Emilio Salgari

Emilio Salgari
KRALJICA
KARIBA
Novi doivljaji legendarnog
Crnog gusara
I
CRNI GUSAR
Uzburkano Karipsko more bualo je silovito, valjajui itave
vodene planine na nasipe Porto Limona i obale Nikaragve i
Kostarike. Sunce jo nije bilo zalo, ali se pomrina ve
sputala, kao da je jedva ekala da sakrije estoku bitku koja se
vodila na nebu i na zemlji. Kao bakar crveno sunce slalo je jo
po koji zrak svelosti kroz crne raspukle oblake, koji su ga
povremeno zaklanjali. A kia, tek to se nije bila sruila.
Na obali se nalazilo jo samo nekoliko ribara i vojnika iz
malog panskog garnizona. Stajali su tamo, prkosei sve
pomamnijim talasima i vodenim zavesama, koje je vetar
podizao sa mora i bacao na oblinje kue.
Ove ljude je, moda, neki vrlo ozbiljan razlog jo zadravao
napolju. Od pre nekoliko sati na horizontu su otkrili jednu
lau. Po poloaju njenih jedara, mogli su oekivati da e
potraiti zaklon u malom zalivu. U svakoj drugoj prilici niko ne
bi obraao panju na prisustvo tog jedrenjaka, ali 1680. godine,
u vreme kada poinje naa pria, stvari su stajale drukije.
Svaka laa koja je dolazila sa puine redovno je izazivala
uznemirenost kod panskih kolonista, naseljenih du obala
2
Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Meksika, Jukatana, Gvatemale, Hondurasa, Nikaragve,
Kostarike, Paname i Velikih antilskih ostrva.
Strah da e u nekoj od tih laa otkriti predhodnicu
neustraivih gusara sa Tortuge unosio je pravu pometnju meu
te radne ljude. Ako su primetili samo neto sumnjivo u
kretanju nepoznate lae, ene i deca su odmah trali i zatvarali
se u svoje domove, a ljudi su brzo uzimali oruje u ruke. Ako se
na lai leprala panska zastava, pozdravljali su je gromkim
ivo", a ako je sluajno bila neke druge boje, odmah je i
koloniste i vojnike obuzimao strah, pa bi i sami oficiri, koji su
osedeli u bitkama, vidno prebledeli.
Zbog pokolja i raznih pljaki, koje su izvrili po panskim
kolonijama Pjer le Gran, Brao di Fero, Don Dejvis, Monbar i
drugi, du itave obale Meksikog zaliva zavladao je pravi uas.
Strah je bio utoliko vei to se u ono vreme verovalo da su
gusari poreklom iz pakla i da su zato nepobedivi.
Ugledavi lau, ono malo sveta to je ostalo na obali da
posmatra pobesnelo more vie nije pomiljalo da se vrati kui;
jo uvek nisu znali da li je re o obinom panskom jedrenjaku
ili o nekom drskom gusaru koji krstari du obale, oekujui
galije sa zlatom.
Na svakom licu italo se ivo nespokojstvo.
- Neka nam naa gospa od Gvadalupe pomogne! ree jedan
stari mornar koji je bio crn kao melez i sav zarastao u bradu;
samo vam kaem, prijatelji moji, da ono nije naa laa. Ko bi
smeo da se upusti u borbu sa ovakvim nevremenom i tako
daleko od naih luka, ako ne oni avolski sinovi, one hulje sa
Tortuge!
- Jeste li ba sigurni da laa plovi prema nama? upita jedan
podnarednik koji je stajao sa grupom vojnika.
- Potpuno siguran, gospodine Vasko. Pogledajte! Okrenuo je
prvo prema Belom rtu i sad se opet vraa na svoj trag.
- Ovo je neki brik, Alonso.
- Da, gospodine Vasko. Lepa laa, vere mi. I kako samo
3

prkosi talasima! Za jedan sat bie pred Porto Limonom.
- A zato mislite da to ne bi mogla biti i naa laa?
- ta? Da je to panska laa, ona ne bi traila zaklon u ovoj
maloj i nesigurnoj luci, nego bi otila u zaliv Kirikvi, koji je
zatien ostrvima od uzburkanog mora i gde bi se mogla
skloniti itava eskadra.
- Imate pravo; samo, ja ipak sumnjam da su na toj lai gusari
sa Tortuge. Porto Limon ne moe nikako biti predmet njihove
pohlepe.
- A znate li ta ja mislim, gospodine Vasko? ree jedan mladi
mornar, izdvojivi se iz grupe ribara.
- Recite, Dijego.
- Mislim da je ono Munja Crnog gusara.
Od ove neoekivane izjave na licima svih prisutnih ocrta se
pravi uas. ak je i podnarednik neverovatno prebledeo, iako je
bio od onih ljudi koji su sve svoje zasluge stekli na bojnom
polju.
- Zar Crni gusar ovde! uzviknu on uzdrhtalim glasom. Ti si
lud, mladiu.
- Kad sam pre dva dana lovio lamantina kraj ostrva Kirikvi,
video sam neku lau, udaljenu oko jedan pukomet. Na njenoj
krmi, zlatnim slovima, blistalo je ime: Munja.
- Carramba! uzviknu podnarednik ljutitim glasom. I ti nam
to nisi ranije rekao!
- Nisam hteo da plaim graanstvo, odgovori mladi mornar.
- Da si nas upozorio, poslali bismo nekoga u San Huan.
- emu to? upitae ribari podsmeljivim tonom.
- Da se oteraju ti avoli, odgovori podnarednik.
- Hm! ree na to jedan ribar, visok kao kakav grenadir i
snaan kao bik. Ja sam vojevao protiv tih ljudi i znam koliko
vrede. Bio sam u Gibraltaru kada je pristala flota Oloneanina i
Crnog gusara. Carrai! To su nepobedivi mornari, kad vam
kaem, gospodine podnarednie.
Rekavi to, okrete se na petama i ode. Ostali ribari su taman
4

hteli da pou za njim, kad ih jedan ovek, ve dobro zaao u
godine, a koji je sve do tada stajao po strani, zadra. Taman je
bio sklonio sa oiju durbin kroz koji je posmatrao more.
- Ostanite, ree on. Crni gusar nee naneti zlo onome ko mu
se ne usprotivi.
- Otkuda vi to znate? upita ga podnarednik.
- Ja poznajem Crnog gusara.
- Mislite li da je ono njegova laa?
- Da, to je Munja.
Od ovih rei sve je zahvatio panian strah. ak je i
podnarednik izgubio svoju odvanost i noge kao da mu
otkazae poslunost.
Za to vreme laa je prilazila sve blie, uprkos razbesnelom
uraganu. Letela je neustraivo na vrhovima ogromnih talasa, a
onda se stropotavala u dubine, nestajala i ponovo se
pojavljivala u nejasnoj svetlosti predveerja. Gromovi su pucali
oko njenih katarki, a modra svetlost munja odslikavala se na
snano zategnutim jedrima. Ogromni talasi zapljuskivali su je
sa svih strana, liui joj bokove i propinjui se ponekad ak do
palube; ali se laa nije povlaila pred njima. Plovila je pravo
prema maloj luci, kao da je bila ubeena da e tamo nai
sigurno i prijateljsko utoite.
Ribari i vojnici, videi da laa ve stie ispred malog
pristanita, nemo se zagledae.
- Dolaze! povika jedan od njih. Spremaju sidra!
- Beimo! povikae ostali. To su gusari sa Tortuge.
Ne ekajui vie, ribari potrae i izgubie se u uliicama
malog grada, ili, tanije, varoice, jer je Porto Limon u ono
vreme imao mnogo manje stanovnitva nego danas.
Podnarednik i njegovi vojnici, posle kraeg oklevanja, pooe
za njima, u pravcu jedne male tvrave koja se nalazila na
viskom nasipu, na vrhu jedne litice to se dizala iznad samog
zaliva. U Porto Limonu bee smeten omanji garnizon, od oko
sto pedeset ljudi, naoruan samo sa dva topa; zbog toga je bilo
5

nemoguno upustiti se u borbu sa onom laom koja je bila
mnogo vea i bolje naoruana. Braniocima varoice nije ostalo
nita drugo nego da se zatvore u tvravu i ekaju da ih gusari
opsednu.
Za to vreme je laa, prkosei besnom vetru i stranim
talasima, koji su se razbijali o njene bokove, smelo uplovila u
luku i bacila sidro na sto pedeset metara od nasipa. Bio je to
jedan velianstveni brik, vitkih linija, veoma uzane kobilice i sa
visokim katarkama: prava trkaka laa. Iz deset otvora virilo je
deset topovskih cevi, pet na levom i pet na desnom boku, dok
su se na najviem delu lae videla dva velika topa za ruenje
paluba. Na vrhu krme vila se crna zastava, sa jednim velikim V
u sredini, iznad koga se nalazio porodini grb. Na pramanoj
kuli, na gornjoj palubi, na levom i desnom boku lae, na
najviem delu jedrenjaka stajao je postrojen veliki broj
mornara, dok je na krmi nekoliko tobdija okretalo cevi velikih
topova prema maloj tvravi, spremni da srue na njene zidine
uragansku paljbu.
Poto su skupili jedra i bacili jo dva sidra, spustili su u more
i jedan amac, s one strane lae koja je bila zaklonjena od
vetra. Istog asa amac je zaplovio prema nasipu. U njemu se
nalazilo petnaest ljudi, naoruanih pukama, pitoljima,
kratkim i dugakim sabljama koje su upotrebljavali gusari sa
Tortuge.
Uprkos neprestanim udarima talasa, amac je, zahvaljujui
spretnom veslanju, uspeo da se zakloni iza nekog panskog
jedrenjaka, koji se bio nasukao na jednom peanom sprudu i
tako svojom graom predstavljao dobar zaklon od naleta
talasa; proavi pored niza grebena, amac je uspeo da sreno
stigne ispod nasipa.
Dok su gusari, uspravivi vesla, drali amac u mestu, na
pramac se popeo neki ovek i jednim tigrovskim skokom istog
trenutka skoio na nasip. Ovaj odvani ovek, koji je imao
smelosti da se iskrca i ue sam u varoicu, koja je brojala dve
6

hiljade stanovnika, spremnih da se bace na njega kao na divlju
zver, bio je lepe spoljanosti, prilino visok i otmenog dranja;
imao je oko trideset pet godina.
Lice mu je bilo neobino lepo, ali bledo, kao u mrtvaca.
iroko elo presecala je jedna bora koja je njegovom licu davala
tuan izraz; imao je lep, prav nos, mala, kao koral crvena usta, i
vrlo lepe oi koje su oholo sevale. Ako je lice tog oveka imalo
neeg tunog i grobnog, ni njegova odea nije izgledala veselije:
bio je obuen od glave do pete u crno, ali sa elegancijom gotovo
nepoznatom kod ogrubelih gusara sa Tortuge. Nosio je crni
svileni ogrta, ukraen ipkom u istoj boji; pantalone, iroki
pojas, o kome je visio ma, izme pa ak i eir - sve je bilo
crno.
Veliko pero, koje mu je sa eira padalo na rame, bilo je isto
tako crno, kao i njegovo oruje.
Ovaj neobini ovek, im je stao na zemlju, zastao je,
gledajui paljivo u kue male varoice iji su prozori bili
zatvoreni; onda se okrenuo svojim ljudima u amcu i pozvao:
- Karmo, Van tilere, Moka! Sa mnom!
Na zemlju skoi najpre Moka, crnac divovskog rasta, pravi
Herkul, naoruan sekirom i sa dva pitolja; za njim je skoio
Karmo, pa Van tiler, dva belca etrdesetih godina, pleati i
preplanuli, ija su gruba i koata lica izgledala jo drzovitija
zbog guste, ekinjaste brade. Od oruja su nosili puke i kratke
sablje, a na sebi proste vunene koulje i kratke pantalone, koje
su im otkrivale miiave noge, pune oiljaka.
- Evo nas, kapetane, ree Crnac.
- Poite sa mnom.
- A amac? upita Van tiler, zvani Hamburanin.
- Neka se vrati na Munju.
- Izvinite, kapetane, ree Karmo, ini mi se da ne bi bilo
mudro da u ovako malom broju uemo u grad!
- Da se moda ne boji? upita ga kapetan.
- Tako mi svih mrtvih! uzviknu Karmo. Vi tako neto ne
7

moete ni pomisliti. Govorim ovo zbog vas.
- Crni gusar se ne boji, Karmo, odgovori ovaj, a onda se
okrete i viknu svojim ljudima u amcu: Vratite se na brod!
Recite Morganu neka bude spreman svakog trenutka da digne
jedra.
im je video da je amac zaplovio prema puini, borei se sa
talasima koji su se buno valjali preko malog zaliva, Crni gusar
pogleda trojicu svojih drugova i ree im:
- Poi emo da potraimo vojvodinog upravnika.
- Dozvolite mi da neto kaem, gospodine kapetane, zamoli
Karmo.
- Reci, samo brzo.
- Mi ne znamo ak ni gde stanuje taj vrli upravnik.
- Ne mari. Potraiemo ga.
- Ja ovde ne vidim ni ive due. Kao da je. cela varoica,
ugledavi nau Munju, uhvatila maglu.
- Video sam dole jednu malu tvravu, odgovori Crni gusar.
Ako ne naemo ovde nikoga ko bi nam mogao rei gde da
pronaemo upravnika, onda emo otii u garnizon da se
raspitamo.
- Tako mi samog avola!... Zar u garnizon? Ali nas je samo
etvorica, gospodine.
- A dvanaest topova sa Munje, zar si njih zaboravio?
Hajdemo, pre svega, da pogledamo ove uliice. Napunite puke
i poite za mnom!
Dok su njegovi mornari urili da izvre nareenje, Crni gusar
prebaci preko ruke svoj ogrta, navue eir na oi i izvadi iz
korica ma koji mu je visio o bedru.
- Napred, ljudi s mora! ree. Ja vas vodim.
No je ve bila pala, a uragan ne samo da se nije stiao, nego
je jo ee besneo. Po tesnim uliicama gradia urlao je vetar,
dok su bljetave munje parale crne oblake, praene strahovitim
pljuskovima.
Gradi je i dalje ostavljao utisak naputenosti. Nigde se nije
8

videla nikakva svetlost, ak ni kroz rogozinu koja je pokrivala
prozore.
Sva vrata su bila zatvorena, a verovatno i zabarikadirana.
Vest da su se iskrcali strani gusari sa Tortuge mora da se
ve pronela varoicom, i zato su svi pourili da se zatvore u
svoje domove.
Posle kraeg oklevanja, Crni gusar poe jednom ulicom koja
je izgleda bila najira u malom naselju.
Svaki as je vetar ruio kamenje to se s treskom razbijalo na
ulici i poneki, ne naroito vrst dimnjak; ali gusari nisu
obraali panju na to.
Ve su bili stigli do sredine ulice, kad Crni gusar naglo stade,
uzviknuvi:
- Ko je to?
Na uglu uliice, za trenutak se pojavila jedna ljudska prilika;
videi ovu etvoricu neznanaca, brzo je mugnula iza nekih
naputenih kola sa senom.
- Da nije neka zaseda? upita Karmo, prilazei kapetanu.
- Moda nas uhode, ree ovaj.
- Da nije prethodnica kakvog neprijateljskog voda? Ja
mislim, kapetane, da ste pogreili kad ste se odluili da uete u
varoicu sa ovako malim brojem ljudi.
- Idi i uhvati mi onog oveka.
- Prepustite to meni, ree Crnac uzimajui svoju teku
sekiru. U tri skoka pree ulicu i baci se na oveka koji je stajao
sakriven iza nekih naputenih kola.
Uhvati ga za okovratnik i podie kao da je obina lutka; itav
taj posao nije trajao vie od nekoliko sekundi.
- U pomo!... Ubie me! zavapi nesrenik, koprcajui se
oajniki. Ne obazirui se na njegovu viku, Crnac ga ponese i
spusti pred Crnog gusara na zemlju.
Bio je to neki nesrenik, sa velikim nosem i uasnom grbom
na leima, ve zaao u godine. Bio je sav pomodreo od straha i
toliko je drhtao da se svakog trenutka mogao onesvestiti.
9

- Grbavac! uzviknu Van tiler pogledavi ga pri svetlosti
munje. Donee nam sreu!
Crni gusar spusti ruku na panevo rame i upita ga:
- Kuda si poao?
- Ja sam samo jedan ubogi ovek, koji nikada nije uinio
nikome zlo, zacvili grbavac.
- Pitam te, kuda si poao? ponovi gusar.
- Ovaj morski rak je trao u tvravu da obavesti garnizon o
naem iskrcavanju.
- Ne, visosti! viknu grbavac. Kunem se!
- Tako mi sto hiljada aba! uzviknu Karmo. Ovaj grbavac me
dri za nekog guvernera.
- Dosta brbljanja! zagrme Crni gusar. Hajde, reci, kud si
poao?
- Traio sam lekara, gospodine, zamuca grbavac. ena mi je
bolesna.
- Pazi, ako me prevari, visie na najvioj katarci moga
broda!
- Kunem se! ...
- Ostavi zaklinjanja i odgovori mi: poznaje li don Pabla
Ribeira?
- Da, gospodine.
- Upravnika vojvode Van Gulda?
- Biveg guvernera Marakaiba?
- Da.
- Poznajem lino don Pabla.
- Odvedi me onda kod njega.
- Ali... gospodine...
- Odvedi me kod njega! zagrme gusar preteim glasom. Gde
stanuje?
- Ovde, blizu, gospodine, ekselencijo...
- Tiina i napred, ako ti je ivot mio. Moka, uhvati ovog
oveka i pazi da ti ne pobegne.
Crnac podie panca kao od ale i uprkos njegovom opiranju
10

ponese ga, pitajui ga:
- Gde?
- Na kraju ulice.
- Utedeu ti trud.
Mala povorka oprezno poe napred, zaustavljajui se esto
na uglovima poprenih ulica, kao da se bojala zasede ili da ih
iznenada ne doeka kakav plotun.
Van tiler je budno pazio na prozore, spreman da puca u
prvu razmaknutu zavesu ili podignutu rogozinu. Karmo,
meutim, nije gubio iz vida vrata na kuama.
Kada su stigli na kraj ulice, grbavac se okrete Crnom gusaru i
pokaza mu jednu lepu kuu na vie spratova sa malom kulom,
rekavi:
- Ovde stanuje, gospodine.
- U redu, odgovori Crni gusar.
Pogleda najpre paljivo kuu, a onda ode do jednog pa do
drugog ugla da se uveri ima li u blizini neprijatelja; zatim prie
vratima, podie alku i snano zalupa.
Odjek se jo nije bio izgubio, kad ue kako se otvara jedan
prozor, a odmah zatim upita neki glas sa poslednjeg sprata:
- Ko ste vi?
- Crni gusar. Otvorite ili emo zapaliti kuu! viknu kapetan,
dok mu je ma svetlucao pri blesku munje.
- Koga traite?
- Don Pabla de Ribeira, Van Guldovog upravnika.
U kui se zaue uurbani koraci i preplaeni uzvici, a onda
se sve utia.
- Karmo, upita Crni gusar, ima li bombu?
- Da, kapetane.
- Namesti je kraj vrata. Ako ne posluaju, zapaliemo kuu i
otvoriemo sami prolaz.
Onda sede na oblinji branik i stade da eka, stiskajui u ruci
svoj ma.
11
II
GOVORITI ILI UMRETI
Ubrzo, na prvom spratu ugledae svetlost koja se probijala
kroz persijane i odraavala na zidu kue preko puta. Jedna ili
vie osoba silazilo je tog trenutka niz stepenice; iza masivnih
vrata hodnikom su odjekivali koraci.
Gusar brzo ustade, steui u desnoj ruci ma a u levoj pitolj;
njegovi ljudi su stajali s jedne i druge strane vrata: Crnac sa
podignutom sekirom, a dvojica gusara sa pukama u ruci.
U tom trenutku uragan je besneo udvojenom snagom. Vetar
je zavijao uliicama, diui crepove i udarajui buno
persijanama; bleda svetlost munje razbijala je pomrinu, dok
su gromovi zagluujue tutnjali. Pala bi i po koja krupna kap
kie, sa takvom jainom kao da su padala zrna grada.
- Neko dolazi, ree Van tiler, gledajui kroz kljuaonicu.
Vidim svetlost.
Gubei ve strpljenje, Crni gusar ustade i ponovo lupi tekim
zvekirom. Udarac odjeknu kroz hodnik kao grom.
Istog trenutka jedan drhtavi glas odgovori:
- Dolazim, gospodo!
Zau se zveket zasovnice, a onda se teka vrata polako
12

otvorie.
Crni gusar je stajao s podignutim maem, a gusari sa
uperenim pukama.
Na pragu se pojavi ovek, ve u godinama, u pratnji dvojice
slugu, koji su drali upaljene svee.
Bio je to lep starac, koji je morao imati preko ezdeset
godina, ali jo uvek veoma krepak. i prav kao neki mladi.
Duga bela brada padala mu je na grudi, a kosa, isto tako seda,
vrlo duga i jo veoma gusta, pokrivala mu je ramena. Nosio je
odelo od tamne svile ukraeno ipkom i ute izme sa srebrnim
mamuzama. (U neobino bogatim panskim kolonijama
vrednost srebra je bila manja nego elika.) O boku mu je visila
sablja, a za pojasom stajao jedan od onih panskih bodea
zvanih misericordia, koji su predstavljali opasno oruje u
snanoj ruci.
- ta elite od mene? upita starac, dok mu je glas primetno
podrhtavao.
Umesto odgovora, Crni gusar dade znak svojim ljudima da
uu i zatvore vrata.
Grbavca su ostavili napolju, poto im vie nije bio potreban.
- ekam va odgovor, ree starac.
- Vitez od Ventimilje ne razgovara po hodnicima, odgovori
Crni gusar odluno.
- Poite sa mnom, ree starac posle kraeg oklevanja.
U pratnji dvojice slugu, popee se irokim stepenicama od
crvenog drveta i uoe u elegantno nameten salon, ukraen
starim goblenima iz Italije.
Jedan srebrni svenjak sa etiri svee stajao je na stolu, koji
je bio ukraen biserima i listiima od kovanog srebra utisnutim
u drvo. Poto se uverio da nema drugih vrata, Crni gusar se
okrete svojim ljudima i ree:
- Moko, ti pazi na stepenice i namesti bombu pored vrata; a
vas dvojica ostanite u hodniku.
Onda pogleda u starca koji bee strahovito pobledeo i ree
13

mu:
- A sada da preemo na stvar, gospodine Pablo de Ribeira,
Van Guldov upravnie.
Uze jednu stolicu i sede ispred stola, drei na kolenima svoj
ma.
Starac je stajao kraj stola, gledajui uasnuto u stranog
gusara.
- Vi znate ko sam, je li tako? upita Crni gusar.
- Vitez Emilio od Rokaburne i gospodin od Valpente i
Ventimilje, ree starac.
- Imam to zadovoljstvo da me vrlo dobro poznajete.
Starac se bledo osmehnu.
- Gospodine De Ribeira, produi Crni gusar, da li znate zato
sam odluio da doem sa svojom laom ak do ovih obala?
- Nije mi poznato, ali pretpostavljam da postoji neki vrlo
ozbiljan razlog, kad ste sebi dozvolili toliku neopreznost.
Morali ste znati, vitee, da ovim obalama krstari eskadra iz
Vera Kruza.
- To mi je dobro poznato, odgovori nepokolebljivo Crni
gusar.
- I da ovde postoji garnizon koji nije naroito veliki, ali u
svakom sluaju brojniji od vae posade!
- I to sam znao.
- I usudili ste se da gotovo sami doete ovamo!
Prezriv osmeh pree preko stisnutih gusarevih usana.
- Ja se ne bojim, ree on oholo.
- Niko i ne sumnja u hrabrost Crnog gusara, ree Pablo de
Ribeira. Sluam vas, vitee.
Gusar je nekoliko trenutaka utao, a onda mu se obrati
promenljivim glasom:
- Rekli su mi da vi neto znate o Onorati van Guld. Tog
trenutka u njegovom glasu bilo je neeg veoma bolnog, dok mu
se iz grudi otelo neto kao priguen jecaj.
Starac je utao i gledao mrano u Crnog gusara. Izmeu ta
14

dva oveka nekoliko trenutaka vladala je muna tiina, kao da
su se i jedan i drugi plaili da je narue.
- Govorite! prosikta odjednom Crni gusar. Jeli istina da vam
je neki ribar sa Karipskog mora rekao kako je video jedan
amac sa enom, noen talasima.
- Da, odgovori starac jedva ujno.
- Gde je video taj amac?
- Prilino daleko od Venecuele.
- Na kom mestu?
- Juno od Kube, pedeset do ezdeset milja daleko od rta San
Antonija, u moreuzu Jukatanu.
- Zar tako daleko od Venecuele! uzviknu Crni gusar, skoivi.
Kada su videli taj amac?
- Dva dana posle odlaska gusara iz Marakaiba.
- Je li ena bila jo iva?...
- Da, vitee.
- I taj bednik je nije prihvatio?
- Besnelo je strano nevreme i njegov brodi nije bio u stanju
da se bori sa uzburkanim talasima.
uvi to, Crni gusar bolno kriknu i uhvati se za glavu. Ostao
je tako neko vreme i starac ga je uo kako jeca.
- Vi ste je ubili, ree gospodin Ribeira mranim glasom.
Kakva grozna osveta, vitee. Bog e vas kazniti.
Gusar ivo podie glavu i sa njegovog lica nestade svaki trag
bola, ustupivi mesto stranoj srdbi. Na posivelom licu oi su
mu besno sevale. Samo za trenutak krv mu se bila popela u
obraze, koji su zatim postali jo blei.
- Da me kazni! viknu on piskavim glasom. Moda sam ja i
ubio tu enu, koju sam toliko voleo, ali ko je za to kriv? Zar
vama nisu poznati gnusni zloini koje je izvrio va
gospodar?,.. Od moje brae jedan spava na obalama elde,
druga dvojica poivaju na dnu Karipskog mora. Znate li ko ih je
ubio? Otac devojke koju sam voleo!
Starac je utao ne skidajui pogled sa Crnog gusara.
15

- Zakleo sam se da u do smrti mrzeti oveka koji je ubio
moju brau u cvetu mladosti, izdao prijateljstvo, zastavu svoje
otadbine, koji je za zlato prodao duu, plemstvo, sramno
okaljao svoj grb. I hteo sam da odrim re.
- Osudivi na smrt jednu devojku koja vam nita nije uinila.
- One noi kada sam spustio u more telo Crvenog gusara,
sveano sam se zakleo da u unititi celu njegovu porodicu, kao
to je on unitio moju. I nisam mogao pogaziti zadatu re. Da
to nisam uinio, moja braa bi me proklela! A izdajnik jo
ivi!... nastavi posle nekoliko trenutaka, planuvi ponovo. Jo
ivi, i moja braa trae osvetu, i dobie je!...
- Mrtvi nita ne trae.
- Varate se! Kad god more svetluca, vidim Crvenog i Zelenog
gusara kako se penju iz morskih dubina i jure ispred pramca
moje Munje. A kad vetar zacvili izmeu jarbola i konopaca,
onda ujem glas svog brata koji je ostavio ivot na tlu Flandrije.
Da li me razumete?
- To su ludorije!
- Ne! viknu Crni gusar. I moji mornari su videli, i to ne
jednom, kako se nou, usred pene, pojavljuju kosturi Crvenog i
Zelenog gusara. Oni jo uvek trae osvetu. Smrt devojke koju
sam voleo nije bila dovoljna da ih uspokoji i njihove izmuene
due nee nai mira sve dok ne kaznim njihovog ubicu. Recite
mi, gde je Van Guld?
- Zar jo mislite na njega? upita upravnik. Nije vam dosta to
ste ubili njegovu ker?
- Ne! Rekao sam vam da moja braa jo nisu nala mir.
- Vojvoda je sad daleko.
- Neka je i u paklu, Crni gusar e ga nai.
- Idite onda pa ga traite.
- Gde?
- Ja ne znam tano gde se nalazi. Pria se da je u Meksiku.
- Pria... se? Zar vi, njegov upravnik, kome su poverena
njegova dobra, pa da ne znate gde se nalazi? Ne verujem vam!
16

- Ipak vam kaem da ne znam gde je.
- Rei ete! viknu Crni gusar stranim glasom. Moram
uhvatiti tog oveka. Pobegao mi je u Marakaibu i Gibraltaru, ali
sam sada reio da ga naem makar krenuo sam sa svojom
laom protiv itave flote vicekralja Meksika...
Iznenada je zautao i brzo priao prozoru.
- ta vam je? upita don Pablo zaueno.
Gusar ne odgovori. Nagnuvi se kroz prozor, paljivo je
oslukivao. Napolju je besnelo nevreme. Zagluujua
grmljavina tutnjala je nebom, dok je vetar fijukao uliicama
nosei crepove i dimnjake. Kia je padala u potocima udarajui
o zidove, o plonik i slivajui se buno niz ulice koje su liile na
potoke.
- Jeste li uli? upita on, odjednom izmenjenim glasom.
- Nita nisam uo, odgovori starac uznemireno.
- Izgleda kao da je vetar ak dovde doneo glasove moje
brae!
- Kakve ludorije, vitee!...
- Nisu to ludorije!... Sada se talasi Karipskog mora igraju
telima Crvenog i Zelenog gusara, koji su pali kao rtve vaeg
gospodara!
Starac se strese, gledajui uplaeno Crnog gusara. Bio je to
hrabar starac, ali kao i svi ljudi onog vremena sujeveran i gotov
da poveruje u udne fantazije mranog gusara.
- Jeste li gotovi, vitee? upita. Na kraju u i ja videti te
mrtvace.
Gusar ponovo sede. I kao da nije uo paneve rei, nastavi:
- Bilo nas je etiri brata, poeo je polako i tuno. Malo je tako
hrabrih vitezova kao to su bila braa iz Rokaburne, Valpente i
Ventimilje i tako odanih savojskom vojvodi, kao to smo bili
mi.
U Flandriji, Francuskoj i Savoji izbio je tada krvavi rat. Borili
smo se estoko protiv krvolonog vojvode od Albe, za slobodu
plemenitog flamanskog naroda. Vojvoda Van Guld, va
17

gospodar, odseen od glavnine svojih trupa, bee se utvrdio u
jednoj tvravi blizu ua elde. Mi smo bili s njim, kao verni
uvari slavne zastave herojskog vojvode Amadeja II. Tri hiljade
panaca, sa snanom artiljerijom, opkolilo je tvravu, odluivi
da je osvoje. Oajniki jurii, mine, gaanja artiljerijom, nona
penjanja preko zidina - sve su pokuali, ali bez uspeha. Zastavu
Savoje nisu mogli da obore. Braa od Rokabrune branili su
tvravu, reeni radije da ostave ivot na svojim topovima, nego
da se predaju.
Jedne noi, potkupljen od panaca, izdajnik je otvorio
neprijateljima prolaz. Najstariji od brae jurnuo je na tu stranu
da izdri protivnike i pao pogoen izdajnikim metkom. Znate
li kako se zove ovek koji je izdao svoju vojsku i podlo ubio
mog brata?... Van Guld, va gospodar!
- Vitee! viknu starac.
- utite i sluajte me, ree Crni gusar mrano. Izdajnik je
dobio, kao nagradu za to svoje gnusno delo, jednu koloniju u
Meksikanskom zalivu, Venecuelu. Ali oni su zaboravili da ive
jo tri brata od Rokaburne i da su se sva trojica sveano zaklela
da e osvetiti najstarijeg i sramno izdajstvo.
Opremili su, dakle, tri jedrenjaka i zaplovili Velikim zalivom.
Jedan se zvao Zeleni, drugi Crveni i trei Crni gusar.
- Poznata mi je istorija trojice gusara, ree gospodin De
Ribeira. Crvenog i Zelenog gusara uhvatio je moj gospodar i
naredio da se obese kao poslednji zlikovci ...
- Koje sam ja ipak asno sahranio u dubinama Karipskog
mora, ree Crni gusar. Sada mi recite kakvu kaznu zasluuje
ovek koji je izdao svoju zastavu i koji je ubio moja tri brata? - Vi ste mu ubili ker, vitee.
- utite, tako vam svega! vikiu Crni gusar. Nemojte
pozleivati rane, koje mi jo krvare. A sad dosta! Gde se nalazi
taj ovek?
- Tamo gde mu ne preti opasnost od vas.
- To emo videti; recite mi sad gde je?
18

Starac je oklevao. Gusar podie sablju. Iz njegovih oiju
sevao je straan plamen. Samo jo nekoliko trenutaka
oklevanja i svetlucavi vrh sablje bi se zario u upravnikove
grudi.
- U Vera Kruzu, ree starac, koji je ve pomislio da mu je
doao kraj.
- Ah! viknu Crni gusar.
Ustade brzo i poe prema vratima; tada u sobu upade
Karmo.
Lice mu je bilo smrknuto, a u oima se ogledalo ivo
nespokojstvo.
- Hajdemo, Karmo, ree mu Crni gusar. Saznao sam ono to
mi je bilo potrebno.
- Trenutak samo, kapetane.
- ta je?
- Kua je opkoljena.
- Ko nas je izdao? upita Crni gusar, gledajui s pretnjom u
don Pabla.
- Ko?... Onaj prokleti grbavac koga smo pustili da ode, ree
Karmo. Uinili smo veliku nesmotrenost, koja e nas moda
skupo stajati, kapetane.
- Jesi li siguran da su panci zaposeli ulicu?
- Video sam svojim oima kad su se njih etvorica sakrila u
ulazu jedne kue preko puta ove.
- ta nam mogu! ree Crni gusar prezrivo.
- Moda ih ima jo po zasedama u oblinjim uliicama,
gospodine, ree Karmo.
Gusar se zamisli za trenutak, a onda se okrete don Pablu i
ree mu:
- Postoji li u ovoj kui neki tajni prolaz?
- Da, gospodine vitee, ree starac ije oi iznenada sevnue.
- Odveete nas do njega.
- Samo pod jednim uslovom.
- Kojim?
19

- Da odustanete od svojih osvetnikih planova protiv
vojvode.
- alite se, gospodine Ribeira, ree mu Crni gusar
podsmeljivo.
- Ne, vitee.
- Gospodin od Rokaburne nee nikada prihvatiti takve
uslove.
- U Porto Limonu ima sto pedeset vojnika.
- Ne bojim se. Na svojoj lai ima sto dvadeset morskih
vukova, koji su u stanju da prkose itavom puku.
- Ali vaa Munja nije usidrena ispred ove kue, vitee.
- Svejedno, stii emo do nje i tako i tako, gospodine.
- Ne znate gde je tajni prolaz.
- Zato vi to dobro znate.
- Neu vam rei gde je ako se najpre ne zakunete da ete
ostaviti na miru vojvodu Van Gulda.
- To emo videti, ree Crni gusar piskavim glasom.
Napunivi brzo jedan pitolj i uperivi ga u starca viknu:
- Ili nas odvedi do tajnog prolaza ili u te ubiti. Biraj!
20
III
UPRAVNIKOVO IZDAJSTVO
Don Pablo od te pretnje preblede kao zid; desnom rukom se
nesvesno mai za svoj ma. Nekada je bio vrlo hrabar ratnik,
ali videi Karmoa kako im prilazi, shvati da bi bio uzaludan
svaki pokuaj da se brani.
I sam Crni gusar mu je bio dovoljan, znajui s kakvim
stranim maevaocem ima posla.
- Vitee, ree on, u vaim sam rukama.
- Odvedite me do tajnog prolaza.
- Pokoravam se veoj sili.
- Poite napred.
Starac uze svenjak sa ormana, upali ga i dade znak Crnom
gusaru da poe za njim.
Karmo je ve bio pozvao svoja dva druga.
- Kuda emo? upita Van tiler.
- Izgleda da hvatamo maglu, odgovori Karmo.
Don Pablo izae iz sobe i poe jednim dugakim hodnikom
na ijim su zidovima visile velike slike koje su predstavljale
pojedine dogaaje iz krvavih bojeva u Flandriji, zatim portrete,
verovatno Van Guldovih predaka.
21

Gusar je iao za don Pablom, drei ma u desnoj ruci, dok
mu je leva sve vreme leala na pitolju. Ve mu je neto
izgledalo sumnjivo u starevom ponaanju.
Stigavi na kraj hodnika, don Pablo zastade ispred jedne
slike, neto vee od ostalih, i stavi prst na ram, prelazei polako
po jednom lebu.
Odjednom se slika odvoji i skliznu dole, otkrivi jedan
mraan otvor kroz koji su mogle da prou zajedno dve osobe.
Od naleta vlanog vetra zaleluja se plamen na svei.
- Evo prolaza, ree starac.
- Kuda vodi? upita Crni gusar nepoverljivo.
- Oko kue, sve do jedne bate.
- Je li daleko?
- Oko pet do est stotina koraka.
- Uite.
Starac je oklevao.
- Moram li i dalje da vas pratim? Zar vam nije dovoljno to
sam vas dovde doveo?
- Ko nam jami da ste nam pokazali pravi put?
Starac se namrti, pogleda podozrivo u Crnog gusara, a onda
zakorai u mrani otvor. Trojica gusara su ga pratila, bez rei,
ne ostavljajui svoje oruje. S druge strane otvora sputale su
se krivudave stepenice; bile su tako uzane kao da su uklesane u
nekom zidu.
Starac sie polako, zaklanjajui rukom sveu od vetra, a
zatim se zaustavi ispred jednog podzemnog hodnika.
- Nalazimo se u visini ulice, ree. Sad idite samo pravo.
- Verovatno ste nam rekli istinu, ali vas ipak neemo pustiti
da odete. Molim vas, poite napred ree Crni gusar.
- Starac nam neto sprema, proapta Karmo. Ovo je ve trei
put kako pokuava da se izvue.
Gospodin Ribeira, iako nerado, poe jednim niskim i uzanim
podzemnim hodnikom.
Unutra je bilo neverovatno vlano. Sa svodova su se slivale
22

krupne kapi vode i zidovi su bili potpuno vlani, kao da je
iznad njih tekao neki potok ili reica; vetar, to se na mahove
oseao, pretio je svaki as da ugasi svee.
Don Pablo poe jo pedesetak koraka, a onda iznenada
stade, uzviknuvi. Gotovo istog trenutka svee se pogasie i
mrak zavlada u hodniku.
Gusar jurnu napred da zadri don Pabla, ali na svoje veliko
iznenaenje ne nae vie nikoga pred sobom.
- Gde ste? viknu on. Odgovorite ili u pucati!
Tup udarac odjeknu nekoliko koraka ispred njega, kao da su
se neka teka vrata zalupila.
- Izdaja! viknu Karmo.
Gusar naniani pitoljem. Blesak razbi pomrinu, zatim
usledi detonacija.
- Starac je nestao! viknu gospodin od Ventimilje. Trebalo je
da oekujemo ovako neto.
Nekoliko koraka dalje, uspeli su da otkriju jedna vrata koja
su zatvarala hodnik. Van Guldov upravnik, koristei se
mrakom, verovatno je uao kroz njih i zatvorio ih za sobom.
- Upalite neto, fitilj, trud, ta bilo, ree Crni gusar.
- Naao sam jednu sveu, gospodaru, ree Crnac. Sigurno je
ispala iz svenjaka.
Van tiler izvadi iz depa kremen i pare truda te zapali
sveu.
- Da pogledamo, ree Crnac.
Prie vratima, ispitujui ih paljivo. Odmah mu je bilo jasno
da sa te strane nema nikakve nade da izau. Vrata su bila teka
i pokrivena velikim bronzanim ploama, prava oklopna vrata.
Samo bi ih top mogao razbiti.
- Starac nas je zatvorio pod zemljom, ree Karmo. ak ni
tvoja sekira, crni prijatelju, tako je zvao Moku, ne bi ih mogla
razbiti.
- Odstupnica nam jo nije preseena, ree Crni gusar.
Pourimo u izdajnikovu kuu.
23

Pooe natrag istim putem, penjui se krivudavim
stepenicama i stigoe do izlaza iz tajnog hodnika. Ali ih je tu
ekalo jo jedno neprijatno iznenaenje.
Slika je stajala opet na svom mestu, i kad je Crni gusar
udarao po njoj maem, zauo se metalni zvuk.
- I ovde metalni zid, promrmlja. Stvar ve postaje ozbiljna.
Taman je hteo da se okrene i naredi Moki da sekirom udari
po slici, kad zau neke glasove.
Iza slike se vodio razgovor.
- Vojnici? upita Karmo. Tako mi avoljih rogova!
- uti! ree Crni gusar.
S druge strane se uo glas neke mlade ene i nekog
mukarca.
- Ko su sad ovi? upita se Crni gusar.
Nasloni uvo na metalni zid i poe da oslukuje.
- Kaem ti da je gospodar zatvorio unutra onog plemia, zau
se enski glas.
- To je jedan straan plemi, Jara, odgovori muki glas. Zove
se Crni gusar.
- Neemo dozvoliti da ga ubiju.
- Ako otvorimo, gospodar e nas bez razmiljanja ubiti.
- Zna li da su vojnici ve stigli?
- Znam. I zaposeli oblinje uliice.
- Zar emo dozvoliti da ubiju onog plemia?...
- Rekao sam vam ve da je taj plemi gusar sa Tortuge.
- Neu da umre, Kolima.
- Kakva tvrdoglavost!...
- Jara tako hoe!
- ta e rei gospodar?
- Nikad ga se nisam bojala. Uradi kao to sam ti rekla,
Kolima.
- Ali, ko su ovi? upita Crni gusar, koji nije propustio nijednu
re od itavog razgovora. ini mi se da ovde postoji neko ko se
interesuje za mene i...
24

Nije zavrio. Spoljna opruga odskoi uz otegnutu kripu i
metalna ploa, koja je oblagala sliku, skliznu dole, oslobodivi
prolaz.
Gusar poe napred sa maem u ruci, spreman da se baci na
nepoznate, ali se odmah zaustavi, veoma iznenaen.
Pred njima je stajala jedna vrlo mlada i lepa Indijanka i
jedan crnac, njenih godina, koji je drao u ruci teak srebrni
svenjak.
Devojka je mogla imati oko esnaest godina i bila je, kao to
smo ve rekli, neverovatno lepa i pored svoje neto tamnije
puti. Imala je vrlo fin stas i tako tanak struk, da su ga dve ake
mogle obuhvatiti; oi crne kao ugalj i osenene vrlo dugim i
gustim trepavicama; prav nosi, gotovo grki; malena crvena
usta koja su otkrivala kao biser sjajne zube. Neobino duga
kosa i crna kao gavranova krila padala joj je u neredu niz lea,
poput somotskog ogrtaa.
Odea na njoj izgledala je isto tako neverovatno ljupko.
Suknjica od crvene tkanine bila je izvezena srebrnim koncem i
ukraena sitnim biserima, a vrlo elegantna bluza ukraena
ipkom i protkana zlatnim nitima. Oko pasa je nosila iroki
pojas jarkih boja, koji se zavravao svilenim resama. Male
noge, kao kod neke Kineskinje, nestajale su u ljupkim
papuicama od ute koe, takoe izvezene zlatom, a u uima je
nosila dva velika metalna prstena, a oko vrata dug niz
skupocenih ogrlica.
Njen drug, jedan mladi crnac, osamnaest do dvadeset godina
star, imao je veoma debele usne, vrlo velike oi, kao od
porcelana, i izrazito kovrdavu kosu.
U jednoj ruci je drao svenjak a u drugoj neku vrstu velikog
krivog noa kojim se slue povrtari.
Videi Crnog gusara u tom preteem poloaju, mlada
Indijanka se tre, uzviknuvi iznenaeno i radosno:
- Lepi plemiu!
- Ko ste vi? upita Crni gusar.
25

- Jara, odgovori mlada Indijanka zvonkim glasom.
- To mi nita ne govori; uostalom, nisu mi ni potrebna
objanjenja. Recite mi, da li je kua opkoljena?
- Da, gospodine.
- Gde je don Pablo de Ribeira?
- Vie ga nismo videli.
Gusar se okrete svojim ljudima i ree:
- Ne smemo gubiti ni trenutka. Moda jo imamo vremena
da se izgubimo.
Ne vodei rauna o crncu i Indijanki, on ue u hodnik i poe
prema stepenicama. Istog trenutka oseti kako ga neko neno
uhvati za kraj odee.
Okrete se i ugleda Indijanku ije je lice odavalo takvu tugu da
se Crni gusar zaudi.
- ta eli? upita je.
- Neu da vas ubiju, gospodine, odgovori Jara uzdrhtalim
glasom.
- Zato ti je stalo do mene? upita je on, ali sada manje tvrdim
glasom.
- Ljudi koji dre zasede po oblinjim uliicama nee vas
potedeti.
- Neemo ni mi njih.
- Ima ih mnogo, gospodine.
- Pa ipak, ja moram izai odavde. Moja laa me eka na
ulazu u luku.
- Ovde postoji jedan tavan; tamo se moete sakriti.
- Zar ja, Crni gusar!... Ah!... Nikada, devojko moja. Ipak,
hvala ti na savetu; biu ti uvek zahvalan. Kako se zove?...
- Jara, rekla sam vam.
- Neu te zaboraviti.
Mahnu joj rukom u znak pozdrava i sie niz stepenice,
zajedno sa Mokom, Karmom i Van tilerom.
Stigavi u hodnik, zastadoe za trenutak da napune puke i
pitolje; onda Moka odluno otvori vrata.
26

- Neka vas srea prati, gospodine! viknu Jara iz hodnika.
- Hvala, dobra devojko, odgovori Crni gusar i istra napolje.
- Polako, kapetane, ree Karmo, zadravajui ga. Vidim
pored one kue neke senke.
Gusar zastade. Pomrina je bila tako gusta da se ni na
tridesetak koraka nita nije videlo, a i kia je padala kao iz
kabla. Vie nije sevalo, samo je jak vetar i dalje zavijao
uliicama i iznad krovova. Gusar je ipak uspeo da vidi senke
koje mu je Karmo pokazao. Nisu mogli da ih izbroje, ali je
jedno bilo jasno da ih nije bilo malo.
- ekaju nas, promrmlja Crni gusar. Grbavac nije gubio
vreme. Ljudi sa mora! ... Mi emo ih prvi napasti!
Prebaci iroki ogrta preko leve ruke, a u desnu uze ma,
oruje koje je u njegovoj ruci imalo strahovitu mo. Ne elei
ipak da se izloi neprijatelju, poto nije znao sa koliko njih e
morati da se uhvati u kotac, umesto da poe prema onim
senkama, Crni gusar se drao zida.
Posle desetak koraka ugleda dvojicu panaca kako jure na
njega, naoruani sabljama i pitoljima. Stajali su sakriveni u
vratima jedne kue, i videi stranog Crnog gusara bez
oklevanja su nasrnuli na njega. Ali vitez nije bio ovek koji bi
dozvolio da ga uhvate tako, na prepad. Tigrovskim skokom
izbegao je dva udarca i bacio se na neprijatelja udarajui
svojim maem.
- Evo vam! viknu.
Dobro odmerenim udarcem obori jednog od dvojice
napadaa na zemlju i preskoivi ranjenika jurnu na drugog.
Ovaj, videvi da je ostao sam, okrete se i poe beati. Dok se
Crni gusar oslobaao ove dvojice, Karmo, Van tiler i Moka
nasrnue na drugu grupu panaca koja se pojavila iz susedne
uliice.
- Ostavite ih, viknu Crni gusar.
Ali je ve bilo kasno. Pobesneli zbog bliske opasnosti,
nasrnuli su na neprijatelja sa takvom estinom da su ih sa
27

nekoliko udaraca sabljom sve rasterali. Umesto da se zaustave,
trali su za beguncima, urlajui iz sveg glasa.
- Udri!... Udri!...
Tog trenutka jo jedna grupa od pet vojnika banu iz druge
uliice; trojica su nosila sablje, a dvojica puke.
Videi Crnog gusara samog, zaurlae radosno i pojurie na
njega.
Gospodin od Ventimilje se osvrte oko sebe, ne mogavi da
zadri priguenu kletvu.
Nasloni se na zid, da ga ne bi opkolili, i uze jedan od svoja
dva pitolja to je nosio za pojasom, viknuvi iz sveg glasa:
- Ovamo, gusari!
Njegov glas ugui pucanj iz puke. Jedan od petorice
panaca bee opalio, dok su ostali vadili svoje sablje. Zrno se
rasprsnu o zid na dva tri palca od vitezove glave. Ovaj naniani
pitoljem i opali. Jedan od strelaca, pogoen usred grudi, pade
bez glasa kao pokoen. Gusar ostavi ispranjeno oruje i
dohvati drugi pitolj; ali ovaj ne opali.
- Prokletstvo! uzviknu.
- Predajte se! urlala su etiri panca.
- Evo vam mog odgovora! riknu Crni gusar.
Odvoji se od zida i poleti munjevito na vojnike, udarajui
levo i desno sabljom.
Pade i drugi musketar. Ali ostali jurnue na Crnog gusara,
zatvarajui mu ponovo put.
- Ovamo, gusari! viknu opet vitez.
Odgovorie mu samo nekoliko plotuna. Izgledalo je da su se
njegovi ljudi na kraju ulice oajniki tukli, jer su se uli urlici i
psovke, jauci i zveket oruja. Da se ne bi opet naao opkoljen,
brzo se povlaio prema zidu. Trojica maevalaca ivo su ga
gonila, zasipajui ga kiom udaraca i urei da svre s njim pre
nego to se vrate gusari. Preavi petnaestak koraka, vitez oseti
iza sebe neku prepreku. Prui levu ruku i shvati da se nalazi
ispred jednih vrata.
28

