BAKAR OBOJEN

LAIMA I PREVARAMA
DRUGO DOPUNJENO IZDANJE

Prireiva

Brana Filipovi

Rezenzija

Dr Branislav Mihajlovi

Predgovor Autor
Izdava Graanska itaonica Evropa,
Za izdavaa mr Zvonko Damnjanovi
Kompjuterska obrada Kompjuter centar
Tehnika priprema Medija centar Bor
tampa Kompjuter centar Bor

Bor

Bor

Medija centar Bor

(Detalji iz RTB-a i bilbord u gradu Boru)
(Ostale fotografije - Medija centar Bor)

Fotografije na koricama

Bor, jul-novembar 2014.

Brana Filipovi

BAKAR OBOJEN
LAIMA I
PREVARAMA
DRUGO DOPUNJENO IZDANJE

Bor, jul-novembar 2014.

ZATO TAKO
NAOPAKO!
IAKO JE, pre neku godinu, Insajder B 92 otkrio kriminal u Kolubari
i pokrenuo nesluenu aferu u kojoj su razotrkivene mnoge zloupotrebe,
tako, ista ta uvena emisija, nije mogla, ne svojom krivicom, ni za pedalj
da zaustavi lavinu lai, prevara, korupcije, malverzacija, bezakonja u
RTB Bor. Niti je ko od najodgovornijih odgovarao, niti mu je falila dlake s
glave. A ceo Bor, pa i javnost u Srbiji, zna ili opravdano sumnja, da je re
o nevienoj pljaki dravne imovine, otimaini, politikanstvu, politikom
marketingu, bezgraninim mahinacijmama. Znaju se i sporedni i glavni
akter. Upinjanje pojedinih novinara i novinskih kua, poput Insajdera,
da razree gordijev ovr, da najkompetentniji ukau na neodgovornost,
bahanalije, neznanje i korupciju, nije vredelo. Tresla se gora.... Izjava
dr Mila Bugarina, uvaenog rukovodioca i naunog radnika iz Bora, s
poetka 2013., da je Kolubara, po kriminalu i katastrofalnom voenju
kompanije, mala maca za RTB, do danas niti je demantovana, niti
ozbiljnije komentarisana. Prof. dr Vlastimir Truiji, jo potkraj 2012., a
potom i kasnije, dokumentovao je funkcionerima dravnog vrha kuda
plovi bakarni brod i da je generalni direktor RTB glavni krivac za propast
kompanije koja je pred bankrotom. Isti profesor je nedavno upozorio
premijera da je ista direktorska linost u crno zavila Bor, Timoku
krajinu, a preko kredita i Srbiju. Opet nikom i nita. Oglasili su se i
najeminentniji strunjaci Bora, profesori, naunici, inenjeri rudarstva
i metalurgije, profesori bezbednosti upozoravajui na minut do 12 i
neophodnu i hitnu smenu tetnog menadmenta. Novinari su podsetili
da je i premijer Vui u ekspozeu rekao da RTB ima velike dugove i
lo menadment. Sve traje po starom, RTB tone sve dublje, a kraj
niko zvanino nee javno da saopti. Odlau se epohalne investicije u
metalurgiji, rudarstvo zaostaje, Bor i okolina, i danas, u 21. veku, gue
se u topionikim otrovnim gasovima. Grad bakra je i dalje ekoloka
bomba nevienih razmera. Kao nigde u svetu. Prikazuju se raznorazni
lani bilansi, obmanjuje se i spinuje javnost, caruje netransparentnost,
manjka dokumentacija, policija istrauje na sve strane.
Ova knjiga i zbog svega toga - poinje od pria koje su najvie
pobudile panju: to su pisma dr Trujia Aleksandru Vuiu i reagovanje

novinara, uglavnom na stranicama Puls istoka i Medija centra Bor

iz pera B. Filipovia, teTabloida i Blica. Slede dodatne prie koje
su opet - uznemirile novinare: intervjui dr MIla Bugarina i prof. dr
Nedeljka Magdalinovia, pismo sindikata Vuiu i najzad tekst Mirjane
Anti, direktora finansija RTB lanovima kolegijuma kompanije. Nakon
tih dogaanja usledila je serija komentara u Medija centru Bor pod
razliitim inicijalima, mada je autor poznat celoj lokalnoj javnosti (prim. re
je o prireivau ove publikacije). Na poziv Redakcije Medija centra Bor
javilo se vie eminentnih strunjaka, profesora i doktora nauka rudarske
i metalurke struke. Ni njihov glas, bar do 1. jula 2014, nije prenuo
najodgovornije u dravi Srbiji. Na alost, za nevericu, nespokoj i oaj.
Reagovala je i nevladina organizacija BIRODI, kao i Antikorupcijska liga
Balkana. I, po obiaju nita! Najzad, krajem juna ove, 2014. slabano je
odjeknula vest da je predsednik Upravnog odbora RTB Bor (ef kabineta
ministra finansija Lazara Krstia) Boris Dragovi, samo nakon est
meseci, podneo ostavku. I na taj in, kao i mnoga prethodna zbivanja,
Medija centar Bor je jedini glasno, i bezmalo iz dana u dan, iznosio svoje
stavove i argumentovano obavetavao javnost. Jer, toliko je oigledno
da dravni vrh podrava svemonog i neuspenog direktora RTB Bor,
kompanije koja je deset godina u nezavrenom restruktuiranju.Tako
lako i traljao, smatraju strunjaci, taj proces moe da traje i vekovima.
I sve na tetu drave i njenih napaenih i osiromaenih graana. (Nova
saznanja, s jo sumornijim istinama, nastala od jula do sredine novembra
2014. pretoena su u drugo, dopunjeno izdanje).
Nije nepoznato to to drava takva kakva je uporno brani oveka
koji nepriksonoveno i nekvalitetno vlada RTB-om i Borom od novembra
2008., nego zato se ne uvaava istinita i dobronamerna re novinara i
dokazanih strunjaka. Da li se dovoljno uvaavaju i zapaanja i istrage
policije, posebno je vano pitanje. Ne bi se reklo. Povrh svega: emu
vodi takvo ponaanje najodgovornijih i to pred ulazak u EU koja je
prezasita informacija o laima i prevarama pod bakarnim svodom.
Iz tekstova preuzetih od vie srpskih glasila naveden je izvor, ali su,
pokatkad, menjani naslovi, mogue je i po koja re tamo gde je bilo
neophodno. Negde su stavljani datumi objavljivanja, negde nisu, jer je
ranije spomenuto vremensko razdoblje.
Jesu li korupcija i lane veliine unitili Srbiju? Odgovor je, bar delom,
u ovoj knjizi.

A u t o r

TrEbalo je
i ranije
Ovakva publikacija preko je bila potrebna Boru i Srbiji vazda ranije,
ali nikad nije kasno, tim pre jer se uvek brinulo o lepom pisanju o
bakarnoj sredini, o srenom vilajetu gde teku bakar i zlato, kako bi se,
oevidno je bilo, uz politiku pozadinu, izbegla stvarna i realna slika.
Kad su, u neka davnija vremena, sa takvim i slinim naslovima pisane
knjige i razne publikacije bilo je i razumljivo: gradilo se i udarniki radilo,
Bor je bio gigant evropskih razmera i ponos bive Jugislavije. Sada je
posve drugaije, ni blizu nekadanjih rekorda i graditeljskih poduhvata.
Naalost, u glavama soc-realizma i titoizma, pa i lanih demokratija,
malo se toga promenilo: uljuljkivanje na tobonjim uspesima i planovima
koji se ne ostvaruju, i bespotrebno je i niemu ne vodi. La i obmana,
kriminal i korupcija, zatamljeno su ogledalo ovog turbulentnog vremena.
Iz takvih shvatanja i ponaanja proizili su opasno moni politiki lideri,
lokalni ili na viim poloajima, gotovo je svejedno, sline su im zamisli
i naumi. Nema reformi, nema promena, stoji se u mestu ili se kree
ka dnu. I to dno ima kraj i zato je odlino to se pojavljuje ovakva
publikacija. Bez pardona i prikrivanja istine. Osvetljene su obe strane
medalje. Netano bi bilo zameriti na jednolinosti, jer publikacija obiluje
profesionalnim pristupom temama i lancima koji mogu da poslue
i za neka budua znaajnija istraivanja. Ovaj model propadanja i
neodgovornosti, po mnogo emu, jedinstven je u svetu. Zato se nemojmo
aliti sa iskrenim namerama prireivaa koji potpuno uvaava i re
struke i novinarske profesije. injenica je u prevodu istina, a ovde je
more verodostojnih pokazatelja i konstatacija, zakljuaka i ocena. U
najezdi raznih popularnih izdanja koja vape za itaocima, dolazimo do
informacija i komentara koji pomau razjanjenju nae zbilje i zablude,
to nedostaje uprkos propagandi o navodno dovoljnoj javnosti u radu.
S druge strane, ovde ni jedan od ve objavljenih tekstova nije
demanatovan, niti je pokuana cenzura, niti je neko kompetentan od
privredne i ostale vlasti imao hrabrosti da se upusti u polemiku. Moda
e to uiniti tek po izlasku publikacije na videlo ili e, po starom obrascu,
uslediti nehaj i ignorisanje. Publika e zasigurno prihvatiti ovakav sadraj,

jer je i svojevrstan dokument naeg vremena i naeg sumnutog srljanja

u virove i ponore.
Mada struka i nauka jo nisu dali zvaninu ocenu o borskim istinama,
zabludama i laima, ova knjiga e pomoi da se jednog dana iznese i
najstrunija argumentaciija o RTB. To je preko potrebno kako se nikada
vie ne bi ponovila deavanja iz vremena vladavine, neprimereno je
sad i ovde naglasiti tu pravu, iskrenu re kakvog, dovoljno je podsetiti,
jednog rukovodeeg oveka. U knjizi je, uostalom, puno pojedinosti.
Ovde je obraeno vreme od oko dve poslednje godine, a, ubeen
sam, bie dana i za dublju analizu, bar za poslednjih pet, est godina,
to je izuzetno vaan period.
Vano je i to da e ovakvo tivo moi da se dopunjuje i da se, jo
bogatije i sveije, pojavi kod konanog ishoda. Mada je cela pria dola
kraju, samo je, izgleda, treba zvanino objaviti. Ko e to da uini, e, tu
je ta zebnja i mogui strah. Nije lako priznati poraze, ali kad su oni plod
sopstvenih tumaranja, onda je potenije to pre ih izrei. I radi sebe, i
jo vie onih koji dolaze i koji tako velike grehe nerado oprataju!
Filipovi je vie od etiri decenije profesionalni novinar i niz godina
uspean publicista i vredan pisac, ubeen sam da e tragati i da e
shodno svom novinarskom nervu nastaviti da iri ovu temu. Jer, dolaze
dani i duge godine koji e potvrditi njegove komentare i kolumne, hrabrost
i odlunost.Te osobine danas krasi mali broj poklonika spisateljske
profesije, novinarske pogotovu i zato dajem sebi za pravo da konstatujem
- priznanje za dugodinji, naporan i iscrpljujui rad ovog poklonika istine
(svetog novinarskog dometa) i pravde i pravinosti, tek e uslediti.
Zasluge za ovakav napor poznate su mnogima, ali ta to vredi kad
nas je politika obuzela i umeala se svuda, najvie tamo gde joj nije
mesto. Da nije politikih zapleta, i u ovom, borskom i srpskom sluaju,
lepe bi svima bilo.
Dr Branislav Mihajlovi

P I S M O,
GLAVA

Vuiu, RTB Bor je blizu

bankrota
Prof. dr Vlastimir Truji, direktor borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju
(IRM), koji je i potpredsednik Optinskog odbora Demokratske stranke (DS),
uputio je pismo Aleksandru Vuiu, prvom potpredsedniku Vlade Srbije u
kojem od njega zahteva da pomogne da se stane na put nevienoj korupciji
u Rudarsko-topioniarskom basenu (RTB)Bor, kako bi se ta kompanija
spasla od bankrotstva. Na pismo je zasad reagovao jedino njegov stranaki
kolega Saa Perii.
- Sadanji generalni direktor RTB Blagoje Spaskovski, velike kredite od
drave i dobre prihode od prodaje bakra, ija cena na berzi dostie rekorde,
nemilice rasipa i troi sa svojim tajkunima - navodi se u Trujievom pismu
Vuiu. - Sve se radi bez prave i realne strategije, podreeno linom interesu.
Javnost o tome malo zna, jer joj se 24 sata dnevno plasiraju svetski rezultati
poslovanja RTB. Spaskovski e kad-tad otii, njegove firme i tajkuni e
uzeti svoje, ali e nama ostati velike promaene investicije i dugovi koje e
generacije morati da vrate, ako pre toga ne bankrotiramo.
O Trujievim navodima pokuali smo da ujemo i miljenje Blagoja
Spaskovskog, koji je pored toga to je generalni direktor RTB jo uvek i
predsednik OO G17 plus. Meutim, u kombinatu bakra su nam kazali da je
direktor zauzet, dok mu je mobilni telefon bio iskljuen.
Prema Trujievim tvrdnjama, dugovi RTB koje je novembra 2008, kada je
imenovan za generalnog direktora, zatekao Spaskovski iznosili su oko 580
miliona evra. Na tu cifru - podvlai direktor IRM, prvi ovek Bora je do sada
dodao vie od 400 miliona evra, a nije jo ni blizu zaokruio proizvodnju,
dok je izbor tehnologije za novu topionicu (koji je posebna pria) kotati
dravu duplo vie nego to bi to trebalo.
- O svemu sam kao direktor IRM vie puta obavetavao Olivera Dulia, Mirka
Cvetkovia, Duana Petrovia i Borisa Tadia, ali nikada nije nita preduzeto,
verovatno zbog koalicionih dogovora - nastavlja Truji. - Spaskovski se u vrhu
DS odravao tako to je RTB direktno ili angaovanjem drugih firmi o svom
troku odraivala velike poslove na aktiviranju rudnika Lece za gospodina
Miroslava Bogievia, zemljaka i saradnika Duana Petrovia.
Umesto Spaskovskog Trujiu je odgovorio Saa Perii, predsednik
Skuptine RTB, koji je ba kao i direktor IRM - potpredsednik OO DS. Perii
je protiv Trujia podneo prijavu centrali DS u Beogradu, zahtevajui da se

11

protiv direktora IRM pokrene disciplinski postupak.

- Truji je na sastanku u RTB potvrdio da je autor pisma upuenog Vuiu
- navodi se u Periievoj prijavi. - Meutim, stav direktora IRM je prepun
frustriranih ocena, paualnih i neargumentovanih zakljuaka, koji nisu
svojstveni jednom doktoru nauka, sve na raun predsednika DS, biveg
premijera, ministara i svojih kolega iz stranke, koji su bili stoeri Vlade Srbije
u periodu najvee svetske ekonomske krize u poslednjih deset godina.
Po Periievoj oceni, Trujiev stav je takav da skoro predstavlja optubu
za organizovani kriminal.
- Truji ima pravo na svoj stav, ali ne kao lan DS - decidiran je Perii. - Zato
insistiram na pokretanju disciplinskog postupka i utvrivanju odgovornosti
protiv direktora IRM u skladu sa statutom, aktima stranke i demokratskom
procedurom.
Veernje novosti, 29.8.2012.
(Profesor Truji je nastavio da obavetava dravni i politiki vrh zemlje
o neophodnosti i hitnosti preduzimanja odgovarajuih mera kako bi se
zatitila kompanija od nacionalnog znaaja, RTB Bor).

Na slavi SNS-a u Boru...

12

T I T A N I K,
MINKERAJ

DVA PISMA ALEKSANDRU

Da su pisma u naoj politikoj praksi poznata pojava i da pokatkad imaju
odjeka, svedoi crveno doba iz Titove Jugoslavije kada je on, uz pomo
ideologa Kardelja, slao takve dopise narodu, a narod to zvanino oberuke
prihvatao, mada iza kulisa nije bilo ba tako. Danas je drugaije i danas nema
Tita, iako su se, seaju se starije generacije, kleli da e i posle Tita biti Tito. Sada
se radi obrnutim redom, pa radnici, sindikati, narod piu dravnim voama
i mole, ak preklinju, da se sprei kriminal i korupcija. Moli raja sirotinja
i za kojeta drugo, ak i za pomo za preivljavanje, najvie radi pravde i
pravinosti. Voe nekada uslie taj teki vapaj, nekad se oglue, sve vie se
prave da imaju prea posla i malo - pomalo zaboravljaju PISMA. Deava se
i kabineti da zataje, umore se od silnog sastanenja ili veto se zbune i ne
odgovore ni utivo kako je stigla pota tog i tog dana i da je u razmatranju.
Negde lani, sjeseni, Slavoljub Milanovi Barbul, predsednik MZ Minievo,
pokazuje kako je pisao mnogim ministrima i dravnim rukovodiocima i da
mu je jedino odgovorio ef Kabineta predsednika Srbije, Neboja Rodi
(kasnije postavljen za efa BIA). Milanovi je molio da se benzinska pumpa
u Minievu ne gasi, jer ceo taj kraj morae da se snabdeva gorivom, najvie
za traktore, u udaljanijem Zajearu i Knjaevcu. Do danas pumpa stoji gde
je oduvek bila, goriva nema, nikog tamo nema. Milanovi kae: Bar mi je
neko odgovorio i napisao da je zamoljen direktor NlS-a, novi ruski gazda,
da pumpa ponovo proradi. Pre vie meseci prof. dr Vlastimir Truju, direktor
dravnog Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru, poslao je opirno
pismo Aleksandru Vuiu, koordinatoru bezbednosnih slubi. Posle je
profesor Truji, jo jedanput, podsetio Vuia i zamolio ga da preduzme
odgovarajue mere dok ne bude kasno i dok se u RTB Bor jo vie ne rairi
boljka zloupotreba, malverzacija i neviene korupcije. Odgovora nije bilo,
a podseanja radi, evo samo nekih konstatacija: O svemu sam, u svojstvu
direktora Instituta, vie puta obavetavao Mirka Cvetkovia, Olivera Dulia,
Duana Petrovia i Borisa Tadia, aii nikada nita nije preduzeto... Spaskovski
se u vrhu DS odrava tako (mada je predsednik G-17 u Boru, prim. aut.), to
je RTB direktno ili angaovanjem drugih firmi o svom troku odraivao
velike poslove na aktiviranju rudnika Lece... Blagoje Spaskovski ve tri
godine nema predsednika Upravnog odbora RTB, te radi ta hoe. Dr Truji
jo preporuuje Vuiu ,,da Spaskovskom treba stati na put dok jo nije
potkupio i ljude iz sadanje Vlade... A poto Spaskovski raspolae velikim

15

novcem, potkupio je za njega bitne resorne politiare, ministre i dravne

sekretare u bivoj Vladi. To je isto uradio i na lokalu.
I da sve bude zamrenije, pre neki dan dvojica hrabrih i estitih sindikalnih
lidera, Rudolf Navijali i Dragia Trujki piu sitno pismo - kome e drugom
- Aleksandru Vuiu , gde ga britko upozoravaju na zloupotrebe i kriminal
opet spominjui rudnik Lece, gde je Spaskovski, podseaju sindikalci, i
tamonji predsednik Upravnog odbora. Onaj koji je kao gumicom iz dravne
firme, RTB-a, izbrisao ranijeg predsednika UO Grbina, sad je na elu te
upravljake institucije u privatnom rudniku zlata. Na ta sve to asocira, nije
teko odgonetnuti. No, prii nema kraja. Dragia Trujki, neustraivi borac
protiv privatizacije i prodaje RTB-a, najavljuje da e, zbog Spaskovksog i
njegovih poltrona koji su smislili i novi, rudarski (neki kau direktorski) sindikat
- trajkovati glau. Sledi prepoznatljiv rasplet ili zaplet u reiji vrha RTB kako
bi se sindikalni lideri ,,oladilii pokajali. Tu uslugu im gazde ne bi zaboravile.
Neki se ve ograuju od najnovijeg pisma Vuiu. Raomonijada kakva u
ovom asu nikome nije potrebna, pa ni direktorima koji, po obiaju, prete
sudskim tubama, advokatima. I o bespotrebnom, sumnja se, i naruenom
presliavanju sindikalaca Nezavisnosti TIR-a kod ministra rudarstva. I ta se sve
jo nee uti i dogoditi u tom naem zlatnom rudniku u eri beskompromisne
borbe protiv kriminala i korupcije.
I dok prepiske i pisma lete ka prestonici, RTB se i dalje zaduuje pravei
sindikalne i jo poneke cirkusijade, a koordinator Vui (nee se on srditi na
trunke humornosti, jer je i on nekad bio novinar) neumorno ponavlja: Niko
nee biti poteen, svako ko je krao bie procesuiran i primerno kanjen,
pa makar bio i iz moje partije.
Vuiu, brate i Srbine, bolje zna od nas, nije jedini Spaskovski i bratija oko
njega. Recite glasnije da je toliko mnogo lopovluka, nepravde, korupcije i
cirkusa, nerada i javaluka, da su potrebne godine kako bismo iveli kao sav
normalan svet. Nee, naalost, ni deset EU i jo toliko izbora pomoi da se
otarasimo balasti i boljki koje razdiru i nekada najzdravije delove drutvenog
bia. Jesu ,,utivazda krivi, ali nisu i jedini. Ako nita drugo, ono se za pola
godine moglo odgovoriti na iskrena i dobronamerna pisma kakva dravnim
dostojanicima stignu na krilo u Beograd. I narodu tako damo jo malo nade.
Toga jo imamo. I to je najbolje to Vam mogu napisati iz grada bakra, samo
dan posle Sretenja Gospodnjeg.
22.2.2013.

16

TOMISLAVE, BOG TE VIDEO

Ivan Kostov, nekadanji direktor za plan i ekonomiju RTB Bor devedesetih
godina, poslao je, ovog 1. novembra 2012., pismo predsedniku Republike
Srbije Tomislavu Nikoliu u kojempredlae reenja koja mogu biti korisna za
privredni preporod i obnovu Republike Srbije. Autor pisma se u prvom delu
osvre na uzroke privrednog i drutvenog posrnua nakon 1989., podseajui
na ekonomske sankcije, NATO agresiju, krizne tabove posle5. oktobra
nepromiljenu privatizaciju, predlaui da se najpre donese Zakon o popisu
unitenih materijalnih dobara u vreme NATO bombardovanja i utvrdi stvarno
nastala teta. Jer, ratni zloini i ratna teta nikada ne zastarevaju. Kostov,
predsedniku Nikoliu, potom, predlae konkretne mere kako da se izvuemo
iz krize i haosa. On veli:Prvo i osnovno je i Zakon o popisu i evidentiranju
dravne imovine u svim postojeim vidovima i oblicima vlasnitva. A, s
obzirom na aktuelno stanje, mogua reenja, naglaava borski ekonomista,
mogu da budu: izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, izmena i dopuna
Zakona o radu po kojem bi se poslodavci obavezali da redovno plaaju zarade
i doprinose zaposlenima, izmena Zakon o Vladi Republike Srbije i najhitnije
formiranje Ministarstva industrije. Neophodno je doneti i Zakon o osnivanju
investicione, razvojne banke za finansiranje restruktuiranih, srednjih, malih
i porodinih preduzea, zatim obnoviti i odgovarajuim merama podrati
razvoj zadrugarstva. Dopis se ovako zavrava:Gospodine predsednie, u
Srbiji se danas kae: Bog ga poslao , ja dodajem: - Narod izabrao...
Ivan Kostov ima i ideje kako spasiti nedovrene i preputene zubu vremena
(od 2000. godine) Hajatove hotele na Crnom vrhu iznad Bora koji bi, ne samo
po njegovom miljenju, trebalo da pripadnu novom vlasniku NlS-a, Rusima,
koji bi investirali u zavretak i na taj nain zaposlili najmanje 400 radnika, ali
i probudili turizam na celom prostoru istone Srbije sa postojeim resursima
do Dunava i Stare planine. Rusi se nekaju, jer nisu sigumi ni u nau staru
boljku - nereene imovinsko pravne odnose, tek koliko bi se ova investicija
kasnije isplatila. E, u tom grmu lei zeka o kojem, na posredan nain, razmilja
i penzioner Kostov u pismu predsedniku Nikoliu. Pa, kae: Oekivanja da
e jedino inostrani investitori, bilo sa istoka ili zapada, oporaviti Srbiju - nisu
realna. Obnovu zemlje i njen privredni preporod, kao to je bilo i uvek do
sada, mogu izneti samo graani. Na narod. Zato su neophodni strpljenje,
vizija, jedinstvo i odlunost Vlade.
Autor pisma je nabrojao zakonske promene i objasnio pojedinosti, ali

17

nije se dotakao nekog primera, recimo iz naeg, istonog okruenja, mada

je dovoljno jasan i bez toga. Od ivotnog interesa za ovaj deo Srbije jeste
stabilnost i razvoj RTB Bor. Ovaj bakarni gigant, u kome je radni vek proveo
i Kostov, osam godina je u restruktuiranju s najavom da e biti prvi koga e
drava, sredinom idue godine, pustiti da se stara o sebi i iznalazi najbolja
reenja. Osnova i potka je u razmiljanju - koliko je sutranji, novi RTB, spreman
da se uhvati u kotac s problemima uprkos nastojanjima menadmenta
da prikae ,,fantastine rezultate, mada je svakome poznata teina izlaska
na crtu najzdravijoj svetskoj konkurenciji. Nije li i ovde re o privrednom i
politikom marketingu koji uviaju i sindiikati uplaeni da e za pola godine
morati da se, najverovatnije, spreme za privatizaciju uz obaveznu veu
proizvodnju, zavretak metalurkih investicija i racionalizaciju na svakom
koraku. Naravno, rekordna cena bakra ne bi smela ni sluajno da se pomeri
nanie, jer bi to bilo katastrofalno. Menadment RTB kao da sve to zaboravlja
i uporno se zaklanja iza generalnog direktora. Nakon izjave ministra Dinkia
ta ih (nas) eka, nisu se zvanino ni slovom oglasili. Slube RTB-a ubeuju
narod kako je lepo u podzemnom kafiu u Jami, kako je Zooloki vrt posetilo
100.000 graana, kako emo za Novu godinu biti sreanji sa jeftinijim
pevaicama nego oni tamo u Novom Sadu ili Jagodini. emu takve i tolike
bezbrinosti kad sat otkucava pet do 12. Hoe Ii biti Blagoja i posle Blagoja,
pitanje je koje se lagano namee. Poznajem ozbiljne Ijude i strunjake ija
re vredi vie od ijednog, pa i celog RTB-ovog menadmenta, a oni vrsto
veruju da nam posle Spaskovskog - nema spasa. Ako se oni varaju, neka
RTB, jo bolje direktor lino, demantuju i njih, i jo vie, novinarePuls Istoka.
14.12.2012.

18

Narod da se ne sluuje
Jo potkraj 2012, iako nije bilo ni estitih (radnih) nedelju dana do izmaka
stare godine, obasue nas sa svih strana pesimistike informacije i analize,
tako da se i 2013. mirne due - uz loginu pretpostavku - moe pretrati
olakom brzinom korak napred, dva nazad. Tako su i politiki analitiari
ocenili proteklo vreme aktuelne vlasti koja kako-tako gura demokratske
recidive u naredno leto kao da e nam tada biti bolje. U nedeljnojPolitici
Zorana uvakovi upozorava:Novinarska profesija, ukoliko nam je stvarno do
demokratije stalo, mora da povrati svoju ulogu. Narod bi morao da prestane
da se sluuje... Ona, za sunovrat novinarske profesije, podjednako osuuje
i novinare i politiare.
I kod nas u Boru i istonoj Srbiji isto je to tako samo malo drugaije. Kao
da nemamo doraslog, zrelog, dostojanstvenog politikog profesionalca. Sva
naa stremljenja, upinjanja, pokuaji i treptaji, svode se na parolu kako tata
kae i, naalost, i nespokoj, nikako drukije.Takvi likovi prolaze i ostaju, pamte
se i doivljavaju. Blagoje Spaskovski, generalni RTB Bor, u izboru Timokih
vesti, proglaen je za Linost 2012. Valjanog objanjenja nigde nema. Zato
je Boranka Bobana Velikovi zasluila da bude broj jedan na toj listi, jer je
ponovo postala evropski prvak u streljatvu, i tu nema dileme. Kad se kae i
napie da je RTB Bor na elu sa tim istim Spaskovskim poslednje dve godine,
uprkos ogromnoj svetskoj ceni bakra, zvanino stabilnoj proizvodnji i tednji,
uz blagodeti osmogodinjeg restrukturiranja i svakojake dravne podrke
(upravo je saopteno da je dug za struju od novembra 2008. do oktobra 2010.
celih 700 miliona dinara), iskazao gubitke (vidi APR), onda to kao da nije ni
bitno. Veto se stvara atmosfera da je ak znaajniji njegov estradni nastup
na raznim proslavama (ak i u Vladi Srbije, Alo, 23.12....) i avolski uporno
punjenje uiju narodu s pesmom Ne moe nam niko nita... Jeste to nekakva
konkurencija Mitru Miriu, ali, avaj, ko se to zamajava i kome jo trebaju i takvi
marketinki potezi. Dabe su novine pisale, letela pisma u Vladu o korupciji
i nezakonitostima, o nepravilnostima u komunalnoj gradnji, razbacivanju
i troenju mukom steenih narodnih para i kredita, loim investicijama i
privatizacijama, tek bahatosti i drskosti, napokon - uBlicu, 23.decembra objavie kako je u 2012. firma RTB Invest, sa samo troje zaposlenih, od sto
srpskih preduzea dospela na 74. mesto najuspenijih (prihod 10,47 milijardi,
profit 8,7 miliona dinara). U turom finansijskom izvetaju navodi se da je
re o preduzeu za trgovinu metalima i metalnim rudama. U Agenciji za

19

privatizaciju navode kako je to preduzee nastalo kako bi RTB Bor nesmetano

obavljao promet ulaskom u proces restrukturiranja (dakle, od daleke 2004.).
U toj firmi nisu bili voljni za razgovor sa novinarima.
Sa takvim, i ko zna jo kakvim istim i slinim velikim preduzeima,
ulazimo i u 2013. Na drugoj strani, unitavamo, zahvaljujui i istom tom
RTB, jedini dravni Institut za bakar u Boru, jer bakarnom gigantu kao da
nije potrebna svetski ugledna nauna kua (pre pola veka osnovana zbog
njih), nego tamo neki za koje, verujemo, ni predsednik Vlade nije uo. A
moemo, ukoliko zatreba, i lino da mu nabrojimo vazda takvih uspenih
privrednika. Uplaen od poluvekovnog jubileja, a zabrinut za sveanu i
radnu primopredaju direktorskih fotelja u svojim Rudnicima bakra Bor (RBB),
direktor B. Spaskovski nije ni prisustvom uveliao proslavu Instituta. Ni on,
ni njegov partijski drug i predsednik Optine Bor.
Da bi novogodinji praznici protekli u slozi, miru i ljubavi, Spaskovski se u
ulozi vrhovnog voe RTB, Optine Bor, pa i ire, verovatno koristei i politike
funkcije i steene veze u Beogradu, vajcarskoj, apcu i Rakoj, dosetio
da blagovremenosvojim Ijudima, ukljuujui i penzionisanog Neboju
Radoevia, obezbedi sigurna rukovodea mesta. Nali su se u zlatnim
stolicama i jo neki bliski mu efovi po raznim osnovama.... Zato ih posebno
spominjemo, mada ih ima sauvaj Boe i sakloni? Zato to se ovde nita
ne menja. emu i kome zahvaljujui, evo bar deliminog odgovora. Ovde
i danas, jae nego jue, vladaju Dinkievi lideri (Bor, Spaskovski i Videnovi,
Zajear, Boko Nii, Knjaevac, Milan Mile oki, Boljevac, dr Marjanovi), a
s Ijubavlju im pomau deesovci iz Kladova, Majdanpeka i najvie Knjaevca.
Oni su, kako jedan od njih u uvenoj pesmi i himni borskih rudara pripreti,
jai od sudbine.
Iz RTB-a, u sklopu svega ovoga to nas snalazi, za Novu 2013., razasue
se, diljem zemlje Srbije, njihov fabriki list. Usreie siromanu zemlju Srbiju
s gomilama slavopojki o natrposenim rezultatima i nadljudskim delima
direktora i njegovih vernih poltrona, kako napisae, 23. decembra, i u dnevnom
tabloidu Alo. Nobelovac Gabrijel Garsija Markes, (ija je prva spisateljska
Ijubav bilo novinarstvo), najverovatnije bi rekao da su novinari zaboravili
profesiju, a politiari smetnuli s uma kome oni uopte treba da slue i u emu
se sastoji njihov posao.
A glas istine iskljuivo pripada novinarima, a ne politiarima, oduvek je
bilo, i bie i u 2013. Nadajmo se i na istoku prohladne Srbije.
28.12.2012.

20

SVETI SAVO, TI POMOZI!

Orden Svetog Save bio je dravni orden u Kraljevini Srbiji (1883-1918.) i
Kraljevini Jugoslavije (1918-1945.), a od 1945. do danas predstavlja najvie
odlikovanje Srpske pravoslavne crkve (SPC). Orden se od 1986. dodeljuje za
zasluge na duhovnom, obrazovnom i humanitarnom polju. Dodeljuje se i
duhovnim i svetovnim pojedincima, kolektivima i organizacijama (uruuje se
i nosi je osoba na njenom elu). Od 1883. do 1903. ovaj Orden dobili su: Nikola
Tesla i August Limijer, od 1903. do 1945. Vlada ili, Vientije Via Radovanovi,
Stepa Stepanovi, Dragoljub Mihajlovi (25. januar 1928.), Nikola Rerih, Emst
fon Vajczeker, Nikola Spasi, Milan Banjac i 1932. Akademsko pozorite. Od
1945. u tom, zlatnom srpskom kolu, naao se povei broj intelektualaca
i duhovnika, dravnika i humanista, veliantsvenih Ijudi, vitezova uma i
dobrote, meu kojima su i Dmitrij Medvedev, Vladimir Putin, Solenjicin,
Aleksandar Konuzin, Novak okovi, Emir Kusturica, Rado Ljui, patrijarh
Aleksej II, Vlade Divac, te Miroslav Mikovi, Bogoljub Kari, Matija Bekovi...
Kad su ova prestina odlija dodeljivana niko nije imao zamerki, sve bilo
je na svom mestu. Neka kasnija vremena pokazala su, u segmetnima, i
izvesne neadekvatne procene. Elem, proteklih godinu dana dino odlije
dodeljeno je (najmanje je bitno kojeg reda), koliko smo mogli da vidimo u
enciklopedijama i koliko doznajemo, i to ak dva puta, jednom direktoru,
i to Blagoju Spaskovskom, RTB Bor. Njemu je, prvo, u odajama Patrijarije
SPC u Beogradu, Vladika abaki Lavrentije uruio Svetog Save Orden, a sad,
na Boi, isto to, u Boru, uinio je i Vladika Timoki, Justin. Odlikovanje je,
nesumnjivo, iz oblasti humanitarnog dela. Sem Spaskovskog, odlije su primili
i Neboja Radoevi, RBB i Boban Todorovi,TIR, jer su, gotovo je sigurno,
uticali na odluke upravnih odbora za poklone pravoslavnim svetinjama u
bakru i pozlatama, to je aposlutno razumljivo i u duhu tradicije naeg naroda.
Na drugoj strani, ne dolii da se takva, najblae kontroverzna linost (poznata
nadaleko i po izvoenju novokomponovanog, provokativnog hita Ne moe
nam niko nita, jai smo od sudbine) kakav je Blagoje Spaskovski dva puta,
jo u razmaku manjem od godinu, okiti svetosavskom Ijubavlju. Svetinjom i
institucijom od prvorazrednog nacionalnog ponosa. Jer, o njegovim delima
i dometima, pa i Radoevievim kvalitetima, tek e se uti i priati (i dalje
su na poloajima). A kad se to dogodi, mogue je da velianstveno odlije i
suzu pusti. Trei direktor koji ima pravo da nosi znamenje, Boban Todorovi,

21

elnik TIR-a, jeste zasluan i ako je u mladim godinama.

Nije na odmet podsetiti da veliki broj radnika u RBB, gde je N.Radoevi
donedavno bio direktor, a Spaskovski prva mu uzdanica na vrhu ledenog
brega, i danas javno svedoe ,,o mobingu, zastraivanju, pretnjama i
diskriminaciji zaposlenih. Oni jedino to drugaije misle i sindikalno se
organizuju. Zar samo taj detalj nije dovoljan da se pogledamo u oi ko
dobija tako vredna, jo crkvena astoljublja, ak i po drugi put, to se nije
desilo, zamislimo se, ni jednom Tesli. I ako bi nekad i nekom palo na um da
dodeli dvostruki orden Svetog Save u gradu bakra, to bi mogao da bude
nekada najomiljeniji i zasluni direktor Topionice i rafinacije, divni ovek i
Srbin, rodoljub i crkveni zaslunik prvog reda, ne samo u Srbiji, Bratislav
Dunji. On jeste nosilac jednog Ordena Svetog Save, ali iz iste Ijudske
vrline i skromnosti, ne bi, zasigurno, prihvatio toliko dragocen i jedinstven
dvostruki dar. Danas je, eto, sve drugaije, svet se izmenio u korist politikog
marketinga, egoizma, bahatosti, samohvalivosti, vlastoljublja...
Lepo je i tihovno vladika Justin izgovorio pri dodeli ordena u crkvi Svetog
ora da je svojoj crkvi dovoljna i aa vode od radnika kako bismo svi mi
bili radosniji, sloniji, zadovoljniji. I zato Ordeni Svetog Save, gledam ga
netremice, i jeste na grudima svih 5.000 radnika kombinata bakra.
U susret svetosavlju, uprkos svemu, ne zaboravimo:Sveti Savo, ti pomozi
da ivimo svi u slozi...
25.1.2013.

22

U PRAVU JE MINKER
List Kolektiv, 8. decembra 2000. godine, saoptava da je odloena
primopredaja dunosti u Rudnicima bakra Bor izmeu biveg direktora
Blagoja Spaskovskog i v.d. direktora Neboje Buana.Taj posao je odloen
do daljnjeg.
Godine 2002. Spaskovski, uz otpremninu, naputa RBB.
Iste godine, 16. oktobra, dnevnikBlic objavljuje da je policija podnela vie
krivinih prijava protiv biveg direktora RBB-a... Sledi detaljno obrazloenje.
U tom velikom tekstu pie i to da je problem to je posle 5. oktobra neka
dokumentacija nestala. Zakljuak je najindikativniji: Verovatno zato i ne
iznenauje to i posle dve godine od promene vlasti jo niko nije odgovarao
za sunovrat RTB-a Bor... tavie, i Bela knjiga MUP-a Srbije iz 2003. godine
(ovih dana krui po borskoj ariji) objavljuje neke zanimljive podatke o
tom direktoru. Nego, te 2002. novine belee dalje (citat): Premijer Zoran
ini, posetivi Bor u februaru ove godine, rekao je da e se lino zaloiti da
se aurira rad sudova... U istom napisu za jednog drugog, tada poznatijeg
borskog direktora, danas monog biznismena u Bgd, pie da je uprkos
zabrani u septembru i oktobru 2001. dozvolio izvoz 113 kilograma zlata
kome se gubi svaki trag. On je, u eri sumnjivih privatizacija, kupio i jednu
od fabrika na Sedmom kilometru. Tad je u loem kontekstu prozvan jo
jedan, i danas aktuelan i izuzetno vaan direktor u poslovodstvu Basena.
Ne spominjemo, namerno, imena ni onog zlatara, ni ovog dananjeg koji
se decenijama, ini se, pretplatio na istu fotelju.
Godine 2001, 15.oktobra, u privatnim Borskim novinama itamo izjavu
direktora marketinga RTB-a Bor, Borivoja Stojadinovia:
-Cena bakra u septembru na svetskoj berzi bila je 1.426 dolara za tonu,
naa proizvodnja je 1.600 tona meseno, pa kako to izdrati. Da bi preiveli
treba nam proizvodnja od 6.000 tona katodnog bakra meseno. Treba da
rekonstruiemo Upravni odbor, trebaju nam ljudi sa autoritetom.
U istom broju saznajemo da je na Borskom jezeru ukraden bronzani
spomenik Mikloa Radnotija, borskog logoraa i uvenog maarskog pesnika.
Gde smo danas, kako nam je, kako oni, kako mi, graani i narod, radnici
i seljaci, potena i ostala inteligencija? Kako tee bakarna reka, kuda nas
nose ove smutljive i zbunjive vode?
Spaskovski se na velika vrata vratio potkraj 2008. na krilima DS-a i G-17.
Napustio je ljubljeni SPS u kojeg se, ima svedoka, zaklinjao kao u delo bojih

23

ruku. I nije mu zameriti. Ko ne bi? Snaao se ovek. Desila mu se i visoka cena

bakra o kojoj je Borivoje Stojadinovi (kasnije bio i generalni) samo sanjao. A
ovoga danas, i onoga posle 2000, hoe pa hoe i demokrate, i naprednjaci, i
nazadnjaci, i europejci, i Finci i Kanaani, Ameri, i Bosanci. Otvoreno govori - i
peva - da mu ne moe niko nita. Stiu upozorenja o brzom restrukturiranju
koje traje jo od februara 2004. i da se galopira ka steaju, ali ON opet ne
posustaje. minka grad i okolinu, obeava nove investicije, dobija garancije za
kredite, odlae stare kredite, ne raspisuje tendere, direktorie celim krajem, u
zoru, kad ceo grad spije, poseuje trajkaa glau Dragiu Trujkia, saoptava
ogromnu dobit a dugovi do Nemanjine 11; nagrauje spasioce zalutalog
laneta, reira, markira i nastupa, komponuje i dekomponuje, kritikuje i hvali,
disciplinuje i kanjava, obeava i zapoljava, obre i okree, krei i lei nevolju,
dobija crkvena ordenja, i sve se crveni, plavi i uti u politikom proleu koje
nam je lino poslao... Kako ON radi, tako svi misle, kako on misli, tako svi rade.
Traje vrtoglavo vreme privatizacije i ziratizacije, dravnih garancija,
odlaganja i nezalaganja, zlatnog ivljenja na lovorikama ministarskih i
politikih drugarstava, i niko mu nita - ve je vieno - niti hoe, niti moe.
Kao da je svima dobro sa njim, i njemu jo bolje sa ostatkom sveta. Upravo
zato mu treba, ne samo estitati, nego odati najvie poasti koje se pokatkad
uprilie najveim dravnicima i gromadama od nauke. ON je to i te kako
zasluio. Bor zaista lepe izgleda, ta e biti sutra, to je tua briga, i to nije
muka ni rudarskog ministra Baevia, ni prozapadnosrpskog Duana Petrovia,
tek Mlaana Dinkia, jo manje Borisa Tadia ili ve zaboravljenog rudarskog
ortopeda Dulia. Naa je to, partijo na vlasti, i potovani Aleksandre Vuiu,
briga pregolema. Zato nas ba toliko boli glava? Zato to ne zaboravismo ni
onu 2000., pa ni 2002., 2003., ni usijanja, ni rei, ni ONE kojima, iako je trebalo,
nije falila dlaka s obrve.Tad se desila i revolucija, tad je bilo najbolje vreme
za preokret i ienje, danas kasnimo, kao da vie nemamo snage. Srbija se
umorila. Umorila se Srbija.Toliko se iznemoalo da ni posle 12 godina nije
pronaen lopov bronzanog Radnotija. Nije bilo ni dovoljno dokaza za gore
navedene, i nenavedene, osumnjiene s poetka 2000. Pa, ta sad hoemo,
sad smo manje revolucionarni, a bogatiji jesmo, imamo vie bakra (tano za
1.000 tona meseno uz ogromna ulaganja), i rekordnu cenu crvenog metala,
i dobit od ak 56 miliona dolara, malo li je? U pravu je minker!
8.3.2013.

