesiti o prvu gredu, kao i njegov
brat. To je poplailo oca i majku, pa su mu oba puta popustili.
Dok je vreme tako promicalo, Vang Veleposednik i njegova gospoa su sve vie eleli da oene svoga sina, jer
im je bio prvenac, glavni naslednik, a njegovi sinovi su imali da budu najglavniji meu svim unucima. Dobro je
znao Vang Veleposednik da taj mladi odlazi u razne ajdinice i da traci mladost na sve strane. Iako mu je bilo
poznato da su takvi svi mladii koji ne moraju da se brinu kako da zarade ono to pojedu i popiju, ipak je Vang
Veleposednik, otkako je proao godine bearluka i zaao u mirnije doba, bivao sve uznemireniji zbog tog svog
sina. Oboje, i Vang Veleposednik i njegova gospoa, plaili su se da e, ako im se sin uskoro ne oeni, moda
doi jednog dana s nekom lakom devojkom iz ajdinice kao enom, sa enskom koja bi mogla biti samo
milosnica, ali ne i ena, jer bi time bacio ljagu na dom. Ali, kad bi izneli svoj strah mladiu, on bi nemilosrdno
govorio da su doli novi dani i da se mladii i devojke oslobaaju roditeljskog jar346
ma, da su ljudi i ene slobodni i meu sobom jednaki. Govorio je jo i mnoge druge takve lude stvari, tako da
roditelji nisu nita drugo mogli da rade ve da ute, jer je mladiev jezik bio tako hitar i brz da mu se nije moglo
odgovoriti. Odavno su oni jo nauili da budu mirni za vreme dok on sipa svoje vatreno nezadovoljstvo i eva
oima na njih. Svaki as bi zabacio svoju dugu, podianu kosu i gladio je mekom, belom rukom. Ali kad bi
posle ovakvih govora otiao uznemiren, ne mogui due tu da ostane, gospoa bi prekorno pogledala mua i
rekla:
Ti si ga nauio ovim stvarima svojim razuzdanim ivotom. Nauio je on od roenog oca da se zadovljava
devojkama s cvetom, umesto s nekom potenom enom.
Govorei ovako, povukla bi rukav i obrisala jedno oko, pa drugo. Smatrala je da se prema njoj ra-vo postupa. A
i Vang Veleposednik je bivao strano zabrinut, jer je znao da ovaj blagi poetak moe da dovede do velike oluje,
jer ukoliko je gospoa sta-rila, sve vie je cepidlaila i postajala ljua, pa bi Vang Veleposednik gledao to pre da
ode. Rekao bi blago:
Zna i sama da, otkako sam zaao u godine, ne odlazim vie tamo kao ranije. Pokuau da primim tvoj savet,
a ako zna kakav izlaz iz ove zbrke, obeavani ti da u sve uiniti kako bude rekla.
Istina je bila, meutim, da gospoa nije mogla misliti kako da resi pitanje svog buntovnog sina. Morala je prvo
sama da se utei. Vang Veleposednik je primeivao da joj se narav pogorava, pa bi se urio to god je bre
mogao da izmakne iz kue. Pri prolazu kroz dvorite viao je onu svoju drugu enu gde na suncu doji dete. U
brizi bi joj rekao:
Idi gospodarici i odnesi joj neto, jer je strano ljuta. Odnesi joj aj ili jedan od njenih molitvenika ili neto
drugo. Laskaj joj i reci joj da je neki svetenik ili kakav drugi svetac rekao o njoj takvu i takvu stvar.
ena bi se uvek podigla posluno, nosei i dalje dete u ruci, a on je ve izbijao na ulicu i razmiljao
347kuda da krene. Blagosiljao je as kad je ugledao svoju drugu enu, jer da je ostao sam sa gospoom, bilo bi
zlo po njega. Ta druga ena je, ukoliko je vie godina imala, bivala blaa i spokojnija nego ranije. Bila je to
prava srea za Vanga Veleposednika, jer se dve ene s jednim zajednikim gospodarom esto svaaju i tako
stvaraju buan ivot, naroito ako jedna, ili obe, vole svog gospodara.
Ali, ova druga ena je teila Vanga Veleposednika na mnoge naine. Radila je i stvari koje sluavke ne bi pristale
da uine. One su znale ko je vlast u kui Vanga Veleposednika. Pa kad bi on dreknuo na neko od sluinadi,
muko ili ensko, ono bi odgovorilo: Da, odmah, odmah u ali je zakanjavalo ili uopte nije dolazilo. A

ako bi Vang Veleposednik postajao mrzovoljan, sluga bi se izvi-njavao: Gospodarica mi je naredila to i to i

tako gospodaru zapuio usta.
Meutim, ova druga ena ga je kriom sluila. Ona mu je, u stvari, i donosila utehu. Kad bi se sa ono malo svojih
njiva vratio bez volje i umoran, ona je gledala da ima toplog aja u loncu. Ako je bilo leto, onda bi ga ekala
lubenica, ohlaena u izvoru. Posle bi sedela kraj njega i mahala lepezom dok je jeo. Donosila je vodu da mu
opere noge i dodavala mu nove arape i obuu. Njoj je on izlivao sve nevolje i mrnje, a najglavnija od svih bila
je ljutnja na zakupce; priao joj je sve same gorke stvari:
Danas je ona baba izbijenih zuba, majka za-kupca zapadne njive, nalila vode u korpu penice dok je
nadzornik merio; taj ovek je prava budala, nevaljalac jedan! Plaaju mu da se pravi lep, ali sam ja video kad je
teg na meri odskoio.
Ona je na ovo odgovorila, teei ga:
Ne verujem da ba tako mnogo varaju, jer si ti vrlo vest ovek, najpametniji meu najpametnijim ljudima
koje sam ikad poznavala.
I svoj jad zbog sina buntovnika je njoj izlivao. I za to ga je teila. A sad, dok je iao ulicom, mislio je kako e joj
ispriati da ga je gospoa svirepo
348
uvredila. Sanjario je o melemu njenog odgovora, jer e ona rei, kao to mu je mnogo puta kazala:
Za mene si ti najbolji ovek i nije mi potreban bolji. Zaklinjem se da moja gospoa ne zna kakvi su mukarci
i da si ti bolji od svih.
Zbilja, u pogledu svih nevolja zbog sina i gospoe, kao i svih neprilika oko ono malo zemlje koju se nije
usuivao da proda, Vang Veleposednik se mogao osloniti samo na ovu svoju drugu enu. Mislio je u svom srcu
da mu je od svih ena s kojima je bio ova najprijatnija. Govorio je samome sebi:
Ona jedina od svih koje hranim zna kakav sam!
Srce mu se toga dana nadimalo naroitim besom protiv roenog sina, koji je ocu stvarao nove nevolje.
Dok se Vang Veleposednik toga dana etao ulicom razmiljajui o tome, sin mu je bio na putu prema kui jednog
svog prijatelja. Dogodilo se da je tu na najudnovatiji nain sreo devojku koja mu se dopala. Taj drug kome je
mladi sad odlazio bio je sin upravnika policije toga grada. Sin Vanga Veleposednika se s njime stalno kockao, i
to radije negoli sa drugima, jer je kockanje bilo zabranjeno jednim novim zakonom koji je nedavno izdat. Ako bi
i bilo nekih neprilika, sin upravnika policije bi se izvukao, a tako isto i njegovi prijatelji, jer je njegov otac bio
vrlo mona linost u gradu. Toga dana je sin Vanga Veleposednika nameravao da se malo kocka, da olaka gnev
svoga srca i razonodi se od neprijatnosti koju su mu priinjavali roditelji. Zato je krenuo kui svoga prijatelja.
Kad su mu otvorili vrata, kazao je svoje ime sluzi, pa je seo i ekao u gostinskoj sobi. Odjednom su se jedna
unutranja vrata otvorila i na njima se pojavila vrlo lepa i mlada gospoa, potpuno sama. Da je to bila neka
obina devojka, kad bi primetila mladia u sobi, morala bi pokriti lice rukavom i okrenuti glavu to bre moe.
Ali ona to nije uinila. Mirno je pogledala sina Vanga Veleposednika, pogledala ga je paljivo i polako, ali bez
enskog nestaluka. Nije nimalo bila stidljiva. A u susretu s tim mirnim, otvo349renim pogledom mladieve oi su se prve oborile. On je video, to je svakom padalo u oi, da je to devoj-ka
na svom mestu i pored sve te svoje otvorenosti. Bila je to devojka koja je pripadala novim naratajima. Crna
kosa joj je bila kratko podseena, noge nisu bile stegnute. Nosila je dugu, pravu haljinu, kako su se nove devojke
oblaile. A poto je ve bila pozna jesen, haljina je bila napravljena od meke svile, boje guijeg paperja.
I pored svog gospodskog govora, mora se rei da je sin Vanga Veleposednika imao vrlo malo prilike da se sreta
sa devojkama s kojima bi poeleo da se vena. Ako se nije kockao, banio ili negde igrao, provodio je vreme
itajui ljubavne prie. Stare pri-povetke nije voleo, ali je vatreno gutao nove prie o slobodnoj ljubavi izmeu
oveka i devojke. Snevao je o devojkama plemenitog roda koje ne bi bile milosnice, ali ipak nisu bile ni stidljive
i bojaljive pred ljudima, ve su se s mukarcima druile kao mukarci, a ipak su ostajale devojke. Takvu je on
traio. Dosad jo nijednu devojku te vrste nije poznavao, jer je u to vreme takve slobode bilo vie u knjigama
nego u prirodi. Ali, sad mu se uinilo da se ovde doista nalazi ona koju je traio. Njegovo ispunjeno srce zapalilo
se o njen hladan, odvaan pogled, jer je to njegovo srce bilo kao pripremljeno ognjite koje je samo ekalo
buktinju pa da se pretvori u plamen.
U tom trenutku toliko je silno poeo da voli devojku da je i sam bio zapanjen. Iako nije ni reci rekao, a ona
prola svojim putem, on je i dalje sedeo kao prikovan. Kad je doao njegov prijatelj, proaputao je, jer su mu
usta bila suva a srce toliko lupalo samo da se rasprsne o grudnu kost:
Koja je ovo gospoa to je sad prola? A prijatelj nemarno odgovori:
To je moja sestra; ona je u nekoj stranoj koli u jednom primorskom gradu. Dola je kui da provede
prolene praznike.
Tad se sin Vanga Veleposednika nije mogao uzdrati, pa je zapitao kolebajui se:
Jo nije udata?
350
Brat se nasmeja i ree:
To ti je najgora devojka! Neprestano se svaa s roditeljima oko toga to nee oveka koga joj biraju!

Sin Vanga Veleposednika je uo ovo. Te reci su mu dole kao asa vina prinesena ednim usnama. Vie nita nije
rekao, ve je otiao da se kocka. Ali dok je igrao, bio je rasejan, jer je oseao da mu plamenovi liu srce i vatra u
njemu gori. Brzo se iz-vinio, pourio kui u svoju sobu, zatvorio vrata i tamo, sam, osetio se potpuno vezan za tu
devojku. Mrmljao je da je prava sramota to i ona mora da trpi od svojih roditelja kao i on. Rekao je sebi da joj
nee prii drukije do slobodnim nainom koji primenjuju samostalni ljudi i ene. Njemu nee biti potrebne
provodadike, ni roditelji, pa ak ni njegov prijatelj, njen brat. U groznici i vatri uzeo je knjige koje je itao i
paljivo ih prouavao da vidi kakva pisma ti junaci piu svojim slobodnim ljubavima, pa joj i on napisa, takoe,
jedno takvo pismo.
Zbilja je pisao toj devojci i stavio i ime na ono to je napisao. Pismo je otpoeo utivim, na svom mestu recima.
Ali je rekao da je slobodna duha, kao to je primetio da je i ona. Zato mu je ona suneva svetlost, prava boja
boura, istinska muzika njegove flaute, ona mu je u magnovenju iupala srce iz ne-dara. Kad je napisao ovo
pismo, poslao ga je po svom linom sluzi. A kad ga je ve poslao, ekao je kod kue i bio u takvoj groznici da
roditelji nisu znali ta mu smeta. A kad se sluga vratio i rekao da e odgovor doi docnije, mladiu nije ostalo nita drugo ve da eka. Strano mu je bilo to ekanje, mrzeo je sve po kui, bez milosti je udarao mlau brau i
sestre ako bi mu se pribliili, alio se na sluge, da mu je ak i dobroudna milosnica njegova oca podviknula:
Ponaa se kao pseto koje hoe da pobesni! pa je zatim odvukla decu ispod njegova dohvata.
Tri dana kasnije glasonoa je doneo odgovor. Mladi, koji je danima visio na vratima, zgrabio je
351pismo, odjurio u svoju sobu i u ustrini da ga otvori pocepao ga je. Sastavio je dva pocepana komadia i
sklopio pismo. Pisala mu je svojom etkicom vrlo odvano i lepo. Poto je napred stavila reci utivosti i reci
kojima opravdava svoju odlunost, rekla je:
,,I ja sam slobodan duh. Roditelji me nee moi ni na ta naterati."
Tako mu je ona na tanan nain stavila do znanja da joj se dopada, a mladi je bio izvan sebe od radosti.
Eto, tako je ela stvar poela. Dvoje mladih se nisu mogli zadovoljiti samo mnogim pismima, ve su se morali
negde sresti. Tako su se susreli jednom ili dvaput na sporednoj kapiji devojine kue. Oboje su se toga i pomalo
plaili, iako nijedno nije htelo to da pokae. Tim sastancima na brzu ruku, mnogim pismima i odgovorima,
podmiivanjem slugu i skrivanjem imena u pismima, njihova ljubav je postajala sve vrelija i vrelija.
Na treem sastanku mladi vrlo odluno ree:
Ne mogu da ekam. Moram se venati s tobom. Kazau svome ocu.
Na ovo devojka voljno odgovori:
I ja u rei svome. Otrovau se ako ne mogu imati tebe.
I tako su oni zbilja i rekli oevima. Dok je Vang Veleposednik bio prilino zadovoljan to mu je sin najzad svoju
strast posvetio jednoj devojci iz tako dobre kue i odmah poeo da priprema ta treba za brak, dotle je devojin
otac postao uporan i nije hteo da primi toga mladia za svoju ker. Kao upravnik policije, imao je svuda i svoje
uhode. Znao je izvesne stvari o tom mladiu koje drugi nisu znali, pa je podviknuo svojoj keri:
ta, zar za toga lenog gospodiia koji sve svoje vreme provodi po svim kuama za dokona uivanja?
Naredio je slugama da mu ker zakljuavaju u njegovim dvoritima sve dok se ne vrati u kolu, a kad je ona sva
besna dotrala da razgovara s njime i da ga preklinje, nije hteo ni da je pogleda. Bio je to
352
inae vrlo miran ovek, ali dok mu je ona dokazivala, zvidukao je neku pesmicu i itao knjigu. A kad se ona
suvie razbesnela i rekla stvari koje jedna devojka ne bi smela da kae, obrnuo se prema njoj i rekao:
Odavno ve uviam da je trebalo da te drim u ovoj kui i ne aljem u kolu. Ta nam nauka ba sad
upropaava devojke. Kad bih se morao ponovo za to da odluujem, ostavio bih te da bude i u neznanju
primerna kao tvoja majka, i rano bih te ven-ao za nekog pristojnog oveka. A sad u to i uiniti.
Dreknuo je na nju tako iznenadno da je ona zadrhtala i poplaila se.
Tad su ta dva mlada stvorenja poela pisati jedno drugom vrlo oajnika pisma, a sluge su se bogatile od
podmiivanja, trkarajui tamo-amo. Ali mladi je venuo kod kue, nije izlazio da se kocka i zabavlja, a roditelji
su primeivali da kopni, samo nisu znali ta da rade. Vang Veleposednik je kriom i zaobilaznim putem slao mito
upravniku policije. Iako je ovaj bio ovek sklon podmiivanju, ovog puta nije primao mito, pa su tako svi
ukuani bili u oajanju. Mladi nije vie hteo da jede, govorio je da e se obesiti, a Vang Veleposednik je bio
sasvim zbunjen.
Jedne veeri, dok se mladi etao iza kue u kojoj mu je ljubav ivela, video je da su tajna vra-tanca otvorena.
Slukinja koja je nosila pisma provirila je i mahnula mu da ue. On je uao kolebajui se i plaei, ali ipak ga je
srce nagonilo. A kad je uao, u malom dvoritu kraj kapije stajala je njegova dragana. Bila je vrlo odluna,
reena, sa prepuno planova. Poto su se sad nali licem u lice, reci im nisu lako tekle, ne toliko brzo kao reci na
hartiji. Istina je bila da se mladi mnogo plaio a ne bude otkriven tu gde ne bi smeo biti ni po kakvu cenu. Ali
devojka je bila hrabra, a poto je bila u kolama, odluno je zahtevala da budu sreni:
Nita me se nee ticati oni stari. Hajde da po-begnemo nekuda, pa kad vide da smo iezli, da bi izbegli
sramotu, pustie da se venamo. Znam da me
23 Sinovi
353otac voli, jer sam mu jedinica, a majka mi je umrla. A ti si najstariji sin svoga oca.