Istog trenutka zau viku mlade ene.
- Kolima!... Ubie ga!...
- Indijanka! uzviknu Crni gusar, nastavljajui da se brani.
Vrlo dobro! Mogu se nadati bar nekoj pomoi!
Kao izvrstan maevalac odbijao je udarce munjevitom
brzinom i slao ih isto tako spremno. Ipak su mu zadavale dosta
posla tri sablje koje su uporno nastojale da prodru do njegovog
srca; ak su mu u jednom trenutku dva udarca dobro zaparala
dugaki kaput i seivo doprlo do samog tela.
Odjednom dobi udarac iznad levog boka, u pravcu srca.
Levom rukom je uspeo da odbije delimino udarac, ali je seivo
i pored toga prodrlo do samog tela.
- Ah!... Pseto!... zaurla, odskoivi ulevo.
Pre nego to je njegov protivnik uspeo da oslobodi ma, koji
se bio zapetljao u ogrta, Crni gusar mu zadade oajniki
udarac. Seivo pogodi protivnika posred grla i presee mu
vratnu ilu.
- I trei! viknu Crni gusar, odbivi jo jedan udarac.
- Dri sad ovaj! ree mu jedan od dvojice panaca.
Gusar odskoi, uzviknuvi bolno.
- Pogoen, ree.
- Udri ga, Huane! viknu onaj koji ga je ranio, okrenuvi se
svom drugu. Jo samo jedan udarac i gotov je!
- Ne! zaurla Crni gusar i pojuri munjevito na dvojicu
napadaa. Evo vam!
Sa dva strana udarca obori jednog za drugim, oba panca,
ali istog trenutka oseti da ga naputa snaga i da mu se na oi
navlai neki crveni veo.
- Karmo!... Van tilere!... Pomozite mi!... proapta jedva
ujnim glasom.
Prinese zatim ruku grudima i izvue je umrljanu krvlju.
Polako se dovue do vrata i nasloni se na njih. U glavi mu se
vrtelo, a u uima zujalo.
Uinilo mu se da uje uurbane korake i glasove svojih
29

vernih gusara; a onda je video kako se neka vrata otvaraju.
Pred sobom je nejasno ugledao jednu senku i osetio kako su ga
obgrlile neije ruke; posle se vie niega nije seao.
Kad se osvestio, vie nije bio na ulici gde je izdrao onu
krvavu borbu: leao je na jednom udobnom krevetu, sa
zavesicama od plave svile, izvezene plavim koncem i sa belim
jastuiima ukraenim skupocenom ipkom.
Nad njim se bilo nadnelo ljupko lice mlade Indijanke, pratei
zabrinuto svaki njegov pokret. Odmah je poznao.
- Jara, ree.
Mlada Indijanka brzo ustade. Njene velike i mile oi bile su
jo vlane, kao da je plakala.
- ta radi ovde, devojko? upita je Crni gusar. Ko me je
doneo u ovu sobu? Gde su moji ljudi?
- Nemojte se micati, gospodine, ree devojka.
- Reci mi gde su moji ljudi, ponovi Crni gusar. ujem dole na
ulici zveket oruja.
- Vai ljudi su ovde, ali...
- Reci! na to e Crni gusar, videvi da devojka okleva.
- uvaju stepenice, gospodine.
- Zato?
- Zar ste zaboravili na pance?
- Ah!... Ba sam potpuno izgubljen!... Dole su, znai, panci?
- Opkolili su kuu, gospodine, odgovori devojka zabrinuto.
Gusar pokua da ustane, ali ga otar bol zadra.
- Ranjen sam, uzviknu. Ah!... Sad se seam svega.
Tek tada je primetio da su mu grudi zavijene kao sneg belim
platnom i ruke umrljane krvlju.
Uprkos svojoj hrabrosti, Crni gusar preblede.
Da li u moi da se branim? upita se sa zebnjom. Ja ovde
leim ranjen, panci nas dre opkoljene, a moda i Munji
preti opasnost.
- Jaro, devojko, ta se sve desilo od trenutka kad sam izgubio
svest?
30

- Prenela su vas ovamo dvojica slugu moga gospodara i
Kolima, odgovori mlada Indijanka.
- Ko me je previo?
- Ja i jedan od vaih ljudi.
- Jesu li se svi vratili?
- Da, gospodine. Jedan od njih je bio sav izgreben, a Crncu je
tekla krv iz rane na ruci.
- Zato oni nisu ovde?
- Dva belca uvaju stepenite, a Crnac staari ispred tajnog
prolaza.
- Ima li mnogo panaca okolo?
- Ne znam, gospodine. Kolima i dvojica slugu su pobegli, jer
nisu smeli da saekaju vojnike, a ja se nisam odvajala od nae
postelje.
- Hvala ti na panji i brizi, dobra devojko, ree Crni gusar,
spustivi ruku na glavu mlade Indijanke. Crni gusar te nee
zaboraviti.
- Onda e me osvetiti! uzviknu Indijanka, dok su joj velike
crne oi mrano sevale.
- Ne razumem te?
Istog trenutka odjeknu jedan pucanj, a onda zagrme
Karmoov glas:
- Pazite!... Iza ovih vrata postavljena je bomba!...
Crni gusar dohvati svoju sablju, koja je stajala na stolici, i
pokua ponovo da ustane. Mlada Indijanka ga zadra, obgrlivi
ga obema rukama.
- Ne, gospodine, viknu, ubiete sebe!...
- Pusti me.
- Ne, kapetane, ostanite u krevetu, ree Karmo ulazei.
panci nas jo ne dre u rukama.
- Ah! Ti si, junae moj, ree Crni gusar. Svi ste vi hrabri, ja
znam, pa ipak, malo vas je da biste mogli odoleti glavnom
napadu.
- Kako vae rane, kapetane?
31

- ini mi se da u moi da se odrim na nogama. Jesi li ih
pogledao?
- Da, kapetane. Dobili ste jednu divnu ranu, neto nie od
srca. Da vrh otrice nije naiao na rebro, proao bi vam s druge
strane grudi.
- Ali, rana nije opasna.
- Nije, gospodine, odgovori Karmo. Verujem da ete za
dvanaest dana opet moi da se sluite svojim maem.
- Dvanaest dana! Jesi li lud, Karmo ...
- Napravili su vam dve dobre rupe, koje sad treba zapuiti.
Malo nie, dobili ste jo jednu, neto manju, ali isto tako bolnu.
Ova dva udarca ste dobro naplatili; video sam dole, kraj vrata,
tri mrtvaca i dva ranjenika.
- A ta ste vi uradili?
- Oborili smo najmanje njih estoricu, a dobili smo samo
nekoliko ogrebotina. Verovali smo da vi idete za nama i zato
smo nastavili da gonimo pance, da bismo vam oslobodili
prolaz ... im smo primetili da ste ostali iza nas, pokuali smo
da se vratimo i da vam priteknemo u pomo, ali nam panci
vie nisu dali da priemo.
- Kako ste saznali da sam ovde?
- Ova dobra devojka nam je to rekla.
- I onda?
- Sada smo opkoljeni, gospodine.
- Ima li ih mnogo oko kue?
- Zbog pomrine nisam mogao da odredim tano njihov broj,
ree Karmo. Ali sam siguran da ih ima mnogo.
- Onda je na poloaj ovde dosta ozbiljan.
- Da, kapetane, utoliko ozbiljniji to se moramo braniti iz
kue. panci se mogu posluiti tajnim prolazom.
- Najvea opasnost preti s te strane, ree mlada Indijanka.
Don Pablo ima klju od gvozdenih vrata.
- Sto mu gromova! uzviknu Karmo. Ako nas napadnu sa obe
strane, ne znam koliko emo dugo moi da se branimo. Kad
32

bismo izdrali bar osam do deset sati! Gospodin Morgan bi,
videi da se ne vraamo na brod, pretpostavio da se neto
ozbiljno dogodilo i poslao bi vei vod ljudi na kopno da nas
trae.
- Zar mislite da ete izdrati do zore? panci se mogu popeti
kroz prozor, i u isto vreme upasti kroz tajni prolaz.
- Gospodine, ree mlada Indijanka koja je paljivo pratila ceo
razgovor. Postoji jedno mesto odakle se moete dugo braniti.
- Neki podrum, moda? utta Karmo.
- Ne, nego mala kula.
- Sto mu gromova! Ova kua ima i kulu. Onda smo spaseni.
Ako je dosta visoka, moi emo da poaljemo i signal posadi na
Munji.
33
IV
OPKOLJENI U MALOJ KULI
Pet minuta kasnije, Crnog gusara su njegovi verni mornari
preneli na rukama u malu kulu, na vrhu kue gospodina De
Ribeira. Mlada Indijanka je elela da im se pridrui, iako je
Karmo savetovao da to ne ini, jer mu je bilo ao da se ta dobra
devojka izlae opasnosti. Kula je bila neka vrsta male
graevine, ne naroito visoka, niti mnogo otporna; sastojala se
iz dva kruna odeljenja, povezana sa tavanom kue drvenim
stepenicama. Iako nije bila mnogo izdignuta, sa prozora
gornjeg dela videla se ne samo cela varoica nego i luka.
Poloivi svog kapetana na stari krevet, koji je tu stajao
neupotrebljiv, Karmo brzo pogleda kroz prozor to je gledao na
more. Ugledavi svetiljke na Munji, nije mogao da zadri
radostan uzvik.
- Tako mi sto hiljada gromova! uzviknu on. Odavde emo
moi sasvim lako da izmenjamo signale sa naom laom. Ah!
dragi moji panci, jo emo vam dosta muka zadati!
- Vidi li Munju? upita Crni gusar sa izvesnim uzbuenjem.
- Da, kapetane, odgovori Karmo, vraajui se.
- Treba izdrati dok nam Morgan ne poalje pojaanje.
34

- ini mi se da ova mala kula nije u tako ravom stanju.
- Postarajte se odmah za stepenice.
- Moka i Van tiler ih ve razbijaju. Rekao sam im da ponesu
ovamo daice.
- ta e s njima, Karmo?
- Zapaliemo vatru na vrhu kule. Gospodin Morgan e,
sigurno, razumeti ta to znai.
- Treba samo zapaliti tri vatre u razmaku od pet minuta, ree
Crni gusar. Morgan e odmah znati da smo u opasnosti i da
nam je potrebna pomo.
Tog trenutka sa ulice dopre strahovita buka. Kao da je neko
pokuavao da razbije vrata ili prozor.
- Da li to nai ljudi rue stepenice? upita gusar.
- Ne, kapetane, odgovori Karmo, koji je stajao kraj prozora.
Ovo su panci.
- Pokuavaju li to da razbiju vrata, Karmo?
- Da, nekom gredom.
- Onda e brzo stii ovamo.
- Zagrie tvrd orah, odgovori Karmo. Zatvoriemo ulaz u
kulu. Sto mu gromova!
- ta je? upita Crni gusar.
- Opsednuti bez hrane, to su mrtvi ljudi. Pre nego to se
zabarikadiramo, moramo nabaviti neto za jelo.
- Ne brinite, ree Indijanka. Ja u nabaviti hrane.
- Hrabra je mala, ree Karmo videi je kako mirno silazi, kao
da je trebalo da obavi najbezazleniji posao na svetu.
- Idi sa njom, ree Crni gusar. Ako je panci iznenade i vide
da nosi hranu mogu je ubiti.
Karmo isuka sablju i poe za devojkom, spreman da je brani
po cenu ivota. Van tiler i Moka su za to vreme sekirama
razbijali stepenice da bi onemoguili pancima da se popnu
gore, ako bi im sluajno polo za rukom da srue vrata na kuli.
- Priekajte za trenutak, prijatelji, ree Karmo. Najpre da
nabavimo hrane, pa onda da ruimo stepenice.
35

- Stojimo ti na raspolaganju, Karmo, ree Van tiler.
- A sad, za mnom. Pokuaemo da pronaemo negde dobrog,
vina. Don Pablo ga mora imati, i to onog starog, koje e dobro
doi kapetanu
- Evo jedne korpe prosto kao stvorene za to, ree
Hamburanin uzevi poveu korpu koja je stajala u uglu sobe.
Ostavie tako svoje sklonite i pooe u don Pablovu kuu.
Mlada Indijanka je ba izlazila iz jedne prostorije gde su stajale
namirnice; napunivi korpu raznim jestivima, urno se vraala
u kulu.
Karmo i Van tiler ugledae na jednoj polici itav niz
pranjavih boca i brzo ih pokupie. Ipak nisu zaboravili da
ponesu i dve kofe vode.
Taman su hteli da istre napolje, kad se u donjem hodniku
zaue uurbani koraci.
- Dolaze! viknu Karmo, zgrabivi brzo korpu.
Pourie hodnikom koji je vodio u kulu. Upravo su prolazili
kroz mala vrata, iza kojih ih je ekao crni prijatelj, kad na
drugom kraju ugledae vojnike.
- Hej!... Stanite ili u pucati! viknu jedan panac.
- Pucaj samo! odgovori Karmo.
Prasak odjeknu i zrno probui jednu kofu. Voda iknu kroz
otvor.
Karmo brzo zatvori vrata, dok su hodnikom odjekivali uzvici.
- Zabarikadirajmo to bre moemo ulaz, doviknu crncu.
U sobi je bilo dosta nametaja koji se nije vie upotrebljavao;
nekoliko stolova, orman i veliki broj vrlo masivnih stolica. Brzo
su dogurali sve to ispred vrata i podigli veliku barikadu, koja
im je mogla posluiti kao zaklon.
- Hou li da sruim stepenice? upita Moka.
- Jo ne, odgovori Karmo. Imamo vremena.
- Juriae na vrata.
- A mi emo ih saekati, prijatelju, vreo uglja". Treba
nastojati da se odrimo to due. Municije imamo dovoljno.
36

- Ja imam sto metaka.
- Van tiler i ja isto toliko, ne raunajui kapetanove pitolje.
U tom trenutku panci stigoe ispred vrata.
- Otvorite ili emo vas sve pobiti! viknu jedan od gonilaca,
udarajui kundakom po vratima.
- Polako, gospodine moj, odgovori Karmo. emu tolika
urba, do avola! Malo strpljenja, moj lepi vojnie.
- Ja sam oficir, a ne vojnik!
- Veoma mi je drago to sam to uo, ree Karmo podrugljivo.
- Nareujem vam da se predate!
- Ah!
- I to odmah.
- Uh! Kakva urba!
- Nemamo vremena za gubljenje.
- A mi ga, opet, imamo na pretek, ree Karmo.
- Nemojte se aliti, jer se moete pokajati.
- Govorim sasvim ozbiljno. Zar se vama ini da je ovo
trenutak za alu?
- Zapovednik grada vam poklanja ivot.
- Zar samo zato da bismo otili odavde?
- Ali pod jednim uslovom.
- Ah! Postavljate i uslove?
- Da nam predate vau lau zajedno sa orujem i municijom,
ree oficir.
- Dragi moj gospodine, vi ste zaboravili tri stvari!
- Koje to?
- Da mi imamo svoje domove na Tortugi; da je nae ostrvo
daleko i da ne moemo da hodamo po vodi kao sveti Petar.
- Dobiete jedan stari brod da otplovite odavde.
- Hm! Takve brodine su vrlo neudobne, gospodine. Vie
volim da se na Tortugu vratim Munjom.
- Onda emo vas sve poveati, viknu oficir, koji je tek sada
postao svestan gusarevog podsmeljivog tona.
- Kako hoete, samo ne zaboravite da na Munji ima
37

dvanaest topova. Oni izbacuju neku vrstu konfeta koje su u
stanju da vam porue domove i sravne tvravu sa zemljom.
- Videemo! Hej! Sruite ova vrata!
- Crni prijatelju, sad treba sruiti stepenice, ree Karmo,
okrenuvi se Crncu.
Popee se obojica na sprat i sekirom razbie stepenice,
pokupivi daice. Zatim zatvorie vrata i dovukoe ispred njih
jedan teak sanduk.
- Eto, gotovo je, ree Karmo. Sad se popnite ako moete!
- Jesu li panci ve prodrli u kulu? upita Crni gusar.
- Jo nisu, kapetane, ree Karmo. Vrata su jaka i dobro
zabarikadirana; nee ih lako sruiti.
- Ima li ih mnogo?
- Rekao bih da ima, kapetane.
Gusar uuta za trenutak, a onda upita:
- Koliko je sati?
- est.
- Moramo izdrati do osam, a kad se smrai, poslaemo
Morganu signal.
- Izdraemo, gospodine.
- Ne gubite vreme, junaci moji. etrnaest sati nije malo.
- Hajdemo, prijatelju, Vreo uglja, pozva Karmo Crnca
uzimajui puku.
- Idem i ja sa vama, ree Hamburanin. Nas trojica zajedno
napraviemo uda i bar do veeras neemo dozvoliti pancima
da prodru u kulu.
Tako su ova tri hrabra mornara ponovo otvorila vrata,
prislonila ogradu od stepenica i spustila se dole, reena da
radije izginu nego da se predaju.
Za to vreme su panci ve navaljivali na vrata, udarajui
snano kundacima; ovde su, meutim, mogli pomoi samo
teke sekire ili neki katapult.
- Zaklonimo se iza ormana i im primetimo neki otvor,
pripucaemo, ree Karmo.
38

- Spremni smo, odgovorie Crnac i Hamburanin.
Posde otprilike etvrt sata, zau se spolja jedan glas:
- Napravite prolaz!
- Da nije neko novo pojaanje? upita Crnac mrtei se.
- Bojim se da je neto jo gore, odgovori Karmo, uznemireno.
- ta misli da je, beli prijatelju?
- Sluaj.
Odozdo odjeknu jedan snaan udarac, propraen otegnutom
kripom.
- Doneli su sekire, ree Hamburanin.
- Nema sumnje, njima se veoma uri da nas pohvataju, ree
Crnac.
- Ah! To emo jo videti, odgovori Karmo, punei puku.
Nadam se da emo izdrati dok ne padne mrak i omogui nam
da poaljemo Morganu signal.
panci su dole nastavili da udaraju sve ee, sluei se jo i
kundacima i drkama svojih sabalja i pokuavajui da otkuju
daske na vratima.
Ne mogavi, tog trenutka, da osujete napad panaca, gusari
su ih ostavili na miru. Kleknuli su iza ormana drei spremno
svoje puke i sablje.
- Kakva pomama! ree Karmo. ini mi se da su na jednom
mestu ve probili vrata.
- Vidim pukotinu, ree Moka, nianei brzo pukom.
Taman je hteo da opali, kad odjeknu jedan pucanj. Zrno
raznese ugao od ormana i razbi u komade stari svenjak, koji je
stajao u uglu sobe.
- Ah! Poeli su! viknu Karmo, odskoivi. Dabome! Treba i
mi neto da preduzmemo.
Dopuza do ormana i pogleda oprezno, uvajui se da ga ne
zakai neko zrno.
panci su za to vreme uspeli da razbiju jedan deo vrata i
provuku jo jednu puku.
- Vrlo dobro! promrmlja Karmo. Saekaemo da oni pucaju.
39

Zgrabi cev od puke i okrenu je ustranu.
Osetivi to, vojnik koji je drao puku opali, a onda brzo
povue oruje da napravi mesto za drugu puku.
Karmo kao munja priblii svoje oruje i naniani kroz otvor.
Odjeknu jedan pucanj, a onda krik.
- Pogoen, ree Karmo.
- Evo ti! zaurla jedan glas.
S one strane vrata zau se prasak i zrno razbi gornji okvir
ormana, proletivi iznad same gusareve glave.
Istovremeno, sa nekoliko dobro odmerenih udaraca sekirom,
panci uspee da otkuju jednu dasku na vratima. U otvoru se
pojavi pet puaka i nekoliko sablji.
- Pazite, viknu Karmo drugovima.
- Dolaze li? upita Van tiler zgrabivi puku, da bi se njome u
sluaju potrebe posluio kao batinom.
- Ima vremena, odgovori Karmo.
Istog trenutka, zau se jedan glas:
- Hoete li se predati ili ne?
- Pa da nas pobijete? Ne, gospodine, za sada to ne elimo.
- Onda emo sruiti i taj nametaj koji nas spreava da
uemo, zaurla panac.
- Samo izvolite, dragi moj gospodine, ali vas upozoravamo da
se iza ormana nalaze stolovi, a iza njih puke i ljudi koji su
spremni na najgore.
- Sve emo vas poveati!...
- Jeste li bar poneli konopac?
- Skinuemo kaieve, nitkove!...
- Ba e nam dobro doi da vas njima poteno istimarimo!
ree Karmo.
- Drugovi!... Paljbu na ove hulje!...
Odjeknu nekoliko plotuna i zrna se zabie u orman.
- Kakav buan koncert, ree Van tiler. Hoemo li i mi malo
da pripucamo.
- Radite ta hoete, odgovori Karmo.
40

Van tiler dopuzi do drugog kraja ormana ba u trenutku
kad su panci, verujui da su rasterali protivnike, zapoeli
novu i jo eu paljbu.
- Tu smo, ree. Nekog u sigurno poslati na onaj svet.
Jedan vojnik provue sablju kroz otvor pokuavajui da
otkuje dasku na ormanu.
Ugledavi ga, Van tiler provue brzo puku i opali.
Pogoen usred grudi, panac ispusti sablju, rairi ruke i
pade u naruje drugovima, koji su stajali iza njega. Zrno ga je
bilo pokosilo.
Uplaeni ovim neoekivanim napadom, panci se povukoe
urlajui kao pobesneli.
Istog asa u daljini odjeknu potmula topovska grmljavina.
Karmo povika:
- Veliki top sa Munje!
- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler, prebledevi kao zid.
ta se to deava na naoj lai?
- Moda alje neki signal, ree Moka.
- Da je nisu napali? upita Karmo sa zebnjom.
- Hajdemo da vidimo! viknu Van tiler.
Taman su hteli da potre uz stepenice, kad iz hodnika
zagrme jedan glas:
- Juri, drugovi... Topovi tutnje u zalivu!... Ne smemo
zaostati iza naih drugova iz tvrave!...
- Tako mi sto hiljada morskih pasa! zaurla Karmo. Ne
ostavljaju nas ni za trenutak na miru!... uvajte se!...
- Saekaemo ih, odgovorie Moka i Van tiler.
Jo jedan topovski pucanj odjeknu u pravcu obale,
propraen puanom paljbom.
Gotovo istovremeno, vojnici iz hodnika, kao da su dobili
novu snagu, pojurie na vrata, udarajui besno kundacima i
drkama svojih maeva.
- Pazite! viknu Karmo drugovima. U pitanju je na ivot ili
sloboda.
41
V
NAPAD NA MUNJU
Savladan krajnjom iscrpljenou zbog velikog gubitka krvi,
Crni gusar je ve nekoliko minuta leao sklopljenih oiju. uvi
onaj prvi topovski pucanj, trgao se i seo u krevet.
Mlada Indijanka, koja je sve vreme sedela pored njegove
postelje, ne skidajui oi sa ranjenika, takoe je skoila,
pogaajui ve odakle dolazi pucnjava.
- Je li to top, Jara?
- Da, gospodine, odgovori mlada Indijanka.
- Sa mora?
- Da, gospodine.
- Pogledaj ta se deava u zalivu.
- Rekla bih da je onaj pucanj bio sa vae lae.
- Paklena smrti!... Pogledaj, Jara, pogledaj!...
Mlada devojka pojuri na prozor i pogleda u pravpu zaliva.
Munja je stajala na istom mestu, samo joj je pramac sad
bio okrenut prema obali, a desni bok prema maloj tvravi.
- Gospodine, ree mlada Indijanka promenjenim glasom.
Vaoj lai preti opasnost.
- Mojoj Munji? viknu gusar, pokuavajui da ustane sa
42

kreveta.
- ta to radite, gospodine? upita Jara pritravi mu.
- Pomozi mi, devojko, ree gusar.
- Ne smete se kretati, moj gospodine.
- Jak sam ja, devojko.
- Otvorie vam se rane.
- Zarae kasnije. uje li? Jo jedan topovski pucanj!
Ne ekajui vie, uvi se u crni ogrta i napregnuvi sve svoje
snage i volju sie s kreveta i ostade stojei, bez iije pomoi.
- Prokletstvo! uzviknu i zagrize do krvi usnu. Stojim ovde
bespomoan u trenutku kad mojoj Munji moda preti
ozbiljna opasnost! ... Ah! ... Onaj kobni starac, donee na kraju
nesreu celoj mojoj porodici!... Jara, devojko, prii da se
naslonim na tvoje rame.
Taman je hteo da poe ka prozoru, kad u sobu ue Karmo.
Lice mu je bilo smrknuto i zabrinuto.
- Kapetane! uzviknu i pritra da ga pridri. Na moru se vodi
bitka.
- ujem, Karmo.
- Hiljadu morskih pasa!... A mi ekamo ovde i nismo u stanju
da pomognemo naoj lai: i vi jo ranjeni, kapetane.
- Morgan e umeti da se brani, Karmo. Na lai ima hrabrih
ljudi i monih topova.
- Ali na poloaj ovde je neodriv, kapetane.
- Sruite stepenice i povucite se gore.
- To i mislimo da uradimo.
- Pogledaj kroz prozor, prijatelju. U zalivu se povela estoka
bitka.
Topovski hici odjekivali su jedan za drugim, praeni
puanom paljbom.
Karmo i Jara su gotovo preneli Crnog gusara do prozora i
namestili ga da sedne. Sa tog izdignutog mesta, pogled se
slobodno irio nad itavim gradom, nad zalivom i nad delom
puine.
43

Izmeu Munje i amaca sa vojnicima iz tvrave, bila se ve
povela estoka bitka.
Laa, koja nije htela da napusti zaliv pre nego to ukrca svog
kapetana, vrsto se usidrila na trista metara od obale, sa
desnim bokom okrenutim prema neprijatelju; posada je leala
iza ograde, spremna da srui na neprijatelja vatru iz svojih
puaka.
Dva velika topa salalube grmela su bez prestanka, ne aljui
uzaludno svoja zrna. Jedan pogoeni amac ve je bio potonuo
i videla se njegova posada kako pliva prema obali.
im je bacio pogled na zaliv, Crnom gusaru je bila jasna
situacija.
- Moja Munja e zadati dosta muke napadaima ree on.
Za etvrt sata videemo koliko e jo amaca ostati na povrini.
- Bojim se samo, kapetane, da se dole krije jo neko vee zlo.
Zar vam se ne ini neshvatljivim da tih nekoliko amaca krene
u napad na jednu ovako dobro naoruanu lau.
- I meni je to sumnjivo, Karmo. Vidi li se neka laa na
puini?
- Ne, kapetane. Kao to znate, obala je vrlo visoka, a iza onih
hridina moda se krije i neki brod.
- ta ti misli? upita ga Crni gusar uznemireno.
- Mislim da panci ekaju pomo s mora.
- To znai da e se moja Munja nai izmeu dve vatre!...
- Gospodin Morgan je ovek koji e moi da izae na kraj sa
oba protivnika.
- Idi, pomozi drugovima, Karmo. Meni je dovoljna Jara.
- Siguran sam da im je potrebna pomo, ree gusar punei
brzo puku.
Dok je Karmo urio u pomo Hamburaninu i Crncu, koji se
ve behu nali u kripcu zbog pomamne i uestale
neprijateljske paljbe, u malom zalivu bitka je ve uzimala
nesluene razmere.
Uprkos strahovitoj paljbi sa gusarske lae i ozbiljnim
44

gubicima, amci su smelo jurili na brod, bodrei se
urnebesnom vikom i tieni puanom vatrom. Dva amca,
probuena topovskim kuglama, ve su tonula, ali se ostali nisu
zaustavili. Rasporeeni u polukrug, kako bi prili lai sa svih
strana, snano su veslali u nameri da to pre stignu ispod lae i
zaklone se od paljbe velikih topova sa Munje, koji su im
neprekidnom vatrom nanosili teke gubitke.
Ali ni mala tvrava, koja je drala na nianu juni deo zaliva,
nije mirovala. Iako je njen garnizon posedovao samo topove
malog kalibra, oni su besno tutnjali, zasipajui granatama
palubu gusarske lae. Uprkos unakrsnoj vatri, gusarski brod
kao da se rugao protivnicima. Sve vreme, nepomian na svojim
sidrima, buktao je kao neki vulkan, posipajui se pepelom i
dimom i odolevajui hrabro i tvravi i amcima. Njegovi ljudi
su pomagali artiljercima, gaajui sa matematikom tanou
posadu u amcu, a naroito veslae.
Naslonivi se na prozor, Crni gusar je paljivo pratio bitku.
Izgledalo je da vie ne osea nikakav bol. S vremena na vreme
bi ivnuo, pretei pesnicama as maloj tvravi, as amcima.
- Hrabro, morski vuci! vikao je. Opalite poteno po tom
amcu to vam se pribliava! Tamo, tako!... Ostalo ih je samo
devet. Udrite tvravu!... Poruite bedeme i raznesite joj
topove!... iveli gusari!
Bodrio je svoje odvane mornare, upozoravao ih na
opasnosti i opominjao sad jedne, sad druge, kao da se nalazio
na komandnom mostu svoje lae odakle su mogli da ga uju.
Na kraju je zaboravio na Karmoa, Van tilera i Crnca, koji su se
u hodniku divlje borili sa pancima.
Odjednom mu se sa usana ote straan krik:
- Prokletstvo!
Tri amca su, i pored uasne paljbe, uspela da stignu ispod
lae i zaklone se od artiljerije. Istog trenutka, iza dugakog
poluostrva, koje se prualo ispred zaliva, iznenada su iskrsle
visoke katarke dveju laa.
45

- Gospodine! viknu izbezumljeno Jara, ugledavi takoe
lae. Vaa Munja e se nai izmeu dve vatre!
Gusar je taman hteo da joj odgovori, kad u sobu upadoe
Karmo, Van tiler i Moka, zadihani i prljavi od baruta, dok je
Hamburaninovo lice bile umrljano krvlju od udarca koji je
dobio po elu.
- Kapetane! viknu Karmo, dok je Moka dizao lestve, a
Hamburanin nametao poklopac. Barikada je popustila!...
- Jesu li panci ve uli u kulu? upita Crni gusar.
- Za koji minut bie ispod nas.
- Paklena smrti! I Munju e napasti unakrsnom vatrom!
- ta kaete, gospodine? upita uplaeno Hamburanin.
- Pogledajte!
Oba gusara i Moka pojurie na prozor.
Lae, koje je malo pre video Crni gusar, nalazile su se sada
ispred samog zaliva i zatvarale sasvim put Munji.
Nisu to bila dva obina jedrenjaka, ve dve prave lae,
mono naoruane i sa vrlo brojnom posadom, dva ratna broda
koja su mogla da savladaju kao od ale jednu malu posadu.
Ali Morganovi gusari nisu klonuli duhom, niti su dozvolili da
ih panci iznenade. Brzo su podigli sidra i razvili prednje i
glavno jedro, ko i flok i okrenuli niz vetar.
Crni gusar i njegovi drugovi najpre poverovae da je Morgan
doneo herojsku odluku: da poe na dve lae pre nego to one
zauzmu borbene poloaje i pokua jednim munjevitim
napadom da se domogne puine i izbegne nejednaku borbu. Ali
su odmah shatili da je lukavi zamenik nameravao neto sasvim
drugo.
Koristei jedan jai nalet vetra, Munja je veto izbegla
napad prvih amaca, koji su ve bili stigli do nje, zatim je pola
prema maloj luci zaklonivi se iza jednog ostrvceta, koje se
prualo izmeu obale i poluostrva, inei neku vrstu brane.
- Ah! Bravo, Morgane! uzviknu gospodin od Ventimilje,
kome je sad ve bio jasan smeli potez njegovog zamenika.
46

- Morgan e spasti moju lau!
- Isterae je iza ostrvca i tako i tako, ree Karmo.
- Vara se, prijatelju, odgovori gospodin od Ventimilje. Tamo
je previe plitko za brod njihove nosivosti.
- Kasnije e i nama zatvoriti izlaz, gospodine.
- To emo jo videti, Karmo.
Sae se i poe paljivo da oslukuje.
- ini mi se da su panci probili barikadu i da su uli u kulu.
- Treba ih zadrati dok ne poaljemo signal, ree Crni gusar.
Ve je podne.
- Osam, pa i devet sati uspeemo da ih drimo dalje od nas,
odgovori Karmo. Hrabro, prijatelji! Zatvoriemo otvor i
napraviemo nekoliko rupa za puke.
Dok su Karmo i njegovi drugovi pripremali odbranu, dve
ratne lae bacie sidra ba ispred zaliva, dvesta metara daleko
jedna od druge i sa desnim bokom okrenutim prema obali kako
bi mogle da srue paljbu na Munju ukoliko bi ova pokuala
da probije blokadu.
Ali je Morgan bio daleko od svake pomisli da se upusti u
borbu sa tako monim protivnikom. Iako je komandovao
posadom koja je osedela u dimu i barutu i bila spremna na sve,
nije se oseao toliko jakim da se baci na etrdeset i vie topova,
utoliko pre to se kapetan jo uvek nalazio na kopnu.
Uspevi sa nekoliko dobro odmerenih plotuna da odbije
amce koji su pokuavali da juriom zauzmu brod, i uutkavi
topove na maloj tvravi, Morgan je naredio da se Munja
usidri iza ostrvceta, ostavivi, meutim, donja jedra slobodna,
kako bi mogao da iskoristi svaku priliku da se probije ili, pak,
da napadne jednu ili drugu lau, ako se ukae za to prilika.
Oba neprijateljska broda, posle nekoliko paljbi, koje nisu
donele nikakvih rezultata, spu-stie u vodu dva tri amca i
uputie se prema maloj tvravi. Verovatno su njihovi
komandanti ili na dogovor sa garnizonom iz tvrave zbog
novog napada na Munju.
47

- Stvar ve postaje ozbiljna, promrmlja Crni gusar, koji je
pogledom pratio amce. Ako mi poe za rukom da se
oslobodim ovih vojnika koji nas dre zatvorene, prirediu
obema laama jedno vrlo neprijatno iznenaenje. Vidim tamo,
blizu ostrvceta, neku brodinu, koja moe odlino posluiti za
moj plan. Jara, devojko, pomozi mi da se vratim u postelju.
- Jeste li umorni, moj gospodine? upita brino mlada
Indijanka.
- Da, odgovori Crni gusar. Vie od uzbuenja nego od rana.
Nasloni se jednom rukom na devojino rame i vrati se u
krevet, spustivi pored sebe pitolje i ma.
- Dakle, junaci moji, kako ide? upita Karmoa i njegove
drugove, koji su buili rupe na poklopcu.
- Ravo, kapetane, odgovori Karmo. Izgleda da je ovim
prokletim pancima stalo da nas to pre uhvate.
- Vidi li ih?
- Da, kapetane.
- Ima li ih mnogo?
- Bar dvadeset.
Istog trenutka odjeknu jedan snaan udarac. Gusarima se
uini da se poklopac razbio u komade. Karmo, koji je leao na
podu i virio kroz jednu malu pukotinu na poklopcu, bre bolje
ustade i zgrabi puku.
Iz sobe ispod njih zau se jedan pretei glas:
- Hoete li se predati ili ne?
Karmo pogleda Crnog gusara i nasmeja se.
- Odgovori im, ree ovaj.
- A zato da vam se predamo? upita.
- Zar ne vidite da ste ve u naim rukama?
- Zaista? To jo nisam primetio, odgovori Karmo.
- Mogli bismo da vas bacimo u vazduh.
- A mi vama da sruimo na glave pod i da vas sve zgnjeimo.
- Jo jednom vam kaem da emo vas i tako i tako pohvatati!
zaurla panac.
48

- ekamo vas.
- Znajte i to da je vaa Munja opkoljena.
- Ima ona svoje topove, ija zrna nisu od okolade.
- Drugovi, razbijmo poklopac! viknu otro panac.
- Prijatelji, spremimo se da ovoj gospodi sruimo pod na
glavu, viknu Karmo.
49
VI
DOLAZAK GUSARA
Posle ovih rei nastade kratka pauza, koja nije nagovetavala
nita dobro. Bilo je oigledno da panci pripremaju nov napad,
kako bi neustraive gusare naterali na predaju. Posle kratkog
dogovora sa svojim kapetanom, Karmo i njegovi drugovi se
rasporedie oko otvora sa napunjenim pukama, spremni da
poteno pripucaju na pance. Za to vreme Jara im je sa
prozora donosila dobre vesti o potpunom zatiju u zalivu Porto
Limon, kao i o tome da panske lae nisu napustile svoja
mesta, niti trenutno ugroavaju Munju.
- Nadajmo se, ree Crni gusar. Ako budemo u stanju da se
branimo jo pet sati, moda e nam Morganovi ljudi stii u
pomo.
Proe jo jedan minut, kad novi udarac, jai od prethodnog,
zatrese tako silovito poklopac, da su sanduci poreani odozgo
snano zaigrali. panci su se verovatno posluili nekom
gredom da probiju poklopac.
- Hiljadu mu morskih pasa! uzviknu Karmo. Ako ovako
produe dii e ceo pod!
Ubrzo odjeknu i trei udarac od koga se zatresao krevet na
50

kome je leao Crni gusar, prevrnulo se nekoliko sanduka i
otkovala daska na poklopcu.
- Pucajte dole! viknu Crni gusar, dohvativi pitolje.
Karmo, Van tiler i Moka nanianie kroz otvor i opalie.
Odozdo se najpre zaue besni i bolni povici, a onda koraci
koji su se uurbano udaljavali.
im se raziao dim, Karmo pogleda kroz pukotinu i ugleda
na podu jednog mladog vojnika sa zgrenim nogama i rukama.
Oko njega su se videle krvave mrlje, to je bio siguran znak da
je od one paljbe ostalo jo mrtvih i ranjenih.
panci su pourili da ih uklone iz sobe povlaei se u hodnik;
nisu mogli biti daleko jer se uo njihov razgovor.
- Eh! ... Ne smemo se previe pouzdati, ree Karmo.
Taman je hteo da ustane, kad jedan pucanj prasnu iza vrata
koja su vodila u hodnik i gusaru odlete kapa s glave.
- Do sto avola! uzviknu Karmo, ustajui brzo. Samo jo
nekoliko santimetara nie i zrno bi mi probuilo lobanju.
- Jesi li ranjen? upita brino Crni gusar, koji bee uo kada je
zrno prozvidalo.
- Nisam, kapetane, odgovori Karmo. Izgleda da me sam avo
uva.
Poverovavi da su ubili stranog protivnika, panci se
pojavie na vratima, zaklanjajui se iza polomljenog ormana.
Ugledavi Van tilera i Moku sa uperenim pukama, odmah se
povukoe, znajui da su ti drski morski razbojnici nepogreivi
strelci.
- Podignite sanduke i zaklonite se iza njih. panci e pucati
kroz otvor, ree Crni gusar.
- Ova zamisao nije rava, odgovori Van tiler.
Oprezno, da im neko zrno ne bi probilo lobanju, trojica
gusara napravie oko otvora neku vrstu ograde od sanduka, a
onda se pruie po podu, ne gubei iz vida vrata na hodniku. Za
to vreme panci se behu utvrdili u hodniku, sigurni da e, pre
ili posle, naterati opsednute na predaju. Moda nisu znali da je
51

Jara snabdela hranom svoje prijatelje.
Tri sata je u maloj kuli vladala gotovo potpuna tiina,
naruavana samo po nekim pucnjem, koji bi ispalili as gusari,
as panci; ali ve oko est sati, dobar deo panaca bio se
okupio ispred vrata hodnika, reivi da nastave bitku po svaku
cenu.
Karmo i njegovi drugovi otvorie istog asa paljbu iza svojih
zaklona; ali su panci, posle nekoliko plotuna izgubivi dvojicu
trojicu svojih ljudi, uspeli da jednim brzim upadom zauzmu
sobu i da se sakriju iza polomljenog ormana i stolova. Ne
mogavi da odole uestaloj paljbi, gusari su bili prinueni da
ostave zaklone.
- Stvari stoje ravo, ree Karmo. A do zalaska sunca nema
vie od jednog sata.
- Spremimo za to vreme vatru, ree Crni gusar. Je li kula
ravna, Jara?
- Da, gospodine, odgovori mlada Indijanka, koja se bee
sklonila iza kapetanovog kreveta.
- Bojim se samo da e penjanje biti veoma teko.
- Ne brinite, kapetane, ree Karmo. Moka je spretan kao
majmun.
- ta treba da radim? upita Crnac. Spreman sam na sve.
- Morae da stavi malo glavu u torbu, crni prijatelju, ree
Karmo. A u meuvremenu treba razbiti stepenice.
Dok su dvojica gusara, pucajui s vremena na vreme,
nastojala da odgode napad, Crnac je sa nekoliko snanih
udaraca sekirom razbio stepenice i skupio daice ispod
prozora.
- Gotovo je, ree.
- Sad se mora popeti na kulu i poslati signal, ree Crni
gusar.
- Nee to biti nimalo teko, kapetane.
- Pazi da ne padne. Nalazimo se na visini od trideset pet
metara.
52

- Ne bojte se, ree Moka.
Pope se zatim na dasku od prozora i prui ruku do ivice
krova, oprobavi najpre vrstinu gornjih greda.
Poduhvat je izgledao vrlo opasan, jer nije postojao nikakav
oslonac; ali je Crnac bio neobino snaan i spretan. Pogledao je
uvis, da bi izbegao opasnu blizinu praznine, koja je zjapila
ispod njega, zatim se podigao na ruke do ivice gornje
platforme.
- Jesi li stigao, prijatelju? upita Karmo, koji za trenutak bee
ostavio barikadu.
- Jesam, beli drue, odgovori Moka glasom koji je malo
podrhtavao.
- Moe li gore zapaliti vatru?
- Mogu. Dodajte mi daske.
- Znao sam da se Moka vere bolje od majmuna, promrmlja
Karmo. Od ovog penjanja bi dobio vrtoglavicu i najbolji straar
na kou.
Uhvativi se za dasku od prozora, on prui Crncu daice.
- Jo malo, pa moe zapaliti vatru. Na svakih pet minuta po
jednu.
- Vrlo dobro, prijatelju.
- Ja se vraam na svoje mesto.
U tom trenutku panci udvostruie napore da zauzmu
gornju sobu: dva puta su naslanjali lestve na ivicu otvora,
pokuavajui da se popnu do sanduka.
Iako sam, Van tiler je sve do tada uspevao da odbija
pance, udarajui snano po njima svojom sabljom.
- Evo me, prijatelju! viknu Karmo, jurnuvi prema
sanducima.
- Evo i mene, zaurla Crni gusar.
Ne mogavi da se obuzda, skoio je sa kreveta i zgrabio dva
pitolja i sablju. I kao da u tom odluujuem trenutku bee
opet povratio svoju udesnu snagu.
panci su ve bili uspeli da se probiju do ivice otvora,
53

pucajui i udarajui pomamno u elji da potisnu protivnika. I
samo jedan trenutak zakanjenja, pa bi palo i poslednje
gusarsko uporite u panske ruke.
- Napred morski vuci! zaurla Crni gusar, koji se bee
pretvorio u razjarenog lava.
Ispraznivi svoja dva pitolja, on dohvati ma i sa nekoliko
udaraca obori dvojicu vojnika u donju sobu. Ovaj neustraivi
napad, a vie od svega iznenadna pojava tog stranog oveka,
spasli su opsednute.
Ne mogavi da odgovore na vatru, koja je sipala iz Van
tilerove i Karmove puke, panci se sjurie bre-bolje niz
lestve, sklanjajui se po trei put u hodnik.
- Moka, zapali vatru! viknu Crni gusar.
- A mi emo baciti lestve! ree Karmo Van tileru. Nadam se
da je onim huljama za sada dosta.
Gusar ponovo ustade, bled kao krpa. Ovaj krajnji napor bio
ga je sasvim iscrpeo.
- Jara! uzviknu on.
Mlada Iidijanka je jedva imala vremena da ga prihvati u
naruje. Gusar klonu poluonesveen.
- Moj gospodine! uzviknu mlada devojka uplaeno. U pomo,
gospodine Karmo.
- Hiljadu mu morskih pasa! viknu Karmo, pritravi.
On uze Crnog gusara u naruje i ponese ga do kreveta,
promrmljavi:
- Sva srea to smo uspeli da na vreme odbijemo pance.
im su ga poloili na krevet, Crni gusar otvori oi.
- Paklena smrti! uzviknu on ljutito.
Iznad malog tornja irila se iva svetlost, razbijajui
pomrinu koja se ve bila spustila, brzo i neoekivano, kako to
ve biva u tropskim krajevima.
Karmo pogleda prema zalivu gde su svetlucali crveni i zeleni
fenjeri sa dveju laa.
Tog trenutka, iza ostrvceta koje je zaklanjalo Munju, polete
54

u vis jedna plava raketa. Izvi se visoko, sekui pomrinu
neverovatnom brzinom i rasprsnu se iznad samog zaliva,
sipajui okolo kiu zlatnih varnica.
- Munja odgovara! viknu Karmo radosno. Moka, javi se!
- Bez brige, beli prijatelju, na to e Crnac sa vrha male kule.
- Karmo! viknu Crni gusar. Kakve boje je bila raketa?
- Plave, gospodine.
- Sa zlatnom kiom, je li tako?
- Da, kapetane.
- Pogledaj opet.
- Evo jo jedne, kapetane.
- Zelena?
- Aa.
- Znai da nam Morgan alje pomo. Reci Moki neka sie.
ini mi se da panci opet spremaju napad.
- Sad ih se vie ne bojim, odgovori hrabri gusar. Hej, drue,
ostavi osmatranicu i sii da nam pomogne.
Crnac baci na vatru preostale daice kako bi plamen
posluio Morganovim ljudima kao putokaz, pa se onda uhvati
za grede i oprezno spusti na dasku od prozora. Karmo mu brzo
prui ruku i pomoe mu da sie.
panci se behu ponovo vratili u donju sobu, zasuvi
estokom vatrom sanduke oko otvora. Karmo i njegovi drugovi
su imali jo toliko vremena da se bace na pod. Zrna su zvidala
oko njihovih glava, ljutei zid, tako da je malter padao ak na
krevet gde je leao Crni gusar. Odmah posle te paljbe naslonili
su lestve i jurnuli neustraivo u napad.
- Dole sanduke! zaurla Karmo.
Pet sanduka istog asa sruie se na pance, koji su se peli uz
lestve.
Strani urlici propratie to ruenje. Ljudi i lestve padali su
zajedno, uz zagluujuu buku.
Skoro istog trenutka, u neposrednoj blizini zau se pucnjava
i povici.
55

- Napred, pomorci! vikao je jedan glas. Kapetan je ovde!
7Karmo i Van tiler pojurie na prozor.
Dole, na ulici, jedna grupa ljudi, sa upaljenim bakljama,
urila je prema kui don Ribeira, pucajui na sve strane u
nameri da zaplae stanovnike i nateraju ih da ostanu mirni u
svojim kuama.
Karmo odmah poznade oveka koji je vodio te ljude.
- Gospodin Morgan! Kapetane, kapetane, spaseni smo!
- On! uzviknu Crni gusar, pokuavajui da ustane. Zatim se
namrti i proapta:
- Kakva neopreznost!
Kad su uli pucnjavu sa ulice, panci posumnjae da su
napadnuti s lea i istog asa se dadoe u bekstvo kroz tajni
prolaz.
Za to vreme su mornari sa Munje sruili ulazna vrata i
pojurili uz stepenice viui:
- Kapetane! Kapetane!
Karmo i Van tiler skoie u donju sobu; naslonivi lestve,
potrae u hodnik.
Dolazio je Morgan. Na elu etrdeset mornara, izabranih
meu najsmelijim i najsnanijim, iao je zamenik Crnog
gusara.
- Gde je kapetan? upita Morgan, drei ma u ruci i oekujui
da se pojave panci, koje je trebalo rasterati.
- Gore je, u kuli, gospodine, odgovori Karmo.
- Je li iv?
- iv je, ali ranjen.
- Teko?
- Ne, gospodine, samo ne moe da se dri na nogama.
- Ostanite i uvajte hodnik, viknu zamenik svojim ljudima.
Neka dvadeset mornara sie na ulicu i puca na kue.
Zatim se u pratnji Karmoa i Van tilera pope u gornju sobu
kule.
Crni gusar uz pomo Moke i Jare opet bee ustao. Videi
56

Morgana, prui mu desnu ruku i ree:
- Hvala, Morgane. Samo, ne mogu a da vam ne prebacim:
vae mesto nije ovde.
- Istina je, gospodine, odgovori zamenik. Moje mesto je na
Munji; ali je za ovaj podvig bio potreban odluan ovek,
poto su nai ljudi morali da prou kroz varoicu koja vrvi od
neprijatelja. Nadam se da ete mi oprostiti zbog ove moje
nesmotrenosti.
- Junacima se sve oprata.
- Poimo onda odmah, kapetane. panci mogu otkriti da je
moja eta mala i napasti nas sa svih strana. Moko, uzmi ovaj
duek, na njega emo poloiti kapetana.
- Ostavite to meni, ree Karmo. Moka e, poto je
najsnaniji, poneti kapetana.
Crnac ga je taman bio podigao svojim snanim rukama, kad
se Crni gusar seti Jare.
Mlada devojka, uurena u jednom kraju sobe, tiho je
plakala.
- Devojko, zar nee sa nama? upita je.
- Ah! Gospodine! uzviknu Jara, skoivi.
- Zar si mislila da sam te zaboravio?
- Da, moj gospodine.
- Nisam, hrabra devojko. Poi e sa mnom na moju lau,
ako te nita ne zadrava u Porto Limonu.
- Vaa sam, gospodine, odgovori Jara, ljubei mu ruke.
- Hajde, onda. Ti pripada nama!
Napustie urno malu kulu i sioe u hodnik. Kad su
mornari ugledali svog kapetana, za koga su verovali da je ve
mrtav ili bar zarobljen, iz svih grla se razleglo jedno gromko:
- iveo Crni gusar!
- Na lau, junaci moji! viknu gospodin od Ventimilje. Poi u
da zajedno sa vama napadnem panske lae.
- Pourimo! naredi zamenik.
etvorica ljudi poloie Crnog gusara na duek i napravie
57

od svojih puaka neku vrstu nosila. Zatim izaoe na ulicu,
zajedno sa ostalim mornarima.
58
VII
IL BRULOTTO
Dvadeset mornara, koje Morgan bee poslao da obezbede
prolaz kroz ulice, upustilo se u borbu sa stanovnicima i
vojnicima, koji su se bili posakrivali u kuama.
Sa prozora su zvidali meci, letele stolice, saksije sa cveem,
nametaj i kofe s vodom - ali se gusari nisu povlaili.
Uestalim i nepogreivim gaanjem naterali su stanovnike
da se povuku sa prozora; a onda su poslali napred grupu
odabranih strelaca da raiste sporedne ulice i spree
iznenadni napad panaca.
Kad se pojavio Crni gusar, dobar deo ulice je bio u rukama
prethodnica; ostale grupe su odjurile dalje, pucajui u svaki
otvoren ili osvetljen prozor.
- Napred sledeih deset! naredi Morgan. A drugih deset neka
pree u odstupnicu. Paljba na itavoj liniji.
- Pazite na sporedne ulice! zaurla Karmo, koji bee odreen
da rukovodi odstupnicom.
Pucajui i urlajui iz sveg glasa, da bi jo vie zaplaili pance
i ostavili utisak da ih je dva puta vie, grupa gusara krenu
treim korakom u pravcu luke.
59