24

OVO NIJE VREME SANJARA

Nikada nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Ova misao se
zametnula na jednoj farmi u Francuskoj od radnika koji je brinuo o lovnom
podruju gazdinstva.
Kod odluka, pa i politikih, praksa se ne osvre na srpske mudrosti, izreke,
poput one Samo sloga Srbina spasava. Ovu reenicu je sroila Branka
Otaevi u nedeljnoj Politici.
Pisac Momo Kapor ovako zbori u svojim Beogradskim priama: Ovde
je uvek bilo toliko ratova, da se uvek mora tano rei pre kog rata se neto
dogodilo.
Drugi srpski pisac, Petar Lazi, podsea: -Sve to se desilo naem oveku
u vezi je s kafanom... pa gde to ima da ovek na jednom mestu moe da
zadovolji osnovne ivotne potrebe (za hranom i piem), da pronae enu
ako mu fali, da izgubi enu ako ima vika, da sklopi poslove, da brine o dravi
kao to ona brine o njemu...
Dananje vreme nije vreme sanjara, a samo u takvim vremenima raaju
se urbane legende, napisao je profesor Nikola Boilovi.
Srpske vojske nikada nisu izgubile bitku zbog kukaviluka i bezdunosti.
Samo izdaja i obmana mogle su ih spreiti da brane svoju ast do kraja.
(Radomir Petrovi Kent, etniki komandant).
Delfa Ivani, Srpkinja, sama je isticala da je u svom ivotu najvie bila
ponosna na to to su Nadeda Petrovi i ona 1903. stvorile Kolo srpskih
sestara, zatim na spasavanje 1912. i 1913. u Ljeu srpskih ranjenika, na pomo
srpskim zarobljenicima. Spasla je, u velikoj meri, desetine hiljada ivota i zato
je srpska heroina. Zbog pomaganja Ravnogorskom pokretu zatvorena je
posle 1945. i zbog tog malog greha bila je zaboravljena sve do smrti, 1972.
Samo dok se ezne, razmilja i eka, to je Ijubav, ono drugo ima drugih
kategorija, verovala je Desanka Maksimovi.
Danas se Srbija divi Novaku okoviu i ima kome. Malo je ostalih velikana
tog ranga i kova. Malo je i onih koji mogu, i hoe, da se ugledaju na dela i
mudrosti u poetku teksta. Imamo i darovite dece, uspenih ljudi i na ostalim
poljima sem sporta. Nego, kome se mi to sad klanjamo u manjim sredinama,
e, to je pitanje mnogih pitanja. Poimo od najblieg okruenja izmeu
Timoka i Dunava. Negotin, oduvek kulturna prestonica istoka Srbije, trenutno
je u prii pobednice emisije RTS Ja imam talenat. Ako nekoga pitate ko je
danas najpoznatiji, i ko se najvie spominje u gradu vina i muzike, verujte,

25

veina e spomenuti socijalistu i predsednika Optine, magistra Urukovia,

eventualno poslanicu Radmilu Gerov. Bor se prepoznaje po politiaru i
direktoru RTB-a Blagoju Sosi Spaskovskom i njegovom hitu Ne moe Ml
niko nita, Zajear po dva dobra drugara iz srenih godina, Boku Niiu
i Sai Mirkoviu, Knjaevac po bivem dravnom sekretaru Milanu okiu,
eventualno Sai, zlatnom rotiljdiji, Majdanpek po predsedniku Optine
i lideru demokrata Popoviu, Kladovo se vie ne prepoznaje po direktoru
erdapa, Boljevac je znan po optinskom elniku, dr Neboji Marjanoviu
ili socijalisti, politiaru i boemu Voji Vijoroviu, uvena Sokobanja sad se
najvie spominje po nekadanjim nezaboravnim gostima Ivi Andriu, Nuiu,
Stevanu Sremcu. Oni to su ovde opravdano zavreivali najveu panju
odavno su u Beogradu, moda Novom Sadu, pokoji je otiao na visoke kole
u Ameriku i Evropu na zapadu.
Ovde su na glasu politiari i direktori i - niko vie. Oni vedre i oblae. Oni
su prvi u TV dnevnicama i na stranicama uglavnom svojih, plaenih novina,
oni ne daju nikome da ih smeni, niti profesionalno promeni, oni su isti oni iz
Titovog doba, samo s neuporedivo manje odgovornosti, discipline, vrednoe.
Politika vlast je njihovo zanimanje. Nije bolje, naalost, ni u Pomoravlju kod
veitog Palme, Zajearu, apcu, u bilo kom drugom veem srpskom mestu.
Oni sve grabe i dre, i no i pogau, i zadovoljni su postignutim. Nisu kao
onaj farmer, nekolovan a mudar, pa da sebi, i ostalima, ponosno izgovori:
- Nikad nisam zadovoljan, ako jesam, onda nema napretka. Kod nas nema
nekog bogzna napretka, ima zadovoljstva. I to to direktori nasunog RTB
Bor saoptavaju - i pevaju - samo je velika laa. A male grehove, kao onaj
nae Delfe Ivani, i njih treba razumeti; ako se dogode u velikim radnim i
dobronaklonim bitkama. I nikad ne smetnuti s uma misli Mome Kapora,
Lazia, prof. Boilovia, Desanke, Otaevieve... Jer, dosta nam je, i muka nam
je, od Dinkievih (Spaskovski, Bor, Nii, Zajear, oki, Knjaevac...) lidera!
22. 3. 2013.

26

TUA NA TITANIKU!
Nedavno smo bili svedoci svae dva sindikata oko toga ko e od njih
imati primat u RTB-u Bor. Tuku su, a ne vide da se nalaze na Titaniku. Ovako
Mijat Lakievi (jedan od naih najpoznatijih ekonomskih novinara) zavrava
opirni tekst o RTB Bor u najnovijem Novom magazinu.
Ne zna Lakievi da se sindikalni rat nije zavrio, da je u Topionici i rafinaciji
tek krenuo. Direktori su (ko e drugi) ve namestili svoj, Rudarski sindikat
kraj topionikih pei, a oni, topioniari, nali se u udu: pored ve dva
reprezentativna sindikata, Samostalnog i Nezavisnog, sad se pojavljuje jo
jedan - bez reprezentativnosti i svakog smisla. Loginije bi bilo da osnivaju
sindikat topioniara, mada im do sada ni postojei nisu smetali. Naprotiv. Zato
su glavni direktori ve dobili pregrt krivinih prijava. U jednom od mnogih
pisama ovom novinaru, radnici podseaju kako je, neznajui zato, stalo
gradilite novih metalurkih pogona i kako su, na opte iznenaenje, pokuali
da prodaju, umesto da prerade, izvesnu koliinu koncentrata bakra. Osujetili
su ih tadanji sindikati. U meuvremenu, direktor RTB-a otvara evropejski
ampionat u bilijaru. Navodno, razvija turizam pored dve turistike firme i
predsednika Optine kojeg je, i na taj nain, skrajnuo, da ne kaemo, ponizio.
Mediji saoptavaju kako su u Uniji poslodavaca Srbije prozvali dravu
to je poslednjih deset godina u propala preduzea investirala 4,2 milijarde
evra. U rupe bez dna, firme u koje je sipano najvie novca, spadaju PEU
Resavica, GSP Beograd, eleznice Srbije i RTB Bor. Drava je elela da spase
propale firme, pa i RTB. Da li je uspela? lako generalni direktor kombinata
bakra govori da jeste, ne bi se reklo. tavie, dug od 600 miliona evra 2008.
kad je on doao, popeo se - naglaava novinar Lakievi - na 1,5 milijardi.
Restruktuiranje ne moe da bude bez dna, i kad mu doe kraj, hoe li, i ne
samo direktorima, nego i bivim i sadanjim ministrima, doi kraj.
Blagoje Spaskovski, stalni gost naih rubrika, s razlozima, i dalje otvara
i zatvara razne fete i gradi spomenike koji e nas tek skupo kotati. Da
je bilo sree pa da optinsko rukovodstvo, kao sada, stane i suprostavi se
bahatostima i srljanjima, bilo bi svima i bolje i lake. Ako je million evra
izdvojeno samo za gradnju Zoolokog vrta, i ko zna koliko jo za naizgled
velike poslove, trebalo se setiti i Toplane koja je u blokadi i u dugu 700, 800
miliona dinara ili Vodovoda iz kojeg godinama curi 50 odsto zdrave pijae
vode... U centru grada okreie sve zgrade, zaboravie etiri kole. Okreie
i privatni hotel, i naminkae dosta toga. Ima, ruku na srce, i valjanih poteza

27

u toj celoj raboti.

Neverovatno je, na primer, da radnici i sindikati nemo gledaju u opustelo
gradilite Nove topionice. Kao da im je vaniji bilijar (koliko e samo taj
bespotrebni luksuz da plate) od sopstvene kue u kojoj se talasa i kipti. Zar
ne vide da je i drava, zajedno sa svima nama, i RTB-om, propala. Nema vie
para, kako su to u Uniji poslodavaca nazvali, za PROPALA preduzea.
Za te poslednje etiri godine, otkako magini Spaskovski spaava RTB, ne
samo to se dugovi gomilaju, nego i on uspeno pliva menjajui politike
opcije. Posle izvornog SPS-a, pa Dinkievog G17, te nedolinog udvaranja
Borisu Tadiu, utanovcu, Petroviu, Duliu, evo, stie i do vladajueg SNS
(bar je to oigledno). Ne bi se reklo da mu je u tom naumu pomogla pesma
na prologodinjoj slavi naprednjaka, ili... Moda neto vie o tome znaju
Jogovanka Tabakovi, dr Baevi. Tu temperamentnu folklornu igru, sad su
tek, po drugi, trei put, uvideli i Dinki, ilas, Dai. Prekasno!
Pisac i reiser, rodom iz sela Vratarnica i abaki ak, uveni ivojin Pavlovi,
reirajui film Na putu za Katangu, u hotelu Evropa, ovde, u Boru, rekao mi
je da je nezadovljan scenariom Radoa Bajia i da nije trebalo da se uputa
u taj projekat koji je zduno pomoglo, i smislilo, tadanje partijsko bratstvo
na elu sa Nikolom ainoviem, pa i Blagojem Spaskovskim, (mislili su da e
zemljak Pavlovi napraviti soc-relaistiku priu). Tada je bila jaa proizvodnja
i neuporedivo se bolje i vie radilo, a ispalo je da je film, da li zbog poreenja
sa naputenom i opustelom Katangom, dobio jednu od prestinih nagrada
na uglednom pulskom festivalu. Da je veliki umetnik iv i da ga pozove
sadanja lokalna vlast, mnogi bi ga posavetovali da saini i fim, ne o Boru
i borskim rudarima (tog bilja ve je u izobliju), nego o naruiocu posla, o
Blagoju i njegovom, Blagojevom kamenu na ulazu u grad bakra iz pravca
aerodroma, lokaliteta nezvanino nazvanog Boris Tadi. (Onaj asfaltni put
gazda je spremio za neuspeli predsednikov dolazak). Onda bi se smirila i do
sada na ovim prostorima neviena sujeta. Jer, ivojin bi, kao i svaki srpski
ivojin, za razliku od recimo estitoga akademika Kovaevia, pretpostavka
je, u trenu shvatio ko bi mogao da bude glavni junak njegovog novog dela.
U poverenju: glavni junak tog, mogueg filma (uopte nije u vezi sa
Titanikom onog Lakievia?) moda bi dobio i najprestiniju nagradu
Amerike filmske akademije. Kad je zavredio dva ordena Svetog Save, to
ni Tesli nije polo za rukom i umom, zato ne bi dobio i bar - jednog Oskara!
Izlaz je u saznanju da je Srbija predugo u uspenom propadanju i to
najvie zbog lanih veliina!
5. 4. 2013.

28

500
NA
DAN

Insajder otkriva:
RTB Bor duguje
milijardu evra
- Nekadanji rudarski gigant, i jedini proizvoa bakra u Srbiji, RTB Bor,
kompanija je iji dugovi iznose vie od milijardu evra. Svake godine sve vie
se zaduuju, a sve dosadanje vlade, ukljuujui i sadanju, to su tolerisale
i odobravale nova zaduivanja. Pored 86o miliona evra dugova koji su se
gomilali jo od devedesetih godina, Vlada Srbije 2009. godine odobrila je
kompaniji nova zaduivanja, pa je RTB do kraja 2012. godine podigao kredite
od najmanje 220 miliona evra, da bi aktuelna vlada 2013. odobrila nova
zaduivanja od skoro 132 miliona evra, istraio je Insajder.
- Vie od 70 odsto svih dugova predstavljaju dugovi prema dravi, a do
njih je dovelo dugogodinje neplaanje kredita, poreza i doprinosa, taksi
za iskopano mineralno bogatstvo zemlje, neplaanja struje.
A kako je pokazala analiza Insajdera, dug bi bio i vei da u februaru Vlada
Srbije nije ovoj kompaniji otpisala 31,9 miliona evra, a u 2010. i 2011. umesto
nje izdvojila 27,4 miliona iz budeta za poveanje radnog staa zaposlenima.
Osim ovih dugova, RTB Bor duguje dravi 15,5 miliona evra za rudnu rentu
jer koristi mineralno bogatstvo Srbije, a poto ovo preduzee godinama
nije plaalo struju, u ovom trenutku duguje EPS - u 113,4 miliona evra.
Kako tvrdi Insajder, dok se stotine miliona evra ulau u novu rudarsku
opremu, obnovu zastarele tehnologije i nove industrijske pogone,
kompanija je najvee poslove sklapala direktnim pregovorima. Iako
bi upravo zbog ovolikih ulaganja nadlene institucije trebalo da
kontroliu i brinu kako se troe ova sredstva, ve tri i po godine
Vlada Srbije nije imenovala predsednika Upravnog odbora RTB Bor.
Prema navodima aktuelnog generalnog direktora RTB Blagoja Spaskovskog,
u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. godine imenovala na to mesto,
dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra, od ega je oko 600
miliona bio dug dravi i dravnim preduzeima. Samo u prethodne etiri
godine, u isto vreme kada je ovo preduzee podiglo kredite od najmanje
220 miliona evra, napravilo je ukupni gubitak od oko 51,7 miliona evra.
Viemeseno istraivanje Insajdera pokazalo je da se stotine miliona evra
novih kredita povlae i troe bez realnih planova, ak i bez realne ekonomske
analize koja bi pokazala kako jedno od najzaduenijih preduzea moe ikada

31

da vrati ove dugove.

Prethodna i aktuelna vlada odobravale su i nova zaduivanja RTB
Boru, bez ikakve kontrole troenja sredstava i opravdanosti ulaganja, kao
i neplaanje obaveza, otpisivanje dugova, pa je ak i umesto ovog preduzea
iz budeta plaala doprinose. Osim toga, govori istraivanje Insajdera, dug
RTB-a prema dravi i dravnim preduzeima od vie od 600 miliona evra,
trebalo bi da bude pretvoren u dravni kapital u ovom, sada drutvenom
preduzeu, i tako praktino oproten.
Blic 2. 12. 2013.

Ko iz Vlade titi psovaa:

Sramota je da on bude
direktor
Ministarstvo privrede insistira na tome da se opravda i dokumentuje
svaki dinar koji je u RTB Bor doao iz depova poreskih obveznika, to
direktoru ne odgovara.
Takav zahtev stvara nervozu kod onih koji se bore da ne izgube dosadanje
privilegije, kae za Blic ministar privrede Saa Radulovi.
Njega je na audio-snimku, napravljenom za vreme jednog od kolegijuma,
direktor basena Bor Blagoje Spaskovski nazvao majmunom, dukelom i
idiotom. Razlog za to je, pretpostavlja se, upravo to to Ministarstvo privrede
i od ovog, kao i od drugih preduzea u restrukturiranju, trai informacije i
dokumentaciju o njihovom radu i na koji nain raspolau dravnim novcem,
s obzirom na to da se finansiraju iz budeta.
Spaskovski je na raun Radulovia izgovorio sijaset psovki poput koji mi
ti k... poveava..., p....ti materina, dukelo jedna, majmune jedan, j... se
Raduloviu, mamicu ti j..... Spaskovski je kazao i da Radulovi ne moe da
rui zakone, da ne moe da hapsi, a da njega (Spaskovskog) mogu samo
na silu, kao to je nekada bilo u vreme Tita.
- Najvee opstrukcije kod prikupljanja linih karata tih preduzea dolaze
upravo iz RTB Bor. Tamo su potroili ogromne novce poreskih obveznika,
trae nove pare, nema odgovarajue dokumentacije, a ponaaju se kao da

32

ih i dalje tite neki politiari - rekao je Radulovi.

On kae da ni RTB Bor niti bilo koje drugo preduzee u restrukturiranju
vie nee moi da funkcionie kao do sada. Pojanjenja radi, RTB Bor ve
due posluje pozitivno. Meutim, kao i druga preduzea u restrukturiranju,
godinama nisu imali nikakve obaveze prema dravi, nisu plaali porez, struju,
vodu... ali su uredno dobijali novac iz budeta. Poznato je i da je cena izgradnje
nove topionice i fabrike sumporne kiseline u basenu utrostruena sa 100
na 300 miliona evra.
Tokom jueranjeg dana Blagoje Spaskovski nije odgovarao na telefonske
pozive i poruke novinara Blica kako bi objasnio svoje ponaanje na
kolegijumu u basenu. Ni Milan Baevi, ministar prirodnih resursa, rudarstva i
prostornog planiranja, a u ijem resoru je RTB Bor, nije eleo da komentarie
ovaj sluaj. Ostale su, meutim, upamene njegove izjave da basen dobro
radi, da Spaskovskog samo zlonamerni kritikuju, kao i da je menadment
basena sposoban. Sluaj Spaskovski jue nije eleo da komentarie ni ef
ekonomskog tima SNS Milenko Deletovi. Spaskovski je, inae, ve neko
vreme kadar SNS.
Blagoje Spaskovski u RTB Bor radi od 1972, ali je od njegove profesionalne
jo zanimljivija partijska karijera. Najpre je bio lan Saveza komunista, zatim
lan SPS, pa G17 plus i URS, posle ega je uao u SNS. Ostao je upamen po
tome to je na proslavu pet godina SNS doao sa takama i gipsom na nozi
kako bi, prialo se, partiji pokazao lojalnost.
Blic, 19. 1. 2014.

33

Direktor RTB zaposlio

500 ljudi za dan!
Dan pred odravanje izbora, 15. marta ove godine, u RTB Boru stalni radni
odnos dobilo je 500 radnika.
RTB Bor je ve godinama kompanija u restrukturiranju. U prevodu,
zakon je titi od bilo kakvih prinudnih naplata, gleda kroz prste zbog
neplaenih doprinosa i pokriva ovu obavezu prema 5.000 radnika iz budeta.
U zamenu za ovaj prilino komforan nain poslovanja, RTB Bor, kao ni druge
firme u restrukturiranju, ne mogu zapoljavati bez saglasnosti Agencije za
privatizaciju. Spaskovski, kako saznajemo, nema tu saglasnost.
- U subotu, 15. marta, dobili smo reenja za rad na neodreeno vreme.
Do tada smo svi, zbog trenutnih potreba za neke poslove, imali reenja na
odreeno vreme - kae jedan novoprimljeni radnik RTB-a.
Zbog ove nezakonite radnje zasad nije podneta nijedna prijava protiv
rukovodstva RTB-a, ali unazad tri godine protiv elnika RTB-a podneto
je vie od 20 krivinih prijava za zloupotrebu slubenog poloaja.
Blagoje Spaskovski na pitanja Blica pristaje da odgovori pismeno. Tvrdi da
jeste zaposlio na neodreeno vreme 500 radnika, ali ne samo u jednom danu.
- Saglasnost Agencije za privatizaciju nam u ovom sluaju
nije bila potrebna jer je re o broju radnika koji ne prelazi 10
odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji, a kojih ima 5.222.
Na pitanje, otkud da RTB Bor odlui da ulae milione evra u sreivanje grada
ako u isto vreme ne izmiruje svoje obaveze prema dravi i dobavljaima,
Spaskovski tvrdi da je u pitanju drutveno odgovorno poslovanje.
- Za sav novac koji je RTB Bor izdvojio u te svrhe postoji
saglasnost Agencije za privatizaciju, tvrdi generalni direktor RTB Bor.
Ova firma, inae, jedna je od onih koja nije Ministarstvu privrede dostavila
linu kartu, odnosno pregled ukupnih dugova i potraivanja, kao i spisak
svih dobavljaa. ak se, da podsetimo, januara ove godine u javnosti pojavio
audio-snimak sa kolegijuma RTB Bora, na kom se jasno uju psovke koje
Spaskovski upuuje tadanjem ministru Sai Raduloviu zbog zahteva da
ovaj, kao i sve druge firme u restrukturiranju, dostavi podatke o poslovanju.
Ponaanje Spaskovskog tada niko nije eleo da komentarie.
Jue je Blic bezuspeno pokuavao da od predsednika Upravnog odbora
RTB Bora dobije odgovor da li je UO dao saglasnost da se broj novozaposlenih

34

uvea za skoro deset odsto. Od decembra 2013. predsednik UO RTB Bora je

Boris Dragovi, ef kabineta ministra finansija Lazara Krstia. Do njegovog
dolaska RTB nije imao predsednika UO tri godine.
Ko je Blagoje Spaskovski?
od 1972. radi u Rudniku bakra Bor.
Od 1990. do 2000. bio gen. direktor borskog rudnika bakra.
2008. godine doao na elo RTB Bor grupe.
Tokom devedesetih istaknut lan SPS i blizak saradnik Nikole ainovia
2010. predvodio listu Ujedinjenih regiona.
2013. naputa Regione i prelazi u SNS... i kod naprednjaka je bio na elu
izborne liste (prim. prir.).
Blic, 6. 4. 2014.

Bor, ispred Doma kulture, izborna kampanja: april, 2012.

35

12
I
MINUT

Rupa duboka milijardu i

po dolara
Rudarsko - topioniarski basen Bor (RTB) i Institut za rudarstvo i metalurgiju
u konsultativnoj saradnji sa OUTOCUMPU-om iz Finske 1987. godine su
napravili studiju opravdanosti izgradnje nove topionice u Boru. Tada se
zakljuilo da bi za godinju proizvodnju 200.000 tona katodnog bakra,
koliki je bio planirani kapacitet topionice, bilo potrebno uvoziti dodatnih
250.000 tona koncentrata, odnosno 50.000 tona katodnog bakra. Kako je od
tada vaenje rude bakra u Boru dodatno opalo, izgradnja nove topionice
je potpuni poslovni promaaj.
Dr. Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju,
u intervjuu datom Pulsu istoka iznosi podatak kako se poslednjih etvrt
veka nisu gradile topionice manjeg preraivakog kapaciteta od milion
tona godinje, a poslovodstvo RTB-a upravo tako neto planira. Ni jedna
zemlja sa trinom ekonomijom danas u svetu nema topionicu kakvu Bor
gradi od 80.000 tona godinje katodnog bakra, istie dr. Bugarin i nastavlja:
U svetu danas ima oko 120 topionica razliitih tehnologija (uglavnom je
oko 60 odsto osavremenjeno sa novim tehnologijama), gde se koncentrat
topi u lebdeem stanju ili u rastopu ili sa starim-klasinim tehnologijama u
plamenim i ahtnim peima, zatim75 rafinacija, 160 aktivnih rudnika i oko 30
leista bakra u pripremi i oni e biti otvoreni do 2016 godine. U savremenim
topionicama ima slobodnih kapaciteta za preradu koncentrata bakra od
oko 30 odsto.
Ve ovi podaci ukazuju na neisplativost izgradnje nove topionice, jer ni
postojei kapaciteti u svetu nisu do kraja iskorieni, tako da bi topionica
mogla da rauna jedino na rudu dobijenu u samom RTB-u. Velika potranja
za katodidnim bakrom u svetu je doivela svoj vrhunac i sada je u stagnaciji i
padu. Snaan industrijski razvoj velikih trita kao to su Indija i Kina zavren
je, u svetu vlada privredna kriza, tako da e cena bakra vremenom da opada
sa dananjih 8.000 dolara po toni.
Uprkos svemu ovome poslovodstvo RTB-a na elu sa Blagojem
Spaskovskim namerava da sprovede projekat izgradnje Nove topionice
koja e na kraju da kota skoro pola milijarde dolara, umesto prvobitno
planiranih 150 miliona dolara. Uz sve to, RTB je trenutno ve u finansijskoj
dubiozi od preko 1,5 milijardi dolara (od kojih je preko milijardu dolara

39

duga nastalo pod sadanjih menadmentom za poslednje etiri godine), a

proizvodnja je iz godine u godinu sve nia.
Dr. Bugarin upozorava: Da bi RTB Bor proizveo samo 50 odsto potrebnog
minimalnog godinjeg kapaciteta koncentrata za novu topionicu, potrebna
su kontinuirana ulaganja od oko 500 miliona USD u rudnku i flotacijsku
infrastrukturu u naredne 3-4 godine kako bi se obezbedio maksimum
proizvodnje za narednih deset godina oko 45.000 tona katodnog bakra,
to je tek oko 50 odsto minimalnog kapaciteta za novu topionicu.Ukoliko bi
se duplirale investicije i istovremeno krenule sa prethodnim investicijama
u estoj godini moglo bi se doi do kapaciteta od oko 80.000 tona bakra
godinje iz leita RTB-a i taj kontinuitet proizvodnje bi trajao oko devet
godina, a da bi se odrao treba u estoj godini zapoeti nove investicije
u novim zahvatima proirenja kopova i pripremnih radova.Te investicije
takoe nisu male.
Proizvodnja rude iz Majdanpeka sa presekom za januar 2013. godine je
katastrofalna, jer je rudnik u poslednje etiri godine doveden pred zatvaranje.
Proizvodnja rude na Severnom Reviru je pred zatvaranjem odakle se trenutno
jedino proizvodi ruda sa dna kopa, loeg kvaliteta iz kojeg je nemogue
dobiti koncentrat za novu topionicu. Na Severnom Reviru mulja ima do
kraja 2013. godine i neophodan je novi investicioni ciklus proirenja za koje
menadment nema ni projekte, niti analize tog proirenja.
Proizvodnja iz Junog Revira za sada ne postoji, radi se na raskrivci sa
smanjenim kapacitetom da bi se dolo do rude gde je potrebno ukloniti 8-10
miliona tona raskrivke za 5 miliona tona rude. Nakon toga je potrebno ukloniti
60 miliona tona jalovine da bi se dolo do 40 miliona tona rude, a da bi se
ona izvadila mora se izmestiti regionalni put Majdanpek - Beograd, gradski
kolektor fekalnih voda i reka Mali Pek koji prolaze kroz leite, zatim ispumpati
16 miliona kubnih metara otpadne vode iz kopa za koju treba izgraditi fabriku
za preiavanje vode, kako bi se ista pustila u reku Pek. Rudnik Veliki Krivelj
je za sada najstabilniji u proizvodnji rude, i to oko 8 miliona tona. Problem
Velikog Krivelja to kapacitet jalovita je skoro popunjen i ima rezerve za jo
oko 18-20 miliona jalovine. S obzirom da se 2,5 miliona tona rude doprema
iz Cerova to sa kriveljskom rudom iznosi oko 10,5 miliona tona godinje.
Leite Cerovo 1 je otvoreno 1991. sa kapacitom od 2,5 miliona tona
godinje rude. Leite je sa ueem oksidnog bakra do 35 odsto i nije uopte
prikladno flotacijskom tretmanu na nain kako se sada i ranije prerauje
ruda bakra. Leite je obustavilo proizvodnju 2002. godine, jer je proizvodilo
gubitke, a otvoreno je kao politiki rudnik. Ponovno aktiviranje Cerova za

40

nekih 12 miliona tona rude je uraeno 2011. od strane Spaskovskog koji se

posluio prevarom kako bi prikrio loe poslovanje nalazita: ruda iz Cerova
se posle mlevenja mea sa onom iz Krivelja, tako da se ne zna koliko rude
potie iz kog nalazita. Meseno se zbog ovoga proizvode gubici od 2,5
miliona dolara.
Umesto da investira u istraivanje novih nalazita, Spaskovski forsira
Novu topionicu iz isto marketinkih razloga koji koriste jedino njegovoj
stranci, Ujedinjenim regionima Srbije na ijem je elu Mlaan Dinki. RTB je
zvanino u restruktuiranju, to direktoru omoguuje da plaa samo onome
kome hoe da plati - ni prinudna naplata u ovakvim sluajevima nije mogua.
Tako Spaskovski novac moe bez ikakvih problema da troi na ono to
njemu i URS-u odgovara. U renoviranje hotela Jezero uloeno je oko 4
miliona dolara. Sa tim parama mogla su da se sagrade dva nova hotela kao
to je Albo u Boru. Za Jezero se iz TIR-a stalno odvozi mazut za grejanje
praznih prostorija. Ovaj hotel meseno potroi 80.000, a ne prihodije vie od
10 hiljada evra. Zooloki vrt, koji je osnovao Spaskovski, po nekim proraunima
meseno troi 7 miliona dinara.
im je postao generalni direktor RTB-a iz koga je prethodno otiao uzevi
otpremninu, Spaskovski prodaje dva pogona i tako dolazi do neophodne
gotovine za finansiranje svojih i prohteva svojih politikih mentora. Kisikana se
prodaje veoma jeftino iako je pogon relativno nov, a glavna je dovodna aorta
kiseonika za novu fle pe u Novoj topionici. Primera radi, za zadati minimalni
kapacitet od 400.000 tona koncentrata godinje potroi se oko 98.000 tona
kiseonika ili 73.200.000 metra kubna, to po sadanjim cenama iznosi oko
7 miliona evra godinje. Ukoliko se proces koji je zadat kapacitativno ne
arira u kontinuitetu od oko 60 tona koncentrata na as, utroak kiseonika
je znatno vei, a samim tim i trokovi se funkcionalno poveavaju.
Kvarcni beloreki pear je prodat 2009. godine, a neminovan je za aru
koncentrata kao topitelj. Godinje potrebe kvarcnog peska kao topitelja
koncentrata bakra iznose oko 40.000 tona, to je u novanoj vrednosti
oko 2 miliona evra godinje.To je najvee leite kvarcnog peska u regionu
sa najboljim kvalitetom. Rezerve su preko 150 miliona tona, pogon je nov,
izgraena nova separacija, a prodat je za milion evra i 3 miliona evra investicija
za est godina. Interesantno je da je vlasnik iz Bugarske (od pre neki dan
novi gazda je Nemac) i da je sve kvalitetne kvarcne sirovine kupio u Srbiji
i postao monopolista te sirovine ( kvarc u Rgorini, Donja Bela Reka u Boru,
kvarcni pesak u Ubu).
Blagoje Spaskovski nije nepoznat pravosudnim organima. Godine 2001.

41

bio je hapen zbog ukupno 17 krivinih dela koja je poinio u RTB-u Bor. Da
bi se spasao dugogodinje robije, aktivirao je svoje politike veze, na prvom
mestu one u G 17 Plus, u koji je dospeo posle lanstva u SPS-u i SRS-u. Posle
je koketirao sa Demokratskom strankom, ali ona vie nije na vlasti, tako da
mu trenutno zatita, osim iz URS-a stie i od pojedinaca iz SNS-a gde je
ulanio svog pomonika i kolega u kriminalnim radnjama Milinka ivkovia
koji ekspresno postaje regionalni predsednik ove stranke.
Poto sam moe da bira koji e raun biti plaen, a koji ne, Spaskovski
je godinama odbijao da plaa struju, pa je zbog duga EPS-u od preko 100
miliona dolara vlada 2010. morala da odobri poskupljenje struje kako bi
spreila bankrot ovog javnog preduzea.
Tabloid, br 312, 2013.

TRI KRIVELJA ZA SPAS

NOVE TOPIONICE
Prof. dr Nedeljko Magdalinovi iz Bora jedan je od naih najpriznatijih
rudarskih strunjaka, bivi dekan Tehnikog fakulteta Univerziteta Beograd,
lan je Inenjerske akademije Srbije i Balkana sa seditem u Istanbulu.
Da li ste, profesore Magdalinoviu, upoznati sa gradnjom nove
topionice bakra i koji je osnovni problem u celom tom, izuzetno vanom
za Bori i dravu, projektu?
-Ne samo mi iz struke, ve i graani znaju kad je i kako poela gradnja i ,
bar zvanino, kada e nova topica biti zavrena. Nepoznate su neke druge
okolnosti, primerice koliko e zaista da traje gradnja i koliko e da kota (
cela investicija bie vie nego udvostruena). Nepoznanica je i da li e biti
dovoljno domaih sirovina za preradu. Danas mogu da tvrdim da sopstvenih
koncentrata ni iz dalaka nee biti dovoljno. Pretpostavka da je mogue kupiti
uvozne koncentrate, nije nikakva garancija, pogotovu ako se zna da je u
svetu nepopunjeno najmanje 30 odsto topionikioh kapaciteta. Koncentrati
se, kako je nedavno naglasio i dr Mile Bugarin, unapred plaaju, ak i do tri
godine kako bi predimenzionirana prerada imala posla. Mi gradimo topionicu
bakra a niko ne zna od koga emo sutra kupiti sirovinu. Na kraju svakog

42

takvog projekta stoje ekonomija i ekologija. Sad se ispostavilo da nemamo

ni projekat, da su radovi zaustavljeni, nedostaje dokumntacija.
Nismo, dakle, najpre razmiljali i planirali odakle emo dobijati
sopstvene sirovine, to moe da bude pogubno?
-Danas se borsko rudarstvo oslanja na rudnik Veliki Krivelj, Jama je
istroena, Majdanpek je u opasnoj zoni, dobija se samo 400 tona bakra
meseno, to je apsolutni minimum. Cerovo primarno moe da iznedri i
kvalitet i kvantitet, ali to je ogroman posao, neophodno je izmestiti prugu
i tunel. Bez pet godina mukotrpnog rada ne bi mogao da bude otvoren
jedan takav rudnik. Kada bi otovrili novi Krivelj trebalo bi najmanje tri do
pet godina, ali i 20 godina da se ta investicija otplati. Lako je izraunati da
nam je potrebno da otvorimo tri Kriverlja kako bi nahranili novu topionicu.
Red veiline ulganja je najmanje milijardu evra. Ova drava nema taj novac.
Posebna je pria to e novoj, savremenoj topionici trebati najvie do 500
radnika, a sada ih mnogo vie.
U poslednje vreme menadment RTB promovie otvaranje novih
rudnih leita, buotina bogatih rudom bakra i zlata, govori se o
proirenju proizvodnje na starim kopovima, koliko u tome ima istine?
-Nove geoloke buotine? Mogue je da o tome jedino vie znaju
u poslovodstvu RTB i nigde vie. Pitate za oka Marin? Mi nemamo
tehnologiju za preradu takve rude. I to je bio jedan u nizu marketinkih
poteza. Moda je preporuka Svetske banke bila dobra, jer oni su predlagali
da nae koncentrate preraujemo u susednoj Bugarskoj, u Pirdopu, gde su
najsavremenije topionmika postrojenja. Najperspektivnije rudno telo Borska
reka nije dovoljno istraeno, pet godina tamo niko nita nije radio. Uostalom,
podzemna eksploatacija je skupa. Ne treba zaboraviti, RTB-u je potrebno,
grubo izraunato, njamanje 200.000 tona bakra da vrati sadanje dugove.
Ve idue godine moramo poeti da vraamo kredite za novu topionicu
koja sigurno nee biti zavrena u predvienom roku do kraja 2013. Kakvo
je sada stanje, taj vaan posao mogao bi preudgo da traje, to je izuzetno
loe i po ekonomiju i ekologiju. A mesena rata je 6,5 miliona evra. Neko je
u RTB izraunao da bi zastoj u gradnji metalurkoh pogona od pola godine
napravio tetu od ak 39 miliona evra. Ko za to treba da bude kriv. Ne verujem
da e resorna ministarstva prihvatiti odgovornost.
Da li je uopte bio uraen glavni projekat za novu Topionicu i Fabriku
sumorne kisline?
-Kamo sree da jeste. Znali bi se svi ekonomski pararmetri. Videli bi ta
ulaemo, a ta dobijamo. Na primer, Japan nema ni jedan rudnik bakra, a

43

trei je u svetu po proizvodnji tog metala. Njihove topionice su na obalama i

tamo sirovine dolaze najlakim i najjeftinijim transportom. Taman posla da oni
takve objekete podiu bez recimo graevinske dozvole. To je u normalnom
svetu nemogue. Kod nas, vidimo, radimo i na taj nain. Nekome je sve to
odgovaralo.
Ne pie nam se dobro?
-Nisam, moda po prvi put, optimista. Nerelano je recimo to su plate u
RTB toliko podignute. Nema proizvodnje iako je cena bakra visoka i zato su
takvi potezi pogreni. Sindikat, ujem, podrava rukovodstvo konstatujui da
je sve dobro dok direktori daju dobru i redovnu platu. Dokle e to da traje?
Plaim se katastrofe, jeza me hvata, verujte. Naprosto, nakon restruktuiranja,
sleduje , najverovatnije, neki vid prodaje. A ko e da nas kupi, drava vie
nee garantovati za bilo kakve kredite. Mogue je da se u prodaju ukljue
razni bivi tajkuni, ko zna?
( Puls istoka, B.F., april 2013. Novine se nisu pojavile, ugaene su)

GLAS INENJERA: U
PROPAST IZ EFA
Da RTB Bor tone u sve dublju krizu, svedoe tvrdnje strunjaka
Udruenja inenjera u rudrastvu Bor koji posebno ukazuju na nepotovanje
i nesprovoenje razvojno-inesticionog programa u rudarstvu, neadekvatno
troenje povoljno odobrenih para za razvoj rudarstva, neostavrenu planiranu
rudarsku proizvodnja, nespropvoenje odgovarajue procedure u odluivanju
za izgradnju metalrukoh pogona, nepravulnosti u troenju niovca izvan
proizvodnje bakra, neklontrolisan prijem radnika iako je kompanija u
restrukturianju (re je njamanje o 1.000 radnika), te nesprovoenje procedura
osnivanja jedinstvenog predueza, netrasparentnu prodaju bakra , kao
i nepotovanje uiredbe o restruktuiranju. Svi ovi propusti ukazuju na
neodgovornost generalnog direktora Blagoja Spaskovskog koga, stoji u
informaciji specijalno spremljenoj za Informer, najhitnije treba smeniti
i pozvati na odgovornost kako kompanija ne bi nastavila sa oiglednim
propadanjem. Istu odgovornost, naglaava se, snosi i drava koja nije
obezbedila neophodnu kontrolu ukupnog poslovanja.
U rudncima bakra Krivelj i Jama u 2010. i 2011. godini ostvarena je
proizvodnja sa 64, a u prvih ovogodinjih est meseci 55 odsto. U rudniku

44

Majdanpek jo je gore: uloeno je 54 miliona dolara, s tim to proizvodnja

uopte nije uveana. U rudnik Cerovo je uloeno 23 miliona dolara, to
je nedovoljno, pa je samim tim ugroena ukupna proizvodnja bakra.
Poremeena je i rekonstrukcija rudnika Krivelj i Majdanpek, to e se sigurno
odraziti na smanjenu planiranu proizvodnju, a krediti ve pristiu za naplatu.
Inenjeri ukazuju i na odluku o izgradnji i modernizaciji metalurgije bez
investiciono-tehnike dokumentacije, jer nema ni slova o opravdanosti
i nainu vraanja kredita. Reju, ceo prosec je tekao neregularno. To je,
podseaju u Udruenju, isto nasilniko ponapanje generalnog direktora
Blagoja Spaskovskog sa nesagledivim posledicama. Nova Topionica i Fabrika
suumporne kisleine kada budu zavrene, krajem idue godine, ve sada je
izvesno da nee imati kontuinrani rad, to e dovesti do pogubnih prekida
u celom sistemu. tavie, trokovi u svim fazama proizvodnje bie ukupno
neodrivi, jer cena prerade metala nee biti konkurentna sa evropskim,
kineskim i japanskim topionicama. Ni prodaja sumporne kisline nee ni
malo biti laka.
(Ovaj tekst dopisnika iz Bora nije se pojavio u Informeru)

NEGATIVAN TREND U SVIM

SEGMENTIMA PROIZVODNJE
I POSLOVANJA
Mirjana Anti, zamenik generalnog direktora za finansije: pismo
lanovima kolegijuma RTB Bor, 16. oktobar 2013.
Potovane kolege,
Moje obraanje Vama je u nameri da se organizujemo i zajedniki
poboljamo rezultate u proizvodnji i u ukupnom poslovanju. Naime, poev od
II kvartala 2013.godine uoen je ozbiljan negavitan trend u svim pokazateljima
rada i poslovanja RTB Bor, to upuuje da e rezultati poslovanja za 2013.
godinu biti negativni. To nee biti dobar ishod nakon tri uspene poslovne
godine (2010, 201 i, 2012.) i naroito posle kompletne obnove opreme na
povrinskim kopovima V.Krivelj i RB Majdanpek, ulaganja u aktiviranje
rudnika Cerovo i modernizaciju i automatizaciiu procesa u flotaciji V. Krivelj...
Stoga su nae pojedinane, kao i kolektivne obaveze i odgovomost da
realno sagledamo stanje i poslovanje u svakom organizacionom delu i da

45

preduzmemo hitne i efikasne mere za kvalitetno i kvantitativno poboljanje

rezultata.
U tom smislu dajem sebi slobodu da apostrofiram sledeu problematiku:
Najpre, predloili smo ili usvojili ambiciozne planove u rudarskoj
proizvodnji za 2013.godinu, koji se ne ostvaruju ni u jednoj poziciji. Zato?
Tako je za period IX/13 planirana proizvodnja od 32.973 t bakra u koncentratu,
odnosno 3.664 t proseno meseno. Meutim, ostvareno je 26.690 t ili 2966
t meseno, to je za 6283 t ili 19,1% manje od plana. Takoe, nije realizovan ni
planirani obim iskopina. Posebno je alarmantno to su svi flotacijski parametri
ispod planiranih i realno moguih.Trokovi poslovanja, ipak, konstantno
rastu kako u masi tako i po jedinici proizvodnje.
Zato se ovo deava u rudnicima u Boru i Majdanpeku?
Nesporno je da su povrmski kopovi u RBB i RBM tehniki veoma opremljeni.
Kao nikada ranije! Meutim, uinci te opreme su jo uvek skromni, rukovanje
je esto povereno nestrunim i neodgovomim izvriocima, havarije su este,
odravanje je skupo.
Produktivnost po zaposlenom (u RBB i RBM ih je ukupno 3500) je niska i
iznosi samo 0,85 t bakra u koncentratu meseno. ta se sa ovom proizvodnjom
moe obezbediti za tekue potrebe i za razvoj RTB Bor?
Kada e flotacija V. Kriveija dostii projektovano iskorienje na bakru i
kvalitet koncentrata bakra?
Zato je povremeno sadraj vlage u koncentratu vei od sadraja bakra
(flot. V. Krivelj)?
Zato se ne vodi rauna o vrsti rude koja se prerauje u flot. V. Krivelj
kako bi se prema njoj uredio reim prerade, vrsta i koliina reagenasa i dr.?
Kada e se pokazati opravdanost aktiviranja rudnika Cerovo (kvalitet i
vrsta rude, koliina, iskorienje i dr.)?
Kakvo je stanje na radilitima u RB Majdanpek? Da li se oni adekvatno
pripremaju za masovnu proizvodnju?
Kako se reavaju otpadne vode u RBM?
Kakva je tehnika spremnost flotacije RBM za kontinuiranu i masovnu
preradu, a pre ozbiljne rekonstrukcije i modernizacije (koja kasni)?
Dokle se stiglo sa izmetanjem puta? ta je sa radovima na TS faza 1?
Da li su reeni problemi u vezi metoda i dinamike eksploatacije RT oka
Marin, kao i reenje za prodaju proizvoda (koncentrat ili ruda)?
Uinci u Jami si minimalni. ime ona realno raspolae pre ulaska u RT
Borska reka? Ko sagledava ove potencjaie: struka ili tradicija?
Nuno je preispitati opravdanost daljeg rada Kreane Zagrae imajui u

46

vidu sadanje koliine i kvalitet komadnog krea.