Ali pre nego to je mladi mogao da pokae svoju strast prema njoj, odjednom se upravnik policije pojavio na
vratima kroz koja se iz kue izlazilo u dvorite. Izdao ih je neki sluga iz osvete prema slu-avci zaljubljene
devojke. Upravnik je viknuo pomonicima:
Zaveite ga i strpajte u zatvor, jer je mojoj kerki oduzeo ast!
Bila je vrlo neugodna stvar za najstarijeg sina Vanga Veleposednika to je otac njegove ljubavi bio upravnik
policije, pa je mogao da baca u tamnicu koga je hteo. Drugi ovek to ne bi mogao uraditi, ve bi morao da plati
srebrom ako bi eleo da ga zatvori. uvi ovo nareenje, straari su odvukli mladia, a devojka je vriskala i
okaila se o mladievu ruku. Vikala je da se nee venati za drugog i da e progutati svoje prstenje.
Ali se mirni starac, njen otac, okrenuo sluavkama i rekao:
Pripazite na nju. Ako je budete ostavili samu, te ona ului priliku i uini to kae, vi ete mi odgovarati za
njenu smrt.
Udaljio se kao da i nije uo njeno jecanje i pla. Sluavke se nisu usuivale da je puste, plaei se za same sebe,
tako da je devojci jedino ostalo da i dalje ivi.
A upravnik policije je izvestio Vanga Veleposednika da mu se sin nalazi u tamnici zato to je nasrnuo na ast
njegove roene keri. Poto je poslao ovu poruku, seo je u svoju dvoranu i ekao. Ukuani Vanga Veleposednika
su se nali u neverovatnoj zabuni. Vang Veleposednik je bio sasvim izvan sebe i nije znao ta da radi. Poslao je
odmah poprilino mito, sve srebro to je imao kod sebe i spoticao se, obuen u najlepe odelo, dok je lino iao
upravniku policije da mu se izvini. Ali taj ovek nije bio raspoloen da tako mirno resi stvar. Naredio je onima
na ulazu da kau da se ravo osea od prevelikih briga i da ne moe nikoga primati. A kad su mu doneli
354
mito, vratio ga je, poruivi Vangu Veleposedniku da se vara u njegovo potenje i da on nije ovek koji se moe
tako lako potkupiti.
Vang Veleposednik se vratio kui psujui. Znao je da je mito suvie malo, znao je da sad, uoi etve, nema
mnogo srebra, znao je da mora traiti pomo od svoga brata. Njegov sin je leao u tamnici i patio je zbog toga.
Morao je da mu poalje hrane i posteljnih stvari, da se i on tamo ne bi muio. Kad je to bilo uinjeno i Vang
Trgovac pozvan, Vang Veleposednik je seo u svoju sobu i ekao. A njegova gospoa je zaboravila na sve propise
o ponaanju, pa je, u svojoj grdnoj nevolji, ula unutra, dok je on sedeo onako podnimljen, i poela da priziva
ovog i onog boga da joj budu svedoci ta sve ona mora da pretrpi u ovoj kui.
Neko vreme je Vang Veleposednik sedeo ne uzbuujui se vie nego obino, i pored svih gospoinih jecaja i
prebacivanja, jer se do dna srca oseao poplaen pri pomisli da mu se sin nalazi u potpunoj vlasti upravnika
policije. Vang Trgovac je uao sasvim pribran. Napravio je bezazleno lice kao da ne zna ta se dogodilo, iako se
pria rairila ve na sve strane. Kao pravu poslasticu, svaki sluga ju je ve znao, pa je doznala i njegova ena i
odmah mu sve ispriala i jo zamastila. Neprestano je s najveim zadovoljstvom priala:
Znala sam da nikakva dobra ne moe biti od sinova one ene i oca raskalanog kao to je on!
Ali sad je Vang Trgovac sedeo i sluao dogaaj onako kako su priali otac i majka uhapenog mladia. Opisivali
su njegovu krivicu kao vrlo laku. A Vang Trgovac se inio pravian, kao da je za istinu primio mladievu
nevinost, i mozgao na kakav bi ga zgodan nain mogao osloboditi. Znao je da stariji brat hoe da uzajmi veu
svotu novaca i duboko je razmiljao o tome na koji bi se nain to moglo iz-bei. Kad je pria bila zavrena, a
gospoa na kraju glasno zajecala, on je rekao:
Tano je da je srebro vrlo korisno u saobraaju s inovnicima, pa bilo gde da su, ali ima i bolja
23*
355Stvar od toga, a to je sila oruja. Pre nego to potroimo sve to imamo, hajde da uputimo molbu naem
bratu, koji je vrlo veliki general, da se zauzme i upotrebi svoj uticaj u oblasnom sudu, kako bi izdej-stvovali da
se odozgo poalje jedno nareenje naem upravniku da ovaj izda zapovest policajcu da oslobodi vaeg sina. A uz
to bi se moglo upotrebiti i malo srebra ovde-onde, kako bi stvar bre tekla.
Ovo se svima uinilo silan i dobar plan. Vang Veleposednik se udio kako se sam toga nije setio. Istog dana,
istog asa poslao je glasonou Vangu Tigru, i tako je ovaj o svemu tome uo.
Pored dunosti da pomogne brai, Vang Tigar je video da je to zgodna prilika da okua svoju snagu i uticaj. Zato
je napisao uljudno i ponizno pismo generalu oblasti, pripremio poklone i poslao sve to sa svojim vernim ljudima
i straom da uva poklone od razbojnika. Kad je general primio poklone i proitao pismo, zamislio se malo.
Uinilo mu se da bi ovo bio koristan nain da privee Vanga Tigra uza se za sluaj rata. Ako uini ovu uslugu,
Vang Tigar e se oseati obavezan. Izgledalo je generalu da e, putajui jednog mladia iz tamnice, na jevtin
nain osvojiti naklonost Vanga Tigra, a nije ga se nimalo ticao tako siuan stvor kao to je upravnik policije u
jednom gradu. Zato je odmah izdao nareenje koje je Vang Tigar traio, saoptio je to upravniku oblasti,
upravnik oblasti izdao je zapovest upravniku sreza, a ovaj to stavio do znanja upravniku grada u kome je ivela
porodica Vang.
Vang Trgovac se pokazao vestij i nego ikada, pametniji nego u ranijim prilikama. Svaki svoj korak je propratio s
dosta srebra, tako da se i svaki ovek koji se umeao u taj sluaj oseao nagraen, ali mu se nije javljala pohlepa
da dva puta vie zatrai od tako bogatog izvora. I upravnik policije je dobio nareenje, a Vang Veleposednik i
Vang Trgovac paljivo su pratili trenutak kada e naredba stii, jer su znali da nijedan ovek ne eli da bude

izloen javnom podsmehu. Zato, kad su doznali da je primio nareenje, otili su mu s podobrim mitom,
izvinjava356
jui se, i molili upravnika policije kao da sve samo od njega zavisi, pravei se da pojma nemaju ta se odozgo
dogodilo. Klanjali su mu se preklinjui ga kao milostiva oveka, pa je najzad on primio novac, kao preko volje,
kao ovek koji je spreman da uini milost. Zatim je naredio da se mladi pusti iz tamnice, prekorio ga je i poslao
kui.
A dva brata su priredila silnu gozbu upravniku policije, pa se tako stvar zatakala, jer je mladi bio ponovo
slobodan, a i ljubav mu je malko ohladnela u zatvoru.
Ali devojka je bila upornija nego ikad, pa je ponovo stala zvockati ocu. Ovaj je ovoga puta bio neto bolje volje
jer je uvideo koliko je silna porodica Vang, koliko je moan ratnik, jedan od tri brata, koliko mnogo para ima
Vang Trgovac, pa je poslao posrednika do Vanga Veleposednika i rekao mu:
Hajde da venamo ovo dvoje i da tako zapeatimo nae novo prijateljstvo.
Tako je stvar do kraja izvedena, veridba obavljena, a venanje odreeno za prvi srean dan koji naie. Vangu
Veleposedniku i njegovoj gospoi je laknulo i bili su puni sree. Mladoenja, iako je bio malo oamuen ovim
naglim preokretom, oseao je da mu se stara strast vraa i bio je sasvim zadovoljan. A devojka je likovala.
A za Vanga Tigra ela ta stvar nije imala druge vanosti sem to je sad znao da je ovek od silnog uticaja u toj
oblasti, znao je da ga je general drao za oveka do ije mu je naklonosti stalo, pa mu se srce htelo rastopiti od
miline. Kad je taj sluaj bio zavren, a prolee ve podobro zalo u leto, Vang Tigar je pomislio, poto je dotle
bio toliko zauzet a godina ve zamakla, da e bolje biti da odloi svoj nameravani rat do idue godine. Ovo
utoliko pre to je sad imao bezbedan poloaj. Osim toga, navelo ga je na to i to to su se poetkom prolea uhode
vratile sa vestima da se na Jugu govori o nekom ratu, ali nisu znale kakav e to rat biti i ko e ga voditi. Kad je
Vang Tigar ovo uo, potpuno je razumeo vrednost njegove vojske za oblasnog generala i shva357tio je zato mu je bila potrebna njegova naklonost. Zato je ekao do idueg prolea da bi video ta e doi.
Kao i uvek, Vang Tigar je provodio ivot sa sinom. Deak je ozbiljno obavljao svoje dunosti. Bilo je
zadovoljstvo za Vanga Tigra da neopaeno posma-tra deaka. esto je gledao sina, voleo je da se zadrava
pogledom na njegovom ozbiljnom licu, pola de-tinjem, pola mladikom. Mnogo puta je Vang Tigar,
prouavajui lice svoga sina pognutog nad knjigom ili nekim poslom, bio zanesen nekim udnim porodinim
izgledom deakovog visokog, ispupenog obraza ili odlunou njegovih usana. Nisu to bila lepa usta, ali vrlo
odluna i otra za tako mladog deaka.
Jedne noi Vangu Tigru je palo na pamet da taj njegov sin ima slinosti sa svojom babom, majkom Vanga Tigra.
Zbilja, Vang Tigar je znao da je ovo bio uti lik njegove majke, iako se nje jasno seao samo kad je umirala, a
deakovo zdravo lice sasvim je bilo drukije od njenog bledog, samrtnikog lica. Ali jae od svakog seanja bilo
je u Vangu Tigru neko oseanje koje mu je govorilo da mu se sin kree polako i mirno kao i njegova majka, da se
njena ozbiljnost prenela na njegove usne i oi. Kad je Vang Tigar osetio tu nejasnu porodinu slinost na svom
sinu, inilo mu se da mu ona jo vie zagreva srce. Voleo je sina jo dublje. Zbog nekog razloga koji nije
razumevao oseao se jo vie vezan za njega.
XXVI
Sin Vanga Tigra je bio deak ovakve vrste: bio je savestan u svojim dunostima, radio je sve to bi mu se reklo.
Nauio je da izvodi sve ratne vetine i podvale koje su mu uitelji zadavali, jahao je konja dosta dobro, iako ne
onako lako kao Vang Tigar. Ali deak je sve to radio kao da uopte ne uiva, kao da samoga sebe nagoni na te
dunosti. Kad je Vang Tigar zapitao uitelja kako mu sin napreduje, ovaj je odgovorio kolebajui se:
358
Ne mogu da kaem da ne radi dobro, jer sve ui lepo do izvesne take. ini tano to mu se kae, ali dalje od
toga nikad ne ide, kao da uzdrava svoje srce.
Taj je odgovor Vanga Tigra vrlo mnogo uznemirio, jer mu je jo ranije izgledalo da mu sin nema onu silnu preku
narav. Nikad se nije ljutio, niti je neto mrzeo, ni udeo za neim, ve je uvek iao ozbiljno i strpljivo radio sve
to je morao. Znao je Vang Tigar da ratnik takav ne moe da bude. Jedan vojnik mora da ima duha, ljutnje,
pohlepnosti, da bude spreman na sve. Raalostio se i pitao se kako e izmeniti sina.
Sedeo je jednoga dana i gledao deaka kako u dvoritu puca na metu pod uiteljevim nadzorom. Iako je mladi
stajao mirno, brzo podizao ruku i nije oklevao da vrsto potegne za obara kad bi zapo-vest pala, ipak je Vang
Tigru izgledalo da sin samoga sebe ohrabruje. Pojavio se neki izraz na glatkom deakovom licu kao da sam sebe
nateruje da uini ono to mora, poto toliko mrzi taj posao. Vang Tigar viknu deaku:
Sine, radi to sa srcem, ako hoe da me zadovolji!
Deak brzo pogleda u oca, a revolver mu se jo puio u ruci. udan izraz mu se iskrade iz oiju, on otvori usta
kao da je hteo neto da kae. Ali je pred njim sedeo Vang Tigar. A on nije mogao da izgleda blago i da je hteo,
one njegove obrve bile su teke i crne, usta stisnuta krutom, crnom bradom, ak i kad to nije eleo. Deak
ponovo pogleda u stranu, uzdahnu malo i strpljivo ree:
Dobro, oe.

Vang Tigar pogleda sina, osetivi neki jasan bol. Jer je, i pored svog grubog izgleda, u srcu bio mek, ali nije znao
kako da otvori to svoje srce. Malo posle uzdahnu i bez reci poe dalje da posmatra, sve dok as nije bio zavren.
A deak pogleda oca oklevajui i zapita:
Mogu li da idem, oe?
359
Palo je tad na pamet Vangu Tigru da njegov de-ak esto odlazi nekuda sam, mnogo je puta iezao, a Vang
Tigar nije znao kud je otiao, sem to je bio uveren da straar, koga je odredio, prati deaka gde god bi krenuo.
Ali toga dana Vang Tigar je posma-trao deaka s nekom nevericom, pitajui se da li de-ak ne ide nekud gde ne
bi smeo zalaziti. Primetio je da mu sin i nije vie dete. Kao pokoen tom novom zaviu, Vang Tigar je nainio
to ljubazniji glas i zapitao:
Kuda to ide, sine moj?
Deak se kolebao, oborio glavu i najzad poluza-plaeno rekao:
Nikud, oe, ne idem, ve volim da izlazim izvan zidina grada i da se malo proetam po polju.
Da mu je sin rekao da ide u neku javnu kuu, Vang Tigar se ne bi toliko iznenadio kao ovo sad. Zapitao ga je
zaprepaeno:
ta tamo jedan vojnik ima da vidi?
Deak je oborio pogled, igrao se svojim malim konim pojasom i rekao slabim, mirnim glasom:
Nita... Tamo je mirno i prijatno mi je da gledam kako su voke rascvetane. Volim ponekad s nekim seljakom
da razgovaram kako obrauje zemlju.
Sad je tek Vang Tigar bio potpuno zaprepaen. Nije znao ta da radi s tim svojim sinom. Mrmljao je u sebi da je
ovo doista udan sin ratnika koji je od mladosti mrzeo poslove seljaka na njivi, pa je odjednom dreknuo ljue
nego to je mislio, jer se oseao nekako razoaran, iako nije znao zbog ega:
Radi to god hoe, ta me se tie!
Sedeo je jo trenutak natmuren, jer je sin, brz kao slobodna ptica, ve umakao od oca.
Vang Tigar je sedeo i dalje i muno razmiljao, ali ipak jo nije znao zato mu se srce tako steglo. Najzad postade
uznemiren, pribra se, ree da treba da bude zadovoljan ovakvim sinom, jer deak nije bio pokvaren i radio je sve
to mu se nareivalo. Tako je Vang Tigar jo jednom o tome prestao da misli.
360
Za vreme poslednjih nekoliko godina prialo se da se neko novo i veliko nezadovoljstvo pretvara negde u rat.
Uhode Vanga Tigra donele su mu vesti da se mladii i devojke u kolama na Jugu pripremaju za rat, donele su
mu vesti da se i obian narod s polja sprema za rat. 0 takvim stvarima se nikad ranije nije ulo, jer su ratovi bili
zanat ratnika i nikakve veze nisu imali s narodom. A kad je Vang Tigar, sav iznenaen, zapitao zato hoe da se
bore i iz kojih razloga, uhode nisu znale ta da odgovore. A Vang Tigar je mislio da je po svoj prilici u nekoj
koli nekakav uitelj ravo uio mladie, a to se tie naroda, mora biti da se negde naao i suvie rav upravnik,
pa narod ne moe vie da ga trpi, te se podigao da ga ubije i napravi kraj svemu to vie nije u stanju da podnosi.
Sve dok ne bi video kako e se novi rat zavriti, da bi znao da li da mu se prikljui, Vang Tigar nije preduzimao
pohode za svoj raun. uvao je prihode i nabavljao oruje koje mu se svialo. Nije vie bilo potrebno da trai
pomo svoga brata Vanga Trgovca, jer je sad imao svoje pristanite na uu reke, najmio je brodove i sasvim
lako krijumario za sebe oruje iz drugih zemalja. Ako je neko od onih gore za to i znao, utao je, jer je znao da
je on general na njihovoj strani, pa da svaka njegova puka znai puku na njihovoj strani u borbi do koje jednog
dana mora doi, poto mir nee moi veito trajati.
Na taj se nain Vang Tigar ojaavao ekajui tako, a sin mu je rastao i zaao u petnaestu godinu.
Za tih petnaest godina i vie koliko je Vang Tigar bio veliki ratnik imao je sree u mnogom pogledu, a glavno je
to nije bilo potpune gladi u njegovim zemljama. Male gladi su se pojavljivale ovde-onde, jer je toga uvek
moralo biti pod nemilosrdnim nebom, ali glad nikad nije zahvatila itavu oblast. Tako, ako je jedan kraj i
gladovao, on ga nije mnogo pritiskivao, ve je podizao poreze u nekom drugom kraju u kome narod nije
gladovao, ili bar ne toliko kao onaj tamo. Ovo je rado inio, jer je
361bio pravian ovek, poto nije hteo laka srca uzimati i ono malo to je ostalo narodu koji umire od gladi,
kako bi drugi ratnici zaelo radili. Narod mu je bio zbog ovoga zahvalan i mnogo puta su se o njemu ule hvale
po celoj zemlji.
Videli smo i gorih ratnika od Vanga Tigra, a poto tih pustahija mora biti, sreni smo to ovog imamo, jer nas
oporezuje samo koliko da odri vojnike, a ne voli gozbe, ene i sline stvari, kao to ih skoro svi ljudi ove vrste
oboavaju.
I tano je bilo da se Vang Tigar trudio da prema narodu bude pravedan to god je vie mogao. Za sve to vreme
jo nijedan novi upravnik nije doao da u ovom dvoru zauzme mesto onog starog. Jedan je bio naimenovan, ali
kad je uo kakav je naprasit ovek Vang Tigar, odloio je dolazak, izgovarajui se da mu je otac star, pa mora da
saeka dok starac ne umre i bude sahranjen, pa tek onda da doe. Kako novi upravnik nije dolazio, Vang Tigar je
vrlo esto sam delio pravdu u dvoru. Sluao je narod koji je pred njega izlazio, branio siromane od bogataa i
krvopija. Istina, Vang Tigar nije imao potrebe da se boji bilo kog bogatog oveka. On je mogao svakog bogataa
da strpa u haps, ako samo ne plati ono to mu Vang Tigar zatrai. Tako se dogodilo u tom gradu da su