Od malog zaliva ih je delilo jo samo tri do etiri stotine
metara, kad se iz centra grada zau pucnjava.
Neto kasnije ugledali su ljude koji su titili odstupnicu kako
tre pored zidova kua.
- Jesu li nas napali s lea? upita Crni gusar, koga su sad
poneli trei.
- panci se skupljaju i napae nas, kapetane! viknu Karmo,
dotravi do njega zajedno sa Mokom i Van tilerom.
U tom trenutku se iz zaliva zau topovska paljba.
- Dobro je! uzviknu Karmo. I lae e uestvovati u
svetkovini!
- Morgane! viknu gospodin od Ventimilje, ugledavi
zamenika. ta se to dogaa u zalivu?
- Nita ozbiljno, gospodine, odgovori zamenik. Sa lae
pucaju na obalu; moda misle da se spremamo da ih
napadnemo.
Dok je odstupnica, pojaana sa jo dvadeset ljudi, zadravala
pance, prethodnica je, urei, stigla zdrava i itava na obalu,
ba ispred mesta gde se nalazila ukotvljena Munja.
Posada, koja je ve znala da se na kopnu vodi borba, bee
spustila u vodu vei broj amaca da prihvati drugove, dok su
topovi, titei ukrcavanje, sipali vatru na panske lae i malu
tvravu.
- Ukrcavajte se! naredi Morgan.
Crnog gusara poloie u jednu barku zajedno sa Jarom,
Karmom i jo nekoliko ranjenika, prebacivi ih brzo na lau.
Kad se ponovo naao na svojoj Munji, Crni gusar duboko
uzdahnu, rekavi:
- Dragi moji, sad me vie neete uhvatiti. Moja Munja vredi
za itavu eskadru!
Za to vreme je ostali deo Morganovih ljudi pruao otpor na
obali, odbijajui pance, koji su izvirali sa svih strana i u sve
veem broju.
Crni gusar nije hteo vie da napusti palubu; videi da su
60

njegovi ljudi izloeni ozbiljnoj opasnosti, okrete se artiljercima
koji su stajali iza velikih topova i viknu:
- Pucajte na neprijatelja!... Raspalite poteno po njima!
Dva velika topa okrenue svoje cevi prema glavnoj ulici
grada, gde se behu okupili panci, i sruie na njih kiu
granata. Ova paljba je bila dovoljna da rastera, bar trenutno,
protivnike. Gusari, koji su se jo nalazili na obali, iskoristie
predah i poskakae onako bez reda u amce. Kad su se panci
opet pojavili, poslednji mornari ve su se peli na brod.
- Prekasno, dragi moji! viknu Karmo, odmahnuvi prezrivo
rukom. Mogu vam jo i to rei, da ne oskudevamo u mecima i
topovskim granatama.
Crni gusar, videi da su svi njegovi mornari na lai, zajedno
sa ranjenicima, tek tada dozvoli da ga odnesu u kabinu.
To je bila prostorija kakva se samo mogla zamisliti, raskona
i udobna; nije liila na jednu od ovih sobica, takozvanih
oficirskih kabina; bio je to veoma prostran i svetao salon sa dva
velika prozora, koja su podupirali mali pozlaeni stubovi. Na
sredini se nalazio nrok krevet sa metalnim podupiraima,
zaklonjen zavesicama od plave svile; po uglovima su stajale
police u veoma starom stilu, kao i divani, a na zidovima su
blistala velika venecijanska ogledala u kristalnim ramovima i
oruje svake vrste. Jedan veliki luster od pozlaenog srebra, sa
kuglama od ruiastog stakla, prosipao je okolo neku udnu
svetlost koja je podseala na svetlost zore za vreme lepih
letnjih jutara.
Gusara su potpuno nepominog preneli u njegovu kabinu.
Sva ona uzbuenja i napori koje je doiveo na kraju su ga
potpuno iscrpli. Izgubio je svest.
Morgan je takoe siao u kabinu u pratnji brodskog lekara,
Jare i Karmoa, gusarevog pomonika.
- ta kaete? upita Morgan lekara, koji je pregledao
ranjenika.
- Nije nita ozbiljno, odgovori lekar. Ove rane su vie bolne
61

nego opasne, iako je jedna prilino duboka. Za petnaest dana
kapetan e biti sasvim zdrav.
- Povratite kapetana, ree Morgan. Moram odmah govoriti sa
njim.
Lekar otvori jednu torbicu u kojoj se nalazila mala apoteka,
izvadi neku boicu i stavi je pod nos kapetanu. Trenutak
kasnije, gospodin od Ventimilje otvori oi, gledajui as u
Morgana, as u lekara, koji su stajali nagnuti nad njim.
- Paklena smrti! uzviknu on. Mislio sam da sanjam. Jesam li
stvarno na Munji?
- Da, vitee, ree Morgan smejui se.
- Proklete rane!... Ve drugi put mi ovako neto prireuju.
Mora da sam dobio dva teka udarca! ...
- Brzo ete ozdraviti, gospodine, ree lekar.
- Hvala na lepim eljama. Dakle, Morgane, kako stoje stvari?
- Zaliv je jo uvek zatvoren.
- ta je s garnizonom iz tvrave?
- Za sada nas samo dri na oku.
- Verujete li da emo uspeti da probijemo blokadu?
- Noas?
- Da, zamenie. Sutra e moda biti kasno.
- panske lae se verovatno dre na oprezu.
- Oh!... U to ne sumnjam.
- I veoma su dobro naoruane. Jedna ima osamnaest, a
druga etrnaest topova.
- Dvadeset topova vie od nas!
utao je nekoliko minuta, veoma zabrinut, a onda odjednom
ree:
- Svejedno, izai emo iz zaliva. Moramo otii noas da se ne
bismo izloili unakrsnoj vatri, sa mora i sa kopna.
- Izai! uzviknu Morgan zaueno. Znate li da bi panci sa tri
ili etiri potene paljbe onesposobili nau lau i razbili joj
bokove.
- Moemo izbei njihove napade.
62

- Kako, gospodine?
- Treba pripremati jedan brulotto. Postoji li u luci neka laa?
- Postoji jedan stari brod, ukotvljen kraj ostrvceta. panci su
ga napustili im smo se usidrili.
- Je li naoruan?
- Ima dva topa i dve katarke.
- A tovar?
- Ne, kapetane.
- Na brodu imamo zapaljivog materijala, je li tako?
- Imamo sumpora, smole i granata.
- Onda naredite da se pripremi jedan dobar brulotto. Ako
nam poe za rukom ovaj na poduhvat, gledaemo obe panske
lae kako gore. A sada me ostavite da se odmorim do dva sata.
Morgan, Karmo i lekar izaoe iz kabine, a Crni gusar
ponovo lee. Pre nego to je sklopio oi, potrai mladu
Indijanku i vide je uurenu u jednom kraju kabine.
- ta radi, devojko moja? upita je neno.
- Bdim nad tobom, moj gospodine.
- Lezi na jedan od ovih divana i odmori se. Za nekoliko sati
ovuda e leteti kugle i granate i od topovske vatre nee moi
da gleda. Spavaj, dobra devojko i sanjaj osvetu.
- Hoe li me osvetiti, gospodine? upita devojka skoivi, dok
su joj oi plamtele kao dve eravice.
- Obeavam ti, Jara.
- Hvala ti, moj gospodine; moja dua i moja krv pripadaju
tebi.
Gusar joj se osmehnu; onda se okrete i sklopi oi.
Dok se ranjenik odmarao, Morgan se popeo na palubu da
pripremi sve to je potrebno za izvoenje stranog napada, koji
e gusarima doneti slobodu ili smrt.
Morgan je uivao puno poverenje meu gusarima, jer je
spadao u najhrabrije moreplovce koji su u ono vreme krstarili
zalivom; kasnije je taj ovek postao jedan od najslavnijih
gusara, uven po glasovitim pohodima na Panamu, Marakaibo
63

i Porto Gabelo. Rastom je bio nii od Crnog gusara, moda ak
i ispod srednjeg rasta, ali snane grae, jakih udova i orlovskog
pogleda.
Pod komandom slavnih gusara: Monbaroa, zvanog
Utamanitelj, Mikela Baska, Oloneanina i Zelenog gusara,
brata Crnog gusara, pruio je bezbroj dokaza o svojoj hrabrosti,
zbog ega je uivao neogranieno poverenje i meu mornarima
Munje, koji su mogli, za vreme mnogih napada, da se
osvedoe o njegovom junatvu.
im se popeo na palubu poslao je jedan vod da dovuku stari
brod, koji je odreen da poslui kao brulotto.
To i nije bio nikakav brod, nego neki jedrenjak, koji je sluio
za kratke obalske plovidbe, ve prilino star i nesposoban da
odoleva silovitim talasima Velikog zaliva. Kao i sve lae te
vrste, imao je dve visoke katarke sa etvrtastim jedrima i
veoma uzdignutu pramanu kulu i gornju palubu, tako da se
nou vrlo lako mogao zameniti za neki veliki brod, pa i za samu
Munju. Njegov vlasnik ga je istovario im su se gusari
pojavili, bojei se da tovar ne padne u ruke prokletih morskih
razbojnika. Ali je na brodu ipak ostala znatna koliina stabala
kampeovine, koja se koristila za dobijanje nekih boja, u ono
vreme veoma traenih.
- Ovi trupci e nam divno posluiti, ree Morgan, koji se
odmah popeo na jedrenjak.
Pozva zatim Karmoa i zapovednika palube i izdade im
potrebna nareenja, dodajui:
- Najvanije je da se radi brzo i dobro.
- Prepustite to nama, odgovori Karmo. Bie ak i topova.
Neto kasnije, trideset mornara popelo se na jedrenjak, koji
je ve bio privezan za Munjin desni bok. Pod Karmoovom
komandom odmah se svi dadoe na posao.
Najpre su od jednog dela stabala podigli pored krme jaku
barikadu da bi zatitili pilota, a od ostalih stabala, koje su
istesterisali u komade, napravili su lutke i poreali du ograde,
64

kao ljude spremne na juri; isto tako su i na pramanoj kuli i
na gornjoj palubi poreali lane topove, koji su imali da
poslue neprijatelju kao mamac, poto su bila obina stabla,
naslonjena du bokova jedrenjaka.
Obavivi taj posao, mornari poreae oko glavnog otvora na
palubi nekoliko buria sa barutom, smolom, katranom,
sumporom i oko pedeset granata, koje su rasporedili na
pramcu i krmi; zatim polie smolom i piritusom bokove da bi
se lake zapalili.
- Tako mi svega, uzviknu Karmo, trljajui ruke, ovaj brulotto
e odleteti kao ep!
- Prava plovea barutana, ree Van tiler, koji nije ni za
trenutak ostavljao svog prijatelja.
- A sad, da pobodemo baklje na ogradu i da zapalimo velike
fenjere na gornjoj palubi, ree Karmo.
- A na krmi da rairimo veliku zastavu gospode od Ventimilje
i Valpente.
- To sigurno, prijatelju tileru.
- Veruje li da e panske lae upasti u zamku?
- Siguran sam, odgovori Karmo. Videe da e pokuati da
nas napadnu.
- Ko e rukovoditi brulotto?
- Ja i ti sa jo trojicom ili etvoricom?
- Jeste li zavrili? upita istog asa Morgan, nagnuvi se preko
ograde Munje.
- Sve je spremno, gospodine, odgovori Karmo.
- Ve je tri sata.
- Naredite da se ljudi ukrcaju, zamenie.
- A ti?
- Dozvolite mi da lino komandujem brulottom. Ostavite mi
Van tilera, Moku i jo etiri oveka.
- Spremite se da dignete jedra. Vetar duva sa kopna i brzo e
vas poneti prema laama.
- ekam samo vae nareenje, pa da preseem konopac.
65

Kad se Morgan popeo na komandni most, Crni gusar je ve
leao na svilenim jastucima, poreanim na persijskom tepihu.
Mlada Indijanka je i pored njegove zabrane izala iz kabine,
reena da prkosi smrti pored svog osvetnika.
- Sve je spremno, kapetane, ree Morgan.
Crni gusar sede i pogleda prema zalivu.
Iako je od zalaska sunca prolo ve nekoliko sati, no nije
bila tako mrana, pa su se jasno mogle videti obe lae. Na
ekvatoru su noi udno vidljive... Svetlost koju alju zvezde
dovoljna je da se razaznaju i sitniji predmeti na znatnoj daljini.
Dve velike panske lae stajale su jo uvek tamo gde su bile
usidrene i njihove mase su se jasno ocrtavale iznad linije
horizonta. Plima ih je bila pribliila, ostavljajui desno i levo
dovoljno mesta da se jedna laa mogla slobodno kretati.
- Njihovi topovi nam nee naneti ozbiljne gubitke, ree Crni
gusar. Neka svako zauzme svoje borbeno mesto.
- Svi su na svojim mestima, gospodine.
- A sada, neka jedan pouzdan ovek preuzme komandu nad
brulottom.
- Tamo je Karmo.
- To je hrabar ovek. U redu, odgovori Crni gusar. Recite mu,
im zapali jedrenjak da se istog trenutka ukrca u amac i doe
na lau. Zakanjenje od nekoliko minuta moglo bi biti kobno
za sve njih. Ah!...
- ta se desilo, gospodine?
- Vidim tamo, pored obale, neku svetlost.
- Moda garnizon namerava da nas napadne? ree Morgan.
- Stii e prekasno, dodade Crni gusar. Podignite sidra i
rairite jedra.
Zatim se okrete prema mladoj Indijanki i ree joj:
- Vrati se u kabinu, Jara.
- Ostau na palubi, moj gospodine.
- Ovde e poeti uskoro da padaju topovska zrna i granate.
- Ne bojim se!
66

- Moe nastradati, Jara.
- Umreu pored tebe, moj gospodine. Ki cacicoa iz Darijena
nikada se nije bojala panaca.
- Jesi li se i ti borila, Jara?
- Da, zajedno sa ocem i braom.
- Kada si tako hrabra, onda ostani sa mnom. Moda e mi
doneti sreu.
Podie se s naporom na kolena i dohvati ma, koji je drao
pored sebe, viknuvi gromkim glasom:
- Morski vuci! Na svoja mesta! Setite se Zelenog i Crvenog
gusara! ...
- Otisni brulotto, Karmo! viknu Morgan.
Jedrenjak je ve bio odvezan.
Karmo je stajao za krmom i upravljao prema dvema laama;
za to vreme su njegovi drugovi upalili dva velika fenjera na
kasaru i baklje du ograde, da bi panci mogli videti veliku
zastavu gospode od Ventimilje, koja se leprala na vrhu krme.
Odjednom se na brulotto i na Munji razlee strahovita
vika, nestajui daleko, daleko nad morem.
- iveli gusari!... Ura za Crnog gusara!...
Doboi su urnebesno tutnjali, a trube piskavo odjekivale
dajui znak za juri. Brulotto je jednim zaokretom proao
pored krajnje take ostrvceta, kreui se neustraivo prema
dvema laama, kao da se spremao da ih napadne. Munja ga
je pratila na rastojanju od tri stotine metara. Cela posada je
stajala na svojim borbenim mestima; tobdije iz topova, drei
upaljene fitilje, strelci iza ograde i na koevima jarbola, a
straari na krstovima.
Iznenada jedan blesak, pa drugi, pa trei, zatim etvrti
obasjae no, dok se mona topovska grmljavina meala sa
gromoglasnim ura posade i ratnim poklicima garnizona iz
trvave, koji se bee okupio na obali.
67
VIII
STRANA BORBA
Videi da im jedrenjak dolazi u susret sa dignutim jedrima i
sav osvetljen, dve lae poverovae da je poao da napadne
jednu od njih; zato se odmah pribliie koliko im je
dozvoljavao brodski lanac da bi mogle uzajamno da se pomau.
Na kapetanov znak, veliki topovi sa palube okrenue svoje cevi
prema brulotto-u i ta prva paljba uzbuni stanovnike Porto
Limona i privue na obalu ceo garnizon.
Ispaljena topovska kugla pogodila je pravo u brulotto. Jedan
deo pramane kule odmah se sruio, dok su dva krsta sa
jarbola pala polomljena na palubu, samo nekoliko koraka dalje
od barikade na krmi.
- Neka ih, neka se izbesne, ree Karmo. Ovom jadnom
jedrenjaku je i tako sueno da odleti u vazduh.
Zatim se okrete prema ostrvu i ugleda Munju kako plovi u
tiini, udaljena jedva dve stotine metara, spremajui se da
obie krajnju taku ostrvca.
- Ah!... Pazite!... Spremaju paljbu sa bokova! dodade zatim.
Jo nije bio ni zavrio, kad obe velike lae planue
istovremeno, tutnjei strahovito. Iz topova je sukao plamen, a
68

nad palubom su se kovitlali oblaci gustog dima, kroz koje su
lizali plameni jezici.
Tobdije i strelci otvorie paklenu vatru na nesreni
jedrenjak u nadi da e ga razbijenog i slupanog potopiti pre
nego to ovaj uspe da im se priblii. Posledice te paljbe behu
strahovite. Bokovi i pramana kula brulotto-a leteli su u
komade, dok se glavni jarbol, polomljen u osnovi, uz strahoviti
tresak sruio na palubu, razbivi pri padu jedan deo krme.
- Hiljadu mu morskih pasa! zaurla Karmo, sagnuvi se brzo
iza barikade. Jo jedna ovakva paljba i potopie nas!
Ustade zatim i pogleda preko barikade, prkosei kii
topovskih zrna, koja su zvidei, brisala preko palube. Prva
laa je bila udaljena samo petnaest metara i brulotto, kome je
jo ostalo itavo glavno jedro i jedra na kosniku, jurio je na nju
gonjen vetrom koji je duvao sa kopna.
Karmo uze od Van tilera upaljeni fitilj i sagnuvi se iza topa,
ije su cevi bile okrenute prema najviem delu panskog broda,
zapali barut grmnuvi:
- Jedan ovek na palubu! ... Pali!
Drei u ruci upaljenu baklju, jedan gusar preskoi preko
barikade i prkosei neprijateljskoj vatri, koja je sipala sa obe
lae, jurnu prema gomili smole i sumpora ispod glavnog
jarbola.
Jedno topovsko zrno pogodi ga usred grudi, prepolovivi ga,
kao da ga je presekao veliki krivi ma.
- Gromovi! zagrme Crni gusar.
- Jo jedan na palubu!
Drugi mornar, nimalo uplaen uasnim krajem svog druga,
preskoi preko barikade i jurnu napred, urlajui:
- iveli gus...
Nije izgovorio do kraja. Topovsko zrno ga je ubilo. Tog
trenutka dopre sa pramca neki strahovit udar. Jedrenjak se bio
sudario sa laom, zarivi svoj kosnik meu konopce i zapone
glavnog jedra.
69

Karmo i Van tiler dohvatie kuke i bacie ih na krstove
jarbola i konopce jedara panske lae; zatim poskidae baklje i
fenjere iz kabine i pobacae ih na gornju palubu.
Smola, koja je curila po podu odmah se zapali i vatra se
prenese na gomilu smole i sumpora.
Plamen suknu sa palube i zahvati bokove i daske, diui se
prema jedrima. Iznenadna svetlost blesnu usred pomrine.
Mornari sa panskog broda, verujui da ih je jedrenjak
ozbiljno napao, pojurie na bokove, pucajui iz puaka, dok su
veliki topovi zasipali vatrom pramanu kulu jedrenjaka i ve
srueno i polomljeno prednje jedro.
U tom asu zagrmi jedan glas sa krme jedrenjaka:
- Drugovi! Natrag!
Karmo ostavi kormilo, i preskoivi gornji deo krme spusti se
niz konopac. Dole je stajao amac.
- Moka, Van tileru! Brzo! viknu. Munja prolazi.
Hamburanin, Crnac i druta dvojica pojurie za njim, dok je
jedrenjak buktao kao vulkan. Sumpor i smola su goreli
neverovatnom brzinom, zasipajui lau oblacima varnica i
smrdljivog dima.
- Svi, odgovori Hamburanin, bacivi jedan brz pogled okolo.
- Na puinu!
Zaklanjajui se iza jedrenjaka, veslali su natoveanskom
snagom prema puini. Za to vreme se vatra irila munjevitom
brzinom. Dokovi, konopci, jedra, glavno jedro, sve je to gorelo
irei okolo zlokobnu svetlost.
Uplaeni panci pokuavali su da preseku konopce sa
kukama i udalje brulotto. Ali je ve bilo kasno. Poar se
prenosio na lau neverovatnom brzinom. mrkovi nisu moglp
nita plamenu, koji je ve zahvatio jedra i katarke.
Karmo i njegovi drugovi, sa nekoliko udaraca vesala, preoe
zaliv i stigoe do Munje, koja se ve bila zaustavila da ih
saeka.
- Brzo! zagrme Morgan.
70

Mornari se uhvatie za konopce, skoie na zapone i popee
se na lau.
- Evo nas, gospodine! ree Karmo, trei ispod komandnog
mosta.
- Jeste li svi na broju? viknu zamenik.
- Dvojica su poginula na jedrenjaku, odgovori Karmo.
- Svi na svoja mesta! naredi Crni gusar. Spremni za paljbu sa
bokova!
Munja pojuri napred i proe na dve stotine metara od
zapaljenog broda. Kretala se brzo i u tiini, sva crna, bez ijedne
svetiljke. Ali su njeni ljudi bili svi na svojim borbenim
mestima.
Druga laa, primetivi veto Munjino manevrisanje,
zagrmi estoko iz svojih topova, nadajui se da e je zaustaviti;
ali su se njene granate sruile na stene, koje su se nastavljale
na poluostrvo.
Laa, koja je gorela, vie nije mogla da odgovori na paljbu.
Sva u plamenu, buktala je kao neki vulkan.
Nad zalivom se irila jaka svetlost, bojei vodu u crveno i
aljui odsjaj ak na jedra gusarskog broda. Na panskoj lai
gorela su tri jarbola, dok je brulotto, zakaen jo uvek za njene
bokove, pucketao i itao, bacajui uvis kiu varnica.
Iznenada jedan ogroman plamen raspori jedrenjak. Paluba,
donji deo broda, pramana kula, glavno jedro, sve je poletelo u
vazduh od eksplozije buria sa barutom; okolo su svuda padali
uareni delovi. Laa, koja je jo uvek bila vezana za brulotto,
nagnula se na jednu stranu. Eksplozija joj je raznela levi bok
kroz koji je sad jurila voda, klokoui potmulo.
- Paljba s boka! viknu Crni gusar.
est topova sa desnog boka i dva sa kasara zagrmee
zadivljujue slono, u jednoj jedinoj detonaciji. Topovske
granate ruile su palube dveju laa, irei uas i pometnju.
Jedna katarka se zaljulja i pade na palubu, zajedno sa jedrima i
pokretnim i nepokretnim konopcima.
71

Munja je ila sve vreme napred, dok su amci sa druge lae
urili u pomo onoj koja je gorela i tonula.
panci behu obustavili paljbu, ali je zato na gusarskom
brodu ona i dalje besnela. Topovi su grmeli bez prestanka,
zasipajui vatrom sa bokova obe panske lae i pravei pusto
meu posadom.
- Paljba! Paljba! grmeo je sve vreme Crni gusar. Ruite
katarke, sravnite palube, razbijajte, unitavajte!
Zaokrenuvi jo jednom Munja stie ispred ulaza u luku.
Prolazei gotovo pored samih laa, sruila je paljbu iz svih
dvanaest topova, a onda, proavi ispred nasipa, izala
pobedonosno na more. Poslednja paljba sa neoteenog broda
stie Munju, polomivi joj motku koja dri ko, i otetivi joj
dobar deo jedara; tom prilikom je izgubila i etiri lana posade
ali je i pored svega Munja ve bila van opasnosti.
Crni gusar, uz pomo Jare i Morgana, bee ustao.
Dole, u pravcu zaliva, gotovo potopljena, gorela je panska
laa. Ogromni plameni jezici dizali su se prema nebu dok su
oblaci varnica, noeni vetrom, jurili kroz pomrinu, kao milioni
zvezda.
- Dakle, ta kaete na sve ovo? upita Crni gusar mirnim
glasom Morgana.
- Kaem, vitee, da se gusarima sa Tortuge nikad nije
osmehnula vea srea, odgovori zamenik.,
- U stvari, prijatelju Morgane, nikad ne bih pomislio da emo
doiveti ovakav uspeh.
- Jednog dana u i ja imati brod, vitee, a onda u se seati
podviga svoga kapetana, njegove hrabre i nesrene brae i
Oloneanina.
- Vi imate dara za velikog vou, gospodine Morgane, to vam
kae Crni gusar. Napraviete neuvene podvige, videete.
- A zato ne bismo ostali zajedno? upita zamenik.
- Ko zna da li e Crni gusar tada biti jo iv, odgovori
gospodin od Ventimilje, osmehnuvi se jedva primetno.
72

- Vi ste mladi, gospodine, i nepobedivi.
- I moja braa, Crveni i Zeleni gusar, bili su mladi i hrabri, pa
ipak, znate i sami da sad spavaju venim snom na dnu
Karipskog mora.
Uutao je za trenutak, gledajui more kako svetluca iza krme,
kao da je tu poinjala fosforoscencija, a onda nastavi setnim
glasom:
- Ko zna ta e mi sve doneti budunost. Kad bih bar mogao,
pre nego to umrem, da se osvetim svom smrtnom neprijatelju
i da doznam ta je bilo sa devojkom koju toliko volim!...
- Sa Onoratom? upita Morgan.
- Prole su etiri godine, nastavi Crni gusar, ne obraajui
panju na zamenikovo pitanje, a ja je jo uvek vidim kako luta
po uzburkanom moru, vidim je pri svetlosti munje, usred rike
ogromnih talasa... Kakva kobna no!... Nikad je neu
zaboraviti!... Zakletva koju sam izgovorio one veeri kada je
telo Crvenog gusara silazilo u more, unitila mi je ivot... Ali,
dosta, treba sve zaboraviti!
Seo je i mranim pogledom paljivo ispitivao more, koje je
poinjalo da svetluca. Kao da je hiljade zlatnih slamica
proticalo ispod talasa, penjui se iz ogromnih dubina Velikog
zaliva. irile su se polako, plavei sve, zatim bi se rasprile, da
se opet posle skupe. Ponekad je izgledalo kao da se pravi
mlazevi tenog sumpora ili rastopljene bronze meaju sa
talasima od ega se pena svetlucala, kao pozlaena.
Meduze su se ljuljukale izmeu velikih talasa, blistajui kao
neke svetlee lopte.
Gusar je kao opinjen gledao u more. Njegovo neobino
bledo lice izraavalo je u tom trenutku duboku tugu, dok mu se
u oima itao nepoznati uas.
Morgan i Jara su stajali iza njegovih lea i utali. Mornari,
rastureni po gornjoj palubi, gledali su takoe u talase, koji su
postajali sve blistaviji, zanemeli i obuzeti nekim sujevernim
strahom.
73

Karmo polako prie Van tileru i gurnu ga laktom:
- Kadgod na lai ima mrtvaca, more nou svetluca. Jesi li
primetio, drue?
- Da, odgovori Hamburanin glasom koji je malo
podrhtavao. Ovakve noi me uvek seaju na Crvenog i Zelenog
gusara.
- I na onu no kad je kapetan ostavio usred pobesnelog mora
Onoratu Van Guld.
- Da, Karmo.
- Pogledaj Gusara!... Vidi li kako gleda u more?
- Vidim.
- Kao da eka da se njegova braa pojave. Ti zna da se uvek,
kad more ovako svetluca, voda iz dubina penje na povrinu.
- uti, Karmo!... Plai me!...
- Jesi li uo?...
- ta to, Karmo?...
- Kao da se izmeu jarbola na Munji igraju due dvojice
Gusara. uje li?... Kao da dole neko cvili.
- To se vetar igra sa konopcima.
- A ovi uzdasi?...
- Talasi se razbijaju o bokove lae, Karmo.
- Misli, Hamburanine?
- Da.
- Ja ne mislim. Videe da emo vrlo brzo ugledati kako iz
talasa izranjaju tela Crvenog i Zelenog gusara.
Gospodin od Ventimilje je sve vreme gledao u more i njegova
uznemirenost je rasla. S vremena na vreme iz grudi bi mu se
oteo dubok uzdah; njegove oi kao da su traile neto to se
krilo iza tamne linije obzorja.
- Vitee, pozva ga Morgan. ta je to to traite?
- Ne znam, odgovori Crni gusar mrano. Ali, neto kao da se
vidi, tamo, dole.
- Vaa braa?
Umesto bilo kakvog odgovora Crni gusar samo upita:
74

- Jesu li poginuli mornari stavljeni u vree?
- Da, vitee. Mornari ekaju vae nareenje da ih spuste u
more.
- Saekajte jo malo.
Poe napred i uhvati se za ogradu komandnog mosta; ostao
je tako neko vreme, oslukujui paljivo.
Na lai je tog trenutka vladala potpuna tiina, koju je
naruavalo samo klokotanje vode i zavijanje vetra izmeu
konopaca.
Obuzeti sujevernim strahom, mornari su, svi do jednog,
stajali kao skamenjeni. Posle Karmoa i Van tilera niko se vie
nije usudio da progovori.
Odjednom se zau neki krik; kao da je dolazio iz morskih
dubina.
Da li je to bio kit, koji je isplovio na povrinu ili neko
tajanstveno bie? Niko to nije znao.
- Jeste li uli?... upita Crni gusar, okrenuvi se Morganu.
Zamenik ne odgovori nita ve polete ka ogradi, kao da je
hteo da otkrije izmeu iskriavih talasa bie iji se krik uo.
- Crveni gusar se penje na povrinu, odgovori. Da, on jo
eka osvetu!
Odjednom se u daljini, pored tamne linije obzorja, pojavi
neka crna masa, sekui brzo talase. ta li je to? Moda neka
barka ili lamantino?
ta bilo da bilo, Crni gusar, i pored svojih rana, skoi ne
ekajui pomo i uhvati se vrsto za ogradu komandnog mosta.
- Eno je, prolazi tamo! viknu. Je li to njena dua to luta
morem, ili je jo uvek iva?... Onorata!... Onorata!...
- Vitee! uzviknu Morgan. Vama se privia!
- Ne, zaista je vidim! viknu Crni gusar sav van sebe.
Pogledajte je, mornari!... Ona nas gleda i prua nam ruke!...
Tamo, tamo!... Njena kosa se lepra na vetru!... Ona me zove!...
Zar, je ne ujete?... Talasi se propinju oko njenog amca!...
Brzo jedan amac u more, pre nego to opet nestane!...
75

Zatim, sav iscrpljen, klonu u Morganovo naruje, dok su
mornari, bojaljivo se osvrui, aputali drhtavim glasom:
- Privienje!...
- Onesvestio se, ree Morgan. Mnogo je zloupotrebljavao
svoju snagu. Meutim, nije nita opasno.
- Ali, ono privienje? upita Jara.
- Ludorije, ree Morgan tiho. Treba ga preneti u kabinu.
Na njegov znak, Karmo i Moka se popee na komandni most;
uzee paljivo Crnog gusara, koji je jo bio u nesvesti, i ponee
ga u kabinu. Jara i brodski lekar su ih pratili.
- U vodu tela! viknu zatim Morgan.
Tela etvorice mornara, koji behu poginuli na brulotto-u,
podigoe na ogradu i spustie ih u vode Velikog zaliva. Morgan
se nae preko komandnog mosta: ugleda etiri tela kako
padaju u more, diui uvis velike blistave mlazeve vode, a onda
polako nestaju, uz lagano talasanje, ispod blistavih talasa.
- Poivajte mirno u velikom mokrom groblju, pored Crvenog
i Zelenog gusara, i recite im da emo ih brzo osvetiti, ree on.
- A sad, hajdemo u Vera Kruz i neka nas srea prati!...
76
IX
JARINA MRNJA
im je svanulo, Morgan je, uverivi se da nijedna panska
laa ne krstari u vodama Nikaragve, napustio komandni most i
siao u kabinu.
Bio je siguran da Crni gusar nee ostati dugo u nesvesti;
poznavao je izuzetnu snagu tog oveka, iako se u poetku bee
veoma zabrinuo zbog njegovih rana. Kad je uao u lepo
nametenu kabinu, Crni gusar se mirno odmarao, prepustivi
se nezi mlade Indijanke i Karmoa. Ranjenikovo disanje bilo je
mirno i ravnomerno; samo bi po katkad neki nervozan trzaj
potresao njegovo telo, a sa poluotvorenih usana s vremena na
vreme ulo bi se jedno ime:
- Onorata!
- Sanja, ree Karmo, okrenuvi se Morganu, koji je polako
priao krevetu.
- Da, sigurno opet vidi amac, ree zamenik. Noas e
buncati.
- Da li verujete u ono privienje, gospodine zamenie? upita
Karmo.
- A ti? upita Morgan malo podsmeljivim tonom.
77

- I meni se uinilo da vidim amac na usplamtelim talasima.
- Gluposti, to je praznoverje.
- Pa ipak, gospodine, zakleo bih se da sam video ak i jednu
ljudsku priliku u njemu, ree Karmo nepokolebljivo.
- Ti i tvoji drugovi ste, videi kita, mislili da je amac.
- A kapetan?
- Ti zna da on, posle one strane noi, veruje da vidi
Flamanku kako luta Velikim zalivom. Hajde, ostavimo mrtve i
mislimo na ive.
- Verujete li vi, gospodine, da je ona mrtva?
- Ko je uo da se ma ta o tome govori za ove etiri godine?
- Pa ipak, izgleda da devojka nije mrtva, jer sam uo kako
priaju udne stvari.
Nagnu se zatim nad ranjenika i otkopa mu koulju od finog
batista, ukraenu ipkom. Dva zavoja su bila jo natopljena
sveom krvlju.
- Rane su se, znai, ponovo otvorile? upita Morgan.
- Da, zamenie, odgovori Karmo.
- Moraju zarasti pre nego to stignemo u Vera Kruz.
- Za deset dana kapetan e biti na nogama, tako je rekao
lekar.
- Bio bih veoma srean da ga Van Horn, Loran i Gramon vide
zdravog.
- Gde emo saekati eskadru sa Tortuge, ako smem da
pitam?
- U zalivu Asunsion, odgovori Morgan.
Istog trenutka Crni gusar otvori oi i upita slabim glasom:
- Ko to govori o zalivu Asunsion?
- Ja, vitee, odgovori Morgan.
- Ah, Vi?
Pridie se polako, odgurnuvi Karmoa, koji je hteo da mu
pomogne i baci oko sebe bezmalo zaueni pogled.
Jedan zrak sunca, odbijajui se na vodi, ulazio je kroz iroki
prozor na krmi, i prelamao se u velikim venecijanskim
78

ogledalima, to su ukraavala zidove, i na lusteru od
pozlaenog srebra.
Gusar ga je pratio pogledom nekoliko trenutaka, a onda
promrmlja:
- Ve je vreme da svane.
Udahnuvi punim pluima slani morski vazduh, koji je ulazio
kroz otvorene prozore, on se okrete Morganu i upita ga:
- Gde smo sada?
- Za sat ili najvie dva ugledaemo San Huan, gospodine.
- Plovimo li prema obalama Nikaragve?
- Da, vitee... Kako se sada oseate?
- Pa... Za nekoliko nedelja upravljau svojom laom.
- Potraiemo, znai omraenog vojvodu, u Vera Kruzu?
- Da, odgovori Crni gusar, dok su mu oi strano sevale.
- Jeste li sigurni da je vojvoda tamo?
- Tako mi je rekao don Pablo de Ribeira.
- Ovog puta nam nee pobei.
- Ah, Ne, tako mi svega! uzviknu Crni gusar besno. Sve emo
preduzeti da nas opet ne izigra, kao u Gibraltaru. Ali mi i ne
nameravamo da napadnemo Vera Kruz, nego da izvrimo
prepad na grad. Ve sam se o tome dogovorio sa Van Hornom,
Loranom i Gramonom.
- Bie tamo za nas dobrog plena, vitee. Vera Kruz poseduje
sigurno ogromne trezore, poto je najvanija luka u Meksiku.
- Odande polazi najvei broj galija sa zlatom i srebrom, ree
Crni gusar. Ali, meni je vana osveta, i zato ostavljam vama i
posadi sa "Munje" deo plena koji mi bude pripao.
- U Italiji imate dovoljno poseda i zamkova i zato se odriete
plena, ree Morgan, smeei se. Vi i vaa braa niste nikada
pljakali kao Oloneanin, Mikele Basko, Utamanitelj" i ostale
gusarske voe.
- Mi smo doli u Ameriku da ubijemo vojvodu, a ne zato to
smo bili eljni blaga.
- Znam, vitee. Imate li neko nareenje da mi izdate?
79

- Drite se to dalje od obala Nikaragve i im ugledate
Grasijas de Dios, secite pravo prema zalivu Asunsion i
izbegnite, ako je moguno, zaliv Honduras. Bio bih mirniji ako
nas nijedna panska laa ne bi primetila.
- U redu, gospodine, odgovori Morgan, naputajui kabinu i
penjui se na palubu.
Poto mu zamenik izae, Crni gusar osta neko vreme duboko
zamiljen. Iznenada se tre i zagleda u mladu Indijanku, koja je
sve vreme razgovora sedela uurena na tepihu pored kreveta
ne skidajui pogled sa Crnog gusara i ne izgovorivi ni jednu
jedinu re. Ali od trenutka kad je ula da se govori o
flamanskom vojvodi, njeno uvek lepo i ljupko lice dobi tako
divalj i okrutan izraz, da se ovek uplai. Velike i sjajne oi
postadoe mrane, sevajui nekom pritajenom vatrom, dok joj
je elo bilo veoma namrteno.
Primetivi tu naglu promenu, Crni gusar pogleda iznenaeno
i uznemireno u devojku.
- ta ti je, Jara? upita on im je Karmo izaao. Tvoje lepo lice
izgleda strano. Na ta to sada misli?
- Na svog oca i brau.
- Ah!... Da... Seam se, ree on. Jednom si me pitala: Hoe li
me osvetiti, gospodine?
- I vi ste mi odgovorili: Osvetiu te.
- Obeao sam ti, Jara, i uiniu svakako, prvom prilikom.
- Nadala sam se da u vas sresti u nekom delu Meksikanskog
zaliva, vitee, i samo sam zato i ivela.
Crni gusar je pogledao zaueno.
- Zar si me ekala, Jara? upita je.
- Jesi li me ve negde videla, pre mog iskrcavanja u Porto
Limonu?
- Ne, ali sam bezbroj puta sluala o vama u Marakaibu, Vera
Kruzu i Porto Limongu. Isto tako, znala sam i zbog ega
krstarite po Meksikanskom zalivu.
80

- Ti!...
- Da, moj gospodine. Znala sam da vas nije u Ameriku dovela
pohlepa za zlatom, ve e za osvetom.
- Od koga si to ula?
- Od mog gospodara.
- Don Pabla de Ribeira?
- Ne, od njegovog gospodina.
- Od vojvode Van Gulda! uzviknu Crni gusar zapanjeno.
- Da, vitee, odgovori mlada Indijanka, kidajui prstima,
svoju suknjicu, kao da je htela da je pocepa.
- Ti onda zna sve?
- Znam da je vojvoda u Flandriji ubio vaeg starijeg brata, a
da je posle obesio i vaa dva mlaa brata, Crvenog i Zelenog
gusara. Znam, takoe, da ste bili zaljubljeni, ne znajui to - u
ker ubice vae brae.
- uti, Jara, ree Crni gusar, prinosei obe ruke grudima, kao
da je hteo da smiri svoje uzdrhtalo srce.
- I znam, produi Jara, da ste posle osvajanja Gibraltara,
koje ste preduzeli da biste osvetili svoju brau, po povratku na
lau doznali od jednog panskog zarobljenika da ena koju
volite nije flamanska princeza, nego ki ubice vae brae;
ostavili ste je usred pobesnelog mora, u jednom amcu,
prepustivi je sudbini.
- Ti, dakle, sve zna?
- Sve, vitee.
- Je li iva Onorata? Reci mi, Jara, je li iva? viknu Crni
gusar.
- Ah! Vi je jo volite! uzviknu mlada Indijanka, zajecavi.
- Da, ree Crni gustar. Prva ljubav ne umire nikada, a
Onorata van Guld je bila prva ena na zemlji koju sam zavoleo.
Jara klonu na jednu stolicu, pokrivi lice rukama. Suze su joj
tekle izmeu prstiju, dok su joj se ramena tresla od jecanja.
- I ja sam te volela pre nego to sam te i videla, proapta
isprekidanim glasom.
81

Ali gusar kao da nije uo ovo neoekivano priznanje. Njegove
oi su nepomino gledale u more kroz veliki, irom otvoren
prozor na krmi, kao da je jo uvek traio, na plavoj liniji
horizonta, amac za koji je verovao da ga je video prole noi.
Odjednom zau jecanje mlade Indijanke.
- Plae, Jara, ree joj on. Jo misli na svog oca i brau, je li?
Moda ezne za prostranim umama svoga kraja?
Jara nervoznim pokretom obrisa suze koje su joj klizale niz
obraze, a zatim ree kao da govori sa sobom.
- ta mari? ... Nas sjedinjuje osveta!
- I ti sanja o osveti, ree gusar. Koliko se samo mrnje
skupilo protiv tih osvajaa Amerike!..
- Moja mrnja je isto toliko velika kao i tvoja.
- I tako nemilosrdna?
- Koga su ti ubili, Jara?
- Oca i brau.
- Jesu li to uinili panci?
- Ne. Onaj isti ovek koji je ubio i tvoju brau.
Gusar ivo podie glavu i pogleda s nevericom u mladu
Indijanku.
- Isti ovek! uzviknu.
- Da, gospodine.
- Vojvoda?
- On, vitee.
- Paklena smrti!... Zar je taj ovek svima donosio samo
nesreu?
- On je pravo udovite, gospodine.
- Ali, ja u ga ubiti! viknu Crni gusar. On je danas moan,
ima na raspolaganju i brodove i ljude, i uiva zatitu panskog
dvora. Ali, jednog dana, taj ovek e pasti od moga maa.
- Zakunite mi se!
- Bilo nas je tri brata, bogata i mona, pa ipak, rekli smo
zbogom svojim posedima, zamkovima i vazalima, svojoj
82

otadbini, da bismo doli u ova mora i ove nepoznate krajeve i
nali tog kobnog oveka. Moja braa su poginula od ruke tog
stranog starca. Ali ja jo ivim i neki skriveni glas mi govori da
u ih ubrzo osvetiti. A sad mi ispriaj ta ti je uinio taj ovek?
Jara priblii stolicu gusarevom krevetu, i naslonivi laktove
na njegov pokriva, poe ozbiljnim glasom:
- U ono vreme nai oevi jo nisu poznavali bele ljude, koji su
doli s druge strane mora na svojim ploveim kuama. Samo je
severni vetar donosio, ak do uma Darijena, glas o stranim
pokoljima koje su vrili beli ljudi u zemlji Asteka, ali niko od
mojih predaka nije do tada video lica tih neobinih stvorenja.
- Da, pokolji koje je izvrio Kortes, promrmlja gusar kao da
govori sam sa sobom.
- Jednu snanu dravu, kojom je upravljao ovek po imenu
Montezuma, razorila je aka tih okrutnih ljudi i od Indijanaca
koji su doli sa severa doznao je moj otac tu tunu vest. Niko
nije obraao panju na rei dalekih zemljaka, jer se nijedna od
tih ploveih kua nikada nije pojavila na obalama Darijena.
Neverovanje naih oeva donelo je nesreu itavom narodu.
Moje pleme je bilo brojno kao lie na drveu itave jedne
dubrave i ivelo je sreno po velikim umama, koje su se
pruale du irokog zaliva Darijen. Ribarenje, lov i umski
plodovi bili su dovoljni za sve i rat je bio skoro nepoznat, jer se
za belog oveka jedva i znalo. Moj otac je bio cacicho plemena,
i potovan kod svojih saplemenika, a moja etiri brata nita
manje od njega. Jednog tunog dana, ta srea koja je trajala
vekovima, iznenada je nestala i to zauvek. Pojavio se beli
ovek.
- A taj ovek se zvao?
- Vojvoda Van Guld, ree Jara. Jedna od tih velikih ploveih
kua, gonjena strahovitom olujom, razbila se na naim
obalama. Sve one koji su bili na njoj, progutali su talasi
uzburkanog mora, osim jednog. Tog preivelog prihvatio je moj
otac kao brata, iako je njegova koa bila bela i odjek pokolja
83

koje su poinili panci u zemljama Asteka jo se ne bee
izgubio. Ah! Kamo sree da ga je ponovo bacio u talase!
Prihvatio je odvratnu zmiju, koja ga je kasnije za srce ujela.
Jara je ponovo zautala. Vrele suze su joj tekle niz obraze, a
od priguenog jecanja kidale su joj se grudi.
- Priaj dalje, devojko. ene tvoje rase su vrste.
- Istina je, moj gospodine, ali kad pomislim na tu stranu
nesreu, srce mi se cepa. Vojvoda je, dakle, bio primljen, kao
to sam vam rekla, bolje nego brat. Moj otac, koji nikada ranije
nije video oveka bele koe, smatrao je tog brodolomnika
nekim viim biem, kao neku vrstu morskog boanstva, utoliko
pre to su mu nai vrai prorekli da e jednog dana, iz dalekih
krajeva, gde sunce izlazi, doi ljudi dragi Velikom duhu. Ah!
Tuno proricanje se na alost obistinilo; ali te ljude ne samo da
je titio Veliki duh, nego su to bili sinovi carstva mraka, koje je
stvorio ravi duh, Duh zla. Belom oveku koga je more izbacilo
na nae obale ukazali su sve poasti i ljubaznosti; on je postao
prijatelj mog oca, vraeva i najuvenijih ratnika moje zemlje.
Zadobivi tako njihovo poverenje, izmamio je tim naivnim
ljudima njihovu tajnu o zlatu.
- Je li tvoja zemlja bila bogata zlatom?
- Da, imala je veoma bogate rudnike u kojima su vekovima
radili nai robovi, da bi platili godinji porez kralju Darijena.
Ogromno blago stajalo je nagomilano u peinama, sakrivenim
izmeu brda i za njih su znali samo cacichi. Jednog dana moj
otac, koji nije sumnjao u belog oveka, povede ga u peine i
pokaza mu basnoslovno bogatstvo; i taj gnusni ovek,
zaboravljajui na sva dobra koja su mu uinila moji
saplemenici, mislio je od tog dana samo na jedno: kako da izda
moj narod i dokopa se zlatnih brda. Napravivi se bolesnim,
izrazio je elju da se za izvesno vreme vrati u svoju zemlju.
Mom ocu je rekao da e umreti ako se bar za kratko vreme ne
nae ponovo meu ljudima svoje rase. Poverovali su mu i
jednoga dana otputovao je kanuom u pratnji etvorice
84

Indijanaca, obeavi da e se brzo vratiti. I odrao je re. Dva
meseca kasnije jedna velika plovea kua pristala je uz nau
obalu. Iz nje je izaao beli ovek sa velikim brojem mornara
koji su nosili neke burie. Ovo je poklon koji donosim tvom
narodu". Otvorili su sudove i pozvali pleme, nudei svima da
piju. Ono to je doneo nije bilo vino nego l'acqua di fuoco. Nai
podanici nikada ranije nisu pili tako neto. Kao to moe
zamisliti, moj gospodine, bacili su se pohlepno na pie koje ih
je opijalo. L'acqua di fuoco nikako nije presuivala. Uvek su je
nemilice donosili iz plovee kue i narod, ne znajui za strano
izdajstvo, stalno je pio i pio. Samo moj otac i braa,
podozrevajui neto, nisu hteli da ga probaju i pored
navaljivanja belog oveka. Kad se spustilo vee, itavo pleme je
bilo pijano. Ratnici, ene i deca igrali su kao pobesneli ili padali
na zemlju kao pokoeni. Beli ovek i njegovi mornari su se
smejali, a moj otac je plakao. Odjednom se sa mora zaula
strahovita pucnjava. Topovi sa lae gaali su selo, irei svuda
uas i smrt. ini mi se da jo vidim bele ljude kako jure iz
kolibe u kolibu, ubijajui moj narod, nesposoban da se brani.
Ah!... Grozne li noi!... Da ivim jo hiljadu godina neu je
zaboraviti!...
- Bednici! uzviknu Crni gusar bled od srdbe. Nastavi, Jara.
- Moj otac se bee zaklonio iza svojih koliba, zajedno sa
mojom braom i jo nekoliko ratnika, koje beli ljudi nisu uspeli
da prevare sa l'acqua di fuoco. To malo hrabrih pokualo je da
prui otpor, branei se oajniki. Na vojvodin poziv da se
predaju, odgovorili su kiom strela, pukama i batinama. Da bi
ih savladali, panci su zapalili oblinje kolibe. Jo vidim kako
plamen visoko palaca, zasipajui kolibe moga oca kiom
varnica. Odjednom su i one poele da gore. Grede su padale,
zidovi su goreli obavijeni oblacima dima. Ali su moj otac i
braa nastavili da se bore, dok su panci pucali u te uarene
pei. Seam se da sam ula svoga oca kako vie:
- Napred, ratnici moji!... Ubijmo izdajnika!...
85