Takoe, korisno je utvrditi uticaj nekvalitetnog krea na rezultate u
flotiranju rude bakra.
ta je sa radnom i tehnolokom disciplinom zaposlenih?
Zato su este havarije novonabavijene opreme? Da li se primenjuju
mere - sankcije prema neodgovornim i nestrunim izvriocima?
Nagraivanje radnih uinaka ne daje efekte. Nivo pojedinanih i prosenih
zarada nije opravdan (pokriven) rezultatima i tu su nune promene.
Preveliki je broj zaposlenih po svim osnovama, imajui u vidu obim
proizvodnje i realne zahteve proizvodnog procesa.
INJENICA JE da metalurgija radi u postojeim agregatima koji su tehniki
i tehnoloki zastareli a naroito ekoloki nebezbedni.
INJENICA JE, takoe, da metalurgija prerauje samo koncentrate bakra
iz RTB Bor i to u nedovoljnim koliiinama i nestandardnog kvaliteta za
kontinuiranu i ekonominu preradu.
To izuzetno poveava trokove prerade i daje male koliine finalnih
proizvoda. Meutim, i metalurgija ima puno neracionainosti.
Najpre, to su svi ostali pogoni van linije bakra (Livnica, Bakama ica,
Energana, Transport, Prerada metala) ije je postojanje veoma skupo i sa
stalnim gubicima, a ne preduzimaju se efikasna reenja za njih,
Nedovoljne i nekvalitetne sirovine za preradu, ali i subjektivni razlozi
povremeno utiu na kvalitet prerade kao i na kvalitet finalnih proizvoda, to
u uslovima male produkcije dodatno oteava finansijsku poziciju RTB Bor.
Jo uvek nije uspostavijen kontinuitet u proizvodnji katodnog bakra (nema
svakodnevne flnalizacije). Evidentno je da je najvei obim u poslednjim
danima u mesecu to esto ne moe da bude i naplativo u mesecu isporuke.
Nestabilan rad Fabrike bakarne ice, esto i zbog kvaliteta bakra. Trokovi
proizvodnje ice (prerada) su viestruko vei od prodajne cene, to je
posledica predimenzioniranih kapaciteta, obima prerade... tehnologije.
Nagraivanje radnih uinaka je delimino izmaklo kontroli.
Nema poslovnog opravdanja da prosene zarade u TIR-u budu najvee
u RTB Bor i treba ih usaglasiti sa RBB i RBM.
ZAKLJUCI:
- U 2013. godini je evidentno da je u znaajnoj meri oslabiia lina
odgovornost rukovodilaca i nosilaca procesa, kao i ostalih zaposlenih za
poslovne rezultate, imovinu i ukupan ugled RTB Bor. Nuno je da se takvo
ponaanje prekine, a nedopustivo je da se nastavi u narednom periodu.

47

Proizvodnja mora da se povea. Svi dosadanji pokazatelji realnih mesenih

potreba za finansiranjem (tekue poslovanje i deo investicija) govore da je za
regularno poslovanje nuno 4500 t katoda meseno pri sadanjim cenama na
LME. Trokovi poslovanja su visoki, u masi i po jedinici proizvodnje, i moraju
se smanjivati na svim pozicijama, ukljuujui i lina primanja.
-Planovi proizvodnje za 2014. godinu moraju da budu objektivno i realno
utvreni.
-Takode, nuno je sagledati realan obim proizvodnje za naredni period,
najmanje u buduih pet godina.
-Najzad, treba da se utvrdi kada e sirovine iz RTB Bor (koncentrat bakra)
biti u dovoljnoj koliini i kvalitetu za optimalni kapacitet rekonstruisane
metalurgije bakra. ta je potrebno jo da se uradi i rei u rudarstvu da bi
se dostigla ta proizvodnja (obim, vrsta i dinamika ulaganja, organizacije
posla i sl.)
(Ovaj tekst je, u delovima, objavljen na stranicama Medija centra Bor, a
koristila su ga jo neka glasila. Poslat je lanovima kolegijuma RTB oktobra
2013. kad je generalni bio na duem odsustvu, sa linim potpisom gospoe Anti.
Posle toga je ona najhitnije SMENJENA. Nije dugo potrajalo, njen pretpostavljeni
i glavni junak ove prie predomislio se i vratio je u fotelju, gde je i danas).

Rudnik zlata oka

Marin, avgust, 2011

48

ISTINA O RTB BOR

u VLADI SRBIJE: ZATO JE
RTB U TEKIM MUKAMA?
U Ministarstvu privrede, tanije u prostorijama Agencije za privatizaciju u
Beogradu, nekoliko dana pred kraj 2013. godine, (tanije, 27. decembra) odran
je izuzetno vaan sastanak kome su, sem ljudi iz Ministarstva , prisustvovali
i novi predsednik Upravnog odbora RTB Bor, dr Boris Dragovi i lanovi
vladinog Radnog tela za RTB Bor, sa jedne, a sa druge strane stola, sedeli su
Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor, Boban Todorovi, direktor Topionice i
rafinacije bakra, pravnik Zoran Ili i Vidoje Adamovi, direktor Rudnika bakra
Bor. U radu skupa uestvovali su i predstavnici sindikata iz Bora i Majdanpeka,
ne samo Rudarskog sindikata kako je neko eleo u pripremi sastanka, nego
i elnici Samostalnog, Nezavisnog i Industrijskog sindikata. Izvetaj sa ovog
skupa do sada nije nigde objavljivan, ak je bilo predloga da se prisutni
potpiu da detalje nee iznositi u javnost. U ovoj publikaciji objavljujemo
najzanimljivije delove ove rasprave. Tok sastanka je, esto, tekao u napetom
tonu. Kako se dolo do ovog materijala, posebno je pitanje.
-JA SAM, gospodo, novi ovek SIEPE, saradnik ministra Radulovia i tvorac
Line karte preduzea u Srbiji. Ovde su i kolege strunjaci koji rade na Projektu
RTB Bor.
-Odmah da se razumemo: mi neemo nita da prodamo bez vaeg saznanja,
niti po starom pogubnom zakonu, niti da radimo ispod stola. Hoemo
da vidimo koliko RTB vredi. Vae preduzee je kompleksno. Prvo, niko ne
zna tano ta sve ima pod zemljom. Nas ne zanima ta je radilo neko staro
rukovodstvo, imaju organi koji se time bave... Ne treba nam Kinez koji se
bavi tekstilom da kupuje Vrake vinogarde, pa da takav sutra kupi i RTB Bor.
Trebaju nam oni koji se bave tom delatnou, da investiraju u novu tehnologiju,
u sve ono to mi nemamo. Razgovarao sam sa zamenikom premijera, trebali
smo da doemo u Bor, ali nismo imali kompletnu Linu kartu preduzea.
Doi emo posle Nove godine, bie tu i ljudi koji su uspeno radili sline
poslove u Hrvatskoj, Sloveniji, Maarskoj. Ova Vlada nee, niti moe, vie
da se zaduuje. Hoemo prvo da sasluamo vas, radnike. A kako e se Bor
privatizovati odredie strunjaci, niti ministar, niti politiari. Jer, nemogue
je da takvo preduzee kao to je RTB godinama, i sve vie, gubi pare. To
je nemogue. Vidite, bilo je otimaine, deavalo se svata. Zato moramo

49

da vidimo ko je kome i ta plaao, koje su usluge plaane, gde su pare, na

ije su raune otile, za to treba vremenaNeke stvari ne mogu preko
noi da se urade. Nama je u interesu da se, kad doe vreme, proda zdravo
preduzee. Ministarstvo hoe da se potraivanja konvertuju u kapital i da se
onda proda kapital, i da dou svetske firme koje e ulagati u tehnologiju i
vama napraviti profitabilno preduzee. Pa, oni od nas u tom poslu imaju sto
puta vee iskustvo. A njima, opet, trebaju nai ljudi koji znaju to preduzee.
OVO je zaista veliki i kompleksan problem. U novom zakonu postoji vie
modela privatizacije. Sutina je prodaja kapitala. Vano je da firma radi, da
ima trite, to je kod vas, s tim to su i potencijali ogromni. Kod vas se nije
znalo ko kosi, ko vodu nosi. NI danas mi neke stvari nisu jasne koje su se
kod vas dogaale. BILI smo slepi kod oiju sve ove godine. Ponavljam: bilo
je tu i politike umeanosti! Ti ljudi vie ovde nemaju ta da trae. Ovde vie
nema ta da se krije, jer i vama je svega preko glave. Restruktiranje mora da
se zavri do kraja juna, ali pre toga moramo znati ta imamo. Nemogue je
da jedno ovakvo preduzee ne pravi pare. MI smo ovde da pomognemo
radnicima, ovaj zakon je pravljen po evropskim standardima. Sreom, vi,
igrom sluaja, niste kao FAP i slini. Vi imate puno potencijala, a zato je
ovakav pristup, zato hoemo vas da sasluamo, nikada u ovakvom broju
niste bili pozvani. Hoemo da sainimo dobru i veliku analizu preduzea,
da znamo koliko smo duni, i koliko su nama duni, a i koliko se kralo, i to
e se saznati. Bor je na timski projekat, i svi hoe da pomognu, interes je
da Bor radi i da bude profitabilan.
RE dajem dr Dragoviu, predsedniku UO RTB Bor:
-Imam iskustva, radio sam do sada tri ovakva projekta. Prvo, hoemo da
identifikujemo preduzee, jer bez toga ne mogu da se preduzmu nikakve
mere. Koliko sam video, dosta se kasnilo u osposobljavanju kapaciteta, oni
su u fazi zavretka.Oni moraju da daju trino prihodnu proizvodnju. Prvi
zadatak je Lina karta, jer bez nje nema pomaka. Ako ovako nastavimo,
odosmo u steaj. Zato moramo brzo da radimo, a vi da kaete ZATO se
kasni sa zavretkom nove metalurgije, koji su, sem materijalnih, jo uzroci.
Drugo, koji su termini da se pokrenu ti kapaciteti. U pitanju je 700 miliona
evra (misli se najverovatnije na ukupne godinje subvencije preduzea u
restruktuiranju.- prim. pr. ). Ja od srede, od sastanka UO u Boru, ne mogu da
spavam. Trebaju mi validne informacije. Ako vidim da me zavaravate priama,
dau ostavku! Spaskovski i ja trebalo bi za 6,7 meseci na belom konju da se
proetamo, razumete li? Ne interesuju me mediji, zanimaju me tehnoloki
aspekti, pitanja radnika, pitanje znanja, bavljanje novim tehnologijama.

50

Zapostavili smo u celoj zemlji i nauku i tehnologiju. Treba nam bolji uvid u
vae informacije, kako bi, eto, pravili manje greke...
POTOM se javio Blagoje Spaskovski. On je izneo ve poznate prie o 15
privatizacija u RTB o koje se ovajdila drava, o tome kako RTB puni dravni
budet, plaa 320 miliona dinara meseno struju, kako se vuku krediti i od
1959. godina naovamo, kako se tedilo i na kupovini opreme, kako je nizak
sadraj metala u redi uveao cenu kotanja katoda, itd.
-U nove mere moramo ii korak po korak. U suprotnom napraviemo
karambol. Staemo! Prihvatam da se sve kontrolie od poetka do kraja. I
sve da bude transparentno. I dok sam ja generalni direktor sve mora da bude
transparentno. Ne moe se niko zaposliti bez oglasa. Jer, RTB je kompleksan
sistem. Ne moe se spisak javnih nabavki nabaviti za tri dana. Samo est
miliona evra meseno izdvajamo za bruto plate. To je krvav posao. Ne moe se
u RTB zavriti Lina karta kada su krediti za Bor i Majdanpek od 1959. godine.
Nemamo papire? Zato sam i smenio Bor je napredovao, ni jedan drugi grad
nije kakav je Bor Tvrdim da emo topionicu zavriti za 225 miliona evra
Kanaani su traili od Vuia da me smeni zato to sam drzak Sad gradimo
Fabriku sumorne kiseline bez dozvola. Te papire ekamo po 3,4 meseca.
O tome ta su govorili ostali predstavnici RTB Bor, pa i sindikalci, ne
treba, verujemo, posebno naglaavati. To su poznate konstatacije u smislu
da neemo privatizaciju, neemo otputanja radnika, i neemo smanjenje
plata. Za razvuenu i konfuznu diskusiju Ljubie Miljkovia, Rudarski sindikat,
neko od organizatora rekao je da je nekoncizna Javio se i pravnik Zoran
Ili naglasivi da se sve radilo po nalogu Agencije ili nadlene Komisije
Dinkievog ministarstva.
Najzad, ponovo se javio predstavnik organizatora skupa, profesor
Dragievi (Rudarsko-geoloki fakultet Beograd):
- Ova vlada eli da zatiti javni interes, interese 7,5 miliona Srba. Odmah
je zaustavljena pljakaka privatizacija. RTB je u vrlo tekoj situaciji, ak
i socijalnoj. Naprosto: zapoeti su projekti, ali nisu definisani projektni
zadaci, poelo se da se radi parcijalno i dolo se do neracionalnosti. Kaete,
nedostaju vam graevinske dozvole, a nemate projekte (nee valjda da se
gleda u pasulj)? Zar taj problem treba da reava vlada? Usledila je upadica
Spaskovskog: -Imamo - NIJE TANO, odgovoreno je. Hoemo tanu
situaciju. Moralno je da se prizna greka. Svako moe da pogrei. Drugo, kod
vas ne postoji uredno knjigovodstvo. Nee valjda vlada da vam postavlja
efove raunovodstva po fabrikama? Gospodo, ovi nedostaci moraju da se
otkloneImate odline inenjere, ali se to ne valorizuje. Nemogue je da vi

51

u RTB jedini primenjujete zakone nepostojee drave. Morate da radite na

zdravim osnovama, a ne na bazi samoupravnog sistema. VI RADITE PROTIV
GRAANA BORA! Morate da uspostavite novi, zdrav sistem upravljanja.
Jedino tako postojee rukovodstvo moe da dobije podrku.
OPET je usledila upadica Spaskovskog:
-Ja u da podnesem ostavku
-OVO je presudan trenutak za egzistanciju Bora. Ovaj sastanak je uspeo,
sve teme ste nam saoptili. Proveriemo. Sve je u igri!
Spaskovski:
-Oseam se ovde povreenim
!

52

RTB je rak rana

srpske privrede
Uvidom u konsolidovani finansijski izvetaj za 2013.godinu, koji je objavljen
na sajtu Agencije za privredne registre, RTB Bor ima gubitak iznad visine
kapitala 257 miliona dolara, a dugorone i kratkorone obaveze iznose oko
960 miliona dolara. Poraavajue. Sada je i malo jasnije zato je ministar za
privredu Duan Vujovi nedavno izjavio da su Simpo iz Vranja i RTB Bor
rak rane srpske privrede. A mi i dalje sluamo hvalospeve neodgovornog
menadmenta, i nesposobnog, kako je nedavno izjavio premijer Vui.
Sada se postavlja logino pitanje, da li je ovako uruena i posrnula firma
trebalo da ulae u nepotrebne i promaene investicije i da stvara nove
gubitae kao to su: hotel Jezero, Dom odmora, konjunica i jo neki objekti
u Sportskom centru, Fabrika strujomera, Zooloki vrt A ako se jo ima u
vidu i da investicioni zahvati u proizvodnom delu RTB-a Bor debelo kasne i
umesto da stvaraju novu vrednost, oni stvaraju nove finansijske nevolje. Jer,
krediti ve stiu na naplatu, dok dodatnih prihoda od tih programa nema
ni na vidiku. Jo je sumornija prognoza za budue poslovanje RTB-a Bor ako
se zna da e proizvodnja rude i bakra brzo biti u velikim problemima, to je
ishod neodgovornog i nestrunog rada onih koji vode ovu kompaniju. Ili
drugaije: raskrivanje kopa Veliki Krivelj opasno zaostaje, i ve sada je manjak
od 30 miliona tona u odnosu na projektovanu dinamiku raskrivanja leita;
u kriveljskoj flotaciji, zbog nedovrenog remonta, iskorienje bakra iz rude
ne prelazi 70 odsto, to odnosi milione dolara zbog manjeg iskorienja.
Samim tim, u ovom rudniku ozbiljno je ugroena proizvodnja rude i bakra
u predstojeem periodu. Isto tako, rudnik Cerovo je u velikim problemima
sa kvalitetom rude, kao i sa dinamikom raskrivanja Cerova 2. Zakljuak je
da e na Cerovu 1 proizvodnja rude biti zavrena krajem 2015.godine, dok je
Cerovo 2 nepripremljeno za proizvodnju.To e opet prouzrokovati prekid u
proizvodnji. Katastrofa. Rudnik bakra Majdanpek debelo kasni sa raskrivanjem
leita Juni revir. Zahvaljujui jedino novom klizitu na Severnom Reviru
ruda dolazi na radilite iz postojeih bokova kopa. Da nije bilo te neplanirane
prirodne sile proizvodnja bi stala! Katastrofa bi bila jo vea.
Sveukupno, teko nama.
(Autor je poznati rudarski strunjak i nekadanji direktor Rudnika
bakra Bor, sredina 2014.)

53

KRALJ
Cu

NI NOVINARI, NI UO, NI
MINISTAR...
Izgleda da je drava, preko svog Ministarstva privrede i odlunog ministra
Sae Radulovia, i jo smelijeg strunog tima Vlade Srbije za RTB Bor, konano
stala na put bahatom i samovoljnom direktoru borskog kombinata bakra,
poslednjih pet godina i samozvanom nebeskom oveku koji je elegantno,
nekad i preko noi, promenio vie politikih partija kako bi se, posle svega,
skrasio i debelo zaklonio u SNS. Izjave Radulovia u Novom magazinu i
posebno u Drugom, udarnom Dnevniku RTS-a (medijske kue koja ga je
godinama nezaslueno kovala u zvezde, pa i nedavno), ne mogu, niti smeju,
da ostanu poput izreke tresla se gora, rodio se mi. Tako je upravo bilo
nakon trodelne emisije Insajder B-92, to ozbiljan, poslovni i ostali normalan
svet, nije mogao lako da shvati. Ministar privrede je u najkraem dao do
znanja da direktora RTB Bor titi neko od glavnih politiara u zemlji. Naalost,
na bruku i sramotu, ova istina nije od jue, ona se ukorenila celih tih pet
godina neprikosnovene vladavine Spaskovskog u RTB i Optini Bor i samo
se, danima i godinama, uvrivala najvie zahvaljujui Mlaanu Dinkiu
i URS-a, a potom i Borisu Tadiu i Duanu Petroviu, te ortopedu Duliu,
donekle i SPS-u kojeg je pompezno napustio posle 2000. godine. Prolog
leta, nenadano, u svom raspevanom stilu, na belom atu, stie u SNS. Uz svog
prvog i starog saradnika Milinka ivkovia, biveg predsednika Okrunog
odbora SNS i aktuelnog narodnog poslanika, uspeo je da se svim svojim biem
nametne SNS da je ak (intervju u Biltenu naprednjaka) dogurao i do lana
Glavnog odbora. Preko noi je izdao Dinkia i sa celim Odborom naao se
u naprednjakim vodama zajedno sa pobratimom ivkoviem koji je, opet
li zgode, drug i prijatelj sa prof. dr Baeviem jo iz Rake (bio mu profesor
u koli), s tim to taj vispreni ministar rudarstva ima i svog PRIJATELJA na
poloaju. Ne mora ovo neto vano da znai, ali jeste sumnjivo. Borani su kao
i uvek relativno brzo povazeli niti i kockice. I ministar Radulovi verovatno
razmilja u tako nekom ili slinom pravcu. Isto tako, narod eljan pravde i
istine, svakodnevno, alje sitna pisma na ruke A. Vuiu. Kome e drugo?
Veruje raja sirotinja da e uskoro da bude drugaije i da e se doznati ta se
krije iza direktora koji, prkosno i zanosno, i to na javnim mestima, iz sveg
glasa, poruuje: Ne moe mi niko nita. Nevieni skandali i ekscesi krasili
su, i jo ne blede, lik i delo Spaskovskog kome on se zaisigurno nada ni

57

ministar Radulovi, ni dr Dragovi (novi predsednik Upravnog odbora RTB),

ni vladin struni tim, tek novinari Insajdera, ne mogu nita.
Sve je vie tetnih ponaanja direktora u preduzeima u restruktuiranju,
najvie opstrukcije stie iz RTB Bor. Oni su potroili ogroman novac poreskih
obevznika, a ponaaju se kao da ih i DALJE titi neki politiar. Ministarstvo
privrede to vie nee da trpi U RTB nema odgovarajue dokumentacije,
i to izjvaljuje mistar Radulovi, a nova direktorka Agencije za privatizaciju
dodaje da je Agencija svaki dan na vezi sa RTB i da su njeni strunjaci
danima u RTB. Proulo se da u Linoj karti RTB nema vrednih podataka
o poslovanju. Na drugoj strani, Spaskovski se hvali kako je 2013. zavrio sa
ostatkom dohotka od 11 miliona dolara. Uz put se pravda ( nedavni sastanak
u Agenciji za privatizaciju u Beogradu) kako je ruda siromana i ne moe da
se obezbedi vea proizvodnja, mada je (i Klime Born na svom sajtu plastino
objanjava i sa zvaninim rezultatima dokazuje) plan iskopina ostavaren sa
64, a raskrivke sa samo 53,5 odsto. Ovi bilansi, pretvoreni u novac, belee
ogromne podbaaje, na desetine miliona dolara.
Nego, odakle Spaskovskom, uprkos jakim politikim i maherskim vezama,
toliko hrabrosti da ne daje podatke dravnim organima, a to moraju da ine
svi ostali ne pravei pitanje. Jer, nije ala igrati se sa dravnim institucijama,
pogotovu ministarstvima i agencijama. Ministar Radulovi je postavljen, bar
kako je pisalo u tampi, na predlog potpredsednika Vlade Vuia. A Vui je
prvi ovek Srbije u borbi protiv kriminala i korupcije i na elu ubedljivo najjae
stranke koja e se, nadajmo se, ubrzo osloboditi tekih mutivoda i lokalnih
monika poput borskog dvojca iliti neuhvatljivog bakarno-fudbalskog
tandema.
Drava je suoena sa nerestruktuiranim (nakon devet punih godina) RTB
Bor, gde potraivanja poverilaca zajedno s kreditima, po nekim nezvaninim
proraunima, ak trostruko premauju vrednost imovine kompanije. Kada
se konano budu utvrdili (ako se doe do validnih papira?) svi poslovni
rezultati poslednjih godina, pitanje je da li e Spaksovski i pomagai biti kadri
da izau pred javnost. Jue im je, primirice, jedino pokuao da pomogne
Rudarski sindikat (poznatiji kao direktorski), svi ostali su utali kao zaliveni.
Dan za podnoenje rauna se blii, drava nema vie vremena za gubljenje,
niti za opservacije Spaskovskog: Moramo sve reavati korak po korak.
Napraviemo karanbol u RTB. Staemo To je on otro, maltene pretei
naglasio na sastanku u Agenciji za privatizaciju 27. decembra lani, ali od
dravnog strunog tima nije naiao na podrku. Tako neto nije se ni skoro
dogodilo i zato ne treba gubiti nadu i optimizam u efikasnije reavanje

58

zavretka restrukturiranja RTB. Bez Spaskovskog i ivkovia, ma koliko to

u SNS smatrali nepovoljnim za partiju, jedino je mogua varijenta. A ONI
ukoliko budu pripremali kampanju za predstojee lokalne izbore u Boru, ovaj
narod doivee jo jednu lakrdiju i gubljenje vere u borbu protiv kriminala
i korupcije, kao i promene svesti kako podseti Vui. Onda bi dobro bilo
da jo jedanput poalju dr Baevia i da, kao pre godinu i po, za sat, dva,
ustanovi da u RTB Bor nema kriminala. To to policija danonono radi
na razotkrivanju (bilo je i hapenja) mnogih monikih nedela (poslanik i
odbornik ivkovi je to sam potvrdio na nadavnoj sednici SO Bor), Baevia
ionako ne zanima. On je ministar rudarstva! Vie za nikl, kinseske milijarde
i moravske kanale i - najmanje za bakar.
11. 1. 2013.

Istina o planovima i
kretanjima RTB-a Bor
RTB Bor je, 6. marta 2013. na sednici Upravnog odbora, usvojio planove
proizvodnje za 2014. godinu, a javnost je o tome upoznata tek pre dva dana,
naravno s razlogom koji nije teko pogoditi. Nigde nismo proitali kakvi e
biti finansijski efekti, verovatno zbog kretanja cene bakra i zlata na svetskoj
berzi. Osnovni proizvod bakar pao je poslednja dva, tri dana ispod 7.000, na
6.720 dolara za tonu (pad je oko 500 dolara, najvie za poslednjih est meseci),
to je apsolutno nepovoljno, mada je izdrljivo. Za RTB je neodgovarajua
svaka cena ispod 7.000 dolara, jer je cena kotanja borske katode previsoka.
Na primer, prole godine je iz ljake dobijeno 1.400 tona katoda po ceni
kotanja veoj od 12.000 dolara. Nerentabilno je i prologodinjih 2.000 tona
bakra iz Cerova... Skupa je bila i jamska proizvodnja od 3.400 tona, dok je
korisniji bakar stizao iz Krivelja - 18.000 i 4.000 tona iz Majdanpeka. Ukupno je
dobijeno izmeu 29 i 30.000 tona katoda. U borskom Instututu za rudarstvo
i metalurgiju odluno pobijaju tvrdnje da je iskopano vie crvenog metala
garantujui da u ovoj, 2014. nee biti prebaena kvota od 35.000 tona. Plan
od 41,7 hiljada tona katodnog bakra je, smatraju strunjaci Instituta, nemogu,
s tim to e idua, 2015., prema biznis planu menadmenta RTB, dostii 60, a
naredne, 2016. ak 80.000 tona koliko je neophodno za novu topionicu. To
su ti parametri koji dre vodu i koji nemaju bilo koju drugu konotaciju. Sve
ostalo je u sferi marketinga i prepoznatljivog zamajavanja javnosti.

59

Strunjaci ne veruju da nova topionica, uprkos insistiranju Aleksandra

Vuia nedavno u Boru i blagonaklonog slaganja s tim Blagoja Spaskovskog,
biti zavrena do kraja ove godine. Zbog kanjenja i jo kojekakvih zavrzlama
ceo posao moe da potraje i do dve, pa i tri godine. Naueni da verujemo
i kad smo ubeeni da nije tako, neka ova prognoza ostane da saeka i kraj
2014., ali sumnja je sasvim opravdana.
Nad bakrom se, eto iznenaenja, polako nadvija i problem stalne, povoljnije
cene. Nakon 16. marta neizbean je ubrzani zavretak restruktuiranja, to
e dovesti do celovite reorganizacije i suoavanja sa neveselom stvarnou.
Nezvanino saznajemo da e prvi na udaru privatizacije biti majdanpeki
rudnik, a potom i delovi borskog kombinata bakra. S obzirom na ogroman
dug RTB-a od blizu milijardu evra, nazavrene investicije, dospele kredite za
otplatu i nedovoljnu rudarsku proizvodnju, nikome nee biti lako. Drava e
morati da brine o RTB bez obzira na to kako e se privreda reorganizovati,
jer svako drugo reenje nee biti pametno. Koliki e biti red veliine
privatizacije, to e se posebno razmatrati, ali preostaje i jo neto izuzetno
bitno: raiavanje sa kriminalom i najhitnije stvaranje imovinske, ne samo
celovite, line karte. Primerice: nije naivno pitanje ko je sve vlasnik hotela
Jezero i celog atara Borskog jezera ili ija je alajbegovski iznikla Fabrika
strujomera na Slatinskom putu? Tek, iz RTB- ovih komisija i pobratimskih
ekipa, sad se vidi, kreene su stambene zgrade i jo je to ta iz istih kruoka
farbano po Boru i ire, i zato e, ma kako se nekome inilo, morati da
se podnesu debeli rauni. Jeste da, mnogo ire se mora posmatrati naa
zbilja i istina od prosto-proirene informacije preznetovane po volji i meri
samozvanog, lokalnog velikog brata.
Slike koje se stvaraju u javnosti zbog nekih uskih ili nenarodnih interesa
nee ubudue moi da se ulepavaju kako bi pojedincu ili nezdravim
grupicama odgovaralo. Kako ree pesnik Stania Mladenovi, RTB Bor i
Optina Bor nee, kao do sada, nadajmo se, biti drava u dravi ili feud
bahatih licemera.

60

TAJ NI DINKIA NE SLUA!

Ni list Danas, u jueranjem tekstu, nije mogao da shvati kakvim se to
kriterijumima naprednjaci bave u skidanju svojih direktora iz dravnog
javnog sektora. Za Dragoljuba Simonovia iz eleznice Srbije i Blagoja
Spaskovskog iz RTB Bor proteklih dana prialo se i pisalo kako su glavni
kandidati za izlazak iz udobnih fotelja, ali su se koplja, izgleda, slomila na
drugim naprednjacima, pa i na Goranu Kneeviu, direktoru HE erdap, firmi
koja je u 2012. bila druga u Srbiji po uspenosti sa zaradom od 2,9 milijardi
dinara. On je, istina je, dipl. ekonomista, a za sektor energetike i erdap, po
pravilu, direktori su inenjeri elektrotehnike ili elektronike.
Simonoviu su mesecima zamerali na skupim rukovima, troenju po
inostranstvu, nepotizmu, zapoljavanju zemljaka iz rodnog Vrina... Krnjio
je ugled stranke i kao takav, po kriterijumima vrha SNS, ne moe vie da
bude gde je bio. I to je zaista razumljivo.
A ta se to dogodi sa Blagojem Spaskovskim, direktorom RTB Bor koga
je, protekle tri nedelje, INSAJDER u nastavcima toliko isprozivao, i to
dokumentovano, da ga je dnevna tampa, s pravom stavljala u vrh nepoeljnih.
Ipak, i zasad, ostao je nedirnut. tavie, sa mesta odbornika SO Bor, pre
dva dana, najavio je novi povratak i bitku za glasove SNS u predstojeim
(maj idue godine) lokalnim izborima u Boru. Svestrano ga je podravao
partijski (ukoliko Spaskovskog svrstavaju u Glavni odbor SNS, a ne URS) i
stari, provereni drug, kolega s posla i prijatelj, odbornik i narodni poslanik,
Milinko ivkovi (do nedavno je u optinskoj zgradi u Boru imao poslaniku
kancelariju u koju ni jedanput nije uao, niti primio nekog graanina). U Boru
se pria i da e ivkovi postati i prvi ovek naprednjaka i nastavlja RTBove i optinske putanje ka vrhu (kojem vrhu?). Ukoliko je i vrh SNS uz njih
dvojicu, posebno Spaskovskog, koji je toliko ruio ugled svih partija (nije ih
malo) u kojima je do sada bio, onda svako razuman ostaje bez rei. Oni su
i na sednici SO glasno upozorili javnost da im policija svakodnevno stoji
iznad glave i da svakodnevno N.N. lica protiv njih podnose krivine prijave.
Da ne spominjemo javne ekscese i kojekakve provokacije uz intepretiranje
nezvanine lokalne himne Ne moe nam niko nita. Ovde je bilo takvih
gluposti pod rukovodstvom borskog Ronaldinja da je i sam njegov bivi
idejni roditelj Mlaan Diki izjavio: I mene ne slua, da me slua ne bi preko
noi sa celim Optinskim oborom napustio URS i preao u SNS.
Namee se logino pitanje: zar u vrhu SNS-a nisu proitali kilometre

61

pisama od dokora nauka i profesora do sindikalaca i obinih graana o

mahinacijama i manipulacijama, nedolinostima, samovolji i sumnjivim
rabotama Spaskovskog i njegove ekipe (neki iz tog ealona bahatosti bili su
nedavno i hapeni)? To to je Insajder izneo na videlo samo je kap u moru
smutnji i poteza koji vode Bor, i kako ree prof. dr Vlastimir Truji, direktor
Instituta za rudarstvo i metalrgiju, pa i celu Srbiju u crni povez i crnu sudbinu.
Spisak udnih i katastrofalnih poduhvata, injenja i neinjenja od kraja
2008. i njegovog drmanja menadmentom RTB, nije mali. Proizvod toga je
oslikan i u pismu Mire Anti, tadanjeg finansijskog direktora RTB lanovima
menadmenta kompanije. Ona je nedavno upozorila da je za RTB minut do
12 i odmah je smenjena.U SNS jesu se ogradili da je re o nezadovoljstvu
sa radom i ponaanjem nekih direktora u profesionalnom smislu, ali ne i
sa onima koji su zagazili u kriminal. Oni e imati poseban tretman. Da li su
mislili sve garantovano znaju i na borskog Ronaldinja, kako sam sebe
naziva, ostaje u sferi njihovih politikih i ostalih interesa.
Bez obzira na dobre i ispravne namere u vrhu SNS kao vladajue i najjae
partije, stvara se otuan utisak da su zaobieni zasluniji od direktora recimo
erdapa. Jednog, kao tipian primer krnjenja ugleda partije od velikog
ugleda u zemlji, upravo smo apostrofirali. No: ukoliko naprednjaci veruju
da e im rajting popraviti Spaskovski, i njemu slini, bie to jo jedna tuna
pria miljenje u celoj srpskoj javnosti je ve sazrelo sa neveselim krajem.
Kako bi bilo lepo i korisno da nismo u pravu.
(april 2014.)

Nije zlato sve to prija:

Rudnik oka Marin,
avgust, 2011.
62

Zato se RTB preseljava u

Optinu Bor?
Konstitutivna sednica SO Bor protekla je, mimo oekivanja, u obrtima
koji bi, uz jo malo mate, mogli da poslue za filmski scenario. Tek izabrani
predsednik SO mr Milinko ivkovi, narodni poslanik i lan poslovodstva RTB
Bor, podneo je ostavku. Pre tog ina zavetovao se da e profesionalno
i odgovorno obavljati najnoviju funkciju, dobio je i podrku od kolega
odbornika, i posebno lepu re od prvog sa liste i generalnog direktora
kombinata bakra, Blagoja Spaskovskog.
-Dajem ostavku i na mesto predsednika FK Bor koji je prvi na tabeli- obratio
se ivkovi. Kasnije su mediji preneli da je re o linim razlozima, prvenstveno
zdravstvenom stanju.
ivkovi je dan ranije zatraio i dobio saglasnost svoje SNS odbornike
grupe za mesto predsednika SO ne dajui do znanja da ima bilo kakvih
problema. Bilo je oigledno da se ova predstava odigrala u toku sednice. Da
li je neko dojavio da ne mogu da se gomilaju funkcije ili je narodni poslanik
zamoljen da se povue, pitanje je. Kada je najstariji odbornik, OPET Blagoje
Spaskovski, predsedavao sednicom usput je napomenuo da prvi put vidi
ime kandidata za predsednika SO, ali da mu daje optu podrku. Zato je
ivkovi naprasno, nakon samo oko dva sata predsednikovanja, podneo
ostavku, naprosto, moe samo da se nagaa. Postoje dve varijante: da je
stigla dojava iz vrha SNS ili je to jo jedan marketinki potez efa Izbornog
taba Spaskovskog. Njih dvojica, pria se u Boru, u poslednje vreme nisu na
istim talasnim duinama, pa su mogue razne kombinacije. Nije Milinko
ivkovi, i zbog svojih godina i zdravstvenog stanja, pa i doprinosa u radnom
veku, zasluio takav odnos i jueranju postavku Sumnjivog lica.
Duan Markovi je pod hitno pozvan na sednicu i predloen je
oigledno bez uobiajenih konsultacija, a potom zahvaljujui odbornikoj
veini naprednjaka (uglavnom biveg URS-a) lako je izabran za lokalnog
skuptinskog spikera.
Novi predsednik Optine je ika Petrovi, zamenik direktora RTB za
tehnika pitanja, a njegov zamenik je Saa Vukadinovi, raniji predsednik
Optine i strunjak RTB-a. I u Optinskom veu su ljudi iz RTB-a ili oko te
firme, ak i predsednik Rudarskog sinkata Srbije Ljubia Miljkovi. Tako se
RTB konano, i u najjaem sastavu, preselio u Optinu Bor.