veleposednici, zelenai i njima slini mrzeli Vanga Tigra iz dna due. Izlazili su pred vie sudove, samo da ne bi
izneli sluaj pred Vanga Tigra. Ali on nije ni hajao za njihovu mrnju, jer je bio moan i nije imao potrebe da se
plai. Plaao je vojnike dobro i uredno. Ako je ponekad i bio grub prema nekom oveku koji bi uinio neto i
suvie na svoju ruku, ipak su oni primali svakog meseca svoje plate, a to je kod retko koga ratnika bilo, jer se
mnogi od njih morao da oslanja na pljakanje da bi zadrao ljude oko sebe. Ali, Vang Tigar nije bio primoran da
zagazi u ratove da bi izdravao ljude. Mogao je da ih i odlae, ako mu je volja. Njegov poloaj u tome kraju, i
kod naroda i kod vojnika, bio je vrlo dobar i pouzdan.
Ma koliko da se ljudi dobro obezbede, uvek imaju da raunaju s poganim nebom. Pa tako i Vang Tigar. Kad je
bilo etrnaest godina njegovom sinu, i kad se pripremao da ga dogodine poalje u vojnu kolu, udarila je strana
glad po svim delovima njegove zemlje. irila se s jednog kraja na drugi kao zarazna bolest.
Do nje je dolo zato to su redovne prolene kie padale kao i obino, ali kad je dolo vreme da prestanu, nebo je
nastavljalo da kii. Lilo je kiu dan za danom, nedelju za nedeljom, pa se zalo i u leto, tako da je mlado ito
istrunulo i potonulo u vodu. Sve obezroene njive pretvorile su se u jezera blatnjave vode. A tako je i mala reka,
po prirodi inae spokojni potok, nadola i divlje grunula. Razorila je obale od ilovae, prelila ih i jurnula na
unutranje nasipe, probila ih i nastavila svojim tokom da zajedno sa blatom sve odnosi u more, tako da joj se
bistra, zelena voda rasprostirala mnogo milja po poljima. Narod je u poetku iveo po kuama, trpajui stolove i
krevete na ormane iznad vode. Ali kad se voda popela do krovova, a zemljani zidovi poeli da se raspadaju,
narod je preao u amce i korita i preselio se na one nasipe i breuljke koji su jo bili iznad vode, ili se penjao na
drvee i tu visio. Ali nije samo narod to inio, ve su se divlje zveri i zmije s polja takoe tu sklanjale. Te su se
zmije vile po drveu, visile su zakaene o grane. Izgubile su svaki strah od ljudi, puzajui se i unjajui prema
njima da bi zajedno iveli, tako da ljudi nisu znali koji je vei uas: opasnost od vode ili opasnost od puzavih
zmija. Dok su dani prolazili, a voda nije opadala, pojavio se i jedan novi uas: uas gladi.
Bila je to bolna stvar koju je Vang Tigar morao da otrpi, stvar za koju ranije nije znao. Bio je u gorem poloaju
nego mnogi ljudi, jer je imao, osim svoje porodice, i druga bia na hrani; bio je on tu, sa svojom velikom
vojskom, koja je od njega zavisila. Sve su to bili ljudi neznalice, uvek spremni da se ale, a zadovoljni samo kad
su dobro nahranjeni
362
363i plaeni, odani samo dok im se daje to smatraju da im pripada. S jednog, pa s drugog kraja oblasti Vanga
Tigra u potpunosti su prestali da dolaze prihodi. A kad su se najzad vode odrale i preko leta i dola jesen bez
etve, te zime nije bilo nikakvih poreza, osim na opijum, koji se krijumario u taj kraj. A i to je bilo opalo, jer
narod nije mogao da ga kupuje, pa su krijumari privremeno odnosili svoju robu u druge krajeve. ak su i
nameti na so presahnuli, jer je voda preplavila rudnike soli. Ni lonari nisu pravili vie krage za vino, jer te godine novo vino i nije izmuljano.
Vang Tigar se naao u velikoj nevolji. I prvi put za sve ove godine otkako je postao ratnik i gospodar ovih oblasti
nije mogao da plati svoje ljude. Kad je video dokle se dolo, znao je da se mora spaavati svirepou i da nikako
ne srne da pokae neko saaljenje, jer bi to vojnici shvatili kao njegovu slabost. Pozvao je stoga kapetane, pa im
je podviknuo kao da su uinili neto ravo, kao da se ljutio na njih:
Za sve minule mesece vi ste, moji ljudi, bili hranjeni, a drugi su gladovali; imali ste, tavie, i svoje
dnevnice! Sad vam mora biti plata samo hrana, jer mi je srebro otilo, a porezi nee pristizati dok ova vremena
ne prou. Za mesec-dva neu imati ni toliko srebra da vas hranim, pa u morati odnekud da pozajmim veliku
svotu da ne biste poumirali od gladi i da ja i moj sin ne bismo zajedno s vama skapali.
Govorei ovo, Vang Tigar se namrtio, zurio je u ljude namrgoen i ljutito je upao bradu, ali je kriom
posmatrao kako mu se dre kapetani. Bilo je buntovnikih lica meu njima, a kad su u mukloj tiini izili
napolje, vratili su se oni koje je Vang Tigar drao kao uhode meu njima da mu kau:
Vele da se nee boriti sve dok im plate ne budu date!
Kad je uo ta mu uhoda apue, Vang Tigar je neko vreme ostao namrgoen u svojoj dvorani. Svoje ljude je
hranio dobro, kao i uvek, u toku svih onih
364
gladnih meseci dok je narod gladovao i umirao, a oni ne umeju to da cene. Jednom ili dva puta je pomislio da bi
mogao uzeti neto od svoje line zalihe srebra, koju je uvao za sebe, da se ne bi naao u nebranom grou ako
bi dolo do nekog povlaenja ili poraza u kakvom ratu. Ali, sad se zaklinjao da njegovi ljudi mogu i da gladuju,
jer on nee da pljaka sebe niti svoga sina ni zbog jednog od njih.
Glad jo nikako nije prestajala. Svugde po tom kraju voda je leala, a ljudi su umirali od gladi. Poto nije bilo
suve zemlje gde bi se mogli sahraniti, leevi su bacani u vodu i po njoj su plivali. Bilo je mnogo i dejih telesa.
Ljudi su postajali oajni sluajui neprestanu kuknjavu gladne dece, koja nisu mogla shvatiti zato nema da se
jede. U mranoj noi, u oajanju, neki roditelji su i podavili decu u vodi. Neki su to uinili iz saaljenja, jer im je
to izgledalo kao bra i slaa smrt, meutim, neki su to uradili i zato to im je ostala mala zaliha hrane, pa nisu
hteli da je dele s drugima. A kad bi svega dvoje ostalo u porodici, i to dvoje se kriom mer-kalo ko e biti jai.

Oko Nove godine se niko i nije setio da je praznik. Vang Tigar je dao svojim ljudima polovinu uobiajenog
obroka. Ni on sam nije jeo mesa sa svojom porodicom, ve samo kau od ita i druga prosta jela. Jednog dana,
dok je sedeo u svojoj sobi i mislio u kakav je bezizlazan poloaj zapao, pitajui se gde je sad njegova dobra srea
da mu se u ovom kripcu nae, uao je jedan od njegovih straara koji su dan i no stajali kraj vrata. ovek je
rekao:
Dolo je est ljudi da vas posete u ime ele vojske i da govore u ime svih. Imaju neto da kau.
Vang Tigar pogleda mrko iz tog svog oaja i zapita:
Jesu li naoruani? Na ovo straar odgovori:
Ne vidim nikakvo oruje kod njih, ali ko bi mogao da zaviri u srce svakog oveka.
U toj istoj sobi sedeo je i sin Vanga Tigra za svojim malim stolom. Glava mu je bila nagnuta
365nad nekom knjigom koju je marljivo itao. Vang Tigar je pogledao u njega mislei da ga poalje napolje. U
tom se trenutku deak podie i spremi da izae. Ali kad Vang Tigar vide tu njegovu spremnost, odjednom se
izmeni. Pomislio je da i njegov sin mora nauiti kako se postupa s ljudima koji se bune ili podivljaju. Dreknuo
je:
Ostani!
Deak se polako spusti, kao da nije znao ta da radi.
Vang Tigar se okrenu svojim straarima i ree im:
Pozovite svu strau da doe i stane oko mene, sa pukama spremnim za paljbu, a tu estoricu uvedite!
Zatim Vang Tigar sede u veliku, staru naslonjau koja je nekada pripadala bivem upravniku. Preko nje je bila
prostrta tigrova koa, da bi bilo toplije. Tu se Vang Tigar smestio, a straa ula i stala levo i desno od njega, dok
je Vang Tigar sedeo i gladio bradu.
Ulo je tih est ljudi. Svi su bili mladi, lako zapaljivi i odvani, kao svi mladii. Uli su vrlo utivo kad su videli
generala gde sedi, a straa oko njega sa uperenim vrhovima puaka koji su se svet-lucali. Onaj koji je bio
odreen da govori pokloni se kako valja i ree:
Najplemenitiji, izabrali su nas nai drugovi da doemo ovamo i zatraimo jo malo hrane. Istina je da nismo
siti. Nita sad ne govorimo o plati, poto vidimo da su vremena teka. Zasad jo neemo da traimo zaostale
plate. Ali smo gladni, iz dana u dan slabimo. Vojnici smo, i sva nam je vrednost u naim telima. Dobij amo samo
jedan hleb na dan. Zato smo doli pred vas, da stvar iznesemo pred vau pravednost.
Vang Tigar je znao kakve ljude neznalice ima, znao je da ih mora zaplaiti, jer se inae nee pokoravati svome
voi. Besno je upao bradu i putao da mu se gnev skuplja u grudima. Mislio je na sva dobra dela koja je uinio
svojim ljudima, kako ih
366
nije nemilice upotrebljavao u ratu, kako im je i preko svoje volje dozvolio da pljakaju posle opsade, kako ih je
uvek plaao i pazio da su dobro obueni, kako je i sam dobar ovek, nije poudan i raskalaan u svojim strastima
kao to su mnogi ljudi. I dok se svega toga priseao, poeo mu se skupljati gnev to ti ljudi nisu u stanju da
izdre s njime zajedno iskuenje do koga je dolo milou neba, a ne njegovom grekom. Ukoliko je vie o ovom
mislio, sve je vie raspaljivao svoje bes i naprezao se da mu da maha. Kad je osetio da se jarost popela do
vrhunca, pourio se da je to jae iskali, jer je znao da to mora uiniti. Dreknuo je:
Jeste li ovamo doli da upate tigru brkove? elim li ja da vas umorim glau? Jesam li vas ikada putao da
gladujete? Ja sam ve uinio to treba i hrana svakoga asa moe doi iz stranih zemalja. Ali ne, vi ste
pobunjenici vi mi niste verni!
Tad skupi sav bes i razdra se na straare:
Poubijajte ovih est razbojnika!
I est mladia padoe niice i poee preklinjali za ivote, ali Vang Tigar se nije usuivao da ih pomiluje. Ni
zbog svog sina, ni zbog sebe, ni zbog svojih ukuana, niti zbog naroda celog ovog kraja na koji bi oni moda
navalili da ga pljakaju kad bi nestalo njegove vlasti nad njima, zbog svega toga nije smeo da ih pomiluje, nije
hteo da mu milost ovog puta bude iroka. Zapovedio je:
Pucajte, vi ljudi, zdesna i sleva!
Straari su okinuli, a prostrana soba je odjeknula od paljbe i napunila se dimom. A kad se dim uzdigao, onih est
ljudi su leali mrtvi.
Vang Tigar se odmah podie i naredi:
Odnesite ih onima koji su ih poslali i kaite im da im je to moj odgovor.
Ali pre nego to su uvari imali vremena da se sagnu i podignu leeve ovih mladih ljudi, udno se neto
dogodilo. Sin Vanga Tigra, toliko ozbiljan deak, koji je uvek izgledao kao da malo primeuje ta se oko njega
deava, sad je jurnuo, sav izvan sebe, kakvog ga otac nikad ranije nije video. Nagnuo
367se nad jednim mladiem, zagledao ga, pa zatim krenuo od jednog do drugog, opipavajui ih brzo. Po-smatrao
ih je razrogaenim oima, tupo im gledajui otomboljene udove. A posle viknu svom ocu, gledajui ga pravo u
lice, kao da je bio nesvestan ta ini:
Ti si ih ubio! Svi su mrtvi! Ovoga sam poznavao, bio mi je prijatelj!