Posle vie nita nisam videla niti ula. Pala sam na zemlju,
guei se od dima. Kad sam se osvestila, od sela nije ostala ni
jedna jedina koliba, a od svih njegovih stanovnika jo sam bila
iva samo ja. Moj otac i braa nala su smrt u plamenu, pred
oima flamanskog vojvode. Kasnije sam doznala da je izdajnik
izvukao sasvim neznatnu korist od onog groznog pokolja, jer su
neki ratnici iz susednog plemena, dosetivi se ta panci
nameravaju, navratili reku i poplavili peine sa blagom.
- A ko te je spasao? upita Crni gusar.
- Jedan panski vojnik. Saalio se na moju mladost, jurnuo je
kroz plamen i tako me spasao od sigurne smrti. Zatim su me
kao robinju odveli u Vera Kruz, pa u Marakaibo, a onda me
poklonili don Pablu de Ribeira. Vojvoda je osetio da gajim
stranu mrnju prema njemu, i bojei se da mu se jednog dana
ne osvetim, udaljio me bre bolje od sebe. Ali mrnja jo nije
umrla u mom srcu, nastavi mlada Indijanka divljim glasom. Ja
ivim samo za to da bih osvetila svoga oca, brau i svoj narod.
Da li me razumete, moj gospodine?
- Razumem te, Jara.
- I vi ete mi pomoi da se osvetim, gospodine?
- Osvetiu te, Jara. Moja Munja ve jedri za Vera Kruz.
- Hvala ti, gospodine. Nikada neete imati odaniju enu od
mene.
Gusar uzdahnu, ali ne odgovori nita. Moda su tog trenutka
njegove misli lutale za mladom Flamankom, koju je jedne noi
ostavio usred Karipskog mora i koju je posle etiri duge godine
jo uvek oplakivao.
86
X
OBALE JUKATANA
Za to vreme je Munja, pod vetom Morganovom rukom,
brzo jedrila pored obala Nikaragve, drei se podalje od malih
luka, da ne bi srela neku veliku lau ili, moda, i samu
meksikansku eskadru.
Za sobom su ve ostavili obale Kostarike, proavi dosta
daleko od San Huana del Norte, luke koja je ve u ono vreme
imala izvestan znaaj; ali se ipak na jasnoj liniji horizonta,
poput velikih kupa, videlo sedam velikih vulkana, a isticao se
naroito Irasu, iji se vrh dizao do tri i po hiljade metara.
Vetar je bio povoljan i zato je zajedno sa Golfskom strujom
ubrzavao kretanje lae. Ta struja koja prolazi pored obala
Srednje Amerike, a takoe i pored obala June Amerike, da bi
se zatim vratila ponovo u Atlantski okean, pored Bahamskih
ostrva, zadrava sve vreme znatnu brzinu, koja se kree od
dvadeset dva do pedeset est kilometara na dan. Pored Floride
dostie brzinu i do sto etrdeset osam kilometara na svakih
dvadeset etiri sata.
Iako je more izgledalo pusto, jer se panske lae nisu
usuivale da isplove iz luke, znajui da se u blizini nalazi
87

gusarska eskadra, Morgan je naredio da se na koevima postavi
straa, kao i na krstovima jarbola, da ih ne bi iznenadila neka
velika laa.
Deset dana posle odlaska iz Porto Limona, Munja je sreno
stigla do rta Grasios de Dios, krajnje take Nikaragve. Poto je
ugledala taj rt, brza laa se samo za trenutak pojavila ispred
iroke lagune Karataska, da bi se uverila da se tamo ne krije
neka eskadra, a onda je pod punim jedrima pojurila u zaliv
Honduras, prostranu trouglastu uvalu, koja istovremeno
zapljuskuje obale Jukatana i Belise, na severu, i Gvatemale i
Hondurasa na jugu.
U trenutku kada se laa, proavi pored rta Kameron,
uputila prema ostrvu Bonaka, Crni gusar je, uz pomo Jare i
Karmoa, izaao prvi put na palubu.
Rane su mu bile skoro zarasle, zahvaljujui predanoj nezi
brodskog lekara i Karmoa, ali se jo uvek oseao pomalo
slabim i lice mu je bilo bledo kao mramor.
Zaustavio se za trenutak pored gornjeg dela kasara, udiui
punim pluima sve povetarac koji je duvao sa istoka, a onda je
pogledao prema rtu Kameron, u pravcu Karipskog mora.
Nekoliko trenutaka drao se za ogradu lae bez Jarine i
Karmoove pomoi, a onda je seo, ili, bolje rei, klonuo na jedan
od dva velika topa. Istog asa mlada Indijanka se spusti kraj
njegovih nogu, naslonivi se na gomilu konopaca.
Suice je zalazilo i to je bio jedan od onih divnih zalazaka koji
se vide samo na obalama Mediterana ili na obalama
Meksikanskog zaliva. Sunce je silazilo kroz jedan veliki uareni
oblak, koji se ogledao ia mirnoj povrini mora, bojei ga u
crveno. Izgledalo je kao da je jedan deo horizonta i mora goreo,
ili kao da je kuljala lava ili gorela itava jedna flota. Povetarac
sa kopna donosio je ak do palube otar miris kedrova, koji su
ve cvetali, i opori miris morskih borova, dok je vazduh bio
toliko proziran da su se mogle videti, sasvim jasno, ve veoma
udaljene obale Hondurasa.
88

Na horizontu se nije moglo otkriti ni jedno jedro, niti crna
taka koja bi govorila o prisustvu nekog amca. Samo su se
visoko u vazduhu i nad vodom videla jata rimopia, fetona,
morskih gavranova velikih kao petlovi i morskih iopa.
Gonjena povetarcem, Munja je plovila po mirnim i
prozirnim vodama, lako kao pero i nagnuta na desni bok,
ostavljajui iza krme beli trag koji se pruao u nedogled. Liila
je na ogromnog labuda, koji jedva dodiruje povrinu mora.
- Divno vee, proapta Crni gusar kao da govori sam sa
sobom. Koliko mi seanje budi ovaj zalazak sunca!...
Jara podie svoju ljupku glavu, gledajui Crnog gusara
velikim oima, punim neke beskrajne tuge.
- Misli na Flamanku, moj gospodine, je li tako? upita ga.
- Da, odgovori Crni gusar, uzdahnuvi. Seam se one veeri
kad me je ekala u mojoj vili na Tortugi. Ah! Kako sam bio
srean tada! ... Ali, onda jo nisam znao da je ona ki mog
smrtnog neprijatelja.
Uutao je za trenutak, gledajui u sunce koje je lagano
padalo u more, dok je veliki uareni oblak brzo bledeo; zatim
nastavi:
- One veeri bee odluena moja sudbina. Nikada ranije
nisam osetio da mi srce tako kuca niti mi se ikada jedna ena
uinila toliko lepom. Ludak!... Bio sam zaboravio tuno
Cigankino proricanje! ... Nisam hteo da poverujem u njene
kobne rei: Prva ena koju bude voleo donee ti nesreu, rekla
mi je ona vetica. I da je tako zaista bilo to ja znam!...
- Zato opet priate o Flamanki, moj gospodine? ree Jara.
Ona je sad mrtva i lei na dnu mora pored rtava svog oca.
- Mrtva! uzviknu Crni gusar. Ne, ne moe biti mrtva, jer sam
i posle one noi video tela svoje brae kako se penju na
povrinu. Ne, njihove due jo nisu nale mir.
- Oni hoe Van Gulda, a ne njegovu ker.
- Dobie ga uskoro, Jara. Za est, ili moda osam dana,
sreemo eskadru komandanta Lorana, Gramona i Van Horna.
89

To su tri najuvenija gusara sa Tortuge.
- Moj gospodine, hoete li jedan savet?
- Reci, Jara.
- Poimo u Vera Kruz pre nego to stigne eskadra tvojih
prijatelja. Ako vojvoda dozna da su gusari krenuli na grad,
odmah e pobei u unutranjost. Zna da ti je u Gibraltaru i
Marakaibu umakao pre nego to su pala oba grada.
- To je istina, Jara. Poznaje li Vera Kruz?
- Poznajem, gospodine, i mogla bih te odvesti u kuu gde e
moda nai vojvodu.
- Mogla bi to? viknu Crni gusar.
- Znam gde stanuje markiza Bermeho.
- Ko je ta markiza?
- Vojvodina prijateljica, odgovori mlada Indijanka. Ne bi
mogao da napadne vojvodu u njegovoj palati, poto ga danju i
nou uva straa.
- A kod markize?...
- Ah! Tamo bi bilo mnogo lake, ree Jara. Jedne noi,
popevi se na jedno drvo, sama sam ula u markizinu sobu.
- ta si tamo traila? uhta Crni gusar, gledajui je zaueno.
- Htela sam da ubijem oevog ubicu.
- Ti!... Tako mlada!...
- Uinila bih to, ree Jara odluno, ali, na nesreu, te veeri
vojvoda nije bio kod markize.
- I ti bi mogla da me odvede kod te gospoe?
- Da, vitee.
- Paklena smrti! uzviknu Crni gusar. Otii u i ubiu ga!
- Samo, u grad ne sme ui veliki broj ljudi. Otkrili bi te i
obesili, kao i tvoju brau.
- Poi e vrlo mali broj, i to najodanijih. Moja laa e nas
iskrcati na nekoj pustoj obali. A onda e otii i pridruiti se
gusarskoj eskadri. Kad oni budu napali grad, nai mrtvi e ve
biti osveeni.
- Ah! moj gospodine! uzviknu Jara, dok su joj oi gorele.
90

Samo tada u biti zadovoljna.
Gusar stavi glavu u ake i zagleda se u more, koje je malopomalo tamnilo.
Sunce je ve bilo zalo. Zvezde su se polako pele, dok je na
drugoj strani horizonta, jedna iroka srebrna traka, koja se sve
vie produavala, nagovetavala skori izlazak meseca.
Vetri je ve postajao prohladan i neno je arlijao izmeu
brodske opreme, irei jedra.
Gusar je jo uvek gledao netremice u daljinu prema velikoj
srebrnoj traci, savreno nepomian i u nekoj pobonoj tiini.
Jara je sedela kraj njegovih nogu, potujui to utanje. Kao
da je i ona traila neto u beskrajnom prostranstvu mora.
- Jara, ree odjednom Crni gusar, prenuvi se. Vidi li neto,
tamo dole, nasred one svetle trake koju alje mesec.
- Ne, moj gospodine, odgovori mlada Indijanka.
- Zar ne vidi jednu crnu taku kako prelazi preko one
srebrne pruge?
Jara ustade, gledajui paljivo u tom pravcu, ali nita nije
mogla da vidi. Dole je svetlucalo more kao neko ogromno
ogledalo, lako namrekano, ali bez ijedne tamne take.
- Ne vidim nita, ree devojka posle nekoliko trenutaka.
- Pa ipak, zakleo bih se da sam video amac kako see onaj
osvetljeni deo.
- To je tvoja uobrazilja, moj gospodine.
- Moda, odgovori Crni gusar, uzdahnuvi. Ja je uvek vidim,
pri svetlosti munje, na meseini. Ta privienja sigurno imam
samo ja.
- Moda duh mlade Flamanke luta morem? upita Jara,
zadrhtavi od uasa.
Gusar ne odgovori. Brzo je ustao i naslonio se na ogradu,
gledajui i dalje tamo gde se more spajalo sa horizontom.
- Nestala je, ree zatim.
- Ta crna taka koju si video mogla je biti i neki morski pas,
moj gospodine.
91

- Da, neki morski pas, kit ili drvo, ree Crni gusar. To i
Morgan uvek kae, ali ja sam siguran da je neto sasvim drugo
u pitanju. Hajde, zaboravimo to! On se odvoji od ograde i poe
etati po palubi, udiui poudno sve noni vazduh.
Jara je, meutim, ostala da sedi sa glavom meu rukama.
Iznenada Morgan ivo prie Crnom gusaru i ree mu:
- Jeste li primetili neto, vitee?
- Ne, Morgane.
- Video sam neke svetle take na horizontu.
- Ima li ih mnogo?
- Da, vitee.
- Moda neka eskadra plovi puinom?
- I ja to mislim.
- Da nije meksikanska? U ovom trenutku to ne bi bilo nimalo
prijatan susret.
- Vaa laa je brza, gospodine, i moe bez opasnosti da
prkosi tekim panskim laama.
- Videemo, ree Crni gusar posle nekoliko trenutaka,
On uze durbin od Morgana i okrete ga prema istoku,
ispitujui paljivo horizont.
Svetle take, rasporeene po dve i dve kao fenjeri na laama,
kretale su se po talasima, na rastojanju od dvanaest do
petnaest milja.
- Da, ree on sklanjajui durbin sa oiju. Neka eskadra kree
na puinu. Sreom, mi plovimo sa ugaenim fenjerima.
- Mislite li da je to zaista meksikanska eskadra?
- Da, gospodine Morgane. Moda je admiral, koji njome
komanduje, uo o naem iskrcavanju u Porto Limonu ili o
tome da se pojavila neka sumnjiva laa na obali Kostarike i sad
nas trai.
- Plovi li na jug, kapetane?
- Da, a kada bude stigla u Porto Limon, mi emo ve ostaviti
daleko za sobom obale Jukatana. Idite samo i traite nas;
saekau vas u Vera Kruzu, a onda neemo vie biti sami! Je li
92

tako, gospodine Morgane ?
- Bie tamo i svi ostali.
Sutradan je Munja, koja je sve vreme plovila prema
severozapadu, ugledala ostrvo Banaka, u ono vreme gotovo
pusto, jer je na njemu iveo samo mali broj Indijanaca. Gusari
su se ipak drali podalje od obale, bojei se da ne sretnu neki
jedrenjak. Crni gusar, koji je sada retko odlazio sa palube, jer
se oseao sasvim dobro, okrete Munju prema severu u
nameri da izbegne obale Hondurasa, koje su isto tako drali
panci. Zaliv Asunsion nije vie bio daleko. Za etrdeset osam
sati, a moda i ranije, ova brza laa mogla je stii tamo, ne
zamarajui prevpe posadu, utoliko pre to vetar nije
nagovetavao promenu pravca i to je Golfska struja u ovom
delu poveavala brzinu.
Gusareve nade nisu bile izneverene. etrdeset sati kasnije
primetili su jednu lau na pedeset, ezdeset milja od zaliva. To
je bila izvidnica, koje su gusarske stareine poslale na puinu.
im je ugledala Munju, brzo se uputila prema njoj, dajui joj
znake zastavom i izbacivi dve bele rakete.
- ekaju nas, ree Crni gusar Morganu. Nadajmo se da je
eskadra dovoljno velika da se moe suprotstaviti i lai
vicekralja Meksika.
- Bie tu svi nai prijatelji, odgovori zamenik.
Poto je neko vreme paljivo gledao malu lau koja se
pribliavala, Crni gusar ree:
- To nam Marinjana dolazi u susret.
- I na elu nosi boje Gramona, Lorana i Van Horna, dodade
Morgan.
- Da, na brodu se nalaze tri neustraiva gusara, koji e nam
uiniti ast svojom posetom ovde na puini. Znai da su nas jo
izdaleka primetili, kad su napustili zaliv u tako maloj lai.
Gospodine Morgane, zaustavite nau lau i pripremimo se da
dostojno doekamo dragocene saveznike.
Marinjana se sada nalazila na tri etiri stotine metara daleko
93

od Munje, okrenuta takoe bokom prema vetru. Posada je
tog trenutka sputala u more jednu barku.
- Svi na palubu! zagrme Crni gusar.
Sto dvadeset gusara, koji su sainjavali Munjinu posadu,
postrojie se du ograde u dva reda, u bojnom poretku, dok su
Karmo i Moka nosili na palubu ae i flae. Barka se ve bila
otisnula od Marinjane, okrenuvi pramac prema Munji. U
njoj se nalazilo deset mornara naoruanih pukama i tri
gusara, koji su na glavama nosili iroke eire, ukraene
papagajevim perjem.
Crni gusar naredi da se spuste poasne stepenice na levom
boku, a onda sie sve do male platforme, obrativi im se:
- Dobro doli na moju Munju!
Trojica gusara lako skoie na platformu, pruajui svoju
desnicu kapetanu Munje.
- Vitee, sreni smo to vas opet vidimo, ree jedan od
trojice.
- I ja, Gramone. Popnite se, prijatelji.
94
XI
GUSARSKA ESKADRA
Meu najslavnijim gusarima sa Tortuge, lepo mesto pripada
i ovoj trojici smelih, ija su imena Gramon, Loran i Van Horn.
Ovom prilikom oni su se udruili sa Crnim gusarom u nameri
da osvoje i opljakaju Vera Kruz, jedan od najvanijih i
najbogatijih meksikanskih gradova.
Malo je njih pruilo toliko dokaza o svojoj hrabrosti i
neustraivosti, kao njih trojica. Ako nisu doiveli tako veliku
slavu kao Oloneanin, kao Monbar Utamanitelj", kao Morgan,
koji je kasnije s neverovatnom i ludom smelou zauzeo i
opljakao Panamu, ili arp Horis i Sejvkins, koji su tolike
godine gospodarili Tihim okeanom i krstarili sve do obala
Perua, ipak su zauzimali lepo mesto u istoriji gusarenja.
Van Horn je bio Brabantanac, Gramon francuski plemi, koji
je otiao u Ameriku zbog mrnje prema pancima, a Loran de
Graf Holananin. Prvi je poeo svoju karijeru kao obian
mornar, ali je vrlo brzo postao uven kormilar.
Skupivi nekoliko stotina pijastera kupio je malu lau i
poeo da gusari za svoj raun, udruivi se sa jednom grupom
pustolova.
95

Kako je u to vreme izbio rat izmeu Holandije i Francuske,
napadao je holandske lae sa takvom estinom, da je vrlo brzo
postao i cenjen.
Kada se zavrio rat, uprkos pregovorima, nastavio je sa
gusarenjem u vodama Manika, ostavljajui na miru samo
francuske lae. Ali kasnije, ohrabren tolikim uspesima, poeo
je da napada i lae svojih zemljaka, zarativi tako sa svim
pomorskim zemljama severne Evrope.
Jednog dana ga je neki francuski ratni brod, koji su poslali u
poteru za njim, presreo i naredio mu bezuslovnu predaju.
Nimalo uplaen ogromnom nadmonou svog protivnika,
Van Horn se pope na francuski brod i pravei se veoma
iznenaenim zbog komandantovog ponaanja, sveano se zakle
da je uvek potovao francusku zastavu, nagovetavajui u isto
vreme da se njegovi ljudi nee predati bez otre borbe i da je
zamenik na brodu ovek koji se nee lako predati.
Ne elei da izloi lau jednoj tako opasnoj borbi,
komandant ostavi Van Horna na miru.
Brabantanac, shvativi da za njega sad duva rav vetar na
Maniki, Severnom i Biskajskom moru, prelazi Atlantik i odlazi
prema Portoriku, sa ve donetom odlukom da otpone
gusarenje protiv panaca.
U to vreme je plamteo rat izmeu panije i Francuske. Van
Horn, ve dobro poznat i u Americi zbog svojih ranijih
poduhvata, uao je u San Huan uz zvuke truba i bubnjeva i
ponudio svoje usluge guverneru ostrva. Ovaj ga odmah primi i
zadra da prati galije pune zlata, koje su morale da preu preko
Atlantika.
A to je i bila prilika koju je neustraivi gusar tako dugo
oekivao. Prilikom prvog nevremena napao je dve najbogatije
lae, koje su bile odvojene od glavnog dela eskadre, opljakao
ih i pobegao likujui na Tortugu, stavivi se pod zatitu brae
sa obale.
Gramon je bio, kao to je reeno, francuski plemi, koji je
96

due vremena sluio u mornarici Luja XIV u svojstvu kapetana.
Kako u ono vreme nije bilo rata u Evropi, prelazi Atlantik i
poto je za vreme plovidbe izgubio svoj naoruani brod, za koji
je imao kraljevsku dozvolu, pridruuje se gusarima sa Tortuge i
sa est stotina ljudi napada najpre Marakaibo, pa Torilu,
izgubivi tom prilikom mnogo ljudi, a izvukavi samo mrav
plen.
Godinu dana kasnije, sa samo sto osamdeset ljudi
bombarduje granatama Porto Kavalo, grad na obalama
Kumana. Poruivi mone tvrave, koje su ga branile, ulazi u
grad, izdravi sa etrdeset sedam mornara napad velikog
garnizona, a onda se povlai na brod, vodei sa sobom sto
pedeset zarobljenika, meu kojima i guvernera, i nosei veliko
blago. Na nesreu uragan je zahvatio njegovu eskadru u zalivu
Goave, potopivi veliki broj laa i liivi ga takoe i dobiti od
tog smelog pohoda.
Loran je, meutim, bio najpre u slubi panije i otro se
borio protiv gusara, zarobivi mnoge njihove lae. Ali je na
kraju bio pobeen i prinuen da bira izmeu smrti i ivota,
upravo da se pridrui svojim protivnicima. Kao praktian
ovek prihvatio je ponudu i postao vrlo brzo strah i trepet za
svoje ranije zatitnike i saveznike.
Pored bezbroj neverovatnih poduhvata, koje je izveo protiv
panaca, na glasu je i ovaj: Naavi se iznenada, jednog runog
jutra, izmeu dve mone panske lae, umesto da se preda,
upustio se smelo u borbu. Sa svojim strelcima oborio je onoliko
panaca koliko se pojavilo na palubi lae, a onda je, nianei
dobro, jednim topovskim hicem sruio glavno jedro na
admiralskom brodu i pobegao na Tortugu.
Zatim, jo jedan poduhvat: u blizini Kartage, tri panske
lae, koje je poslao guverner, presrele su ga i napale. Nimalo
zbunjen, prihvatio je borbu. Za vreme bitke, neke gusarske
lae, privuene estokom topovskom paljbom, dole su mu u
pomo.
97

panske lae, sumnjajui sad u svoju pobedu, pokuale su da
se povuku, ali im Loran nije dao vremena za to; sad ih je on
napao i zauzeo sve tri lae, izvrivi prethodno grozan pokolj
meu posadom.
Eto ko su bili ljudi koji su se 1683. godine dogovorili sa
Crnim gusarom da pokuaju jedan od najsmelijih poduhvata,
koji su gusari sa Tortuge ikada preduzeli. Drugim reima da
opljakaju i osvoje snano utvreni grad Vera Kruz.
Trojica gusara popee se na palubu predvoeni Crnim
gusarom i u pratnji Morgana i zapovednika posade.
Bili su to vrlo razliiti ljudi, budui da su pripadali razliitim
rasama. Gramon je imao otmeno dranje jednog plemia i
vitku figuru gospodina od Ventimilje; Loran je, meutim, bio
zdepast ovek, veoma preplanuo i miiav, pravi tip mornara;
Var Horn je, opet, bio neobino visok, irokih ramena, plave
kose i oiju, ruiastog tena, pravi tip flegmatine i snane
anglosaksonske rase.
Ispraznie najpre nekoliko aa izvrsnog panskog vina, koje
je Karmo sipao, a zatim se Gramon, poto je bio govorljiviji od
ostalih, okrete Crnom gusaru i ree:
- A sad nam recite, vitee, ta ste uradili u Porto Limonu?
Bili smo veoma zabrinuti kad smo videli da ne stiete u zaliv.
- Morao sam da odbijem napad dva ratna broda, koja su nas
gotovo blokirala u luci, odgovori Crni gusar. Ali, kao to vidite,
moja Munja je izala iz svega toga skoro neoteena.
- Bilo bi mi veoma ao kad sam video vau lepu lau bez
jedara. A ta je sa Van Guldom?
- On je u Vera Kruzu, prijatelji.
- Onda emo vas osvetiti, rekoe Loran i Van Horn.
- Hvala, prijatelji. Je li vaa eskadra velika?
- Broji petnaest laa i hiljadu dvesta lanova posade.
Na elu Crnog gusara usee se jedna bora.
- Nee nas biti ba mnogo, ree on. Znam da u Vera Kruzu
ima preko tri hiljade vojnika, a, sudei po vestima, svi su dobro
98

naoruani.
- Znam to, ree Gramon.
- Ne raunajui jo da moramo zauzeti i tvravu San Huan
de Lus, koja ima ezdeset topova i osam stotina ljudi.
- Izlaemo se velikoj opasnosti, ree Van Horn.
- Jeste li napravili plan?
- Re je o tome da se na grad izvri prepad. Iskrcaemo
posadu nekoliko milja ispred luke i pribliiemo se gradu kroz
umu.
- A ja u ve biti tamo, da vas povedem u pobedu.
- Ne razumem vas? ta to nameravate? upita Gramon.
- Otii u sam u Vera Kruz i tamo u vas saekati.
- Uhvatie vas, vitee...
- Naprotiv, ja u biti taj, koji e nekoga uhvatiti...
- Vojvodu?
- Da, gospodine Gramone. Munja, poto je bra od vaih
laa, odvee me do obale, a zatim e se vratiti, da vam se
pridrui i pomogne u sluaju napada meksikanske eskadre. Za
mene ne brinite; nai emo se u Vera Kruzu.
- Zar ete otii sami? upitae gusari.
- Sa malom grupom ljudi, u iju se hrabrost ne moe
posumnjati.
- Sa trojicom galamdija, ree Van Horn. Znam ta vrede
Karmo, Moka i Van tiler.
- Da, sa njima, odgovori Crni gusar, smeei se.
- Vitee, ujte moj savet, ree Gramon. Poite s nama i
ostavite se takvog poduhvata, koji bi se mogao nazvati i
ludou.
- Nemoguno, gospodine Gramon, odgovori Crni gusar. Onaj
ovek bio bi u stanju da mi pobegne, kao to je to ve i uinio u
Marakaibu i Gibraltaru, kad smo ja i Oloneanin napadali ta
dva grada.
- Ali, pazite da...
- Samo gubite vreme, gospodine Gramon. Odluio sam i
99

niiji savet me ne moe pokolebati.
- Gde emo nai vau lau? upita Van Horn.
- Krstarie Kampekim zalivom, ispred obala Tabaske. A
kada vi nameravate da poete? Nastojte da to bude to pre, jer
se bojim da se moja pustolovina u Porto Aimonu ve daleko
proula.
- Otploviemo kroz nedelju dana.
- elim vam mnogo sree.
- I mi vama, vitee, ree Van Horn. uvajte se neprijatnih
susreta.
- Hvala, prijatelji; videemo se u Vera Kruzu.
Ispraznie jo nekoliko aa, a onda trojica gusara napustie
palubu i pooe prema poasnim stepenicama. Stisnuvi svom
domainu ruku, sioe u svoju barku i brzo otplovie. Gotovo
istovremeno Munja okrete niz vetar, prema severu, u nameri
da oplovi rt Katake, krajnju taku Jukatana.
Crni gusar je stajao naslonjen na ogradu i gledao barku koja
se pribliavala Marinjani. Bio je vrlo zamiljen i zabrinut, tako
da nije ni primetio kad je Jara stala pored njega.
- O emu razmilja, moj gospodine? upita bojaljivo mlada
Indijanka.
uvi njen glas, Crni gusar se tre, zatim uze devojku za ruku
i pokazujui joj barku, ree:
- Eno osvetnika tvog oca.
- Hoe li i oni doi u Vera Kruz, moj gospodine?
- Da, Jara, a ti ljudi su u stanju da unite i poslednjeg panca
u Vera Kruzu, kao to su vojvoda i njegove plaene ubice
unitile tvoje pleme. Pogledaj tamo, kroz onaj morski tesnac
koji zadire u kopno: vidi li sve one jarbole i motke?
- Da, vitee.
- To je eskadra gusara sa Tortuge.
- Je li vrlo jaka?
- Jaka i strana, Jara.
- Poto osvetite svoju brau, da li ete i dalje krstariti
100

morem? upita ga iznenada Morgan, prilazei im.
- Ko zna, odgovori Crni gusar.
Zatim, posle krae pauze, nastavi:
- Poto osvetim svoju brau, ostaje mi jo jedan zadatak koji
moram ispuniti i neu otii iz Velikog zaliva dok ga ne izvrim.
Jo mi niko nije rekao da je ona zaista mrtva.
- Pa i da je Flamanka iva, meu vama je sve svreno,
gospodine, ree Morgan. Le njenog oca stajao bi uvek meu
vama.
- I tvoje brae, ree Jara zajecavi prigueno.
Gusar pogleda mladu Indijanku, koja se bila sva skupila.
- Plae, Jara, ree joj neno. Ne voli da govorim o
Flamanki?
- Ne volim, moj gospodine, odgovori jedva ujno mlada
Indijanka.
Sutradan je Munja, oplovivi obale Jukatana i ostrvo
Kosumel, stigla do rta Katake. Zbog blizine Kube i mogunosti
da sretne nau pansku lau, Munja se drala moreuza
Jukatana, kako bi mogla lake da se skloni na puinu. Crnom
gusaru je bilo najvanije da ga panci ne primete u tim
vodama, da ne bi otkrili pravi cilj puta njegove lae i upozorili
gradove Meksika i Kampeke.
Prolazak kroz kanal Jukatana zavrio se sreno, bez
neprijatnih susreta, i idue noi Munja je jedrila pored
severnih obala velikog poluostrva, prema zalivu Kampeke ili
Kampee, kako ga jo zovu.
I Crni gusar i Morgan su ve poverovali da e stii
neprimeeni do meksikanske obale, kad etvrtog dana od
prolaska kroz moreuz, u visini prostrane lagune Termino,
otkrie jedno jedro.
- Ovo je verovatno neki brod koji dolazi sa Kube, primeti
Morgan.
- A moda i neka laa odreena da nas prati, odgovori Crni
gusar zamiljeno.
101

- Da nas nisu ve primetili?
- Poznato vam je da se panci dre stalno na oprezu, da bi se
obezbedili od iznenadnog napada gusara sa Tortuge. Hoete li
da proverimo da li ova laa zaista ima nameru da nas prati?
- Promenivi pravac?
- Da, i zaplovivi prema severu ili na puinu.
- Da pokuamo, vitee. Ako bi ova laa uspela da otkrije na
stvarni pravac kretanja, nai drugovi bi nali Vera Kruz ceo pod
orujem i tri puta vei garnizon.
- Za dva sata e pasti mrak i onda emo promeniti pravac,
gospodine Morgane, a za to vreme emo paziti na kretanje one
lae.
Otili su zatim sa palube i popeli se sve do koa glavnog
jarbola, da bi imali to iri vidik. Tada Crni gusar uze durbin i
pogleda paljivo jedro.
- Gospodine Morgane, ree on neto kasnije, nalazimo se
prilino daleko od lae koja nas prati, ali sam siguran da bi bila
u stanju da nam napravi ozbiljne neprilike.
- To znai da je re o nekom velikom jedrenjaku?
- Moda i ratnom brodu.
Sioe ponovo na palubu i naredie pilotu da promeni
pravac i okrene lau na sever, kako bi panci poverovali da
plove prema Lujzani.
Munja je odmah spretno zaokrenula i zahvaljujui vetru,
koji je u novom pravcu povoljnije duvao, udaljila se brzo sa
krmom okrenutom prema obalama Jukatana.
Crni gusar i Morgan ostadoe na palubi, odredivi nekoliko
straara, koji su nosili durbine, da zauzmu mesta na krstovima
prednjeg i glavnog jarbola. Primeeno jedro, suprotno svakom
oekivanju, nastavilo je da se kree prema zalivu Kampeke;
ipak, uprkos svemu, nije mu se moglo slepo verovati.
No, koja se spustila nekoliko sati kasnije, onemoguila je
dalja ispitivanja, ali ni Crni gusar ni Morgan nisu napustili
palubu, bojei se kakvog neprijatnog iznenaenja; ta vie,
102

udvostruili su strau i naredili da se napune topovi.
Ve je bila odzvonila pono, kad usred guste pomrine, koja
je leala nad morem, primetie neku svetlu taku, koja se jasno
videla na horizontu. Nije to mogla biti zvezda, jer je nebo bilo
pokriveno gustim oblacima, koji su se navukli neto pre zalaska
sunca; mogao je biti samo fenjer na nekoj lai.
- Prate nas, ree Morgan Crnom gusaru, koji je, naslonjen na
ogradu, paljivo ispitivao horizont.
- Da, ree ovaj. Vie nema sumnje. Nas, gospodine Morgane,
prate, a moda i gone.
- Stvar mi izgleda ozbiljna, kapetane. Ova laa moe dovesti
u pitanje ceo na pohod. ta da radimo, vitee?
Crni gusar je utao. Naslonjen na ogradu, pratio je svetlost,
koja se kretala tano Munjinim tragom.
- Mi smo ljudi koji se nikada nisu plaili svojih protivnika.
Pokazaemo im nau zastavu pri odsevima artiljerijske paljbe,
ree zatim ponosno.
- A ako nam laa pobegne? Ako uspe da se domogne
meksikanske obale? U tom sluaju, morali bismo odustati od
naeg smelog pohoda, primeti Morgan.
- Moja laa je brza i stii e sigurno panski jedrenjak.
Naredite da se u more spusti est amaca i izaberite osamdeset
najhrabrijih ljudi meu naim mornarima.
- Zar mislite da amcima napadnete ratni brod? upita
Morgan zaueno.
- Da, ali poto im prethodno sruimo jarbole na lai. Vama
amci, meni Munja.
- Oekujem vaa nareenja.
- Izdau ih u poslednjem trenutku.
Nekoliko minuta kasnije Munja je stala, i u more bi
sputeno sedam amaca. Osamdeset ljudi, koje je Morgan
izabrao meu najhrabrijim, brzo je zauzelo mesta u amcima,
nosei puke, sablje za jurianje na brod i pitolje. Za sve
vreme tih priprema Crni gusar nije naputao krmu; gledao je
103

neprijateljski brod, koji se brzo pribliavao, pratei u stopu
Munju.
Kad su se ukrcali i poslednji mornari, Morgan mu prie:
- ekam vaa nareenja, gospodine.
Crni gusar se polako okrete, pokazujui mu svetlu taku i
upita:
- Vidite li je?
- Da, vitee.
- Ja u ostati ovde i osvetliti lau; vi se drite podalje od lae,
sakriveni. im vidite da se brod upustio u borbu sa Munjom,
priite polako sa amcima i munjevito ga napadnite.
- Veoma smeo poduhvat.
- Ali je zato uspeh zagarantovan, gospodine Morgane.
- Raunajte na mene, kapetane.
- Idite i neka vas srea prati.
- Hvala, vitee.
est amaca se potom udaljie, pod snanim udarima vesala
i iezoe u pomrini.
Gusar je taman hteo da se popne na most, kad ispred njega
iskrsnu jedna senka.
- Jara, ree on, ta radi ovde?...
- Moj gospodine, ta se to dogaa? upita mlada Indijanka.
- Vidi: gone nas.
- panci?
- Da, Jara.
- A ti?
- Spremam se za odbranu. Za koji trenutak ovde e grmeti
topovi i bie se estok boj. Vrati se u svoju kabinu, Jara; ovde
smrt vreba...
- Mornari!... zagrme on potom. Upalite fenjere i spremite se
za paklenu paljbu na brod koji nas goni!
Veoma mrana no omoguavala je da se vidi svaka svetla
taka na tamnoj povrini mora.
U irokom zalivu Kapeke vladala je gotovo potpuna tiina.
104

Samo bi se ponekad talas, uz priguenu i otegnutu buku, razbio
o bokove Munje, koja je stajala nepomina na talasima crnim
kao no.
etrdeset mornara, koji su ostali na gusarskoj lai, zauzelo je
svoja borbena mesta. U rukama tobdija goreli su fitilji, irei
okolo neodreenu svetlost.
Stojei onako uspravno na palubi, itava pojava Crnog
gusara udno se ocrtavala pri svetlosti dva velika fenjera, koja
su gorela na krmi, jedan na levom, a drugi na desnom boku.
Obuen sav u crno, sa dugim crnim perom, koje mu je padalo
iza irokog eira, izgledao je nekako zastraujue. Liio je na
morskog duha, koji je izronio iz vode da podigne strano
nevreme. Ljudi odreeni da manevriu jedrima gledali su ga
spremni da okrenu jedra i brod, dok su tobdije sa velikih
topova oekivali njegovu komandu da srue uragansku paljbu
na protivniku lau.
- Karmo, ree iznenada Crni gusar, okrenuvi se vernom
mornaru, koji je stajao pored njega zajedno sa Van tilerom.
Vidi li one amce tamo?
- Da, kapetane, odgovori upitani. Veslaju prema onoj svetloj
taki, ali e za koji trenutak nestati.
- ta misli, koliko je udaljena laa koja nas goni?
- Oko hiljadu dvesta koraka, kapetane.
- Pustiemo je da nam prie jo blie. Sigurnije emo gaati.
A onda se die koliko je dug i okrenuvi se svojim ljudima
viknu:
- Spremni da brod okrenete niz vetar! Izvriemo juri!
Munja, koja je do tada stajala nepomina, okrete se gotovo
u mestu i poe u susret neprijateljskoj lai, krivudajui blago
zbog nepovoljnog vetra.
Crni gusar je sve vreme drao toak kormila i gledao lau
koja se pribliavala pomalo oprezno, poto je ve bila otkrila
fenjere na Munji.
Rastojanje se brzo smanjivalo. panska laa nije bila
105

udaljena vie od trista koraka i kretala se tako da je prilazila
gusarskoj lai s desne strane.
Iznenada jedan glas odjeknu na puini, noen povetarcem
koji je duvao sa juga.
- Ko je tamo?
- Neka niko ne odgovara! naredi Crni gusar.
Zatim uze razglasnik i viknu koliko ga je grlo nosilo:
- Espanja!
- Stanite!
- Ko ste vi?
- panska ratna laa.
- Prolazi! viknu Crni gusar.
Tobdije, koji su stajali pored dva velika topa, okrenue se
svom voi, pitajui ga pogledom.
- ekajte, odgovori ovaj.
Pogled na puinu, ali je pomrina bila tako gusta da se amci
vie nisu videli.
- Mogli bismo da ponemo, promrmlja on. Kad bude trebalo,
Morgan e se pojaviti. O-he!... Pali!...
Zavlada kratko vreme tiina, naruavana samo arlijanjem
nonog povetarca i priguenom bukom talasa, koji su se
razbijali o pramac; a onda dva bleska iznenadna obasjae
palubu, propraena strahovitim eksplozijama.
Sa neprijateljske lae podie se zagluujua vika, kao
odgovor na tu neoekivanu paljbu.
- Izdaja!... Izdaja!... urlali su panci.
Crni gusar se nagnu preko ograde da vidi ta se dogaa na
panskoj lai, ali je svuda okolo vladala gusta pomrina.
Dohvati toak na kormilu i viknu:
- Juri!
Munja istog asa okrete pramac u pravcu neprijateljske
lae. Nije nameravala da pobegne, ve da izvri manevar
napada na brod i pomogne amcima.
Tek to se Munja okrenula, kad panski brod sav planu,
106

zagrmevi strahovito. Nekoliko kugli udari u pramac, dok su
ostale, zvidei potmulo, letele iznad gornje palube, cepajui
jedra i buei svuda rupe.
- Kakva muzika! uzviknu Karmo, koga zamalo nije
prepolovila kia topovskih zrna.
Istog asa, Crni gusar besno zaurla:
- Ah! ... Pokuava da nam umakne! ...
Posle one prve paljbe, umesto da saeka Munju, ratni brod
je okrenuo pramac prema obali Kampeke.
Izbegavao je borbu i nameravao da se skloni u neku
meksikansku luku. Verovatno nije pokuavao da pobegne samo
zato to se bojao.
Njegov cilj je bio da obavesti obalske garnizone o prisustvu
gusarske lae i da ih upozori na opasnost.
- Ne smemo mu dozvoliti da nam pobegne, ili emo u tom
sluaju biti prinueni da odustanemo od pohoda na Vera Kruz,
ree Crni gusar.
Zatim viknu:
- Spremni za pokret! Presei emo mu put!
Sa dva zaokreta Munja zaplovi puinom prema zapadu, u
nameri da se postavi izmeu ratnog broda i amerike obale.
Ovo kretanje bi izvreno tako brzo i sa toliko spretnosti da se
panska laa, u trenutku kada je htela da se vrati niz vetar,
odjednom nala ispred otrog Munjinog pramca.
- Stoj tamo!... Ovuda se ne prolazi! viknu Karmo.
Videi da mu je zatvoren put, ratni brod stade, kao da nije
znao ta da preduzme. Onda se iznenada sav pokri dimom i
plamenom. Shvativi da nee moi da izau na kraj sa brzim
gusarskim jedrenjakom, panci su odluno prihvatili borbu u
nadi da e ga savladati ili probiti prolaz. Njihova brojna
nadmonost, jaa artiljerija, ogromna zapremina ratnog broda,
sve je to moglo doprineti konanom ishodu bitke. Ali to nije
zbunilo Crnog gusara, koji se vrlo mnogo pouzdavao u
sposobnost svojih mornara, artiljeraca i strelaca, a pre svega u
107

amce koje je predvodio Morgan.
- Palite! viknu on. Izvriemo juri na panski brod!
Dve lae su grmele s podjednakom estinom, i za to vreme se
naizmenino smenjivahu topovska paljba i prasak puaka.
Ratni brod, koji je imao dva puta brojniju artiljeriju, dobro
se drao u tom strahovitom dvoboju, gaajui estoko palubu i
jedra protivnike lae.
I pored svega, Munja se nije povlaila, ve je nastavila da
se kree, kako bi se to vie pribliila panskoj lai i u
pogodnom trenutku izvrila juri na nju.
Glas Crnog gusara neprestano je odjekivao, nadjaavajui
pokatkad grmljavinu artiljerije i prasak puaka.
- Pucajte! Paljbu na palubu!... Nianite u jedra!
Uprkos topovskoj paljbi i prasku puaka, njegovi ljudi nisu
gubili prisustvo duha; ak su se takmiili ko e ratnom brodu
naneti vea oteenja.
Najbolji strelci, sa koeva i katarki, gaali su palubu panske
lae s onom nepogreivom tanou koja je nadaleko proslavila
te neustraive morske razbojnike. Kia njihovih zrna pravila je
pokolj, naroito meu tobdijama na palubi.
I tako je bitka trajala ve etvrt sata, nanosei teka oteenja
i jednom i drugom brodu, kad se iznenada sa puine zau
zagluujua vika.
- Napred, morski vuci, urlao je jedan glas.
Crni gusar skoi i uzviknu:
- Morgan!
Predavi kormilo Karmou, on jurnu prema ogradi; usred
bljeska neprijateljske artiljerije ugleda nejasno amce, na
nekoliko koraka ispred ratnog broda.
- Hrabro, morski vuci! zagrme on. Nai mornari juriaju na
panski brod!
Istog asa, sa neprijateljske lae dopree uasni krici, dok je
puana paljba postajala prosto zagluujua. Usred crnih talasa
dizao se plamen i ljudske prilike kretale su se tamo i ovamo
108

ispod usplamtele baterije.
- Paljbu s boka! urlao je Crni gusar. A onda napred, na brod!
109
XII
STRANI JURI NA BROD
im su napustili Munju, amci, koji behu povereni
Morganu, zaplovie na puinu, veslajui polako prema
panskoj lai.
Gusta pomrina ila je na ruku ovom smelom manevru, tako
da neprijatelj nije mogao ni naslutiti o prisustvu te minijaturne
flote, koja je plovila po talasima crnim kao mastilo.
Da se ne bi izloili opasnosti od sudara sa jednom ili drugom
laom to nije bilo nemoguno, jer te dve lae nisu imale
odreen pravac kretanja jer on se mogao promeniti svakog
trenutka, ve prema samom razvoju bitke, Morgan dade znak
da se amci zaustave. panska laa nije bila udaljena vie od
sedam do osam stotina metara. To je bilo neznatno rastojanje,
koje su ovi brzi amci mogli prei za nekoliko minuta.
Poto je more bilo neobino mirno, Morgan je mogao da
jasno uje nareenja koja su izdavali na neprijateljskoj lai;
zato je zahtevao savrenu tiinu, kako ne bi odali svoje
prisustvo.
Posle neuspelog pokuaja da pobegne i skloni se u neku
meksikansku luku, laa je, kao to smo ve rekli, odluno
110

prihvatila borbu, raunajui na nadmonost sopstvene
artiljerije i na broj svog ljudstva. I tako su gusari bili svedoci
onog prvog artiljerijskog dvoboja, koji je bio pre buan nego
opasan po obe lae, ne mogavi sasvim dobro da vide
protivnike; ali sa koliko su samo nestrpljenja pratili ovaj sukob,
ti ljudi vrele krvi, ponikli usred krvavih okraja, usred juria i
topovske grmljavine!
Posle svake paljbe sa Munje, skakali su na noge, steui
puke i guei s mukom gromko ura, koje samo to se nije
prolomilo iz njihovih grudi; posle svake paljbe sa panske lae,
kripali su zubima kao zveri u kavezu, psujui i pretei orujem
i pesnicama.
- Hoemo li, gospodine Morgane? pitali su sa svih amaca.
Nismo vie u stanju da se obuzdavamo.
- Jo ne, odgovarao je miran glas budueg osvajaa Paname.
Borba se, meutim, nastavljala sve ee i sa jedne i sa druge
strane. Sa bokova dveju laa dizao se plamen i oblaci dima,
koji su polako obavijali jarbole i palube.
Videi pansku lau potpuno obavijenu dimom, Morgan
dade znak da se brzo zaplovi napred, opominjui ih da ne
pucaju bez njegovog nareenja.
Sada je bio pogodan trenutak da se izvri juri na
neprijateljski brod. Ako panci nisu uspeli da otkriju prisustvo
te male flote, mogli su biti sigurni da e izgubiti bitku.
- Napred!... ponovi Morgan iz prve barke. Drite se u
zavetrini; tako e nas dim zakloniti od panaca.
Veslajui iz sve snage, mala flota je za nekoliko minuta
uspela da se priblii panskoj lai na nekoliko metara,
zagnjurivi se u oblaku dima, koje je noni povetarac raznosio
nad morem.
Zauzeti odgovorom na uestale paljbe sa Munje, panci
nisu primetili ozbiljnu opasnost koja im je pretila, utoliko pre
to su amcima bili okrenuti leima.
im je primetio da su stigli ispod lae, Morgan se die s
111

maem u ruci. Jednom rukom se uhvati za okno na bateriji,
zatim se odbaci na ogradu, uhvativi se vrsto za zapone na
jarbolima. etrnaest ljudi iz njegovog amca sledili su ga,
verui se kao majmuni.
Ve su se bili svi prebacili preko ograde, kad ih je jedan
straar, sputajui se niz konopac, primetio.
- Na oruje! viknu on. Napadaju nas!...
- Napred, gusari! zagrme Morgan. Paljbu iz amaca!...
Zagluujui plotun obori vie od polovine panaca. Ostali,
preplaeni i iznenaeni neoekivanim napadom, odstupie u
neredu rasturivi se po gornjoj palubi.
- Gusari!... Gusari!... urlali su sa svih strana.
Komandant ratnog broda odmah je shvatio svu opasnost
koja im je pretila. Ne gubei prisebnost, okrete dva velika topa,
ve napunjena kuglama, koje su samo ekale da se zabiju u
Munjinu palubu.
- Paljbu na levi bok!...
Uragan gvoa i olova srui se na Munjin bok, kidajui
istovremeno zapone i uad za upravljanje jedrima, raznevi pri
tom dva amca.
Nekoliko gusara, koji su se nali na ogradi broda, popadae u
more, neki mrtvi, neki osakaeni, ali su ostali brzo preli
ogradu i jurnuli na palubu, urlajui uasno iz sveg glasa.
Izbegavi pravim udom kiu zrna, Morgan se nae na elu
svojih mornara. U desnoj ruci je drao ma, a u levoj pitolj.
- Za mnom, gusari! urlao je.
Ljudi iz amaca peli su se na brod, hvatajui se za okna na
baterijama, za konopce i skaui na ograde. Petnaest do
dvadeset najboljih strelaca ostalo je u amcima, zasipajui
plotunima palubu i pramanu kulu i nianei pre svega u
tobdije, koji su stajali iza velikih topova.
Na komandu svojih oficira, panci se okupie pored palube i
pramane kule, izvrivi zatim juri na gusare. Ali se njihov
poloaj pokazao odmah kao vrlo opasan, jer se Munja
112

spremala da izvri sa druge strane napad na brod.
- Napred! urlao je Morgan, juriajui na elu svojih mornara.
Sukob je bio krvav. Palo je mnogo ljudi i sa jedne i sa druge
strane, to ranjenih, to mrtvih; ali glavnina nije odstupala,
nego je jo ee napadala. Iz otvora na palubama peli su se sve
novi i novi borci. Tobdije su napustile svoje topove, koji im
vie nisu bili od koristi, i juriali na Morganove gusare,
nastojei da ih pobacaju u more i odbiju predstojei Munjin
napad.
Jauci ranjenika, prasak puaka i pitolja, gusarski povici i
Viva Espana" sa panske lae, grmljavina topova, sve je to
stvaralo jednu groznu, zagluujuu buku.
Ljudi iz amaca bili su sad ve svi na panskom brodu. Dok
su oni najhrabriji pruali otpor pancima, borei se besno za
svaki pedalj poloaja, ostali su se peli uz konopce i odozgo
sipali stranu puanu vatru, pravei velike prorede meu
etiri puta brojnijom neprijateljskom posadom.
U to je gusarski brod, manevriui veto, zabio svoj kosnik
meu konopce prednjeg jarbola panske lae, a zatim se,
potisnut vetrom koji je irio sono jedro, naslonio uz potmuli
tresak na bok protivnike lae. Crni gusar ostavi kormilo i
skoi na palubu sa maem u ruci, zagrmevi:
- Napred, morski vuci!
Njegovi gusari potrae, spremni da poloe ivot za svog
hrabrog vou. Uprkos panskoj paljbi, preskakali su ogradu
broda, urlajui iz sveg glasa, da bi zadali jo vei strah
pancima i stvorili utisak da ih je tri puta vie. Zatim pojurie
na bojno polje, kao opor izgladnelih vukova.
Straan ma Crnog gusara otvarao je krvavi put kroz gomilu
boraca. Niko nije bio u stanju da odoli munjevitom udarcu
njegove gvozdene desnice: neprijatelji su padali levo i desno,
neki mrtvi, neki smrtno ranjeni:
- Hrabro, junaci moji! urlao je. Sa mnom, Morgane!
Naavi se izmeu dve vatre i zbunjeni neoekivanim
113

napadom, panci su oklevali; a onda su poeli da se povlae,
jedan deo prema krmi, a drugi prema pramcu. Strah od gusara
sa Tortuge, za koje su verovali da su iz pakla i zato nepobedivi,
bio je u ono vreme takav, da su panci ginuli bez otpora,
verujui da bi svaka borba bila uzaludna. Nije zato bilo nikakvo
udo to se i panska posada, poto je najpre prihvatila borbu i
pokuala da izvojuje pobedu, sad razbila, pred stranim
naletom protivnika.
Morganovi i ljudi Crnog gusara okupili su se na gornjoj
palubi izmeu prednjeg, glavnog i zadnjeg jedra i posle kratkog
predaha krenuli ponovo, silovito, na osvajanje broda, dok su se
neki od njih probili ak do koeva i krstova na jarbolima,
odakle su bacali na pance granate.
Na poziv da se predaju, panci su odgovarali plotunima iz
puaka; pa ipak, svima je bilo jasno da je velikoj panskoj
zastavi, koja se jo leprala na vrhu krme, otkucao poslednji
as.
Vei deo oficira pao je kao rtva nepogreivih Morganovih
strelaca; i komandant ratnog broda, posle herojskog otpora,
sruio se ispod zadnjeg jarbola, pokoen stranim maem
neustraivog Crnog gusara.
- Jo samo malo, ulo se sa svih strana.
Crni gusar polete na gornju palubu, reen da obori veliku
pansku zastavu. Niko se nije usudio da mu stane na put, takav
je uas irio njegov ma. On sam vredeo je dvadeset ljudi.
panci su se bili povukli pre nego to su njegovi ljudi stigli do
stepenica koje su vodile na palubu, sklonivi se u salon, dok su
njihovi drugovi, koji su branili pramac, potraili zaklon u sobi
za posadu, zakrivi hodnike ispod palube i baterije. Jednim
udarcem Crni gusar presee ue i panska zastava noena
vetrom pade u more i nestade u talasima Meksikanskog zaliva.
Jedno zagluujue ura, koje se prenelo ak kroz tovarni
prostor, pozdravilo je njen pad, koji je znaio jo jednu pobedu
za gusare.
114