63

U vreme izborne kampanje opozicija je stavljala na znanje da je RTB postala

partijska firma na elu sa predsednikom Izbornog taba SNS, generalnim
direktorom kompanije. Da li je taj patent dobar videe se ubrzo, jer RTB ostaje
bez glavnih kadrova u vreme, nakon deset godina, okonanja restruktuiranja.
Munjevito dolaze i dani za suoavanje sa ogromnim tekoama, a prva je
kako do kraja godine zavriti, i sa najvieg nivoa, obeanu gradnju nove
topionice koja ionako kasni oko godinu dana. Proizilazi, bez obzira ta i kako
se mislilio, da je nekome vanije da se nai ljudi uane na optinske funkcije,
nego da se RTB rei nagomilanih muka i nevolja. Ako je re, a jeste, bar tako
kau u RTB, o vrsnim strunjacima i odgovornim rukovodiocima, zato ne
ostaju tamo gde su najpotrebniji. Ko e sad da ih zameni, jer ivkovi, Petrovi
i Markovi odavno slove za ljude neophodne kombinatu bakra. Treba li i
nama, i SNS-u, jedna ovakva pria?
10. april 2014.

Kapetan Mia i sjajna

perspektiva Srbije
Tanjug je objavio informaciju naslovljenu Perspektiva Srbije je sjajna
izvuenu iz govora direktora RTB Bor Blagoja Spaskovskog na primanju
nagrade RTB-u Bor Kapetan Mia Atanasijevi u Novom Sadu za najbolji
menadment Srbije. Borski direktor pridodao je da je re o perspektivi
cele srpske privrede i ekonomije u celini, da bi ovu najvedriju prognozu u
poslednjih 30 godina potkrepio konstatcijom da smo dostigli dno u naoj
zemlji i da je sad trenutak da se okrenemo da to dno za neko dogledno
vreme postane vrh i da doemo do cilja. Kakva genijalna, strasna misao!
Jo kad se tome doda i ocena da e RTB-u Bor trebati mnogo znoja i truda
do doe do svetskog nivoa.
Prosto je zauujue da Spaskovski upotrebljava svoja oseanja i mudrosti
ocenjujui i procenjujui ta eka srpsku privredu i ekonomiju sa mesta
odbornika SO Bor i direktora RTB Bor, jer ova, ne vidimo po emu potrebna,
isforsirana iz interesa privatnih firmi i veto potpomognuta NAGRADA sa
strane, nije zasluila (ast asnom kapetanu, industrijalcu i velikom dobrotvoru
i zadubinaru iz ovih, istonih krajeva Srbije) da se maltene mea u najnoviju
politiku vrha zemlje. Sreom to Spaskovski nije spomenuo, kako ume glasno
i muzikalno, i Aleksandra Vuia, odavno potapajui se tako ugledom prvog

64

oveka SNS-a i budueg premijera. Ovaj menader i privrednik (pokatkad i

politiko-ekonomski Ronaldinjo, kako je sebe u tampi nazivao) kombinat
bakra je za tih spominjanih pet godina apsolutnog i neprikosnovenog
efovanja doveo do apsurda neistina i nezahvalne sutranjice. Kakav je to
najuspeniji menadment koji duguje milijardu evra i dalje se zaduuje gde
god stigne, znaajno prekoraujui rokove gradnje kapitalnih investicija i tako
opasno poskupljujui projekat, muei se sa proizvodnjom, dovodei rudnike
na ivicu opstanka, s unitenom ekologijom, sa loom dokumentacijom, sa
korupcijom i kriminalom koji samo to nije zvanino objavljen i bog e znati
kakvim i kojim jo problemima (postoji i poznata informacija lanovima
menadmenta kompanije zamenice direktora za finansije Mire Anti).
Organizatori ove, smatramo, zaista NEPRESTINE nagrade koja je znala da
kiti i gomila ogromne sveske slavopojki nazvanih Put ka vrhu o svakoj firmi
koja za to i te kako platila. Uostalom, nije to naa izmiljotina, i u Americi se
tako radi, pa ko voli neka izvoli. Pa, u toj igri podsticanja navodno najboljih,
plaa se i ram za povelje i ostala priznanja. Nemojmo da se pravimo naivni i
neveti, pitajmo starije novinare u Boru kako su sakupljali pare i pisali priloge
za tu, po slobodnoj proceni, bezvrednu knjiurinu. to rekao na narod,
plati pa mlati, i nikako drugaije. Kad bude potrebno moemo pisati dan i
no o toj novosadskoj marketinkoj zavrzlami koja svojim gazdama donosi,
verujemo, odlinu zaradu, a sujetnim i nedovoljno doivljenim direktorima
kobojagi slavu i uvenje.
Od celog Tanjugovog teksta o ovoj promociji, kao i onoj nedavnoj u
Zajearu (tad je Spaskovski ljubio ram povelje) u istoj reiji (ast retkim
pojedicima ako ih uopte ima), najvrednija je ilustracija. Jer, upravo nebeski
ovek procenjuje sudbini srpske privrede i ekonomije u kojoj celih pet
godina, pa i danas, iako po svim osnovama zasluuje penziju, pametuje kao
da i on nije deo te strane prie. Ne samo deo, nego je i idejni zagovornik
politikog marketinga kako je RTB svetska firma koja samo to nije ula u
srenu budunost (videti pregrt ranijih izjava u medijima). Sauvaj Boe i
sakloni, pa ko jo da nam veruje i da nas ozbiljno shvati. Izgleda da takvog
sluha i dara jedino imaju novosadski marketing agenti koji taj posao, za
svoju kuu, izvanredno rade. to rekao nepopularni ministar Radulovi, a
jue i Aleksandar Vui, DOSTA JE BILO!

65

Vui je rekao da je
menadment RTB Bor LO
U oblasti rudarstva izvrie se ozbiljne izmene postojeih akata i sea
propisa, koji usporavaju i gue razvoj rudarstva. RTB Bor je najvrednija
kompanija u istonoj Srbiji, ali je zbog velikih dugovai loeg menadmenta
dovedena u teku situaciju. Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala
veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena,
a dugorono ak i vei broj zaposlenih. Za privatizaciju RTB Bor neophodno
je da se promeni i regulatorni okvir, a pokuaemo u periodu pred nama da
podignemo rudnu rentu da bi i drava i lokalna samouprava imale koristi
od rude iskopane na njihovoj teritoriji. Drava Srbija nije blagoslovena to
ima RTB Bor, nego zato to ima izdane potencijale za eksploataciju rude
bakra koju RTB Bor ne koristi na najbolji nain. Sa realnim iznosom rudne
rente, postaje manje relevantno ko je sam operater RTB-a drava ili neka
druga kompanija. Znaaj RTB Bor potencijalno e rasti usled skore pojave
interesovanja za istraivanje i eksploataciju rude u okolini Bora.
Kasnije je, u odgovoru na poslanika pitanja, Vui naglasio da e novi
ministar rudarstva imati najvie problema u RTB Bor i rudnicima uglja
Resavica.
Nekako, pre sednice Skuptine Srbije i ekspozea, dan, dva ranije, pojavila
se, i danas se po elektronskim medijama okree, infromacija o dobroj,
veoj od planirane, martovskoj proizvodnji u Rudniku bakra Veliki Krivelj.
Naravno, ne spominju se ostali parametri, na primer biznis plan. A u istom
tom biznis planu zacrtana je viestruko vea proizvodnja od one koja se
ostvaruje i na osnovu toga dobijen je novac (krediti) za novu mehanizaciju
i opremu. Kad bi se te stavke uporedile dobila bi se neuporedivo drugaija
slika. Koga to u toj hrpi manipulacija uopte zanima? Bitno je da se, bar tako
nama izgleda, u javnost pusti narueni, afirmativni tekst i na taj nain, opet, i
opet, pokrije eventualni napad nekog analitinijeg novinara ili neutralne,
profesionalne novinske kue. I ne samo novinara, nego se tako negira i
stav politiara, miljenje strunjaka, izjava dravnika. I tako ponaanje traje
godinama. Zar i to nije pravi primer spinovanja infromacija? U iju korist,
u korist nesposobnog, pa i nedoraslog vremenu i mestu, rukovodstva (po
Aleksandru Vuiu loeg menadmenta u RTB Bor)!
Nije ovo patent poznat samo strunim i agilnim slubama RTB Bor, to
mnogi rade kod nas i u svetu. RTB je, ipak, za nas, u Boru, i Srbiji, najvaniji

66

i svaka informacija iz te firme ima poseban znaaj. U ovom sluaju, to to u

ekspozeu, na Skuptini Srbije, na najeminentijem skupu poslednih godina,
govori prva politika i dravnika linost, nekako dolazi u drugi plan. Ili bi
trebalo da bude tako u glavama, ne novinara iz kombinata bakra i ire, nego
istog tog menadmenta o kojem je Aleksandar Vui rekao da je LO.
I SAD, kad bi bilo iole ozbiljnijeg menadmenta, prvo bi glavni menader,
dakle, Blagoje Spaskovski, bez oklevanja, ve danas, PODNEO OSTAVKU! Ako
to to je Vui pred milionskim auditorijumom i celim svetom (direktan TV
prenos) kazao nije dovoljno da se, bar kulturno i elegantno, nakon pet i po
godina, napusti kormilo i ne ekaju mogue afere i bure (najavljen je i miting
sindikalaca Srbije 1. maja u Beogradu, gde e radnici RTB-a, kao i obino, biti
u prvim redovima, umesto na tradicionalnom uranku na Borskom jazeru),
onda zaista vie nema smisla bilo ta komentarisati. ak je, mimo prakse,
i iz RTB-a, protekle noi, na drutvenim mreama osvanuo deo Vuievog
govora vezan za RTB. Valjda su i ONI, konano, shvatili da vie nema ale!
OSNOVNO je da su ostavke celog menadmenta na elu sa generalnim
direktorom RTB-a Bor, posle svega, i najpre nakon Vuieve ocene,
NEMINOVNE!
28.4. 2014.

Nije samo Majdanpek na

izdisaju!
Uvaeni strunjak iz Majdanpeka pie mi kako e rudnik Majdanpek u
drugoj polovini ove godine dospeti u teak proizvodni poloaj. Mogue je i
da ostane bez proizvodnje, mada se, kako se navodi, ve od jula oekuje pad
uinka u celom rudarskom delu RTB-a. Podsea se da je u Velikom Krivelju
veliko zakanjenje u skidanju jalovine, to e dovesti do pada proizvodnje
u drugoj plovini ove godine. Cerovo je poznato kao promaaj zbog oksidne
i siromane rude. Tek, minulog vikedna, jedan od najiskusnijih metalurkih
inenjera javio nam je da u topionici nema ni priblino dovoljno sirovina,
radi se na kaiicu ( kad se danas pogledaju dimnjaci vidi se koliko se topi
koncentrata), 40 inenjera metalurga je prebaeno u livniku baraku da
tamo ta bi drugo presabiraju uspomene kako se nekad radilo. Oni sami
najbolje znaju da li im je to neka vrsta kazne, nagrada zaisgurno nije. Nadlane
slube istrauju prodaju najkvalitetnijih koncentrata bakra inostranim
kompanijama, to je izuzetno vaan i interesantan posao posmatrano sa

67

vie aspekata. Svetska cena bakra je ispod 7.000 ( 6.690...) dolara za tonu,
ime RTB ne moe da se obraduje, jer trokovi proizvodnje se kreu blizu
aktuelne cene ili su i vei.
Na drugoj strani, drava nema para za uobiajne subvencije i razne pomoi,
pa ni za zavretak investicija u metalurgiji. Kako e se izai iz restruktuiranja
jo se zvanino ne objavljuje, mada je strateki partner, ini se, neizbean,
a to je tako blizu privatizacije. Poslednja dva intervjua kralja bakra Milana
Popovia i naeg, kako ga pojedini mediji nazivaju, tajkuna Zorana Drakulia
samo su jo jedno zavaravanje. Istina je da oni nisu igrai za tako krupan
problem. U komenarima na ove intervjue spominju se, s pravom, njihovi
dosadanji rezultati u podeli bakarnog kolaa nakon 2000. godine. Naravno,
oni su privatni biznismeni i gledaju iskljuivo svoj interes, kako su nadigrali
dravu, onda je i to deo sposobnosti.
Plate u RTB padaju, i kamo sree da se i ranije ozbiljnije merio rezultat rada,
a manje politikanstvo i poltronstvo, politiki marketing, izborne potrebe, pa
i socijalna komponenta, kao i opti interes posebno usmereni na vraanje
kredita i (strog zakonski) zavretak najznaajnijih investicija.
Bez obzira kako zvualo, razgovor sa taksistom u Boru, moe da bude
pouan: -Kae taksista: onaj Tomi, direktor majdanpekog rudnika moj
je kolski drug, i kuka kako ne moe da ispuni megalomanske zahteve
generalnog RTB, ne zna ta e da radi, i zdravlje mu je narueno... Niko od
putnika nije reagovao, svi su utali, varovatno je neko od njih zaposlen u
RTB-u. Ne, nije ovaj detalj naivna, usputna priica, ma koliko se inilo i da
jeste. Dolaze prelomni dani za RTB, pa i za Bor, samim tim.
Kako nezvanino saznajemo, za sutra (utorak) je zakazana, u Beogradu,
jedanput odloena sednica Upravnog odbora RTB Bor. Nee, izgleda, biti
mirna, ni otaljavajua ( nezaboravimo da je RTB tri godine bio bez Upravnog
odbora, i to je, eto, i naalost, bilo mogue), bie, veruje se, teka. Hoe li
javnost saznati bar najvanije zakljuke, pitanje je. Jer, kada je re o RTB-u
i njegovom sve bleem menadmentu, nema puno komentara, to neke
kompetentne organizacije koje se bave korupcijom i kriminalom nagoni
da otvoreno, javno, prozovu i vrh drave. Predugo se tite pojedinci iz RTB
Bor i to, ne samo nae, nego i meunarodne organizacije, i te kako brine.
Oni nee da ute i taktiziraju, oni rade transparentno, upravo onako kako
EU zahteva od nas. A mi se zaista trudimo da doemo do lanstva u EU. Sa
ovakavim RTB Bor, i LOIM menadmentom kako je u poznatom ekspozeu
navao premijer Vui, kakav je ovaj danas, nismo ni na pragu tako jedne
snane evropske integracije.

68

 Nisam ja kralj bakra,

kralj je Blagoje
Pojavila se, danas, neki minuit posle podne, reenica iz naslova na
sajtovima iz eksluzivnog intervjua lista RTB Bor Kolektiv sa Milanom
Popoviem. Da se ne poveruje: to je ak prva reenica, udarna misao, kreativni
novinarski lid. Sve, oevidno je, sa dramatinom eljom da se tekst prenese
to iroj javnosti. Zamislite, intervju sa izvesnim Milanom Popoviem, a da
se ne kae ni slovo KO JE taj ovek, taj lik, taj u novinama nazvani kralj
bakra. On je, koliko znamo, bio Severine, hrvatske pevaice, suprug, on u
nastavcima govori o sebi u Blicu o tome kako je zaradio prvi milion, kakav
mu je privatni ivot, kako je poinjao i gde je dogurao. Svaka njemu ast, ali
ovaj intervju za Kolektiv je neslavni vrh njegovog pojavljivanja u srpskoj
tampi. Ovaj intervju u prostorijama direkcije RTB mirie i na to da e se i
on, Milan Popovi, uvaliti u prodaju borskog bakra, jer je, na primer, onaj
uveni abaki biznismen Bogievi danas nezanimljiv, nije po meri ( a kako
bi i bio) nove vlasti. Moe Milan i da ga zameni po belom svetu i da prodaje
jo to, koliko je da je, bakra i pomogne iznemogli RTB? tavie: Popovi bi,
veli, ulagao, kupio bi sa ruskim partnerima RTB, on bi, niko drugi do ON,
predlagao novom premijeru kako da osvei i oporavi posrnuli kombinat i
uini ga svetskom firmom. Samo, eto, trebaju krediti sa malim kamatama.
I da zaokruimo, dosta je bilo: ovaj intervju sa kraljem bakra pojavljuje se
nakon dananjeg teksta sa prve strane Blica kako je Blagoje Spaskovski
na brzaka i bez odluke Agencije za privatizaciju zaposlio 500 radnika na
neodreeno vreme pred nedavne izbore. U Boru se spominje i vei broj.
Kraljevi i carevi etaju po Boru i Srbiji vidite dobro iako smo daleko
od monarhije. MOE im se uprkos svemu to priamo i to nam se (NE)
dogaa. Ipak, da li je Popovi ovim inetrvjuom u fabrikom listu, i u jo jednoj
tipnoj prii novinarskog spinovanja, pomogao novom kralju bakra, Blagoju
Spaskovskom, kako ga je Popovi oslovio. NIJE, iako poneko misli da jeste!
Mogue je i neto tree: ukoliko bi se RTB ili deo kompanije privatizovao,
sadanji generalni mogao bi recimo da, za zasluge u prodaji, savetuje novog
gazdu i da mu i ubudue ne moe niko nita. Ka toj soluciji se oigledno
ve krenulo. Samo, put je dalek, i narod se pita!
16.4.2014.

69

Trese se na sve strane

Stigla su mi dva dopisa (oekivana su tri teksta, omanuli su, izgleda,
inenjeri TIR-a) u kojima se, na razliite naine, komentarie aktuelna
situacija u blagorodnoj firmi koja, po ekspozeu premijera Vuia, ima velike
dugove i LO menadment. Podseamo i na dospeli ZAHTEV Rudarskog
sindikata Srbije Bor ( i dalje osporavanog zbog sumnjivog statusnog pitanja)
menadmentu RTB Bor...
-Zahtevamo od menadmenta RTB Bor da u to kraem roku iznese plan
i program za postizanje to profitabilnijeg poslovanja, kako bi kompaniju
doveli u to povoljniji poloaj za izlazak iz reastruktuiranja, jer to zahteva i
Vlada Srbije. Menadement RTB za to vreme mora da obezbedi sredstva za
neometanu isplatu zarada i svih drugih primanja, kao i da prosek zarade ne
sme pasti ispod dosadanjeg proseka.
Od menadmenta se jo zahteva da radnicima pod hitno ponudi
potpisivanje ugovora o ureenju mejusobnih prava, obaveza i odgovornosti
sa jedinstvenim tekstom i koeficijentom za obraun zarada na nivou celog
RTB Bor... Zaheteva se i da se pod hitno izvri preraspodela radne snage
na mestima gde ima potrebe kako ne bi dolo do vika radne snage. NE
SMEMO dozvoliti ono to se nedavno desilo u TIR-u kada je 40 inenjera
smeteno u prostorije koje nisu bile adekvatno opremljene i nisu ispunjavale
osnovne uslove za rad... Na kraju se ( u potpisu Skuptina sindikata Rudara
Srbije, sa peatom i bez potpisa odgovornog lica na mamorandumu)
duebriniki obrazlae primer izvesnog sindiklanog funkcionera kako
navodno zloupotrebljava slubeni poloaj ( koji je, usput, izvan zemlje)... O
sopstvenom radu ne komentariu, jer, mogue je, pretpostavljaju, da e se
i to uskoro desiti s neke druge strane. U drugom dopisu ( sinikalni efovi,
po pravilu, svoje zahteve i slina dokumenta postavljaju na oglasne table u
firmi) sindikata Nezavisnost TIR-a stoji: ZORAN ILI je nastavio da ignorie
sindikat Nezavinsot TIR-a, jer je smatrao da je normalno da na sastanak o
izdvajanju pomoi poplavljenima ne pozove naeg predstavika. Na pitanje
zato je to uinjeno, Ili nije imao odgovor. Zato e sindikat Nezavisnost sam
odluivati o pomoi poplavljenima i anketirati radnike koji ele da uestvuju
u ovoj akciji... ( uredan mamorandum s peatom i potpisom).
Onaj trei dopis trbao je da stigne od nazadovoljnog inenjerskotehnikog osobolja koje veruje da im je neopravdano smanjena plata i da
su neke njihove kolege izvrgnute ikaniranju. Ukoliko su se predomislili, to

70

je aposlutno njihov problem.

A kada je re o problemima u hotelu Jezero na Borskom jezeru, dolaze
razne informacije. Nezvanino doznajemo da je dosadanja glavna efica
Danijela Nikoli, iako je u bolnici, smanjena i da je komadnu preuzela efica
Doma odmora iliti Kluba radnika RTB iz Brestovake banje. U sindikatima
sumnjaju da e ove dve firme pod zajednikom kapom Radne zajednice RTB
Bor (tako se nakada zvala ova administracija u direkciciji kombinata bakra)
biti spojene kako bi kasnije mogle efikasnije da se prodaju ili da se nekako
drugaije organizuju. O tome e, ko drugi, odluivati menadment RTB i
blagovremeno upoznati javnost. Kao i uvek do sada! Otputenim radnicima,
u odsustvu Danijele Nikoli koja nije elela da potpie reenja o prestanku
radnog odnosa grupi zaposlenih, potpisali su neki drugi, najodgvorniji
slubenici u direkciji RTB. Da li i po zakonu, to e, veruju otputeni, odluivati
Sud. A kako su i da li jesu, sem Ilia, jo neki, odgvorniji i od njega za ceo
poslovni sistem, reagovali, dovoljno je naglasiti da je upuena posredna
molba da se lopta sa Jezerom smiri. Naravno da sit gladnom ne veruje,
mada ovo iskreno upozorenje moe i drugaije da se tumai.
U Boru se pria da je poslednja dva, tri dana u direkciji RTB i okolini vidjen
i uveni biznismen, i pouzdani poslovni partner RTB, u poslednje vreme
prezadueni i kontraverzni, Miroslav BOGIEVI iz apca ( itaj dananji, 22.
maj, Tabloid, i mnoge druge novine od ranije).
Trese se nekadanja bakarna gromada na sve strane. I to je oigledno.
Nadleni su, ini se, ozbijlno shvatili da je problematika dublja nego to se
moglo oekivati i zato ne treba sumnjati da e se u dogledno vreme saznati
ta se iza brega valja...

71

Eurofoil i jeste i nije to

i RTB!
Fabrika koja je 25. maja 2012. godine zamenila Fabriku folija, iz ranijeg
sastava RTB Bor kao nerentabilnu, konano je, protestom radnika ispred
kapije preduzea, doivela krah. Jo jedna evropska fabrika koja e pomoi
oporavak srpske privrede, ispostavilo se, bila je , kao i neke druge investicije,
politiki poduhvat biveg URS-a i njegovog elniika u Boru. Gromoglasno
je otvoren pogon za reciklau ambalanog PET otpada uz dirljive govore
amerike ambasadorke, Dinkievog ministra privrede, Boranina Neboje
iria, ministra zatite ivotne sredine Olivera Dulia, amabasadora Hrvatske
i domae zvaninike.
Vie od 30 zaposlenih na protestu, dan ranije, upoznalo je javnost da je ova
hrvatsko-srpska firma (zar je ba tako trebalo!) u blokadi, da sedam meseci
nije bilo plate, da se resursi rasporodaju Podnete su i prve krivine prijave
protiv rukovodilaca, poslata su pisma premijeru i resornim ministrima, ali i
jedno zanimljivo pisamce direktoru RTB Bor, Blagoju Spaskovskom.
U jednom od dopisa pie kako ih niko ne prima na razgovor, a postali su
taoci hrvatskog tajkuna u sopstvenoj zemlji. Nemaju upisan radni sta od
poetka ove godine, ni zdravstveno osiguranje. Direktorka Mirjana orevi
prvo je dala ostavku, a potom je pobegla iz firme. Nemoan je i sindikat
Nezavisnost koji je, izgleda i jedini, stao u zatitu radnika. Oni, radnici, mole
i Spaskovskog da ih razume jer je Fabriku folija upravo sagradio RTB Bor.
U lokalnim medijima pred otvaranje pogona reciklae, iz kancelarija
lokalne ursovske vlasti na elu sa Spaskovskim, odjakivali su hvalospevi
kako se otvara izuzetno vaan objekat ne samo za Bor, nego i region. Danas,
kad je prolo vreme politikih kampanja i kad se otuuje krvavo zaraeno
dobro radnika Bora i RTB-a , isti ti URSOVCI (danas, preko noi i naalost,
NAPREDNJACI), ute kao zaliveni. Nije ih briga za muku i jad potlaenih i
ugnjetenih radnika. Kao da taj maltene posao decenije nije i njihovo delo.
Iznad svega: kako li ti Dinikievi, Tadievi, SPS, kojih sve ne stranaka, isti
kadrovi i DANAS vode ceo sistem RTB-a? Kako, pa to je , iz dana u dan, sve
oiglednije loe, ne daj Boe, do potpune propasti!
Hvatanje Spaksovskog i druine za slamku i usmeravanje javnosti, pa i
dravne vlasti, u smeru zavretka projekta Nova topionica do kraja ove
godine (i njihovog opstanka na kormilu srpskog titanika), vie ne dri vodu.

72

U najboljem sluaju, nova topionica tehnoloki moe da krene krajem idue

godine. To je prognoza najeminetnijih strunjaka iz oblasti metalurgije. Sve
ostalo je, kao i do sada, bacanje praine u oi, najvie dravi koja godinama
tolerie nesposobni, lo, za dokazane privrednike i naune radnike
poguban menadment u RTB Bor na elu sa penzionerom Spaskovskim.
Naprosto: kad oni, i sa ogromnom politikom moi u Boru i Srbiji, nisu
mogli da sauvaju jedan Eurofoil u koga su se svi vladajui ursovci, i oni uz njih,
odreda kleli da je super investicija kako e, zaboga, spasiti toliko posrnuli
RTB? Zato se ne jave i ne demantuju jednu ovakavu konstataciju, moda
i zakljuak, i bar malo ublae oaj tim namuenim i zbunjenim radnicima
ije je egzistencija, mnogima i pred kraj radnog veka, apsolutno unitena!
Na narod je davno rekao da sit gladnom ne veruje, mada su se gladni, eto
i najnovijeg primera, i te kako, i za relativno kratko vreme, zasitili bahate i
naopake vlasti i jo gorih i naih i belosvetskih tajkuna!
10.6.2014.

Susreti i vienja 2011: Duli i Spaskovski

73

Uutkani profesori,
nebeski direktori i
apsurdna vlast!
Zato profesori Tehnikog fakulteta ute dok u RTB Bor, firmi zbog koje
je ova visokokolska ustanova i osnovana, kipti od problema, nezakonitosti,
nekvalitetnog restrukturiranja, promaenih investicija, loeg menadmenta,
ogormnih dugovanja, korupcije i kriminala, male proizvodnje, smanjenja
plata, odlaganja sumnjivo postavljenog projekta Nova topionica... Ne udi
se toj teko izleivoj boljci jedino profesor i nekadanji dekan pomentog
fakulteta, dr Nedeljko Magdalinovi, nego i mnoge njegove kolege sa strane,
razumni i slobodoumni ljudi, sa intregritetom i miljenjem, asni i estiti
intelektualci. Nije ih malo, bar po tome kako stiu pozivi i komentari na
Magdalinoviev tekst objavljen upravo na ovom mestu (sajt Medija centra
Bor). U najavi su nova reagovanja o optem propadanju celog RTB-a pod
rukovodstvom Blagoja Spaskovskog i njegovih menadera (zar jo treba
spominjati i podseati na ekspoze Aleksandra Vuia u Skuptini Srbije?),
dobornamerne sugestije i predloge, to pokazuje da jaa svest ne samo
naunih radnika i strunjaka o javnoj razmeni stavova i zakljuaka. Pitanje
nije ni malo naivno, naprotiv, re je o egzistenciji jednog grada, pa i regiona.
Kako je neadvno novinarima izjavio pofesor Vlastimir Truji u pitanju je
i drava Srbija koja je i odobravala kredite i davala podrku od poetka
resturktuiranja, 2004. godine.
U Italiji, kod Padove, posotji selo u kojem uspenno radi rudnik bakra
i to mesto ivi i egzistria upravo od proizvodnje tog metala. Bor je grad
sa oko 40.000 stanovnika, gde je oko 7.000 nezaposlenih, sa razvijenom
infrastrukturom i okolnih 12 sela koja su uglavnom naslonjena na ivot
rudnika. ta se krije iza poreenja ova dva mesta i dva rudnika. Naprosto:
proizvodnja bakra i ostalih metala gotovo je koliinski ista, ali selo nije
to i grad. Ovde bi proizvodnja, pod danas povoljnim cenama, uz ve
ugraene nemale investicije, morala da bude neuporedivo vea. Sa borskim
proiozvodnim bilansom, smatraju strunjaci, mogue je da egzistira dve i po
do tri hiljade zaposlenih i njihovih porodica.Uslov je da drava, ko e drugi,
namiri ogromna dosadanja dugovanja RTB-a, zavri investicije i obezbedi,
u novoj firmi posle restruktuiranja, jo koliko-toliko poetnog kapitala. Daj
Boe da budui strateki partner preuzme neku od tih obaveza. Zamajavanja

74

kakva svakodnevno pristiu, zahvaljujui medijskim manipulacijama iz vrha

kombinata bakra (poslednji izumje stvaranje Centra za razvoj i projektovanje),
niti imaju veze sa pravljenjem brzog profita, niti e da slue bilo kakvom
boljitku. Dosadanja praksa to aposlutno potvruje. Mahinacije sustiu jedna
drugu, nadlene dravne slube imaju pune ruke posla da otkriju kriminalne
radnje, i sve se vrti u krug. Zapomaganja profesora Magdalinovia, i jo
ponekog dobronamernog, vapaj su koji niko nee da uje. Premijer odlino
poznaje pravo stanje u RTB-u, ali i on kao da posustaje, kao da ga ne sluaju
ni u njegovoj lokalnoj partiji koja je najdirektnije vezana za Basen. Ne samo
u liku direktora. SNS u Boru se nije snaao, nema, ve pune dve godine, ni
predsednika, a i zato bi im i trebao kad kolo vodi direktor RTB koji je vodio
i propali URS ( sad je, neverovatno, prvi naprednjak).
Da ne bi bilo kakve zabune, podsetiemo i na projekte koji su niklli, iz
iste reije vezane za borskog monog efa i ostatak sveta, na dogaaj od
25. maja 2012. kada je, s ve vienom pompom, otovoren Pogon za reciklau
PET otpada u postojeem postrojenju Fabrike folija u Boru ( radila u sastavu
RTB). Na sajtu tog, novog preduzea, pisalo je: ast nam je to presecanje
vrpce pripada Nj.E. ambasadorki SAD u Beogradu Meri Brus, kao i dr Oliveru
Duliu, ministru zatitte ivotne sredine. Potom su se srenom narodu i
zvanicama obraali, ambasador Hrvatske, na ministar privrede, Dinkieev
Boranin, Neboja iri, i tako redom.
O tom velianstvenom, demokratskom dogaaju, izvetavali su svi vaniji
mediji na elu sa RTS-om. (Medija centar Bor nije ni pozvan, i hvala im!).
Danas radnici sa ulice piu krivine prijave, mole premijera i ministre, pa i
Blagoja Spaskovskog podseaju da je Fabrika folija bila ER-TE-BE-ova, sedam
meseci se ivi bez plate, imovina se, vele, prodaje u bescenje... A taj pogon
pomogla je i drava Srbija posredstvom Fonda za razvoj, i RTB Bor, i ... Bila
je to, dakle, naa greka, i jedna od mali milion koje e, sve je izvesnije, Bor,
slikovito reno - dovesti do skidanja metalne ptice feniks sa Doma kulture.
A ne pie se dobro ni rudaru na okretanje! Vratimo se na poetak: zato
profesori ute, zato se baba elja, dok selo gori? Neki od njiih su u novom
Upravnom odboru RTB Bor, a neki su potpisivali i diskutabilne projekte u
rudarstvu i metalurgiji... Ima li i ovde sukoba interesa, ili u sistemu neto ne
valja? Ukoliko Vui i Vlada sa svim dravnim instrumentima ne mogu da
odgonetnu, i spree, i jednu ovakvu ujdurmu, onda nam doista ne moe
pomoi ni Sveti Petar, ni bilo koji drugi nebeski ovek. Bio on penziionisan,
ili ne, jeste svejedno!

(Ovaj tekst se prvi put objavljuje, B.F.)

75

RTB Bor
BESPOTREBNO osniva
novi Instiut za bakar!
Vest da RTB Bor, na predlog svog direktora Blagoja Spaskovskog, osniva
Centar ta razvoj, istraivanje i projektovanje kako bi se objedinili struni
potencijali i kako bi se smanjili trokovi i poveao profit, za one koji ne
poznaju prilike u Boru i privredi Srbije, ovo bi trebalo da bude eksluzivna
infromacije. A NIJE! Ovo je je, istina je, jo jedno zamajavanje ire javnosti,
i zaposlenih u RTB, i pretvaranje neuspeha u uspehe koristei se svojim
medijima i pojedinim nakolnjenim predstvanicima sedme sile, kao i loem
( po Aleksandru Vuiu) menadmentu RTB-a. I objanjenje da e RTB posle
brzog restruktuiranja biti jedinstvena fima koja e iziskivati objedinjavanje
strunog potencijala, jeste, samo na prvi pogled, neto to je shvatljivo, ali
ta se krije iza svega toga, posebno je zanimljivo.
U Boru poastoji Instutt za rudarstvo i metalurgiju ( bivi Instut za bakar)
sa poluvekovnom tradicijom i koji je nakada radio u sastavu RTB i iji je
osniva RTB. Danas je ovaj Institut podravljen, s tim to bi trebalo, kao
jedinstvena i jedina takva nauna kua u Srbiji, da uvek bude na usluzi
RTB-u i njegovim razvojnim porjektima koji nisu mali. Naalost, nije tako, i
to nije od jue. Saradnja Instituta i RTB-a Bor, otakako je pre pet i po godina
na elu kombinata bakra upravo Blagoje Spaskovski, ispod je sveke potrebe
i nije ni blizu nekadanje. tavie, osnovana je i srodna privatna firma sa
seditem u Boru koja je, bar do nedavno, dosta radila za RTB. Danas se, eto,
osniva i Centar za razvoj, apsolutno istovetna organizacija sa istim ciljevima
i zadacima, s pravdanjima proisteklim iz blizog zavrteka restruktuiranja.
Istina je da se RTB i Instutt ovih godina ne trpe, ne sarauju ni priblino
dovoljno. I to malo posla to je ugovoreno vie je usiljeno i po nagovoru
privrednog vrha drave. Ima i onih, nemali broj, sklonih verovanju da je
najavljeni Centar za razvoj RTB-a i mala velika osveta Spaskovskog svom
neistomiljeniku, prof. dr Vlastimiru Trujiu, direktoru borskog Instituta, za
njegova dva pisma Vuiu u Beograd, gde je u prvom planu bilo upozorenje
da e opstanak Spaskovskog na kormilu Basena znaiti produbljivanje
problema i krah kombinata bakra.
- Brzo stvoriti struni kadar, nije lako. Inenjerima je, samo da se obue

76

za projekte, potrebno est godina valjanog rada. RTB se, uprkos moru
svojih, nagomilanih problema, gubitaka u flotacijama ili velikih nezavrenih
investicija, te maloj proizvodnji, sprema i da otvara naune centre iako
imamo, na smo nekoliko koraka( primerice, pogon poznat kao Istra kula,
jedini u dravi Institut koji se iskljuivo bavi bakrom. Upozoravali smo obe
ranije i aktuelnu vladu da se u RTB ne radi u korist profita i kako bi moglo
i trebalo po viim stnadradima i strogo zakonski, nije vredelo. Mi odlino
saraujemo sa inostranstvom, potpisali smo znaajan ugovor sa Japancima,
imamo ta da radimo, ali ovde, u svom dvoritu, ne moemo, na obostrnu
korist da ostvarimo bolje konktakte. Taj problem je opte poznat i u Vladi
Srbije rekli su nam u borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju.
Jo jedan paradoks je od menadmenta RTB nametnut i uvren u svest
mnogih: U RTB, zbog restruktuiranja, mogu da se rade radnje koje ne
podleu nekim vanim zakonima. Jer, toboe je re o dravnom preduzeu
koje moe da se ponaa mimo usvojenih pravila ponaanja za sve ostale.
Takvo obrazloenje je, uprkos nevienoj drskosti i obmani, dobilo svoju
dravnost na raznim mestima, pa i u instutcijama. Zato tako naopako,
do danas nema nikavog, ne samo valjanog, zvaninog odgovora. A pod tim
platom bezakonja ko e znati ta je sve uinjeno?

NAPOMENA: Svi tekstovi u ovom odeljku, sem jednog, objavljeni su
na sajtu Medija centra Bor od poetka do 1. jula ove, 2014. godine. Re
je o probranim komentarima i zapisima.