Upro je takav oajniki pogled u oeve oi da Vanga Tigra odjednom obuze nekakav udan strah od toga
pogleda svoga sina. Oborio je glavu i pravdajui se rekao:
Bio sam primoran da to uinim, inae bi oni mogli povesti druge da se dignu protiv mene i tako nas sve
poubijati.
Deaku je zastao glas u grlu, mrmljao je:
Oni su samo traili hleba ...
I odjednom brinu u pla i izjuri iz sobe, a otac je zverao za njim, zaprepaen.
Straari su nastavljali svoj posao. A kad je Vang Tigar ponovo ostao sam, poslao je napolje i onu dvojicu straara
koji su se kraj njega nalazili i danju i nou. Sedeo je itav sat ili dva i drao glavu rukama, sedeo je, grdio je i
eleo da nije morao poubijati one mlade ljude. Kad vie nije mogao da izdri, viknuo je da sin mora doi k
njemu. Posle malo vremena deak je polako doao, pognute glave, a oi su mu beale od oca. Vang Tigar mu je
rekao da prie blie, a kad se deak primakao, uzeo je deakovu vitku, snanu ruku, milovao je malo, to nikad
ranije nije inio, i rekao blagim glasom:
Uinio sam ono zbog tebe.
Ali deak nita ne odgovori. Savlaivao se, podnosio oevu ljubav bez reci i kruto, a Vang Tigar uzdahnu i pusti
ga da ode, jer nije znao ta da kae sinu i kako da uini pa da deak razume njegovu ljubav. Zato je srce Vanga
Tigra bilo vrlo tuno i inilo mu se da je od svih ljudi na svetu najusamljeniji. Patio je tako dan-dva. Zatim se i
on pribra. Gledao je da se i ovo zaboravi, jer nije znao ta
drugo da radi. Nameravao je da uini neto kako bi i sin zaboravio taj dogaaj. Hteo je da mu kupi sat, novu
puku ili neku slinu stvar, pa tako ponovo privee deaka za sebe. Na taj se nain Vang Tigar umirio i uteio.
Ali pored toga, pristup onih est ljudi u ime vojske pokazao je zbilja Vangu Tigru u kakav ga je tesnac zla srea
dovela. Uviao je da mora nai hranu ako eli da zaista odri svoju vojsku. Slagao je kad je rekao da je ve
nabavio hranu za njih iz stranih zemalja, ali sad je znao da nekud mora krenuti i doneti tu hranu. Jo jednom se
setio svoga brata Vanga Trgovca. Pomislio je da u ovakvim asovima braa moraju zajedno da se dre. Odluio
se da ode i vidi kakve su prilike u oevoj kui i kakvu pomo moe obezbediti.
Zato je pustio glas meu vojnike da je otiao da nae hranu i srebra za njih. Obeavao im je mnogo. Kad su se
svi obradovali i ponadali, i nekako osveili u veri i odanosti prema njemu, izabrao je vernu dobru strau,
postavio je oko ele kue, a svojoj strai rekao da se spremi za put. Jednog dana koji je unapred odredio
zapovedio je da se amci dote-raju. Sa sinom, vojnicima i njihovim konjima, uao je u amce i spremio se da se
prebaci preko vode do jednog dela druma gde su se nasipi jo drali. Tu su imali opet da uzjau na konje i
odjezde do grada u kome su ivela braa Vanga Tigra.
Po tim uzanim nasipima konji su im slabo ili, jer se voda pruala kao more sa obe strane, a same brane bile
prenatrpane izmeanim narodom. Ali, nije tu bilo samo naroda, ve su se i pacovi, zmije i divlje ivotinje borile
da podele krajiak suve zemlje sa ljudima. Ta divlja stvorenja zaboravila su svoj strah i pokuavala su svim
svojim slabakim snagama da izvojuju mesta za sebe. Jedini ivot koji je dolazio od naroda pojavljivao se u
obliku kratkotrajnog stranog besa. Kada bi se mnogo zmija i ivotinja nakupilo, ljudi bi ih nemilosrdno tukli.
Ali ponekad, i za due vremena, narod se nije ni toliko
368
24 Sinovi
369branio, pa su se zmije uvijale i gmizale gde god su htele, a svet je sedeo kao u mrtvilu.
Kroz takvu je sredinu Vang Tigar iao. Bila mu je potrebna straa s pukama, jer bi inae taj narod nasrnuo na
njega, kao to se i deavalo. Ovde-onde podigao bi se neki ovek ili ena, unjajui se oko kopita njegova konja
s nekom oajnikom, posled-njom nadom. A Vang Tigar je bio vrlo meka srca prema njima. Povukao bi konja i
nije hteo da ih smrvi. ekao je da naie neko od njegovih straara i ukloni jadno stvorenje i baci ga ponovo na
zemlju, a Vang Tigar bi tad prolazio ne obazirui se. Ponekad bi ovek ostao leei gde je baen, ali bi ponekad
divljaki kriknuo, skoio u vodu i zapeatio svoje muke.
Za vreme celog puta deak je jahao kraj oca. Nije rekao ni reci, niti je Vang Tigar s njim razgovarao, jer je
postojala neka hladnoa meu njima zbog onih est poubijanih mladia, pa se Vang Tigar plaio da bilo ta zapita
sina. Deaku je pogled uvek bio oboren, sem to bi ponekad izgledao kao da kriom gleda izmrcvareni narod sa
strane. Takav se uasni izraz pojavljivao na njegovom licu da ga Vang Tigar nije mogao podnositi, pa je najzad
morao da kae:
To je samo prost narod. Oni su naviknuti da im se tako to dogaa jednom u nekoliko godina. Ima desetine
hiljada takvih kao to su oni. A to to su ovi umrli nee se ni osetiti kroz nekoliko godina. Ovaj narod raste kao
mlad pirina.
Tad deak progovori, glasom koji se menjao kao u ptice kad dobija perje, glasom piskavim, jer ga je morila tuga,
glasom uzdravanim, da ne bi pred ocem zaplakao:
Mislim da im je isto toliko teko umreti kao i kad bi bili upravnici i ljudi kao i mi to smo.
Govorei ovo, pokuavao je da stisne usta, ali su prizori oko njega doista bili potresni, pa su mu usne
podrhtavale.

Vang Tigar je imao nameru da mu kae koju utenu re, ali ga je zaprepastilo ono to mu je sin rekao. Nikako mu
ni u glavu nije ilo da taj prosti
370
svet moe da pati kao to bi i on trpeo, jer su ljudi roeni gde im je mesto, pa jedan ne moe da zauzima poloaj
drugoga. Nije mu se sasvim dopadalo to mu je sin rekao, jer je to bilo i suvie boleivo za jednog ratnika, koji
ne sme da se zaustavlja i da misli srcem oveka paenika. Zato se Vang Tigar nije mogao setiti ni jedne blage
reci, jer doista i nije niega bilo za hranu, osim jata leinara koja su polako kruila i letela u velikim lukovima
oko vode. I zato je Vang Tigar rekao samo ovo:
Svi smo mi isti pod krvnikom voljom neba!
Posle toga je Vang Tigar ostavio sina na miru, jer je video kakvim je mislima zaokupljen. Nije ga vie uopte ni o
emu pitao.
XXVII
Vie puta za vreme ovog putovanja Vang Tigar je poalio to nije mogao ostaviti sina kod kue. Ali je tano bilo
da se nije usuivao to da uini, da se meu njegovim ljudima ne bi naao neki osvetoljubivi vojnik da se iskali
zbog one estorice pogubljenih. Ali, koliko se plaio smrti svoga sina, toliko isto se bojao i da ga povede u
dvorita svoje brae. Po-dozrivo je mislio na lenost onih mladia tamo, a strahovao je i od one niske ljubavi
prema novcu koju imaju trgovci. Zato je naredio uitelju svoga sina, koga je takoe poveo, a isto tako i svome
vernom oveku zeje usne, da nikako ne ostavljaju samoga mladoga gospodara. Osim toga, kazao je desetorici
iskusnih i starih vojnika da se kraj njegova sina moraju nalaziti i danju i nou, a sinu je rekao da mora uiti iz
svojih knjiga kao i kod kue. Ali se nije usuivao da mu saopti: Sine moj, ne srne odlaziti tamo gde su ene",
jer nije znao da li je deak ve uopte i mislio o takvim stvarima. U toku svih ovih godina za koje vreme je Vang
Tigar drao deaka kraj sebe u svojim dvoritima nije bilo u njima ni jedne ene, niti sluavke, niti robinje, niti
milosnice. Deak nije znao drugog enskog stvora
24*
371osim svoje majke i sestara. A poslednjih godina Vang Tigar ga nije putao ni da prilikom retkih poseta, kad je
trebalo da oda potovanje majci, odlazi tamo sam, ve bi uvek slao po jednog straara da ide s mladiem. Na taj
nain je Vang Tigar uvao mladia. Bio je ljubomorniji na svoga sina nego drugi ljudi na ene koje vole.
I pored svih tih svojih zebnji, bio je to sladak trenutak za Vanga Tigra kad je na konju doao pred kapije svoje
brae, a pored njega se, isto tako na konju, nalazio i njegov sin. Vang Tigar je po svojoj elji naredio bio da
krojai naprave za deaka odelo koje je bilo potpuno isto kao i njegovo. Deak je nosio ba isti takav kaput od
tuinske tkanine, takvu istu pozlaenu dugmad i kapu kao Vang Tigar, sa istim znacima. Vang Tigar je ak, za
deakov etrnaesti roendan, poslao bio jednog oveka u Mongoliju da pronae dva potpuno jednaka konja, sem
to je jedan bio manji od drugog, ali jaka, tamnoalata-ste boje, sjajnih i kolutavih oiju, tako da su im i konji bili
istovetni. Najslae tepanje za Vang Tigrove ui je bilo kad bi narod po ulicama, zastajui da vidi kako vojnici
prolaze, vikao:
Pogledajte starog i mladog ratnika, lie jedan na drugog kao dve jabuke!
Tako su, jaui, stigli do vrata Vanga Veleposed-nika. Deak je skoio s konja, kao i njegov otac, udario rukom o
balak sablje, kao i otac, i ozbiljno koraao kraj oca, i ne znajui da se u svemu ponaa ba kao i njegov otac. A
kad su Vanga Tigra doekali u rodbinskom domu, kad su oba njegova brata i njihovi sinovi izali da ga pozdrave,
pogledao je po svima njima i prosto im pio poglede divljenja koje su upravljali, kao to ednom oveku klizi
vino niz grlo. I kasnije je u toj kui Vang Tigar udno posmatrao sinove svoje brae, gotovo i ne primeu-jui da
to ini, eljan da se jo jednom ubedi da je njegov sin daleko najbolji, eljan da se to vie ponosi svojim
jedincem.
Vang Tigar nije mogao tu oko sebe nai mnogo utenih stvari. Najstariji sin Vanga Veleposednika
372
ve je davno bio oenjen, iako jo nije imao dece. iveo je sa svojom enom u istoj kui s Vangom
Veleposednikom i njegovom gospoom. Taj najstariji sin je poinjao da lii na oca, dobio je ve okrugli trbui,
lepo telo mu se ve uokvirilo mekim i dubokim salom. Ali imao je sumoran izgled, jer ga je zaelo neto titalo.
ena mu nije htela lepo da ivi sa svojom svekrvom. U tom svom novom ponaanju bila je drska, vikala je na
mua kad bi ostali sami, pokuavajui da ga ukori:
ta? Zar ja da budem slukinja onoj staroj nadutoj eni? Zna li ona da smo mi, mlade ene, slobodne sad i da
ne sluimo vie svojim svekrvama?
Niti se ta mlada ena neto bojala gospoe. A kad bi gospoa rekla u onom svom starom dostojanstvu: Kad
sam bila mlada, sluila sam svoju svekrvu, jer mi je to bila dunost da inim, donosila sam joj aj ujutru, klanjala
sam joj se, jer sam tako bila vaspitana da inim snaha bi zabacila svoju kratku kosu, lupila lepom,
nestegnutom nogom o pod i vrlo bezobzirno rekla:
Ali mi, ene dananjice, ne klanjamo se ni pred kim!
Zbog te svae mladi mu bivao je esto neraspo-loen. Nije se mogao zadovoljiti ni svojim starim razonodama,
jer mu je mlada ena budno bdela i znala svako mesto u koje bi otiao. Bila je toliko srana da se nije plaila ni
da ga prati i na ulici i da glasno vie kako e i ona poi s njime. Poto je sad bilo vreme kad se ene vie ne

zakljuavaju kod kue, jer su postale jednake sa mukarcima, ovakav njen govor, koji je privlaio panju ljudi na
ulici, naterivao je mladoga mua da zbog stida odustane od starih provoda, jer je verovao da je ona toliko
odvana da bi ga i doista svuda pratila. Ta mlada enica bila je toliko ljubomorna da je unitavala sve navike i
prirodne elje koje je njen mu ranije imao, tako da ovaj nije mogao ni da pogleda neku lepu robinju. Nije mu
htela dopustiti ni da se priblii nekoj javnoj kui, ni u drutvu sa prijateljima, a kad bi se ipak otud vratio,
doekivan
373je takvom cikom i plaem da se sva kua orila. Jednom ga je posavetovao jedan prijatelj kome se poalio:
Zapreti joj milosnicom. To poraava svaku enu.
Ali kad je mladi ovek ovo pokuao, ena se uopte nije poplaila, ve je viknula, oinuvi ga okruglim oima:
U dananje vreme takve stvari ene nee trpeti!
I pre nego to se i osvestio, ena je skoila na njega sa ispruenim rukama i izgrebala mu oba obraza, kao mala
maka. Ostale su na njima etiri duboke ogrebotine, crvene i svee. Svima je bilo jasno kako je do njih dolo, pa
se od sramote punih pet dana nije usuivao da izae. Niti je mladoenja smeo javno da osudi enu, poto mu je
njen brat bio prijatelj, a otac upravnik policije, ovek s vlau u tom gradu.
Ali ju je u noi ipak voleo, jer je znala dovoljno slatko da se uvija oko njega, da ga mazi, da se pravi skruena. U
tim trenucima ju je estoko voleo, i umirivao se sluajui joj govor.
A u takvim asovima je teite njenog razgovora uglavnom bilo u navaljivanju na njega da od oca zatrai
izvesnu svotu novca, pa da njih dvoje odu iz kue u neko pristanite kraj mora, i tamo nastave ivot na nov
nain, meu ljudima kao to su i sami. Ona bi tad ispruila svoje lepe ruke, stezala ga, ulagivala mu se, ili bi se
razbesnela, plakala i ostajala leei u postelji, odbijajui da ustaje ili jede sve dok joj ne bi obeao. Tako je ona
na hiljadu naina muila svoga mua, dok joj on najzad nije dao vrsto obeanje. A kad je to uinio i rekao ocu
ta na-merava, ovaj ga je pogledao svojim mlitavim starim oima i odgovorio mu:
Gde da naem toliki novac koliko zahteva? Ne mogu da ga stvorim!
A malo posle, kada je ve izgledalo da je opet utonuo u umalost, u kojoj je sad provodio najvei deo ivota,
ponovo je rekao:
374
ovek mora da podnosi ene, jer su i najbolje meu njima pune otrova i svae. Uene ili glupe, sve su takve,
samo su one uene gore, jer se niega ne boje. ena neka vlada u kui, uvek sam to govorio, a ja u sebi nai
mira negde na drugoj strani. I ti mora tako postupati.
Ali, mlada ena nije pristajala da se ta stvar tako olako prelomi. Nagonila je mua da ponovo ide ocu, te se Vang
Veleposednik, svog mira radi, najzad otkravio i obeao da e nai puta i naina, iako je znao da mu je jedino
ostalo da proda najvei deo zemlje to je jo imao. A kad je mladoj eni bilo i samo upola obeano, poela je da
brblja o svome odlasku i odmah je napravila itav plan. Neprestano je priala na koliko se naina ovek moe
provesti u primorskom gradu, kako se tamo ene lepo oblae, pa kako i ona mora da kupi novu haljinu i kaput od
krzna. Torokala je da su haljine koje sad nosi prave prnje i da upravo pristaju za ovo palanako mesto. Sve je ovo
priala samo s ciljem da nagna mua da to bre krene i da se upozna sa svim tim udima o kojima je govorila.
I mlai sin Vanga Veleposednika je ve postao odrastao mukarac. Iao je stopama svoga brata. Brinuo se samo
za jedno: da ne dobija nita manje od onoga to mu i brat ima. On se kriom ogromno divio svojoj snasi. U srcu
se bio odluio da i sam, kad mu stariji brat napusti kuu, navali na oca da i njega pusti u taj grad u kome je bilo
toliko lepih gospoa novoga kova, kao to mu je i snaha. Ali, bio je ipak toliko mudar da svoj plan nije otkrivao
sve dok mu brat nije otiao. Dotle je lenario po kui i gradu, oekujui u preziru prema svemu to je imao i
video oko sebe, jer je sad znao kako je divan taj primorski grad, koliko je u njemu novih stvari i novoga sveta,
koji zna sve strane vetine ivota. ak je i sina Vanga Tigra gledao kao da ga u potaji omalovaava. A Vang Tigar
je to primetio, pa je omrznuo mladia zbog toga.
Ali su u kui Vanga Trgovca mladii na izgled bili mnogo skromniji. Kad bi uvee dolazili kui iz
375svojih duana, sedali bi s kraja na stolicu i buljili u strica i strievia. Vang Tigar je potajno uivao u tim
pogledima divljenja koje su mladi trgovci bacali na njegova sina. Opazio je kako zveraju u de-aka i njegovu
pozlaenu sablju, koju je ovaj ponekad otkainjao i drao je na kolenu, da bi je manja deca gledala i dodirivala
prstima.
U tim trenucima je Vang Tigar neizmerno uivao u svome sinu i zaboravljao da je deak i dalje ostajao hladan
prema njemu. Likovao je kad bi mu se sin podigao brzo i propisno kao to ga je uitelj uio, da pozdravi oca ili
strica kad bi ulazili, a zatim da utivo sedne tek poto bi stariji zauzeli svoja mesta. Vang Tigar je gladio bradu i
veoma voleo svoga sina. Bio je raspoloeniji nego ikad u ivotu, jer je video da mu je sin za svoje godine daleko
vei od tih kalfia, sinova njegovoga brata, i da su mu miii tvri, da mu je telo pravo, a ne zgreno, zgrb-ljeno i
bledo kao u njegovih roaka.
Za sve te dane, dok je bio u gostima kod brae, Vang Tigar je vrlo marljivo uvao sina. Na gozbama je deak
sedeo kraj njega i on je sam pazio koliko e vina popiti. Poto bi sluga nalio vino tri puta, nije mu vie
dozvoljavao da njegovom sinu dalje naliva. A kad bi roaci pozvali deaka da poe s njima da se igra, Vang
Tigar je slao sa sinom uitelja, oveka raseene usne i jo deset vojnika, i tako, gde god bi se krenuo. Svake noi