- Gotovo je, ree Morgan prilazei Crnom gusaru, koji je
pogledom punim mrane tuge gledao gomilu leeva na palubi
ratnog broda.
- Da, ali koliko krvi! proapta ovaj uzdahnuvi. Strano je to
kad se ubijaju ljudi koji se ne mrze.
- Mi se svetimo za pokolje, koje su izvrili nad jadnim
Indijancima Kortes, Pisaro i prvi osvajai Amerike, gospodine,
odgovori Morgan.
Crni gusar klimnu glavom i posle nekoliko trenutaka ree:
- Izgubili smo etrdeset ljudi, a drutih petnaest je preneto u
brodsku ambulantu.
- Sreom, uspeemo da naemo brzo isto toliko mornara, ne
vraajui se na Tortugu. Vi znate da svaki gusar arko eli da se
ukrca na Munju i da se bori pod vaom zastavom. ta ste
odluili, vitee?
- Nastojaemo da izbegnemo novo prolivanje krvi.
- Vai uslovi, vitee?
- Oprostite svima ivot, bez otkupa.
Dok su se Crni gusar i njegov zamenik dogovarali ta da
preduzmu, da bi se izbegla jedna nova i moda jo krvavija
bitka, gusari su zauzeli izlaze iz salona i zajednikih soba na
pramcu, da bi onemoguili pancima da prodru na gornju
palubu. panci su, opet, sa svoje strane, preduzeli niz mera
predostronosti, da bi izbegli iznenadni napad pobednika.
Na jednom i drugom kraju hodnika namestili su nekoliko
topova i podigli barikade od buradi punih pritega, od buradi sa
topovskim kuglama, velikih olovnih ploa, slamarica, motki i
rezervnih delova.
Bilo ih je preostalo jo oko osamdeset. Za vreme brzog
povlaenja nisu ostavili svoje oruje i, kako je izgledalo, na
predaju jo nisu mislili, uzdajui se u svoj broj i artiljeriju. Na
nesreu, jo nisu znali da iznad njihovih glava postoji glavni
otvor, kroz koji su gusari mogli da uu i zaponu paklenu
vatru. A ba na taj otvor su Crni gusar i Morgan vrlo mnogo
115

polagali.
Za sada se zamenik Munje dobro uvao da ne pregovara
kroz taj iroki otvor. Sie zato u kabine i, doavi do hodnika,
poe neustraivo kroz njega.
Istog trenutka etiri panska vojnika, koja su uvala
barikadu, uzee ga na nian.
- Dole oruje! viknu Morgan, skrstivi ruke. Ne dolazim kao
neprijatelj, nego da pregovaram.
- ta hoete? upita jedan vojnik.
- Hou da govorim sa vaim stareinama.
Jedan porunik, koji je stajao sakriven iza barikade, brzo
ustade.
- Ko vas je poslao? upita ljutitim glasom.
- Crni gusar, odgovori Morgan.
- Jeste li vi njegov zamenik?
- Imam tu ast.
- ta elite?
- Dolazim da vas u ime viteza od Ventimilje pozovem da se
predate.
- Recite Crnom gusaru da panci umiru, ali da se ne predaju.
- Vi ste se estoko borili i vaa ast je sauvana, odgovori
Morgan.
- Spremni smo da prihvatimo borbu, gospodine.
- Ali, vi ste ve zarobljeni.
- Nas je jo dosta, a imamo i oruja.
- Pokloniemo vam ivot bez ikakvog novanog otkupa.
- Hvala, ali mi emo se boriti do poslednjeg, odgovori
ponosno panac.
- Onda emo vas sve pobiti, ree Morgan, pretei.
- Dosta, gospodine! Idite, ili u narediti paljbu.
Morgan napusti hodnik i pope se stepenicama. Crni gusar ga
je ekao ispred gornje palube.
- Odbili su? upita, ugledavi Morgana.
- Da, vitee.
116

- Divim se njihovoj hrabrosti i kad bih bio siguran da me
nee izdati, dao bih im slobodu.
- Istog trenutka bi otili i digli na noge itav Vera Kruz.
- Znam, Morgane. Neka se na palubu prenese nekoliko
sanduka sa granatama. A onda viknu:
- Hrabro, junaci moji! Spremite se za boj!
117
XIII
PREDAJA RATNOG BRODA
Nekoliko minuta kasnije, dve kolone sastavljene svaka od po
dvadeset mornara, izabranih meu najboljim strelcima, sioe
tiho u salon i u zajedniku sobu, zaklonivi se iza nametaja i
sanduka poreanih na jednom i na drugom kraju hodnika.
Nije bilo teko pogoditi da Crni gusar ne namerava da izloi
svoje ljude jo jednoj novoj pogibiji i to protiv dva puta jaeg
neprijatelja. Oni su morali samo da se pojave, da bi privukli
panju protivnika na tu stranu. Glavni napad je trebalo izvriti
kroz ulaz u donji deo broda, oko koga su se ve okupili ostali
gusari.
- Diite to veu galamu, rekao im je Crni gusar.
I galama je odmah poela, pretvorivn se vrlo brzo u
strahovitu i zagluujuu viku.
im su zauzela svoja mesta, oba voda su otvorila vatru na
panske barikade, diui stranu galamu, kako bi neprijatelj
pomislio da se bodre za glavni napad.
panci istog trenutka odgovorie topovskom paljbom iz
hodnika. Posledice ove paljbe iz tako ieposredne blizine bile su
kobne za lau. Kugle i karte su razneli unutranji potplat i
118

porazbijali nametaj iz kabina i zajednike sobe. Padala su i
lomila se ogledala, kristal, porcelan, ruile su se slike i lusteri.
Isprueni po podu, gusari se nisu ni pomakli, iako su oseali
kako ih zasipaju delovi polomljenog nametaja. Na topovsku
vatru odgovorili su puanom paljbom, onako nasumice, poto
su hodnici bili puni gustog dima, koji ih je guio.
I tada odjednom, kad je dim ve poeo da se probija kroz
pukotine palube, Crni gusar se okrete svojim ljudima, koji su
nestrpljivo oekivali komandu da uzmu uee u borbi to se
vodila ispod njih, i ree im:
- Spremite granate.
- Spremne su, gospodine, odgovori zapovednik palube.
- Dignite poklopac i ne tedite municiju.
etvorica mornara sklonie dve gvozdene poluge i otvorie
ulaz u donji deo broda. Iz njega odmah polete oblak gustog,
belog dima, penjui se prema krstovima glavnog jarbola.
Dole, ispod tog velikog dimnog oblaka, dizao se plamen i
odjekivala zagluujua eksplozija. To su topovi grmeli, ruei i
razbijajui bokove lae.
Ne ekajui da se dim razie, mornari su bacali granate u
donji deo broda. Ali kad su panci uli eksploziju i videli kako
njihovi drugovi padaju na pod pokoeni rapnelima, vei deo
njih brzo je napustio topove i pojurio kroz bateriju.
Neoekivani napad izazvao je ovog puta ozbiljnu paniku u
panskim redovima. I oni najhrabriji ubrzo su napustili svoja
mesta, ne obazirui se na viku nekolicine oficira, koji su ostali
ivi, kao ni na psovke zapovednika palube i podoficira; za sve
to vreme gusari nisu prestajali sa paljbom. I dok su ona dva
gusarska voda iz kabina i zajednike sobe i dalje sipala vatru,
irei uas i pometnju, oni sa palube bacali su granate na sve
strane, pretei da izazovu poar.
A onda, usred vike boraca, zapomaganja ranjenika,
eksplozije granata i topovske paljbe, zagrme moni glas Crnog
gusara.
119

- Predajte se ili emo vas sve pobiti!...
- Dosta!... Dosta!... urlalo je pedeset glasova.
Kia granata prestade, kao i plotuni dveju vodova sakrivenih
u kasaru i u zajednikoj sobi.
Crni gusar se nae nad otvor i povika:
- Predajte se ili emo vas sve pobiti!
Onda se jedan glas zau usred dima, koji se vio iz donjeg dela
broda:
- Predajemo se!
- Poaljite mi pregovaraa.
Nekoliko trenutaka kasnije na palubu se pope jedan ovek.
Jedini preiveli oficir od svih pretpostavljenih sa ratnog broda.
Nesrenik je bio bled i neobino uzbuen; na sebi je imao
pocepanu uniformu, dok mu je jednu ruku bila raznela
granata.
Predajui svoj ma Crnom gusaru, ree jedva ujnim glasom:
- Pobeeni smo.
Gospodin od Ventimilje odbi oruje, rekavi mu velikoduno:
- Sauvajte svoj ma za bolju priliku, gospodine porunie. Vi
ste hrabar ovek!
- Hvala vam, vitee, odgovori panac. Od Crnog gusara sam
mogao i oekivati ovakvu velikodunost.
- Ja sam plemi, gospodine.
- Znam, vitee. ta ete sad uiniti sa nama?
- Ostaete zarobljeni na mojoj lai, sve do kraja naeg
pohoda, onda emo vas iskrcati negde na meksikanskoj obali,
bez otkupa.
- Vi, znai preduzimate neki pohod na nae gradove u
Meksiku? upita oficir s bolnim uenjem.
- Na to pitanje ne mogu vam odgovoriti, ree Crni gusar. To
je samo moja tajna.
Zatim ga uze za ruku i povede prema krmi, upitavi ga
muklim glasom:
- Poznajete li vojvodu Van Gulda?
120

- Da, vitee.
- Nalazi li se jo u Vera Kruzu?
panac ga pogleda pravo u lice i ne odgovori.
- Poklonio sam vam ivot i zato biste mogli da mi se oduite
ovom malom uslugom.
- E pa, dobro, vojvoda se nalazi u Vera Kruzu, odgovori
panac, posle kraeg oklevanja.
- Hvala, gospodine, odgovori Crni gusar. Radujem se to sam
prema vama postupio plemenito.
Oficir prie otvoru i viknu:
- Poloite oruje: gospodin od Ventimilja poklanja svima
ivot!
Dva gusarska voda na elu sa Morganom sioe odmah u
donji deo broda, da prime oruje. Ali, kakav je samo uasan
prizor pruio unutranji deo broda! Na sve strane dimile su se
ruevine; razbijeni stolovi, polomljeni stubovi, ispreturani
topovi, ljudi grozno osakaeni i svuda krv i rapneli.
Usred tog haosa, oko pedeset panaca, zanemeli i bledi, sa
poderanom odeom, ekalo je gusare. Ostali su pali, pokoeni
nemilosrdnom kiom granata.
Morgan im uze oruje i naredi nekolicini svojih ljudi da se
pobrinu za ranjenike, a ostale povede na Munju, zatvori ih u
unutranji deo broda i postavi nekoliko straara da ih uvaju.
im su pregledali lau, odmah su shvatili da vie nema
nikakve nade da se ona spase. Jarboli su bili polomljeni,
stubovi ugljenisani, od kabina i zajednike sobe ostala je samo
gomila polomljenih predmeta, dok se u unutranjosti broda sve
vie irila vatra, koja je ve bila zahvatila dobar deo trupa.
- Gospodine, ree on prilazei Crnom gusaru. Ratni brod je
izgubljen. Od prvog naleta vetra katarke e se sruiti, a i vatra
se vrlo brzo iri.
- Prenesite na nau lau sve to bi moglo da nam koristi, a
onda je prepustite njenoj sudbini, odgovori gusarski kapetan.
Vie bi nam smetala nego to bi nam koristila.
121

Pljakanje broda nije im donelo bogzna kakvu dobit, poto je
artiljerija bila unitila. Ali je zato velika koliina municije i
oruja ukrcana na Munju, zajedno sa kapetanovom kasom u
kojoj je bilo dvadeset hiljada pijastara koje su gusari podelili
meu sobom.
U podne je Munja digla jedra i pourila prema
meksikanskoj obali. Ratni brod je goreo neverovatnom
brzinom. Plameni jezici i gusti oblaci dima kuljali su kroz
otvore na baterijama i palubi, pretei da zapale jarbole. Katran,
rastopljen od toplote koja se irila ispod palube, curio je po
gornjoj palubi, slivajui se preko ograde u more.
- teta to je izgubljena jedna ovako lepa laa! ree Crni
gusar, gledajui sa kasara ratni brod.
- Hoe li potonuti? upita neko jetkim glasom iza njega.
Gusar se okrete i ugleda mladu Indijanku.
- To si ti, Jara, ree joj.
- Da, moj gospodine. Dola sam da prisustvujem poslednjim
trenucima ove lae, koja je pripadala ubicama moga oca.
- Koliko neutoljive mrnje vidim u tvojim oima, Jara! ree
Crni gusar s osmehom. Tvoja mrnja je isto tako beskrajna kao
i moja.
- Ali ti ne mrzi ove pance, moj gospodine.
- Istina je, Jara.
- Da sam ih ja pobedila, sve bih ih poubijala, ree devojka
jetkim glasom.
- Imaju ve isuvie neprijatelja, Jara, odgovori Crni gusar.
Pokolji, koje su poinili prvi osvajai Amerike, najveim delom
su osveeni.
- Da, ali ovek koji je unitio moje pleme jo ivi.
- Taj ovek je ve jednom nogom u grobu, odvrati njen
sagovornik mrano. Sudbina mu je dosudila kraj.
Naslonjen na ogradu broda, gledao je panski brod, koji je u
daljini goreo kao naramak suvih drva. Divovski plamen dizao
se sve do vrha jarbola, kao neka ogromna zavesa. Ceo brod je
122

ve bio u plamenu, od pramca do krme, kao neko plameno
more, koje se burno talasalo. Jedan ogroman oblak lelujao se
iznad nesrene lae, kao kakav golemi amrel sa ijih ivica je
padalo hiljade varnica, koje je snaan vehar nosio na sve
strane.
Iznenada na puini odjeknu neka potmula detonacija. Vihor
varnica, uarenog drveta i raznih komada podie se nad
brodom, zvidei kroz vazduh i padajui daleko u more.
Verovatno je eksplodiralo na dnu tovarnog prostora neko
bure sa granatama, koje gusari nisu uspeli da pronau.
I tako je ova veoma snana eksplozija uspela da raznese ve
ugljenisane bokove lae i sad je voda nezadrivo jurnula kroz
otvore.
- Gotova je, ree Crni gusar, okrenuvi se Jari.
Ratni brod je tonuo pred njihovim oima, njiui se iroko.
Voda i vatra su se borili za lau oko koje je more kljualo.
Oblaci pare su se dizali, pitei. Ratni brod je i dalje tonuo,
naginjui se sve vie na pramac, dok se njegova visoka krma
dizala uvis. Od sve jaeg ljuljanja lae, zvono sa kasara tupo je
zvonilo, kao da oglaava bliski kraj velike lae.
- Kao da zvoni propast panskoj mornarici, proapta Crni
gusar.
Odjednom je pramac ratnog broda, ve pun vode, nestao.
Pojavila se kobilica krme. Ogromna masa, stojei skoro
uspravno, brzo je tonula. Nestale su koturae, zatim glavna
katarka sva u plamenu, a onda i itava masa, bacajui u vazduh
poslednji oblak pare i kiu varnica. Vodeni kruni zid, slian
ogromnom vrtlogu, irio se morem i nestajao u daljini. Bio je to
kraj. Mona ratna laa, oteena najpre topovskom paljbom,
zahvaena zatim plamenom i na kraju razneta eksplozijom,
tonula je sad kroz prozirne vode zaliva.
Crni gusar se okrete Jari, koja je jo uvek traila pogledom
lau to je nepovratno silazila na dno.
- Zar nije strano sve ovo? upita je.
123

- Da, moj gospodine, odgovori mlada Indijanka. Ali, ja se jo
nisam osvetila.
- Bie i to uskoro, odgovori Crni gusar i poe prema
stepenicama koje su vodile na komandni most, gde se nalazio
Morgan.
Ugledavi svog kapetana, zamenik se die iz jedne udobne
stolice i pokaza mu kartu zaliva.
- Gde treba da vas iskrcam? upita. Veeras emo ugledati
meksikansku obalu.
- Poznajete li Vera Kruz?
- Da, vitee.
- Krstari li neko onuda?
- Rekli su mi da uvaju itavu obalu, sve do Tuhpama, da bi
zatitili Jalap od mogueg napada.
- Znai da bi iskrcavanje tamo bilo oteano...
- Bolje reeno, nemoguno, vitee. Odmah bi vas uhvatili.
- ta mi savetujete da uradim?
- Izaberite neko pusto mesto, makar i dalje od Vera Kruza i
krenite preobueni u mazgare ili lovce.
- Znate li neki kraj gde bismo se mogli iskrcati, bez opasnosti
da nas otkriju?
- Savetovao bih vam da se iskrcate juno od Tampika, na
irokoj laguni Tamijaua. Taj kraj niko ne uva, jer u ovo vreme
tamo vlada uta groznica.
- Je li laguna dosta udaljena od Vera Kruza?
- Mogli biste stii za etiri do pet dana, ne urei se mnogo.
- To je u redu, poto e eskadra stii u Vera Kruz za desetak
dana.
- Dakle?
- Iskrcaemo se u laguni, odgovori Crni gusar. Tako emo
bez velikih tekoa ui u Vera Kruz.
etiri asa posle ovog razgovora, Munja, koja je plovila sve
vreme prema severu, da bi prola to dalje od Vera Kruza,
okrenula je na zapad, u nameri da se priblii meksikanskoj
124

obali.
Gusar nije ni za trenutak naputao komandni most; eleo je
da se uveri svojim oima da njegovoj lai ne preti nikakva
opasnost. Sreom, sve vreme dok su plovili prema zapadu, na
tamnom horizontu nije bila primeena nijedna svetla taka,
koja bi nagovestila prisustvo neke neprijateljske lae. Sutradan
je Munja ugledala jedno vrlo dugako poluostrvo, koje je
stajalo kao neka brana prema velikoj laguni Tamijaua, koja se
pruala nekoliko milja ispred Tuama. Ne elei da se priblii
laguni usred dana, Munja je brzo zaplovila dalje, plovei du
poluostrva u pravcu Tampika. Da bi jo bolje zavarali panske
lae, koje su mogli sresti, Crni gusar je naredio da se jedan deo
topova skloni i vei deo posade sakrije, a na krmi rairi
kastiljanska zastava.
Obala koja se pojavila pred njima bila je pusta, ali ne i
sasvim neplodna. S vremena na vreme du obale se videla
ponekad i uma, koju su uglavnom inile neobino lepe palme,
dok je iz vode izvirivalo neko vodeno bilje sa utim, obeenim
liem.
- Ova obala izgleda kao da je neoekivano poplavljena, ree
Morgan, posmatrajui je kroz durbin. Nikada nisam video da
palme rastu iz mora kao alge.
- Ovaj deo obale je podloan estokim pomeranjima, ree
Crni gusar. Zemljotresi izazivaju sputanje znatnog dela ove
obale, koja onda biva poplavljena.
- Hoete da kaete da je podlona sputanju?
- A ponekad i izdizanju, gospodine Morgane.
- Sve mi to izgleda veoma udno.
- Pa ipak, gospodine Morgane, ovakve pojave se ne dogaaju
samo ovde: ima mnogo obala i u Evropi koje, iako ne potresaju
zemljotresi, niti vulkanske erupcije, trpe znatne promene u
nivou... Neu da kaem da se to izdizanje i sputanje tla deava
svaki as; ono je ak tako sporo da je u nekim sluajevima
potrebno da prou vekovi pa da to postane vidno. U mojoj
125

Italiji, na primer, u vremenskom periodu od nekoliko decenija,
izvrilo se vidno pomeranje tla: naroito na Siciliji i u Kalabriji,
gde obala tei da se izdigne, dok se u Venetu ona uvek sputa.
- Mora da je to ugabanje tla veoma sporo.
- Toliko sporo da se uopte ne treba bojati, gospodine
Morgane. Obala Veneta se, na primer sputa svake godine tri
do etiri santimetra, a obali Sicilije je bilo potrebno hiljadu
dvesta godina da se izdigne oko est metara.
- Onda ne postoji opasnost da neka obala potone.
- Odjednom ne, gospodine Morgane, ali ako bi se sputanje
terena nastavilo, verovatno bi se posle nekoliko vekova taj deo
obale naao pod vodom.
- A od ega zavisi to izdizanje i sputanje tla? upita zamenik.
- Izdizanje tla izazivaju regionalii zemljotresi, dok sputanje
izgleda treba pripisati hemijskim i molekularnim promenama
stenovitih masa, upijanju ili isuivanju tih masa, ili pak
laganom pomeranju gornjih delova, kao i stvaranju podzemnih
upljina usled luenja rastvorljivih materija. Kako bilo da bilo,
mi neemo doiveti da vidimo ove obale kako tonu, niti neke
druge, koje e se toliko izdii da e nadvisiti planine... A sada,
gospodine Morgane, naredite da nas odbace jo dalje na
puinu i da spreme moj amac.
- Ko e poi sa vama, gospodine?
- Karmo, Van tiler i mlada Indijanka.
- I Jara! uzviknu zaueno Morgan.
- Njena pomo e mi biti najdragocenija... Zna mnogo stvari
o kojima moji ljudi nemaju pojma.
- Moda mesto gde se krije va smrtni neprijatelj.
- Da, gospodine Morgane, mesto gde u ga nai i ubiti,
odgovori mrano Crni gusar.
126
XIV
LAGUNA TAMIJAUA
U jedanaest sati uvee, poto je itav dan krstarila puinom,
Munja neopaeno stie do najjunije take lagune i ukotvi se
pet stotina metara daleko od obale.
Nigde nisu primetili nikakvu svetlost; mogli su se, znai,
nadati da te obale niko ne nad-gleda.
Poto je prethodno pogledao na sve strane, Crni gusar sie
na palubu odakle su mornari upravo sputali u vodu jedan
amac pun sanduka sa namirnicama. Karmo, Moka i Van tiler
ve su se nalazili tamo. Bili su poskidali svoje mornarske
uniforme i obukli kone pantalone sa resama, preko ramena
prebacili ogrtae u raznim bojama, takoe ukraene resama, i
oko struka vezali iroke pojaseve, za koje su zadenuli ogromne
noeve i pitolje. Na glavi su imali velike i vrlo duboke eire,
koji su im zaklanjali skoro celo lice. I Crni gusar bee skinuo
svoju crnu odeu, da bi obukao istu onakvu kakvu su imali
njegovi ljudi.
- Je li sve spremno? upita Morgana, koji je ve bio izdao
nareenje da se amac spusti u vodu.
- Da, vitee, odgovori zamenik.
127

- A Jara?
- Evo me, gospodine, javi se mlada Indijanka, stvorivi se
kraj njega.
Isto kao i njeni drugovi, i ona se uvila u ogrta sa resama,
pokrivi svoju divnu glavu irokim eirom ukraenim trakom.
- Koja su vaa poslednja nareenja, kapetane?
- Pridruite se odmah gusarskoj floti i krenite bez oklevanja,
na Vera Kruz.
- Poznato vam je, gospodine, da je Gramon odluio da se
iskrca juno od grada.
- Da, deset kilometara junije. Ako budem mogao, saekau
vas tamo.
- Znate li gde e se izvriti iskrcavanje?
- Gramon i Loran su mi ve rekli. Zbogom, gospodine
Morgane, videemo se uskoro.
Zastade za trenutak gledajui rasejano lagunu, a zatim brzo
sie niz stepenice, rekavi jo jednom odseno:
- Zbogom!
Sede zatim na krmu, pored mlade Indijanke i dade znak
svojim ljudima da krenu.
Karmo, Van tiler i Crnac dohvatie vesla i brzi amac
polete; za to vreme je Munja manevrisala da bi opet izala na
puinu. Nad tamnom vodom lagune lelujala se laka magla,
inei no jo mranijom. Bila je to vrlo opasna magla, prepuna
nunih isparenja, koja se stvarahu usled raspadanja barskog
rastinja, takozvanih biljaka groznice, a koje se inae sree
naroito esto po meksikanskim lagunama i na uima reka.
Rastui u vodi, one polako trule, kvarei vazduh. Izazivaju
vomito prieto, ili utu groznicu, koja za vreme toplih meseci
pokosi veliki broj ivota.
Na irokom vodenom prostranstvu nije se videla nikakva
svetlost, niti na poluostrvima koja su zatvarala lagunu prema
moru. Isto tako se ni sa jedne strane nije uo nikakav um.
- Kakvo neprijatno mesto! ree Karmo ne isputajui vesla iz
128

ruku. Kao da pripada samom avolu.
- avo se krije usred ove maglutine, koja se kree prema
nama, odgovori Hamburanin.
- Groznica, je li tako, Moka?
- uta, odgovori Crnac. Ako nas uhvati, gotovi smo.
- Tja! Imamo debelu kou, odgovori Karmo.
- Nikoga ne tedi.
- Onda, snano napred, prijatelji. Jo uvek mi je stalo do
moje koe.
Pod snanim udarcima vesala amac je brzo klizio, beei
ispred magle koju je vetar nosio prema obali. Crni gusar je sa
kormila upravljao vonjom.
S vremena na vreme pogledao bi busolu koju je nosio sobom,
proveravao pravac i izmenjao po neku re sa Jarom.
Ve su bili preli polovinu lagune, kad Karmo otkri neku
svetlu taku severno od donjeg poluostrva.
- Oho! uzviknu. Izgleda da ova laguna nije ba pusta. Vidite
li, kapetane?
- Da, odgovori Crni gusar, koji ve bee ustao.
- Da nije neki jedrenjak?
- Meni se ini da se ona svetlosg ne kree, ree Van tiler.
- Ne, ree Moka, koji je imao otrije oko od ostalih. To je
putujua svetlost.
- Moguno neki jedrenjak, koji plovi za Pueblo Veho,
promrmlja Crni gusar. Sreom, no je toliko mrana da emo
proi neopaeni.
Svetla taka se u stvari udaljavala prema severu, kreui se
izlomljenom linijom. amac je nastavio da plovi brzo, sekui
more uz lak um vode. Iako su veslali iz sve snage ve vie od
dva sata, trojica gusara uopte nisu bili umorni. Oko male
barke i dalje je vladala potpuna tiina, kao da te vode nisu bile
nastanjene. Samo se gore, visoko, ulo kretanje poneke none
ptice, moda vampira", jedne vrste vrlo opasnog slepog mia,
koji sie krv ljudima kad ih iznenadi na spavanju.
129

U dva sata ujutro, Karmo, koji se nalazio na pramcu, primeti
da voda postaje sve plia.
- Obala ne moe biti daleko, ree, okreui se Crnom gusaru.
- ini mi se da je ve nazirem, odgovori ovaj ustajui. Pred
nama se ocrtava neka crna masa, koja bi mogla biti kakva
uma.
Neto kasnije amac je zaplovio izmeu naslaga vodenog
bilja i peanih sprudova.
ikare od barskog rasginja dizale su se svuda, pruajui svoje
isprepletane grane u svim pravcima i irei kuno isparavanje.
- Nalazimo se usred movare, ree Crni gusar.
- Eh, da. Na meksikanskoj obali one ne predstavljaju retkost,
odgovori Karmo.
Naiavi na jedan prolaz izmeu sprudova i ipraja, amac
ue unutra, kreui se oprezno da se ne bi nasukao. Niko od
njih nije znao gde se nalaze, poto na te obale ak ni Jara
nikada ranije ne bee kroila. Znali su samo da je kopno
zapadno i zato su se stalno drali tog pravca, sigurni da e se
pre ili kasnije nai u umi.
Veslajui tako otprilike pola sata, nali su se ispred grupe
malih ostrva, koja su obrazovala bezbroj kanala i kanalia. Na
tim ostrvima raslo je visoko drvee, koje je bacilo na kanale
tamnu senku.
- Kuda emo sada, gospodine? upita Karmo.
- Pristaemo uz obalu jednog od ovih ostrva i saekaemo
zoru; odgovori Crni gusar. Po ovoj pomrini ne moemo
odravati pravac.
amac se otisnu prema najbliem ostrvu, pokrivenom
neobino visokim drveem, ogromnih stabala. Tako su se na
kraju iskrcali da malo protegnu noge.
Pomrina je bila tako gusta da se gotovo nita nije moglo
razaznati. Sa kanala se dizala neka izmaglica, koja se polako
irila, puna kunog isparavanja.
Gusari se ispruie ispod jednog velikog drveta, zamotavi se
130

u svoje ogrtae da bi se zatitili od none vlage.
Pored sebe su drali oruje, jer se nisu oseali naroito
bezbednim. I zaista, neto kasnije, u neposrednoj blizini zaue
neki otar krik, koji se pretvori u strahovitu riku. Odmah
zatim, neto dalje, zau se drugi krik, kao odgovor na prvi, pa
onda trei, pa etvrti.
- Krokodili, ree Karmo, najeivi se.
Sa kanala je dopirao otar miris mahovine - siguran znak da
se tamo nalazi mnotvo tih odvratnih vodozemaca.
Posle prvih oglaavanja, nastupila je kratka tiina, a onda se
odjednom razlegoe prodorni krici, ali ne vie u vodi nego gore,
izmeu grana visokog drvea. Bila je to uasna, zagluujua
dreka, koja je parala i najneosetljivije uho.
ula se rika, mukanje, neki neverovatno piskavi tonovi, koji
kao da su izvoeni na metalnim instrumentima, i neobino
prodorni krici.
Karmo i Van tiler poskakae, zamiljajui ve kako im itav
opor divljih zveri skae na glavu; Crnac, Jara i Crni gusar
podigoe samo glavu i pogledae u drvee.
- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler. ta je ovo sad?
- Ne boj se, odgovori Moka, smejui se. Majmuni drekavci
prireuju koncert.
- Zar su ovo majmuni? upita Karmo s nevericom. Prijatelju,
Vreo uglja", ali li se ti to?
- Ne, Karmo, odgovori Crni gusar.
- Onda mi objasnite, gospodine, ko su ovi plaljivci?
Iznad samih njihovih glava, usred gustog lia, ulo se neko
lelekanje, kao da se gore nalazila itava gomila rasplakane
dece.
- To su majmuni, Karmo, odgovori Crni gusar.
- Ali, gore kao da su neka deca?
- Da, to su majmuni.
- Pa ovo je da ovek poludi, gospodine. Pui e mi glava!
Karmo zaista nije preterivao. Dreka crvenih majmuna i onih
131

plaljivaca bee dostigla u tom trenutku takvu jainu, da je
mogla baciti u oajanje i sasvim gluvog oveka.
- Gore ih se sigurno skupilo na hiljade, primeti
Hamburanin.
- Vara se, beli prijatelju, odgovori Moka. Nema ih vie od
sedam ili osam.
- Onda mora da imaju metalna grla.
- Imaju neto jo bolje.
- ta to?
- Neku vrstu mesnatog doboa, koji proizvodi sto puta jai
glas, ree Crni gusar.
- Da, kapetane, odgovori Crnac.
- Kakvi uasni pevai!
- Hoe li da ih uutka? upita Crnac.
- Vrlo rado.
- Onda opali iz puke i razbeae se. Ako ti poe za rukom da
pogodi nekoga od njih, napraviemo izvrstan doruak.
- Pih! uini Karmo prezrivo. Za koga me ti smatra, crni
drue? Zar da jedem majmune?
- Kaem ti da su neobino ukusni, beli prijatelju. Jedu ih
rado i Crnci i Indijanci.
- Ostavite majmune na miru i uvajte municiju, ree Crni
gusar ustajui naglo.
- ta ste to otkrili, kapetane? upita Karma.
- Kajmane.
- Ah! Reili su, dakle, da dou!...
- Vidim ih nekoliko, ree Moka.
- Treba proveriti da li smeraju neto protiv nas, ree Karmo.
Poto se magla ve bila digla i poelo da svie, moglo se
videti sve to se deava u kanalima. Jedan odvratan
vodozemac, dugaak bar est metara, pojavio se iz gustog
ipraja i krenuo oprezno prema ostrvcu gde su se nalazili
gusari. Na zbrkanim leima, ovaj gadni vodozemac nosio je
pravu malu batu. Izmeu kotanih krljuti, punih blata, rasle
132

su barske trave pa ak i poneka trska.
Nastojei da obmane neprijatelja, drao je glavu pod vodom,
izbacujui samo s vremena na vreme njuku da bi uzeo vazduh.
I rep mu je bio takoe pod vodom i pri kretanju je ostavljao
sasvim vidljiv uskomeani trag.
- Ova odvratna ivotinja misli da nas iznenadi, ree Karmo.
Samo to mi nismo tako ludi da je smatramo za neko stablo.
ta kae, crni prijatelju?
- Pusti je neka prie, pa e videti ta u uraditi s njom,
odgovori Crnac.
- Da uzmemo puke?
- Ne bi nam mnogo koristile, beli prijatelju. Zrno bi se
rasprslo o kotane ploice.
- I pucnjava bi mogla privui pance, dodade Crni gusar.
Crnac pronae jednu granu, odlomi je i skresa joj lie; onda
zae u ipraje na obali.
Karmo i Van tiler se sakrie usred vodenog bilja, a Crni
gusar povede Jaru iza jednog stabla.
Kajman je nastavio da se kree polako, preputajui se slaboj
struji, koja ga je nosila prema laguni. Rep je drao potpuno
nepomian, da bi obmanuo gusare, i samo su mu se ape
gotovo neprimetno micale; pri tom se dobro uvao da ih ne
pokae suvie. Od ostrvca ga je delilo jo samo nekoliko
koraka, kad se neoekivano pojavi jo jedan kajman, izronivi
iz vodenog bilja koje je raslo na jednom polupotopljenom
peanom sprudu.
Samo asak kasnije i trei kajman je naglo izronio, bacivi se
besno izmeu one dvojice.
- Pazi, molim te! uzviknu Karmo iznenaeno. ta e sad biti?
Pa oni kao da nemaju nita protiv nas, u stvari?
- Tako je, beli drue, odgovori Crnac.
Dva prodorna krika odjeknue u neposrednoj blizini, a onda
se jo dva kajmana zagnjurie u kanal, udarajui besno
snanim repovima. Jedan od njih, onaj najmanji, povue se u
133

stranu, zagnjurivi se u vodeno bilje, koje je raslo na obali
kanala; ona, pak, dvojica bacie se jedan na drugoga sa
neverovatnom estinom, otvarajui ogromne eljusti
naoruane stranim zubima. Rikali su kao pobesneli bikovi i
udarali repovima, podiui prave penuave talase.
etiri vodozemca su besno juriala jedan na drugog. Njihova
uasna rika uutkala je ak i crvene majmune, dok su oajniki
pokuavali da smrskaju jedan drugom eljusti.
Voda je pljuskala na sve strane, dok su se o bujno i zgusnuto
ipraje buno razbijali veliki talasi.
Jedan drugi krokodil, ispruen usred vodenog bilja, mirno je
posmatrao stranu borbu, kao da ga se ona uopte nije ticala.
Neto kasnije jedan od etiri vodozemca, moda najslabiji, bee
iskljuen iz borbe. Zgrabivi ga stranim eljustima, njegov
suparnik mu je najpre otkinuo rep, a onda i vrh njuke.
Obogaljeni nesrenik, sav u krvi, grio se oajniki kraj
ipraja, bojei crveno vodu. Nekoliko minuta kasnije jo jedan
je potonuo na dno: napadnut od druge dvojice, koji su se za
trenutak udruili, bio je sav raskomadan.
Ali su i pobednici sad ostavljali jadnu sliku. Jednom je bila
razmrskana eljust, drugi je ostao bez prednje ape. Pa, i pored
svega, oslobodivi se one prve dvojice, nasrnue jedan na
drutog s podjednakom estinom, urlajui kao pobesneli.
Onaj kome je bila razmrskana eljust pokuao je posle prvih
ujeda da se povue prema ostrvcu na kome su se nalazili
gusari. Strana rana mu vie nije dozvoljavala da uspeno
napada neprijatelja, a za odbranu je imao jo samo rep.
Videi ga kako se pribliava, Moka dohvati veliku granu
spremajui se da mu zada smrtonosni udarac. Ali je tolika
opreznost sad bila suvina, jer ga je njegov protivnik pratio u
stopu, reen da ga dotue. Zapoela je nova borba, samo
nekoliko koraka od ostrva i sasvim blizu gusarskog amca.
Oba vodozemca, iako iznurena zbog velikog gubitka krvi,
ponovo nasrnue jedan na drugog s oajnikom snagom.
134

Udarci repom pljutali su na sve strane, diui veliku buku,
dok su im se zubi lomili o kotane krljuti. Voda, sva crvena od
krvi, prskala je na sve strane po obali.
- Moka! viknu odjednom Karmo. Na amac!
Istog trenutka je i Crni gusar, otkrivi opasnost koja je
pretila njihovom amcu, pojurio prema obali, viui:
- Ovamo, gusari!
U slepoj borbi koju su vodila, ova dva vodozemca se behu
pribliila obali, pretei da svojim repovima razbiju bokove
lagane barke. Moka skoi usred iblja, Karmo i Hamburanin
pojurie za njim. Ali je amac, razbijen jednim snanim
udarcem repa i prevrnut u kanal, ve tonuo.
- Sto mu gromova! zaurla Van tiler.
- Ah! hulje! viknu besno Crnac.
Ne vodei rauna o opasnosti, on pojuri na vodozemce, koji
onako zaslepljeni besom nisu ni primetili prisustvo ljudi. Crni
div podie granu i udari onog blieg tako snano da mu je
odmah prelomio kimu. Na taj udarac drugi se odmah okrete.
Bio je to onaj sa razmrskanom eljusti, koji, umesto da
pobegne, jurnu na obalu zaslepljen besom i navali estoko na
Crnca, tako da je ovaj jedva imao vremena da odskoi u stranu.
Bojei se za Jaru, koja je stajala samo nekoliko koraka dalje,
Crni gusar jurnu napred sa maem u ruci. Brzo kao munja,
presee put udovitu i sagnuvi se naglo sjuri mu ma u grlo.
Ova nova rana verovatno ne bi zadrala vodozemca bez brze
Crneve pomoi. Izbegavi iznenadni udarac repom, od koga je
pljusnula voda i blato, hrabri Afrikanac podie batinu i
doviknu svom kapetanu:
- Nazad, gospodine.
A onda se zau prasak, slian lomljavi drveta. Koane
krljuti vodozemca popustie pod strahovitim udarcem.
Polumrtav od udarca, gmizavac je za trenutak ostao zbunjen, a
onda se, prikupivi poslednju snagu, otkotrljao niz obalu,
iezavi pod vodom, usred krvavog kruga.
135
XV
SPLAV
Gusari su tako ostali ne samo bez amca, nego i bez
namirnica, koje su bile zatvorene u dva sanduka, kao i bez
veeg dela municije.
Sreom, sauvali su puke i nekoliko stotina metaka, zatim
neto od pokrivaa, koje Jara bee ponela sa sobom da se
zatiti od none vlage.
Pa ipak njihov poloaj nije bio nimalo zavidan, jer su se
nalazili na tom malom ostrvu, usred prostrane movare, koju
nisu mogli prei zbog divljih kajmana.
- Zapali smo u dobar sos, ree Karmo. Bez amca i bez
namirnica.
- Ah, to se tie namirnica, u njima neemo oskudevati!
- Nee valjda rei da bi nam i kajmani mogli posluiti za
doruak? upita Karmo, napravivi gadljiv izraz.
- Rep nije rav, beli prijatelju. Jeo sam ga nekoliko puta.
- Ah!... I gmizavce dere!...
- ta emo bez amca? upita Van tiler.
- Drvea ima dovoljno, ree Crni gusar. Zar je mojim
mornarima teko da naprave jedan obian splav?
136

- Ba sam prava ivotinja, gospodine, ree Hamburanin.
Nisam se, eto, setio drvea.
- A ono samo to ti ne istera oi, ree Karmo smejui se.
- Moka, ima li sekiru?
- Da, kapetane, odgovori Crnac.
- Poto je ve poelo da se razdanjuje, krenuemo da
obaramo drvee.
Dok su Afrikanac i Crni gusar obilazili obalu birajui stabla
za splav, Karmo i Hamburanin zaoe u umu da potrae
neto za ruak.
Ostrvce je bilo vee nego to su pretpostavljali i veoma
umovito. Na njegovom plodnom tlu, pokrivenom slojevima
trulog lia, rasle su mnogobrojne i raznovrsne palme i guste
ikare u kojima se mogla nai i po neka krupnija divlja.
Karmo i Van tiler oslunue malo, i kako nisu uli nita
drugo osim dreke majmuna, krenue ne oklevajui kroz iprag,
koraajui oprezno.
Sunce je ve bilo izalo i na vrhovima najvieg drvea
cvrkutale su ptice; sa obale su uzletala jata aplji i divljih
pataka, koje su zagluujue gakale.
Usred irokog lia raskoni palmi i caobasa zabavljalo se
bezbroj majmuna, prevrui se i diui paklenu dreku. To su
bili miceti, ili majmuni drekavci, oni isti koji su prole noi
onako uplaili estitog Karmoa.
Ovi etvoronoci, koji su posedovali neverovatnu
pokretljivost, i lakou, nekad su bili veoma brojni u Meksiku,
dok se danas mogu nai jo samo u Junoj Americi, a pre svega
u Gijani i u praumama Amazona.
Njihova dlaka je tamna, sa crvenkastim prelivima, dok je kod
enki uta. Visina im ne prelazi sedamdeset i pet santimetara.
Ali, kakva snana plua imaju! Njihova dreka je tako prodorna,
da se uju na vie kilometara.
- Pre nego to preemo na majmune, da pogledamo ima li
ovde nekog boljeg mesa, ree Karmo Van tileru. Na ovom
137

ostrvu mora biti i divljai.
- Na kraju, tu su i aplje, odgovori Hamburanin.
Osvetiemo se na njima.
- Ah!... Hiljadu morskih pasa!
- ta je, Karmo?
- Video sam jednu ivotinju kako bei kroz travu?
- Je li velika?
- Kao zec.
- Kad bi to zaista bio zec!... Kakvo bismo divno peenje imali,
Karmo.
I tako oba gusara, oseajui ve miris peenja, pooe tamo
gde su primetili da se neto mie. Neka ivotinjica, koju jo
nisu mogli sasvim dobro da vide, beala je ispred njih, ne
urei se mnogo.
Stigavi ispred jednog starog drveta, videe kako se brzo
uvukla u uplje stablo, ostavljajui napolju samo dugaak i
ljuspast rep.
- Ah! ... Huljo! Tu li si! viknu Karmo, zgrabivi je brzo za rep.
Pokua da je izvue, i na svoje ogromno zaprepaenje
zakljui da mu to nikako ne polazi za rukom.
- Sto mu gromova! uzviknu. Je li moguno da je jaa od
mene!... A nije vea od zeca!
- Da vidimo najpre o kome je re, na to e Van tiler,
zavirivi jednim okom u duplju.
Poto je rupa bila dosta iroka, primetio je da su ivotinjici
lea pokrivena nekom vrstom oklopa od kotanih ploica,
nejednakog oblika i paralelno rasporeenih.
- Ne znam koja bi ovo ivotinja mogla biti, ree on najzad.
Mogu ti samo rei da nije naroito velika i sudei po njenoj
veliini morala bi brzo popustiti.
- Da li se ve zamorila? upita se Karmo. Ipak, ne bih rekao.
- Dozvoli da ja pokuam, ree Van tiler.
Dohvati zatim obema rukama rep, odupre se jednom nogom
o drvo i stade da vue iz sve snage. Ali uzalud; ivotinjica nije
138

poputala, ba kao da je bila prirasla za stablo.
- Sto mu gromova! uzviknu. Ovo je prosto neverovatno.
Karmo na to odgovori gromkim smehom.
- ta ti je smeno! uzviknu Van tiler zaueno.
- Vuci samo! Vuci!... vikao je Karmo, zahvaen neobino
dobrim raspoloenjem.
- Kad ti kaem, ova prokleta ivotinja kao da je prikovana za
drvo.
- Ne moe biti, Van tilere, dri se samo svojim kandama.
- Onda ti zna kakva je ovo vrsta... vrsta, ta ti ja znam ega!
- To je armandillo.
- Nikad nisam uo za njega.
- Odmah u ti ga pokazati, ree Karmo.
- Misli li da ga nekako istera napolje?
- Da, Van tilere.
- Da ga zajedno povuemo?
- Samo bismo mu otkinuli rep i ne bismo ga naterali da
izae. Kande su mu kao od elika.
- Znai da je i opasan.
- Boe sauvaj, Hamburanine!
- Je li bar za jelo?
- Meso mu je ukusnije od mesa nekog sisaneta.
- Da ga isteramo onda!
- Ii e to sasvim lako? pogledaj samo!
Jednom rukom uhvati rep armandilla, drugom izvue veliki
no i uvukavi ga u duplju drveta, poe snano da bode
ivotinjicu.
U prvi mah armandillo pokua da se sklupa, a zatim se
opusti i pade na zemlju. Znajui da nije opasan, Van tiler se
sagnu, gledajui ga radoznalo. Bio je neto vei od zeca i imao
je veoma kratke ape, a na leima pravi oklop od vrstih,
ukastih, kotanih ploica, koje su mu pokrivale telo sve do
bokova. Njegovu veoma malu glavu sa iljatom njukom
zaklanjala je neka vrsta ljuspastog tita. Imao je, kao to je
139

napomenuto, neobino kratke noge sa dugakim i veoma
snanim noktima. im je pala na zemlju, ivotinjica se istog
asa sklupala, dok su joj ploice, koje kao da su bile u
izvesnom smislu pokretne, skliznule niz lea, a rep se savio.
Tako su sad pred sobom imali neto kao loptu, potpuno
zatienu ljuspastim oklopom.
- Neverovatno! uzviknu Hamburanin. Potpuno se zatvorio u
svoj oklop.
- Koji mu sigurno nee mnogo pomoi, ree Karmo, udarivi
snano ivotinjicu kundakom.
Siroti armandillo samo slabo skiknu i odmah se isprui.
- Evo peenja! viknu Karmo, uhvativi ga za rep.
- Ali, kakva je ovo ivotinja? upita Vai tiler.
- Savreno bezopasna, nona ivotinja.
- ime se hrani? Travom?
- Ne, mesoder je; ali kako joj teko uspeva da pribavi sebi
neku divlja, jer nije ni brza, niti ima jake zube, hrani se
uglavnom strvinama. Pria se ak da se armandillo, kad nae
neku mrtvu ivotinju, uvue unutra i pojede je malo-pomalo
celu, ostavljajui samo kou netaknutu.
- I ti tvrdi da je dobar za jelo?
- Kao kornjaino meso. Hajdemo da lovimo dalje, prijatelju
Van tileru.
- Misli li da e jo neto nai?
- Da pripucamo malo i na aplje.
Ubeeni da nee nita vie nai na ostrvcetu, okrenue
prema obali, odakle se ula velika graja i gde se bez sumnje
nalazio veliki broj vodenih ptica. Kad su stigli blizu ipraja,
ugledae itava jata pataka i aplji sa zelenim perjem. Opalivi
dva puta iz puaka, oborie dve takare, a onda okrenue
prema logoru, da ih kapetan ne bi dugo ekao. Moka je bio ve
oborio prilian broj mladih stabala i odsekao dosta lijana, koje
su sluile umesto konopaca.
Dok je Jara erupala one dve aplje, Crnac i gusari se dadoe
140

na graenje splava, uverivi se prethodno da u blizini nema
kajmana.
Kako su u tom poslu bili veoma veti, jedan sat im je bio
dovoljan da naprave splav, koji je bio u stanju da ih sve petoro
ponese.
Radi vee sigurnosti, postavili su svuda okolo vesla da bi
spreili kajmane da se popnu na splav, dok su na sredini
podigli neku vrstu kolibice od granja i palmovog lia.
U osam sati ujutro, poto su slatko dorukovali, gusari se
zajedio sa mladom Indijankom ukrcae na splav, veslajui
snano i upirui veslima o blatnjavo dno kanala. Proavi
pored ostrva, naoe se ispred jedne druge lagune, pokrivene
barskim rastinjem i ispresecane, tu i tamo, peanim
sprudovima na kojima je dremuckao veliki broj kajmana.
Crni gusar, koji se bee popeo na kolibicu da bi imao iri
vidik, otkri u daljini jednu tamnu, neprekidnu liniju, koja je
mogla biti i neka velika uma.
- Tamo je kopno, ree on. Ali e nam trebati prilino
vremena da stignemo do njega.
Splav je plovio polako, poto je voda bila savreno mirna, a
nije bilo ni daka vetra.
Hamburanin, Moka, pa i sam Crni gusar, upirali su snano
veslima o dno, ali su od toga imali neznatne koristi, jer su
dugake motke, koje su im sluile kao vesla, skoro uvek duboko
upadale u blatnjavo tlo lagune, tako da su se izlagali opasnosti
da popadaju u vodu.
Kajmani, videi kako nailazi ta velika plovea masa,
privueni radoznalou, kruili su oko moreplovaca, otvarajui
svoje strane eljusti, pune dugakih zuba. Nisu ih napadali i
odlazili su im bi osetili udarac tapa, kojim su ih
Hamburanin i Moka, na smenu, iz sve snage terali. U podne je
splav opet uplovio u neki kanal, koji je, umesto da vodi prema
tamnoj liniji to je oznaavala kopno, skretao na jug, prolazei
izmeu bezbroj malih ostrva pokrivenih iprajem i veoma
141

visokom trskom.
Iz tog rastinja, beei pred splavom, dizala su se itava jata
ptica.
Tu je bio veliki broj purocephalusa, sa vrlo kratkim nogama,
ije je perje na glavi crveno kao plamen; zatim jata coclarnisa,
koje lie na nae zebe, na sylvicola, sa divnim perjem zlatne
boje, pa aplji, kao i zelenih divljih pataka, glupih ljuka, koje
su mirno posmatrale pomorce ne plaei se udaraca vesala.
Du sprudova se video veliki broj zapilotesa, neke vrste
malog kraguja, sa crnim perjem, koji vre u Meksiku ulogu
ubretara, jer su u stanju da halapljivo progutaju sve smee
koje stanovnici grada izbace na ulicu, a da im to nita ne
nakodi.
Njihova prodrljivost ide dotle da su u stanju da pojedu i
umrlog od kolere bez ikakvih posledica, ba kao i marabu, koji
ivi u Indiji.
- Ovo je pravi raj za lovce, ree Karmo, pratei zaarenih
oiju brze letove ptica. Kad ne bismo morali da urimo, dobro
bismo se najeli. ta kae na to, prijatelju Van tileru?
- Od te tvoje prie poi e mi voda na usta, odgovori
Hamburanin. Pogledaj one divne arzavole.
- Kraljevski zalogaj, dragi moj.
- A kako se zove ona ptiurina ratobornog izgleda? Vidi li je,
Karmo?
- Je li ona to trai neto usred trske?
- Da, vidi li je? ... Lii na nekog krilatog ratnika! - To je kamiki, ree Moko.
- Nikad nisam uo za nju, crni drue, ree Van tiler.
- Gledaj je sad paljivo, pa e videti o kakvoj je ptici re!...
Pogledaj: sprema se da napadne.
- Koga?
- Priekaj samo, beli prijatelju, pa e videti.
Ptica o kojoj su govorili bila je lepa, veoma brza, pokretljiva i
sa nekom vrstom roga na glavi; imala je ogromna krila
142

pokrivena dugim perjem, koje se zavravalo vrlo iljatim
kandama.
Ova ptica, koja je inae pripadala jednoj ve izumrloj vrsti,
jurnu prema ipraju i nakostreivi perje kriknu prodorno. To
je bez sumnje bio ratni pokli upuen neprijatelju.
Crni gusar i Jara prioe ivici splava, posmatrajui radoznalo
neobinu pticu.
- Koga ovo napada? upita Crni gusar.
- Zmiju, sakrivenu u trsci, odgovori Jara.
- Hrani li se ova ptica zmijama?
- Da, moj gospodine. Videe je na delu.
Kamiki se ponovo sjuri izmeu trske, udarajui snano
krilima i pruajui napred svoju naoruanu glavu. Bio je reio
da izvue rtvu, koja se opet uporno skrivala, znajui sa kakvim
opasnim neprijateljem ima posla. Odjednom se izmeu trski
uspravi kao abonos crna zmija, debela kao pesnica i sa veoma
pljosnatom glavom.
To je bila zmija aligator, dosta est gmizavac u movarnim
krajevima srednje Amerike. Videi kamikija kako se sprema da
je napadne, zmija mu poe u susret sa oajnikom hrabrou,
pokuavajui da ga iznenadi i ujede. Ptica, koja u ovakvoj borbi
nije bila poetnik, odmah se zakloni iza svojih naoruanih krila
i stade njima besno udarati u nameri da zbuni neprijatelja.
Pobesnela zmija poe da iti, palacajui svojim iljatim
jezikom, uvijajui se i zavijajui gore i dole, a onda se iznenada
isprui i skoi na svog neprijatelja.
- Bogami!... Kakva borba! uzviknu Karmo, koji je paljivo
pratio svaki pokret dvojice protivnika. Kako li e se ovo
zavriti?
- Zmija e izgubiti bitku.
- Je li moguno da e ova ptica pobediti? A ako je zmija
ujede?
- Nee se dati.
Neobino brz, kakav je bio, kamiki nije mirovao ni za
143

trenutak. Napadao je zmiju svojim otrim kljunom, zatim se
hitro povlaio, zaklanjajui se krilima, a onda je ponovo
napadao. Borba se vodila ve nekoliko minuta, kad kamiki,
ocenivi da se neprijatelj ve dosta zamorio, jurnu odluno na
njega.
Zgrabivi kljunom zmiju, sa dva snana udarca potpuno je
oamuti, a onda ponese uvis. Sve se to odigralo za tren oka.
Podigavi je skoro dvadeset metara uvis, odjednom je ispusti
na zemlju; onda se istog trenutka ponovo ustremio na nju i
jednim udarcem kljuna smrskao joj glavu.
Zatim je poeo mirno da je jede, kao da je bila u pitanju neka
naivna jegulja.
Hrabra ptica, poto se najela, krenu dalje da trai nov plen.
144
XVI
LOV NA LAMANTINA
Pred samo vee, poto nije uspeo da doplovi do kopna, splav
je pristao na obalu jednog ostrvceta pokrivenog neobino
bogatom vegetacijom.
Mnogobrojne i raznovrsne palme dizale su se visoko, odmah
iza ipraja i barske trske, meajui se sa ogromnim drvenim
papratima.
Gusari, koji su veslali ceo dan pod neumoljivim suncem, bili
su iscrpljeni i vrlo edni, jer sve do tada nisu uspeli da nau ni
kapi slatke vode. Probali su nekoliko puta vodu iz lagune, ali su
uvek oseali u ustima neki slankast ukus, jer se i u kanalima
oseala morska voda.
- Bojim se, junaci moji, da emo i ovu no provesti bez vode,
ree Crni gusar.
- Sve dok ne naiemo na neku reku, neemo imati slatke
vode.
- Priekajte, gospodaru, ree odjednom Moka, koji je ve
nekoliko trenutaka paljivo razgledao ostrvce, obasjano
poslednjim sunevim zracima.
- Zar ne misli da e ovde nai neki izvor? upita Crni gusar.
145