77

P R O F E S O R I,
BUENJE

RAZVOJNI CENTAR ZA
PROMAENE INVESTICIJE!
Nakon poziva da se jave strunjaci i nauni radnici povodm teksta
Zamajavanja: RTB Bor bespotrebno osniva novi Institut za bakar (Medija
centar Bor) javio se prof. dr Vlastimir Truji, direktor borskog Instituta za
rudarstvo i metalurgiju. Njegov tekst objavljen je u celini.
Poto smo vie puta, i meu prvima, ukazivali na loe voenu i pogubnu
strategiju razvoja RTB Bor Grupa, a da u vezi sa tim nije nita konkretno
preduzeto, elja nam je bila da o tome vie nita ne kaemo. Meutim,
izazvanim najnovijom ludom i skupom idejom po dravu i sve nas, reili smo
da na sve ovo ipak damo svoj komentar i upoznamo javnost sa moguim
posledicama ovakve ideje.
Kako smo ve saznali iz vie izvora, generalni direktor RTB Bor Grupa,
Blagoje Spaskovski, dao je odreene ruke svom odanom saradniku Dimi
Jeniu, dipl.in.rudarstva da formira novi Razvojni centar za spas RTB-a Bor.
To bi bilo dobro da je mogue, ali da nije isuvie ludo i skupo, iz sledeih
razloga:
Uspeni razvojni centari se stvaraju godinama i to, pre svega:
dugogodinjim kolovanjem i stalnim usavravanjem uskospecijalizovanih
kadrova,
nabavkom savremene izuzetno skupe opreme za hemijske analize,
licencirane softverske opeme, a sve to uz verifikaciju odgovarajuim
akreditacijama na domaem i sveskom nivou,
stalnim praenjem razvoja nauke u svetu, kako bi se iz toga izvukao
zakljuak, ta je u datom trenutku najatraktivnije i najrentabilnije premiti na
lokalu. Na primer, koju tehnologiju za novu topionicu treba izabrati,
sticanjem referenci objavljenim radovima na domaim i meunarodnim
skupovima i citiranim asopisima. Angaovanjem na evropskim i drugim
meunarodnim projektima.
ta sve od ovoga budui Razvojni centar u RTB-u bi mogao da ima:
Uskospecijalizovane kadrove kao to svet ima, RTB Bor Grupa ima samo za
voenje postojee zastarele tehnologije, koja je u svetu odavno prevaziena.
O izboru tehnologije nove topionice odluivali su tajkuni, odani penzioneri,
kao i sekretarice i pomono osoblje na gala proslavi u Domu odmora u

81

Brestovakoj banji. Ovo su potvrivale i nelicencirane firme za metalurgiju

iz Beograda, kao to su Projmetal i druge. Nakon svega, izgradnju, tako
izabrane tehnologije za novu topionicu, umesto da vode najiskusniji metalurzi,
to ine mainci, elektriari, itd.Verovatno budua najskuplje izgraena i
poslednja ove vrste topionica u svetskoj istoriji metalurgije, nee imati
obuen kadar da je pravilno vodi. A bar ovo je, ipak, moglo da se sprei, jer
u Zavodu za zapoljavanje ve dugo na posao eka 21 mladi diplomirani
inenjer metalurgije i 117 tehniara metalurgije. Oni su ve trebali da prate
izgradnju nove topionice i prouavaju literaturu iz ove oblasti, ili da su ve na
obuavanju voenja procesa u nekoj slinoj, izgraenoj topionici u svetu. To,
naalost, jo nije uinjeno i bojim se da e biti kasno, osim ako se izgradnja
topionice ne produi jo za koju godinu.
O sirovinama, (koncentratu) da ne govorimo - jer ih nee dovoljno biti
zbog promaaja u strategiji razvoja rudarstva i nedostatka paralelnog ili
prethodnog investiranja u rudarstvu. Dakle, ovde je potrebna nova strategija.
Projektovanje u rudarstvu, kako Spaskovski i Jeni razmiljaju da urade,
otimanjem kadrova iz njihove do jueranje privatne partner firme RDS Bor
(poto su im se odnosi oko podele plena pokarabasili) nee ii ba lako.
Naime, i pored iskustva starih inenjera, vremena projektovanja sa tapom
i kanapom odavno su prola i svojom preciznou, i varijantnim reenjima,
ne mogu se uporediti sa poslednjim verzijama najsavremenijih softvera. Ovo
su ve potvrdili projekti koje je RDS ranije uradio za rudnike RTB-a Bor i koji
su sluili samo za - pranje novca.
I druga mogunost je u igri: otimanje ve obuenih kadrova iz naeg
Instituta, kako bi isti razbucali boljom ponudom. Znajui sa kim mogu da
imaju posla, smatram da su obueni inenjeri Instituta dovoljno zreli kako
ne bi prihvatili ovakve provokacije.
Kada je u pitanju potrebna oprema za budui Razvojni centar RTB-a,
ona za sada ne postoji. Da bi se to obezbedilo, potrebno je vie miliona
evra, koje, koliko mi znamo, RTB Bor Grupa za sada nema, jer rudarstvo nije
zaokruena celina. Nova topionica nije zavrena, a prvi anuiteti ve uzetih
kredita - samo to nisu stigli. Istovrmeno, veliki i stari i jo vei novi dugovi
pritiskaju kompaniju.
to se tie praenja razvoja nauke u RTB-u, ona je odavno prolost - jer
je sva panja skoncentrisana na proizvodnju koja ve pet godina nikako da
krene. Slino je i sa objavljenim radovima i sticanjem referenci. Za praenje
nauke potrebno je znanje stranih jezika i to zbog korienja strane literature,
to je strana sa kojom se kreatori ideje novog Razvojnog centra ne mogu

82

ba mnogo pohvaliti.
Sve u svemu, njima ovo nita nije ni potrebno. Potrebno je samo da nisu
sujetni na uspeh Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji se nalazi na samo
oko 2 km ( i slovima DVA km) od budue Nove topionice i menadmenta
RTB Bor Grupe.
Institut ima ama ba sve to je potrebno njihovim uslugama i to kad god
je mogue i po niim cenama, ali i boljim kvalitetom od konkurencije. To je
apsolutno poznato.
Ovo su videli i prihvatili mnogobrojni nai partneri iz Japana, Kanade,
Nemake, panije, pograninih drava, itd. Naalost, to ne eli da vidi samo
generalni direktor RTB Bor Grupe Blagoja Spaskovski, to mu lino i javno
ukazujemo na nesagledive posledice loeg voenja strategije razvoja RTB Bor
Grupe.U tom sklopu je i najavljeni Razvojni centar RTB-a. To Spaskovskog
lino nita ne kota, ali moe jo dodatno da zadui dravu i posebno Bor
i istonu Srbiju.
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, direktor,
prof.dr Vlastimir Truji

Prof. Magdalinovi

Prof. Truji

83

TA JO TREBA DA SE DESI...
Ovo pitanje se sve ee postavlja jer stanje u Boru postaje sve alarmantnije,
kako u RTB Bor, tako i u optinskoj vlasti. Podugaak je spisak projekata koje
je dotini gospodin (u prethodnom pismu naglaen - prim. autora knjige) uz
veliku halabuku pokrenuo a koji danas ne daju oekivane rezultate. Gotovo
uvek se kritike prezentuju kao zli jezici ili ljubomora na postignute rezultate,
ali nije tako!
Podsetiemo samo:
1. uti rudnik Cerovo koje vie stoji nego to radi a i kad radi daje najskuplji
bakar na svetu, a uloeno je preko 20 miliona eura za taj Tadiev projekat.
2. oka Marin, zlatni rudnik u nejim oima,nije vredan ni pomena.
3. Rekonstrukcija kriveljske flotacije najavljena je kao istorijski projekat
a rezultati su slabiji pre nego to je u tu rukonstrukciju uloeno 30 miliona
eura. Umesto projektovanog koncentrata sa sadrajem bakra od 20-22%,
sada se isporuuje koncentrat sa gotovo duplo manjim sadrajem bakra.
Da li je tu potreban bilo kakav komentar?
4. Projekat rekonstrukcije Topionice i izgradnje nove Fabrike sumporne
kiseline jeste pria za sebe. Niti se zna kolika e biti konana cena projekta(neki
preliminarni podaci govore o 300 miliona eura, a predvidjeno je oko 180), niti
je poznato kada e biti zavren. Prema prognozama ino-izvodjaa radova, to
se nee desiti pre jula 2015.godine, to je oko 18 meseci zakanjenja.
5. Kupovina teretnih kamiona od 220t Belaz koji stoje parkirani u krugu
Povrinskog kopa Veliki Krivelj zato to se ne mogu privesti nameni jer su
loih tehnikih karakteristika.
6. Radovi na rudniku Lece sa borskim rudarima kojima se duguju velike
pare i nerazjanjenim medjusobnim potraivanjima izmedju Spaskovskog
i Ljubie Miljkovia (predsednik Rudarskog sindikata Srbije) o kojima pria
ceo grad i gde istrani organi MUP-a Srbije moraju to hitnije da se ukljue.
7. Sve vea dugovanja RTB-a (oko 3,2 miliona evra meseno) prema
dobavljaima-etiri meseca ne izmiruju obaveze. Samo lokalnoj samoupravi
Bor se duguje preko 500.000.000 dinara, to je 25% od planiranog budeta
Optine Bor.
Trenutno stanje u RTB Bor je najblae reeno: katastrofalno. Potpuna
konfuzija u rukovodjenju i proizvodnji(u poslednjih 10-tak meseci je smenjeno

84

5-6 direktora po principu rotacionog rukovodjenja). To je rezultat neplanskog

irenja kopova, jurei se bogata ruda zbog dostizanja proizvodnje ne vodei
rauna od tome da se to na kraju svodi na obino raubovanje rudnog leita.
Kada se radi o politikim dostrignuima, tu je ve dotini Ronaldo dostigao
svoj vrhunac. Skrasivi se u SNS, poeo je kao i u prethodnim svojim politikim
opcijama da rui sve oko sebe (Optinski odbor SNS-a, narodnog poslanika
SNS-a Milinka ivkovia i, na kraju, novoizabrano optinsko rukovodstvo na
elu sa presednikom optine ivoradom Petroviem) i to samo nakon 30-tak
dana nakon izbora, smetnuvi sa uma da stabilna optinaka veina savreno
funkcionie (21 odbornik SNS od ukupno 35 odbornika SO Bor). U tom svom
politikom slepilu otiao je toliko daleko da je sa skuptinske govornice
(direktan TV prenos, TV Bor) na poslednje dve sednice SO Bor zapretio da
e sa odbornicima SNS-a napustiti skuptinsku salu zaboravljajui da se
u savremenoj politikoj praksi nikada nije dogodilo da vladajua veina
naputa parlament preputajui ga opoziciji!
Zamislite da se to i desi, kolika bi to bila politika teta za SNS u Srbiji i
kako bi to bilo doekano u politikim krugovima u Srbiji?
Sve te svoje ideje podupire podrkom svog privatnog Sindikata rudara
Srbije (predsednik je njegov kum Ljubia Miljkovi), to jedino postoji u Boru
i nigde drugde, pretei konferencijama za novinare, navodnim podizanjem
rudara i jo kojekakvim glupostima koje su takodje direktno uperene protiv
aktuelne vlasti u Boru, a samim tim i u Srbiji.
Vratiemo se na naslov ovog teksta: ta jo treba da se desi, pa da se
konano sklonio Blagoje Spaskovski? Kome sve treba uputiti ovo pitanje
da bi se konano shvatilo da je hvalisanju i linoj promociji g.Spaskovskog
doao kraj? Iz kojih to razloga sve nadlene institucije Republike Srbije
ostaju neme, ne shvatajui i svoj deo odgovornosti u trenutku kada se radi
o nesagledivim posledicama po Republiku Srbiju u celini?
Koliko je jo potrebno argumentacije, jer sve izreeno je apsloutno tano
i koliko je potrebno da se eka kako ne bi bilo kasno? Ako ve nije kasno?
(Autor je bivi profesor Tehnikog fakulteta u Boru i priznati strunjak
u rudarstvu i metalurgiji)

85

OCENA USPENOSTI I
KONKURENTNOSTI RTB BOR
Tu ne cede malis, sed contra audentior ito.

Ne postoji niko ko je protiv pravog, ekonominog, ekoloki prihvatljivog,

tehnoloki najboljeg i socijalno odgovornog, dugorono odrivog reenja
za Bor, Majdanpek i region.To, znai, nije sporno, ali je izbor koncepta
reenja problema, odnosno strategije investicionog projekta pogrean - bez
nezavisno dokazanih i verifikovanih osnova - poznatih rezervi ekonomine
rude, koje ine temelj ili razlog za bilo koje aktivnosti rudarenja , topionice i
rafinacije u nekom racionalno prihvatljivom vremenskom okviru.
Neizbena su vana pitanja:
- da li je jasno i realno dokazan obuhvat, podruje projekta, odnosno ta
ulazi i ta izlazi iz njega?
- da li su ciljevi dostini i merljivi i da li je preventivno spreen raskorak,
jaz, za ostvarenje ciljeva - npr. uskladjenost fizikog obima proizvodnje i
prerade izmedju rudnika, flotacija i projektovanog kapaciteta nove topionice?
- da li izabrani kapacitet topionice zadovoljava standarde ekonomije
obima fle tehnologije - min. 200.000 t anodnog bakra godinje, ili je
unapred neekonomian, gubitaki; projektovana cena kotanja prerade je
najmanje dva puta via TC/RC 900 USD po t bakra, od istorijske cene na
tritu bakarnih koncentrata TC/RC oko 400 USD po toni bakra?
U sluaju projekta RTB Bor nemamo pozitivne odgovore na kljuna pitanja
za identifikovanje pravih, uspenih projekata,ta i zato! Tekui projekat
nije paljivo i jasno istraen, planiran i pripremljen, bez ega i ne moe dostii
ciljeve. Raspoloivost prirodnih resursa, u razumnim rokovima ivotnog veka
projekta - min. 20 godina, je kljuno pitanje i razlog pogreno izabranog
koncepta solucije problema ili projekta RTB - odavno je identifikovan kljuni
problem, iscrpljenost i osiromaenje leita, kao i kanjenje u raskrivanju i
pripremi novih. U sluaju RTB izabrani su omiljeni projekti na bazi poverene,
nekontrolisane line moi pojedinca, a radi sticanja politike moi putem
politike manipulacije, a ne pravi projekti kojima se pokuavaju reiti kljuni
problemi, odavno prepoznati.
Sistem upravljanja projektom i standardne procedure-vani koraci i

86

kontrole, nisu usposravljeni. Taj sistem pomae da se izaberu pravi projekti

i da se obezbedi njihov uspean razvoj.
Alternativni koncepti dugoronog reenja ovdanjeg stvarnog i kljunog
stratekog problema nisu identifikovani, ocenjeni i uporedjeni, tako da i nije
izabrana alternativa koja realno najvie obeava, koja bi postala predmet
detaljne prethodne studije projekta. Preskakanjem faze pripreme projekta
ulo se direktno u fazu sprovodjenja projekta? Na ve vidljiv neuspeh ovog
projekta uticali su nereeni problemi u tri glavne oblasti:
1. Strukturalno - kontekstualni problemi,
2. Institucionalni problemi i odrivost, i
3. Menadersko-organizacioni problemi. Odsustvo jasne i odrive dravne
strategije, strategije kompanije, projektne strategije i kljunih stratekih
prioriteta predstavljaju glavni uzrok neuspenog projekta.
Sistem upravljanja projektom ne moe funkcionisati na bazi politikih ili
linih smernica iji su nosioci obino obavezani-uhvaeni u klopku da ispune
politike, line ili grupne interese, na bazi moi, a ne kriterijuma realnih
mogunosti, potreba, prioriteta i neto efekata projekta. Rezoni tekueg
projekta od samog poetka su u pitanju. Dravne institucije nisu na vreme
valjano obavile nepristrasnu kontrolu i blagovremeno intervenisale. Razvojna
politika i strategija RTB Bor nije ista, tako da e konsekvence naneti daleko
vee tete od propasti samog ulaganja.
Sublimirana analiza izabrane tehnologije topljenja i tretmana otpadnih
gasova, otpadnih voda, ljake i sekundarne toplote je samo deo pogreno
izabranog koncepta u celom tehnolokom nizu RTB-a:
- Nizak projektovani kapacitet odabrane tehnologije - oko 80.000 t bakra
godinje iz 400.000 t bakarnog koncentrata , u odnosu na standard ekonomije
obima ove industrije od min. 200.000 t bakra godinje, ili prerada iznad
700.000 t koncentrata (samo najvei rudnici imaju sopstvene topionice, a
rafinacije gravitiraju ka razvijenim podnebljima). Nizak projektovani sadraj
bakra u ulaznom koncentratu, 80 % jalovine. Prerada e biti neekonomina
iako je obeano suprotno-ekonominost. Neke alternativne tehnologije
topljenja - Isa Smelt, AuSmelt karakteriu nii kapitalni i operativni
trokovi - oko 30%, vea fleksibilnost po pitanju zahtevanog kvaliteta i
kvantiteta koncentrata uee vlage, granulacija, % bakra; izvodljiv je i
ekonomuan i nii kapacitet prerade, potrebno je mnogo manje prostora
za postavljanje i dr.Nae rudarstvo i tako nizak kapacitet topionice , koji je u
startu neekonomian, ne moe da nahrani - daje maksimalno do 220.000
t koncentrata, 36.000 t bakra ili oko 55 % u odnosu na dugoroni plan,

87

to e proizvesti reim rada kreni-stani i teke posledice po rad fabrike

sumporne kiseline - esto potrebno zagrevanje - odgrevanje, korozija, i
dr., kao i poveanje trokova zbog odravanja toplote u tzv.praznom hodu,
ekoloke probleme zbog zastoja itd. Snabdevanje koncentratom spolja je
logistiki , ekonomski i finansijski jakoproblematino i teko izvodljivo iz
vie kritinih razloga koji su jednostavni i razumljivi.
- Prekoraenje obeanih-projektovanih rokova zavretka izgradnje i
poetka rada - start pune preradeutvrdjen je za poetak IV kvartala 2013.?,
viestruko prekoraenje okvira trokova investicija i izostanak projektovanih
koristi od ulaganja? Nepoznat je iznos i izvor nastavka investiranja; stepen
zavrenosti projekta je tek oko 40 %?
- Nekonkurentni operativni trokovi, neizvesno snabdevanje sirovinom
i dr. nameu ozbiljno pitanje uspeha ovog projekta i da li se ovim putem
uopte moe izai iz procesa propadanja celog poduhvata i same kompanije
u ovom obliku postojanja i naina funkcionisanja?
Za investicioni projekat nove topionice standardna procedura uvodjenja
i pokretanja novog projekta nije potovana, obavezno tzv. prosejavanje od
strane vlasnika - Vlada, nije sprovodjeno :
- pravo okruenje za kontrolu projekta nije stvoreno,
- stvarni problem kompanije nije prepoznat - svest o problemu!?
- alternativna reenja npr. uvodjenje investitora za postavljanje nove
industrije nezavisne od bakra, nisu sakupljena, procenjena i rangirana,
- nisu predvidjene i analizirane konsekvence svake alternative,
- nisu izdvojena prava reenja glavnog problema - ve due vreme u
aktivnim leitima nema dovoljno pripremljene rude za ekonominu
eksploataciju!,
- ne mogu se obezbediti krucijalni uslovi za fle pe odravanje dobre
suspenzije gas estice i da se obezbedi neprekidan dotok koncentrata
hrane za pe.
- institucije vlasnika - Vlada, su odluivale i odobravale korake projekta
bez proverljivih izvetaja isaoptenja za potrebe odluka, itd.
Resursno ogranienjedefinitivno nije odrivo, a u kombinaciji sa obrascima
nae kulture, kao to su kolektivizam i velika distanca moi veliki ef
- vodja sve sam autoritarno odluuje, prema empirijskim studijama, iz
mnotva sluajeva,uvek vodi u neuspeh. Potrebno je da se ovaj projekat
potpuno rasvetli, paljivo proceni ta dalje, pokrenu ozbiljne alternative,
i da se odmah promeni metod upravljanja velikim stratekim projektima,
prema najboljim svetskim praksama - OGCGateway metod, PRINCE2 metod,

88

NTNU, i sl.
Svedoci smo mnogih incidenata i skandala povezanih sa neuspehom tzv.
stratekih projekata padom vrednosti i likvidacijom kompanija koje se bave
rudarskim istranim aktivnostima i rudarsko metalurkom proizvodnjom,
to je uzdrmalo javno poverenje u rudarsku industriju i negativno uticalo
na njen kapacitet da pribavi investicioni kapital. Sutinsko pitanje je da li je
masovno investiranje u ovakve mineralne resurse i rezerve rude, kojima RTB
Bor ve due vreme raspolae, pozitivno povezano sa odrivim razvojem
nae zajednice, regiona i celog drutva?
Standardi za procenu resursa i rezervi kod nas nisu jasno definisani i
stavljeni na snagu (kao npr. Australijski JORC kodeks, kanadski CIM standardi,
AusIMM vodi dobre prakse i druga opte prihvaena praksa klasifikacije
i izvetavanja).Izgleda da je u ranoj fazi trebalo zameniti stari koncept
alternativnim, sasvim novim konceptom efektivnijim na duge staze - izvan
zone ekstrakcije minerala, radi smanjenja stalnog rizika variranja cene
metala, dugorono slabog stanja domaih mineralnih resursa i dokazanih
rezervi rude bakra i dr.?
Nikada se ne smeju obmanjivati i varati drugi, falsifikovati ili fabrikovati
podaci. Treba odvojiti fakte suve injenice od pristrasnih, hipotetikih i
spekulativnih miljenja pri procenjivanju i prosuivanju rezervi ekonomine
rude. Zbog toga treba potpuno prihvatiti koncept ekonominosti, tj.
ekonominost kao nain miljenja rudarenje i topljenje kroz ekonominu
odrivost! Etiki kodeks ovde zahteva potovanje fundamentalnih vrednosti:
potenje, iskrenost, otvorenost, ast i potovanje, integritet, tj. celovitost i
potpunost, kao i dignitet, odnosno dostojanstvo.
Rei ruda i rezerve podrazumevaju tehniku izvodljivost i ekonomsku
opravdanost, ukljuujui i sve ostale faktore modifikacije. Za klasu rudne
rezerve potreban je najvii nivo poverenja gde su odgovorno reeni svi
faktori modifikacije.
U cilju kompletiranja ocene projekta rekonstrukcije metalurkih kapaciteta
u Boru potrebno je osvetliti i pitanje konkurentnosti (poloaj i odnos prema
ostalim metalurkim kompleksima u svetu), ako se ona ikada bude pustila u
rad. U svetu postoji veliki broj topionica ukupnog kapaciteta prerade od oko
26,5 miliona tona godinje. U njima se godinje proizvede oko 19,5 miliona
tona katodnog bakra, to daje prosenu popunjenost kapaciteta od oko
75 %. Zbog toga meu topionicama u svetu vlada vrlo otra konkurencija
i borba za obezbeenje sirovina za preradu. Svaka topionica se bori da u
toj otroj borbi obezbedi to bolju poziciju, kako bi obezbedila sopstveni

89

opstanak na tritu.
Nekoliko osnovnih pojmova o topionicama u svetu:
Nove topionice se grade za period od 20 do 30 godina, u ovom sluaju
zbog pojednostavljenja raunice tretiraemo period od 25 godina,
Ako se zna da je projektovani kapacitet nove topionice u Boru 80.000 t
katodnog bakra, u svom ivotnom veku takva topionica u svetu bi trebala
preraditi 2.000.000 t katodnog bakra,
Nivo investiranja za nove topionice (greenfield investicija) u svetu proseno
iznosi 2.000 USD do 3.000 USD po toni godinjeg kapaciteta, to znai da za
topionice u svetu koje su kapaciteta kao u Boru uobiajen nivo investiranja
iznosi od 160.000.000 do 240.000.000 USD. Topionica u Boru pretstavlja
brownfield investiciju, te bi tu trokovi maksimalno trebalo biti na nivou
od 80 % od greenfield investicije, ali da ne cepidlaimo,
Ako se rauna da su sredstva za izgradnju topionice dobivena iz kredita,
to je uobiajeno u svetu, onda gornji iznos treba uveati za 40 % do 60
%, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 50 %. U tom sluaju napred
navedeni trokovi izgradnje topionice rastu na nivo od 240 do 360 miliona
USD, neka proseno bude 300 miliona USD, i
Ako prosean nivo investiranja od 300.000.000 USD podelimo sa ukupno
proizvedenim bakrom u ivotnom veku topionice od 2.000.000 t, onda
se dobijaju trokovi investiranja od 150 USD/t. Od ukupnog prihoda od
metalurke prerade bakra, za koji se prognozira da e dugorono biti na
nivou od 500 USD/t, 30 % ide na otplatu investicionih kredita, a topionica
ivi od ostalih 70 %, odnosno od 350 USD/t. Ako raunamo sa prosenom
prodajnom cenom bakra na svetskom tritu od 7.000 USD/t, onda od toga
ukupan prihod topionice iznosi 7%, a posle otplate kredita samo 5 %. I to
je zakon u svetu!
Nekoliko osnovnih pojmova o konkurentnosti nove topionice u Boru:
Zbog pogreno osmiljene srategije razvoja rudarstva u RTB BOR apsolutno
je diskutabilno obezbeenje ivotnog veka nove topionice za period od
20 do 30 godina, kao i popunjenost njenog kapaciteta. Biznis planom (koji
je posle samo deve ipo godine od njegovog usvajanja izbaen iz zone
aktuelnosti plan proizvodnje katodnog bakra za 2014. god. je samo 62 %
od Biznis planom predvienog nivoa) je predvien razvojni ciklus zakljuno
sa 2021. god, to je isuvie kratak period. Lino emo biti iznenaeni ako se
za rad topionice bude obezbeivalo koncentrata za narednih 10 god, i to
samo 220.000 do 270.000 t/god., to je maksimalno jedva projektovanog
kapaciteta,

90

Sa popunjenosti kapaciteta i ivotnim vekom rudnika od 10 god. nova

topionica u Boru moe prizvesti maksimalno 400.000 t katodnog bakra,
Do sada je u rekonstrukciju metalurkih kapaciteta u Boru potroeno oko
200.000.000 , odnosno 270.000.000 USD, a za ukupan zavretak zapoetog
investicionog ciklusa potrebno je jo najmanje 300.000.000 USD. Tako se
ukupan obim investiranja u novu topionicu die na nivo od skoro 600.000.000
USD.
Sredstva za izgradnju topionice su dobivena iz kredita, te se gornji iznos
treba uveati za 30 % do 50 %, zavisno od uslova kreditiranja, usvajamo 40
%. U tom sluaju napred navedeni trokovi izgradnje topionice rastu na nivo
od 800 do 850 miliona USD, neka proseno bude 800 miliona USD.
Ako prosean nivo investiranja od 800.000.000 USD podelimo sa ukupno
pretpostavljenim proizvedenim bakrom od 400.000 t, onda se dobijaju
trokovi investiranja od 2.000 USD/t. Ti trokovi su viestruko vii od prosenih
trokova investiranja u svetu i nekoliko puta vii od ukupnog prihoda od
metalurke prerade bakra. Drugim reima, investicija e biti preskupa, prihod
od bakra i nusproizvoda nee moi ni iz bliza da pokrije trokove investicione
izgradnje i operativne trokove proizvodnje, te se nee stvoriti uslovi za
otplau anuiteta.
RTB Bor unazad nekoliko godina proizvodi vrlo skup bakar, ija se cena
kotanja kree za 1.000 do 2.000 USD/t iznad njegove prodajne cene.
Apsurd i paradoks je u tome to takva, potpuno nekonkutrentna kompanija,
realizuje razvojni program po kome e u narednom periodu i dalje ostati
nekonkurentna na svetskom tritu bakra.
Mi u RTB Bor izgubili smo temelj rezerve rude odgovarajueg kvaliteta
za razvoj skupih projekata rudarstva i metalurgije. Empirijska je injenica
da u RTB Bor nita nije kao to se prikazuje. Potrebna je duboka analiza,
pouzdano izvetavanje i rigidna kontrola stanja da bi se odredilo najbolje
realno mogue usmerenje sektora rudarstva i metalurgije danas i izgradnja
nove efektivnije alternative za dalji razvoj naeg regiona na sigurnijoj osnovi.
Dr Milan Dejanovski, dipl. ing. met.
i dr Branislav Mihajlovi, dipl. ing. rud.
10. jun 2014.

91

Zato profesori ute,

a RTB srlja u propast!
Potovani profesori Tehnikog fakuleteta u Boru,
Kao bivi profesor i dekan Tehnikog fakulteta, a u interesu brojnih
generacija diplomiranih inenjera u ijem sam stvaranju, delom, i sam
uestvovao, slobodan sam Vas podsetiti na sledee:
Univerzitetski profesori kao nauni radnici i pedagozi pod stalnom su
lupom naune i strune javnosti, a naravno i pod lupom inenjera u ijem
su stvaranju uestvovali. Njihova obaveza prema bivim studentima ne
prestaje njihovim diplomiranjem. Naprotiv, ona podrazumeva svaku dalju
pomo i podrku u njihovim profesionalnim karijerama i aktivnosti u cilju
zatite i jaanja ugleda Fakulteta i ouvanja strunog integriteta onih koji
su na njemu stekli svoje diplome.
Da li se uvek tako ponaamo? Naalost, nekoliko primera iz blie i dalje
prolosti pokazuju da ponekad na to zaboravljamo. A ne sme se zaboraviti,
posebno kada je u pitanju ugled Fakulteta i strunjaka koji su na njemu
stekli svoje diplome.
Svojevremeno je je iz RTB-a javno izreeno da inenjeri sa borskog fakulteta
ne poseduju odgovarajua znanja za strune poslove koje obavljaju u praksi.
Ovo posebno dobija na teini ako takvu ocenu ispred RTB-a iznese ovek
koji je i sam stekao diplomu na borskom fakultetu. (Re je o direktoru RTB-a
Blagoju Spaskovskom prim. ured.). Na takvu ocenu, Vi ste ostali nemi.
Umesto adekvatne reakcije Nastavno-naunog vea, ostala je zabeleena
samo jedna reakcija prof. dr ivana ivkovia. Uz svo uvaavanje i potovanje,
budui da sam sa veinom od Vas vie od tri decenije bio na zajednikom
zadatku, kao stariji, slobodan sam uputiti Vam kritiku da niste tada, kao
nauni radnici i njihovi bivi profesori, bili na visini vaih obaveza u zatiti
njihovog strunog integriteta, ugleda Fakulteta, pa i vaeg linog ugleda
i nauno-strunog integriteta. To nije smelo da Vam promakne. Morali
ste da se zapitate kakvo je bilo oseanje vaih bivih studenata kada je
izostala Vaa reakcija. Iako u to vreme nisam vie bio zaposlen na borskom
fakultetu, rukovodstvu Fakulteta i nekolicini vodeih profesora sugerisao sam
potrebu za odgovarajuom reakcijom. Logino se pitate, zato ja ponovo to
spominjem kroz ovo javno obraanje? Da je to jedino, ovog obraanja ne
bi bilo. Meutim, od tada do danas, usledila su i druga deavanja, o kojima

92

se Vi takoe ne oglaavate, a iz mnogo razloga, javnost, posebno nauna i

struna, oekuje Vae miljenje.
Poslednjih godinu-dve sve su ei komentari vaih kolega u Institutu
za rudarstvo i metalurgiju u Boru u pogledu krajnjeg ishoda projekta Nova
topionica. Vi ste u vezi stim, takoe, nemi, na veliko iznenaenje, ne samo
vaih inenjera u RTB-u ve i ire javnosti. Fakultet, kao naunoistraivaka i
obrazovna ustanova najvieg ranga, u takvim okolnostima ne moe ostati po
strani, jer onda ne ostvaruje svoju osnovnu misiju i viziju. Vai, svake pohvale
vredni, nauni i struni radovi objavljeni u vodeim svetskim asopisima,
nisu jedino i samo oekivano delo, ve je oekivano i Vae aktivno uee
u kreiranju najboljih tehniko-tehnolokih reenja u praksi, kao i njihovu
kritiku ocenu, nezavisno od toga ko je njihov promoter. To je Vaa obaveza
koja proistie iz Vae osnovne posveenosti nauci i struci, a i obaveza prema
bivim i buduim vaim inenjerima.
Ovih dana vodi se una polemika na relaciji Institut za rudarstvo i
metalurgiju RTB Bor, u vezi sa inicijativom u RTB-u za osnivanje Centra za
istraivanje, razvoj i projektovanje. Centralno pitanje u toj polemici jeste: Da
li pored dve vodee naunoistraivake ustanove u Boru (Institut i Fakultet)
treba zaeti i treu? Za sada, Vi se ni povodom ovoga ne oglaavate.
I pored svega, javnog obraanja Vama ne bi bilo kada se ono ne bi ticalo
i tree strane RTB. Pre vie od pet decenija Fakultet i Institut su osnovani
na inicijativu RTB-a radi razvoja rudarske i metalurke nauke i struke, a
Fakultet i radi kolovanja rudarskih i metalurkih inenjera, to su oni za
svo vreme vrlo uspeno i kvalitetno inili. Zato su onda ove dve vodee
naunoistraivake ustanove u zemlji potpuno izoptene iz svih razvojnih
programa koji su trebali da prate projekat Nova topionica? Nije li i zbog
toga sada izvesno da za novu topionicu nee biti koncentrata? Javnost, a
posebno struna , iekuje i miljenje profesora Tehnikog fakulteta u Boru po
tom pitanju. Naravno, konani odgovori na ova pitanja oekuju se od RTB-a.
S potovanjem,
Prof.dr Nedeljko Magdalinovi,dipl.in.rudarstva,
Bor, 9. jun

93

U novoj Flotaciji
rudNika Veliki Krivelj
svakog meseca ode u
nepovrat 1,5 miliona
dolara
Flotacija u rudniku Veliki Krivelj poela je da radi 1983.godine, i bila
je projektovana da godinje preradi 8 miliona tona rude. Mada je kasnije
dostizan i godinji kapacitet prerade rude i od 9,5 milona tona. Projektovano
iskorienje na bakru iz rude bilo je 85%, to se u praksi pokazalo da je to teko
dostino ali na papiru u izvetajima proizvodnje uglavnom je upisivano da
se takvo iskorienje ostvaruje gotovo redovno. Postojala je tenja tadanjeg
rukovodstva Rudnika Bakra Bor, na ijem je elu bio sadanji generalni
direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, jo od 1995. godine, da se godinja
prerada rude u ovoj flotaciji podigne na 10,6 miliona tona. Ta varijanta je
razraivana u raznim projektima raznih instituta, ali u praksi nije zaivela sve
do nedavno, tanije do pre dve godine, a razlozi su razni. Najvaniji je bio kako
postii kapacitet mlevenja od 10,6 miliona taona u postojeim mlinovima.
Angaovanjem firme Metsominerals, koja je poznata u oblasti prerade rude,
nekako je reen problem kapaciteta mlevenja mlinova, tako to je smanjena
ulazna krupnoa rude u mlinove i to tako to je drobilicama usitnjavana
ruda vie nego ranije. Odluka poslovodstva RTB-a Bor bila je da se sa
rekonstrukcijom flotacije Veliki Krivelj krene 2010. i da se rekonstrukcija zavri
do kraja 2011.godine. Zbog toga je sklopljen ugovor sa firmom Metsominerals
na 17 miliona evra, a da oni po sistemu klju u rukepredaju rekonstruisanu
flotaciju. I tako je krenulo, ali se jo uvek nije zavrilo; rekonstrukcija je uraena
delimino, jer do danas (14. jun 2014.) nema automatskog voenja i kontrole
procesa flotiranja. Pored ostalog, ugraene su i nove flotacione maine
od 50 kubika, a one stare manje zapremine skinute su sa proizvodne linije.
Poto sada Flotacija sa novim flotacionim mainama radi bez automatike,
a predvieno je da obavezno radi sa automatskom kontrolom procesa,
stvaraju se veliki problemi osoblju koje vodi proces flotiranja jer od oka
nemaju oseaj kako podesiti reim flotiranja rude. Rezultat takvog rada
flotacije jeste da je sada iskorienje u flotaciji manje nego to je bilo

94

sa starim flotacionim mainama ( oko 80%) , a sa novim mainama ne

prelazi 70%. A projektovano i ugovoreno iskorienje sa Metsom je 87%.
Tako da na nivou mesene prerade rude u Flotaciji Veliki Krivelj, od oko
800. 000 tona rude, zbog niskog iskorienja, svakog meseca iz preraene
rude imamo manje 300 tona bakra u koncentratu. Ako se to prerauna
u novenu vrednost, to je oko 1,5 milion dolara svakog meseca ode u
potok, odnosno na flotacijsko jalovite. Katastrofa. da ne moe biti vea!
Zato bi neko morao NAJHITNIJE da reaguje i da se ovo rei na odgovarajui
nain, jer niko nema pravo da ovako koristi mineralne resurse, i da nestrunim
i nesavesnim radom, baca pare dok je firma u dugovima i gubicima do gue.
I preko gue!
(Autor je jedna od najeminetnijih rudarskih strunjaka i naunih radnika
u RTB Bor)
25.6.2014.

Kako su rudnik
Majdanpek i RTB Bor
konano doiveli krah!
Povodom teksta: RTB Bor: Nije samo Majdanpek na izdisaju!,
objavljenog na sajtu Medija centra Bor 12. maja 2014.
U celini objavljujemo reagovanje prof.dr Nedeljka Magdalinovia do nedavnog
dekana Fakulteta za menadment Zajear, biveg dekana Tehnikog fakulteta
u Boru i lana Inenjerske akademije Balkana.
Tekst prenosi miljenje, neimenovanog strunjaka iz Majdanpeka, koji
upozorava da e polovinom godine gotovo prestati proizvodnja rude u
majdanpekom rudniku. Ne pominje se uzrok, ali je on rudarskim strunjacima
poznat odavno i datira jo iz prve polovine 80-tih godina prolog veka pre
tridesetak godina kada je Majdanpek ostvarivao najveu proizvodnju rude
(oko 12,5 Mt rude,M-milion),) i bakra u koncentratu (oko 57.000 t). Uprkos
izvanrednim proizvodnim i ekonomskim rezultatima, u istom periodu
zapostavlja se raskrivanje leita Juni revir. O tome piu mediji i upozoravaju
rudarski strunjaci. Krajem prve polovine 80-tih godina zaostajanje u raskrivci
iznosi oko 45 Mt, to je tada ravno investicijama od oko 45 M $. Mnogi
strunjaci tada upozoravaju da to vodi zatvaranju rudnika, ako se hitno ne

95

saini investicioni program za saniranje proputenih radova na raskrivanju

leita.
ta se iza toga deava?
Umesto investicionog programa za saniranje moguih posledica zbog
velikog zaostajanja u raskrivanju leita, menadment majdanpekog rudnika
i RTB-a, na iznenaenje najveeg dela strune i naune javnosti, donosi dve
investicione odluke, bez odrive tehniko- tehnoloke i ekonomske opravdanosti:
1. Odluka o izgradnji postrojenja za dopunsko iskorienje plemenitih
metala iz jalovine flotacije. Gotovo nijedan inenjer tada nije verovao da
e se tom tehnologijom ostvariti najavljeni rezultati. Menadmentu je
tada predoena i argumentovana analiza koja je pokazala da tehnologija
ni teorijski ne moe da funkcionie, a kamo li u praksi. Uprkos svemu
tome, uz veliku medijsku promociju u svetu jedinstvene tehnologije,
postrojenje se izgrauje i radi od 1987-1997. god. Ostvareni rezultati za
deset godina rada, saopteni iz Majdanpeka, ovde nisu vredni ni pomena.
Umesto toga, trajno je zapameno pitanje jednog studenta: Boe, da li
e iz ovog postrojenja ikad izai zlata i srebra koje e otplatiti utroeno
gvoe u ovoliku zgradu i umu opreme u njoj. Prema veliini zgrade i
ugraene opreme, ta investicija nije mogla kotati manje od 20 M $.
2.Odluka o izgradnji nove flotacije kapaciteta 6 Mt da bi se ukupni kapacitet
flotacijske prerade poveao na 18 Mt. Za istu se kupuje sva oprema za mlevenje
i 1990. god. zapoinje izgradnja zgrade, iako ve 1989. god. na kopu Juni
revir-najkvalitetnijem majdanpekom leitu poinje da opada proizvodnja
rude, zbog vrlo alarmantnog zaostajanja u raskrivci. Ima li veeg iznenaenja,
kada mnogi upozoravaju da rude nee biti ni za postojeu flotaciju?. I kada je
zgrada dola do krova, neko je smogao snage da da prekine dalje ulaganje
u tako veliku investiciju za koju nee biti rude. Procena je, a i na nekim
skupovima tada pominjano , da je u zgradu i opremu koja i dan-danas truli
na velikom platou iznad flotacije, nepovratno uloeno najmanje 30 M $.
Koje su posledice?
Zajedno, obe promaene investicije nepovratno su odnele oko
50M $, to je tada bilo dovoljno za saniranje posledica zaostalog
raskrivanja leita Juni revir. Da se to dogodilo, Juni revir bi i danas
imao solidnu i stabilnu proizvodnju. A ta se dogodilo? Proizvodnja
rude na Junom reviru prestaje 1999. god. zbog velikog zaostajanja u
raskrivanju leita, koje je tada procenjeno na najmanje 120 Mt jalovine.
Dakle, od tada do danas u Majdanpeku egzistira:

96

- dopunsko postrojenje koje nije dalo najavljene rezultate i zato ne radi,

- oprema za novu flotaciju koja je odavno ve istrulela na livadi,
-betonski zidovi nedovrene zgrade mlevenja za novu flotaciju,
-zatvoren kop Juni revir, pun vode,
-sadanja proizvodnja bakra, reda veliine 10 % od nekadanje
kao trajni spomenici neshvatljivog spoja neznanja i neodgovornosti koji
je doveo do propadanja, nekada vrlo uspenog, majdanpekog rudarstva.
Posledice po RTB, posebno po borsku metalurgiju, su svima jasne, ako se
zna da je vie od polovine bakra i plemenitih metala poticalo iz Majdanpeka.
I gle sluajnosti ili simbolike, idejni pokreta obeju propalih investicija
u Majdanpeku, posle viegodinje anonimnosti u penziji, postaje glavni
savetnik za rudarstvo menadmenta RTB-a, tanije elnom menaderu, u
vreme kada se vre pripreme za izgradnju nove topionice. Da li ga je referenca
promaene investicije izgradnje nove flotacije u Majdanpeku, za koju nije
bilo rude, preporuila za savetnika u vreme izgradnje nove topionice za koju
nee biti koncentrata? Vodei strunjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju
u Boru su od samog poetka ukazivali da ne postoji validan program i
dokumentacija o razvoju rudarske proizvodnje koja e obezbediti potrebnu
koliinu koncentrata za novu topionicu. Na kraju su javno i argumentovano
svim nadlenim ministarstvima i Vladi stavili do znanja da se u Boru gradi nova
topionica za koju nema koncentrata., tanije ima svega oko 25%. Ova injenica,
kao i najnovije saoptenje borda direktora projekta Nova topionica od 21.
05.2014. god. (objavljeno na sajtu MC bor) da zavretak topionice i fabrike
sumporne kiseline krajem 2014. ne znai i poetak rada nove tehnologije,
jer to ini svega 50 % radova od svih potrebnih postro-jenja i infrastrukture
za pokretanje nove tehnologije, neminovno nameu mnoga pitanja meu
brojnim strunjacima u RTB-u, koja su sve glasnija i izlaze van kruga RTB-a:
- Kada e zaista proraditi nova tehnologija?
-Kako e se obezbediti jo uvek velika nedostajua sredstva za zavretak
investicije?
-I ako se investicija zavri i nova tehnologija pokrene, odakle potrebnih
400.000 t kvalitetnog koncentrata bakra?
Nije li, za sada i dokle, jedini odgovor menadmenta RTB-a na takva i
slina pitanja svojih strunjaka najnovija inicijativa za formiranje centra za
razvoj, istraivanje i projektovanje (MC- 04.06.2014.) u kome bi se preselili oni
strunjaci iz pogona koji postavljaju takva pitanja? Mnogi veruju da jeste. Iako
svi znaju, pa i predlagai, da za formiranje takvog centra nema ni osnovnih
materijalnih i kadrovskih uslova, veruje se da bi najava takvog centra mogla

97

da uutka sve vei broj strunjaka koji jasno vide i iskazuju kuda RTB ide.
Budui da na ova i slina pitanja menadment R TB-a
nema nijedan valjan odgovor, nazire se glavno pitanje:
Nee li se ovog puta i u Boru ponoviti majdanpeka istorija? Da li e opet
spoj neverovatne neodgovornosti i neznanja male grupice na elu sa
glavnim, a zarad linih iracionalnih ambicija, tada (2010-2011) potpomognutih
neodgovornom politikom jedne minorne politike partije koja je na zadnjim
izborima konano otila u istoriju, zadati i peat propadanju RTB-a, kao
kompanije od stratekog interesa za Republiku Srbiju?
Prof. dr Nedeljko Magdalinovi,dipl.in.rudarstva
6.6.2014.