se Vang Tigar izvinjavao, nije mogao biti miran dok ne bi otiao u sobu svoga sina i video da li je tamo i da li je
sam, osim straara koji je stajao na vratima.
U kui njegova oca, u kojoj su mu stanovala starija braa, jo se uvek lako ivelo, kao da nije bilo gladi na
zemlji, kao da voda nije leala po rodnim njivama, kao da niko nigde ne gladuje. Ali zaista je Vang Veleposednik
dobro znao i Vang Trgovac bio svestan ta se deava izvan njihovog mirnog doma. Vang Tigar im je ispriao
svoje nevolje i objasnio zato je doao, a zavrio je ovako:
Za vau je korist da me spasete ove opasnosti, jer moja snaga i vas titi.
376
Braa su dobro znala da istinu govori.
Bilo je isto tako gladnog naroda i izvan ovoga grada. Mnogi su strano mrzeli ova dva brata. Prezirali su Vanga
Veleposednika zato to je jo uvek bio vlasnik zemlje, a oni koji su je obraivali morali su s njime da dele, iako
on uopte nita nije radio, morali su da dele onaj jadni plod koji su otkidali od zemlje. Smatrali su, poto se mue
nad zemljom da im je kima pucala, i po zimi i po vruini, i po kii i po suncu, da gruda i plod njima pripadaju.
Bolno je doista bilo morati za vreme etve dati dobru polovinu onom koji je sedeo u gradskoj kui i mirno ekao,
a naroito to je i u doba gladi morao primiti svoj deo.
A tano je bilo i to da je za ovo godina otkako je postao veleposednik i prodavao zemlju, Vang Najstariji postao
straan gazda. Iako je bio ovek slab i mlitav, ipak je znao da psuje i da se svaa. Njegova mrnja prema zemlji
iskaljivala se na narodu koji ju je za njega obraivao. Ali seljake nije mrzeo samo zbog zemlje ve i zbog toga
to mu je novac toliko bio neophodan za kune potrebe. Zato je dvostruko bio svirep, jer mu se inilo da zakupci
na-merno zadravaju to njemu pripada i to mu je otac ostavio. Takav je postao da su zakupci, kad bi ga
ugledali da dolazi, podizali oi k nebu i mrmljali:
I mora kia da nas davi kad se sotone javljaju!
esto bi ga grdili:
Niste vi dobar sin svoga oca, jer je on bio milostiv ovek, ak i kad je postao bogat. Nije on zaboravljao da je
nekada i sam dirindio kao i mi, i nikad nas nije pritezao zbog zakupnine, niti je od nas traio ito za vreme
gladnih godina. Ali vi nikad niste trpeli, i milosre vam se nikad nije pojavilo u srcu!
Takva je mrnja meu njima cvetala, i pokazivala se ove teke godine, jer bi u noi, kad se velike kapije zatvore,
dolazili ljudi i lupali na vrata, leali na stepenicama i jadikovali:
377 Mi umiremo od gladi, a vi imate pirina i za jelo i da pravite od njega pia za gozbu!
A drugi su, prolazei kraj vrata, vikali na ulici, pa su vikali ak i usred bela dana:
Oh, kad bismo mogli da poubijamo te bogatae i uzmemo im to su od nas opljakali!
U poetku braa nisu obraala panju na ovo, ali su najzad najmili nekoliko vojnika iz grada da stoje kod vrata i
teraju one koji nikakva posla tu nemaju. Bilo je zbilja mnogo bogataa u gradu i okolini koje je narod harao i
liavao bogatstva, i to sve ee ukoliko je godina postajala sve gora. Razbojnici su se pojavljivali, mnogobrojni
i na sve spremni, kao i uvek u loim vremenima. Ipak su se dva sina Vanga Lunga oseala bezbedno, jer je upravnik policije i zapovednik vojske u tom gradu svoju ker udomio u tu kuu, a i Vang Tigar je bio ratnik, i to
nedaleko od njih. Zato se narod pred kuom Vang nije usuivao i neto vie da uini, ve samo da proklinje i da
psuje.
Niko nije doao da opljaka ni malu kuu od zemlje, koja je pripadala toj omrznutoj porodici. Ona je stajala na
brdacu izvan vode, koja je polako opadala. Tu je Krukov Cvetak dovoljno bezbedno i-vela sa ono dvoje oko
kojih se starala, pa ak i za vreme ove gorke zime, jer je bila nadaleko poznata sa svog milostivog srca. Narod je
znao da je ona lino izmolila neto od zaliha u kui Vang, pa su joj mnogi dolazili u malim amcima i koritima, a
ona ih je hranila. Jednom je Vang Trgovac otiao do nje i rekao:
U ovako opasnim vremenima kao to su ova mora prei u grad i iveti u velikoj kui.
Ali Krukov Cvetak mu je na ovo mirno odgovorila, kao i uvek:
Ne mogu! Ja se ne bojim, a ima stvorenja koja zavise od mene.
Ali ukoliko je zima sve vie osvajala i bivala sve hladnija, i ona je poinjala ponekad da se plai, jer su ljudi
postajali oajnici zbog gladi, otrog vetra nad smrznutom vodom, a oni su iveli po amcima
378
ili visei na granama drvea. Narod je drailo to je Krukov Cvetak jo uvek hranila ludu i grbavka. Ljudi su joj
u lice mrmljali, drei u rukama do-bijeni poklon:
Dokle e hraniti to dvoje kad moraju da gladuju zdravi, snani ljudi, koji imaju i decu?
Doista su prebacivanja postajala sve jaa i ea. Krukov Cvetak se i sama poela pitati da li da ovo dvoje
odvede u grad, da ih ovde ne bi ubili zbog ono malo hrane to su jeli, a ona je bila i suvie slaba da ih odbrani.
Ali ba tad jadna luda, kojoj je bilo vie od pedest dve, ali koja je jo uvek ostala dete, preminu vrlo iznenadno i
brzo. Jednog dana je jela i igrala se kao i uvek komadiem tkanine. Tumarala je oko vrata i zagazila u vodu i ne
znajui da to nije isto to i suva zemlja na kojoj je obino sedela. Krukov Cvetak je pojurila za njom, ali se luda
ve bila okvasila, tako da je sva drhtala od hladne vode. Od toga je nazebla. I pored sve nege Krukovog Cvetka,
nekoliko asova zatim je i izdahnula. Umrla je onako isto lako kao to je i ivela, ne zahtevajui nita.

Krukov Cvetak je u gradu zatraila od Vanga Veleposednika koveg, a poto je i Vang Tigar bio kod kue, dola
su sva tri brata zajedno, pa je Vang Tigar poveo i sina. Stajali su i gledali kako jadno stvorenje polau u koveg.
Prvi put otkako se rodila sad je leala pametnog i ozbiljnog izraza, s nekim dostojanstvom koje joj je smrt
donela. A Krukov Cvetak, koja je iskreno tugovala, uteila se malo kad je videla kako joj dete izgleda. Rekla je
svojim mirnim, jedva ujnim glasom:
Smrt ju je izleila i najzad opametila. Sad lii na bilo koga od nas.
Braa joj nisu priredila pogreb, poto je bila luda. Vang Tigar je ostavio sina u kuici od naboja, a on s braom,
Krukovim Cvetkom, zakupevom enom i jednim nadniarem, amcem otiao do drugog uzdignutog mesta,
gde su se nalazili porodini grobovi. Tu su na niem, ali ipak nepoplavljenom mestu, sahranili ludu.
379Kad je sve bilo svreno i kad su se vratili u kuu od naboja i spremili se za povratak u grad, Vang Tigar je
pogledao Krukov Cvetak i oslovio je prvi put u ivotu, mirnim, hladnim glasom:
Sta ete sad raditi, gospoo?
Tad Krukov Cvetak podie lice prema njemu, prvi put hrabro u ivotu, jer je dobro znala da joj je kosa proseda,
a lice vie nije mlado i glatko, i ree mu:
Odavno sam se zaklela da u, kad na onaj svet ode ovo moje dete, otii u oblinji manastir. Kaluerice
ekaju na mene. ivela sam uz njih mnogo godina, primila sam mnoge zavete, one me poznaju i tamo u biti
najsrenija.
Zatim se okrete Vangu Veleposedniku i ree:
Vi i vaa gospoa ste se ve odavno odluili ta ete sa ovim svojim sinom. Njegov hram je vrlo blizu moga,
pa u se i dalje o njemu starati, jer uviam koliko sam stara, da mu i majka mogu biti. Ako bi se razboleo ili
dobio groznicu, a to ga esto zadesi, mogu otii do njega. Svetenici i kaluerice se zajedno mole u jutru i uvee,
te ga mogu viati dva puta dnevno, iako ne smemo govoriti.
Tad braa pogledae grbavog deaka, koji se bio skupio uz Krukov Cvetak, sasvim izgubljen otkako je luda
umrla, jer se o njoj neprestano starao zajedno s Krukovim Cvetkom. On je sad ve bio ovek i bolno se smeio
na njihove poglede. Vanga Tigra je to prilino potreslo, jer je i njegov sin stajao tu, vrlo visok i snaan, i
zapanjen bio ovim to je video, a o emu ranije nita nije znao. I Vang Tigar ree vrlo blago, videi da mu se sin
smei grbavku:
elim ti svako dobro, jadni mladiu. Da si bio sposoban, bio bih te rado uzeo k sebi, kao to sam primio i
tvoga brata od strica, i o tebi bih se starao isto onako kao i o njemu. Ali kad je moralo biti drukije, dodau neto
onome to bude plaao u manastiru, a tako isto i vama, gospoo, jer novac svugde kupuje poloaj, pa, usuujem
se rei, i u hramovima kao i na drugom mestu.
380
Na ovo Krukov Cvetak odgovori blago, ali jasno:
Za sebe neu nita uzeti, jer me kaluerice poznaju, a i ja znam njih. Ali za deaka u uzeti neto, jer e mu
dobro doi.
Ovo je rekla blago prekoravajui Vanga Vele-posednika jer je svota koju su on i njegova gospoa odredili za
svog sina kad su se odluili da ga polju u svetenike bila doista jadna. Ali ako je on ovo i shvatio kao prekor,
nije to niim pokazao; ravo se oseao, poto mu je smetalo to mora da stoji. Ali Vang Tigar je i dalje gledao
deaka, te jo jednom ree:
A da li ti jo uvek radije eli otii u hram
negoli drugde?
Grbavko skide pogled sa snanog i visokog brata od strica, koga je posmatrao vrlo zavidljivo, obori glavu,
pogleda se niz kratko grbavo telo i ree polako:
Kad pogledam sebe, vidim da moram biti svetenik.
A posle jednog trenutka dodade, teka srca:
Mantija e mi, moda, sakriti grbu!
I jo jednom pogleda svoga roaka. Odjednom, kao da vie nije mogao da ga posmatra, ak ni njegovu
pozlaenu sablju, obori oi, okrenu se i brzo odepa iz sobe.
Te noi, kada se Vang Tigar vratio u kuu svoje brae i kad je svratio da vidi sina u postelji, zatekao ga je budnog
i radoznalog. Deak je pitao oca:
Oe, je li ono bila kua moga dede? A Vang Tigar iznenaeno odgovori:
Da, i ja sam u njoj iveo kao deak, dok nismo zasnovali ovu kuu i ovamo se svi preselili.
Tad deak pogleda oca iz postelje, a glavu je naslonio na podvijene ruke, i ivo i vatreno ree:
Volim tu kuu. Voleo bih tako da ivim, u kuici usred polja, kao to je ona od zemlje, u mirnoj kuici, s
drveem naokolo i volovima.
381Ali Vang Tigar mu je odgovorio s izvesnim nestrpljenjem, koje nije mogao da razume jer je uviao da mu sin
nije rekao neku stranu stvar:
Ne zna ta govori! Ja znam da je to jadan, zaostao ivot, jer sam tamo iveo kao deak. Zudeo sam za
trenutkom kad u pobei od nje.
Deak je, meutim, odgovorio s nekom udnom upornou:

 Ja bih voleo! Zaelo bih voleo!

Tih nekoliko reci sin je tako odluno rekao da se Vang Tigar malo i nekako udno naljutio, pa je ustao i iziao.
Ali mu je sin leao i sanjao te noi da je kua od naboja njegov dom u kome ivi usred polja.
A Krukov Cvetak je otila u manastir i sin Van-ga Veleposednika u svoj hram. Tako je stara kuica od naboja
ostala pusta, jer su je napustila ona tri bia koja su u njoj toliko godina ivela. Od Vang Lungove porodice niko
sad nije iveo na njegovoj zemlji, ve su tamo ostali samo stari zakupac i njegova ena, potpuno sami. Ponekad
bi starica uzela malo uvenulog kupusa, koji je skrivala u zemlji, ili malo jela to je ostavila, pa bi sve to uvezala
u maramu, otila do manastira i podarila Krukovom Cvetku, jer je za vreme svog slubovanja navikla da voli tu
blagu, tihu enu. Tako je stara ena ak i u ovim stranim vremenima uzimala ono malo to ima, ekala na
vratima da izae Krukov Cvetak, koja je sad nosila kaluersku rizu, i tiho bi joj pro-aputala:
Imam svee jaje od jedine kokoke koju jo drimo. Za tebe je!
Zavukla bi tad ruku u nedra, izvadila malo jaje, sakrila ga rukom i pokuavala da ga tutne Krukovom Cvetku,
tepajui joj:
Pojedi ga, gospodarice! Kunem ti se da bi mnoge kaluerice to uinile i pored svih svojih za-veta. Videla sam
mnogo svetenika koji jedu meso i piju vino. Stani ovde gde te niko nee videti i pojedi ga svee! Tako si bleda!
Ali Krukov Cvetak nije htela to da uini. Ona je dala istinski zavet. Odmahnula je obrijanom glavom u sivoj kapuljai. Blago je odgurnula stariine ruke i rekla:
Kad bih i htela da ga pojedem, ti treba da ga pojede, jer ti je potrebnije nego meni, poto se ja hranim koliko
mi potreba nalae. Ali kad bih i gladovala, ne bih ga pojela, jer sam se tako zaveto-vala.
Ni to nije moglo staricu da zadovolji, pa je jaje gurnula u nedra Krukovom Cvetku, u haljinu gde se ukrtala na
grudima, a zatim se urno udaljila da je Krukov Cvetak ne bi mogla da stigne. Otila je smeei se i zadovoljna.
Ali ni pola sata nije prolo, a Krukov Cvetak je dala jaje jednom izgladnelom stvorenju koje je izbauljalo iz
vode. Bila je to jedna majka. Drala je izmravelo dete na komadiu drhtave koe, koja je nekad bila puna,
snana dojka. Pokazivala je na jadnice i preklinjala Krukov Cvetak, koja je izala iz manastira kad joj je ula
slabi glas:
Pogledaj ove grudi! Nekad su bile okrugle i pune, a dete debelo kao mali bog!
Bacila je pogled na malo stvorenje koje je umiralo, sa usnama jo uvek pritisnutim na praznom vrelu. Tad je
Krukov Cvetak izvadila jaje iz ne-dara, dala ga eni i obradovala se to joj moe neto tako dobro pokloniti.
Takav je miran ivot provodila Krukov Cvetak, i Vang Tigar je nikad vie nije video.
Vang Trgovac je mogao pomoi Vangu Tigru u ovoj godini tegoba da je hteo, jer je zbilja imao velikih zaliha
penice. Ako je glad bacila druge u siromatvo, njemu i slinima donela je samo jo nova bogatstva. Kad je
video kakva vremena dolaze, poeo je da zgre ogromne koliine penice. Prodavao ju je, dodue, s vremena na
vreme bogataima koji su mogli kupovati penicu po ogromnim cenama koje joj je on udario, ali je, uz to,
nabavljao i pirina i brano iz drugih krajeva. Poslao je poverenike ak i u najblie strane zemlje da kupuju
hranu, tako da su mu itnice bile prepune ita.
382
383I tako je Vang Trgovac imao sad vie srebra nego ikad. S jedne strane mu je penica odlazila u ovu ili onu
bogataku kuu ili na po neko trite, ali se zato srebro natrag vraalo, pa je te godine Vang Trgovac bio toliko
optereen srebrom da je doao u poloaj da se pita ta s njim da radi i kako da ga u bezbednosti uva. Kao
trgovcu, zemlja mu vie nije bila potrebna, ali su takva vremena nastala da i nije moralo biti druge zaloge na
pozajmljeni novac osim zemlje, koju je voda dunicima prekrila. I Vang Trgovac se izlagao opasnosti dajui
novac na zajam pod veliki interes. Stavljao je ogromne zaloge na budue etve, stavljao je zaloge na zemlju kad
se voda bude s nje povukla. I tako je izgledalo da e etva iz celog kraja dospeti u ambare Vanga Trgovca. Ali
niko nije mogao tano znati koliko je on bogat, jer je ak i svoje sinove pritezao zbog srebra koje su hteli da
potroe. Pravio je preblago lice pred svakim od svojih sinova i drao ih da ue zanat u radnjama i na tritima.
Zato su mu sinovi, osim najstarijega kod Vanga Tigra, jedva ekali kad e doi as da im otac umre, da bi mogli
napustiti malo radnju i trita i potroiti koju paru na igru i nova odela, ega ih je Vang Trgovac liavao.
Nisu njegovi sinovi jedini prezirali to ropstvo; bilo je isto tako i nekoliko seljaka u okolini. Jedan od njih je bio i
onaj isturenih zuba koji je kupio prilino od Vang Lungove zemlje, posle njegove smrti. Poto je najvei deo tih
njiva sad bio pod vodom, on se stisnuo i gladovao, i vie voleo da gleda kako mu deca umiru od gladi negoli da
uzajmi srebra od Vanga Trgovca. ekao je da mu se zemlja pojavi iz vode, ali je za to vreme pokupio svoju
mladunad i krenuo na Jug, u neki grad. Vie je voleo i takav ivot negoli da pusti Vangu Trgovcu da mu na zemlju stavi svoju apu.
Ali je Vang Trgovac za sebe mislio da je pravedan, pa je govorio sebi i onima koji su dolazili da uzajmljuju
novac od njega da niko ne moe. oekivati da se u ovako oskudna i teka vremena podiu zajmovi i ito kupuje
po cenama koje ne bi bile vee
384
od redovnih, jer kakvu bi inae zaradu trgovac dobio? Dakle, on je, po svom nahoenju, radio to je pravedno.
Bio je istovremeno i mudar. Znao je da ljudi u takvim vremenima ne misle na pravdu, znao je i da ga iz dna due
mrze, znao je i da bi mu Vang Tigar mogao biti od koristi samo zato to je ratnik. Zato se pretvarao da je