Ne moe ih biti na ovom blatnjavom terenu, zasienom
morskom vodom.
- ini mi se da sam pronaao jedno drvo koje e nam pomoi
da ugasimo e, gospodaru.
- Da nije neko drvo-izvor"? upita Karmo, smejui se.
- Neto slino, beli drue.
Trojica gusara i Jara iskrcae se sa Crncem, koji odmah zae
meu drvee, krei s tekom mukom put izmeu ila, lijana i
bunja.
Tle na ovom ostrvcetu nije bilo blatnjavo, niti je to bio neki
peani sprud pokriven vegetacijom, nego pravo ostrvo od
vrstog zemljita i sa stenovitom podlogom.
Drvee, zatieno od vlage, koja je obino zasiena morskom
solju, izdizalo se mono, pokrivajui itavu povrinu ostrvca i
dostiui neverovatnu visinu.
Preavi oko dvesta koraka, Moka se zaustavi ispred jednog
veoma lepog drveta, koje je raslo usamljeno na maloj ledini.
Bila je to neka vrsta vrbe, visoka preko ezdeset stopa, sa
krunom koja je liila na kupolu i duguljastim, irokim liem,
samo ne toliko velikim kao kod palmi.
Iz grana i stabla tog neobinog drveta curila je voda tako
obilato, da se u njegovom podnoju stvorila itava mala bara.
Neprestano i u velikim koliinama voda je uz monotoni um
padala na zemlju.
- Pravo drvo-izvor"! viknu Karmo zaueno. Nikada nisam
video ovako neto.
- Zaista je veoma udno, ree Crni gusar. Kakvo je to drvo?
- Tamai-caspi, gospodine, odgovori Crnac.
- A odakle dolazi sva ova voda? upita Hamburanin.
- Ovo drvo verovatno upija vlagu iz atmosfere pomou
naroitih organa, a onda je uva, ree Crni gusar. I na
Kanarskim ostrvima postoji isto tako jedna biljka koja daje
vodu u znatnoj koliini.
- I tako ovo drvo neprestano plae? upita Karmo.
146

- Da, odgovori Moka. tavie, kad naie suni period i kad su
reke najsiromanije vodom i izvori presue, ono daje jo vie
vode.
- Da iskoristimo onda ovu njegovu neobinu osobinu, ree
Karmo.
Ali Karmo nije bio samo edan nego i veoma gladan. Kako su
rezerve ve bile iscrpene u toku dana, a zbog zabrane upotrebe
vatrenog oruja nisu obnovljene, on se okrete ponovo svome
prijatelju, Vrei uglja", i ree:
- Voda je izvrsno pie, ali sam zakljuio da mi suze ovog
tamai-caspia, samo ispiraju creva. Ako si zaista ovek na svom
mestu, onda potrai i neko drvo od koga emo dobiti neto
vre.
Upravo tog trenutka sa lagune dopre neki udan urlik, koji je
morao, po svemu sudei, poticati od neke povee ivotinje.
- ta je ovo sad? upita Karmo.
Crnac i Jara se naglo okrenue, gledajui u pravcu drvea.
- Manato! uzviknu mlada Indijanka, gledajui Moka.
- Da, odgovori Crnac. To je vacca marina.
- Hoe rei lamantino? upita Crni gusar.
- Da, kapetane. To e biti izvrstan plen.
- Ali i vrlo teak da se ulovi.
- Uhvatiemo ga, kapetane.
- Samo bez pucnjave.
- Bie dovoljna i jedna obina kuka.
- Kad bismo je imali!
- Napraviu je, gospodine. Beli prijatelju, ima li pare
kanapa?
- Koliko hoe, odgovori Karmo. Zar se moe zamisliti
mornar bez kanapa?
Sad se ponovo zau rika, samo mnogo blie. ivotinja se
morala nalaziti pored obale ostrvceta. Crnac odlomi jednu
dugaku, skoro pravu granu i skresavi joj lie, veza za njen
kraj veliki no. Napravio je tako neku vrstu aklje, dugu preko
147

tri metra.
Crnac poe tamo gde je stajao splav. Stigavi blizu ipraja,
koje je pokrivalo obalu, zastade posmatrajui paljivo vodu u
kanalu. Mrak se ve bio spustio, ali kako na tom mestu nije bilo
magle, moglo se sasvim lepo videti sve to se dogaa u laguni.
Gotovo pored samog splava vodeno bilje se lagano pokretalo,
kao da je neka krupna ivotinja pokuavala da prokri sebi put.
- Tamo je, ree Crnac, okreui se gusarima. Pase.
- Hoemo li ostati ovde sakriveni? upita Karmo.
- Da, za sada, odgovori Moka. Ah!... Evo ga!
Crni gusar i njegovi drugovi pogledae u kanal. Izmeu
vodenog bilja pojavi se jedna ogromna riba, koja je pomalo
liila i na foku, ali je imala umesto okrugle, izduenu njuku.
- Je li manato? upita Karmo.
- Da, odgovori Moka.
- Prilino je veliki.
- Ne treba ga pustiti da pobegne, ree Crni gusar.
- Ne miite se, tiho izusti Crnac.
Uze zatim aklju i poe neujno kroz isprepletano ipraje.
Lamantino se nalazio tamo, upola zagnjuren u vodu. S
vremena na vreme bi podizao glavu da oslukuje. Da nije
moda osetio prisustvo neprijatelja? Bilo je vrlo moguno,
poto je prekinuo svoju veeru.
Iznenada se Moka uspravi na kraju ipraja. Duga motka
polete i otrica se zari duboko u lamantinova lea.
- Na splav! viknu Crnac.
Gusari pojurie na splav zajedno sa Jarom. Moka je ve trao
ispred njih, sa sekirom u ruci.
Verovatno smrtno ranjen, manato se besno koprcao usred
vodenog bilja, grokui sve slabije. Skakao je tamo-ovamo,
lomei trsku, i buno se gnjurao, diui talase koji su se s
treskom razbijali o ipraje, a onda se ponovo pojavljivao
duvajui i frkui.
Uprkos oajnikom nastojanju da se oslobodi aklje, no je i
148

dalje stajao zaboden u njegova lea, ak je tim stalnim trzajima
izazivao jo vei bol i sve obilnije krvarenje.
- Na njega!... Na njega! povika Crni gusar, pojurivi na
pramac sa isukanim maem.
Pod snanim udarcima vesala, splav brzo pree kanal i stie
nesrenog sisara, koji se bio zapleo izmeu ila.
Moka podie sekiru i onda se zau potmuli udarac propraen
otegnutim groktanjem.
- Na je! povikae.
Sa razbijenom glavom, lamantino se bio nasukao na jedan
sprud i tamo izdahnuo.
- Evo nam veere! ree Moka, spremajui se da isee plen.
- I to kakve veere! uzviknu Karmo.
- Ni sto ljudi je ne bi pojelo.
Gusar se bio nagnuo nad sisarem i posmatrao ga radoznalo.
Taj stanovnik reka i laguna Srednje i June Amerike bio je
dugaak oko pet metara, to znai da nije spadao u one
najvee, jer ti sisari dostiu duinu do sedam, pa i osam
metara.
Podseao je na foku, samo mu je njuka bila izduena, a ne
pljosnata. Umesto peraja, imao je dve zdepaste ape i vrlo irok
rep, a pod grudima sise nabrekle od mleka.
Ovi sisari su danas ve retkost. Ima ih jedino jo u Orinoku i
Amazonu, na uu reka u Gijani i na obalama Hondurasa; po
neki se nau i u Meksiku. Sasvim su bezopasni, jer ne poseduju
nikakvo odbrambeno orue i hrane se samo vodenim biljkama.
Kao i foke, ive u vodi i na suvu, ali se ipak retko penju na
obalu, znajui da izvan vode gube od svoje pokretljivosti, poto
im telo nije naroito prilagoeno za hodanje.
Sa nekoliko udaraca sekirom Moka odsee donji deo
lamantina, koji je teio oko ezdeset libri, to je bilo vie nego
dovoljno da se obezbede obilati obroci i za nekoliko dana.
Ostatak prepustie kajmanima.
im su pristali na ostrvce, gusari naloie dobru vatru i
149

ispekoe jedno pare lamantina, nataknuvi ga na cev od
puke. I tako su izvrsno veerali. No je prola mirno, iako su
kajmani jo vodili borbu oko ostrva.
Sutradan se gusari ukrcae na splav, u nadi da e stii do
kopna pre zalaska sunca.
Imajui pogodan vetar, da bi jo ubrzali kretanje splava,
postavili su na vrhu kolibice nekoliko lisnatih grana, koje su
sluile umesto jedra. Preavi veliki broj kanala i oplovivi
mnoga ostrvca, Crni gusar otkri, negde oko podne, sedei na
krovu kolibice, odakle je imao bolji pregled lagune, jedan stub
dima koji se lelujao izmeu drvea na obali.
- Ko to moe biti, panci ili Indijanci? upita on.
- Ne mogu biti panci, odgovori Moka. U ovom kraju, koliko
je meni poznato, nema gradova. To su samo Indijanci.
- ta ti misli, Jara?
- Da odemo i potraimo logor, gospodine, odgovori mlada
devojka. Indijanaca ne treba da se plaimo. Od njih emo
moda dobiti dragocena obavetenja.
- Poimo onda na obalu, odgovori Crni gusar posle kraeg
premiljanja.
Splav je sad uplovio u jedan iroki kanal, koji je izgleda,
vodio pravo ka onom stubu dima.
Zahvaljujui povoljnom vetru, splav se brzo kretao,
ostavljajui iza krme irok uskomean trag. Levo i desno od
kanala reala su se mala ostrva, neka pokrivena trskom i
iprajem, a neka veoma visokim i lisnatim drveem. Na obali
su se ponegde videle itave porodice kajmana kako uivaju na
suncu.
Mladi su se igrali sa majkama, jurili se i ujedali, terajui
jedan drugog u vodu.
U dva sata po podne, od kopna ih je odvajalo jo samo pola
kilometra. Veoma nisku obalu pokrivalo je drvee sa visokim
stablima. Tu se videlo bezbroj palmi svih vrsta, pa veoma lepe
drvene paprati i mnogobrojni kedrovi. Stub dima se vie nije
150

video, ali se Crni gusar i pored toga nadao da e pronai
indijanski logor, jer se nalazio na izdignutom mestu.
- Zapnite jo malo, prijatelji, ree on Karmou i njegovim
drugovima, koji su sad ve teko veslali, nemajui vie pogodan
vetar. I onda ete se odmarati do sutra.
U etiri sata posle podne, gusari i Jara se iskrcae na poetku
ume.
- Hoemo li odmah da potraimo logor? upita Karmo.
- Ti bi vie voleo da se odmori malo, je li tako, mornaru moj,
ree Crni gusar.
- Ili, tanije, da spremim veeru, kapetane, odgovori gusar
smejui se. Imamo jo jedno dobro pare lamantina da
ispeemo.
- Idi onda i spremi veeru, ree Crni gusar. Posle emo otii
do logora.
- Crni prijatelju, ti bi mogao da pogleda malo po umi. Na
ovom drveu mora biti nekih plodova.
- I meda, odgovori Crnac, koji je ve nekoliko trenutaka
gledao paljivo u drvee.
- ta si rekao, meda?... Tako mi kitove utrobe, nee valjda
da kae kako si otkrio neku konicu?
- Ne, nego mravinjak, beli prijatelju.
- Mravinjak! uzviknu Karmo gledajui zaueno. Kakve veze
imaju mravi sa medom?
- Poi sa mnom, drue, pa e videti.
- Hajdemo onda, ree Crni gusar, koji je takoe bio veoma
iznenaen.
Crnac zae izmeu dva gusta buna, to su se nalazila ispred
jednog malog peanog nasipa, koji je bio neto dui od metra,
a visok osam do deset santimetara i pruao se ispred stabla
jedne visoke palme.
- ta je ovo? upita Karmo.
- Mravinjak, odgovori Crnac.
Iz jedne rupe, koja se nalazila u sredini malog peanog
151

nasipa, izalo je tog trenutka nekoliko mrava, dosta veih od
naih i sa neobino naduvenim stomakom koji je podseao na
malo zrno groa.
Moka uze jednoga, zgnjei ga prstima i poe ga sisati sa
slau.
- Pih! uini Karmo.
- Pun je meda, ree Moka.
A onda svojim velikim noem rasee mravinjak i otkri itavu
seriju hodnika i odeljenja, podeljenih malim zidovima od
kamenia sastavljenih blatom. Produivi da bui u pravcu
hodnika po kome su vrveli mravi, ukloni jedan grumen zemlje i
pokaza zauenim gusarima osam jajastih stanica, irokih pet
do est palaca, dugih etiri, a visokih otprilike jedan palac. Ove
ostave su bile pune neke mrke tenosti, koja je imala pomalo
nakiseo miris.
- Beli prijatelju, zamoi prst i probaj, ree Moko.
- Nemam ja poverenja u taj tvoj med, odgovori mornar.
- Ja u da probam, ree Crni gusar.
Onda zamoi prst u tenost i liznu.
- Med, i to veoma sladak, ree.
- Ba med, kapetane? upita Karmo.
- Odlian je, Karmo. Samo je malo nakiseo, zbog mravlje
kiseline.
- Ko bi to rekao da u ovoj zemlji mravi proizvode med kao
pele? Da mi je to neko priao ne bih verovao.
- Probaj, Karmo, ree Van tiler. Pravi med.
- Poneemo ga, pa emo se posluiti posle peenja, umesto
kolaa, ree Crni gusar.
Sad Moka uze jedan irok palmov list i napravi neku vrstu
fieka, pa ga onda napuni medom.
- Nakupiemo bar etiri libre, ree Crnac.
- teta to nemamo dvopeka, javi se Karmo.
- Zameniemo ga bananama, odgovori Crnac. Verujem da
emo ih nai.
152

Poto su ispraznili sve elije, gusari se vratie u svoj logor,
gazei preko itavih kolona mrava.
Siroti insekti, isterani iz svog gnezda, beali su na sve strane,
kao neka poraena vojska. Sigurno su ekali da pljakai odu
pa da se ponovo vrate i ponu da izgrauju ono to je Crnac
poruio.
Ovih vrednih insekata ima veoma mnogo u Srednjoj Americi,
a naroito u Meksiku, Novom Meksiku i Koloradu.
Moramo ipak napomenuti da ih vrlo mnogo unitavaju i ljudi
i ivotinje, a naroito medvedi mravojedi", koji ne samo da
halapljivo gutaju med, nego i same proizvoae. Med koji
skupljaju u elijama vrlo malo se razlikuje od meda pela, jer
ima neobino prijatan ukus i jedino je bez mirisa. To je rastvor
gotovo istog eera, ali bez traga kristalizacije. Samo je preko
leta pomalo nakiseo.
Tu materiju oni uzimaju iz zaeerene gume od iarke jedne
vrste hrasta, i rauna se da je potrebno vie od devet stotina
mrava da bi skupili jednu libru meda.
Meksikanci, a naroito Indijanci, troe ga vrlo mnogo, a od
njega prave i jednu vrstu veoma ukusnog likera, sa dosta
alkohola.
153
XVII
VERA KRUZ
Poto su se odmarali nekoliko sati i utolili glad, gusari
krenue da potrae indijanski logor.
Bojei se da to ipak ne budu panci, poslali su Moku, kao
najbreg, da pogleda okolinu. uma kroz koju su ili bila je
veoma gusta i sastojala se od raznovrsnog drvea, koje je raslo
tako blizu jedno drugog da im je ponekad ozbiljno oteavalo
put.
Bilo je tu divnih banana sa neobino velikim liem i
grozdovima sonih plodova; velianstvenih i neverovatno
visokih drvenih paprati; zatim ogromnih kedrova, to su u
punom cvatu zanosno mirisali; pa veoma lepih palmi visokih
trideset do etrdeset stopa, ovenanih dugakim liem, koje se
elegantno povijalo i prepuno tunjaka divne plave boje sa
plameno crvenim prugama; zatim acagiu, skupoceno drvo, pa
pomorande, votane palme i jo stotine drugih. Bezbroj lijana
obavijalo je to drvee, prepliui se na hiljade naina, puzei po
zemlji ili uvijajui se oko stabla i grana.
Bezbroj ptica kruilo je usred tog ogromnog zelenog svoda.
Bilo je najvie papagaja; nisu nedostajali ni divni ar papagaji
154

sa lepim, kao plamen crvenim perjem, kao ni caninde sa
plavim krilima i utim grudima.
S vremena na vreme niz stablo bi skliznuo po neki ruan
guter zvani iguana ili logarti, dugaak etiri do pet stopa, sa
crnkastom koom, koja se prelivala u zeleno; ti su gmizavci
veoma traeni zbog svog izvrsnog mesa, koje podsea na
piletinu, tako bar tvrde meksikanski i brazilski gurmani.
Krei s mukom put kroz neprohodnu vegetaciju, posle
jednog sata hoda gusari naioe na Moku, koji bee izmakao
ispred njih trista do etiri stotine metara.
- Jesi li pronaao indijanski logor? upita Crni gusar.
- Da, kapetane, odgovori brzo Crnac. Tu je, sasvim blizu.
- Ima li ih mnogo?
- Moda oko pedeset.
- Jesu li te videli?
- Razgovarao sam sa njihovim poglavicom.
- Da li su voljni da nam ukau gostoprimstvo?
- Jesu. Rekao sam im da smo protiv panaca i da se sa nama
nalazi jedna indijanska princeza.
- Imaju li konja u logoru?
- Oko dvadeset.
- Nadam se da e pristati da nam ih prodaju, ree Crni gusar.
Hajdemo, prijatelji. Ako sve bude ilo kako treba, sutra u vas
odvesti u Vera Kruz.
Koji minut kasnije, gusari su ulazili u indijanski logor. Ovaj
se sastojao od dvadesetak koliba, pokrivenih lisnatim granjem,
u kojima je ivelo oko dvadeset porodica.
To je bilo neko malo pleme, koje je vie volelo slobodu u
dungli nego teak rad po rudnicima na koji su ih primoravali
panski osvajai.
Ovi jadni Indijanci izgledali su veoma bedno. iveli su samo
od lova i ribolova, a sve njihovo bogatstvo sastojalo se od
dvadesetak konja i nekoliko ovnova. Saznavi da su gusari
panski neprijatelji, priredili su Crnom gusaru i njegovim
155

drugovima radostan doek. Stavili su im na raspolaganje svoje
najbolje kolibe i ponudili im jednog peenog ovna.
Od starog poglavice, koji je dobro poznavao ovaj kraj, Crni
gusar dobi dragocena obavetenja o putu i pravcu koga treba
da se pridravaju, kako bi bre stigli u Vera Kruz. Sutradan, pre
zore, povorka je napustila selo, poto se bogato oduila za
gostoprimstvo koje su im ukazali estiti Indijanci. Crni gusar je
dobio pet snanih konja, andaluzijske rase, od kojih je mogao
oekivati da e dobro podneti dug i naporan put.
U podne, posle besne trke du obale, gusari prispee pred
Jalapu, jednu varoicu koja u ono vreme nije imala nikakav
znaaj, dok danas spada meu najlepe gradie u Meksiku.
Ovde su proveli nekoliko sati da bi odmorili konje, koji su se
puili kao sumporana. U dva sata krenuli su ponovo galopom,
nestrpljivi da to pre stignu u grad gde se nalazio omrznuti Van
Guld. A onda su oko sedam sati uvee ugledali, na jasnoj liniji
horizonta, zupaste kule tvrave San Huan de Lus, koja je bila
naoruana sa ezdeset topova i u ono vreme se smatrala
neosvojivom. Ugledavi je, Crni gusar zaustavi svog konja. Lice
mu je bilo izoblieno od uzbuenja, dok su mu oi strano
sevale.
- Vidi li je, Jara? upita je on mranim glasom.
- Da, moj gospodaru, odgovori mlada Indijanka.
- Misli li i ti da je neosvojiva?
- Kau da je to najjaa tvrava u Meksiku.
- Za nekoliko dana gusari e skinuti veliku zastavu panije,
koja se lepra na visokoj kuli.
- I ja u biti osveena?
- Hoe, Jara.
Rekavi to, obode konja i jurnu kroz plantae kakaoa, koje su
pokrivale dolinu. U devet sati uvee, neto pre zatvaranja
gradskih vrata, mala povorka je nesmetano stigla u Vera Kruz.
To je grad koji danas spada u najznaajnije i najnaseljenije
gradove u Meksiku. U ono vreme, meutim, imao je polovinu
156

od dananjeg broja stanovnitva. Ipak je 1683. godine smatran
za jednu od najboljih i najbogatijih luka u Meksiku, i pored
toga to je u ono vreme uivao i glas jedne od najnezdravijih
luka u Velikom zalivu, kao i najvie izloene nevremenu.
panci su od ovog grada stvorili veliki trgovaki centar, gde je
stajalo nagomilano ogromno bogatstvo, i opremila ga vrstim
utvrenjima kako bi ga zatitili od iznenadnih gusarskih
napada.
Zajedno sa Jarom, koja je vrlo dobro poznavala grad, poto
je u njemu ivela vie od dve godine, Crni gusar ue u jednu
krmu, ili, bolje rei, gostionicu, koja se nalazila u blizini
tvrave San Huan de Lus. Bila je to pre neka skromna
gostionica, u koju su navraali mornari i mazgari, i gde se
mogao dobiti tvrd krevet i mrav obrok za pet pijastera po
osobi.
Gazda krme je bio jedan debeli Andaluanin, koji je, sudei
po njegovom rumenom licu i boji nosa, neobino voleo jako
pansko vino. Nanjuivi u pridolicama dobre muterije,
stavio im je na raspolaganje svoje jedine dve sobe i kuhinju.
- Umiremo od gladi, ree Karmo, koji je preuzeo dunost
domoupravitelja. Hoemo izvrstan ruak, a pre svega odlina
vina. Don Gusman de Soto, moj gospodar, ovek je koji ne
tedi pezose.
- Vaa visost se nee poaliti na mene, odgovori
Andaluanin, poklonivi se ponizno.
- Ah!... Skoro da zaboravim, ree Karmo, zauzevi vano
dranje.
- ta eli vaa visost?
- Moja visost eli jedno obavetenje.
- Sav sam se pretvorio u uho.
- Hteo sam da pitam kako je prijatelj moga gospodina,
vojvoda Van Guld. Dugo ga ve nismo videli.
- Odlino je, visosti.
- Je li jo uvek u Vera Kruzu?
157

- Jo uvek, visosti.
- A gde stanuje?
- Kod guvernera.
- Hvala, prijatelju; pobrini se za ruak, a pre svega za dobro
vino.
- Prava vina iz Heresa i Alikantea.
Karmo ga otpusti dostojanstvenim pokretom ruke i pridrui
se Crnom gusaru, koji je neto ivo razgovarao sa Jarom u
jednoj od dveju soba, koje im je krmar stavio na raspolaganje.
- Flamanac je ovde, kapetane, ree mu. To mi je ba sad
potvrdio i gostioniar.
- Onda e me odvesti kod markize Bermeho, Jara.
- Zar veeras?
- Moda e gusari sutra ve biti ovde.
- A ako noas vojvoda ne ode kod markize? upita Jara.
- Onda u ga potraiti u njegovoj palati.
- To je nemoguno, kapetane, ree Karmo.
- Zato?
- Gostioniar mi je rekao da je vojvoda guvernerov gost.
Kako ete prodreti u palatu koju sigurno uva jaka straa?
- U pravu si, Karmo, ree Crni gusar. Pa ipak, ja ga moram
pronai pre nego to stignu gusari.
Tog trenutka u sobu ue krmar sa dvojicom Crnaca, koji su
nosili korpe pune tanjira i boca.
Spustie sve to na jedan ve pripremljen sto, a onda se na
jedan Karmov znak novukoe, zatvorivi vrata za sobom.
- Gostioniar je pravi arobnjak, ree Karmo zagledajui jela
i boce, onako kako to radi ovek koji se u to odlino razume.
- Evo jedne divne patke u pikantnom sosu.
- I povelike peene iguane, ree Moka. Guvernerski zalogaj.
- Evo i jednog komada govedine sa zelenom boranijom.
- A tek ove boce! uzviknu Van tiler. Pogledaj samo!... Heres
iz 1650!... Malaga 1660. i Alikante 1500!...
Oraspoloeni izvrsnom starom malagom, gusari se pohlepno
158

bacie na jelo. Samo je Crni gusar bio veoma zabrinut i jedva
da je obraao panju na ono to je jeo. To je veoma alostilo
Karmoa, koji nije prestajao da hvali izvrsna jela, a naroito
odlina panska vina.
Oko deset sati uvee, Crni gusar se die i ree:
- Kucnuo je as osvete: treba da poemo.
Ispraznivi naduak posledu au hereskog vina, pripasa
ma, uvi se u iroki ogrta sa resama i otvori vrata. Za njim se
digoe i svi ostali.
- Treba li da ponesemo i puke? upita Karmo.
- Bie nam dovoljni pitolji i kratke sablje, odgovori Crni
gusar. Ako nas vide naoruane, mogu neto da posumnjaju.
Obavestie zatim gostioniara da e se vratiti kasno, jer
imaju mnogo prijatelja koje treba da obiu, pa izaoe
predvoeni mladom Indijankom. Ulice su bile mrane i skoro
bez svetla, jer su se panci u ono vreme obino rano povlaili u
svoje kue. Samo je jo tu i tamo poneko uivao na terasi u
nonoj sveini.
Jara je odluno koraala pored Crnog gusara. Iako nije bila
ve nekoliko godina u Vera Kruzu, dobro se seala svake uliice
u gradu.
- Imamo li dosta da peaimo? upita Crni gusar.
- Oko etvrt sata, odgovori devojka.
Upravo su zavijali iza ugla jedne ulice, kad na Crnog gusara
iznenada nalete neki ovek uvijen u iroki ogrta.
- Tonnere de Dieu! uzviknu nepoznati, odskoivi i maivi
se za ma.
- Gle!... neki Francuz! uzviknu Crni gusar.
uvi ove rei, nepoznati razgrnu ogrta i prie Crnom
gusaru pogledavi ga paljivo.
- Gospodin od Ventimilje! uzviknu on. Gle, neoekivane
sree!...
- Ko si ti? upita Crni gusar uhvativi desnicom ma.
- Jedan od Gramonovih ljudi, vitee.
159

- Kako si dospeo ovamo? upita gospodin od Ventimilje
zaueno.
- Traim vas, vitee.
- Jesi li znao da sam ovde?
- Gramon je znao.
- Nosi li mi neku poruku?
- Doao sam da vas obavestim da su se gusari ve iskrcali
devet kilometara daleko od Vera Kruza.
- Kada e napasti grad?
- Sutra, u zoru.
- Kad si ti stigao?
- Pre tri sata, odgovori Francuz.
- Da li je moja Munja stigla eskadru?
- Da, vitee, i iskrcala dobar deo svoje posade.
- Vraa li se Gramonu?
- Da, vitee. Ovog asa.
- Reci mu onda da su panci mirni i da za sada nita ne
podozrevaju.
- Samo to?
- I reci mu da u noas izvriti napad na Van Gulda i da u ga
moda ubiti. Zbogom. Kad budete sutra uli u grad, ja u vas
voditi.
- Laku no i sreno, gospodine od Ventimilje, odgovori
Francuz odlazei.
- Pourimo, ree Crni gusar svojim ljudima. U zoru e Loran,
Gramon i Van Horn napasti grad.
Mala povorka poe, uputivi se jednom uliicom koja je
krivudala izmeu visokih batenskih zidova. Kroz palme su se
nejasno nazirali oblici velikih graevina.
- Pogledaj, moj gospodine, ree Jara. Moda se ovek koga
mi toliko mrzimo i koga e ubiti nalazi tamo!
Gusar jurnu prema vratima.
Iza ograde se pruao prostran vrt, pun divnih palmi i leja sa
cveem. Na kraju se dizala jedna masivna graevina sa
160

etvrtastom kulom.
Dva prozora u suterenu bila su ivo osvetljena. Svetlost se
probijala kroz sputene aluzine i rasipala po alejama ispred
kue.
- Da li je unutra? upita Crni gusar stranim glasom.
- Moda je, moj gospodine.
- Moko, Karmo, Van tileru, pomozite nam.
Crnac, koji je bio najvpi, pope se na kapiju; zatim prui ruku
Crnom gusaru, podie ga bez po muke i prebaci na drugu
stranu.
Ostali su uinili to isto bez ikakvih tekoa.
Kad su se svi zajedno nali u tamnoj senci palmi, Crni gusar
isuka ma i ree svojim ljudima:
- Napred, i tiina!
Pred njima se pruala iroka staza oiviena palmama i
lejama punim cvea. Poto je oslukivao paljivo nekoliko
trenutaka, umiren dubokom tiinom koja je vladala u vrtu,
naruenom samo jednolinom muzikom nekog cvrka, Crni
gusar poe odluno irokom stazom, ne skidajui pogled sa
osvetljenih prozora. Skinuo je iroki ogrta sa resama i
prebacio ga preko leve ruke, dok je u desnoj drao ma. Karmo
i njegovi drugovi izvukoe svoje kratke sablje i napunie
pitolje, koje su vosili za pojasom. Koraali su oprezno da se ne
bi ulo kripanje ljunka i utanje suvog lia, koje je ve bilo
prilino opalo.
Na kraju staze, Crni gusar za trenutak zastade i pogleda levo
i desno.
- Vidite li koga? upita svoje ljude.
- Nikoga, odgovorie svi.
- Moko, pobrini se za Jaru.
- ta treba da radim, gospodaru?
- Prebaci je kroz prozor kad budem uao unutra.
- A mi, kapetane? upita Karmo.
- im uete unutra, odmah stanite na vrata da me niko ne bi
161

uznemiravao.
Gusar zatim pree mali prostor ispred kue i prie jednom
od dva osvetljena prozora. Jedan njegov pokret, radostan, a
istovremeno i pretei, dade na znanje gusarima da je ovek,
koga su toliko dugo traili, unutra.
- Jesi li ga video, moj gospodine? upita Jara priguenim
glasom.
U jednoj bogato nametenoj, divnoj sobi, sa velikim
venecijanskim ogledalima i veoma lepim svodovima iznad
kreveta, sedele su dve osobe za bogato pripremljenim stolom.
Prema jednom masivnom, srebrnom svenjaku u kome je
gorelo dvanaest svea, sedeo je ovek pedesetih godina,
udobno zavaljen u bambusovoj naslonjai.
Bio je visokog rasta i snano graen, sa dugom, gotovo
belom bradom, neobino crnim oima koje su jo uvek gorele
nekom ivom vatrom. Crte lica su mu bile odvane, ak pomalo
grube. I pored svojih godina, videlo se da je to bio krepak i
siaan ovek, kao neki etrdesetogodinjak, a moda i mlai,
koji nije nita izgubio od svoje mladalake okretnosti.
Vreme je izbrazdalo elo i osedelo kosu i bradu, ali jo ne
bee povilo snano telo.
Na prvi pogled odavao je panca, jer je nosio svileni
kastiljanski kostim, sa irokim ljubiastim prugama i podvezice
ispod kolena; ali ga je odavao dugi, izvezeni pojas, koji su u ono
vreme nosili Flamanci. Pored njega je sedela jedna veoma lepa
ena, sa bujnom crnom kosom, bademastim oima i neto
tamnijom puti, verovatno neka Andaluanka ili Seviljanka.
Oboje su mirno razgovarali, srkui neki liker boje ilibara, koji
se nalazio u jednom kristalnom sudu.
- Poznaje li ovu enu, Jara? upita Crni gusar isprekidanim
glasom.
- Da, to je markiza Bermeho.
- A onog tamo, poznaje li njega?
- To je ovek koji je unitio moje pleme.
162

- I koji je ubio moju brau, ree Crni gusar.
Podigavi snano aluzine, kao tigar skoi pravo na dasku od
prozora, a onda u sobu, viknuvi piskavim glasom:
- Ovamo, vojvodo!
Ma, koji je stezao u ruci, isprui se izmeu starca i markize
svetlucajui zlokobno pri svetlosti svea. Videi Crnog gusara,
vojvoda uzviknu iznenaeno i uplaeno u isti mah, a zatim
naglo prie stolici na kojoj je stajao njegov ma.
- Vi! uzviknu prebledevi kao zid.
- Poznajete li me, vojvodo? upita Crni gusar divljim glasom.
Starac ne odgovori: gledao je svoga protivnika razrogaenim
oima, kao da je pred njim stajalo neko strano privienje.
Markiza Bermeho je u meuvremenu bila ustala, gledajui
oholo Crnog gusara.
- ta ovo treba da znai, gospodine? upita ona prezrivim
glasom. Ko ste vi, kad se usuujete da uete sa maem u ruci u
kuu markize Bermeho?... Moda mislite da ovde nema
dovoljno slugu da vas izbace kroz prozor. Izaite!
- Gospodin od Ventimilje i Rokanere je navikao da izlazi na
vrata, i ne kroz prozor, gospoo, makar mu na putu stajalo
stotinu ljudi, odgovori Crni gusar.
- Gospodin od Ventimilje!... Crni gusar!... promuca markiza,
zadrhtavi.
- Karmo, prijatelju, ovamo! viknu Crni gusar.
Njegova tri mornara i Jara upadoe u sobu i poletee na
vrata kako bi onemoguili vojvodi da pobegne i slugama da
uu unutra.
Mlada Indijanka prie starom Flamancu i ree mu
uzdrhtalim glasom:
- Sea li me se, vojvodo? ...
Van Guld prigueno kriknu:
- Jara!...
- Da, ona Jara koja se zaklela da e se osvetiti oveku koji je
unitio njeno pleme.
163

- Ove noi seni moje brae su napustile morske dubine, da bi
prisustvovale vaoj smrti, viknu Crni gusar. Branite se,
vojvodo, jer u vas noas ubiti.
- Da me ubijete?
- Ja sam plemi i neu vas ubiti a da vam ne pruim priliku
da se branite. Karmo, izvedi gospou napolje.
- Gospodine, ree markiza oholo. Moji preci su uestvovali u
bezbroj bitaka, a ja sam pucala sa zidina Gibraltara na gusare.
elim da prisustvujem onome to se dogaa u mojoj kui.
- Imate pravo, markizo, ree gospodin od Ventimilje. Molim
vas, sklonite se u kraj, da bih bio slobodan.
- Da ubijete vojvodu?
- Da, markizo.
- On e ubiti vas!
- To emo videti, gospoo.
Za vreme ovog razgovora vojvoda je stajao nepomian i nem,
oslanjajui se lako na svoj ma. Bio je jo uvek neobino bled,
ali kao iskusni ratnik brzo je opet povratio svoj mir i odvanost.
- A sad ovamo, vojvodo, ree Crni gusar pozdravljajui ga
maem. Jedan od nas dvojice nee izai iv iz ove sobe.
Prezriv smeak pojavi se na vojvodinim usnama.
Taman je hteo da se zakloni, ali se onda predomisli i podie
ma, rekavi:
- A ta e biti ako vas ubijem?
- ta hoete da kaete?
- Vai ljudi bi me posle toga ubili.
- Moji ljudi su ve dobili nareenje da se ne meaju u nae
stvari. Ja sam plemi, gospodine.
- Onda se uvajte! Ja sam prvi maevalac u Flandriji.
- A ja najbolji u Pijemontu, vojvodo.
- Onda, evo vam!
Brzinom, koja se nikad ne bi oekivala od jednog
pedesetogodinjaka, vojvoda se baci na Crnog gusara, nadajui
se da e uspeti da ga izenadi.
164

Ali gospodin od Ventimilje munjevito podie levu ruku
zatienu ogrtaem i ma se zapetlja u nabore tkanine.
- To nije poteno, vojvodo, ree.
- Svetim svoju ker! zaurla starac stranim glasom.
- A ja svoju brau, koju si mi ubio! viknu Crni gusar.
165
XVIII
ZVEKET MAEVA I PUCNJAVA
Ova dva ohola oveka, koja su u srcu gajila podjednaku
mrnju, nasrtala su estoko jedan na drugog, spremna na
borbu bez milosti.
Obojica hrabri i vini nimalo lakoj vetini maevanja, morala
su raunati na dugu borbu, pre nego to se njihovi maevi
poprskaju krvlju jednog ili drugog, Crni gusar je ve posle
prvih udaraca postao oprezniji. Bilo mu je jasno da pred sobom
ima strahovitog protivnika, koji nee uzmai pred njim i zato je
odmah obuzdao svoje estoke napade, smirivi nerve. Iako
vojvoda nije vie bio mlad, borio se divno, odbijajui veto
udarce svog protivnika i napadajui ga kad god mu se za to
pruila prilika.
U sobi je vladala potpuna tiina: naslonjena na stolicu,
markiza je paljivo pratila pokrete dvojice protivnika, kao pravi
ljubitelj; kraj vrata su stajali gusari, drei u ruci kratke sablje i
ne skidajui pogled sa svog kapetana; samo je Jara izgledala
veoma uzbuena. uurena u jednom kraju sobe, gledala je
netremice u Crnog gusara vlanim oima. Sirota devojka
strahovala je moda za svog osvetnika i zatitnika i zato bi
166

zadrhtala svaki put kad bi videla da gusar odbija udarce ili
odstupa korak nazad.
Maevi dvojice vetih i stranih protivnika zveckali su,
svetlucajui pri ivom plamenu svea.
Tiinu, koja je vladala u sobi, naruavao je jedino zvuk elika.
Gusar je napadao stalno i velikom brzinom, da bi prinudio
protivnika da odstupi. Kad god bi se ovaj spremao da neto
preduzme, gusar bi uestao sa pravim i prividnim udarcima i
tako osujetio svaki protivnikov pokuaj. Posle izvesnog
vremena vojvoda je poeo da gubi hladnokrvnost i da
posustaje.
Znoj mu je obilato curio niz elo i disao je sve tee. A Crni
gusar, kao da je tek tada poeo da se bori. Ni kapi znoja, ni
traga od umora. Izgledalo je kao da iz asa u as rastu njegova
pokretljivost i brzina. Tada je vojvoda, zasut iznenadnom
kiom udaraca iz neposredne blizine, uzmakao jedan korak
nazad.
Markizi Bermeho se ote uzvik:
- Ah!... Vojvodo!...
- Mir, gospoo! zagrme Crni gusar.
Pogoen moda markizinim uzvikom, punim prebacivanja,
vojvoda jednim munjevitim napadom pokua da povrati
izgubljeni korak, ali umesto toga dobi udarac, koji mu zapara
kaput kraj samog srca.
- Paklena smrti! uzviknu on besno.
- Prekratak! ree Crni gusar.
- Ovaj e biti dui, odgovori vojvoda, pa se naglo sae dole i
udari sekondom.
- A sad, evo ti ovaj, odgovori gusar i odbi udarac.
Odskoivi naglo ustranu, sae se sasvim dole, premestivi se
na desnu nogu. To je bio takozvani udarac cartoccio, jedan od
najopasnijih u italijanskoj koli.
Vojvoda, koji je verovatno poznavao taj udarac, izbee ga na
vreme, odskoivi unazad. Odbio ga je, ali je izgubio jo dva
167

koraka i naao se gotovo pored samog zida.
Primetivi da je doao do kraja sobe, promeni pravac i poe
se povlaiti ukoso prema jednom uglu. Moda je hteo da odloi
trenutak kad se bude naao pored zida ili je imao neku potajnu
nameru?
Videi kako vojvoda menja pravac, Karmo se namrti i
pogleda u onaj deo sobe. Ali ne nae nita sumnjivo.
ta li namerava taj stari lisac? upita se. Ovo njegovo kretanje
mi se ne dopada!
Crni gusar, sav zaokupljen estokim napadom, nije obraao
panju na protivnikovo kretanje. A vojvoda, opet, siguran u
svoju nadmonost, nije vie napadao. Sva njegova panja bila
je usredsreena na zid. Povlaio se sve vreme, pipajui iza
sebe, najpre levom nogom da ne bi iznenada naleteo na neku
stolicu; i tako se malo-pomalo pribliavao zidu.
- Moj si! viknu odjednom gospodin od Ventimilje, stupivi
jo jedan korak napred. Ubico moje brae, sad si u mojim
rukama.
Vojvoda se nae u uglu, naslonjen na zid.
Karmo, koji ga nije gubio iz vida podozrevajui sve vreme
neto, vide kako njegova leva ruka prelazi po tapetu, kao da
neto trai.
- Pazite, kapetane! viknu.
Samo to je to rekao, jedan deo zida se otvori iza vojvode.
- Izdajnie! zaurla Crni gusar zamahnuvi maem.
Ali je bilo prekasno. Vojvoda odskoi unazad i tajna vrata se
s treskom zatvorie iza njega.
Uasan krik, krik ranjene zveri ote se Crnom gusaru sa
usana.
- Opet mi je pobegao!
Karmo, Van tiler i Moka jurnue prema zidu.
- Moka! zaurla Crni gusar. Srui ova vrata!
Crnac se baci na zid, snano kao neki malj, uzdrmavi itavu
sobu; ali vrata, koja su moda bila zatvorena iznutra nekim
168

tajnim mehanizmom, nisu popustila pod Crnevim estokim
udarcem.
- Potraimo oprugu, kapetane! viknu gnevno Karmo.
Pree zatim prstima preko tapeta i oseti jedno malo
ispupenje po kome udari snano pesnicom.
Zau se jedno kljoc" kao da je neka opruga odskoila, ali se
vrata ne otvorie.
U tom trenutku odjeknu neiji glas iza vrata.
- Unutra su!... Pobite ih kao besne pse!... To su gusari!...
- Gromovi! viknu Karmo. Markiza!...
Okrete se i pogleda brzo po sobi. Markiza Bermeho,
iskoristivi trenutnu pometnju, uspela je da pobegne i probudi
svoje sluge.
- Kapetane, ree Karmo, mislim da je vreme da ostavimo
vojvodu na miru i da se pobrinemo za svoju kou.
Tek to je to rekao, kad jedan pucanj odjeknu sa prozora i
svee se pogasie.
Zrno prozvida pored samih gusarevih uiju.
- Na prozore! viknu Karmo. Zatvorite kapke!
U to spazi jednog oveka kako pokuava da se popne na
dasku od prozora i bez razmiljanja napuni pitolj i opali.
Pucanj proprati bolan krik.
- Jedan manje! viknu Karmo, zatvarajui buno kapke.
Moka je isto to uradio na drugom prozoru, izbegavi pri tom
spretno udarac sekire, koji mu je namenio jedan od slugu,
uspevi da se popne na dasku od prozora.
Napada je, meutim, skupo platio svoju smelost, jer ga je
Crnac tako snano udario da se polumrtav otkotrljao u vrt.
- Zagradite vrata! viknu Crni gusar, koji je ko zna po koji put
pokuavao da otvori tajna vrata.
Ne gubei vreme, oba gusara dogurae na vrata dva stola,
zatim dva teka ormana i jednu vrlo masivnu sofu.
Taman su zavrili posao, kad se na vratima zau snano
lupanje.
169