Kolege inenjeri,
smenite glavnog krivca
i zaustavite propadanje
RTB-a Bor!
Nasuprot rezultatima koje elni RTB-a saoptava preko medija, inenjeri
flotacije u Velikom Krivelju saoptavaju katastrofalne proizvodne rezultate
projekta rekonstrukcije flotacije (MC Bor -25.06.2014). A zato bi to bilo udno?
Ako elni laira svoje steene i nesteene diplome, zato ne bi lairao i
proizvodne rezultate? (Zaista nije teko dokuiti o kome je re, prim. autora)
I pored toga to ga je premijer u svom ekspozeu jasno ocenio menademt
nesposobnim, RTB i najveu srpsku investiciju u njemu, zapoetu bez valjane
tehniko-tehnoloke i ekonomske dokumentacije, i dalje vodi ovek ije
su jedino vidljive reference politike manipulacije i maltretiranje zdravog
razuma veine mnogo sposobnijih inenjera od njega. Neverovatno da
jedino time toliko dugo prikriva svoje neznanje i promaaje i jo uvek se
odrava na mestu sa koga se sve ree javno oglaava. Postao je, konano,
izgleda, i sam svestan da u njegove lai niko vie ne veruje. Ali zato i dalje
neometano RTB vodi u sve vee dubioze sa krajnje neizvesnim i svakako
ne dobrim ishodom, ako ga je ve premijer u svom ekspozeu okarakterisao
nesposobnim? Vodi on RTB-e jer RTB nema Upravni odbor dostojan zadatka
koji mu je poveren od Vlade. Uz duno potovanje prema lanovima Upravnog

98

odbora, oni, naalost, ne svojim krivicom, nemaju ni profesionalna ni radna

iskustva da mogu uspeno upravljati sistemom kakav je RTB. Oni i nakon
dva meseca od ocene premijera ute. Umesto da su ve poodavno smenili
nesposobni menadment, predsednik Upravnog odbora podnosi ostavku.
Svaki komentar je suvian.
Uvaene kolege, inenjeri, svojevremeno Vas je elni RTB-a okarakterisao
neznalicama. Taj sud o Vama izrekao je ovek koji laira svoje steene i
nesteene diplome. Od strune i naune javnosti ostao je tada nekanjen.
Zato je i nastavio da Vas omalovaava i obezvreuje vae diplome, znanje,
strunost i rad. Ne dozvolite vie da politiki manipulant i partijski preleta
rui va lini integritet, ime se, do sada, uz lairane poslovne rezultate, i
samo od njega hvaljene razvojne projekte, jedino odravao tu gde jeste.
Otvorite mu put kojim je poodavno ve trebalo da hoda, u penziju- svakako.
Isuvie dugo vodi RTB i Vas u surovu neizvesnost, i zato je prvenstveno u
vaem interesu da to prerkinete. Ako to ne uinite, veinu Vas e smestiti u
Centar za istaraivanje i razvoj i, samo njemu svojstvenim manipulacijama,
optuiti upravo Vas za sve njegove propale projekte, za koje vas nije nikad
nita ni pitao. To je sutina njegove zamisli o formiranju takvog centra. Budete
li to dopustili, sudbina RTB-a i veine radnika bie krajnje neizvesna pod
ogromnim finansijskim teretom njegovih razvojnih projekata.Velika je
zabluda ako i dalje verujete da e ga smeniti Upravni odbor. I njega i Upravni
odbor morate smeniti Vi i preuzeti sudbinu kompanije, kao mlai, struniji
i odgovorniji i spasiti to se spasti moe. Ako to uinite, budite uvereni da
nema snage i sile koja e ih zadrati tu gde jesu. Ako to ne uinite, postajete
sauesnici u vlastitom i propadanju RTB-a.

Prof. dr Nedeljko Magdalinovi, dipl. in. rud. u penziji

1.7.2014.

99

U RTB-u JE PLJAKA
NEVIENIH RAZMERA
PREDLOG NAINA PREVAZILAENJA TEKE SITUACIJE U RTB BOR, bio
je naslov pisma ili molbe od 3. decembra 2013. godine Aleksandru Vuiu
i ministrima privrede i zatite ivotne sredine Sai Raduloviu i dr Zorani
Mihajlovi, dr Branislava Mihajlovia, naunog saradnika u Rudnicima bakra
Bor i nekadanjeg direktora tih rudnika. On u tom, jo jednom na alost zalutalom dopisu, navodi, izmeu drugog, da su Mlaan Dinki i Blagoje
Spaskovski osmislili i podmetnuli Vladi Srbije Program rekonstrukcije i
revitalizacije proizvodnih kapaciteta u RTB Bor kako bi stvorili podlogu za
visokoorganizovanu pljaku, pre svega budeta Republike Srbije. Dr Mihajlovi
napominje da je o svemu posebno pisao ministru Raduloviu naglaavajui da
se radi o pljaki nevienih razmera. On pravi i detaljnu raunicu ekonomskih
bilansa nove metalurgije koja e kako god se okrene praviti strahovite
gubitke koje je nemogue izbei. Potom, nairoko i eksplicitno, predlae ta
je neophodno odmah uiniti da se spasi to se spasiti moe. Priznati nauni
radnik, dr Mihajlovi (najmlai doktor rudarskih nauka koji se zaposlio u RTB,
sin legendarnog konjuara-rudara na najdubljim horizontima borskog rundika
Jama), podsea da se obraao dravnim zvaninicima zato to je strunjak
i patriota koji se godinama bori za istinu i zaustavljanje propasti borskog
i srpkog giganta. To ga je kotalo, veli, i zdravlja i pretprljenih ogromnih
sudskih rasprava, omalovaavanja i ikaniranja. Cela njegova borba je na
disku koji je autoru ove knjige prostosrdano poklonio.
Nije odustao, borio se, i bori se lavovski, i danas.

100

10+

NE SMENE, VE DA SE
LINO PLATE PROMAENI
PROJEKTI
Kako je RTB Bor dospeo u katastrofalni poloaj, odgovarali su najeminentniji
strunjaci u oprinim i konkretnim napisima upuenim proteklih dana
Redakciji Medija centra Bor i lino autoru ove publikacije. Oni su miljenja i
da je glavni krivac za opasnu krizu Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor od
kraja 2008. do danas i da je krajnje nejasno, uprkos oiglednom propadanju,
zato je i dalje na tom poloaju.
SVE je poelo u reiji Mlaana Dinkia i Blagoja Spaskovskog, drugaije
pod okriljem tadanjeg URS-a i njihovih lokalnih i glavnih lidera. Godina
201o., 10.jun, informacija koja je obila svet. ( Drava Srbija je samo aminovala,
a i danas, kad je katastrofa na pomolu, mudro se uti)... Drava otpoinje
jedan od najveih industrijskih projekata u Srbiji koji vredi 175 miliona evra.
U RTB Bor bie izgraena nova topionica i Fabrika sumporne kiseline, a
dodatno e biti uloeno oko 27 miliona evra u rudarsku opremu, izjavio
je u Boru potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlaan Dinki
koji je prisustvovao potpisivanju ugovora izmeu RTB Bor i kanadskog SNC
Lavalin izgradnji nove topionice i Fabrike sumporne kiseline. On je rekao
da je cilj novog investicionog clklusa tehnoloka modernizacija RTB Bor,
zatita ivotne sredine primenom najsavremenije tehnologije i poveanje
proizvodnih kapaciteta i izvoza iz jednog od najbogatijih evropskih nalazita
bakra. Ovo je prekretnica u razvoju Bora, jer ovde e biti posla ne samo za
vas, ve i za vau decu i to je najvanije, rekao je Dinki.
Ministar ekonomije je naveo da je novim investicijama predviena i
kupovina rudarsko-metalurke opreme koju e tokom ove i naredne godine
finansirati RTB Bor, odnosno Vlada Srbije u iznosu od 27 miliona i to za
nabavku 10 kamiona nosivosti od po 220 tona, dva bagera, dva buldoera,
jedne builice i jednog gredera. Novom opremom otklonie se postojea
uska grla u proizvodnji i prilagoditi postojei kapaciteti rudarsko-metalurke
opreme novoj topionici i Fabrici sumporne kiseline.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlaan Dinki rekao
je da se od ovog novog investicionog ciklusa oekuje poveanje dobiti
RTB Bor za 26,2 miliona dolara na godinjem nivou i eliminisanje uzroka

102

zagaenja vazduha. Nova tehnologija donosi poveanje iskorienja metala

u topionici sa 93 na 98 odsto, poveanje iskorienja sumpor dioksida sa
50 na 98 odsto , kao i poveanje proizvodnje zlata sa sadanjih 350-400 kg
na oko 800 kg godinje.
Ugovor su potpisali direktor RTB-a Blagoje Spaskovski i predstavnik
kanadskog SNC Lavalin Valter Mutler.
Kanadska kompanija SNC Lavalin bie projektant i izvoa radova, a ltav
posao e blti zavren po principu klju u ruke. Topionica i Fabrika sumporne
klseline finansirae se preteno kreditom Kanadske Izvozne banke (Export
Development Canada) u iznosu od 135 miliona evra i sopstvenIm ueem
RTB-a Bor, odnosno Vlade Srbije od oko 40 miliona evra. Rok za zavretak
radova je 36 meseci.
Ova informacija objavljena je, dakle, 10. juna 2010. Od tada do danas
proteklo je ravno etiri , a ne TRI godine, ili 36 ugovorenih meseci, a od nove
topionice i Fabrike sumporne kisline jo nema ni 50 odsto od celog posla.
Ino-partneri veruju da e ceo projekat ipak biti gotov do sredine idue,
2015. godine, sa zakanjenjem od godinu i po, nai strunjaci smatraju da
je to previe optimistiko oekivanje. No, kreditni dug za novu topionicu
na deset godina i grejs periodom od tri godine poeo je ve da se vraa
(ugovor o zajmu sa Kanaanima potpisan je 9. novembra 2010., a drava
Srbija donela je Zakon o garanciji izmirenja zajma 3.12. 2010.). Grejs period je,
tako brzo, istekao. Vraena su navodno ve 2 milona evra, a od poetka rada
nove metalurgije nema ni pomena. A iz te, nove proizvodnje u novoj topionici,
trebalo je da se vraaju kanadski krediti. Zakanjenje u gradnji pomerilo je
mnoge planove i dovelo RTB u nezavidan poloaj: tako je, primerice, od
prolog meseca plata svim zaposlenim smanjena proseno za 20 odsto.
Pitanje je da li e se i na tom nivou zadrati, jer nema ni vee proizvodnje.
Gomilaju se i obaveze prema izvoaima radova na gradilitu nove topionice.
Najgore je, procena je strunjaka, to e se ve uzeti zajam od 175 miliona
evra za zavretak projekta po sisitemu klju u ruke neminovno uveati na
ukupnu investiciju od najmanje 300 miliona evra.
Ako se prisetimo izjava Dinkia, te uvenog Boranina Neboje iria,
kasnije ministra za privredu iz iste politike opcije, kao i nevienih hvalospeva
Blagoja Spaskovskog, onda se dolazi do gorkih istina i pitanja kuda i
kako dalje? Setimo se samo afera o stopiranju radova na gradilitu nove
topionice zbog izsotavljanja glavnog projekta i graevinskih i ostalih dozvola
i reagovanja resornog ministra Velimira Ilia. Radilo se, reju, s perevie
neodgovornosti i neozbiljnosti. Novu topionicu i isto nebo nad Borom do

103

kraja 2013. obeavala je i ministrka dr Zorana Mihajlovi, nije izostajao u

optimizmu, ruku na srce, ni Aleksandar Vui. Njegova poslednja izjava u Boru,
pred protekle izbore, bila je da e mu Spaskovski lino odgovarati ukoliko
se nova Topionica ne zavri do kraja ove, 2014. godine. Oadgovorio mu je
opet i lino Spaksovski, smao u drugaijem ambijentu, da e mehaniki, a ne
tehnoloki, topionica bakra biti okonana do kraja 2014. To je samo pola puta
do poetka proizvodnje i vedrog neba nad gradom bakra. Najnovija Vuieva
ocena na podnoenju premijerskog ekspozea da je menadment u RTB lo
potopila je Spaskovskog i njegov promenljivi tim do cirkuskih razmera, ali
nije se ni milimetar odmaklo. I danas sve stoji na istom, Spaskovski vlada i
Optinom i RTB-om na zaprepaenje cele nae javnosti, strune pogotovu.
Redakcija Medija centra Bor svakodnevno dobija pisma i analitike tekstove
o neizbenoj katastrofi RTB-a sa konkretnim primerima. Niko jo zvanino
ne reaguje, mada je re o dokazanim strunjacima, profesorima, doktorima
rudarskih i metalurkih nauka, bivim i sadanjim rukovodiocima u RTB-e
i izvan RTB-a.
ZATO se zalaemo DA SPASKOVSKI OSTANE kako bi PRVO vratio dugove
za zakasnelu novu topionicu ( i ne smo topionicu) ili da lino odgovara i sve
PLATI linim bogatstvom i imetkom rodbine, mogue je i jakih prijatelja. Kako
i zakon nalae. Drugaije niti moe da bude, niti ima bilo kakvog smisla. On
je, zajedno sa DINKIEM, SVE PROJEKTOVAO I ISKOMPLIKOVAO, SVE zaduio
i finansijsku agoniju produio i uveao. U normalnoj i ureenoj dravi zna se
kako se naplauje nezakonitost i neodgovornost najodgovornijih. Nismo mi
nita posebno, niti emo ikada da budemo. Kad radnici RTB-a budu, a to je
tako blizu, suoeni sa novim smanjenem plata i padom standarda ( presuuje
dravna podrka i pomo, a sa malom proizvodnjom, uprkos viskoj ceni bakra,
nemogue je izdrati breme trokova i dugova), pitanje je kako e cela pria
da izgleda. Jer, ni ogormna ulaganja u rudarsku mehanizaciju i opremu ne
donose rezultate, niti politiki rudnici poput Cerova osiguravaju beriet,.
Naprotiv. I da se ne zaboravi: za pet i po godina ovog menadmenta , RTB
je prihodovao vie od 1,5 milijardi dolara, ne raunajui kreditna zaduenja
i razne dravne pomoi u procesu restruktuiranja. Gde su nai novci?
Zavretak restruktuiranja nije, naalost, kraj jedne, nego je poetak
poslednjeg ina nove drame sa daleko veim posledicama. Neka, onda, to je
pravino i neizbeno, glavni junak tog dramskog zaplate izdri konani kraj.
Neka zato plati sve to je zaduio, a dug je, poznato je i pticama u gori, toliki
da ne bi mogao da stane ni u jamski kafi, niti nadgraeni Dom odmora!

104

RTB OPET OSTAO BEZ

PREDSEDNIKA
UPRAVNOG ODBORA
Boris Dragovi, ef kabineta ministra finansija Lazara Krstia, podneo
je ostavku na mesto predsednika i lana Upravnog odbora Rudarskotopioniarskog basena Bor, i to samo est meseci nakon to ga je na tu
funkciju imenovala Vlada Srbije.
Mada se kao razlog ostavke nezvanino pominje nezadovoljstvo
saradnjom sa direktom RTB-a Blagojem Spaskovskim, Dragovi
to negira i tvrdi da je ostavku podneo iz linih razloga.
- Razlog ostavke je iskljuivo line prirode, jer nisam uspevao da se adekvatno
posvetim funkciji, pa sam se osetio odgovornim da tu funkciju prepustim
nekome ko e moi potpuno da joj se posveti. To je jedini razlog, a ne
bilo kakav sukob sa Spaskovskim ili upravom RTB-a, sa kojom UO, inae,
ima odlinu saradnju izjavio je Dragovi za Alo!. On navodi da je za
vreme predsedavanja UO zajedno sa ostalim lanovima tog tela mnogo
toga uraeno na poboljanju poslovne klime unutar borskog basena.
- Uradili smo dosta u smislu transparentnijeg poslovanja kompanije,
ukljuujui i adekvatno funkcionisanje samog UO. Pokrenute su sve aktivnosti
radi osposobljavanja RTB-a za poslovanje u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama, uspostavljenja je transparentnost u izvetavanju UO, koji sada
na dnevnoj bazi dobija informacije o operativnim i finansijskim aktivnostima
koje se obavljaju u okviru borskog basena. Takoe, pokrenute su i aktivnosti
za reenje problema dugovanja RTB-a, koja sada iznose oko milijardu evra, od
ega se 900 miliona odnosi na komercijalne poverioce istakao je Dragovi.
Iz RTB-a takoe poruuju da su imali izvanrednu saradnju sa Dragoviem.
- Saradnja sa predsednikom UO je bila i ostala na visokom nivou i ako bismo
ocenjivali ocenom od 1 do 10, onda je ona 10 plus saoptavaju iz kabineta
Spaskovskog, koji funkciju direktora RTB Bor obavlja od 2008. godine.
Podestimo, do imenovanja Dragovia u decembru prole godine, RTB Bor
nije imao predsednika UO tri godine. Tu funkciju je Vlada odluila da popuni
tek nakon emitovanja serijala emisije Insajder, kojim su otkrivene razne
malverzacije u okviru RTB-a, poput toga da je cena izgradnje nove topionice
i Fabrike sumporne kiseline u toj kompaniji za tri i po godine utrostruena,
i to sa 100 na ak 300 miliona evra.
ALO, 27.6.2014.

105

ta se krije iza ostavke

predsednika Upravnog
odbora RTB Bor?
Boris Dragovi, ef kabineta Lazara Krstia, ministra finansija u Vladi Srbije,
na predlog te iste Vlade, pre pola godine, postao je i predsednik Upravnog
odbora (UO) RTB Bor. Nakon tri godine, otkako RTB nije imao predsednika
UO, neko se u Vladi Srbije setio da je to nezamislivo i neodgovorno, to je
utvrdio i Insajder B-92, i, preko noi postavljen je novi upravljaki tim.
Doao je provereni mladi strunjak i ef, moda i najvanijeg, kabineta u
Vuievoj Vladi. Mnogo se oekivalo, malo se dobilo. I odlazak ovog mlaanog
eksperta, uprkos objanjenima i razlozima, nije na mestu, jer se desio ba u
najgore vreme za kombinat bakra i ekonomiju zemlje. Ako prvi saradnik prvog
oveka finansija u dravi navede samo line razloge za naputanje odavno
poljuljanog kormila RTB, onda tu neto kripi. Jo kad direktor RTB Spaskovski,
u svom poznatom stilu, izjavi da je saradnja sa Dragoviem bila za 10 plus ,
kako im verovati i kako shvatiti i jedne i druge. Spaskovskog pogotovu, to
je i deci jasno kako on radi i koliko je uinio za procvat RTB-a i Optine Bor.
Pa, i premijer Vui, opet treba podsetiti, u premijerskom ekspozeu je rekao
da je menadment RTB lo. Da li posle tih rei, pred najeminetnijim naim
i svetskim javnim mnjenjem, takvom direktoru treba uopte verovati?
Nego, Dragovi je naglasio u svojoj odbrani da je UO sa njim na elu
poboljao poslovnu klimu unutar borskog basena u smislu transparentnosti
i javnih nabavki, ali i utvrdio blizu milijardu evra duga od ega je 90 odsto
prema komercijalnim poveriocima. Ovo su zastraujue brojke kojima
nisu pridodati ogromni krediti. Novac iz ranijih subvencija i slinih pomoi
tokom jednodecenijskog neuspelog restruktuiranja, nije ni spomenut. Da
li se Dragovi uplaio ovih neslavnih brojki? Ako jeste, imao je i zato, pa
ga zato upozoravamo na jo neke detalje u najtenjoj vezi sa RTB Bor. Ili, da
li je namerno ili sluajno uo za probleme u kriveljskoj flotaciji i mesene
gubitke samo na jednoj stavci od oko 2 miliona dolara ( pogledaj sajt Medija
centra Bor od minulog utorka), na apsolutnu nerentabilnost proizvodnje u
(politikom) rudniku Cerovo, na rudnik Jama gde se radi ispod planiranog,
koliki su trokovi na preradi ljake (po toni bakra 14.000 dolara, duplo vie
od prodajne cene), zato se u Majdanpeku opasno kasni s raskrivkom, zna li
dokle su izraubovana najbogatija rudna tela, ta e biti sa novom topionicom

106

za koju su se kleli i najvii dravni funkcioneri da e biti putena u rad ovog

6. avgusta, na Dana rudara Srbije, a nije zavrena ni 50 odsto (tek kad bude
zavrena kakve li muke ekaju!), zato se ne pogleda koji privatnik i zato
ba on prodaje borski bakar, koliko je bezvlaa i nepotovanja zakona
E, Dragoviu, Dragoviu, najlake je iz linih razloga otii i rei zbogom
kad je najtee. ta ste i Vi, i vai nadleni, na taj nain uinili za ovaj narod?
Od Vas, od koga drugog ova vlast, pa i graani, da oekuju sreivanje jedne
takve, po mnogo emu krhke kompanije koja bi morala da pravi profit i
slui za ugled u svetu. Daleko smo, i po priznanju generalnog direktora RTB,
od svetskih razmera i standarda. Zato se ne ogradite, Dragoviu, od izjave
Spaskovskog da ste saraivali za 10 plus, jer ako je tako, onda nije dobro.
To to ste rekli da ste poboljali poslovnu klimu u RTB, malo ko e da Vam
veruje, mada ima pomaka. Za sve to Vae vreme, da li se uveao ili smanjio
dug kompanije, ta mislite? Da li je Spaskovski traio novu pomo drave
za kapitalne investicije i ko zna za ta sve, i jeste li mogli da izdrite njegove
politike opservacije po kojima je na daleko poznat? Vi samo kaete da su u
pitanju lini razlozi. (Ukoliko niste zaboravili, setite se sastanka menadmenta i
sindikata RTB-a sa Vama i Radnom grupom Vlade Srbije za RTB u decembru prole,
2013., ako hoete moemo da Vam predoimo svaki detalj sa tog skupa, pa i Vae
i rei Spaskovskog). Ipak, iznosimo samo deli iz te polemike: -Ukoliko budete,
direktore, i ubudue priali samo po svome, ja u podneti ostavku...
I PODNESTE JE, alal vera!
Imate Vi, kao i mi to piemo ove tekstove, posla i bez ovog (tog) posla.
Kad se zemlja izvlai iz blata, moramo se hvatati u kotac sa tekoama, pa i
udnim direktorima kojima ne moe niko nita. Oni oponaaju Mitra Miria
u raznim prilikama i neprilikama, a Vi kao da, u nevesela vremena, te i takve
nesuvlisne melodije ne ujete? ta bi, efe kabineta, bilo kad bi i mi svi ostali
otili ili pobegli iz linih razloga ne ulazei u bitke za spas otadbine Srbije.
Nema tu tolikih i takvih linih razloga koje mi ne znamo, i koji bi trebalo staviti
iznad svetih interesa svoje nacije. Ostavljate, na milost i nemilost, stavite prst
na elo, RTB i Timoku krajinu dokazanim uprvljaima belih laa, u narodu
nadugako znanim ojiima. Da im ne spominjemo imena. Ovako, bar ovde
u borskoj provinciji, ostaje gorak ukus da ste, dragi na Dragoviu, zbrisali
ispred jednog naalost zakonski ne obraenog sujetnog penzionera
sumnjivih sposobnosti i ulepanih bografija. Zakljuak je neizmerno tuan:
Dragoviu minus, Spaskovskom 10 plus!
A koju bi ocenu, nakon svih ovih konstatacija i stavova, trebalo da dobije
drava Srbija...?

107

P I S M O,
G L A V A (2)

BAKAR OBOJEN LAIMA

I PREVARAMA, drugi put

Nije samo RTB Bor rudnik i topionica, ve i pria o tome kako se i ijim parama
gradila Fabrika strujomera, kako je prodat Beloreki pear, zato je nova topionica
promaaj, koliko je novca otilo u nenamneske svrhe, ko je pravi krivac za zaustavljanje
gradnje novih metalurkih pogona. Sve se, ipak, zavrilo sa nekoliko privedenih osoba i
pljaki smeno malih 32 miliona dinara...

Ovako doslovno pie Igor Milanovi u Tabloidu 10. maja 2012. I ova konstatacija
je neoboriva i nije nepoznata u Boru. Poznato je i da RTB duguje domaim i stranim
poveriocima blizu milijardu evra, da je gotovo 11 godina u restruktuiranju koje se nije
pomaklo ni pedalj ka boljitku, tek da je, poetkom 2014., uvena emisija B92 Insajder,
nakon dvogodinjeg istraivanja, emitovala serijal o Rudniku dugova i kriminalnim
radnjama u bakarnom kombinatu, ali nikom nita nije falilo. Nedodirljivi direktor i
propadanje nekadanjeg indsustrijskog srca Srbije i Jugoslavije nastavljeno je jo
snanije. Nego: od tog perioda, sredine 2012. do 1. jula 2014., razdobolja koje najveim
delom obuhvata nae istraivanje o krinimalu i korupciji u RTB Bor, nita se bitnije nije
dogodilo u razotkrivanju ove poasti. Vlast je sebi dozvolila da se RTB jo vie urui pod
dirigenstskom palicom novog menadmenta na elu sa Blagojem Spaskovskim. I to je
valjan povod da se krene u dalja istraivanja i obelodanjivanje istine (od 1. jula do sredine
novembra 2014.) o katastrofi koja nee jedino i opasno natetiti Boru i okolini.U pitanju
su, i nemali, ak strateki interesi drave Srbije.

Dr Branislav Mihajlovi, danas savetnik u Borksim rudnicima bakra i rezenzent
prvog izdanja knjige Bakar obojen laima i prevarama (Bor, Brana Filipovi, juli 2014.),
podsetio je na opiran tekst dr Zorane Mihajlovi Milanovi iz 2010. godine sa poratala
B-92 naslovljen Rudarsko-topioniki dr Dekins i mister Hajd. Javio se i jedan od
glavnih direktora i strunjaka u RTB prezentujui svoja dva napisa: Sve je pokradeno
i uniteno... i Zato Bor postaje Potemkinovo selo (inisistirao je, zbog line sigurnosti,
na anonimnosti). Prof. dr Nedeljko Magdalinovi, nekdaanji dekan Tehnikog fakulteta
u Boru i lan Balkanske inenjerske akademije sa seditem u Istanbulu, izneo je svoje
stavove i komentare o propadanju i katastrofi Basena Bor na oigled lokalne i dravne
strune javnosti. Prof dr Vlastimir Truji, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju
u Boru, jedine takve spacijalizovane naune kue u Srbiji, ponudio je, u ime Instituta,
informaciju od 20. maja 2013. (nigde do sada nije predstavlejna i zato je smatramo i
eksluzivnom) naslovljenu Nova topionica, realnost ili neodgovornost, kao i, nigde do
sada u celini objavljeno, njegovo pismo Aleksandru Vuiu od 24. jula 2012. Sakupljeno je
jo niz infromacija, strunih gledita, izvetaja i analiza, dokumenata, policijskih beleki,
novinarskih zapaanja i zakljuaka i komentara autora.

111

KAD BI BAR NEBO

BILO ISTO

Najnovija saznanja vezana su za smutnje oko prodaje topionike ljake i
koncentrata bakra, ali je u prvom planu kananje projekta Nova topionica koji postaje
i borski i dravni problem. Prema miljenju najkompetentnijih strunjaka i nauke,
trebalo bi relativno brzo na videlo dana da izae i pogrean izbor tehnologije za novu
topionicu, to e najdirektnije sem ostalih teta uticati na drastino poskupljenje
celog projekta. Ovde je, samtraju strunjaci borskog Instituta, re o jedno 150 do 300,
a mogue je i vie miliona evra baenih u vodu.

No, kako je pokuano da se proda topionika ljaka ( septembra 2013,)
privatnoj firmi u Smederevu ( pismo sindikatu TIR-a 9. aprila 2014.) bez odluke i
odobrenja Upravnog odbora i Skuptine preduzea, opisao je Simo Zagorac,
dugogodinji finansijski i komercijalni direktor Topionice i rafinacije (TIR), ali sa
mesta referenta za ekonomiku investicija. Nije hteo da potpie tetne i nezakonite
ugovre i brzo je smenjen. Njegove optube sroene su u formi pisma jednom od
glavnih sindikata TIR-a. Danas je taj dokument u rukama policije.

Neki dan kasnije, 28. aprila 2014. i sindikat TIR-a Nezavinost oglaava se
u saoptenju da je neohodno da se zbog umanjenja plata zaposlenima smanje
donacije televizijama u Boru, jedna privatna, druga lokalno javno preduzee, od
300.000 dinara meseno, te da se naplate potraivanja u milionima evra za bakar i
otpadno gvoe i da se povea proizvodnja i produktivnost, a da se ne prodaje, ve
da se u sopstvenoj topionici topi kvalitetan, a ne lo koncentrat. Sindikat ne moe
da shvati i kako proizvod Rudnika bakra Bor, koncentrat bakra, moe da prodaje
TIR Bor, mada postoji i matino preduzee. Sem moguih zloupotreba u tom poslu,
sindikati navode i da moe doi do nenaplate metala kao to smo mi preradili
koncentrat grkog Mitilineosa pre deset i vie godina i nikad ga nismo vratili... Da
su sindikalci bili u pravu, svedoi i dopis Policijske uprave u Boru ( 29. oktobar 2014.)
predsednicima Skuptine i Upravnog odbora i dirktoru Rudnika bakra Bor. Oni, u
stavri, zbog zahteva za pruanje potrebnih obavetenja Viem javnom tuilatvu u
Zajearu, proveravaju navode iz krivine prijave u kojoj se spominje da je poslovanje
RTB Bor sa svojim zavisnim preduzeima UGROENO usled prodaje kvalitetnog
koncentrata, kao i sumnje u opravdanosti ulaganja u opremu nove flotacije Veliki
Krivelj. Na primer: u ovom dokumentu postavlja se pitanje: Da li su rukovodstva u
RTB Bor bila upoznata da je zbog kanjenja u isporuci kvalitetnog koncentrata po
ugovoru sa firmom Transamine trading od 22. avgusta 2012. godine RTB morao da
zakljui aneks ugovora po kome je dolo do poveanja cene trokova prerade, to

112

je prouzrokovalo tetu po kombinat bakra za 251,528.799 dolara.

Neka od ovih dokumenta dobili smo zahvaljujui odgovornim pojedicima
koji nemaju gde i kome da se obrate, mada je vrhunac cinizma i oholosti, moda najvie
zamena teza, pismo Blagoja Spaskovskog, generalnog direktora RTB-a, kabinetu
premijera i resornim ministarstvima Srbije od aprila 2014. U svakom sluaju, ove
injenice najslikovitije pokazuju ve nanete tete i RTB-u i graanima Bora. Prosudimo...

Izvoenje radova na gradilitu Nove topionice kasni, ozbiljno je ugroen
ugovoreni rok, zavretak projekta 31.12. 2013. Razlozi su: kanjenje u izradi tehnike
dokumentacije i radova na licu mesta. Poto nemamo glavni projekat, nadleno
ministarstvo je s pravom obustavilo radove na gradilitu, jer smo radove izvodili
bez graevinske dozvole. ( Gradi se ogromna investicija, vredna najmanje 300,
a kako procenjuju u borskom Institut za rudarstvo i metalurgiju, i do 500 miliona
evra, bez glavnog projekta i graevnske dozvole. Neverovatno a istinito)... Dalje se
napominje da se ovakvo neodgovornom ponaanju ne nazire kraj, i zato e RTB
pretrpeti tetu u dobiti, ali i... suoie se sa ekolokom tetom od zagaanja iz stare
tehnologije, za svaki mesec zakanjenja u odnosu na ugovor gubi se oko 6 miliona
evra, dok u toku 2014. stiu na naplatu dva anuiteta od po 12,5 miliona USD koji su
trebali da se otplauju za novu tehnologiju. Zakljuak je: Ako se kasni 6 meseci, u
ovom trenutku, RTB e, sem ekoloke tete koja je nerpocenjiva, imati i tetu od 36
miliona evra (izgubljena dobit) i nee biti u stanju da plati anuitete od 25 miliona
USD. Po starom receptu, za sve je kriva druga strana, iskljuivo izvoa radova. Da
li je tako?

-Ukoliko do kraja ove godine ne bude zavrena Nova topionica u Boru,
Spaskovski dobro da zna, bez obzira to trai aplauze za moj govor, nee biti na
tom mestu - poruio je Aleksandar Vui, poetkom septembra 2014., sa promocije
SNS-a za vanredne izbore u majdanapekom mestu Rudna Glava. On je, 12. novembra
2014, jo jedanput doao na gradilite da se lino uveri kako teku radovi. Na portalu
Medija centra Bor, ve sutradan, objavljen je komentar naslovljen Da li je premijer
Vui u Boru jo jedanom obmanut, u kojem se detaljno objanjava zato je projekat
Nove topionice preskup i glomazan nije po najsvaremenijoj tehnologiji, kasnie
oko dve godine, manje je fleskibilan od australijske opreme koju je predlagao borski
Institut i najzad da li e uopte moi da se nahrani, ak i uvoznim koincentratima
bakra.

Spaskovski je u svojim medijima, i pre, i posle, ne jednog, Vuievog
upozorenja, i tog, 12. novembra, izjavio da e projekat Nove topionice biti zavren
do 23. decembra 2014. Re je o mehanikom, ako i to bude, zavretku radova! Navodno
uhodavanje trajalo bi tri do devet meseci, ali najaksnije do sredine 2015.

113


-To su prie za malu decu. Niti emo moi tako lako da kupimo dovoljno i
to kvalitetnog koncentrata kako bi nadomestili nedostatk do obaveznih 80.000 tona
u katodama koliki je godinji kapacitet novih pogona, niti e se, mogue je, iz nekih
drugih razloga, poeti sa proizvodnjom - upozoravaju iz borskog Instituta za rudarstvo i
metalurgiju dodajui da je u Plovdivu, u Bugarskoj, nedavno izgraena najsavremenija
topionica (australijska tehnologija) sa elektrolizom, Fabrikom sumporne kiseline i
ostalim neophodnim prateim pogonima za 95 miliona evra, s tim to moe za
razliku od finske OUTOKUMPU tehnologije - da se prerauje i manja i vea koliina
sirovina. Gradnja je trajala dve godine. Re je o topljenju olova, cinka i bakra. ( Na
fotosu, 17. april 2014, vidimo strunjake borskog Instituta ispred topionikih pogona
u Plovdivu, prvi sdesna je prof. dr Vlastimir Truji). To je ogromna razlika.

Ministar privrede Serti, u izjavi TV Vojvodina ( okotbra 2914.),
skrenuo je panju da bi bio uspeh ako bi se od 20 prijavljenih kupaca na
javni poziv za prodaju ili strateko partnerstvo sa RTB Bor naao jedan ili dva.

Iskusni metalurki innejeri naglaavaju da se nova pe ponovo remontuje
(stara postrojenja su totalno izraubovana), ne za nekoliko meseci, ve za jednu do
dve godine. U suprotnom, inversticija se ne bi isplatila. Po slobodnoj proceni, i glavni
efovi, samim tim, ne veruju da e posao veka biti okonan do sredine idue godine.
Bilo bi to strano prekoraenje rokova i teta merena desetinama miliona evra. Za
pola godine kanjenja Spaskovski je, videli smo, imao nekakvu raunicu, ta e biti
sada, jer je poetak proizvodnje po obeanjima drave i RTB-a - u zakanjenju
najmanje godinu i po do dve godine.

RTB e se, izvesno je, bez obzira na sve mogue okolnosti, nai pred
problemom kako nahraniti novu topionicu, jer borsko rudarstvo je u sve teem
poloaju. O planiranoj, gotovo dvostruko veoj proizvodnji od sadanje, koju je uporno
zagovarao Spaskovski, nema ni govora. Jedna od opcija o kojoj se najdiskretnije
apue jeste ukljuivanje biznismena i tajkuna Milana Popovia, srpskog kralja bakra
u posao, jer on ima odline veze u Rusiji. Pretpostavka je da bi sirovine za preradu u
Bor stizale iz te zemlje. Spaskovski bi, ako se tako neto desi, bio kralj bakra br. 2. U
intervjuu ( Kolektiv, 3. novembar 2014.) londonskom Garidjanu, borski kralj bakra
izjavljuje da e koncentrat uvoziti iz Bugarske i Rumunije. Svejedno je odakle, ako
ga uopte bude bilo dovoljno. A to to je doprineo da se RTB suoi sa minimalnom
proizvodnjom bakra i uruenim rudarstvom, kao i pogrenom i preskupom novom
metalurkom tehnologijom, generacije e, oevidno je, ispatati.

Narod u Boru, koji se najmanje pita, bio bi srean kad bi, u koje bilo
doba godine 2015, svanuo dan sa istim nebom nad gradom. Jer, taj dan se eka od
osnivanja Borskih rudnika bakra, od 1903. godine.

114

RUDARSKO -TOPIONIKI
DR DEKIL I MISTER HAJD ili
kako je drava Srbija od Bora
dobila jo jedno preteko,
bakarno breme
(vaj tekst, naslovljen Rudarsko-topioniki dr Dekin i mister Hajd,
objavljen je 11.juna 2010. na blogu B92. Dr Dekil i mister Hajd je horor
pria po romanu Roberta Luisa Stivensona iz 1931. Re je o nauniku
blage naravi i lepih manira koji pronalazi napitak koji ga pretvrata u
okrutnog, ubilaki nastrojenog manijaka. Po ovom romanu snimljen je
i film, a glavni glumac Federiko Mari dobio je Oskara. Autorka teksta je
aktuelni ministar u Vladi Srbije i profesor na Megatrend Univerzitetu, dr
Zorana Mihajlovi.)
Nekada, Bor je bio grad.
Mogao je do 2000.godine postati i prestonica istone Srbije. Nije.
Gramziva politika, njeni eksponenti politiari i direktori nisu doneli
vidniji napredak.
Ni nakon 2000.godine, Bor se nije oslobodio lopovluka i korupcije.
Umesto monog oslonca, drava je dobila jo jedno breme.
Bor je danas grad u nestajanju.
Ponien narod.
Gladan grad.
Izgubljena nada.
Grad, koji su politiari koristili kao poligon za vebanje svojih naratorskih
sposobnosti prianja bajki. Kad se veba zavri, ostajali su Borani, kao nemi
sluaoci, svesni po ko zna koji put da bajke ne postoje. Ipak, na sceni je danas
pravi bukuri. Novo, do sada nevieno.
Danas Borom upravlja interesni mix! - onih, koji su do 2000.godine
promaenim investicijama unitavali ovaj grad i RTB, i onih koji su od 2000.
godine bili u vlasti, ali bez pozitivnih rezultata po ovaj grad.
Kada se udruuju interesi, onda je istorijsko pomirenje sasvim normalna
stvar?