plemenit, obeao je veliku koliinu penice Vangu Tigru i pozajmio mu mnogo srebra, ali ne pod velikim
interesom, ne vie od dvadeset odsto. Kad su se jednog dana pogodili u ajdi-nici, Vang Veleposednik je, koji je
tu takoe sedeo, teko uzdahnuo:
Moj najmlai brate, eleo bih da sam bogat kao ovaj na brat, jer je zaelo istina da sam svake
fodine sve siromaniji. Nemam tako unosnog posla ao on. Jedino to raspolaem s neto malo novca, koji dajem
u zajam, i neto zemlje od onoliko polja koja su mi od oca ostala. Ba je dobra stvar to imamo i jednog bogataa
meu nama.
Zbog ovih reci se Vang Trgovac morao gorko nasmeiti. Odgovorio je otvoreno, jer nije bio blago-reiv i nije
znao uvijeno da govori:
Ako i imam neku crkavicu, imam je zato to sam radio, sinove drao u radnjama, nisam im davao da nose
svilu, a imam i samo jednu enu.
Ali Vang Veleposednik nije hteo dozvoliti da se vodi ovakav razgovor, iako je poslednjih godina postajao sve
meki. Znao je da mu brat prebacuje to je prodao veliki deo svoje zemlje da bi mu sinovi mogli otii u
primorski grad i zadovoljiti svoju elju. Naduveno je sedeo tako Vang Veleposednik, pa je najzad glasno
progovorio, padajui sve vie u vatru:
Otac mora da hrani sinove. Smatram da su mi sinovi i suvie dragoceni da bi svoju zlatnu mladost proveli
za tezgama. Ako treba da potujem unuke svoga oca, hou li im dozvoliti da gladuju? Dunost mi je da
hranim decu, drim, ali moda ne poznajem dovoljno svoju dunost kad pruam sino25 Sinovi
385
HMMMi
vima ivot kakav dolikuje deci jednog veleposed-nika?
Vie nije mogao rei, jer mu je, otkako je osta-reo, promukli kaalj stalno smetao. I sada je poeo da se
nakaljuje i napinje. Zbog toga je neko vreme morao prestati da govori, pa je i posle ostao nadu-ren i ljutit. Oi
su mu utonule u debele obraze, a crvenilo mu se polako pelo uz debeli vrat. Ali Vang Trgovac pokaza osmejak na
mravom i uvelom licu, jer je video da je brat osetio aoku. A vie nije bilo ni potrebno bockati ga.
Kad su uglavili pogodbu i rukovali se, Vang Trgovac je zahtevao da se potpie, ali Vang Tigar viknu:
ta? Zar mi nismo braa?
A Vang Trgovac mu uzvrati, kao izvinjavajui se:
To samo koliko da se prisetim, jer sam doista izlapeo u poslednje vreme.
Pruio je etkicu za pisanje Vangu Tigru, tako da je ovaj silom morao da je primi i napie svoje ime. A Vang
Trgovac je nastavljao, sve stalno sme-kajui se:
Ima li pri sebi svoj peat?
Tad je Vang Tigar morao izvaditi peat koji je nosio u pojasu. Na tom peatu od kamena bilo je izrezano njegovo
ime. Primoran je bio da taj svoj peat udari na hartiju pred Vangom Trgovcem, koji ju je onda uzeo, presavio i
paljivo spustio sebi u pojas. Vang Tigar je ovo gledao i ljutio se, iako je dobio to je eleo. Zakleo se tad da
nekako ve mora proiriti svoje zemlje. alio je to je pustio da mu godine tako proteknu, te sad mora da zavisi
od svoga brata.
Ali ljudi Vanga Tigra bili su spaeni bar za iz-vesno vreme. Pozvao je sina da se spremi, naredio je straarima da
se okupe, jer je trebalo poi kui. Pro-lee je uveliko bilo granulo, zemlja se brzo suila, ljudi su na sve strane
traili novo seme za njive, zaboravljajui na zimu, na mrtve i opet su puni nade gledali u prolee.
386
Tako isto se i Vang Tigar oseao spreman za nove podvige, pa se s braom oprostio. Braa su mu priredila gozbu
za rastanak. Posle veere Vang Tigar je otiao u odaju gde su uvane ploe predaka. Tu je pripalio tamjan. Dok je
odavao tu potu, kraj njega je stajao i sin. Gusti i slatki dim se vijugao, Vang Tigar se klanjao ocu i oevima
svoga oca, a naredio je i sinu da to isto uini. Gledajui divnu pojavu svoga sina kako se vitko klanja, Vang Tigar
je oseao u sebi neobino slatku gordost. inilo mu se da su i due ovih mrtvih dole sve zajedno da vide ovog
svog tako divnog potomka. Oseao je da je izvrio svoju dunosti u porodici.
Kad je sve bilo gotovo i tamjan izgoreo u urni, Vang Tigar je uzjahao konja, a sin za njim. Posle su, sa straom,
suvom zemljom odjahali u svoj kraj.
XXVIII
S prolea jedne godine, kada mu je sin napunio petnaest godina, Vangu Tigru je, dok se etao dvoritem, priao
uitelj koga je najmio da mu pouava sina i rekao:
Generale moj, nauio sam malog generala, vaeg sina, svemu to sam znam. Potrebno je da ode u vojnu
kolu, gde e imati drugove s kojima e marirati, boriti se i vebati za rat.
Vang Tigar je znao da ovaj trenutak mora doi, ali mu se ipak inilo da je desetak godina prohujalo za tren oka.
Poslao je po sina da doe u to dvorite. Oseao se iznenadno oronuo i star, pa je seo ispod jedne kleke i ekao
sina. Kad je deak proao kroz okruglu kapiju izmeu dva dvorita, koraajui snanim, pomalo sporim hodom,
Vang Tigar ga je radoznalo pogledao. Deak je zbilja bio krupan, visok gotovo kao i odrastao mukarac, na licu

su mu se ve pojavljivale grublje crte, a usne je drao vrsto stisnute. Bilo je to pre lice mukarca negoli deaka.
Gledajui tako svoga jedinca, Vang Tigar se setio kako je nekad s nestrpljenjem oekivao da odraste
25*
387
. .
, .
i postane ovek, setio se kako mu je detinjstvo izgledalo bez kraja i konca. A sad mu se inilo da je deak skoio
pravo iz detinjstva u zrelo doba. Vang Tigar uzdahnu i pomisli:
Voleo bih da ta kola nije na Jugu. Voleo bih da ne mora ii meu one male junjake da tamo ui!"
A glasno ree uitelju, koji je stajao i cupkao nekoliko kratkih dlaica na gornjoj usni:
Dakle, ti ba misli da je bolje da ide u tu kolu?
Uitelj klimnu glavom u znak potvrde, a Vang Tigar tuno pogleda deaka i najzad ga zapita:
A ti, sine moj, eli li da ide?
Vrlo se retko deavalo da Vang Tigar pita sina ta voli, jer je on, umesto sina, uvek odluivao ta mu je
najpotrebnije. Ovoga puta se ipak pomalo nadao da e mu dobro doi kao izgovor ako sin ne bi hteo da ide.
Deak brzo podie pogled, jer se bio zagledao u dbun belih ljiljana ispod kleke i ree:
Kad ve ne mogu da idem u neku drugu kolu, najradije bih ipak iao u ovu.
Ovaj odgovor se nikako nije svideo Vangu Tigru. Nasmeio se, proeljao bradu i mrzovoljno rekao:
U koju bi drugu kolu mogao ti da ide, osim vojne kole? I kakve bi koristi imao od znanja iz tih knjiga kad
e biti ratnik?
Deak bojaljivo odgovori, tihim glasom:
Ima kola o kojima sam sluao da se u njima ui kako se obrauje njiva i sve drugo u vezi sa zemljom.
Vang Tigar je bio zapanjen ovakvom glupou. Nikad nije uo o takvoj koli, pa je dreknuo:
Da grdne li gluposti, pa makar i bilo takvih kola! Zar tako? Svaki seljak mora danas da ui kako se ore, seje
i anje? A ja se dobro seam da mi je otac govorio kako se ne moraju uiti seljaki poslovi, ve samo treba
pogledati ta sused radi!
A zatim promuklo i hladno nastavi:
A kakve to veze ima sa mnom ili s tobom? Mi smo ratnici. Ti e ii u vojnu kolu ili ni u jed388
nu drugu, ve e ostati ovde i moju vojsku voditi posle moje smrti.
Sin uzdahnu, ustuknu malo, kao to je uvek inio kad Vang Tigar drekne, a zatim mirno ree, sa nekim udnim
strpljenjem:
Onda u ii u ratnu kolu}
Ali bilo je u toj njegovo trpeljivosti jo neega zbog ega se Vang Tigar ljutio. Gledao je sina, vukao zaliske i
eleo da mu sin glasnije govori. Ipak je znao da bi se jo vie naljutio kad bi mu sin rekao ta mu na srcu lei.
Spremi se, jer e sutra ii! dreknuo je Vang Tigar.
Deak otpozdravi, kao to su ga uili, okrenu se na petama i izae napolje, bez ijedne reci.
Meutim, nou, kad je ostao sam u svojoj sobi, Vang Tigar je poeo misliti kako e mu sin daleko otii. Neka
vrsta straha ga je uhvatila kad je pomislio ta se sve njegovom sinu moe dogoditi u tim krajevima, gde su ljudi
vrlo prepredeni i lukavi. Pozvao je straare i naredio da odmah doe ovek raseene usne. Kad je ovaj stigao,
Vang Tigar se okrenuo i pogledao to uasno, ali odano lice, i rekao mu pomalo moleivo, kao da ne govori
gospodar sluzi:
Onaj moj sin, jedini moj sin, odlazi sutra u vojnu kolu. Ali, iako s njime ide i njegov uitelj, mogu li ja znati
ta je u srcu oveka koji je tolike godine proveo u tuim zemljama? Oi su mu sakrivene iza naoara, usta iza
brkova, pa mi nepouzdano izgleda ako bi mi se sin morao potpuno oslanjati samo na njega. Ti e poi s mojim
sinom, jer tebe poznajem. Nema nijednog stvora koga bolje znam od tebe, koji si bio isti takav i kad sam bio
siromaan i sam, kao i sad kad sam bogat i slavan. Moj sin mi je najvee blago. Pazie na njega u moje ime.
Tad se dogodi neto neobino, jer posle ovih Vang Tigrovih reci, ovek sa zejom usnom ree ozbiljno, potpuno
iskreno, a reci su mu piskavo izlazile kroz zube:
389
Generale moj, ovo te ne mogu posluati, jer elim da ostanem kraj tebe. Ako mladi general mora da ide,
izabrau pedeset zbilja potenih ljudi, koje u lino nauiti ta im je dunost prema njemu, ali ja u ostati kraj
tebe. Ti ne zna koliko je potrebno da veran ovek bude uz tebe, jer u ovakvoj velikoj vojsci uvek ima
nezadovoljstva, podbadanja, ovom neto nije pravo, onome je neto krivo, trei, opet, pria o boljem generalu.
Osim toga, uje se neto i vrlo strano o nekom novom ratu koji se priprema na Jugu.
Na ovo Vang Tigar bezobzirno odgovori:
Ti sebe precenjuje. A zar ne ostaje uza me Kla Svinja?
Ove reci u oveku sa zejom usnom izazvae zlobu, i u svome preziru uasno namrti lice i ree:

 Zar taj, ta budala? On ume dobro da hvata muve u letu, a dobar je i kad mu kaem koga i kad da udari
svojom snanom pesnicom, ali nema dovoljno pameti u sebi da vidi ita drugo osim onog to mu se kae da
gleda!
ovek nikako nije poputao. Vang Tigar mu je nareivao, podnosei ipak ovo njegovo odbijanje poslunosti, to
ne bi otrpeo nijednom drugom, ali je verni pomonik neprestano govorio:
Dobro, ostaje mi sablja, ostaje mi sablja i grlo moje!
Na kraju krajeva, Vang Tigar nije imao kud ve je morao popustiti ovome oveku. Kad je ovaj video da e Vang
Tigar to uiniti, veoma se obradovao, iako je trenutak pre toga bio utuen i govorio o smrti. Jo iste noi je
odjurio, izabrao svojih pedeset ljudi, probudio ih iza sna i dobro ih ispsovao to su zevali i podrhtavajui stajali
na sveem pro-lenom vazduhu u dvoritu. Verni ovek im je kroz raseenu usnu podviknuo:
Ako i zub zaboli mladog generala, vi ete mi za to biti krivi i moraete umreti. Jedina vam je dunost da idete
za njim kud god se krene, da stojite kraj njega i da ga uvate. Nou morate leati oko njegove postelje, a danju
nikome ne smete verovati,
390
nikome se pokoravati, pa ak ni njemu samome. Ako bi se on naljutio i rekao vam da mu niste potrebni, da mu
smetate, odgovoriete mu: Mi sluimo starog generala, vaeg oca. On nas plaa, pa samo njega i sluamo."
Moraete ga uvati i od njega samog.
Psovao je i dalje svoje ljude vrlo sono i opako, da bi ih samo to vie poplaio i stavio im do znanja .oliko im je
vana dunost, a na kraju im je rekao:
Ali ako sve dobro svrite, dobicte lepu i:> gradu, jer nema plemenitijeg srca od naeg generala, a za vas u
se ja sam zauzeti!
Oni tad glasno obeae vernost, jer su znali da je odani ovek blii generalu nego iko dru^i, sem generalovog
sina. A bili su zaelo i zadovoljni to e ii u strane krajeve i videti to dosad nisu videli.
A kad je jutro svanulo, Vang Tigar se digao iz postelje u kojoj je proveo no bez sna, pustio je sina da ode, ali
nije mogao lako podneti rastanak s njim, pa ga je pratio neko vreme. Bio je to samo kratak predah, odlaganje
onoga to mora doi. Jahao je otac neko vreme kraj sina, pa je pritegao uzde i naglo rekao:
Sine, jo u prastara vremena se govorilo da se, pratio ti prijatelja i tri hiljade milja, rastati mora. Pa tako ima
da bude i s tobom i sa mnom. Zbogom!
Sedeo je na konju ukoen, saekao da mu se sin pokloni, gledao deaka kako ponovo uskae u sedlo i jezdi dalje
sa svojih pedeset ljudi i uiteljem. Tad Vang Tigar okrete svog konja i odjaha u praznu kuu. Nije se vie osvrtao
za sinom.
Tri dana je Vang Tigar dozvolio sebi da tuguje. Nije mogao da spusti ruku ni na kakav posao, niti srce da posveti
bilo kome razmiljanju, dok se i po-slednji ovek koga je slao kao glasonou za sinom nije vratio i podneo svoj
izvetaj. Stizali su svakih nekoliko sati s raznih mesta puta i obavetavali Vanga Tigra. Jedan je rekao:
Vrlo je dobro. Veseliji je nego to moe po-eleti. Dvaput je sjahao s konja i zalazio u njive, gde je sa
seljakom razgovarao.
391
A ta je on mogao rei takvom stvoru? pitao je Vang Tigar iznenaen.
ovek je odgovorio, verno se svega seajui:
Pitao ga je kakvo je seme zasejao i gledao je to seme. Gledao je i kako je plug ujarmljen. Njegovi ljudi su mu
se smejali, ali ga se to nije ticalo, ve je ozbiljno gledao vola.
To je Vanga Tigra iznenadilo:
Ne znam zato bi se jednog ratnika ticalo kako je vo ujarmljen i kakvo je seme?
Poekao je jo malo, pa je nestrpljivo zapitao:
Zar nema nita vie da kae osim ovoga? '
ovek se malo zamisli, pa odgovori:
Uvee je zastao kod jedne krme, jeo je slatko hleba, mesa, nekog mekog pirina i ribe, a popio je samo malu
asu vina. Tu sam ga i ostavio, i vratio se da donesem vesti.
Zatim je i drugi stigao sa istim vestima ta mu je sin radio, ta je jeo i pio. Tako su mu javljali sve do onog dana
kad je deak najzad stigao do mesta gde se ukrcao na brod i krenuo niz reku do mora. Vangu Tigru sad nita
drugo nije ostalo ve da eka na pismo, jer ljudi nisu mogli sina i dalje da prate.
Vang Tigar nije znao da li bi mogao izdrati tu amu bez sina da mu dve stvari nisu skrenule panju.
Prvo su uhode dole s Juga, s udnim vestima:
ujemo da se sprema vrlo udan rat s Juga. Bie to neki rat prevrata i pobune, a ne onaj dobri, pravi rat
izmeu ratnika.
Na ovo Vang Tigar odgovori pakosno, jer je tih dana bio ljut:
Nije to nita novo. Kad sam bio mlad, sluao sam o takvom ratu, o revoluciji, pa sam poao i uea da
uzmem u njemu, mislei da inim veliko delo. Ali je to, na kraju krajeva, ipak bio obian rat. Ratnici su se za
neko vreme ujedinili protiv dinastije, ali kad su pobedili i zbacili onog s prestola, opet su se pocepali.
Uprkos tome, uhode su se vraale sa istom priom:

392
Nikako nije to, ve nekakav novi rat, i nazivaju ga narodnim ratom, borbom prostoga naroda.
A kako obian svet moe da vodi rat? odgovorio je Vang Tigar glasno, mrtei obrve na te svoje glupe
uhode. Ima li on puke, ili e se boriti tapovima, motkama, vilama i srpovima?
Gledao je svoje uhode, a oni su se ravo oseali, kaljucali, jedan drugog posmatrali, pa je najzad jedan od njih
rekao:
Mi smo govorili to smo uli.
Vang Tigar im je milostivo oprostio i rekao:
Istina je da vam je to i dunost, ali ste inili glupost!
Otpustio ih je. Ipak nije potpuno zaboravio ta su mu rekli. Mislio je da treba da motri na taj rat i da vidi ta e
to, u stvari, biti.
Ali nije jo ni stigao tome da posveti panju, a u njegovoj zemlji se pojavila nova smetnja, koja ga je zabrinula,
tako da ni o emu drugom nije mogao ni misliti.
Leto se bliilo, a kako nebo nije bilo toliko pro-menljivo, leto se pokazalo izvanredno, s dovoljno i kie i sunca.
Voda se povukla, oslobodila zemlju i ostavila je plodnu. A ljudi su, gde god su mogli nai malo semena,
zasejavali ga u toplu, ustreptalu zemlju, koja se puila pod suncem. ivot je bujao iz te zemlje, etva je
obeavala hrane i blagodeti za sve.
Ali dok se ekalo na etvu, bilo je sve vie gladnih ljudi. Razbojnike bande su ponovo procvetale u Vang
Tigrovoj oblasti, mnogo gore nego to su nekad bile. ak je i u njegovoj zemlji, gde je Tigar drao veliku vojsku,
bilo toliko oajnika da su se skupljali u razbojnike ete i samome njemu prkosili. A kad bi poslao vojnike za
njima, nigde ih nisu mogli nai. Kao da su eta duhova! Uhode Vanga Tigra su se vraale i javljale:
Jue su razbojnici bili na severu i zapalili su selo porodice ing.
Ili bi rekli:
393
i!
Pre tri dana je jedna eta pljakaa napala na trgovce, poubijala ih i odnela im svu robu, opijum i svilu!
Vang Tigar je uasno besneo sluajui ovakve nezakonitosti, a najvie ga je ljutilo to to je na ovaj nain gubio
porez od trgovaca, a novac mu je bio neophodan, kako bi se oslobodio Vanga Trgovca. Toliko je bio ljutit da je
eleo da ubije nekoga. I tako je on krenuo iz svojih dvorita, naredivi kapetanima da vojnike raspodele po
itavoj oblasti, a za svaku razbojniku glavu je obeao nagradu od jednog srebrnjaka.
Kad su vojnici, zaslepljeni nadom za nagradu, jurnuli napolje da uhvate razbojnike, nisu mogli nai nijednoga. U
stvari, mnogi od tih razbojnika su bili obini seljaci, koji su se pojavljivali samo kad ih niko nije proganjao. Ali
kad bi ugledali vojnike, odmah bi otpoinjali kopati i prekopavati po njivama, priajui strane prie o patnjama
koje su pretr-peli od ove ili one razbojnike bande. I tako su oni govorili o svakojakim razbojnikim druinama,
osim o svojoj. Svoju nikad ne bi ni spominjali, a ako bi je neko i spomenuo, gledao bi u udu oko sebe, tvrdei
da za nju nita ne znaju i da joj uopte nisu uli ni imena. Kako je Vang Tigar bio obeao nagradu a ljudi mu i
inae bili krvoedni, vojnici su ubijali koga su stigli i donosili svaku glavu, govorei da je razbojnika. Niko nije
bio u stanju rei da nije, pa im je tako i nagrada izdavana. Na taj nain poginulo je mnogo nevinih ljudi, a niko se
nije usuivao da se ali, jer su svi znali da je Vang Tigar poslao ljude da izvre dobro i zakonito delo. Ako bi se
ko i poalio, moglo bi to samo naljutiti nekog vojnika i privui mu panju na alioca, pabi se moda setio da i taj
ima glavu!
Ali kad je u leto trska vrlo visoko izrasla i postala via od uspravljenog oveka, razbojnici su se razmileli na sve
strane, kao vatra. A Vang Tigar se u tolikoj meri razbesneo da se jednog dana sam digao protiv razbojnika, iako
zbog takvih stvari ve odavno nije izlazio. uo je za neku malu druinu u
394
jednom selu. Njegove uhode su motrile i videle da seljani preko dana rade zemlju, a nou se bave razbojnitvom. Po svoj prilici su njive toga sela nisko leale, a i ono samo bilo je u velikoj rupi, pa seljaci i nisu
mogli da ih rano zaseju, kao drugi svet, te su jo gladovali, a neki i gore negoli za vreme zime i prolea.
Kad je Vang Tigar dobio pouzdana obavetenja
0 zlim delima tih ljudi, kako nou zalaze u druga sela, pljakaju hranu i ubijaju one koji se protive, toliko se
gneva u njemu sakupilo da je lino sa svojim ljudima otiao u to selo, naredio da se opkoli sa svih strana, tako da
niko nije imao kuda da pobegne. Tad je s drugim ljudima jurnuo na konjima unutra, pohvatao sve ljude, njih sto
sedamdeset i trojicu, i mladih i starih. Kad su svi bili pohvatani i konopcem vezani, Vang Tigar je naredio da se
dovedu na prostrano gumno ispred kmetove kue. Tu je sa svog konja prostrelio pogledom sve te jadnike. Neki
su od njih plakali i drhtali, neki pobledeli kao ilovaa, ali su neki stajali namrteni i odluni, pomireni s onim to
ih oekuje. Samo su starci stajali mirno i oekivali da im se dogodi to mora biti, jer su ve zali u godine, pa se
svaki od njih ionako nadao smrti.
Ali kad je Vang Tigar video da ih je sve pohvatao, elja za ubijanjem mu je malo splasnula. Nije vie mogao da
kolje onako lako kao ranije. Oseao je potajno da je oslabio otkako je ubio onu estoricu
1 video izraz svoga sina. A da bi sad sakrio svojt slabost, namrtio se, stisnuo zube i dreknuo na seljake:

 Zasluili ste da umrete svi do jednog! Zar vi ne znate da ja nikad nisam hteo da trpim razbojnike na svojoj
zemlji? Ipak sam ja dobar ovek! Imam na umu stare vam roditelje i male sinove, pa vas ovog puta neu ubiti.
Odloiu smrtnu kaznu za idui put ako se drznete da me ne posluate i ponovo se odate pljaki.
Tada je pozvao ljude koji su opkolili seljake i rekao im:
395 Izvucite otre noeve iza pasa i odsecite im samo ui, neka im to slui kao opomena to sam im ovoga
dana rekao.
Vojnici istupie napred, nabrusie noeve o donove svojih cipela i poee da seku seljacima ui, slaui ih na
gomilu ispred Vanga Tigra. A on je gledao te jadne ljude kako svakome dva potoka krvi liju niz obraze.
Neka vam ove vae ui slue kao opomena!
Zatim je okrenuo konja i odjurio. Ali pri povratku srce rnu se bunilo to nije pobio te ljude, slistio ih i tako
oistio zemlju, jer bi tek takva kazna bila opomena i za druge. Srce mu je prebacivalo da je moda oslabio i
suvie postao milostiv otkako je ostario. Ali se teio govorei sam sebi:
Zbog sina sam spasao te ivote. Jednoga dana u mu rei da samo njega radi nisam unitio sto sedamdeset i
tri ivota, pa e mu to biti drago!
XXIX
Na takav nain je Vang Tigar provodio mesece otkako ga je sin ostavio osamljenog u ovoj kui. Poto je jo
jednom unitio razbojnitvo u svom kraju, a dobre etve su dole i pomogle mu, i narod ponovo bio sit, uzeo je
manju polovinu vojske i u jesen, kad nije hladno, jer nema jakih vetrova, niti je toplo, jer nema jakog sunca,
preao je jo jednom sav svoj kraj. Rekao je sebi da mora jo jednom da vidi da li je sve u redu za njegovog sina
kad se vrati. Vang Tigar je nameravao da se odrekne uprave u ovim oblastima kad mu se sin vrati iz kole.
Predao bi mu elu svoju veliku vojsku, a zadrao bi samo malu strau za sebe. Njemu e tada biti pedeset peta, a
njegovom sinu dvadeseta, postae, dakle, ovek. Sne-vajui takve snove, Vang Tigar je jahao preko svojih
zemalja, a srce mu je gledalo roenoga sina dok je posmatrao narod, zemlju i mislio o porezima koje mogu dati i
kakvi su izgledi na etvu. Tako je jo jednom glad nestala i zemlja dobro napredovala,
396
iako se i na narodu i na grudi jo videla seaka dvogodinje gladi na rodnoj grudi, jer jo nije davala potpunu
etvu, a na narodu, jer je bilo ljudi upa-lih obraza, a suvie malo vrlo mladih i vrlo starih. Ali ivot je jo jednom
zapoinjao. Uteilo je Vanga Tigra kad je video mnoge trudne ene, pa je govorio sebi razmiljajui:
Moda je dobro to mi je nebo poslalo glad da bi mi pokazalo budunost, jer sam se mnogo odmarao
poslednjih godina i bio zadovoljan onim to imam. Moda je ova glad poslata da me razdrma, te da postanem jo
vei, poto moj sin treba da nasledi sve to ja postignem i osvojim.
Ako je Vang Tigar i bio mudriji od svog starog oca, te pod starost nije verovao u boga zemlje, ipak je verovao u
srenu zvezdu i nebo. Smatrao je da sve to mu se deava nije sasvim sluajno, ni smrt ni ivot, ve da sve ima
svoga razloga, i da sve dolazi od neba.
Krajem devetog meseca godine jahao je sa razdraganim vojnicima iza sebe. Svugde su ga ljudi tako pozdravljali,
jer su ga poznavali kao monog oveka, koji ve dugo vlada nad njima, a uz to je i pravedan. Imali su osmehe na
licu, a ako bi se zaustavio u nekom gradu, najstariji toga mesta su mu prireivali gozbu. Samo obian seljaki
narod nije bio utiv. Mnogi bi seljak, videi da dolaze njegovi vojnici, okretao lea putu i ustro radio na njivi. A
kad bi proli, pljunuo bi, pljunuo da srce oslobodi od mrnje. Ako bi ga neki vojnik besno zapitao zato pljuje,
prekrio bi lice bezazlenou i odgovorio:
Pljujem, jer mi je praina uletela u usta, poto su je podigla mnoga konjska kopita.
Ali Vanga Tigra se nije ticao nijedan ovek, ni-u gradu, ni na selu.
Putujui tako, doao je do onog grada koji je nekad opsedao. U toj varoi u njegovo ime vladao je ve mnogo
godina njegov roavi sinovac. Vang Tigar je poslao glasonoe da unapred objave njegov dolazak. Paljivo je
gledao i levo i desno kako grad izgleda pod upravom njegova sinovca.
397Taj mladi ovek vie nije bio mlad. On je ve bio postao zreo ovek, imao enu, ker tkaa svile, i dobio ak
i sina ili dva. Kad je uo da mu stric dolazi i da je ve na gradskim kapijama, silno se zbunio. Istina je bila da je
taj stvor proiveo ovde mnoge mirne godine, toliko mirno je iveo da je skoro i zaboravio da je vojnik. Uvek je
bio veseo i raspoloen, eljan provoda i novih stvari. Voleo je ovaj ivot, jer je imao vlast, pa je svet bio utiv
prema njemu. Posla mnogo nije imao, sem to je primao poreze i gojio se. Poslednjih godina je skinuo i vojniku
uniformu i obukao lake haljine, pa je izgledao kao kakav imuan trgovac. Zbilja je odlino iveo s trgovcima u
gradu, a kad su oni polagali porez za Vanga Tigra u njegove ruke, i sam je pravio malu zaradu, kao to trgovci
obino rade. Sluio se, ponekad, strievim imenom da bi lake udario poreze na neku novu stvar. Ali ako su
trgovci to i znali, nisu mu prebacivali, jer su uviali da bi to uinio i svaki od njih. Zato su voleli roavog sinovca
Vanga Tigra, davali mu ponekad i kakav poklon, jer su znali da moe to god hoe da javi svome stricu i vrlo
lako im baci nevolju na lea.
Tako je sinovac Vanga Tigra iveo veselim ivotom. ena ga je zadovoljavala, jer nije bio suvie poudan, niti je
esto bivao sklon da se udaljuje od brane postelje, sem po koje noi kad bi neki prijatelj davao gozbu veu nego
obino, i tada naroito najmio lepe devojke samo za tu no. Na takve gozbe su sinovca uvek pozivali, jer je bio
duhovit aljiv-dija. Imao je okretan jezik, pa su se ljudi tresli od smeha i zadovoljstva, naroito kad bi se napili.