- Otvorite! viknu markiza preteim glasom. Otvorite ili u
odmah pozvati vojnike!...
Crni gusar se za trenutak morao pomiriti sa sudbinom i
ostaviti na miru vojvodu, koji je moda sad ve bio daleko. Zato
jurnu prema vratima i viknu:
- ta hoete, gospoo?
- Da se predate.
- Neka nas onda vai ljudi uhvate, ako mogu.
- Za koji trenutak vojvoda e stii sa guvernerovim
vojnicima.
Crni gusar pogleda u asovnik i okrete se svojim ljudima:
- Dva sata, ree, sad Gramonovi, Van Hornovi i Loranovi
ljudi ve kreu na grad. Moramo se braniti bar nekoliko sati.
- Hoemo li moi, kapetane? upita Karmo. Kapci nisu jaki i
popustie pod prvim udarcem grede.
- Istina je, Karmo, odgovori Crni gusar, zamislivi se.
Istog trenutka zau se spolja markizin glas:
- Hoete li se predati ili ne, gospodine od Ventimilje?
- Da, gospoo markizo, odgovori Crni gusar.
Zatim se okrete svojim ljudima i ree im tiho:
- im se pojavi markiza, uhvatite je i uvedite unutra; ona e
nam posluiti kao dragocen talac,
- A sluge? upita Karmo.
- Saekaemo ih ja i Moka, pa emo videti da li e nam
odoleti.
- Moj gospodine, ree Jara prilazei Crnom gusaru. Ide u
smrt.
- Ne boj se, dobra devojko.
- Ali oni imaju puke.
- Ja imam ma koji je opasniji od metka. Skloni se u kraj da
te ne pogodi neko zrno.
Dok se mlada Indijanka nerado povlaila iza ormana, Moka,
Van tiler i Karmo su gurali sa vrata nametaj koji tamo behu
dovukli, pazei samo da ga ne odmaknu previe, kako bi mogli,
170

u sluaju potrebe, da ga opet upotrebe za barikadiranje vrata.
- Jeste li gotovi? upita Crni gusar, uzimajui ma u desnu, a
pitolj u levu ruku.
- Trenutak samo, ree Moka.
Jednim snanim trzajem otkova sa stola gvozdenu preagu,
vrlo teku i masivnu, koja je u njegovim snanim rukama
predstavljala strano oruje.
- Evo batine koja e mi pomoi da brzo raistim teren, ree.
- Otvorite! naredi Crni gusar.
Karmo odmah poslua. im je otvorio vrata, pojavi se
markiza drei u desnoj ruci pitolj, a u levoj svenjak. Iza nje
je stajalo osam do deset slugu, uglavnom mulata, naoruanih
pukama, alabardama i sabljama.
Jednim munjevitim skokom Karmo se stvori ispred markize.
Istre joj pitolj i podie je svojim snanim rukama. Sve se to
odigralo za nekoliko sekundi. Istog trenutka Crni gusar, Van
tiler i Moka bacie se na sluge, zaplaene ovako neoekivanim
napadom, urlajui iz sveg glasa:
- Predajte se ili emo vas sve pobiti!... Batina divovskog
Crnca udarala je besno po ljudima, lomei im puke, alabarde i
maeve, dok su Crni gusar i Hamburanin pucali iz pitolja. To
je bilo previe za sirote sluge koji, uplaeni neoekivanom
pojavom divovskog Crnca i pucnjavom, ostavie svoju
gospodaricu i poee da bee izbezumljeni od straha uz
stepenice, bacajui oruje.
- Stanite! viknu Crni gusar, videi Hamburanina i Crnca
kako jure za njima. Zatvorite vrata i zabarikadirajte ih! Sad
imamo taoca, koji nam je bio potreban.
Ue zatim u sobu i vide markizu veoma bledu, kako sva
drhti, pridravajui se za stolicu. Gospodin od Ventimilje vrati
ma u korice i skide svoj eir sa perom, rekavi joj:
- Oprostite, gospoo, to smo vam priredili ovo neprijatno
iznenaenje; ali to je bio jedini nain da se izbavimo odavde. S
druge strane, budite spokojni i ne plaite se: gospodin od
171

Ventimilje je plemi.
- Nikada jedan istinski panski plemi ne bi postupio ovako!
povika markiza sva crvena od besa.
- Dopustite mi da izrazim svoju sumnju, u to, gospoo,
odgovori Crni gusar.
- Ali mene i ne udi ovaj va nepoteni postupak, nastavi
markiza. Dobro je poznato ko su gusari sa Tortuge.
- ta ste hteli rei time, gospoo?
- Da su to samo bedni lopovi.
- Ovo to ste rekli, gospoo, ne moe se nikako odnositi i na
mene. Gospodin od Ventimilje ima u svojoj otadbini dosta
zamkova, poseda i nije doao ovamo da pljaka. Ja sam,
gospoo, to treba da znate, doao u Ameriku da se osvetim, a
ne da pljakam galije sa zlatom, koje plove za vau zemlju, niti
da iskoriavam bedne Indijance, kao to rade vai zemljaci.
- I ta nameravate da uinite sa mnom? elite li moda da
poloim veliki otkup? Govorite: markiza Bermeho je dovoljno
bogata, pa e moi da plati i gospodinu od Ventimilje.
- Dajte zlato svojim slugama, a ne meni, odgovori oholo Crni
gusar. Uhvatio sam vas da bismo se zatitili od panske vojske,
koja e moda uskoro doi da nas napadne.
- Zar se Crni gusar krije od neprijatelja iza lea jedne ene?
Verovala sam da je on hrabar ovek.
Zbog ove bolne i nezasluene uvrede, u oima hrabrog
plemia sevnu straan plamen, ali se odmah ugasi.
- Gospodin od Ventimilje se zaklanja iza svoga maa,
gospoo, odgovori on. Brzo ete se u to uveriti.
- Da, kad vas budem videla kako se predajete vojvodi,
odgovori markiza podsmeljivo.
- Ja! ... Vojvoda e se meni predati, gospoo.
- ta ste rekli?
- To, da se neemo predati mi, nego ceo grad! Ostavite nas da
se pripremimo za odbranu.
- ijom zaslugom? upita markiza prebledevi.
172

- Zaslugom gusara sa Tortuge.
- Varate se ako mislite da ete me uplaiti.
- Gusari su ve pred vratima Vera Kruza, gospoo.
- Nemoguno.
- To vam kae jedan plemi, koji nikada nije lagao.
- U gradu ima tri hiljade vojnika.
- ta to mari?
- I jo esnaest hiljada u Meksiku.
- Ti e stii prekasno.
- Tvrava poseduje jaku artiljeriju.
- Koju emo mi zarobiti i onesposobiti.
- Ali, tu je i vojvoda!
- Njega u, nadam se, jo sresti, gospoo, odgovori Crni
gusar piskavim glasom. Vie mi nee pobei onako kukaviki,
kao to je to malopre uinio.
- A ta, ako je vojvoda ve daleko?
- Svejedno, ne moe pobei od moje osvete; makar morao da
zauzimam redom sve gradove Meksikanskog zaliva i da
pretraim svaku umu, taj ovek e jednoga dana pasti u moje
ruke. Njegova sudbina ve stoji ispisana na vrhu moga maa.
- Kakav ovek! proapta markiza, obuzeta divljenjem prema
ponositom pijemontskom plemiu.
- Dosta, gospoo, ree odjednom Crni gusar. Ostavite nas da
se pripremamo za odbranu.
- Od koga? upita markiza, smejui se.
- Od guvernerove vojske koja e nas uskoro napasti.
- Jeste li ba sigurni da e vas napasti, gospodine od
Ventimilje?
- To ste mi vi malopre rekli.
- Niko od mojih slugu nije primio slino nareenje.
- Mogu li vam verovati?
- Markiza Bermeho nikada nije lagala, vitee.
- Znai li to da niste traili guvernerovu pomo?
- Nisam traila, jer sam se nadala da e vas moje sluge
173

uhvatiti.
- A sada?
- Sada sam sigurna da ni sto ljudi ne bi moglo da savlada
Crnog gusara.
- Hvala vam na tako lepom miljenju, gospoo; hteo bih
samo da vas upozorim da se moda neko drugi postarao da
obavesti guvernera o mom prisustvu ovde.
- A ko to?
- Vojvoda.
- Tajni prolaz ne vodi u grad, a hodnik je toliko dugaak da
e vojvodi trebati prilino vremena dok stigne do guvernera.
- Da nije pobegao? viknu Crni gusar.
- To ne bih znala da vam kaem; ali sumnjam da bi jedan
tako hrabar ovek, kao to je vojvoda, pobegao. On ne zna da
su gusari ve krenuli na Vera Kruz. Sigurno e se vratiti u nadi
da vas uhvati.
- Ah!... da, ree Crni gusar, kao da razgovara sam sa sobom.
Karmo, Jara, prijatelji, hajdemo!... Moda emo ga nai pre
nego to pone napad.
- uvajte se, ree markiza.
- Zato, gospoo?
- Moje sluge su sigurno negde u zasedi, ili su se sakrile na
spratu. Naoruani su.
- Ne bojim se vaih slugu.
- Ne bih htela da snosim odgovornost za ono to bi se moglo
dogoditi, ree markiza.
- Niste vie obavezni, gospoo, ree Crni gusar.
Markiza ga pogleda iznenaeno. Brzim pokretom skide sa
ruke zlatan prsten sa divnim smaragdom velike vrednosti i
prui ga gusaru, rekavi mu dostojanstveno:
- Sauvajte ga kao uspomenu na na susret. Neu nikada
zaboraviti oveka kome dugujem slobodu, a moda i ivot.
- Hvala, odgovori Crni gusar, stavljajui ga na prst. Zbogom,
gospoo.
174

Karmo je ve bio otvorio jedan prozor. Crni gusar skoi na
dasku, a onda u vrt. Za to vreme je markiza dovikivala svojim
ljudima:
- Neka niko ne puca!
Karmo, Jara i ostala dvojica iskoie takoe kroz prozor.
im su se nali napolju, pojurie stazom koja je vodila prema
izlazu. Ve su bili skoro pretrali taj deo puta, iznenada
ugledae grupu ljudi kako silazi sa zida.
Karmo uzviknu:
- Vojnici!... Prekasno!...
Gotovo istog trenutka odjeknu nekoliko hitaca, a onda se
zau bolan uzvik.
Crni gusar, koji je pravim udom ostao nepovreen, brzo se
okrete da vidi ko je pogoen i kriknu kao divlja zver:
- Moja Jara!
Na zemlji je leala mlada Indijanka, pokrivi lice rukama.
- Jara! viknu Crni gusar, trei prema njoj, dok su Karmo,
Moka i Hamburanin besno juriali na vojnike, pucajui iz
pitolja.
Sirota ki praume ve je bila u agoniji. Jedno zrno je
pogodilo u grudi i krv je obilato tekla iz rane, bojei bluzu od
plavog platna.
Crni gusar je uze u naruje i ponese, trei natrag u palatu.
Na stepenicama ugleda markizu. Silazila je u pratnji dvojice
slugu, koji su nosili upaljene baklje.
- Vitee! uzviknu panjolka uzrujanim glasom. Bog mi je
svedok da vas nisam izdala, kunem vam se!
- Verujem vam, gospoo, odgovori Crni gusar.
- Je li mrtva?
Umesto odgovora, Crni gusar se nae nad mladu Indijanku.
Jara je bila otvorila oi i gledala ga netremice, ali su te oi
malo-pomalo gubile sjaj. Smrt je brzo dolazila.
- Sirota moja Jara! uzviknu Crni gusar slomljenim glasom.
Mlada devojka pokrenu usne, zatim s krajnjim naporom
175

proapta:
- Sveti... moje... pleme.
- Kunem ti se, Jara!...
- Volim te... prostenja. Vo...
Nije mogla da zavri. Izdahnula je.
Gusar ustade bled kao avet.
- Ja donosim svima nesreu, ree mranim glasom. Pobrinite
se za devojku, markizo.
- Obeavam, vitee.
Gusar uze ma, ostade za trenutak nepomian, a onda jurnu
kao tigar prema onom delu vrta gde se uo zveket oruja.
- Osvetiemo je! ree on.
Gotovo istog trenutka sa bedema tvrave San Huan de Lus
odjeknu topovska paljba.
Bronzano udovite sruilo je vatru na prve gusarske lae,
koje su se kretale prema Vera Kruzu.
176
XIX
NAPAD NA VERA KRUZ
Gusari sa Tortuge bili su vrsto reili da osvoje ovaj veliki i
neobiio bogat meksikanski grad. Praeni zaista izuzetnom
sreom, uspeli su da se priblie obali a da ih panci, koji su
inae sve vreme bili na oprezu, ne primete.
Doznavi da luke vlasti oekuju dva ratna broda iz San
Dominga, gusari su ostavili glavninu svoje flote na puini i
samo su dve lae, na koje se behu ukrcali najodvaniji ratnici,
smelo zaplovile prema luci, istakavi na vrhu veliku pansku
zastavu.
Ratni plan je uspeo preko svakog oekivanja. Ubeeni da su
to one dve oekivane ratne lae, niko nije ni pokuao da to
proveri, pa ak ni same luke vlasti.
Tako su se dve gusarske lae, negde na smiraju dana,
usidrile na drugom kraju pristanita, izvan domaaja topova sa
tvrave, kako bi se u sluaju opasnosti mogle brzo otisnuti na
puinu. im je pala no, Loran i Van Horn naredie da se
spuste amci i tako je poelo iskrcavanje. Jedna grupa
odabranih ljudi, koja se iskrcala neto ranije, iznenadila je i
poubijala obalsku strau onemoguivi tako da se upozore
177

guverner i stanovnitvo na ozbiljnu opasnost koja preti
zaspalom gradu. Poto su zavrili iskrcavanje, gusari se
rasporedie u tri kolone i pooe u tiini kroz umu, koja se u
ono vreme pruala oko grada, predvoeni nekolicinom
zarobljenika. Kako je grad bio okruen bedemima to su ga
titili sa kopna, zajadno sa jo jednom tvravom, naoruanom
sa dvanaest topova velikog kalibra, gusari su bili prinueni da
saekaju otvaranje gradskih vrata, poto nisu imali lestvice da
preu preko zida.
Pritajili su se tako po vrtovima koji su opkoljavali grad, dok
su se njihove voe sastale da porazgovaraju i odlue ta da
preduzmu, pre nego to se nau meu gradskim zidinama.
- Samo nam jedno ostaje, poe Gramon. Da prvo osvojimo
tvravu koja dominira gradom sa kopna.
- Bie to teak poduhvat, odgovori Van Horn.
- Ali, nije neizvodljiv, ree Loran.
- Tvrava ima dvanaest velikih topova, poreanih na
nasipima oko utvrenja, primeti Van Horn, a mi nemamo ni
obian mali top.
- Nae sablje e nadjaati topovska zrna.
- A granatama emo razbiti garnizon, dodade Gramon.
Imamo ih dovoljno.
- Hoete li da meni poverite izvoenje ovog poduhvata? upita
Loran. Pre nego to svane, ja vam jamim da e tvrava biti u
mojim rukama. Dajte mi tri stotine odvanih momaka.
- A mi ostali? upita Van Horn.
- Vi ete upasti u grad im se otvore vrata.
- Neka bude, ree Gramon posle kraeg premiljanja.
Osvajanje tvrave je neophodno, da nas ne smrve kad se
naemo meu zidinama.
- Hajdemo onda, ree Loran. Svaki minut je dragocen.
etvrt sata kasnije, eta od tri stotine ljudi, odabranih meu
najodvanijim u eskadri, napustila je u tiini vrtove,
predvoena dvojicom robova. Tvrava se nalazila na jednoj
178

uzviici koja je dominirala gradom, i uzdizala se pored samih
zidina. Bila je to masivna graevina sa ogromnim zupcima, ija
je posada brojala pet stotina ljudi, koja bi bila u stanju da se
dugo brani da je samo na vreme otkrila prisustvo opasnog
neprijatelja.
Kolona neustraivih mornara, koju je titila pomrina, urno
se pribliavala zidinama, strahujui da je zora ne iznenadi. Kad
je stigla ispod bedema, bilo je jo veoma mrano.
- Izvriemo prepad na garnizon, ree Loran gusarima koji
su stajali pored njega.
S te strane bedemi su bili izrovani, tako da za gusare nije
predstavljalo nikakvu potekou da se popnu, poto su bili
navikli da se penju po jarbolima kao veverice.
- Sablje meu zube i napred, naredi Loran.
Uhvativi se prvi za neravne bedeme, on se pope. Ostali su ga
sledili, hvatajui se za bunje, odupirui se nogama o pukotine
i pomaui jedan drutom. Razvueni, krivudavi ljudski lanac
as se prekidao, as opet spajao, da bi na kraju sreno stigao na
vrh bedema. Trebalo je sad prei zidine tvrave, koje su bile
visoke bar deset metara i savreno glatke. Ova prepreka je za
trenutak pokolebala i najodvanije gusare. Teko njima da su
ih panci iznenadili na ovim bedemima!... Nijedan ne bi
izvukao ivu glavu.
- Moramo se popeti pre nego to svane, ree Loran svojim
pomonicima, a imamo samo pola sata vremena.
Na istoku je zaista ve i poinjalo da se razdanjuje. Zvezde su
bledele, dok se jedna beliasta pruga irila preko neba.
Trenutak je bio straan. Svakog asa znak za uzbunu mogao je
razbiti tiinu i dozvati itav garnizon.
Loranu pade na pamet jedna ideja. Iznad bedema je stajala
neka ograda od kopalja iznad koje su se pruale dve ice,
dugake koliko i zidine, a moda i due.
Odmah je poslao nekoliko ljudi da dignu ogradu i naslone je
na zupce tvrave. Onda se prvi uhvatio za icu i pomaui se
179

rukama i nogama odbacio uvis. Kao vet mornar, vrlo lako se
popeo do vrha. im je prekoraio preko zupca, naao se ispred
jednog panskog straara naoruanog alabardom. Vojnik je bio
toliko zaprepaen neoekivanom pojavom da mu nije ni palo
na pamet da se poslui svojim kopljem ili da pozove na
uzbunu.
Tigrovskim skokom Loran se baci na njega i srui ga na
zemlju, smrtno pogoenog. Ali vojnik prikupi zadnju snagu i
povika:
- Gusari!...
Straari sa oblinje platforme potrae prema kuli i naletee
na prve gusare.
- Predajte se! viknu Loran.
Umesto da posluaju, vojnici poee da bee prema sredinoj
zgradi, viui iz sve snage:
- Na oruje!... Gusari!...
Vojnici iz tvrave, probueni iz sna, dohvatie oruje i
pojurie u dvorite prema topovima.
Ali, bilo je prekasno!... Tri stotine gusara ve se okupilo na
kuli i jurialo besno i neodoljivo, razbijajui prve panske
redove. Za to vreme je jedan deo gusara sruio vrata na
barutani i izneo burie sa barutom napolje, poreavi ih oko
sredine zgrade u kojoj se jo nalazio najvei deo garnizona.
Sa svih strana ula se vika:
- Predajte se ili emo vas baciti u vazduh!
Ova strana pretnja imala je veeg dejstva i od samog juria.
Znajui ta su sve u stanju da uine ozloglaeni morski pirati i
videi da nee moi da im odole, panci posle kraeg otpora
oborie veliku zastavu koja se leprala na najvioj kuli, i
poloie oruje, poto im gusari behu obeali ivot.
Loran zatvori zarobljenike u podrume tvrave i postavi okolo
brojnu strau. Zatim naredi da se okrenu topovi na grad i
viknu:
- Prvo jedan pucanj, a onda optu paljbu. Oglasiemo
180

pobedu!
Odjeknu jedan topovski pucanj, a onda svih jedanaest topova
usplamtae istovremeno, uz stranu tutnjavu, sruivi kiu
topovskih granata na nesreni grad koji je jo spavao.
Gramon i Van Horn su sa zebnjom oekivali ovaj znak, to se
moe sasvim lako i razumeti.
uvi pucnjavu, poskakae, preskaui batensku ogradu.
- Napred, morski vuci! Vera Kruz je na!
Gusari napustpe svoja skrovita i pojurie ulicama, koje su
vodile u grad. Bilo ih je oko est stotina, naoruanih pukama,
sabljama i pitoljima i spremnih na sve, pa i da izvre juri na
stranu tvravu San Huan de Lus, ako bude potrebno.
Usput su zaustavljali seljake, koji su ili u grad sa svojim
konjima i mazgama, iatovarenim namirnicama i povrem; i
tako su stigli ispred gradskih vrata u trenutku kad su se
otvarala.
Njihov napad je bio tako neoekivan da straari nisu ni
pomislili da prue otpor. Nekoliko njih, uspevi da umakne
gusarima, pojurilo je kroz grad, urlajui:
- Na oruje!... Gusari!
I dok su gusari nadirali kroz grad, zau se s njihove desne
strane, tamo gde su se pruali vrtovi, nekakva pucnjava, a onda
videe vojnike kako bee koliko ih noge nose, ispred etvorice
ljudi koji su ih estoko gonili sabljama i pitoljima.
Gramon, koji se nalazio na elu prve kolone, jurnu u tom
pravcu, mislei da su napadnuti s boka.
A onda mu se ote uzvik:
- Crni gusar!
Bio je to zaista gospodin od Ventimilje, koji je uz pomo
svoja tri hrabra gusara uspeo da pobegne ispred vojnika koji su
ubili Jaru. Preskoivi zid, pojurio je za beguncima, opijen
osvetom.
- Gramone! uzviknu on, videi francuskog plemia,
- Stiete u pravi as, vitee, viknu Gramon. Hajdemo.
181

- Evo me, ree Crni gusar.
- Je li vojvoda mrtav?
- Opet mi je umakao i to u trenutku kad sam hteo da mu
nepovratno sruim ma u grudi, odgovori ovaj.
- Nai emo ga ve, gospodine od Ventimilje. Napred, ljudi s
mora! Crni gusar je s vama!
Borba je ve poela na ulicama grada, estoka, krvava.
Kada je proao prvi trenutak iznenaenja i uasa, vojnici i
stanovnitvo pojurie na ulice da zatvore gusarima put. I jedna
i druga strana besno se borila, dok su sa tvrava bez prestanka
grmeli topovi, ruei kue i zvonike i sipajui kiu granata na
krovove grada.
- Napred!... Palite... Ruite!... urlali su gusari.
A za to vreme su im leteli na glave prozori, saksije sa cveem,
stolice, stolovi i kamenje, dok su ih sa krovova zasipali
puanom vatrom.
Svakog trenutka izviralo je mnotvo vojnika sa svih strana i
zapoinjalo krvavu borbu. Ali to nije zbunjivalo gusare, oni su
juriali.
- Jo samo malo i Vera Kruz e biti na! vikale su gusarske
voe.
Ulaui krajnji napor, uspeli su da osvoje i poslednje ulice i
da izbiju na mesto gde se u ono vreme dizala jedna neobino
lepa katedrala. panski vojnici, okupljeni na trgu, preko puta
guvernerove palate, pokuavali su da naprave zid i zadre
gusare. Postavili su nekoliko topova i pozvali jedan deo
garnizona iz tvrave San Huan de Luis, od koje sad vie nisu
imali nikakve koristi, poto je njena odbrana bila usmerena
prema moru.
- Napred! vikali su Crni gusar, Gramon i Van Horn, juriajui
hrabro iz okraja u okraj. Borba je postala divlja, okrutna.
Pomagani od stanovnitva, panci su se ilavo branili. Ali sada
vie nita nije moglo zadrati gusare. Nianei dobro, istili su
sve pred sobom; ruili su artiljerce sa topova, a onda sa
182

sabljama juriali na panske redove.
Niko vie nije mogao da odoli neustraivim morskim vucima,
koji su bili opijeni prvim uspesima. panci, razbijeni,
pometeni, predavali su se ili beali kroz grad, ruei u
bezumnoj trci ene i decu.
Gusari su izvrili juri na gradsku kuu i poubijali sve one
koje su zatekli unutra, a onda je zapalili. Zauzimali su redom
kue, razbijajui gredama vrata i reetke na prozorima; hvatali
su stanovnike i vukli ih u crkve, ne obazirui se na njihov pla i
kuknjavu.
Zatim su stavljali burad sa barutom na vrata i postavljali
ljude sa zapaljenim fitiljima u ruci, koji su imali nareenje da
pri prvom pokuaju pobune od strane zarobljenika bace u
vazduh kuu.
Za to vreme su ostali pljakali palate, kue, magacine, crkve,
manastire i na kraju brodove usidrene u luci.
Dok su se gusari preputali najrazuzdanijoj pljaki, Crni
gusar je u pratnji Karmoa, Moka, Hamburanina i jo
petnaestak ljudi sa Munje pretresao palate, kue, pa ak i
najbednije kolibe. Imao je samo jednu elju: do pronae svog
smrtnog neprijatelja.
ta se njega ticalo sve to bogatstvo koje lei u Vera Kruzu?
Dao bi on jo i vie, samo da pronae omrznutog Flamanca.
Ali, sve je bilo uzaludno. U kuama je nalazio samo ucveljene
ene, rasplakanu decu, ranjenike i gusare koji su bezobzirno
pljakali bedno stanovnitvo.
- Nita!... Nita!... urlao je Crni gusar.
Onda se odjednom seti:
- Kod markize Bermeho! viknu svojim ljudima.
Potrao je ulicama, probijajui se kroz gomile sveta koji je
beao pred gusarima. etvrt sata kasnije stigao je pred
markizinu kuu.
Kapija na vrtu bila je sruena i nekoliko gusara ve se
spremalo da provali unutra.
183

Zahtevali su preteim glasom od slugu da im otvore
zabarikadirana vrata, ali im niko nije odgovarao. Mislei da
stanovnici palate nameravaju da prue otpor, ve su se
spremali da upadnu kroz prozore u suterenu, kad se pojavi
Crni gusar.
- Odlazite odavde! viknu gospodin od Ventimilje.
Gusari se istog asa razioe.
- Hvala vam, vitee, zau se jedan dobro poznat glas.
Markiza Bermeho je stajala na prozoru gornjeg sprata,
zajedno sa dvojicom slugu naoruanih pukama.
- Otvorite, gospoo, ree Crni gusar, pozdravljajui je
maem.
Neto kasnije, kroz zabarikadirana vrata propustie Crnog
gusara. Markiza ga je ekala u onom istom salonu gde se pre
samo malo vremena odigrao dvoboj.
- Je li istina da je grad pao, vitee? upita markiza uzrujanim
glasom.
- Da, gospoo, odgovori Crni gusar. Rekao sam vam da e se
garnizon predati.
- Tuan rat, vitee.
Gusar ne odgovori. etao je po salonu, vidno uzbuen.
Odjednom se zaustavi ispred markize i ree joj:
- Nisam ga naao.
- Koga?
- Vojvodu.
- Mrzite li mnogo tog oveka?
- Smrtno ga mrzim, gospoo.
- Vratili ste se, jer ste mislili da se vojvoda ovde sklonio. Je li
tako?
- Da, markizo.
- Nije se vie vraao.
- Govorite li istinu?
- Kunem vam se.
- Gde se samo sakrio taj ovek?
184

Markiza ga je gledala bez rei. Kao da je oklevala da li da mu
odgovori.
- Vi neto znate, gospoo? ree gusar.
- Da, ree markiza odluno.
- Volite li tog oveka?
- Ne, vitee.
- ta vas onda spreava da mi kaete gde mogu da ga naem?
- On je sluio paniji.
- Zahvaljujui sramnoj izdaji, upade ljutito Crni gusar.
- Znam, proapta markiza, oborivi glavu. Zatim iz torbice od
crvenog somota, koja joj je visila za pojasom, izvadi jednu
cedulju i prui je posle kraeg oklevanja Crnom gusaru,
rekavi:
- Ovo sam dobila pre dva sata: proitajte. Gusar brzo uze
pruenu cedulju. Na njoj je bilo ispisano samo nekoliko
redova:
Uspeo sam da stignem do Eskuriala i otisnem se na puinu.
Recite guverneru da su me neodloni poslovi primorali da otputujem
u Floridu.
Dijego e vam ispriati ostalo.
Van Guld
- Otiao! uzviknu Crni gusar. Opet mi je pobegao!...
- Sad znate gde ete ga nai, ree markiza.
- Kakav je to brod Eskurial?
- Ne bih znala da vam kaem, ali e zato Dijego moi da vam
prui iscrpna i dragocena obavetenja.
- Ko je taj ovek?
- Vojvodin sekretar.
- Gde se nalazi sada?
- U tvravi San Huan de Lus.
- Tvrava se nije predala, gospoo.
- Pronaite neki nain da doete do Dijega. On zna o vojvodi
mnoge stvari koje meni nisu poznate, i moda e moi da vam
objasni razlog vojvodinog odlaska u Floridu.
185

- Izgleda mi neshvatljiv ovaj njegov put u jedan tako udaljeni
kraj.
- I meni, vitee odgovori markiza. Od pre nekog vremena
poeo je da mi govori o tom putu i ...
- Nastavite, markizo, ree gusar, videi je da okleva.
- Htela bih da vam ispriam jednu neobinu priu, koju biste
moda eleli da ujete.
- Vama su onda poznate mnoge stvari koje...
- Ne meni, nego Dijegu.
- Onda treba da odem do tog oveka.
- Najpre sasluajte mene, vitee.
- O emu se radi?
- Ve sam rekla da je to neto to e vas zanimati da ujete.
A onda, gledajui ga pravo u oi, poe polako:
- Re je o Onorati...
186
XX
MARKIZA BERMEHO
uvi ovo ime, Crni gusar klonu na jednu stolicu i pokri lice
rukama. Mukli jauk, koji nije uspeo da savlada, ote mu se sa
usana, propraen priguenim jecanjem.
Sedeo je tako neko vreme, kao okamenjen. Nije bio u stanju
da izgovori nijednu re, niti da ponovi ime sirote Flamanke
koju je tako neizmerno voleo i oplakivao.
Onda naglo skoi. U licu je bio skoro modar i sav promenjen.
Gledao je nekoliko trenutaka markizu potpuno smeten, a onda
joj ree slomljenim glasom i s krajnjim naporom.
- Zato mi razdirete srce, gospo? Ne govorite mi vie o toj
devojci! Ona je sada mrtva i poiva u miru na dnu mora, pored
moje hrabre i nesrene brae.
- Moda se varate, plemeniti vitee, ree markiza.
- Zar hoete da u meni oivite nadu da je mlada Flamanka
jo iva? upita gusar priavi joj naglo, blei nego ikada.
- Dijego Sandorf je ubeen u to.
- Ko je taj ovek?
- Ve sam vam rekla. Vojvodin sekretar, jedan stari
Flamanac.
187

- I on vam je priao o Onorati?
- Da, vitee.
- Onda vi znate...
- Sve, sve znam... To je bila vaa strana osveta, ali...
- utite, markizo, ree Crni gusar, klonuvi ponovo na stolicu
i pokrivi lice rukama.
Ostade tako nekoliko trenutaka, zaokupljen mranim
mislima. Zatim se prenu i ree ustajui:
- Ne, Onorata Van Guld ne moe biti iva.
- Ko vam je to rekao vitee? Da niste videli i njeno telo kako
se ljuka na talasima zaliva.
- Ne, ali one noi kad sam je ostavio u amcu, duvao je jak
vetar i spremao se uragan. I meni su priali da je Flamanku
prihvatio neki brod i zato sam se dugo nadao i verovao raznim
glasovima, ali sada... to je sada samo jedna od tolikih legendi
zaliva.
- Dijego Sandorf me je uveravao da je vojvotkinju zaista
prihvatio jedan panski jedrenjak, koji se kasnije nesreno
razbio o obale Floride.
- A meni je don Pablo de Ribeira, vojvodin upravnik u Porto
Limonu, priao da je amac sa vojvotkinjom vien u blizini
june obale Kube. Kome onda da verujem?
- Dijegu Sandorfu, vitee, ree markiza. Moda ste zaboravili
da je vojvoda otputovao ba u Floridu.
- I vi, znai, verujete? upita Crni gusar kao zgromljen tim
reima.
- Da je otiao da trai svoju ker.
Gusaru jurnu krv u glavu i njegovo uvek bledo lice se obli
rumenilom.
- iva! uzviknu on. Onorata, iva! Da li je i to udo
moguno?... Markizo, svakako moram pronai tog Sandorfa.
Moram hitno razgovarati s njim.
- Rekla sam vam da je zatvoren u tvravi San Huan de Lus.
- Oteemo ga! uzviknu Crni gusar, kao da je iznenada doneo
188

odluku.
- Kakva neustraivost!... Zar ne znate da se u tvravi nalazi
ezdeset topova i osam stotina ljudi?
- ta mari?
- Ubie vas, vitee.
- Navikao sam da prkosim smrti.
- Treba iveti.
- Ah!... Da, da bih osvetio svoju brau, ree mranim glasom.
- I zbog Onorate.
Gusar zadrhta, ali ne ree nita. etao je po sobi kao zver u
kavezu.
- Zbogom, gospoo, ree odjednom.
- Jeste li ba odluili?
- Da, markizo. Oteu onog oveka.
- Saekajte, vitee: nikad se ne zna!
- Imate li jo neto da mi kaete?
panjolka prie jednom pisaem stolu od abonosa,
ukraenom biserima, i ne predomiljajui se napisa nekoliko
redova; zatim prui list gusaru, rekavi mu:
- Pokuajte da ovo predate Dijegu Sandorfu.
Gusar ivo uze cedulju na kojoj je markiza napisala sledee
rei:
Jedan plemi, moj prijatelj, eli da govori s vama. ekae noas
ispod poslednjeg istonog bedema, od ponoi do zore.
Doao je sa mornarima i otii e zajedno sa njima. Budite na
sastanku.
Ines de Bermeho"
- Hvala, markizo, ree gusar. Ali, inei ovo, vi se ozbiljno
zamerate svojim zemljacima.
- A zato, vitee? Da vam moda na ovaj nain nisam
omoguila da osvojite tvravu? Na protiv, ovako u otkloniti
opasnost, koja preti mojim zemljacima.
- Uinili ste uslugu jednom gusaru.
- Ne, nego plemiu, vitee. Vi niste neprijatelj moje
189

otadbine.
- Ili, bolje rei, ne bih to nikada postao da me moja nesrena
sudbina nije bacila pred vojvodu. Zbogom, gospoo, moda
emo se videti pre nego to otplovim u Floridu.
- Samo jo neto, vitee.
- Recite gospoo.
- Ako bi Onorata bila iva... ta biste uinili sa njenim ocem?
Gusar je pogleda pravo u oi, a onda ree:
- Zar mislite, gospoo, da su due moje brae nale mir? Kad
god more blista, Crveni i Zeleni gusar, vojvodine rtve, penju se
na povrinu. Oni trae osvetu. A kad uragan zaurla sa istoka, ja
ujem, usred stranog zavijanja vetra, glas iz Flandrije, glas
mog starijeg brata, koga je vojvoda izdajniki ubio i koji trai
osvetu.
Markiza se sva strese.
- Jo pet dana i navrie se pet godina od one noi kada je
telo Crvenog gusara, koje sam skinuo sa veala u Marakaibu,
silo na dno mora. Ako te noi more bude blistalo, neu
potedeti Van Gulda.
- A Onorata? uhta markiza.
- Moja sudbina je ve odreena, odgovori Crni gusar tuno,
ali ja sam spreman da joj prkosim.
- ta ste hteli rei, vitee?
Umesto odgovora, gusar joj stisnu ruku i bez rei izae urno
napolje.
U vrtu su ga ekali Karmo, Moka, Van tiler i gusari.
- Ljudi sa Munje neka se vrate na brod. Sa mnom ete poi
samo vas trojica.
Uputi se zatim glavnom stazom, a onda iznenada stade.
- Jara? proapta, uzdahnuvi.
Vrati se nazad i ue u sobu gde je markiza Bermeho jo
stajala naslonjena na stolicu, tuna i zamiljena.
- Gde je? upita Crni gusar, stresavi se. Hou da je vidim jo
jednom.
190

- Poite sa mnom, vitee, odgovori panjolka, razumevi ga.
Uvede ga zatim u jednu pobonu sobu, raskono nametenu.
Poloena na sofi od velura, leala je sirota Indijanka izmeu
dva visoka svenjaka, pokrivena aravom iz Flandrije.
Samrtni gr nije izmenio njene nene crte lica. Izgledalo je
kao da spava ili sanja, dok su joj se poluotvorene usne smeile.
Gusar je gledao s tugom to lepo lice. Onda se sagnuo i
spustio na bledo elo poslednji poljubac, proaptavi:
- Osvetiu te, Jara, Crni gusar e odrati obeanje.
Onda gotovo pobee napolje i stie svoje ljude, kao da je hteo
da sakrije od markize duboku potitenost koja se videla na
njegovom licu.
- Hajdemo, ree on odsenim glasom Karmou i ostalima.
Proe gotovo trei kroz vrt i pojuri uliicama grada, pravo
prema velikom trgu. Iako se no ve bee spustila, gusari su
nastavili da pljakaju. Iz kua su izbacivali stanovnike, terajui
ih pod pretnjom smrti da napuste svoju imovinu i odu iz grada,
tako da su ulice zakrene beguncima.
Gusar kao da nije nita video niti uo. Iao je brzo, utonuo u
razmiljanje, probijajui se izmeu begunaca. Karmo i njegovi
drugovi su jedva uspevali da ga prate, gunajui zbog onih
okolo, koji su im stajali na putu.
- Da vidimo gde e se zaustaviti, ree Karmo. Kapetan je
besan kao ris!... Tako mi svega! Nikad ga nisam video da ovako
juri.
- Mora da je posredi neto ozbiljno, odgovori Hamburanin.
Kad je kapetan izaao iz palate bio je sav smeten.
- Ko zna ta se sve kuva u njemu, prijatelju, Van tilere.
Jasno je da ne moe biti veseo kad je opet izgubio trag onom
prokletom vojvodi.
- Ovo je trei put kako nam starac bei. Prvo u Marakaibu, pa
u Gibraltaru, a sada i ovde.
- Ipak e nam na kraju pasti u ruke.
Tako su stigli na trg gde su gusari podigli svoj glavni logor.
191

Prostrani trg bio je sav zakren zarobljenicima, topovima,
orujem i robom koju su pokupili sa velikih carinskih
stovarita.
Dvesta gusara naoruanih pukama zaposelo je trg kako bi
spreili pobunu zarobljenika, dok je drugih est stotina
opkolilo katedralu, gde su bile zatvorene najvienije linosti iz
grada, od kojih su oekivali da e izvui velike otkupe.
Svaki as su stizale grupe gusara sa novim zarobljenicima ili
kolone Crnaca i mulata natovarenih dragocenom robom i
hranom, koju su gusari na strai prosto tamanili.
- Gde je Gramon? upita Crni gusar jednog mornara, koji je
sedeo na buretu sa barutom, drei u ruci upaljeni fitilj.
- U guvernerovoj palati, vitee odgovori straar.
- A Loran?
- Jo je u tvravi.
- A Van Horn?
- Pazi na garnizon iz tvrave San Huan de Lus.
Crni gusar pree onaj deo ispred guvernerove palate i ue
unutra. To je bila jedna masivna graevina, koja je liila na
neku tvravu, a ipak nije bila u stanju da odoli gusarskom
napadu, iako je branio veliki garnizon. U jednoj sali, do pola
napunjenoj zlatom i srebrnim ipkama, naao je francuskog
plemia.
- Zlato pridolazi kao reka, vitee, ree Gramon im je ugledao
Crnog gusara. Ovo ovde to vidite vredi etiri miliona pijastera.
- Nisam doao da gledam blago Vera Kruza.
- Znam, ree Francuz, smejui se. ao mi je to vam moram
rei, ali vaeg neprijatelja nismo nali meu zarobljenicima.
Zato u, im se zavri pljaka, narediti da se pretrai svaka
kua u gradu. Negde u nekom skrovitu, moramo ga pronai,
vitee.
- Samo biste gubili vreme.
- A zato?
- Vojvoda je ve na puini.
192

- Otiao! uzviknu gospodin Gramon, zaueno.
- Da, na lai, koja se zove Eskurial.
- Kada?
- Jue, predvee.
- ta ete sada da radite?
- Poi u za njim, ree Crni gusar odluno.
- Zar nas ostavljate?
- Jo ne. Moram da obavim neto u Vera Kruzu i doao sam
da se posavetujem sa vama.
- ta nameravate da preduzmete, vitee?
- Otii u u tvravu San Huan de Lus.
- U tvravu! uzviknu francuski plemi zaueno.
- Da, Gramone.
- Kakvu to ludost smiljate?
- Nije nikakva ludost; moram otii zbog nekih hitnih
obavetenja.
- Koja se tiu vojvode?
- Njega i... Onorate.
- Flamanke?... Da nisu istinite one prie?
- uo sam da je iva.
- Verujete li u te glasove, vitee?
- Rei u vam to poto budem razgovarao sa ovekom iz
tvrave San Huan de Lus.
- Tvravu dre panci.
- Svejedno, otii u tamo.
- Uhvatie vas, gospodine.
- Moda i nee.
- Imate li neto kod sebe?
- Samo jednu cedulju za panca s kojim treba da
razgovaram.
- Ko e mu je predati?
- Jedan od panskih vojnika.
- Ima ih oko tri, a moda i etiri stotine zarobljenih.
- Odlino. A sad me ujte, Gromone. Ako se sutra u zoru ne
193

vratim, moete me smatrati mrtvim, ili u najboljem sluaju
zarobljenim.
- Onda znam ta treba da radim.
- To jest, Gramone?
- Da sa svojim gusarima napadnem tvravu.
- Tako neto ne smete uiniti.
- Ne sada, nego sutra ujutro. Ako se u zoru ne budete vratili,
ja, Loran i Van Horn napaemo tvravu i, tako mi svega,
zauzeemo je, uprkos garnizonu i njegovim topovima.
- Neu da uzaludno rtvujete nae ljude. Ako se ne vratim,
recite Morganu neka krstari sa Munjom punih nedelju dana
puinom, a onda neka ide kuda hoe.
- I vi mislite, vitee, da bi nai mornari mirno otili znajui
da vas panci dre u svojim rukama? Nemojte oekivati tako
neto!
- Radite kako hoete. Osim toga, ni ja neu biti lud da
dozvolim da me uhvate. Biu oprezan. Dajte mi sad jednog
zarobljenika.
Gospodin Gramon izae i brzo se vrati, vodei jednog
mladog panskog vojnika.
- Evo vam jednog, koji e vam posluiti za ono to
nameravate da uinite, ree, gurnuvi ga prema gospodinu od
Ventimilje.
Crni gusar se zagleda nekoliko trenutaka u vojnika, a onda
mu spusti ruku na rame, rekavi:
- Bie slobodan bez otkupa i dobie jo pet stotina pijastera
ako mi uini jednu uslugu.
- Recite, gospodine, odgovori panac ohrabren tim reima.
- Poznaje li markizu Bermeho?
- Ko je ne poznaje u Vera Kruzu?
- A Dijega Sandorfa?
- Sekretara flamanskog vojvode?
- Aha.
- Poznajem ga, gospodine...
194

- Otii e odmah u tvravu San Huan de Lus i predae
gospodinu Sandorfu ovu cedulju. Rei e mu da te alje
markiza Bermeho. Ja u saekati odgovor u podnoju istone
kule i onda e dobiti pet stotina pijastara. Pazi samo da me ne
izda, jer e onda gusari zauzeti tvravu i ti e umreti u
najgorim mukama.
- Vie volim slobodu i pet stotina pijastara, gospodine.
- U pono budi na mestu sastanka.
- Biu tamo, gospodine.
- Idi sad.
- Hoe li me gusari propustiti?
Gramon pozva jednog mornara, koji je dolazio nosei u korpi
srebrne ipke.
- Hej, prijatelju, ree mu. Sprovedi ovog zarobljenika do nae
predstrae. Reci Van Hornu da nosi poruku gospodina od
Ventimilje.
Onda se obrati Crnom gusaru, koji je hteo da poe za
vojnikom:
- Budite oprezni, vitee.
- Biu, Gramone.
- Nadam se da emo se videti pre zore.
- Ako sudbina ne odredi drukije.
- U tom sluaju bie onako kao to sam vam rekao.
Zauzeemo tvravu i oslobodiemo vas, ili osvetiti.
195
XXI
PENJANJE NA SAN HUAN DE LUS
Tri sata kasnije, kad su se gusari, umorni od pljake,
ulogorili kako su najbolje mogli, na bedemima grada i po
trgovima, jedna mala barka, sa posadom od etiri oveka,
otisnula se od obale, plovei brzo malim zalivom. No je bila
veoma mrana i neprijatna. Sa Velikog zaliva duvao je jak
vetar, valjajui preko nasipa ogromne talase, koji su se buno
razbijali o brodove usidrene du okomite obale i o
mnogobrojne teretne lae.
U tom amcu se nalazio Crni gusar sa trojicom svojih hrabrih
mornara. Na licu je imao malu masku od crne svile, a preko
ramena isto tako crn ogrta; ostali su bili obueni u panska
odela. Svi su, ipak, za pojasom nosili sablje i po dva pitolja,
dok je Moka imao jo i sekiru.
Gusar je drao kormilo, dok su ostala trojica snano veslala,
borei se sa silovitim galasima.
U luci je vladala duboka tiina. Ni na jednom usidrenom
brodu nije se videla svetlost.
Samo je na kraju nasipa, ispod tvrave, svaki as
zasvetlucala crvena i zelena svetlost fara na svetioniku. S
196

vremena na vreme, na horizontu bi sevnula munja,
osvetljavajui za trenutak uzburkano more, a onda bi se u
daljini prolomila potmula grmljavina.
Kad god bi modra svetlost munje, za trenutak, rasterala
pomrinu, Crni gusar je ivo dizao glavu i gledao u monu
tvravu San Huan de Lus, koja se dizala kao neki div, sa svojim
stranim bedemima i zupastim kulama.
Ispred ulaza u luku, amac uspori vonju borei se sa
ogromnim talasima koji su se sve ee razbijali o nasipe.
Crni gusar ustade i skide ogrta.
- Usporite, ree. Pazite na talase.
amac se oajniki ljuljao pod neprestanim udarcima mora,
as propadajui, as lebdei na vrhovima penuavih talasa.
Ponekad bi se toliko zatresao, da je mornarima pretila
opasnost da se nau u vodi. Pa ipak je amac, pod snanim
udarcima vesala, uspeo da ue u luku i da se brzo zakloni ispod
nasipa. Stigavi na drugi kraj zaliva i preavi poslednji deo
puta, doplovio je ispod bedema tvrave, tano u podnoju
istone kule.
- Spremite se za iskrcavanje, ree Crni gusar.
Jo jedan zamah veslima i amac ue u neku vrstu uvalice,
koja se nalazila ispod kule.
Karmo skoi na stenu, drei vrsto konopac, a onda ga veza
za jedan kamen.
Crni gusar, Moka i Hamburanin iskoie iz amca.
Tog trenutka nebom zapara munja, obasjavi luku.
- Vojnik! uzviknu Karmo, stojei na nekoj vrsti zaravni u
podnoju kule.
Jedan ovek se pojavi iza stene i poe u susret gusarima.
- Jeste li vi ljudi koje oekuju u tvravi? upita.
- Da, mi smo, odgovori Crni gusar, stupivi napred. Jesi li
predao Dijegu Sandorfu markizino pismo?
- Da, gospodine, odgovori vojnik.
- I ta ti je rekao?
197

- Da vam stoji na raspolaganju.
- Gde e nas ekati?
- Na terasi kule.
- Zato nije doao ovamo?
- Ne moe da ostavi tvravu, jer bi primetili njegovo
odsustvo; poto je jedan od komandanata, nije se usudio da to
uradi.
- ta misli, ko smo mi?
- panci, prijatelji markize Bermeho.
- Ne sumnja nita?
- Ne, gospodine, siguran sam.
- Kako emo se popeti na kulu?
- Sandorf je bacio lestvice.
- U redu: popeemo se... Treba li da da neki znak Sandorfu i
javi mu da dolazimo?
- Da, gospodine.
- Pouri i javi se, a onda se penji ispred nas.
panac prinese dva prsta ustima i otro zviznu. asak
kasnije, sa vrha kule odgovori slian zviduk, koji se pomea sa
grmljavinom.
- eka nas, ree vojnik.
- Poi napred i ne zaboravi da te neu ni za trenutak
isputati iz vida, naredi mu Crni gusar.
Preoe malu zaravan i stigoe ispred kule. Tamo ugledae
lestvice od konopaca, koje su visile niz ogromne zidine. Karmo
podie glavu, gledajui zupce to su se nejasno ocrtavali u
pomrini.
- Kakvo penjanje! uzviknu, najeivi se. Od zubaca do
temelja ima etrdeset metara.
Od tolike visine kao da je i sam Crni gusar bio pomalo
uzbuen.
- Moramo se popeti dosta visoko, kao to vidite.
Zatim se okrete Karmou, koji je isprobavao lestvice, kao
ovek koji se razume u to.
198

- Jesu li jake?
- Konopac je nov i dosta debeo.
- Moe li sve nas odrati?
- ak i da nas je vie.
- Penji se, naredi Crni gusar vojniku. Ako nam spremaju
zamku i ti e umreti.
- Sandorf ne zna ko ste vi, odgovori vojnik. Dobro sam se
uvao da nita ne posumnja, jer mi je stalo da jo poivim.
Zatim stade na lestvice i bez oklevanja se poe peti. Crni
gusar poe za njim, zatim Karmo, pa Van tiler i na kraju
Moka.
Penjanje nije bilo lako. Snaan vetar je prosto juriao na
lestvice, tresui ih silovito i bacajui petoricu ljudi o zidove
kule.
Ponekad su morali da stanu i odupru se nogama o cigle, da bi
umirili snano ljuljanje lestvica.
Sa svakim korakom napred, obuzimalo ih je ivo
nespokojstvo. Strah da se svakog trenutka mogu strmoglaviti
zavladao je neodoljivo njihovim srcima. Bili su potpuno svesni
da se nalaze u punoj vlasti svojih neprijatelja.
Karmoa je oblivao hladan znoj; Hamburaninu se dizala
kosa na glavi i nije bio u stanju da se obuzda; Crnac je izgledao
nekako zabrinut.
I sam Crni gusar nije bio spokojan. Skoro se pokajao to je
preduzeo ovako opasan poduhvat.
Negde na polovini penjanja svi su odjednom stali. Lestvice
su se snano zatresle, kao da ih je odozgo neko snano
prodrmao.
- Da nije ve kucnuo as da se strmoglavimo? upita Karmo,
hvatajui se oajniki za jedan kamen, to je strao iz zidina.
- Vetar, ree Crni gusar, briui levom rukom hladan znoj sa
ela. Napred!
- Trenutak, gospodine, ree panac drhtavim glasom. Vrti mi
se u glavi.
199