115

Normalno je da, onaj ko je do 2000.godine bio na elnim pozicijama RTB

Bor, i u konkurenciji za Ginisa, zbog pada proizvodnje, danas bude na elu
ovog preduzea. I tada, i danas, rezultate oseaju Borani.
Deset godina su socijalisti finansirali ratove i svoj opstanak na vlasti,
upravo pljakajui ovaj grad. O tome bi, bar kroz pripovedanje, mogao da
govori dananji generalni direktor RTB Bor, Blagoja Spaskovski ( ime dodao
prir. knj.). Upravo je on do 1990.godine bio tehniki, a od 1990.g do 2000.
godine direktor Rudnika bakra Bor.
Ovaj istorijsko ekonomski mix ima zajedniki brojilac.
Dok su oni do 2000-te, pod firmom dravnog interesa u sankcijama,
promovisali bakar kao sredstvo plaanja umesto dolara/marke, dotle su
drugi (oni od 2000.) svesno ostavili RTB Bor bez prave dravne podrke i
jasne strategije.
Kada nema plana, caruje korupcija, i u mnogo razvijenijim zemljama
nego to je naa.
Sa druge strane, neto se i razvijalo u poslednjih deset godina. To je borsko groblje.
Istina o kojoj se uti, a koja je zajedniki imenilac i jednih i drugih. Prosean
ivotni vek u ovom gradu je 47 godina. Ovde je poinjen zloin prema prirodi
i ljudima.
Svaega se ovaj grad nasluao i nagledao prodaje, rasprodaje, investitora
u pokuaju, ministara i njihovih obeanja.. Deviza je bila da bakra nema,
a kad je tako, onda nema ni posla. Kad nema posla, onda treba poeti sa
razvojem drugih delatnosti.
Upravo oni koji su se slagali sa takvom politikom, danas imaju svog
predstavnika elnog oveka RTB Bor. Isti, priaju sasvim suprotnu priu,
najavljujui podrku RTB Bor.
..Shvatili smo da ukoliko nemamo vrhunskog stratekog partnera, nema
smisla prodavati drugoligaima nae resurse.. (ministar i potpredsednik
Vlade, Mlaan Dinki).
Podrka se, meutim, ne ogleda u investiciji u infrastrukturni objekat iji
kapaciteti teko da e biti uposleni. Topionica koja e se graditi u naredne
tri godine nee imati ta da topi.
Podrka treba da se ogleda prvo u jasnom planu, ta se to sa RTB Borom eli.
Ovako, ne moe da se ne postaviti pitanje - da li se, opet, die spomenik
pogrenoj politici ili bolesnim ambicijama?
RTB Bor je vaan poslovni sistem, ne samo za Bor, ve i za region.
U javnosti je godinama pravljena medijska slika da ovu kompaniju treba

116

zatvoriti. Pogrenim bojama slikana, slika je uraena na loem papiru, a od

treerazrednog slikara.
U Boru ima bakra, kao i drugih plemenitih metala.
alosno je da jo uvek niko, do danas (ne raunajui veliku studiju Svetske
banke) nije pripremio realnu sliku o Boru, odnosno njegovim potencijalima i
leitima. Da jeste, onda bi se svih ovih godina podrka ogledala u ulaganju
u rudarstvo. Jer, bez toga - daba nova topionica.
Istina, raene su studije za Bor, ali nisu dale rezultate. Neke su raene reda
radi. Neke su bile nerealne, poput one koju su kreirali Vlada i poslovodstvo
RTB Bor (2002.), prema kojoj bi Vlada dodatno morala da obezbedi 120 mil
$ za pokrivanje gubitaka. Neke su namerno unute u zaborav, kao to je
bio sluaj sa studijom Svetske Banke (2004.). Tih godina RTB Bor je godinje
gubio 45 mil $. Upravo je ova studija potvrdila da u Boru ima bakra, pre svega
unutar velikog nalazita Borska reka.
Novo nalazite Borska reka moe osigurati budunost i eksploataciju
u narednih 100 godina. Bogatstvo se procenjuje na 1.05mlrd tona rude,
odnosno 4.5 mil tona katodnog bakra, 78t istog zlata, 1300t srebra i oko38
hilj t skupocenog molibdena. Profitabilno se moe iskoriavati i pri ceni
bakra koja je ispod 2300$/t (treba podsetiti da je u toku prethodnih godina
bila i preko 7000$.) Samo iz ovog nalazita moglo bi se zaraditi oko 30 mlrd
$, uz najavljenu prosenu cenu za 2010.godinu, izmeu 5500 i 6000 $/t.
Kad radi RTB Bor grad ivi. Kad ne radi RTB Bor grad nestaje.
Ako je ovo poznato, kako nazvati ponaanje istih koji su bili u toku
prethodnih deset godina, i onih koji su danas? Ne pokrenuti priu oko
Borske reke! Opet je prevagnula politika dr Dekila.
Ne treba licitirati sa razlozima. Na koji god se razlog pomisli taan je, ma
koliko nemoralan bio.
Deset godina Bor, i Srbija, sluaju prie o moguim i nemoguim stratekim
partnerima od zainteresovanosti srpskih biznismena, Dajmlera za preradu
ljake, kupovine od strane rumunskog Kupruma, pa Ateka. Niko od ministara
koji su se time bavili, od ministra energetike, privrede i privatizacije, ekonomije,
finansija, nisu poloili raune, ili bar objsnili epohalne izjave, odnosno
razloge neuspeha.
Danas je aktuelna izgradnja nove topionice.
Nije najmodernija tehnologija, kako se upinju da kau. Daleko od toga
da je loa i ova, druge generacije. Moi e da prerauje 400 hiljada tona
koncentrata!
Kapacitet nije mali, a ako ne bude razvoja rudarstva, onda e se delom

117

u topionici topiti tui koncentrat, a delom e kapaciteti ostati neuposleni.

Rezultat su sigurni gubici.
Samo uravnoteen razvoj rudarstva i metalurgije daje pozitivan rezultat!
Da li je potrebno jo deset godina pa da se shvati i ova jednostavna
reenica?
Da ne govorimo o nepromiljenim izjavama da e se otpisati dug koji
RTB Bor ima za utroenu energiju!
Lucidnost dr Dekilske politike.
Da bi se nerealni i megalomanski ciljevi postojeeg rukovodstva RTB
Bora ispunili, u vidu dostizanja proizvodnje od 80.000 t katodnog bakra
iz spostvenih koncentrata, potrebno je u narednih 6-8 godina investirati
dodatnih 600 mil $.
Kako god da se krene, stigne se do starog novog, dananjeg generalnog
direktora RTB Bora.
On se upisao u istoriju RTB Bor kao direktor koji je proizveo najvee
gubitke u poslovanju. Pravi greke za koje vie nema manevarskog prostora,
a Vlade Srbije mu daje podrku.
To igranje sa brojkama je postala praksa u Srbiji.
Neto slino je radio i prethodni generalni direktor NIS-a, slavei dobitak,
pa onda jedan iznos gubitka pa drugi.. . a sve u par meseci
Copy Paste uradio je i gen. direktor RTB.
U roku od nekoliko meseci (decembar 2009. do maja 2010.) najavio je
gubitak od 37, pa 47 mil $.
Ve mnogo.
A potom se videlo da je ukupan gubitak za 2009.godinu, u stvari, 86.5
mil dolara!
To je 2,33 puta vie od onog koji je objavio decembra 2009.godine.
..Tano je da je RTB prole godine zabeleio gubitak od 86.5 miliona $. Ali,
i od te sume ak 35 mil $ otpada na finansijsko poslovanje. Konkretno, re je
o gubitku na kursnim razlikama i kamatama na aranmane koji su sklapani
DO 2000.godine. I na taj gubitak ovaj menadment nije mogao da utie!
(RTB Bor, pomonik generalnog direktora Mira Anti).
Dobro, a ko je bio direktor i u vrhu menademnta do 2000.godine?
Dananji generalni director RTB Bor.
Danas RTB Bor upravo ima visok gubitak jer plaa kamate na promaene
investicije i loe kredite, koje je dananji elni ovek kompanije - davno
zakljuio.
Bio je od 1990-2000.godine direktor Rudnika bakra basena Bor. Nekada

118

ainoviev, danas Dinkiev kadar.

Za ta se tada otimao ainovi, a danas Dinki?
..Protiv Spaskovskog je tokom 2002. i 2003. godine policija podnela vie
krivinih prijava zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom slubenog
poloaja nesavesnim radom i falsifikovanjem, u vie navrata, otetio RTB
za vie stotina hiljada tadanjih maraka.
Tuilatvo u Boru je 7. avgusta 2003. godine podiglo optunicu protiv
Spaskovskog zbog sumnje da je pribavio imovinsku korist od 200.000 dinara
na tetu rudnika.
Protiv Spaskovskog je bio voen jedan sudski postupak, ali je on osloboen
optube.
Nakon politikih promena 2000. godine, Spaskovski je pristupio
Socijaldemokratiji, a sada je, prema nezvaninim informacijama, lan G17.
(Izvor Beta).
Za period od deset godina direktovanja, 1990-2000.godine, uspeo je da
smanji proizvodnju bakra za 67% (1990.godine bila oko 105 hilj t/g, a 2000.g,
ispod 35 hilj t).
uven je njegov investicioni poduhvat u iznosu od 120 mil $, gde je sve
ega se dotakao bio promaaj. Od otvaranja rudnika Cerovo, koji nije bio
rentabilan, do izgradnje sistema za transport jalovine koji je bio napravljen
za transport 420 mil t jalovine!
Za deset godina je prevezao oko 2,5% jalovine. Ipak, to je impresivna
graevina od ak 3.600 tona elika taman koliko i neki spomenici.
Ako je tano da je (prvim socijalnim programom iz 2002.godine) uzeo
otpremninu (8600) i time se obavezao da do 2012.godine nee biti u RTB Bor
(a tada bi bio i u penziji), njegov dolazak na elo RTB Bora ve 2008.godine
jeste nemoralno i nedopustivo sa stanovita onih koji su ga postavili. ( Tano
je, prim. autora knjige). Selektivno dopustivo, ili selektivno nedopustivo?
U gradu u kojem je nezaposlenost preko 30%, uposlio je kao pomonika
invalidskog penzionera! (Danas, u 2014. i pre tog vremena, uposlio je ko zna
koliko penzionera sa velikim platama za nae uslove!).
Investicija u ovaj rudnik je investicija u budunost, jer e ovde biti posla za
nove, mlade inenjere, nove radnike i verujem da e ovo podii itav region
istone Srbije (potpredsednik Vlade i minister Mlaan Dinki).
Ako je tano, da je malopre pomenuti penzioner u suvlasnikom odnosu
u kompaniji, koja slovi za najotrijeg konkurenta RTB Boru, onda su mogua
samo dva razloga. Ili je dolo do gubitka pamenja, ili je upravo to i bio
cilj? Ipak, promene koje je uveo direktor RTB Bora - nisu nevidljive. On ih je

119

dodue i obeao, jo 2008., kada je postavljen. Odnose se npr. na postojanje

posrednike firme, kod recimo prodaje plavog kamena jednom od vodova u
Srbiji. Kako je posrednika firma vezana za nekada jakog SPS elnika, moda
je direktor samo spojio lepo sa korisnim rad sa prijateljima. Ekonomska
opravdanost ovakvih poslova za RTB Bor, ostaje nepoznata veliina.
Takoe, modernizovani su i usavreni putevi odlaska zlata iz zemlje. Ranija
zaostala, primitivna praksa bila je oliena u izbegavanju obaveza prema
Narodnoj banci Srbije. Nije se predavala sva koliina zlata, ve se proizvodio
zlatni cijanid, a potom izvozio. Neki sa na tim krilima izgradili imperije u Srbiji.
Danas ujemo da je dolo do smanjenja proizvodnje zlata za 64% i srebra
za 52% u 2009.godini u odnosu na prethodnu. Nita neobino, rekli bi svi.
Godinama nas ubeuju da je Bor siromaan Da li je ba tako?
Na jednom od rudnih mesta postoje dva kvaliteta rude. Ona boljeg
kvaliteta se pretapa u borskoj topionici. Ona druga, prljava i loeg kvaliteta
ali sa bitnim procentom plemenitih metala, topi se u topionici kompanije
Glencore u Kazahstanu. Za taj posao, ovoj vajcarskoj kompaniji RTB plaa
i usluno pretapanje, i penale za arsen, ivu i kadijum. Glencore dobija
proizvod u vidu zlata, srebra, bakra olova i cinka. RTB Bor na tri godine treba
da dobije 17 mil $.
Preglednost, javni pozivi, i sline stvari - ne postoje.
Moderno, nema ta. Dr Dekil bi bio ponosan.
Moda se u doba kolonijalizma tako i poslovalo. Ovo je 2010.godina.
Na kraju, kakvi su rezultati rada novog poslovodstva RTB Bor? Smanjenje
proizvodnje katodnog bakra za oko 3.5%, vii trokovi proizvodnje od
proseno ostvarene cene na tritu za blizu 70%, istorijski visok gubitak,
stalna nelikvidnost
Dananji davaoci podrke vide reenje u izgradnji nove topionice, uz
garancije Vlade Srbije. Nije sporno da je potrebna. Ipak, prevelikog kapaciteta
ona e biti nerentabilna. Zaboravlja se da u Evropi ve postoji viak kapaciteta
topionica, te je teko napraviti topionicu koja bi bila konkurentna. Uz opremu
koja se kupuje sredstvima Fonda za razvoj Srbije, podrka je blizu 160 mil .
(Kasnije se ispostavilo da je potrebno znatno vie para prim. autora knj.)
Da li je Odluka o kupovini rudarske opreme na odobren kredit ekonomski
opravdana u uslovima kada RTB Bor permanentno pravi gubitke u poslovanju
na nivou od oko 50 mil $/god? Sredstva za kupovinu opreme su obezbeena
od budetskih korisnika, a ne iz komercijalnog kredita. ak i sa kupovinom
rudarske opreme za nivo od 27 mil , nije mogue dii nivo proizvodnje
katodnog bakra u RTB Bor na nivo od 50 hilj t/godinje i u roku od tri godine,

120

odnosno do zavretka izrade nove topionice. Topionice koja bi trebalo da

bude u pogonu tek negde sredinom 2015., ako se i taj rok ispotuje kako je
najavljeno krajem 2014. prim. autora knj.). Gubici koje e u tom periodu
beleiti RTB Bor merie se desetinama miliona dolara. Drava e otplaivati
gubitke iz tekueg poslovanja, kao i dugove za kupljenu opremu i za izgradnju
nove topionice.
A, manje od polovine onog to se daje kroz podrku bilo je dovoljna da
se, na primer, zavre istrane radnje vezano za leite Borska reka, i krene u
rad i eksploataciju. Seate se.
To je ta politika mr Hajda.
Hoe li u narednim godinama najprometnija ulica u Boru biti u magli,
smogu, mrana i bez ljudi ve u 21h, nije poznato. Ali je jasno da svakoj
politici jednom doe kraj, pa i politici dr Dekila.

Mlaan Dinki i Blagoje Spaskovski na sveanosti povodom

poetka gradnje nove topionice u Boru

121

Vui: Ja sam u Boru

mali, Blagoje je veliki...
Na portalu Blica itamo: Vui kae da zna da je on u Boru mali, i da je
samo Blagoje veliki (Spaskovski, direktor RTB), ali ni da Blagoje ni bilo ko
drugi ne sme da se igra sa dravnim novcem
Komentar na portalu B 92, na Vuievu izjavu da posle ovog dodatnog
ulaganja mora doi do ozbiljne kontrole poslovanja i ozbiljnih uteda, jer
drava nema novca za bacanje, glasi: ta je sa prethodnih 170 miliona
evra kredita za koje je RS dala garancije i koji su potroeni a rekonstrukcija
topionice nije zavrena 2013. godine? ta je sa potroenih 17 miliona evra
iz Fonda za razvoj RS za rekonstrukciju postrojenja flotacije, koja jo nije
zavrena? ta je sa potroenih 27 miliona evra iz Fonda za razvoj RS za rudarsku
opremu za poveanje proizvodnje, a proizvodnja iz rudnika sve manja?
Umesto planiranih 60.000t bakra prole godine, ostvareno je samo oko
30.000t. Na ta su potroene pare? Ko je kontrolisao troenje do sada? Ko
je odgovoran to nema rezultata? ta bi sa priom iz Insajdera? Mnogo
pitanja jo uvek nema odgovor. Napisano istinski i s poznavanjem tematike.
Poimo redom. Ove Vuieve aluzije na mali i veliki nita ne znae, niti
vrede. Isto kao to ne vredi ni dosadanje, gotovo nikakvo, preispitivanje
poslovanja i rada RTB na elu sa istim Spaskovskim. U jednu ruku dobro je
to pare dolaze u jo nerestruktuirani Bor, ali da se i dalje daju jednim te istim,
krajnje sumnjivim, menaderima ili menaderu, zaista je problematino. Ako
premijer kae da ne sme niko da se igra dravnim parama, zar do sada nije
bilo igranja koliko im je bila volja. Pa i Insajder je o tome nairoko zborio i
upozoravao. Ovakav pristup sa megafonom i kratkim izjavama za novinare (i
to probrane), nedovoljna je pria za tako veliku temu. To to e RTB verovatno
ostati pod dravnom kapom, i nije loe; model JAT-a, ako uspe mogue
je da bude i dobar. Ali, zar ista neuspena, politiki prevrtaka, bahata i
smutna ekipa da nosi tako odgovoran posao nema smisla. To su dokazali
mnogi najeminentniji strunjaci i naune kue. Premijer u razgovoru sa
lica mesta, u industrijskom krugu topionice, za Dnevnik RTS-a , spominje
i rudara Miljkovia, a RTS Miljkovia jedinog puta da die raju (zvanino
1.000 rudara, meu kojima je bilo najve lepih ena i to kraj topionice bakra),
a o tom oveku kao da niko i nita ne zna. On je, kako objavljuju dananji
portali, uzeo otpremninu, kao i Spaskovski, napustio RTB i sad se vraa(ju) da

122

sole pamet, ne samo Boru, nego i Beogradu. Da je samo taj blef ili trik njima
svojstven, pa ni pola jada, ali oni idu dalje i sve dublje. Lepo, kad jednog
dana i njihove zasluge izau na videlo imae ovaj narod - jo kako - emu
da se divi, em klie! ak, ubeeni smo, najvie zbog Vuieve zablude
oko RTB i posebno Spaskovskog i njegovog omiljenog rudara Miljkovia.
To to je jue neko zaboravio celo optinsko rukovodstvo i glavnog
domaina da doeka premijera i saradnike na Borskom jezeru, niko danas i
ne spominje. Takav gest je nesvakidanji i neoprostiv. RTB Bor je na teritoriji
Optine Bor, i on ne moe , niti sme, da bude drava u dravi. Spaskvoski
je, i po tome se videlo, (on je jedini doekao goste, po TV snimcima) drava
u dravi, i njemu, ne moe niko nita. Zakljuimo: ako se tako radi u
savremenom svetu, onda smo mi daleko i od Evrope i tog sveta.
11.juli 2014.

5. mart 2014.- Zorana Mihajlovi, Blagoje Spaskovski i Aleksandar Vui

ispred stranakih prostorija SNS-a u Boru

123

SVE JE POELO 10. JUNA 2010.

Desetog juna 2010. godine na zvaninom sajtu URS-a objavljena je ekskluzivna
infromacija o potpisivanju ugovora o izgradnji nove topionice i Fabrike sumporne
kiseline u RTB Bor. Ovu vest objavile su su i nae i svetske agencije.

Drv otpoinje jedn od njveih industrijskih projekt u
Srbiji koji vredi 175 milion evr. U RTB Bor bie izgren nov topionic i
Fbrik sumporne kiseline, dodtno e biti uloeno oko 27 milion evr
u rudrsku opremu, izjvio je dns u Boru potpredsednik Vlde Srbije
i ministr ekonomije Mln Dinki koji je prisustvovo potpisivnju
ugovor izmeu RTB Bor i kndskog SNC Lvlin o izgrdnji nove topionice
i Fbrike sumporne kiseline. On je reko d je cilj novog investicionog ciklus
tehnolok modernizcij RTB Bor, ztit ivotne sredine primenom
njsvremenije tehnologije i povenje proizvodnih kpcitet i izvoz
iz jednog od njbogtijih evropskih nlzit bkr. Ovo je prekretnic u
rzvoju Bor, jer ovde e biti posl ne smo z vs, ve i z vu decu i to je
njvnije, izjvio je Dinki.

Ministar ekonomije nveo je d je novim investicijm predvien
i kupovin rudrsko-metlurke opreme koju e tokom ove i nredne godine
finnsirti RTB Bor, odnosno Vld Srbije u iznosu od 27 milion evra... Mln
Dinki reko je d se od ovog novog investicionog ciklus oekuje povenje
dobiti RTB Bor z 26,2 milion dolr n godinjem nivou i eliminisnje uzrok
zgenj vzduh. Nov tehnologij donosi povee iskorienja metl
u topionici s 93 n 98 odsto, povenje iskorienj sumpor dioksid s 50
n 98 odsto , ko i povenje proizvodnje zlt s sdnjih 350-400 kg n
oko 800 kg godinje. Ugovor su potpisli direktor RTB- Blgoje Spskovski i
predstvnik kndskog SNC Lvlin Vlter Mutler. Kndsk kompnij SNC
Lvlin bie projektnt i izvo rdov, itv poso e biti zvren po
principu klju u ruke. Topionic i Fbrik sumporne kiseline finnsire se
preteno kreditom Kndske izvozne bnke (Export Development Canada) u
iznosu od 135 milion evr i sopstvenim ueem RTB- Bor, odnosno Vlde
Srbije od oko 40 milion evr. Rok z zvretk rdov je 36 meseci...

EDC (Export Development Canada) je kndsk drvn agencij
z podrku izvoz koj finnsijski prtiktivnosti renomirnih kndskih
izvonik i RTB-u e obezbediti kredit u visini od 135 milion evr s rokom
otplte od 10 godin, periodom poek od 3 godine i efektivnom kmtnom
stopom od 2,9 odsto godinje.

124

SVE TO JE MOGLO DA SE
UNITI UNITENO JE, TO
JE MOGLO DA SE POKRADE
POKRADENO JE!
Pre desetak i vie dana proitali smo na sajtu Medija centra Bor lanak
pod nazivom ta je jo potrebno pa da se desi da Blagoje Spaskovski ode?
Sada kada je prolo tih desetak dana, nad Borom je prolo mnogo mutnih
oblaka ali ova nesrea nas, naalost, nikada nee proi. I da ode, ve je kasno.
Grad Bor e veoma brzo bankrotirati i to u svim oblastima(i kao optina, i
kao industrijski grad).
Mnogi se pitaju zato su tako sumorne prognoze? Ukratko:
1.Proizvodnja nikad manja,
2.Totalno raubovanje rudnika Veliki Krivelj,
3.Potpuno pogrena i katastrofalna koncepcija dugoronog razvoja RTB Bor,
4.Pogrene investicije u opremu (kamioni Belaz , 10-tak svakodnevno
su u kvaru, Flotacija u Krivelju 60% iskorienja sa odokativnim vodjenjem
procesa flotiranja, uti(politiki) rudnik Cerovo o tome e se tek pisati
i pisati),
5.Ogromna dugovanja javnim preduzeima, dobavljaima, borskim
preduzetriicima, a samo Optini Bor duguje se preko 500 miliona dinara, .
6.Kriminal oko izvoza koncentrata (nedostaje 100 kg zlata), a tek sav
kriminal oko ve plaene opreme koja nikada nije isporuena RTB-u Bor.
Ovo nije tek puko nabrajanje, ve iznoenje veoma ozbiljnih injenica
koje se ne mogu negirati niti obacivati kao deo kuhinje politikih protivnika
ili sujetnih i ljubomornih pojedinaca. Sve se moe proveriti, apsolutno sve i
nikome nije jasno koji je to vii interes da se ne stane u zatitu drave Srbije.
Bilo je istraga po pojedinim krivinim delima, ali kada je ve sve bilo potpuno
jasno da postoje dokazi o krivinom delu, uvek je neko odozgo obustavljao
dalje procesuiranje i ceo predmet stavljao ad acta. Postavlja se jednostavno
pitanje: da li se radi o nekakvoj sprezi, sauesnitvu ili doooobro plaanim
andjelima uvarima?
Jednog dana e istina svakako izai na videlo. Ko e tada prihvatiti
odgovornost za ignorisanje sunovrata iz koga gotovo da nema povratka?

125

Svakako e doi na red i nalogodavci (zatakivai) koji su za sada u dubokoj

senci, ali emu sve to ako se to ne desi to pre a da ne bude suvie kasno.
Da bi se odvratile misli sa ogromnih problema koji uveliko kucaju na vrata,
svakodnevno se govori o nekom fantomskom i ekspresnom zavretku (ve
se kasni godinu dana) projekta Nove topionice a strani izvodjai ( koji su po
celom svetu izgradili na desetine takvih postrojenja) kau da od toga nema
nita ili ima teeeek krajem sledee godine. Oni kai i da e projektovano
iskorienje od 98,5% biti tek pusti sanak. Katastrofalno tetan ugovor po
Republiku Srbiju (kreatori mr M.Dinki i B. Spaskovski), dovee Republiku
Srbiju u ozbiljne probleme, jer je Srbija garant ino kredita iji e anuiteti ve
tokom ove godine stii na naplatu. Jedan od lanova tog sramnog ugovora
kae da ako se na dokae projektovano iskorienje od spomenutih 98,5%
ino ugovara e platiti penale od 11 miliona eura a u dep staviti stotine
miliona eura (zajedno sa onih 30-40 koje je premijer obeao pre nekoliko
dana).
Poseta premijera Vuia jednom od najveih gradilita u Srbiji je normalna
i oekivana (kao podstrek i interesovanje za napredak radova), samo to je
trebao da svojim domainima (Spaskovskom i Miljkoviu) postavi dva pitanja:
1.Koliko e ukupno i definitivno kotati porijekat Nove topionice i Fabrike
sumporne kiseline? (predvidjeno 130 miliona, a po svojoj prilici, kotae
preko 300 miliona eura).
2.Kada e biti zavren taj projekat? Neka domaini koji su ga doekali
garantuju svojom pozamanom imovinom da e tako i biti kako su i obeali.
Vratimo se na poetak teksta. I naem predlogu sada Spaskovskog treba
zadrati po svaku cenu. Zato? Zato to vie ne moe da izazove nikakvu
tetu, sve to je moglo da se uniti, uniteno je, sve to je moglo da se
pokrade, pokradeno je, a on kao dokazani vizionar moe da pokrene nove
investicije, nove ideje, nove projekte. ON je ovek od karijere koji e na kraju
staviti taku na SVE u Boru!
(Autor je poznati strunjak u metalurgiji i mainstvu i istaknuti
politiki radnik iz Bora)
25. juli 2014.

126

Zato Bor postaje

Potemkinovo selo?
U Boru je, ne malo, kontradiktornosti. Ova konstatacija moe da Vas upozori
na gotovo svakom koraku, od metalne ptice feniks i rudara (spomenika)
na okretanje do Kapije Bora koja godinama zvrji pusta i prazna, unitenog
Park-muzeja i za rekordna dva zimska meseca, iz aposlutno politikosujetnih potreba, podignutog Zoolokog vrta i ulinih i ostalih minkeraja
poslednji je improvizano podizanje rudnika Jama kod Doma zdravlja
i na silu stvorene dve turistike organizacije i parkovskog osvetljenja u
starom delu grada. U lokalnim medijima, najvie iz usta jednog monog
direktora i uspenog politikog hazardera svuda tee med i mleko; iako
davno napustismo komunizam upravo ivimo u njemu, imamo sve ta nam
je potrebno, pomalo i pretie. A ONO proizvodnja u RTB nikada manja
sa tendencijom osipanja, dugovanja se uveavaju. RTB samo optinskom
budetu duguje 600, a lokalnim preduzeima 120 miliona dinara. Dokmalo
stiu izvrna sudska reenja da se plate usluge za ulepavanje grada. OPET,
NA DRUGOJ strani, pompezno se i megalomanski prolsavlja 6. avgust, mada
je glavna proslava bila prole godine u prisustvu dva ministra, Zorane
Mihajlovi i Milana Baevia. Kako megalomanski? O iu i piu, pa i muzici
narodnoj, da i ne govorimo. Pria se i o dva peena vola ( zavisi ko e i kad
stii iz Beograda). Vatromet i koncert u amfiteatru su ozvanieni, nagrade i
priznanja, ja tebi, ti meni A ta se to, u ime boje, SLAVI? Poslovni rezultat,
da li o tome uopte treba komentarisati. Direktor je zaas upoznao javnost
da je estomesena dobit 7,5 miliona dolara ( ta su za njega dinari?), pa
ko jo u to da poveruje. Kad pre izraunae, pobogu? Zna on i da e nova
topionica sigurno biti zavrena 23. decembra ( ako se to ne desi, mene nee
biti na zemaljskoj kugli, TV Bor, 5. avgust uvee). Ne spominje da je re o
mehanikoj zavrnici, ne i tehnolokoj. Spominje, jo kako, i sve one koji ga
ocenjuju da su tek izali iz predkolskih ustanova, ali da je i to dobro jer je
navodno ba zbog tih kritika Bor danas lepi. ( Verovatno i sreniji sa njim
na elu). Uoi prazanika dao je sebi za pravo da slavodobitno najavi dobrobit
od buduih stratekih partnera. Raspisae ve ovog meseca tendere za tri
rudokopa, ak i za rudno leite Borska reka koje nije ala pa da se tako
lako ustupi drugome i to bez irih konsultacija, dogovora i odobrenja. On
e lasno reiti i dugovanja RTB od milijardu evra, i vratiti e se krediti kad
proradi nova topionica jer, drava je, i opet, odreila kesu. Logino bi bilo

127

da od drave ne trai pare ako tako dobro ideA nije tako, pa to znaju i u
Vladi Srbije. Potrebno je zavarati tragove i premijeru Vuiu, po ko zna koji
put, predoiti boljitak od Potemkinovih sela, zavarati ga i opiniti, obeati
i izigrati, obesmisliti i ono to je dobro smiljeno Nad ovim gradom, sve
mi se ini, nadvija se oblak loih slutnji. Da li su dananje gozbe ne daj
Boe parastos RTB-u? Da li je to autogol Ronaldinja onima koji mu ne
mogu nita? ta je da je, sigurno je nevieno licemerje prema namuenom
narodu i ovim, nita krivim, neobavetenim rudarima SRENO!
(Autor je poznati strunjak u metalurgiji i mainstvu i istaknuti
politiki radnik iz Bora)
6. avgust 2014.

Detalj sa sveanosti otvaranja radova

na gradlitu nove topionice u Boru

128

Vui: Spaskovski, kad

govori o materijalnoj
koristi, mislim da misli i
na sebe!
Na sednici Glavnog odbora SNS u Poarevcu ( 5. avgust 2014.), posle
diskusije Slobodana Peria ( poslanik je u Skuptini Srbije) iz Petrovca na
Mlavi, javio se Blagoje Spaskovski. Smatramo da je najcelishodnije da prvo
objavimo deo izvorne diskusije lana GO Slobodana Peria
Smatram da stranka treba da se bavi svojom organizacijom, jer se u
proteklom periodu na tome malo radilo i da je nezadovoljstvo lanova
veliko. elim da pitam i da li su Vlasi poeljan partner SNS, a ako SNS rauna
da nisu neka nam se to odmah kae. Na poslednjim izborima u Boru i
Negotinu gospodin Spaskovski poigrao se sa nama. Nije nas bilo na listi
za odbornike, a obeanja za mesta u izvrnoj vlasti bila su samo prazna
obeanja. Sada nam se isti scenario priprema u Majdanpeku. Jedini ovek
koji nam je pomogao jeste Milinko ivkovi, ali njegova mo isuvie mala
da bi neto promenio. Ne mogu da verujem da se bez vlake podrke moe
vladati istonom Srbijom. Zato od Vas, predsednie, traimo da naete pet
minuta vremena za sastanak sa naom delegacijom kako bi ove nesuglasice
prevazili. Vi ste ovek kome bezgranino verujemo i Vaa vizija za preporod
Srbije je i naa vizija. Smatram da nae Udruenje Pokret vlakog ujedinjenja
moe mnogo da pomogne na putu ka evropskoj zajednici. A da neko ne bi
priao neistine o naoj snazi, ja Vam dajem materijal sa Izborne skuptine
Pokreta vlakog ujedinjenja odrane 27. jula ove godine u hotelu Jezero
na Borskom jezeru. Sami se uverite
Blagoje Spaskovski je, u svom maniru, odmah reagovao:
-Mi emo Majdanpek pomoi u svakom pogledu. to se tie Vlaha, mi
emo sa Balaevievom Vlakom narodnom strankom napraviti koaliciju
Posle je govorio, ne bio se reklo u afirmativnom tonu, o nekim lanovima u
borskom SNS, da bi na kraju zakljuio kako se u gradu bakra, pod njegovom
partijskom komandom, vodi otra borba protiv tajkuna, pljake, kriminala,
korupcije Aleksandar Vui je zakljuio:
-Kad govori o materijalnoj koristi, mislim da misli i na SEBE!

129

Da sve bude udnije, Spaskovski je kritikovao one sa kojima je do jue

bratski saraivao i koje je sam predlagao za funkcije. Na primer, kako razumeti
da je u Majdanpeku rasputen Optinski odbor na elu sa g-din Vagnerom,
ali taj isti Vagner je i predsednik Optine Majdanpek ( sad je ova optina u
prinudnoj upravi!). Ko je doprineo rasputanju Optinskog odbora SNS kad se
Spaskovski i tamo za sve pita, pitaju se pojedini lanovi Glavnog odbora SNS..
6. avgust 2014.

5. mart 2014.- Blagoje Spaskovski i Aleksandar Vui u centru Bora

130

Zato je RTB Bor

prosleivao eksplozive
za privatni rudnik
zlata Lece?
VLADA REPUBLIKE SRBIJE PRVOM POTPREDSEDNIKU G-DINU
A.VUIU
Predmet: Dopis
Potovani,
Ohrabreni Vaim potezima na razotkrivanju organizovanog kriminala
i najnovijim deavanjima oko Kolubare elimo da Vas upoznamo sa jo
nekim detaljima privrednog kriminala, a koji se tiu RTB-a Bor.
U toku 2010. i 2011. godine je iz pogona Jama dela RBB-a odnosno RTB-a
izneto blizu 45.000 detonatora (a najverovatnije i kapisli i moda jo nekog
eksplozivnog materijala) i prosleeno u rudnik Lece kod Medvee. Gle
sluaja, na elu Upravnog odbora Lece-a sedi gen. direktor RTB-a Bor
Blagoje Spaskovski a vlasnik je visoki funkcioner DS-a i sticajem okolnosti
otvorio ga je Boris Tadi.
RTB Bor nije regishrovan za promet eksplozivnim materijama, pa se
transport odvijao tajno bez ikakve pratee dokumentacije, bez prijave policiji
u obinom vozilu i nikada nije vraen RTB-u (ako je bila pozajmica).
Znajui blizinu granice sa tzv. Republikom Kosovo moemo samo
pretpostaviti ta je moglo da se desi da je kojim sluajem neto od toga
dolo do ruku albanskih terorista.
RTB, kompanija u dravnom vlasnitvu davala je logistiku i finansijsku
pomo privatnoj-partijskoj kompaniji. Poznato je da je nekoliko desetina
rudara i geologa, radnika RTB-a poslato u Lece na rad a sve vreme su im
redovno beleene osmice i dobijali su duple zarade.
Mogli bi smo jo dosta toga rei na temu grehova generalnog direktora
RTB-a: o izboru SNC Lavalin bez tendera, na izgradnji nove Topionice po
znatno vioj ceni; projekat RTB-a i EVG Ni (kompanije iji je vlasnik proslavljeni
koarka Dejan Bodiroga) o zajednikom ulaganju u izgradnji fabrike mernih
ureaja u odnosu RTB 14% kapitala u opremi, zemljitu i objektima a EVG u

131

direktim investicijama od 7.500,000 . Projekat je zapeo usled neispunjenja

uslova ugovora od strane EVG-a jer su uloili samo 770.000 . RTB je svoj deo
ugovora ispunio, a gen. direktor sada vri pritisak na Skuptinu i Upravni
odbor RBB-a da se imovina RTB-a uloena u projekat uknjii u vlasnitvo
EVG-a. U meuvremenu EVG Ni je ugaen i pojavljuje se EVG Beograd.
Kompletna dokumentacija je dostupna; zajedniki projekat Steko iz Bijeljine
i RTB Bor o zajednikom ulaganju u izradi montanih drvenih objekata za
izvoz na istono trite. Ne znamo koliko je tu para potroeno ali znamo da
je radnike plaao RTB; afera sa nabavkom dampera marke Belez koji su
plaeni u proseku oko 300.006 $ po komadu vie od stvarne vrednosti; afera
oko nabavke buaih garnitura marke Atlas Kopko; nenamesko troenje
budetskih para prispelih za izgradnju Topionice, od trane od 1.700.000.000
dinara, 572.000.000 dinara iskorieno je za otkup zemljita po poznatom
receptu iz Kolubare; zapoljavanje penzionera sa enormnim zaradama, neki
od njih su u javnim preduzeima a na platnom spisku RTB-a; milionske sume
dravnih para datih na ime donacija znanim i neznanim i tako dalje. Svakog
meseca lano se prijavljuje proizvodnja za 200 t bakra, odnosno potkrada
se drava da bi se stvorio prostor za bahanalije kojima nema kraja.
Generalni direktor Blagoje Spaskovski sebe predstavlja kao nekog ko je
iznad Vlade, ak je sebi izradio peat na kome pie Ne moe mi niko nita?!
i njime peatira salvete i stolnjake na zabavama-paradama pijanstva i kia.
Naravno mogli bi smo da svakodnevno aljemo po jedno pismo sa opisom
kriminalnih radnji, ali da se ne bi dopisivali, spremni smo da sa Vama u
najkraem moguem roku odrimo sastanak na ovu temu pogotovo to
se sve vie pominje umeanost, u mutne poslove, borskih funkcionera
Vae stranke. Nedavna radna poseta ministra Baevia se zloupotrebljava u
lokalnim medijima a u usmenom prepriavanju stoji tvrdnja da se sve radi
pod Vaim platom.
U Boru, 8. 2. 2013.

132

RTB Bor opasno tone,

videli to u Vladi Srbije?

Dok se javnost i dalje spinuje informacijama o bogatim nalazitioam
bakra i zlata u Boru i okolini( poslednji eksluzivni izvetaj stigao je iz rudnika
Jama), dotle u Topionici i rafinaciji, ve trei dan, nemaju koncentrata bakra
za preradu. Tanki beli dim iz topionikog dimnjaka pokazuje da ageregati
miruju, mada se trokovi odravanja (ne) proizvodnje i te kako gomilaju.
Nezvanino saznajemo iz pouzdanih izvora, da je u septembru dobijeno
2.600 tona katodnog bakra, a plan je 4.000 tona. Malo ko veruje da idu bolji
dani. Ni na gradilitu Nove topionice nije najsrenije uprkos tvrdanjama da
se radi kao nikad od poetka gradnje, 2010. godine. Zbog svake sigurnost,
radni dan je smanjen, ima i otkazivanja poslova radnicima iz podizvoakih
firmi beogradskog Energoprojketa . Iz dana u dan sazreva shvatanje da li
e i mehaniki zavretak radova biti okonan do 23. decembra ove godine.

-I kad se zavri ceo taj posao i zaponu hladne porbe, tako je
veropvati da e se obezbediti dovoljno, posebno kvalitetnog konecentara
bakra za preradu. Ova tehnlogija zahteva strogo odreeni kvalitet sirovina,
kako e se udovoljiti tim zahtevima velikio je pitanje. Rusi su bili nekoliko
dana da snimaju Cerovo, ali ne bi se reklo da e da posegnu za ulaganjima.
Oni, kao i ostali belosvetski biznismeni, dou do relevantnih podataka i
odu odakle su doli - podsea dugogogdinji metalurki inenjer TIR-a. On
i njegove priznate kolege nisu sigurni ni u stidljivu najavu da su se na javni
poziv za privatizaciju RTB-a javile jae kompanije. Da je tako, ve bi se, najpre,
i po obiaju, iz menadementa RTB-a hvalili i dokazivali kako idu ispravnim
putem u koji im sve manje veruju ili uopte vie ne veruju - i njihovi efovi
u Vladi Srbije.Tek koliko je kombinat bakra u raskoraku s biznis planovima,
ue se uskoro, jer se prave najstrunije analize.

U meuvrmenu, sindikati, na elu sa nedovrenim Rudarskim
sindikatom (direktorskim), mudro ute i neoglaavaju se kao da im ne
dolaze najtea vremena. Glavni direktor bakarnog kolaa uporno i uapdljivo
providno gazi po optinskim strukturama postavljajui svoje podanike i
poltrone po nadzornim odborima i inokosnim mestima kao da nema nikakvog
posla u kompaniji koja je samo Optini Bor duna vie od 600 miliona dinara.
I zato je optinski budet danas u deficitu. U SNS se, izgleda, prave neveti
putajui ga da spinuje javnost kao retko kad udvarajui im se na svakom

133

koraku i u svakoj prilici ( poslenji primer je Tekija i Kladovo), tako da cela ta

guva pokataka postaje smena ak i TV gledaocima.
Molimo vas, gospodo iz vrha politike, jeste RTB dravna firma i drava
kao takva, ko e drugi, mora da pomae ugorenom narodu, ali da se i na taj
nain (dovoljno je oigledno da je bespotreban svaki komenatr ) sakupljaju
pretpostavljamo politiki, pa i lini poeni, neshvatljvio je neprimereno.
U vrhu dravne vlasti za takvo izigravanje privrenosti odlino znaju, ali
ne mogu, ili nee, da se odreknu i takve, neopake, podrke. Graani sve to
gledaju i ne veruju svojim oima. I kako bi kad se u Tekiji i tom ataru, na
primer, poskidaju nalepnice sa vozila borskog Kmunalnog preduzea i stave
nove oznake RTB Bor. Zar smo i dotle doli? Zar je potrebno ba toliko da se
udvaramo ministrima i njihovim kabinetima, novinarima i TV gledaocima? I
to nas je, eto, mili Boe, snalo i kao da je re samo o trenu gluposti, a ne o
smiljenom inu. U normalnim okolnostima, bar partija u kojoj su takvi igrai,
trebalo bi da se zabrine ko je predstavlja i kako? Jo da pitamo: do prekjue su
trebali, po politikoj odluci, mnogi funkcioneri i drirktori iz redova SNS da se
odreknu dvojnih odgovrnih mesta. Jesu li to uinili? U Boru je to prihvatila
Adrijana Pupovac, od jue ve bivi pomonik predsednika Optine za
javna preduzea i odbornik SO Bor. Vratila se na bive radno mesto u
Sportski centar Bor za vie nego duplo manju platu. Ko to nije uradio do
prekjue u 15 sati, stoji u preporuci SNS-a, bie iskljuen iz ove stranke.
E, pa da vidimo da li, shodno toj odluci, recimo Blagoje Spaskovski moe
da ostane i direktor, i odbornik i ef Odbornike grupe naprenjaka,
te lan Glavnog odbora SNS-a... I mali Gospod Bog - jo od novembra
2008. godine, ne raunajui ranije viedecenijske funkcije i privilegije, koje
politike, koje privredne i sve ostale.