A kad je uo da mu stric dolazi, roavi sinovac je pojurio i naredio eni da mu pronae vojniku uniformu u
sanduku, gde ju je bila sklonila. Prikupio je svoje vojnike, koji su takoe iveli suvie lako. Oni su mu bili vie
sluge nego vojnici. I dok je uvlaio debele noge u akire, divio se sebi kako je ikad uopte i mogao da izdri
pod ovako krutom uniformom. Trbuh mu je jo vie bio narastao otkako ga je mladost napustila, pa mu je i odelo
ote398
njalo. Zato je morao da zavee veliki pojas oko struka kako bi to nekako sakrio. Kad se nekako obukao i pokupio
vojnike, spremao se da sa njima zajedno doeka Vanga Tigra.
Vang Tigar je za nekoliko dana video ta se ovde dogodilo, opazio je ta znae one velike gozbe koje su mu
prireivali trgovci i upravnik. Video je da se njegov sinovac znoji u vojnikoj uniformi. I samo se hladno
nasmeio jednoga dana kad su vetri-i zamrli, a sunce sijalo nemilosrdno, te je sinovac skinuo mundir, jer mu je
bila velika vruina. Videlo mu se neraskopano odelo kroz slabo obavijeni pojas. Vang Tigar je tad pomislio:
Srean sam to imam sina koji je gospodin ovek, a nije kao ovaj sin moga brata, koji je ipak samo trgovac!"
Ravnoduno se drao prema svome sinovcu, nije ga mnogo hvalio, ve mu je hladno rekao:
Vojnici kojima ti zapoveda u moje ime zaboravili su da dre puku. Zaelo im je potrebno da ratuju. Zato
da ih idueg prolea ne povede da se malo priviknu na rat?
Na ovo je sinovac zamucao i preznojio se, jer iako doista nije bio kukavica, iako je mogao biti i vojnik, da mu je
bio predodreen takav ivot, nije zaelo bio ni ovek koji moe da vodi ljude, da ih nagovori da se njega boje,
poto je najvie voleo miran ivot. Kad je Vang Tigar video da se nelagodno osea, nasmejao se tiho, pograbio
odjednom rukom za sablju i dreknuo:
Sluaj, sinove, poto ti ovde ovako dobro ivi, a i grad je vrlo bogat, bez sumnje bismo mogli da povisimo
poreze! Veoma mnogo troim na sina na Jugu, a nameravam i da proirim-svoje oblasti, njega radi. Stoga moram
i tebe malo da pritisnem i da udvostruim poreze.
Sinovac se, meutim, kriom bio pogodio s trgovcima da u sluaju da stric zatrai povienje poreza odmah pone
da kuka o siromanim i tekim vremenima. Ako bi tako uspeo da ubedi strica, trebalo je da primi dobru svotu
kao nagradu. Zato je
399poeo slabaki da moli, ali Vang Tigar nije bio dirnut tim zapomaganjem, pa je najzad vrlo grubo viknuo:
Vidim ta se ovde deava. Ima vie naina da se protiv mene radi, sem onog Jastrebovog, ali je lek za sve
jedan isti!
Pokunjena nosa, jer je izgubio dobro srebro, st novac je obavestio trgovce, pa su i oni, sa svoje strane, poeli da
se ale:
Vama porez nije jedini. Plaamo gradski namet i dravni porez, a vama vei nego svima, pa nam se gotovo i
ne isplauje da uopte obavljamo kakav posao.
Vang Tigar je video da je dolo vreme da pokae sablju, pa je jednostavno rekao, poto je bilo svreno sa utivim
reenicama:
Tako je, ali je sila na mojoj strani, pa u uzeti to mi se ne da kad utivo zahtevam.
Na taj nain je Vang Tigar ukrotio sinovca i postavio ga ponovo na staro mesto, a na taj nain je obezbedio i
svoju vlast nad ovim gradom i nad svim svojim posedom.
Kad je sve bilo ureeno i obezbeeno, vratio se kui i ekao da se zima svri. Zaposlio se slanjem uhoda,
stvaranjem velikih planova, sanjajui o silnim osvajanjima s prolea. ak i u ovim svojim godinama snevao je da
zauzme itavu oblast za svoga sina.
ele te duge zime Vang Tigar je o tome sanjao, Bila je to vrlo usamljenika zima, tako duga da jednom ili dva
puta zamalo to nije otiao u enska dvorita, toliko je bio izvan sebe. Ali tamo niega nije bilo za njega, jer mu
je neuka ena ivela sama sa svojim kerima, a Vang Tigar im nije imao ta da kae. Zato je sedeo teko
osamljen, gotovo i ne ose-ajui da su mu to deca. Ponekad je mislio na onu svoju uenu enu, ali ona se nije
vraala kui mnogo godina, poto je ivela kraj svoje keri, koja je bila u nekoj koli. Jednom je poslala i svoju
sliku sa devojkom. Vang Tigar je zinuo za trenutak od uda. Devojka je bila divna. Imala je malo, odvano lice,
gledala je hrabro sa slike. Oi su joj bile crne i odlune ispod kratko oiane kose. Ali Vang Tigar nije mogao da
osea da mu je to ki. Dobro je znao da e ona biti jedna od onih veselih, brbljivih devojaka sadanjice, a njih
nikako nije voleo. Tad je pogledao svoju uenu enu. Nju, tako rei, nikad nije ni poznavao, ak ni onda kad joj
je nou dolazio. Posmatrao je nju due negoli ker. Iz slike ga je gledala i on je ponovo oseao onu nelagodnost
koju je imao u njenu prisustvu, kao da bi ona htela neto da kae to on- ne eli da uje, kao da trai neto od
njega to joj nije davao. Mrmljao je Vang Tigar, sklanjajui sliku:
U ivotu ovek nema vremena za sve ove stvari. Bio sam uvek mnogo zauzet, nisam imao vremena za ene.
I zaboravio je ve na to; pomislio je da je vrlina to toliko godina nije odlazio svojim enama. Nikad ih nije ni
voleo.
Ali najstraniji asovi su bili kad je sedeo sam u noi kraj svoga mangala. Danju se mogao nekako zaposliti, ali
su noi morale doi. Visile su nad njime mrane i tune, kao jednom ve u prolosti. U takvom raspoloenju
sumnjao je u sebe, oseao se star, nije bio uveren da li e biti u stanju da s prolea postigne kakav veliki uspeh.
Tad bi se bolno nasmejao u ugljevlje, grizao bradu i tuno mislio:

Moda nijedan ovek nije u stanju da uini to kae."

A posle kratkog vremena je opet promislio i rekao:
Mislim da ovek, kad mu se sin rodi, za ivota pravi planove za tri kolena.
Ali se uz njega nalazio verni ovek, koji je pazio starog gospodara. Kad bi video kako Vang Tigar nou iznad
ugljevlja razmilja, kako nema volje da radi s vojnicima, ve ih puta da lenstvuju i ine to hoe, stari verni
ovek bi uao bez rei, doneo krag toplog, dobrog vina i neto slanog mesa, od koga se edni, pa je na mnoge
nevete i proste naine pokuavao da raspoloi svog gospodara. Posle nekog, vre400
26 Sinovi
401mena bi Vang Tigar dolazio k sebi, pio bi malo, zatim jo malo, pa onda sasvim slobodno. Tako bi se i
razveselio i mogao da zaspi. Ovako pijan, pomislio bi, pre nego to bi zaspao:
Eto, imam sina i on e postii to ja nisam uspeo za svog ivota."
Te se zime dogodilo da je Vang Tigar, ne znajui ni sam, pio vie vina no ikad. Bila je to velika uteha za starog
vernog oveka, koji ga je voleo. Kad bi Vang Tigar ponekad odgurnuo krag, starac bi ga najozbiljnije teio:
Pij, generale, jer svaki ovek mora da ima neko zadovoljstvo kad stari, neku malu radost, a ti si suvie strog
prema samome sebi.
Da bi ga zadovoljio, da bi pokazao koliko ga ceni, Vang Tigar je pio. Tako je mogao da spava, ak i te oajne
zime, jer mu je pie pomagalo. Kad bi se napio, sa silnom snagom je sve nade polagao u sina. Sasvim je izgubio
iz vida da izmeu njih postoji razlika. Tih dana Vangu Tigru nikako nije padalo na pamet da snovi njegova sina
nisu isti kao i njegovi. iveo je za prolee.
Dogodilo se jedne noi, jo pre prolea, dok je Vang Tigar sedeo u svojoj sobi, utopljen i skoro zaspao, i vino mu
se bilo ohladilo na malome stolu, pri ruci, a sablju je bio raskopao i stavio je kraj kraga s vinom, da je
odjednom iz dubokog mrtvila zimske noi uo u dvoritu topot kopita i vojnikih nogu. Podigao se upola,
rukama oslonjen na naslon od stolice, ne znajui iji to vojnici mogu biti. Pitao se da li ne sanja. Ali pre no to se
mogao vie pokrenuti, jedan vojnik je utrao i radosno javio:
Mali general je ovde, va sin!
Vang Tigar je te noi strano mnogo pio zbog hladnoe, pa nikako nije mogao brzo da doe k sebi. Stavio je ruku
na usta i promrmljao:
Mislio sam u snu da je neki neprijatelj! Razbudio se zatim, ustao i iziao u dvorite kroz
veliku kapiju. Ona je bila osvetljena raspaljenim buktinjama u mnogim rukama. Usred plamena video je sina.
Mladi ovek je siao s konja i stajao tu,
kao da neto oekuje. Kad je video oca, poklonio se, ali inei to, bacio je na njega udan, poluneprija-teljski
pogled. Vang Tigar zadrhta na zimi, skupi kaput oko sebe i, oklevajui malo, zapita sina, zapanjen:
Gde ti je uitelj? Otkud ti ovde, sine moj? Na ovo je mladi odgovorio jedva miui usnama:
Otuili smo se. Ostavio sam ga!
Dotle se Vang Tigar ve bio pribrao od iznenaenja. Video je da ima tu neto to ne treba da se kae pred prostim
vojnicima, koji su se gurali sa svih strana oekujui da uju neku svau. Zato se otac okrete i pozva sina da poe
za njim. Uputili su se u Vang Tigrovu sobu. Starac je naredio da svi izau napolje. Ostao je sam sa svojim sinom.
Ali nije seo. Stajao je, a stajao mu je i sin. On ga odme-ri od glave do pete, kao da nikad nije video tog mladia
svoga sina. Najzad polako ree:
Kakvu to udnu uniformu nosi?
Na ovo sin podie glavu i odgovori mirnim, strpljivim glasom:
To je uniforma nove revolucionarne vojske! Jezikom je preao preko suvih usana i ekao
pred ocem.
U istom trenutku Vang Tigar je razumeo ta je njegov sin uinio i ta je postao. Razumeo je da je to uniforma
june vojske u onom novom ratu o kome je sluao. Viknuo je:
Pa to je vojska moga neprijatelja! Odjednom je seo, jer mu je dah zastao i poeo
se guiti. Seo je i oseao da mu se onaj njegov krvniki gnev skuplja, kao kad je ubio est ljudi. Zgrabio je
uzanu, otru sablju i dreknuo, po starom obiaju:
Ti si moj neprijatelj. Moram te ubiti, sine! Poeo je drhtati, jer mu je ovog puta gnev bio
sasvim neobian. Toliko ga je brzo i udnovato spo-pao da mu se smuilo. Gutao je neprestano pljuvaku, ne
znajui ta radi.
402
26*
403Ali mladi se nije povukao, kao to je obino to inio u detinjstvu. Stajao je miran i odluan. Podigao je obe
ruke, raskopao kaput i obnaio grudi pred ocem. Onda je, pun gorine, otpoeo da govori:
Znao sam da e poeleti da me ubije. To je tvoje staro i jedino sredstvo!
Posle se zagleda u oca i mirno ree:
Ubij me, onda!
Stajao je spreman i ekao, a sveca mu je osvet-ljavala jasno i odluno lice.

Ali Vang Tigar nije mogao da ubije svoga sina. Iako je znao da ima prava da to uini, iako je znao da svaki ovek
ima prava da ubije neposlunog sina, iako je znao da bi se to smatralo za sasvim pravedan in, ipak nije mogao
to da uini. Oseao je da mu se jarost preliva kao poplava i juri izvan njega. Bacio je sablju na poploani pod,
stavio ruku na usta ' sakrio usne. Mrmljao je:
Suvie sam slab ... Uvek sam, na kraju krajeva, suvie slab ... Suvie sam slabi za jednog ratnika ...
A mladi pokri grudi kad je video oca gde onako sedi, sa akom preko usta i da mu sablja lei na podu. Poeo je
govoriti polako i razumljivo, kao da je ubeivao starca:
Oe, mislim da ne razume ... Nijedan od vas starih ne moe to da shvati... Vi ne vidite kako je ceo na narod
slab i razriven ...
Ali se Vang Tigar nasmejao. Prvo se nasmejao tiho, ali onda sam sebe natera da se glasno smeje, i ree snano,
mada jo nije skidao ruke sa usta:
Misli li da se nikad ranije nije tako govorilo? Kad sam bio mlad ... Vi mladi ljudi mislite da ste jedini...
I Vang Tigar se silom nasrne ja udnim, nesvakidanjim smehom, kakav njegov sin nikad od njega nije uo. Taj
je smeh podbadao sina kao no, ras-plamteo mu je u srcu takav gnev kao nikad dotle.
Mi nismo isto! Zna li ti kako mi tebe nazivamo? Ti si pobunjenik, razbojniki voa! Da te moji drugovi
poznaju, nazvali bi te izdajicom, ali ti
404
oni ak ne znaju ni imena, ne znaju ime tako malog ratnika u bednom sreskom gradiu!
Tako je govorio sin Vanga Tigra, strpljivi stvor kakav je bio celoga ivota! Pogledao je oca i u istom trenutku se
zastideo. Uutao je, krv mu se pela u lice. Oborio je pogled i poeo polako otkopavati koni pojas, a zatim ga
pusti da padne na zemlju. Metalna dugmad odjeknue o pod. Vie nita nije rekao.
Ali Vang Tigar nije odgovorio. Sedeo je bez pokreta u stolici, usta skrivenih iza ruke. Cuo je kako mu sinove reci
odjekuju u srcu. Bio je sam obian mali ratnik, da, da, mali ratnik u sreskom gradiu... Mrmljao je iza ake,
slabaki, kao po nekoj staroj navici:
Ali ja nikad nisam bio razbojniki voa. Sin je bio sad potpuno posramljen. Brzo je odgovorio:
Ne, ne, ne...
A zatim, kao da je hteo da sakrije sramotu, rekao je:
Oe, treba da ti kaem da se moram sakriti kad moja vojska prodre na Sever u pobednikom maru. Moj
uitelj me je u toku svih ovih godina ve-bao i raunao je na mene. Bio mi je kapetan. Nee mi lako zaboraviti
to sam se priklonio tebi, oe.
Glas mladog oveka se gubio... Pogledao je brzo oca. Bilo je neke tajne nenosti u njegovom pogledu.
Ali Vang Tigar nije odgovorio. Sedeo je kao da nita nije ni uo. Mladi je i dalje govorio, i svakog asa je bacao
pogled na oca, kao da ga neto pre-klinje.
Mogu se sakriti u onu kuicu od zemlje. Mogu tamo da odem. Ako bi poli da me trae, i ako bi me zbilja
i pronali, mogli bi pomisliti da sam sin obinog seljaka, a ne nekog ratnika.
Mladi se malo nasmei, kao da se nadao da e oca odobrovoljiti ovim svojim slabakim smehom.
Ali Vang Tigar nije odgovorio. Nije razumeo ni smisao sinovih reci kad je rekao:
405 Tebe sam izabrao, oe moj.
Sedeo je nepomian, ceo njegov gorki ivot izlazio mu je pred oi. Snovi su mu se razbili, kao to ovek naglo
izae iz izmaglice kroz koju je dugo vremena hodao. Pogledao je sina i ugledao oveka koga nije poznavao.
Vang Tigar je stvarao sina u snovima, verno ga prilagodavao tim svojim snovima, a sad je taj sin stajao tu, i Vang
Tigar ga nije poznavao. Obian seljak! Vang Tigar se prenuo i pogledao sina. I dok ga je posmatrao, oseao je da
ga neka poznata slabost svega obuzima. Bila je to ona ista odvratnost koju je oseao onih dana kad mu je kua
od naboja bila tamnica. Jo jednom je njegov otac, stari ovek iz zemlje, pruao svoju zemljanu ruku, i to na
njegova sina. Vang Tigar je pogledao sa strane svog sina i promrmljao u sebi, iza ake:
Ti nisi sin ratnika!
Odjednom se uini Vangu Tigru da ak ni ruka ne moe zadrati drhtanje njegovih usana. Morao je da plae. To
bi i uinio da se u tom trenutku nisu otvorila vrata i unutra uao verni ovek raseene usne, nosei krag vina, tek
zagrejanog, koje se pu-ilo, vrlo mirii javo.
Starac je pogledao gospodara kao i uvek kad bi ulazio u njegovu sobu. Video je kakvo je raspoloenje Vanga
Tigra i pritrao mu to je bre mogao. Nalio je toplo vino u praznu asu na stolu.
Tako, najzad, Vang Tigar odmae ruku sa usta, poudno zgrabi vino, zagnjuri usne i poe dugo da pije. Vino je
bilo dobro, toplo, divno. I drugi put je prineo asu i proaputao:
Jo!
I tako, ipak nije zaplakao.
PERL BAK
SINOVI
IRO Matice srpske, Novi Sad / V. d. gl. urednika: Radovan rale / Globus", Zagreb / Gl. urednik: Tomislav
Puek / Omot i korice: Oskar tefan / Tehniki urednik: Mirjana Jovanovi / Korektor: Marija Mili / Tira: 8000
primeraka / YU ISBN 80061 / tampa: RO tamparija Budunost", Novi Sad, Sumadijska 12

1986.
406