RTB Bor sve dublje tone ( najvie zahvaljujui LOEM
menadmentu!), videli to u Vladi, - ili jesu li to uopte primeivali i
vazda ranije - i bilo gde jo u ovoj zemlji?


1. oktobar 2014.

134

Zato direktor nije

pristisnuo dugme?

Mnogi graani Bora postavljaju pitanje zato nema uobiajenog
dima iz topionikih dimnjaka, da li su se obistinile najave da se blii kraj
gradnji projekta Nova topionica ili je neto tree iskrslo. Raspitali smo se i
dobili infromaciju od zaposlenih u TIR-u da je ponovo, drugi put ove godine,
krenuo remont topionike pei. A i da nije remonta, vele oni, ne bi se nad
Borom nadvijali gusti zatrovani oblaci, jer nema koncentrata za preradu u
metalurgiji. Nema ni priblino dovoljno osnovne sirovine iz rudnika u Boru i
Majdanpeku uprkos obeanjima menadmenta i direktora Spaskovksog da e
se ove godine dobiti 60.000 tona katodnog bakra. Mogue je dobiti polovinu
od planiranog, dok se o garantovanih 80.000 tona katoda za iduu godinu
moe smao sanjati.Kako e onda, ako bude i zavrena, nova topionica da
radi, niko, bar zvanino, ne moe da objasni. Premiejr Vui je spominjao
uvoz koncentrata, to ni malo nije jednostavano ta sirovina je deficitarna na
svetskom tritu. tavie, zahtevaju se i plaanja unapred do tri godine. Zato
je korisno prisetiti se obeanja nadlenih i svemoguih direktora kako e,
ve sredinom ove godine, Borom tei mona reka bakra i zlata. List Kolektiv,
glasilo RTB Bor ( neki su skloni da tvrde i da je re o biltenu generalnog
direktora! ), 12. avgusta 2013. godine, na prvoj strani, PIE:

Dr Zorana Mihaklovi, ministar energetike i zatite ivotne
sredine, u obraanju slavljenicima povodom 6. avgusta, Dana rudara:
RTB Bor mora o roku da zavri topionicu i ja danas obeavam da u da
nadgledam rad na celoj izgradnji i da ovde neu biti 6. avgusta idue godine
ukoliklo ne bude radila... To je jedini nain da Bor i cela Krajina imaju zdravu
ivotnu sredinu, da nema vie trovanja, da nema vie maramica i zaustavljanja
proizvodnje, da svako dete u Boru i okolini moe normalno da ivi...

Blagoja Spaskovksi, generalni direktor RTB Bor, poruuje i
dopunjuje ministarku:

Odogovoran sma ovek i stojim iza svega to sam rekao, jer, mnoge
stravi smo dobrim delom ve uradili... Ubeen sam da emo do sredine
naredne godine pritisnuti dugme i pokrenuti novu fle pe i novu Fabriku
sumporne kisline...

Kolektiv, na sledeim stranicama, objavljuje naslov kako je u
Majdanpeku rekordna proizvodnja i slavlje uz koncert Parnog valjka.

GDE li smo danas, gospodo ministri, direktori, pa i novinari? Niti

135

je ministraka Mihajlovi ove godine dolazila za 6. avgust, niti je ona vie

ministar za zatitu ivotne sredine (sad reava problema u saobraaju).
Nije bilo, naalost, ni govora o pritiskanju dugmeta ( to nije uinjeno ni
23. decembra u prisustvu premijera, samo je oznaen navodni mehaniki
zavretak radova!), mada je Spaskovski opet bio u prvom planu. I jo po
ko zna koji put pala su obeanja, naravno, uz koncerte pevaa i nevieni
vatromet. Do neba se slavilo bez nove topionice, uz nagrade i priznanja i
dodatna zaklinjanja (najvie premeijeru i Vladi) od kojih koristi imaju samo
protagonisti takvog, providnog a uspenog, politikanskog marketinga. Onaj
odgovorni ovek i dalje je ODGOVORAN, jer, eto, danas e u posetu primiti,
i pokazati gradilita i rekordne rudne rezerve, i Nj.E. amarikom ambasadoru
Kirbiju.

Stara topionica je, izgleda, stala, u remontu je ( i to pred proklamovani
zavretak nove topionice!), a to, kako su u RTB pre neku godinu priznali
ekolokom inspektoru, skupo kota. to vie stoji, plaa se vea cena. Godina
kanjenja, baeni milioni. Ako, bar e se ambasador Kribi nadisati istog
borskog vazduha na nadmorskoj visini oko 400 metara. Kad mi, Borani,
decenijama nismo te sree neka bar neko iz belog sveta, ovde i vasceli dan,
die punim pluima.

P.S. Kirbi je, dakle, bio u Boru i mimo ranijeg protokola nekako otiao u
RTB, uvaio je kako dolikuje optinske elnike i pozvao ih da posete jedan veliki
amariki rudnik bakra i , tavie, priredio im ruak u lokalnom hotelu Albo.
Posle neki dan po gradu Boru prialo se kako Kirbi, kao iskusni diplomata, nije
hteo da rizikuje i da mu Spaskovski, u poznatom maniru, dosauje s nezvaninom
lokalnom himnom Ne moe nam niko nita. Jer, on, Spaskovksi, taj narodnjaki
hit, u vidnom raspoloenju, esto izvodi gostima u Boru, Brestovakoj banji i na
Borskom jezeru .Ovog puta uspeo je jedino da se na svom ognjitu, u direkciji
RTB, ishvali ogromnim rudnim rezervama i planiranoj veoj proizvodnji bakra.
To je uino i 3. novembra u svom listu Kolektiv prepriavajui nedavni intervju
londonskom Gardijanu ( sve mirie da je taj intrevju, kao i neke druge, neko u
vlasti ve debelo platio), gde je, nae je miljenje, jedino otvoreno i nepristrasno
rekao da RTB danas preivljava i da nema izlaza bez stratekog partnera.
Upravo i ta izjava svedoi u korist cele ove prie o bakru obojenom laima i
prevarama
23. oktobar 2014.

136

I NOVA TOPIONICA
BEZ TENDERA

Kada je re o novoj borskoj topionici bakra, nisu samo prekoraeni
rokovi u problemu. I izbor tehnologije, bez tendera i pod mnogim sumnjivim
okolnostima protekao je netransparentno i nerazjanjeno do danas. I sve na
tetu drave i graana Bora i okoline. Evo nekih injenica. Nakon upoznavanja
javnosti sa pismom prof. dr Vlastimira Trujia, direktora Instituta za rudarstvo i
metalurgiju u Boru upuenom Aleksandru Vuiu, tadanjem potpredsedniku
Vlade, 24. jula 2012.. i objavljivanja u Novostima 29. avgusta 2012. ( objavljeni
su samo pojedini delovi teksta), za ceo sluaj zainteresovala se i policija. Prof.
Truji je, 23. oktobra iste, 2012. , u svojstvu graanina, dao izjavu u PU Bor i
potpisao slubenu beleku. On je precizno obrazloio, to i danas izjvaljuje,
da je, posle izbora Blagoja Sapskovskog za generalnog direktora RTB Bor,
novembra 2008. godine, pozvao dotinog kako bi mu Institut preznetovao
vienje razvoja strategije RTB, u prvom redu najprihvatljivije tehnologije za
novu topionicu.

-Nudili smo fizibiliti studiju za 100 do 150.000 evra, jer smo imali
iskustvo. Odlueno je, i to bez tendera, da taj posao uradi strana firma SNC
Lavalin za vie od 2 miliona evra. Lavalin jeste velika kanadska firma, ali je u
metalurgiji rekonstruisala samo jednu elektrolizu i jednu zamenu plamene
pei koja se danas u svetu nigde ne ugrauje. Lavalinova tehnologija kotae
vie od 300 miliona evra, a mi smo nudili savremeniju tehnologiju za 90
plus 15 miliona dolara za ininjering. Naa tehnologija radila bi mnogo
fleksibilnije, sa manjom potronjom energije i nelimitiranim kapacitetom.
Na prezentaciji budue nove topionice u Klubu RTB-a u Brestovakoj banji,
22. avgusta 2012., predstavnici Lavalina i RTB prebacivali su krivicu za izbor
nove, promaene tehnologije, jedni na druge podsea dr Truji pokazujui
zvanini dokument sastavljen u njegovom (dravnom) Institutu nazvan
Prezentacija nove topionice u Boru, realnosti ili neodgovornost?

Danas, sredinom novembra 2014, dolazimo da toga da Ministarstvo
poljoprivrede i zatite ivotne sredine, iako nadleno, ne odgovara na
pitanje autora ove knjige - da li je tano da e, jedina preostala, aposlutno
amortizovana Fabrika sumporne kiseline, prestati s proizvodnjom, to e
prouzrokovati direktni odlazak otrovnih topionikih gasova u autmosferu. To
se ovih dana i dogaa, kao da nam se vraa 1903. i poetak borskog rudarstva

137

kada se ruda bakra topila - na poljanetu. Nova fabrika ksani, stara stradala,
graani su priomorani na jo jednu ekoloku katastrofu.

Da bi ova pria bila to autentinija , podsetiemo na prvi naslov
o ovoj temi s poetka knijge Vuiu, RTB Bor je blizu bankrota, gde su
parafrazirani delovi iz pisma prof. Trujia Aleksandru Vuiu. Jer, tih dana,
izgleda, niko nije imao smelosti da objavi ceo sadraj pisma. Sada je drugaije:
prvi je prof. Truji reagovao i predoio nam kompletan tekst najavljujui da
za neki mesec, po Novoj godini, odlazi u penziju, pa neka se vidi da li je bilo
ta uinjeno za te poslednje dve teke i (nastavkom) neviene kriminalom i
korupcijom obojene godine. (itaoci imaju kompletno pismo na stranama
144, 145 i 146).

NIJE, nije ama ba nita, potovani i cenjeni profesore... Jo je,
kako ste i sami rekli, i smutnije i crnje!


3. novembar 2014.

5. mart 2014.- Blagoje Spaskovski i Aleksandar Vui u centru Bora.

Adrijana Pupovac pokuava da se pozdravi sa starim partijskim prijateljem.

138

Obraun u ulici
3.oktobrA

Blagoje Spaskovski, prvi srpski rudar i generalni direktor RTB Bor,
9. novembra, pred kamerama TV Bor, zajedno sa profesorom Banetom
Ivkoviem, nadzornim organom na gradilitu Nove topionice (nakadanja
Miloevieva uzdanica dok mu nije trijumfalno okrenuo lea, i niim izazvan)
iznenada se naao ne na radilitu Nove topionice nego u borskoj ulici 3.
oktobar. Ova ulica je posluila Spaskovskom, najbre nakon sreivanja stanja
u ekoloki opustoenom Kostajniku kod Krupnja i sladunjave izjave za RTS,
da pokrene jo jednu akciju protiv aktuelnog optinskog rukovodstva. On
je na elu kolone, zajedno sa Ivkoviem, stao na sred nezavrene ulice koja
se ponovo presvlai asfaltom, i verbalno ( posredstvom TV) napao optinske
elnike kako su oni krivi to radovi kasne mesec dana ( njegova nova Topionica
kasni najmanje GODINU?), i kako su oni odgovorni za lo kvalitet radova.

-Na prvoj narednoj sednici Skuptine optine postaviemo
pitanje njihove odgovornosti uskliknuo je prkosno Blagoje.

Optinska, lokalna TV u privatizacionom postupku, kao da je
jedva ekala da se on pojavi i, kako je najavljen, u svojstvu generalnog
direktora ospe paljbu po optinarima koji ga u poslednje vreme oevidno
je slepo ne sluaju kao to svi ostali rade, i kako je do sada bilo. Dodue,
reporter je pustio i drugu stranu, izjavu Duana Markovia koji je objasnio
da se radovi, zbog uoenih nedostataka, ponavljaju i ubrzano teku.
Kvalitet asfalta dat je na analizu i sve to je firma trabag uradila a nije po
ugovoru morae da plati. Nita nejasno, ni neodogvorno od optinske
vlasti koja do sada nije platila ni dinar za nezavreni Strabagov posao.

Ovde su neminovne i ostale informacije kako graani ne bi ostali
poluobaveteni. Da ironija bude vea, nadzor nad rekosntrukcijom ulice
3.oktobar poveren je komisiji koju sainjavaju strunjaci RTB-a, jer takve
strune profile nemaju u Direkciji za izgradnju Bora. Logino je da ih je
predloio Spaskovski, jer se on za sve i svata pita. Ovakvu investiciju
vrednu 49 miliona budetskih, ili recimo nekih drugih para u lokalu, mimo
NJEGOVOG znanja, sudei po dosadanjoj praksi, nije mogue dovesti do
kraja. To je opte poznato. Gde su mu jue bili ti veliki, RTB-ovi strunjaci?
Drugo: predsednik SO Bor, Duan Markovi je priznati i iskusni graevinski
inenjer ( odsek saobraaja) i jedan od glavnih strunjaka na gradilitu
Nove topionice, pa zar i u njega sad treba da se sumnja. Bar on poznaje te,

139

graevinske poslove i pojekte. tavie, on je i glavni projetant rekosnstukcije

ulice 3. oktobar koju od Spakosvskog bolje poznaje za jedno hiljadu puta!
Spaskovski kao odbornik ima pravo, zna se i na kom mestu, da pita
odgovorne ne smao za ovaj projekat, ali da to ini na ulici, i uz pretnjnje da
e optinsko rukovodstvo, kako drugaije razumeti, posmenjivati ( poznato
je da njegova odbornuika grupa SNS ima 21 od 35 odbornika i da je veina
njegov kadar), moe se tumaiti skandaloznim postupkom. Uostalom, zar
on nije proteirao i sadanje ( i one pre njih) optinske funkcionere i njegove
dojueranje najblie saradnike ili radnike iz iste firme. ista lakrdija! On
je, naalost, najvljeno je na TV, bio u svojstvu generalnog direktora RTB
Bor.To bi isto bilo kao kad bi, recimo direktor beogradske Pivare otiao u
neku raskopanu ulicu na ukarici i tamo, uz podrku neke odabrane mu TV,
javno izgrdio predsednika optine i njegove saradnike pretei im smenama.
Da li je tako neto dopustivo. I sve to dok se u RTB-u bije ljuta bitka da
se zavre stotinama miliona evra vredni novi metalurki kapaciteti. Ili se
namerno sa glavnog skree na sporedne (mogue je i izmiljenje) probleme
ostavljajui gradilite nove topionice mimo znatijne javnosti. Naprosto, kao
da u tom RTB- u, skopanim sa ogormnim nedaama, ne znaju ta rade! U
normalnim okolnostima vratili bi optini nemale dugove i gledali svoja posla.

I TO JE NAJCRNJE. Spaskvski je osuo drvlje i kamanje na svoje
politike drugove, najuglednije lanove SNS-a ( ika Petrovi, predsednik
Optine Bor, Duan Markovi, predsednik SO Bor, Saa Vukadinovi, zamenik
predsednika Optine Bor), partije koja ga je, nakon propasti URS-a, prigrlila i
prihvatila kao svog. I koja ga i danas uva, pazi i mazi kao dete svoje najmilije
partisjko. A to dete injenice govore svta radi i blamira sve oko sebe.
A do kraja ovog meseca u SNS trebalo bi da se zavre lokalni izbori. KAKO
bi bilo da Spaskovski, i zvanino, ne samo ovako kurtoazno i bahato, bude
na elu borskog SNS, na elu Optine Bor, i RTB- Bor jo samo est, sedam
godina? Vui i mlai Nikoli se sad pitaju. I niko vie!
10. novembar 2014.

140

Nova topionica,
realnost ili
neodgovornost. Da li
su stotine miliona evra
otile u rupu bez dna?
Prezentacija budue Nove topionice u Boru, u Klubu RTB-a Bor, u
Brestovakoj banji, odrana 22.8.2012. godine pred novinarima i auditorijumom
od oko 150 ljudi ( od kojih su veinu inili administrativni radnici u odnosu
na visokostruni kadar); oni su svojim velikim brojem verovato trebali jo
jednom da potvrde izbor tehnologije topljenja svog generalnog direktora,
Blagoja Spaskovskog. Prezentaciju je zapoeo gospodin Tom Smit, jedan od
potpredsednika sektora u SNC Lavalin grupe iz Kanade, nosioca izgradnje
Nove topionice po OUTOKUMPU tehnologiji iz Finske. On je u svom izlaganju
koristio saoptenje sa simpozijuma u Santijagu iz 2004. godine, pri emu je
ukratko opisao OUTOKUMPU tehnologiju i jo krae ostale tehnologije. Ovako
svoju infromacvciju o predstavljanju projekta Nopve topionice zapoinje prof.
dr Vlastimir Truji, direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor. Informacija
je potisana sa 20. majem 2013. i jo nigde nije objavlejna.

-Dugo sam razmiljao da li da se, nakon vazda pisanja i saoptenja
o toj i temi opte problemetike RTB Bor, ponovo javim jer, uvideo sam, da
nema reakcije ni sa najviih mesta u dravi. Ne bi bilo zgoreg da se, uprkos
ve zavrenoj stvari, pojavi i miljenje strunjaka naeg Instututa koje sam sa
zadovoljstvom potpisao. Ni danas ne razumem, ako mi nismo kompetentni
za takve poslove u ovoj zemlji - po kriterijumima direktora RTB-a onda ko
je taj drugi. Ukoliko RTB ima strunjake i naune radnike, kao i savremenu
tehniku na naem nivo, onda mi nimso ni potrebni. Zato nas drava plaa
- pita se dr Truji i nastavlja:
Tomi Smit je, dakle, potvrdio je da je OUTOKUMPU tehnologija najbolja
od svih postojeih tehnologija:
-
zato to ima malo aerozagaenja,
-
zato to je u Evropi svuda uvedena samo ova tehnologija i

141

-
zato to su za Bor i njegov koncentrat ovu tehnologiju predloili
najvei strunjaci Bora.
U svom, pak, narednom izlaganju, generalni direktor Spaskovski potvruje
da je OUTOKUMPU tehnologija za Bor i njegov koncentrat najbolja:
-
Zato to su je predloili najvei strunjaci iz SNC Lavalina.
-
Obzirom da je svaki izlaga tvrdio da su strunjaci onog drugog
izabrali tehnologiju, nije nam ba jasno ta je prava istina: Ako je to uradio
SNC Lavalin, iz referenci sa njihovog web sajta se vidi da nisu ba u vrhu
metalurgije bakra; ako su to, pak, uradili najvei strunjaci Bora, znajui one
na koje se gospodin Spaskovski javno poziva, oni su odavno prestali da itaju
o bakru, ako su uopte ikada i itali.
Analizirajui web sajt SNC Lavalina, prezentaciju gospodina Smita i
prezentaciju gospodina Spaskovskog, zakljuujemo ili se pitamo i sledee:
-
SNC Lavalin je velika graevinska firma u industriji, koja, naalost,
nikad nije izgradila ni jednu topionicu bakra po OUTOKUMPU tehnologiji, da
ne govorimo o novijim tehnologijama koje su ve odavno potisle predthodnu.
-
Koristei prezentaciju iz 2004. godine, gospodin Smit, je verovatno
hteo da nas ubedi da je razvoj tehnologije proizvodnje bakra stao 2004.
godine.
-
Tvrdnja gosta i domaina da OUTOKUMPU tehnologija ima malo
aerozagaenje ne pobija tvrdnju da i druge novije tehnologije imaju malo
aerozagaenje.
-
Tvrdnja da su u Evropi izgraene samo OUTOKUMPU tehnologije, ne
objanjava vreme kada su one izgraene i ne ukazuje na veliko uznapredovanje
novijih tehnologija (recimo AISA SMELT, TSL tehnologije).
-
U prezentaciji oba izlagaa niko nita nije govorio o uporeenju
potronje energije po toni proizvedenog bakra za OUTOKUMPU proces i
druge savremene procese, gde OUTOKUMPU zaostaje.
Niko nita nije rekao za koje kapacitete prerade koncentrata je odgovarajua
tehnologija rentabilna. Poznato je da je OUTOKUMPU tehnologija rentabilna
samo za izuzetno velike kapacitete, kapacitete iznad 80.000 - 100.000 t bakra
godinje. Da li emo imati investicije za razvoj tolike prozvodnje koncentrata
bakra ili za njegov uvoz? U protivnom, nova topionica radie po principu
stani - kreni. Hoe li ozid pei u tom sluaju izdrati uestale rigorozne
tenperatume promene ?
Ovde su nove tehnologije opet u prednosti. Ali, izgleda, da je i tu izostala
prava analiza. Takoe, niko nita od njih nije rekao o potrebnim investicijama
za razliite procese, gde je OUTOKUMPU glomazniji i skuplji.

142

Sve u svemu, pitamo se, da li e Bor biti poslednje mesto u Evropi gde se
ugrauje OUTOKUMPU tehnologija za proizvodnju bakra i ko za to treba da
bude odgovoran- zakljuio je dr Truji u svojoj infromaciji.

Strunjaci borskog Instituta ispred nove topionice u Plovdivu (Bugarska), izgraene za samo dve godine,
17. aprila 2014. Prvi sdesna , prof. dr Vlastimir Truji

143

NEVIENA KORUPCIJA U
RTB BOR GRUPI

Gospodine Vuiu,
Pomognite da se stane na put nevienoj korupciji u RTB Bor Grupi i spasi
istona Srbija od bankrotstva.
Sadanji generalni direktor Blagoje Spaskovski velike kredite od drave i
dobre prihode od prodaje bakra, ija cena na berzi dostie rekorde, nemilice
rasipa i troi sa svojim tajkunima. Sve se radi bez prave i realne strategije,
podreeno linom interesu. Javnost o tome malo zna jer joj se 24 sata dnevno
plasiraju svetski rezultati poslovanja RTB-a. On e kad tad otii, njegove
firme i tajkuni e uzeti svoje, ali e nama ostati velike promaene investicije
i dugovi koje e generacije morati da vrate, ako pre toga ne bankrotiramo.
Dugovi RTB-a Bor, koje je zatekao Spaskovski, kada je doao, pre tri godine,
iznosili su oko 580.000.000 evra. Na tu cifru on je do sada dodao preko
400.000.000 Evra, a nije jo ni blizu zaokruio proizvodnju. U ovom zaduenju
ima svega ali izbor tehnologije za Novu topionicu je posebna pria i dravu
e kotati duplo vie nego to bi to trebalo.
O svemu tome sam kao direktor Instituta zvanino vie puta obavetavao:
Olivera Dulia, Mirka Cvetokovia, Duana Petrovia i Borisa Tadia, ali nikada
nije nita preduzeto, verovatno zbog koalicionih dogovora.
Lino znam od kolega, da od strane uvaenih strunjaka i poznavalaca
prilika u RTB Bor Grupi, protiv Spaskovskog postoji jako veliki broj prijava
u SUP-u i drugim dravnim organima za zloupotrebu slubenog poloaja i
korupciju, ali i ovde se eka. Zato i dokle?
Zbog toga se ja neu uputati u prijave iako imamo vrste dokaze o
velikim zloupotrebama.
Analizirajui kako je Spaskovski u svemu ovome uspeo da se odri, zakljuio
sam sledee:
Poto raspolae velikim novcem potkupio je za njega bitne resorne
politiare, ministre i dravne sekretare u bivoj Vladi. To je isto uradio i na

144

lokalu.
Ako mislite da mu treba stati na put, molim Vas to uradite dok jo nije
potpukupio i vae iz sadanje Vlade.
Poznavajui oveka, siguran sam da Spaskovski ve ima plan za to i da
je ve krenuo u akciju.
Za njega je ovo mnogo bitnije od struke.
Kako je to konkretno do sada ostvarivao:

Kao bivi direktor Rudnika bakra Bor, bivim uticajnim ljudima iz
SPS-a i Dinkiu, obeavao je neogranienu saradnju ako bude izabran za
direktora RTB-a Bor.

Odmah po svom izboru za direktora, zaboravio je na ljude iz SPS-a
i okrenuo se svojim interesima, interesima G17+ i uz promociju velikih
investicija G17+ je dobila lokalne izbore u Boru.

Kako je DS jaala na dravnom nivou, pred Tadiem je bacio knjiicu
G17+, i zaboravio na Dinkia.

Na sadanjim republikim izborima zvanino je radio za DS a
nezvanino za SNS, jer nije znao ko e da pobeti. U tom smislu za dva najblia
saradnika uzeo je potpredsednika iz DS-a Sau Periia i predsednika iz SNS
Milinka ivkovia, kojima je dao iroka ovlaenja uz strogu kontrolu, tako
da praktino budu njegovi izvrioci na lokalu a dobri reprezenti prema vrhu
stranaka u Beogradu.

Tako je u noi objavljivanja rezultata republikih izbora, kada je
DS kao stranka dobila izbore u Boru, doneo pie u DS, a kada je SNS dobila
predsednika, u DS se nije pojavljivao, ali je zato tada u SNS odneo pie, i
rezultate u obe pobede, prema vrhu, pripisivao sebi.

U vrhu DS se odravao tako to je RTB Bor Grupa, direktno ili
angaovanjem drugih firmi o svom troku, odraivala velike poslove na
aktiviranju rudnika Lece za gospodina Bogievia, zemljaka i saradnika
Duana Petrovia.

Zahvaljujui Duanu Petroviu, Blagoje Spaskovski ve tri godine
nema predsednika Upravnog odbora, i radi ta hoe. Sve mu potpisuje
predsednik Skuptine napred navedeni Saa Perii iz DS-a. Ostali lanovi
Upravnog odbora su uglavnom statisti jer su van struke i ne meaju se
mnogo u svoj posao.

Cela hijerarhija u RTB-u je takva da resorni direktori potpisuju sve,
bez pogovora, inae ih nema vie na tom poloaju. Nigde nema potpisa
Spaskovskog na sumljivim ugovorima.

Podrku ima i od sindikalaca jer su dobili automobile i dobre plate,

145

tako da je stvoren jo jedan pakt protiv drave, za kompaniju koja je jako

dugo u restruktuiranju.
Kao najrenomiranija dravna institucija iz ove oblasti sa najopremljenijim
laboratorijama na Balkanu i ire, sa svim potrebnim akreditacijama,
licenciranim softverima za projektovanje, sertifikovanim sistemima za kvalitet
od strane Lloyd-a i SGS, uspeli smo da Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor,
i pored krize u zemlji i svetu, dovedemo u red i od januara ove godine poeli
smo da izmirujemo sve svoje obaveze prema dravi.
Mi smo na tenderu kod Ministarstva za nauku sa svojim referencama proli
na 16 projekata od prijavljenih 18. Radimo na meunarodnim projektima
sa Nemakom, Holandijom, Grkom, Japanom, pograninim projektima
Bugarskom i Rumunijom, i projektima sa dravama bivih republika
Jugoslavije.
Svojim znanjem i pedesetogodinjim iskustvom stojimo Vam na
raspolaganju po pitanju arbitrae, sugestija, strategije razvoja RTB Bor Grupe
radi njenog ozdravljenja, gde smo za sada od strane Spaskovskog zaobieni,
iskljuivo zbog njegovih linih interesa. Zbog toga se Institut ve etiri
godine nalazi u nevienoj blokadi dobijanja poslova, propraeno sujetom
i velikim antagonizmom.
S potovanjem,

KAKO ONDA, TAKO I SADA. SVE TO JE PROF.

TRUJI TVRDIO, VREME JE POKAZALO, ISTINA JE.
NAPROSTO, NIKO NITA NIJE OPOVRGAO, NITI
ZVANINO DEMANTOVAO. NI PRETNJE SUDOM
NISU SE OBISITNILE. DANAS JE, AK, GORE NEGO
JUE. IPAK...
146

Krenulo je ...

Iako ne moemo da tvrdimo da je prvo izdanje ove knjige podstaklo
nadlene vlasti da krenu u sistematiniju istragu o kriminalu i korupciji u RTB
Bor, pouzdano saznajemo da je iz Vieg javnog tuilatva u Zajearu od
policije u Boru zatraeno da se dostave nove pojedinosti o prodaji koncentrata
bakra u RTB od 2012. To je tokom novembra 2014. i uinjeno. Interesovanje
nadlenih je usredsreeno i na jo neke radnje u Rudnicima bakra Bor merene
milionima dolara. to se tie projekta Nova topionica taj predmet je ve od
ranije u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Najverovatnije i tamo se
ekaju dodatni podaci i injenice koje, ruku na srce, nije lako pribaviti. Nije
na odmet i, iako anonimno, pismo Medija centru Bor od 13. novembra 2014.
u kojem se upozorava na sumnjivo poslovanje i prodaju sumorne kiseline
firmi Miroslava Bogievia Farmakom. Navode se i imena najodogvornijih
koji su morali da znaju i bili su upoznati sa nainom i uslovima poslovanja sa
Farmakomom abac. Dopis je prosleen Viem javnom tuilatvu u Zajearu.
Kasnije smo doli do prijave u kojoj se posebno naglaava trgovina i smuitne
radnje sa bakrom izmeu RTB-a i Bogievia. Re je o drastinim primerima iz
2011, 2012. i posebno 2013. godine na koje bi dravni tuilac morao da reaguje.
Na sajtu Udruenja za borbu protiv 0rganizovanog kriminala i korupcije
Banjaluka-Beograd, osnovanog u ast Verice Bara, nali smo, 20. neovembra
2014, doslovni tekst: Upravo smo otkrili kako se RTB pljaka... U RTB ne izvoze
bakar direktno, ve to rade prerko posrednikih firmi kojima se plaaju
ogromni procenti za izvezeni metal... Ovog trenutka bakar se izvozi preko
sistema posrednikih firmi. .. Nabrojane su dve frime iz eke i jedna iz BiH,
kao i koliina bakra... Spominju se i izvesna vana imena u koja se sumnja da
su umeana u taj biznis. Zbog svake sigurnosti neemo ih otkrivati, jer e,
verujemo, vreme brzo pokazati ko jeste a ko nije u pravu. I jo: u jednoj od
krivinih prijava protiv glavnog igraa detaljno su analizirane sumnjive
a smutne radnje oko prodaje borskog bakra posredstvom Farmakoma. Na
potezu je, niko drugi do - Specijalni sud za organizovani kriminal.
Ocena je da i danas nedostaje politika volja - ili odluka da se efikansnije
radi na celom ovom sluaju.

A u t o r

147

Pogovor
Kada iitavam ovo uglavnom popularno tivo sasatveljeno od sedam
delova, sa uvodom i recenzijom, razmiljam kakva su to jutra u Boru (sve
gledajui fotos sa prve strane), kako se autor usudio, nakon vie decenija,
da iznese i drugu stranu bakarne medalje. Uvek se oko Bora prialo u
epitetima, sa zadrkom ili se, pak, samo aputalo, retko se govorilo trezveno i
sa stanovita struke, politika se nalazila na prvom mestu. Politika i socijalni
aspekt nisu davali priliku novinarima i publistici, piscima, ne raunajui
filmska scenarija (Na putu za Katangu Radoa Bajia i ike Pavlovia
i slina umetnika ostavrenja), ne samo da se iskau, nego i da stvore
objektivnu sliku. Politike odluke su uvek bile ispred relanopsti i uvaavanja
stvaranih okolnosti. To nam se i danas sveti, moda i najvie ne primeru
RTB-a, mada je jo takvih tvorevina koje su godinama i decenijama vuku
uz skut drave. Beograd kao da nema ni volje ni hrabrosti da jednaput
presee natezanja i odugovlaenja i saini savremene programe razvoja.
Najavljuju se privredne i drutvene reforme, od Tita je tako, ali su koreni
od pre 2000. i posle te godine duboko usaeni u loe navike i uporno
izbegavanje modela prosperitetnih ekonomija. Nismo naita nauili ni od
trulog zapada ni sve snanijeg istoka. Dok drugi, pa i u naem okruenju,
napreduju i hvataju korak sa modernim privredama, mi ostajemo verni
tradiciji i ispolitizovaom menademntu.
Sutina ove knjige jeste borba za vlast jednog ili vie preambicioznih i
sujetnih politikanata i lokal patriotskih monika koji, uz nesebinu podrku
svog politikog vrha, ne znaju da stanu kad je najpotrebnije. Oni e da
promene i sto partija smao da ostanu tamo gde im odgovara i gde mogu
da vrljaju i sebe uzdiu. Neretko, u novije doba, tkavi, nazovimo ih lideri,
poseu i u vode kriminala i korupcije, nita im nije sveto i ne prezaju
ni od koga. Dugo se dogaala neverovatna prkasa da glavni menader
bakarnog preduzea izigarava narodnog pevaa pokuavajui da nametne
loklalnu himnu i pokae nedodireljivost u stilu ne moe mi niko nita.
Da nije smeto bilo bi tuno. Ni toliki savetnici, prijatelji, strunjaci za
marketing i ostala mala armija kojekvih kabineta, ne mooe da obuzda
hirovitog vou. A kad bi se pitali, kakav je on to, i iji u istinu, predvodnik
kad mu u kui(firmi) ne cevtaju karanfili, i ijim se perjem kiti, ne bi
umeo, najverovatnije, da odgvoori. Ceo taj ceremonijal potpomognut
je sredstvima javnog imnformisanja (kakav najodgovarajui naziv!) i

148

kojekakvim marekinkim trikovima. Na primer, dovodi se u letnje jezersko

odmaralite svetski prodavac bakra koga mediji nazivaju kraljem bakra,
a on, da bi uvaio domaine, izjavljuje da je stvarni kralj katoda i anoda
njegov prijatelj iz bakarnog grada.Utrkuju se u kvazi poslvnim debatama
i govorancijama za odavno prevareni i obmanuti publikum.
Ako se bolje razmisli, nije autor eleo da udari na kombinat i oko
njega, nego samo da ukae i pokae ta se sve s valu i politikim vezama
moe da uini, i dokle doseu kande politikih grabljivaca. Zapanjujue
je kako glavni menader izigrava i prvog politara u svojoj optini, pa i
podalje, u Regionu, mogue je, sistemom glavnih i ostalih odbora i dugih
prstiju, i u daljinama koje ga proglaavaju malim gospodom bogom.
Taj plamen bestijalnosti se munjevito iri i, s vremenom, postaje vatrena
stihija koja razara sve pred sobom. Nezadovoljstvo u narodu raste, pa i
knjige se, eto, pojavljuju kako bi razotkrile i pripomogle u slamanju tako
nezrelih i nezdravih ambivija koje koe, malo po malo, celo drutvo. Ja
sam tako razumeo ovaj sadraji, i zato u ga preporuiti i mnogima u
ovoj zemlji, od Jagodine, Zajeara, Negotina, do Beograda, Novog Sada,
apca... Nakako mi se priinjava, ta li, da i tamo nije mnogo bolje, ni
srenije.
**********************

Sad sam, krajem decermbra 2014, proitao i drugi, dopunjeni
deo knjige i obradovao sam se, jer bio sam ubeen da autor nee stati na
pola (mukotrpnog) puta. Za posebnu panju je uloeni trud, prikupljena
dodatna dokumentacija, to e jo vre povezati kockice u ceo istraivaki
mozaik. Celo pismo premijeru, iako naknadno uvreno, svojvrstan je
prilog jednoj bogatoj analizi spornih deavanja kakvo jedino moe da
uprilii naa, srpska stavranost. Prijatno se oseam jer je Filipovi dobio
i nagradu za istraivaki rad, i to od kolega profesionalaca, i to za ovu
temu. Jo bih bio sreniji kad bi se ispotovao i napor profesora Trujia,
odlunost profesora Magdalinovia, hrabrost doktora nauka Mihajlovia i
Dejanovskog. Oni nisu bilo ko, ni oni ostali koji su eleli anonimnost a autor
ih poznaje po uvenju, svi zasluuju potovanje i priznanje. Nevreovatno je
da neko te i takve znalce ne prihvata i ne uvaava njihove dobronamerne
sugestije i predloge. Zato je tu ova knjiga, i pria koja e dugo trajati. Na
opte dobro i ugled novinarske profesije.

Ljubivoje Ljuba Jelii

149

SADRAJ
Zato tako naopako .......................................................
Trebalo je i ranije ..........................................................
P i s m o, g l a v a ..........................................................
Vuiu, RTB Bor je blizu bankrota ...............................
T i t a n i k, m i n k e r a j ...........................................
Dva pisma Aleksandru .................................................
Tomislave, Bog te video ...............................................
Narod da se ne sluuje .................................................
Sveti Savo, ti pomozi ...................................................
U pravu je minker .......................................................
Ovo nije vreme sanjara ................................................
Tua na Titaniku ...........................................................
5 0 0 n a d a n ..............................................................
Insajder otkriva: RTB Bor duguje milijardu evra
Ko iz Vlade titi psovaa:
Sramota je da on bude direktor ....................................
Direktor RTB zaposlio 500 ljudi za dan ......................
1 2 i m i n u t ................................................................
Rupa duboka milijardu i po dolara ..............................
Tri Krivelja za spas nove topionice ..........................
Glas inenjera: U propast iz efa ..............................
Negativan trend u svim segmentima
proizvodnje i poslovanja ..............................................
Istina o RTB Bor u Vladi Srbije:
Zato je rtb u tekim mukama? .................................
K r a l j c u ..................................................................
Ni novinari, ni uo, ni ministar ......................................
151

5
7
9
11
13
15
17
19
21
23
25
27
29
31
32
34
37
39
42
44
45
49
55
57

Istina o planovima i kretanjima RTB-a Bor ...............

Taj ni Dinkia ne slua ...............................................
Zato se RTB preseljava u Optinu Bor .....................
Kapetan Mia i sjajna perspektiva Srbije ................
Vui je rekao da je menadment RTB Bor lo ..........
Nije samo Majdanpek na izdisaju ..............................
Nisam ja kralj bakra, kralj je Blagoje ....................
Trese se na sve strane .................................................
Eurofoil i jeste i nije to i RTB ..................................
Uutkani profesori, nebeski direktori i apsurdna vlast
RTB Bor bespotrebno osniva novi Instiut za bakar
P r o f e s o r i, b u e n j e .........................................
Razvojni centar za promaene investicije ..................
ta jo treba da se desi ................................................
Ocena uspenosti i konkurentnosti RTB Bor ..............
Zato profesori ute, a RTB srlja u propast ................
U novoj Flotaciji rudnika Veliki Krivelj
svakog meseca ode u nepovrat 1,5 miliona dolara .....
Kako su rudnik Majdanpek i RTB Bor
konano doiveli krah ...............................................
Kolege inenjeri, smenite glavnog krivca i
zaustavite propadanje RTB-a Bor ..............................
1 0 + ...........................................................................
Ne smene, ve da se lino plate promaeni projekti
rtb opet ostao bez predsednika Upravnog odbora
ta se krije iza ostavke
predsednika Upravnog odbora RTB Bor ....................
Pismo glava (2) .............................................................
Bakar obojen laima i prevarama, drugi put .................
152

59
61
63
64
66
67
69
70
72
74
76
79
81
84
86
92
94
95
98
101
102
105
106
109
111

Kad bi bar nebo bilo isto .............................................

Rudarsko - topioniarski doktor Dekil i mister Hajd
ili kako je drava Sbija od Bora dobila jo jedno
preteko bakarno breme ................................................
Vui: Ja sam u Boru mali, Blagoje je veliki ................
Sve je poelo 10. juna 2010. ..........................................
Sve to je moglo da se uniti - uniteno je,
to je moglo da se pokrade - pokradeno je ....................
Zato Bor postaje potemkinovo selo .............................
Vui: Spaskovski, kad govori o materijalnoj koristi,
mislim da misli i na sebe ..............................................
Zato je RTB Bor prosleivao eksplozive za privatni
rudnik bakra Lece? .....................................................
RTB Bor opasno tone, videli to u Vladi Srbije ..............
Zato direktor nije pritisnuo dugme? ..............................
I Nova topionica bez tendera ..........................................
Obraun u ulici 3. oktobar .........................................
Nova topionica realnost ili nedgovornost. Da li su
stotine miliona evra otile u rupu bez dna? .................
Neviena korupcija u RTB Bor Grupi ............................
Krenulo je .......................................................................
P o g o v o r ...................................................................

153

112
115
122
124
125
127
129
131
133
135
137
139
141
144
147
148

CIP - ,
658.1:[622+669](497.11)
343.352:622(497.11)
, , 1950Bakar obojen laima i prevarama / Brana Filipovi. - 2. dopunjeno izd.
-Bor : Graanska itaonica Evropa, 2014 (Bor : Kompjuter centar). - 154
str. ; 21 cm
Tira 300. - Str. 7-8: Trebalo je i ranije / Branislav Mihajlovi. - Str.
148-149: Pogovor / Ljubivoje Ljuba Jelii.
ISBN 978-86-913413-8-1
a) - () b)
- -
COBISS.SR-ID 211454732