- Dri se vrsto za konopac, ako ne misli da odleti dole.
- Dozvolite mi da se malo odmorim, gospodine. Ja nisam
mornar.
- Samo jedan minut, ree Crni gusar. Neobino mi se uri.
- I meni, kapetane, ree Karmo. Vie bih voleo da se naem
na vrhu katarke za vreme juria na brod nego to sam sad
ovde!
Uhvati se zatim grevito za lestvice i pogleda dole.
Ispod njega je zjapila mrana provalija, spremna da ga
proguta, crna kao dno nekog bunara. Nita se vie nije videlo;
ula se samo pomamna rika talasa, koji kao da su postajali sve
silovitiji.
Iznad njihovih glava vetar je zlokobno zavijao izmeu zubaca
i konopaca lestvica.
- Ako se izvuem iv i zdrav iz ove pustolovine, zapaliu
ogromnu sveu u katedrali, im se vratim u Vera Kruz,
proapta on.
- Napred! zau se istog asa glas Crnog gusara.
panac, koji se malo odmorio, nastavi da se penje, drei se
vrsto za konopce.
Crni gusar je bio spreman da ga pridri, bojei se da e ga
svakog trenutka uhvatiti nesvestica.
S velikom mukom vojnik je na kraju uspeo da stigne do
gornje ivice kule.
- Pomozite mi, ree, videi jednog oveka kako se pojavljuje
izmeu zubaca.
Ovaj mu prui ruku i izvue ga na platformu.
Crni gusar, koji nije patio od vrtoglavice, uhvati se sam za
ivicu najblieg zupca i spretno skoi na kulu, spustivi odmah
ruku na svoj ma.
ovek, koji je pomogao pancu, poe mu u susret, rekavi:
- Jeste li vi prijatelj markize Bermeho?
- Da, odgovori Crni gusar, sklonivi se u stranu da propusti
svoje ljude koji su ve bili stigli do zubaca.
200

Oba oveka gedala su se nekoliko trenutaka sa izvesnom
radoznalou. Dijego Sandorf, vojvodin sekretar, bio je vie
niskog rasta, veoma irokih ramena i miiavih ruku. Odavao
je oveka pedesetih godina i imao je prosedu kosu i bradu. Crte
lica su mu bile grube, a oi sitne i sive, kao kod make, i sa
nekim elinim odsjajem.
On odmeri Crnog gusara od glave do pete, podigavi fenjer
koji je stajao izmeu zubaca.
- Niste morali pokrivati lice maskom. Kao to vidite, ja svoje
slobodno pokazujem.
- Predostronost nikad nije suvina, ree kao za sebe Crni
gusar.
- Ko su ovi ljudi? upita Sandorf, pokazujui na Karmoa i
ostale.
- Moji mornari.
- Ah! Vi ste, znai, pomorski kapetan.
- Ja sam prijatelj markize Bermeho, odgovori Crni gusar
suvo.
- ta elite od mene?
- Da saznam neke stvari, koje me trenutno veoma zanimaju.
- Stojim vam na raspolaganju, gospodine.
- Reeno mi je da znate neto o erki vojvode Van Gulda, o
gospoici Onorati.
Dijego Sandorf se tre iznenaen.
- Oprostite, ree, eleo bih prvo da ujem ko ste vi, kad se
raspitujete o vojvodinoj erki.
- Za sada, ja sam prijatelj markize Bermeho; kasnije i na
drugom mestu rei u vam ko sam.
- Neka bude. Recite mi ta elite da saznate.
- Je li istina da je gospoica Onorata jo iva?
- A zato vas to zanima?
- Imam brod i odvane ljude pa bih moda uspeo, pre od ma
koga drugog, da pronaem mladu vojvotkinju.
- To znai da ste vi vojvodin prijatelj kad se toliko
201

interesujete za njegovu erku?
Gusar ne odgovori. Dijego Sandorf protumai to utanje kao
odobravanje i nastavi:
- Onda me ujte... Pre dva meseca, dok sam boravio zbog
nekih poslova u Havani, doao je jednog dana k meni neki
mornar i rekao mi kako ima neto vano da mi saopti. Mislio
sam da je re o kakvom poverljivom saoptenju u vezi sa
gusarima Tortuge, ali se razgovor, meutim, poveo o Onorati
Van Guld. Saznavi da sam vojvodin sekretar, odluio je da
doe k meni i da mi ispria sve to zna o mladoj vojvotkinji.
Tako sam saznao da je nevreme, koje je izbilo one noi kad je
Crni gusar ostavio u jednom amcu, da bi se osvetio vojvodi,
potedelo devojku. Laa, na kojoj je plovio onaj mornar, nala
je mladu vojvotkinju ezdeset milja daleko od Marakaiba i
prihvatila je, uprkos pobesnelim talasima. Jedrenjak je plovio
u Floridu i poveo je devojku sa sobom. Na nesreu, u to vreme
su besneli uragani i jedrenjak se, stigavi na obalu june
Floride, razbio o stenje. Celu posadu poubijali su uroenici.
Samo je mornar, koji mi je to ispriao, nekim udom uspeo da
se spase, sakrivi se meu olupine broda. Ali je i mlada
Flamanka ostala u ivotu. Zadivljeni moda njenom lepotom,
umesto da je ubiju, domoroci su joj ukazali neverovatne
poasti. Iz svog skrovita, mornar je gledao kako klee pred
mladom vojvotkinjom, kao da je neko morsko boanstvo, a
zatim je polau na nosiljku ukraenu perjem i koom kajmana i
odnose sa sobom. Mornar je vrlo dugo lutao po
negostoljubivim obalama Floride, dok na kraju nije pronaao
neki naputeni amac i tako uspeo da se ukrca na jedan brod,
koji je plovio iz San Agostina. Eto, gospodine, to je sve to sam
uspeo da saznam.
Crni gusar ga je sluao bez rei, oborene glave. Kad je Dijego
Sandorf zavrio svoju priu, podigao je ivo glavu i upitao
glasom koji je odavao vidno nespokojstvo.
- Jeste li poverovali u tu priu?
202

- Da, gospodine. Onaj mornar nije imao razloga da je izmisli.
- Zar vojvoda nije odmah poslao neki brod da je trai?
- U ono vreme on se nalazio ovde i ja nisam bio u mogunosti
da mu to saoptim sve dok nisam doao u Vera Kruz.
- Pa ipak je i don Pablo de Ribeira neto znao o tome.
- Zar poznajete i don Pabla? upita Sandorf zaueno.
- Bio sam pre dve nedelje kod njega.
- Ja sam ga obavestio, ree Flamanac. Mislio sam da se
vojvoda nalazi na svojim posedima u Porto Limonu. Otiao
sam tamo, ali je on ve bio otputovao u Vera Kruz.
- Rekli su mi da se vojvoda prole noi ukrcao za Floridu.
- Istina je, gospodine.
- Hoe li pristati jo na nekom mestu, pre nego to ode dole?
- Mislim da e se zadrati u Kardenasu, na Kubi, gde ima
svoje posede i dosta poslova koje treba da sredi.
- Rekli ste mi da se jedrenjak razbio na junim obalama
Floride.
- Da, gospodine, odgovori Sandorf.
Gusar mu prui ruku i ree:
- Hvala. Ako sutra siete u grad, rei u vam svoje ime.
- Dole su gusari.
- Sutra ih vie nee biti.
A onda se okrete svojim ljudima i ree:
- Hajdemo!
Karmo, koji se u meuvremenu proetao platformom kako bi
se uverio da nema nekog sakrivenog vojnika, poe prvi, za njim
Van tiler, pa onda Gusar i na kraju Moka.
Ve su bili sili oko dvadesetak metara, kad se Karmou ote
uzvik:
- Gromovi! A vojnik?
- Ostao je na kuli! viknu Van tiler.
- Izdae nas!
Strah da im mogu presei lestvice i survati ih dole u
provaliju, koja je buala pod njihovim nogama, sledila im je krv
203

u ilama.
- Natrag! viknu Crni gusar. Pourite, ako vam je ivot mio!
Uhvatie se za lestvice i poee da se penju to su bre mogli.
Moka, koji se peo prvi, uhvati se za oblinji zubac. Tek to je
spustio ruku, kad se zau jedan glas:
- Imamo jo vremena da preseemo lestve.
Crnac se u skoku nae izmeu zubaca, steui u ruci sekiru.
Tog trenutka dva oveka su prelazila preko platforme, idui
tano prema mestu gde su bile vezane lestve.
panski vojnik i Dijego Sandorf.
- Natrag, hulje! viknu Crnac i zamahnu sekirom.
panac i Flamanac stadoe iznenaeni. Taj trenutak je bio
dovoljan da Crni gusar i njegovi mornari stignu do vrha kule.
Opazivi jedan stari top, Karmo ga zaas okrete prema
platformama ostalih kula i upali brzo fitilj, a Crni gusar se
ustremi na Dijega Sandorfa sa maem u ruci.
- ta sad hoete? upita Flamanac, koji isto tako bee isukao
ma.
- Da vam kaem da ste zakasnili sa svojim namerama. Hteli
ste da nas bacite dole, odgovori Crni gusar.
- Ko vam je to rekao? upita Sandorf, pravei se iznenaen.
- uo sam vas, gospodine Sandorfe, kad ste rekli pancu:
Imamo jo vremena da preseemo lestve".
- Vi ste Crni gusar, je li tako? upita Flamanac kroz stisnute
zube.
- Da, smrtni neprijatelj vaeg vojvode, odgovori vitez
skidajui masku.
- Onda u vas ubiti! viknu Flamanac, jurnuvi silovito na
svog neprijatelja.
U trenutku kad ga je napao, vojnik skoi sa platforme na
most, koji je povezivao ovu kulu sa susednom.
- Uzbuna! vikao je iz sveg grla. Gusari!...
- Ah!... Huljo! dreknu Van tiler i pojuri za njim.
Crni gusar, kome je bilo stalo da se to pre oslobodi
204

Flamanca, kako bi organizovao odbranu platforme ili pokuao
da sie sa kule, ako bude bilo vremena, napadao je estoko
protivnika, prinudivi ga da se povue prema mostu.
Flamanac se ilavo borio, ali nije posedovao snagu svog
protivnika, iako je bio vet maevalac.
Kad je stigao na prvi stepenik mosta, morao je da se okrene
da ne bi pao. Gusar mu srui munjevito ma u grudi, tako da se
Flamanac otkotrlja niz stepenice.
- Mogao sam vas ubiti, ree mu. Potedeo sam vam ivot jer
ste mi dali dragocena obavetenja, a i zato to ste markizin
prijatelj.
Bilo je ve vreme da se oslobodi svog protivnika. Moka i Van
tiler, ne mogavi da stignu vojnika, vraali su se trei. Za to
vreme se sa svih platformi i bedema ula vika straara:
- Uzbuna!... Uzbuna!... Gusari!
Crni gusar brzo pogleda oko sebe. U jednom kraju platforme
otkri kamene stepenice koje su vodile u unutranjost kule.
- Sklonimo se negde, ree on. Ovo mesto e uskoro zasuti
vatrom sa tvrave.
Kad bismo uspeli da pobegnemo preko lestvi, ree Karmo.
Moda jo imamo vremena.
- Prekasno, odgovori Van tiler. panci dolaze!...
- Gospodine, ree Karmo, obrativi se Crnom gusaru.
Spasavajte se!... Uspeemo da ih zadrimo i osiguramo vam
silazak.
- Da vas ostavim! uzviknu Crni gusar. Nikada!...
- Pourite, kapetane, ree Van tiler. Jo imate vremena da
se spasete!...
- Nikada! ponovi Crni gusar nepokolebljivo, Ostajem sa
vama. Braniemo se kao lavovi i saekaemo napad
Gramonovih gusara.
205
XXII
IZMEU VATRE I PONORA
Crni gusar je ve bio zakoraio na prvi stepenik, kad ga jedna
iznenadna misao zadra.
- Umalo nisam postupio kao veliki podlac! uzviknu, okreui
se svojim ljudima.
- Podlac! ponovi Karmo, gledajui ga zaueno.
- panci, a na prvom mestu Sandorf, nikada nee oprostiti
markizi Bermeho to je pomogla gusarima, a naroito meni.
Doveli smo je u vrlo nezgodan poloaj. Neophodno je da neko
ode i obavesti je o svemu to se ovde dogodilo, da bi mogla da
se skloni i izbegne osvetu svojih zemljaka.
- Evo jo jednog razloga vie da odete, kapetane. Spaete
markizu i sebe.
- Moje mesto je ovde, meu vama, ree Crni gusar. Van
tilere, tebi stavljam u dunost da ode kod markize i da
obavesti Gramona o naem poloaju.
- Razumem, kapetane, odgovori Hamburanin.
- Zadravaemo pance dok se ne nae izvan opasnosti. Sad
idi i pouri. Vreme prolazi, dodade Crni gusar.
Hamburanin, koji nije imao obiaj da mnogo zapitkuje,
206

opkorai zid i nestade u tami.
- Kad bude na litici daj nam znak iz pitolja, doviknu mu
Karmo.
- U redu, prijatelju, odgovori Hamburanin, silazei urno
niz lestvice.
- Spremimo se za odbranu, ree Crni gusar. Ti Karmo budi
na topu, a ja i Moka emo braniti most.
- panci dolaze, kapetane, ree Moka. Eno ih, spuaju se niz
bedem, preko puta nas.
Upozoreni vikom straara i vojnika, panci su odmah
poskakali i zgrabili oruje.
Najpre su pomislili da su gusari izvrili napad na zapadne
kule i bedeme, pa su zato onako bez reda pojurili na tu stranu,
ostavljajui Crnom gusaru i njegovim drugovima nekoliko
minuta odmora. Saznavi od vojnika da su se prevarili i da je u
pitanju samo nekoliko gusara, zapovednik tvrave naredi
jednoj eti da napadne platformu istone kule i da pohvata
drske gusare. Pedeset ljudi, naoruanih pukama i
halebardama, prebacilo se preko bedema i pourilo prema
mostu, dok je nekoliko tobdija odmah okrenulo dva topa u
tom pravcu, da bi podrali etu. Crni gusar i Moka zauzee
poloaj na kraju mosta, zaklonivi se iza niskog zida, dok je
Karmo, nekada odlian tobdija, okrenuo stari top tako da je
brisao sve pred sobom.
Videi da vojnici nailaze, Crni gusar uze ma u desnu, a
pitolj u levu ruku i viknu:
- Ko je tamo?
- Predajte se, odgovori oficir, koji je komandovao etom.
- Ja nareujem vama da se predate, ree drsko Crni gusar.
U to se sa dna stepenica zau jedan slab glas:
- Juri!... Napred!... To je Crni gusar!
Dijego Sandorf, iako lake ranjen, jo nije bio uspeo da pree
most.
uvi to, panci se zaustavie.
207

- Strani gusar! vikali su uplaeno.
Glas o neustraivom morskom vuku kruio je po svim
panskim kolonijama Meksikanskog zaliva i svi su oni znali za
smele poduhvate tog oveka, kao i o stranoj mrnji koja je
postojala izmeu njega i flamanskog vojvode.
Shvativi da pred sobom imaju stranog Crnog gusara,
vojnici zastadoe, kolebajui se da li da pou napred ili da se
povuku i potrae pojaanje. Ali im Crni gusar ne dade vremena
da se odlue za ono prvo, elei pre svega da dobije u vremenu.
- Napred, junaci moji! viknu on. Ti, Karmo, povedi dvadeset
ljudi preko mosta, a ti, Moka, izvri juri na onaj bedem sa
drugih petnaest!... Paljbu, morski vuci!
Obmanuti ovom komandom i verujui da pred sobom imaju
zaista toliko ljudi, panci se bre-bolje povukoe i popee
ponovo na bedem, ne obraajui panju na Sandorfa, koji je
besomuno vikao:
- Napred!... Juri!... Njih je samo etvorica!
Videi kako se panci penju na bedem i elei da ostavi
utisak kako ih je mnogo vie, Karmo zagrme iz starog topa,
raznevi jedan zubac na suprotnom zidu i zasuvi begunce
ruevinama.
Neto kasnije, sa hridina odjeknue dva pucnja iz pitolja.
- tiler je van opasnosti! viknu Moka.
- A mi smo postigli ono to smo hteli, ree Karmo.
Odjednom dva topovska pucnja odjeknue sa krajnje
zapadne kule i dve kugle proletee iznad platforme. Jedna
odnese zubac, samo pet koraka dalje od Moke, a druga razbi
toak na starom topu i odlete u more.
- Hajdemo! ree Crni gusar.
Sva trojica pojurie prema kamenim stepenicama u trenutku
kad je trea granata, i to velikog kalibra, odnela jedan kamen
sa platforme, raznevi ga u komade.
Siavi niz stepenice, gusari se naoe u jednoj velikoj sobi
sa svodom i dva otvora zagraena reetkama: jedan je gledao
208

na more, a drugi na dvorite tvrave, koje se nalazilo gotovo u
visini otvora.
Vrlo velika hrastova vrata, obloena metalnim ploicama,
zatvarala su stepenice.
- Zatitimo pre svega lea, ree Karmo.
Uz pomo Moke, on zalupi vrata i zagradi ih dvema
gvozdenim polugama.
- Ovuda sigurno nee ui, ree. Ne bi im pomogle ni sekire.
- ipke na prozorima su isto tako jake, ree Moka.
Crni gusar proeta po sobi, traei jo neka vrata, ali ne nae
vie nijedna.
- Moda emo uspeti da se branimo dok ne stignu gusari,
ree on.
- I itavih nedelju dana, gospodine, odgovori Karmo. Zidovi
su toliko jaki, da im ni topovi nita ne bi mogli.
- Nemamo ni kapi vode, niti jedan jedini dvopek.
- Istina je! uzviknu Karmo, utueno.
- Utei se, Karmo; evo dolazi vojni krmar. Na nesreu,
ponudie nam samo gvozdene hlepie.
- Ne dopadaju mi se, teko se vare.
- Onda se uvaj!...
Crni gusar, koji se nalazio iza jednog od dva prozoria,
ugleda grupu panaca, kako guraju top na drugi kraj dvorpta.
Samo to se povukao iza zida, kad se niz stepenice zaue
koraci.
- Izgleda da nam spremaju unakrsnu vatru, ree. Sreom,
vrata su jaka, a na stepenicama ne mogu postaviti top i ...
Snaan udarac u vrata, od koga se zatresla itava kula,
prekide ga usred rei.
- Otvorite! viknu jedan glas.
- Dragi gospodine, ree Karmo, zato lupate tako jako?
- Otvorite! ponovi isti glas.
- Oho! Ne zaboravite da smo u svojoj kui i da neemo
dozvoliti da nas bilo ko uznemirava, ak ni sam panski kralj.
209

- Ah, u svojoj ste kui!
- Dabome! ... Ve smo platili stanarinu gospodinu Sandorfu,
sa dva palca pravog toledskog elika.
- Nita za to, predajte se!
- Kome? upita Crni gusar.
- Komandantu tvrave, gospodinu Estebanu de Hoave.
- Recite onda gospodinu de Hoavu da gospodin od
Ventimilje za sada ne namerava da se preda.
- Ne zaboravite da nas ima pet stotina, ree panac.
- A nas je samo trojica, ali smo spremni da se borimo do
poslednjeg daha.
- Guverner e vam pokloniti ivot.
- Vie volim da poginem u boju. Idite i ostavite nas na miru.
- Ah! Hoete da vas ostavimo na miru! ao mi je, vitee, ali
vam neemo dati ni da predahnete.
Zatim se zaue koraci niz stepenice, a onda sve utihnu.
- Izgleda da e ostaviti vrata na miru, ree Karmo, odahnuvi
punim pluima.
- Ali, zato nisu odustali od namere da nas gaaju iz topova,
odgovori Crni gusar. Pogledaj!
I povue Karmoa prema prozoriu, koji je gledao na
dvorite.
Na drugom kraju dvorita, pri svetlosti veeg broja baklji,
Karmo ugleda dva topa okrenuta prema kuli i veliki broj
vojnika.
- Vidi li? upita Crni gusar.
- Do avola! uzviknu Karmo.
- Nazad, Karmo! duvaju u fitilje.
- Neu im prirediti to zadovoljstvo da me smaknu, kapetane,
odgovori mornar, odskoivi unazad.
Trojica gusara se pritajie, oekujui paljbu, ali su topovi,
koji su izgledali spremni da srue kugle na kulu, i dalje utali.
- ta ovo treba da znai? upita se Karmo. Ili nee da srue
kulu, ili nameravaju da nas pohvataju ive.
210

- Verovatno, odgovori Crni gusar, koji se primakao
prozoriu, izlaui se opasnosti da ga neko topovsko zrno
prepolovi. ini mi se da su odustali od gaanja. Vojnici se
neto dogovaraju. S njima je i veliki broj oficira, a moda i sam
komandant tvrave.
- Veruju da e nas naterati na predaju, bez pucnjave i bez
rtava.
- Znaju da nemamo hrane.
- Ali ne znaju da e nai drugovi doi u zoru da nas oslobode.
- Polako, Karmo, ree Crni gusar. Do svanua ima jo tri
sata, a za to vreme se svata moe dogoditi.
- ega se bojite, kapetane?
- Da e nas panci naterati da se predamo, pre svanua.
- I ja mislim, gospodaru, ree Moka, koji je sve vreme stajao
iza gvozdenih vrata. panci nam neto spremaju.
- uje li moda togod? upitae Karmo i Crni gusar
uznemireno.
- ini mi se da kotrljaju burie.
- Zar dole, niz stepenice? upita Karmo, prebledivi.
- Da, odgovori Moka.
- Burie! uzviknu mornar. Sa barutom? Hoe li to da nas
bace u vazduh?
- Verovatno, Karmo.
- Ne smemo im dozvoliti, kapetane.
- ta misli da bi trebalo da uinimo, junae?
- Da otvorimo vrata i po svaku cenu izvrimo juri na
pance, pre nego to stignu da nas miniraju.
- Nije rava ova tvoja zamisao, ali ne verujem da bismo
postigli bogzna ta.
- Vie volim da umrem s orujem u ruci, nego da odletim u
vazduh kao dak krpa.
- Onda hajdemo, junaci, ree Crni gusar, isukavn ma.
Pre nego to je naredio da se podigne gvozdena poluga,
priblii uho vratima i poe da oslukuje.
211

panci su zaista izgledali zauzeti oko nekih tajanstvenih
priprema. Peli su se i silazili, lagano kucali o zidove i tiho
aputali.
- Dole poluge, ree poluglasno Moki.
Crnac ih obori jednim udarcem i otvori jaka, masivna vrata.
Istog trenutka, Crni gusar istra na stepenice, urlajui iz sveg
glasa:
- Napred, morski vuci! ...
etiri vojnika pod komandom jednog podnarednika,
kotrljala su niz stepenice bure sa barutom.
Gusar jurnu na njih i jednim udarcem obori najblieg, ali mu
podnarednik preprei put, napadajui ga estoko, dok su se
njegovi drugovi vraali brzo nazad, urlajui iz sveg glasa:
- Gusari!... Uzbuna!
Isputeno bure kotrljalo se niz stepenice, diui veliku buku.
- S puta! viknu Crni gusar podnaredniku. S puta ili u te
ubiti!
- Sebastijano Maldonado umire u borbi ali ne bei,
gospodine, odgovori panac, odbranivi vrlo veto udarac, koji
mu je mogao probiti grudi.
Moka i Karmo jurnue napred, ali su zbog uzanih stepenica
morali da zastanu, kao i zbog neoekivanog otpora koji je
pruao podnarednik.
- Jedan pitolj esto vie vredi od maa, ree Karmo,
izvadivi oruje iza pojasa.
Taman je hteo da puca u hrabrog podnarednika kad ovaj
pade, jeknuvi.
Crni gusar ga je pogodio usred grudi.
- Nazad! viknu on.
Tog trenutka se na zavoju stepenica pojavi vei broj panaca,
koji su jurili na gusare.
Odjeknue dva puana pucnja. Jedan metak presee
dugako pero Crnog gusara, a drugi okrznu Mokin obraz,
napravivi laku krvavu brazdu.
212

- Natrag! viknu Crni gusar, pucajui iz pitolja.
Trojica gusara u dva skoka sioe niz stepenice i zatvorie se
u sobu, pozdravljeni sa jo dva pucnja. Zrna se odbie o vrata
okovana metalom.
- Spremimo se za estoku odbranu, ree Crni gusar.
Istog trenutka sa mora odjeknu topovska paljba. Crni gusar
pojuri na prozor koji je gledao na luku; iz grudi mu se ote
radostan uzvik.
- ta vam je, kapetane? upita Karmo.
- Pogledaj, Karmo!... Pogledaj!...
- Gromovi! uzviknu hrabri mornar. Nai gusari!
Munja je tog asa ulazila u sidrite, sipajui vatru iz svojih
topova na kule i bedeme tvrave San Huan de Lus.
213
XXIII
OSVAJANJE TVRAVE SAN HUAN DE LUS
im je stigao na liticu, u podnoje kule, Van tiler vie nije
gubio vreme.
Shvativi da Crni gusar i njegovi drugovi nee moi dugo da
odolevaju mnogobrojnoj posadi iz tvrave, odmah je skoio u
amac, koji ga je ekao u maloj uvali i zaveslao iz sve snage
prema drugom kraju luke. Poto je vetar duvao sa zaliva, talasi
su nosili amac ka obali, razbijajui se o nasip. Da mu nije
vetar iao na ruku, Van tiler bi, iako je bio neobino snaan,
izgubio prilino vremena, da dovesla do najblieg nasipa.
Bio je gotovo preao polovinu luke, kad je, osvrnuvi se
okolo, ugledao jedan veliki amac kako plovi tano za njim.
- Da me ne prate panci? pomisli.
Taman je hteo da se sakrije izmeu teretnih brodova,
usidrenih u luci, kad zau iza sebe jedan glas:
- Hej, stani ili emo pucati!
uvi to, Hamburanin umiri vesla.
- Luserni! uzviknu. Dolazite li sa Munje?
- Gle! uzviknu onaj isti glas. Neka me pojede ivog morski
pas ako ovo nije Hamburanin!
214

Jo jedan udarac veslima i veliki amac sa dvanaest momaka
prie Hamburaninovom amcu. Jedan ovek potra na
pramac i povika sa izrazitim ligurskim naglaskom.
- Jesi li to ti, Van tilere?
- Da, zapovednie Luserni.
- A vitez?
- Samo to ga nisu uhvatili.
- ta kae?...
- Ako ne zauzmemo tvravu, panci e zarobiti gospodina od
Ventimilje.
Tog asa, sa istone kule tvrave San Huan de Lus odjeknu
pucanj iz malog topa.
- Karmo gaa pance, ree Van tiler. Ali njih su samo
trojica i imaju jedno jedino punjenje. Dajte mi tri mornara, a vi
ostali pourite da obavestite o ovome Morgana. Kapetan je
zatvoren u istonoj kuli.
- A gde e ti?
- Idem da obavestim gospodina Garmona. U zoru e gusari
napasti tvravu. Dolazi li sa puine?
- Da, odgovori Ligurac. Gospodin Morgan me je poslao da
primim kapetanova nareenja.
- Gde je sada Munja?
- Krstari ispred luke.
- Rei e gospodinu Morganu da napadne tvravu s mora, a
gospodin Gramon e izvriti napad sa kopna. Zbogom i ne gubi
vreme!...
- Dva oveka neka pou sa Van tilerom, ree zapovednik
posade. Spremni da zaplovite!
Neto kasnije, Hamburaninov amac sa jo dvojicom
snanih veslaa, pojuri prema nasipu.
Za to vreme je veliki amac nastavio borbu sa ogromnim
talasima, plovei prema lukoj brani. im se iskrcao,
Hamburanin se okrete gusarima i ree:
- Idite odmah u guvernerovu palatu i obavestite gospodina
215

Gramona da se Crni gusar nalazi opkoljen u istonoj kuli. Ja u
se odmah vratiti.
Potra zatim, nastojei da se snae u spletu mnogobrojnih
uliica grada, koji je jedva poznavao.
Nije bilo nimalo lako pronai palatu markize Bermeho, ali je
Hamburanin ipak na kraju uspeo da stigne do nje.
Ba kad je hteo da ue u vrt, dva oveka na vrlo lepim i
snanim konjima spremala su se da izau iz dvorita.
- Gde je markiza? upita Van tiler.
- Otila je, odgovori jedan od dvojice konjanika.
- Kada?
- Pre tri sata.
- Ne pokuavajte da me obmanete, ree Hamburanin
preteim glasom. Treba da joj saoptim neto veoma vano.
- Kaem vam da je otila.
- Kuda?
- U Tampiko, gde e se ukrcati za paniju.
- Hoete li je videti?
- Idemo da joj se pridruimo.
- Recite joj da je sve otkriveno, da je Sandorf teko ranjen, a
gospodin od Ventimilje opkoljen i da eka gospodina Gramona.
- Ja sam njen domoupravitelj, ree panac. Preneu joj vau
poruku.
- Recite joj da me je poslao lino gospodin od Ventimilje da
je obavestim o izdaji i da je upozorim da se uva.
Zatim istra na vrata, mrmljajui:
- Mudra je ena, ova markiza. Na vreme se sklonila.
Kad je stigao u guvernerovu palatu, tek to nije bilo svanulo.
Tamo je vladala velika ivost. Sa svih strana pristizali su
gusari, gurajui topove, kotrljajui burie s barutom i vukui
neobino dugake lestve koje su uzeli iz crkve.
Oficiri i podoficiri ulazili su i izlazili iz guvernerove palate,
dok su po oblinjim ulicama trube i doboi oglaavali zbor.
Svaki as su vee grupe gusara odlazile trkom u pravcu luke
216

gde se dizala mona tvrava San Huan de Lus.
- Gramon je ovek od rei, promrmlja Van tiler. Sprema se
da napadne tvravu.
Probijajui se izmeu gusara, koji su ulazili i izlazili iz
guvernerove palate, popeo se u salu koja je gledala na trg i
tamo naao Gramona kako ivo razgovara sa Loranom i veim
brojem oficira sa lae.
im ga ugleda, francuski plemi mu brzo poe u susret,
uzviknuvi:
- Jedva jednom!... ta se to desilo sa gospodinom od
Ventimilje?... Ovi mornari koje si mi poslao nisu znali gotovo
nita da mi kau.
- Kad sam polazio, garnizon iz tvrave se spremao da
napadne kapetana, gospodine, odgovori Van tiler.
- Da ga nisu ve uhvatili?
- Ne verujem, gospodine. Spremali su se da se zatvore u
jednu sobu na istonoj kuli.
- Hajdemo, Lorane, ne smemo gubiti vreme. Moramo se
spremiti da estoko napadnemo tvravu.
Taman je hteo da poe, kad iz luke odjeknu nekoliko
topovskih pucnjeva.
- ta je ovo? upita, zaustavivi se. Da nisu nai ljudi ve
poeli napad ne ekajui nas?
- Ja u vam rei, gospodine, ree Van tiler. To je paljba sa
Munje.
- Hoe li uestvovati i laa Crnog gusara?
- Da, gospodine, Morgan je obaveten.
- Evo nam dragocene pomoi na koju nismo raunali!
Zatim se okrete oficirima koji su stajali oko njega u
prilinom broju i viknu:
- Hajdemo, gospodo! ... Napad je poeo!
Gusari su se ve bili okupili na malom ostrvu, na ijem se
drugom kraju dizala tvrava San Huan de Lus, spremajui se
da napadnu zapadnu kulu, koja je bila slabije naoruana od
217

onih to su gledale na zaliv Vera Kruza. Ove kule, utvrene vrlo
visokim zupastim bedemima i lunetama i naoruane brojnim
topovima velikog kalibra, delovale su tako mono da su ulivale
strah i najodvanijim gusarima.
Zora je tek bila zarudila, kad su gusari, naoruani samo
pitoljima i kratkim sabljama, krenuli pod komandom Lorana i
Gramona.
Iako su svi ti ljudi bili svesni ozbiljnih tekoa koje e im
doneti ovaj poduhvat, ipak su oduevljeno prihvatili poziv
svojih voa kad je bilo u pitanju osloboenje Crnog gusara,
najpopularnijeg i najvoljenijeg meu svim gusarima Tortuge.
Gramon i Loran, u dogovoru sa Van Hornom, koji je bio
zaduen da pazi na grad, da bi spreio pobunu graanstva,
reie da napadnu stranu tvravu sa dve strane, kako bi
podelili panski garnizon.
Prvi je trebalo da izvri estok napad, dok bi se drugi, koji je
imao manje ljudi, ograniio samo na arkanje sa neprijateljem,
ugroavajui kule koje su gledale na more. U sedam sati
Gramonove ete su stigle do mesta koje je bilo udaljeno jedan
pukomet od zapadnih bedema. panci su stajali okupljeni u
prilinom broju iza nasipa, reeni da prue oajniki otpor i
radije da izginu nego da se predaju. Na moru su ostavili samo
nekoliko manjih brodova da se bore sa Munjom, iji su
topovi grmeli bez prestanka, ruei zupce na kulama i
zasipajui vatrom nasipe iza kojih su se nalazili topovi.
Kad su se pojavile prve Gramonove ete, panski topovi
velikog kalibra odmah su zapoeli paklenu vatru, gaajui
istinu ispred kula i zapadnih zidova, i lomei drvee iza kojih
se zaklanjala gusarska prethodnica.
Umesto da odgovore plotunima, gusari su se rasturili i
posakrivali u gustoj travi i iza bunja, nastojei da u pauzi dve
paljbe preu bar deset do petnaest koraka. Tako su as puzili
kao zmije, as se pruali po zemlji sakrivajui se u travi.
Ovakav nain nastupanja, koji je predloio Gramon, u
218

mnogome je smanjio gubitke, jer su velika topovska zrna
panske artiljerije sad retko pogaala cilj, poto su bila znatno
pogodnija za unitavanje velikih laa nego pojedinanih
boraca.
Ali kad su gusari stigli ispred poslednje istine, udaljene
samo tri stotine metara od jarka bedema, stvar se odmah
okrenula na gore po napadae.
Na scenu su sad stupili mali topovi, sipajui karte. Ta kia
od komadia gvoa, koju su izbacivali kroz otvore u podnoju
kula, brisala je istinom unitavajui i sakatei gusare.
Gramon ustade i povika:
- Juri!... Crni gusar nas eka!
Meu napadaima se prolomie strani i divlji urlici:
- Juri!... Smrt pancima!
etiri stotine ljudi, koji su sainjavali glavninu francuskog
plemia, pojurie napred nosei lestve i hrabrei se uasnom
vikom.
Ostalo je jo samo tri stotine metara od jarka, ali je to
rastojanje bilo bez ikakvog zaklona.
panci sada udvostruie paljbu. Topovi su grmeli sa bedema
i otvora na kulama, sa zubaca, i to sve ee i ee. Na sve
strane padale su kutle, granate, karte, rijui zemlju i pravei
velike prorede meu napadaima.
Tvrava je liila na razbuktali krater. Nad platformom i
bedemima dizali su se ogromni oblaci dima i plameni jezici.
I pored bodrenja svojih voa, gusari su oklevali. Ponekad
smeliji uspeli bi da dotre do jarka i usprave lestve, ali se nisu
usuivali da se popnu i izloe se paklenoj vatri koja je svuda
sejala smrt.
- Napred! viknu Gramon, stavivi se na elo jedne grupe
bukanijera. Gore je Crni gusar!
I jurnu smelo kroz dim, prebacivi preko jarka letei most.
Kia kartea srui se usred hrabre grupe koja ga je sledila,
rasturivi je kao kuu od karata. Tog trenutka jedna nova eta
219

gusara jurnu na istinu. To su bili Loranovi ljudi. Potisnuti na
drugoj strani, pourili su da se pridrue Gramonovim etama,
nadajui se da e ovde imati vie sree. Ova iznenadna pomo
ulila je natoveansku hrabrost etama francuskog plemia.
Poskakali su u jarkove, namestili lestve i pokuali da potisnu
pance, zasipajui ih runim bombama. Ali, sve je bilo
uzaludno. panci su obarali lestve i zasipali napadae
kamenjem i vrelom vodom, dok su topovi i dalje brisali
istinom.
Bitka je ve izgledala izgubljena!
Gusari, iscrpljeni uzaludnim pokuajima, tueni sve vreme
topovskom i puanom paljbom sa tvrave, morali su na kraju
da se povuku, nosei sa sobom ranjenike. Gramon i Loran, sa
grupom odabranih ljudi, jo jednom pokuae juri, ulaui
krajnje napore, ali su i oni bili prinueni da se povuku, da ih ne
bi pokosila kia gvoa i olova.
Iznenada se iza poslednjih gusarskih grupa zau neka
prodorna vriska. Bio je to pla gomile ena i vika preplaenih i
uasnutih ljudi.
- ta se ovo deava? viknu gusar.
Pred oima francuskog plemia ukaza se ubrzo udan i
neoekivan prizor.
Oko pedeset do ezdeset fratara i monahinja dolazilo je,
zapomaui i plaui na sav glas i nosei dugake lestve. Pored
njih i iza njih ilo je oko sto naoruanih gusara, psujui i
grdei.
- ta trae ovde ovi fratri i monahinje? zapita u udu
Gramon.
- Ovo je bila Morganova ideja.
- Morgan!... Zar se iskrcao sa Munje?
- Ovog trenutka je stigao.
- ta namerava sa ovim vernicima?
- alje ih da postave lestve u jarak.
- Fratri!...
220

- On se nada da e vojnici, kad ih vide, obustaviti vatru.
Isuvie su poboni da bi se usudili da pucaju na njih.
Videi ih da nailaze, panci za trenutak obustavie vatru; bili
su u nedoumici da li da pucaju na te nesrene ljude.
- Potedite nas! vikale su monahinje, diui ruke prema
vojnicima, koji su se bili okupili na kulama.
- Milost!... Ne pucajte! vikali su fratri.
Ali su panci samo za trenutak oklevali.
Zapovednik tvrave je shvatio pakleni gusarski plan. Reen
da se brani i da sauva svoj garnizon, okrenuo je topove na
vernike i njihove stareine, napravivi pravi pokolj meu
jednima i drugima.
Gusari, ponovo okupljeni oko Lorana i Gramona, uspeli su,
zaklanjajui se iza povorke, da stignu do poslednje istine.
Straan bes ih je gonio napred. Ne obazirui se na uasnu
paljbu, poskakali su u rovove i podigli lestve, juriajui silovito
napred.
Gusare, koji ve behu stigli do prvih bedema, vie nita nije
moglo zadrati.
Granatama su obarali pance sa zubaca i platformi i upadali
nezadrivo u tvravu. ilava odbrana posade i veoma ozbiljni
gubici napravili su od njih prave pobesnele zveri. Svakog
zarobljenog neprijatelja nemilosrdno su ubijali. Potisnuti,
panci su beali prema zadnjim kulama, pokuavajui da prue
oajniki otpor i da zadre gusare pucajui iz malih topova,
postavljenih na terasama. Topovska vatra sa "Munje" naterala
ih je, meutim, da se sklone u unutranja dvorita tvrave.
Gramon i Loran okrenue na te nesrenike sve topove sa
tvrave, nareujui im da se predaju. Od pet stotina ljudi,
koliko je brojala posada, ostalo je samo dve stotine, i to
uglavnom ranjenih. Zapovednik tvrave i vii oficiri hrabro su
izginuli na terasama kula.
Zapoeti ponovo borbu bila bi prava ludost. Zato su se
predali, spustivi sa neizrecivom tugom veliku zastavu panije,
221

koju su tako hrabro branili.
Van tiler, koji se sve vreme borio pored Gramona, okrete se
plemiu i ree mu:
- Hajdemo sada da potraimo Crnog gusara, mog
komandanta. Ovde vie nemamo ta da radimo.
- Veruje li da emo ga nai ivog?
- Ubeen sam da se jo uvek nalazi zabarikadiran u istonoj
kuli.
- Poi u s tobom, hrabri moj Hamburanine, ree Gramon.
Dok su gusari oduzimali oruje zarobljenicima,
Hamburanin i Gramon krenue prema istonoj kuli, ije su
zupce poruili topovi sa Munje.
Na dnu stepenica to su vodile na platformu, sapleli su se o
neiji le.
- Poznajem ovog oveka, ree Hamburanin, sagnuvi se.
- Da to nije vojnik koji vas je doveo ovamo? upita Gramon.
- Ne, gospodine, ovo je Dijego Sandorf.
- Zar Flamanac koga je Crni gusar traio radi onih vanih
obavetenja?
- Da, gospodine, kapetan ga je ubio.
Popeli su se zatim na platformu i sili uzanim stepenicama
koje su vodile u unutranjost kule. Negde na pola puta naili su
jo na jedan le. To je bio panski podnarednik.
- I ovome je Crni gusar sruio ma usred grudi, ree Van
tiler. Kapetan nije potedeo ni tog nesrenika.
Stigavi na dno stepenica, naoe se ispred gvozdenih vrata.
- Da nisu zatvoreni unutra? upita se Van tiler.
Podie puku i zalupa besno na vrata. Ova odmah popustie,
poto nisu ni bila zatvorena.
- Grom i pakao! uzviknu Van tiler, briui rukom kapljice
znoja. Pa ovde nema nikoga! ...
- Jeste li ga nali? zau se istog asa jedan glas.
Gramon i Hamburanin se okrenue i ugledae Morgana
kako tri niz stepenice sa jo nekoliko mornara.
222

- Izgleda da Crni gusar vie nije ovde, odgovori
Hamburanin muklim glasom.
Napuni puku i polete u sobu, zajedno sa gospodinom
Gramonom i Morganom.
- Gromovi i uragani! viknu. Crni gusar je nestao!
223
XXIV
POTERA ZA "ALHAMBROM"
U toj velikoj sobi morala se odigrati strana, oajnika borba.
Pod, pa ak i zidovi bili su poprskani krvlju, a tu i tamo videle
su se polomljene sablje i alabarde, razbijeni lemovi,
polomljene sekire, iskrivljene gvozdene ipke i komadi tkanine.
U jednom uglu leala su dva lea sa razmrskanim lobanjama; u
drugom, jedan podnarednik sa rasporenim grudima, a kraj
prozoria, koji je gledao na more, jo dva lea.
Hamburanin i njegovi drugovi jednim pogledom se uverie
da meu tim leevima nema onih koje su traili.
- Da ih nisu uhvatili? upita Van tiler. ta kaete, gospodine
Morgane?
- Ako su ih zarobili, onda emo ih nai u jednoj od kula.
U tom trenutku zaue neko jedva ujno mrmljanje:
- Vode!...
Glas je dolazio iz najmranijeg dela sobe. Morgan se u dva
skoka nae tamo.
Iza nekih buradi, preko starog lafeta, leao je jo jedan
vojnik. Bio je veoma mlad, jo golobrad i nenog lica, gotovo
deai. Na kuku je imao poveu ranu i odea mu je bila sva
224

umrljana od krvi koja je obilato tekla. Videi Morgana, prui
ruku da dohvati ma, koji je leao kraj njega.
- Ostavi oruje na miru, mladiu, ree mu Morgan. Ne boj se.
- Zar vi niste gusar? upita vojnik slabim glasom.
- Jesam, ali ja nisam doao ovamo da te ubijem.
- Mislio sam da hoete da se osvetite zbog Crnog gusara.
- Doli smo da ga traimo.
- On je sad ve daleko, promrmlja panac.
- ta si hteo da kae? upita gospodin Gramon, prilazei im.
- Da su ga odveli daleko.
- Gde?
Vojnik pokaza prema prozoriu koji je gledao na more.
- Hoe da kae da su ga ukrcali na brod? upita Morgan
prebledivi.
panac klimnu glavom.
- Grom i cakao! viknu Van tiler.
- Budi jasniji, ree mu gospodin Gramon preteim glasom.
Vojnik pokua da se pridigne i proapta:
- Vode... vode... najpre...
Van tiler izvue iza pojasa uturu punu vode i ruma sa
Jamajke i prui je ranjeniku koji je udno ispi. Za to vreme mu
je Morgan svojim svilenim pojasom zaustavljao krv koja je jo
tekla iz rane.
- Hvala, proapta panac.
- Hoe li sad moi da govori? upnta ga Gramon.
- Sad mi je bolje.
- Pouri samo, gorim od nestrpljenja.
- Kao to sam vam rekao, Crni gusar nije vie u tvravi. Sad
plovi na jednom panskom brodu za Kardenas, na Kubi, gde e
ga predati flamanskom vojvodi.
- Van Guldu! povikae trojica gusara.
- Grom i pakao! viknu Morgan. U trenutku kad sam napao
tvravu Crni gusar je morao jo biti ovde.
- Ne, gospodine, odgovori panac. Zato bih lagao? Zar
225

nisam u vaim rukama? Ako vas slaem, time sigurno neu
spasiti svoj ivot.
- Pa ipak, samo nekoliko asova pre nego to je Munja
stigla i otvorila vatru na tvravu, Crni gusar se nalazio u ovoj
kuli, ree Van tiler.
- Tano je, odgovori panac. Bio se zatvorio u ovoj sobi
zajedno sa nekim mornarom po imenu Karmo i sa jednim
Crncem divovskog rasta. Prvi napad i pokuaj da ih zarobimo
propao nam je; kad smo uli topove sa Munje ponovo smo
pokuali, reeni da ih uhvatimo ive. Tako smo iskoristili jedan
otvor za koji gusari nisu znali i napali ih s lea; povela se
oajnika borba. Crni gusar i njegovi drugovi branili su se kao
lavovi i pobili dosta naih ljudi; ali su na kraju bili savladani od
mnogo veeg broja naih vojnika, zatim razoruani i vezani.
Munja je za to vreme tukla kulu, a vai ljudi su napadali
zapadne bedeme. Nama je, meutim, bio ostao slobodan
severni put. Pogodivi cilj vaeg napada, guverner je odmah
naredio da se zarobljenici ukrcaju u amac, sakriven meu
hridinama, i da se pod jakom straom i tajno odvedu u lagunu,
ispred koje je krstario jedan panski ratni brod, oekujui naa
nareenja.
- Kako si ti saznao za sve to?
- Svi su znali za ovaj guvernerov plan.
- Reci mi ime te lae, naredi Morgan.
- Alhambra.
- Poznaje li je?
- Doplovio sam na njoj.
- Je li to neki ratni brod?
- Jeste, i vrlo dobar jedrenjak.
- Koliko topova ima?
- Desetak.
- Stii u je, ree Morgan Gramonu.
Onda pozva nekoliko gusara, poverivi im ranjenika, pa
izae zajedno sa Van tilerom.
226

Vest da u kuli nisu nali Crnog gusara brzo se proula meu
mornarima i toliko ih ozlojedila da je pretila ozbiljna opasnost
da pobiju sve panske zarobljenike. I Gramon i Loran su morali
da upotrebe sav svoj autoritet, da bi obuzdali njihov bes i
spreili novo prolivanje krvi. Obavetenja, koja su dobili od
mladog panca, pokazala su se kao sasvim tana. Prilikom
pojedinanog sasluavanja velikog broja oficira, svi su isto
tvrdili da je Crni gusar, zajedno sa svojim drugovima, posle
strane borbe bio zarobljen i odmah zatim ukrcan u amac koji
ih je prebacio na Alhambru.
- Samo vam jedno ostaje, dragi moj Morgane, ree gospodin
Gramon, obrativi se zameniku sa Munje. Da poete to pre
u poteru za panskim jedrenjakom.
- To u i uraditi, gospodine, odgovori Englez. Makar morao
krenuti u susret itavoj floti, ja u osloboditi viteza od
Ventimilje.
- Stavljam vam na raspolaganje svoje ljude i topove.
- Nisu mi potrebni, gospodine Gramone. Munja je odlino
naoruana i ima posadu od sto dvadeset ljudi, koji ne prezaju
ni od ega.
- Kad ete otploviti?
- Odmah, gospodine. Neu da nam panska laa mnogo
izmakne. Ako stigne u Kardenas pre mene, za Crnog gusara e
to biti kraj. Vojvoda ga ne bi potedeo.
- uvajte se opasnih susreta.
- Ne bojim se nikoga. Kad ete vi otputovati?
- Sutra emo se svi ukrcati za Tortugu. Saznali smo da je vei
broj panskih vojnika pourio ovamo da nas iznenadi u Vera
Kruzu. Nismo ludi da ih ekamo! Recite Crnom gusaru da je u
gradu opljakano est miliona pijastera i da treba da dobijemo
jo dva milona za otkup. Ja u mu sauvati njegov deo.
- Vi znate da gospodinu od Ventimilje nije stalo do novca i da
svoj deo ostavlja posadi sa Munje.
- Zbogom, Morgane. Nadam se da emo se kasnije sresti.
227

Kuba nije mnogo udaljena od Tortuge i rta Samana.
Stegoe jedan drugom ruku i Englez izae iz tvrave, koju su
gusari pljakali, uputivi se u grad zajedno sa Van tilerom i
jo pedeset mornara sa Munje.
etiri amca ekala su ih na molu.
Gusari se ukrcae i isplovivi iz luke, i stigoe do Munje
koja se bila ukotvila na kraju nasipa, blizu svetionika.
im se popeo na brod, Morgan postroji posadu i ree:
- Na kapetan je zarobljen i u ovom trenutku plovi
Meksikanskim zalivom prema Kubi, gde e ga predati
njegovom smrtnom neprijatelju, flamanskom vojvodi, ubici
Crvenog i Zelenog gusara. elim da mi pomognete u ovom
tekom poduhvatu, koji u preduzeti da bih spasao Crnog
gusara od sigurne smrti. Neka se svako od vas pokae kao
junak!
Besni povici doekali su ovu tunu vest.
- Hajdemo da ga spasemo! vikali su svi.
- Pokuau, odgovori Morgan. Presecite konopce i krenimo u
poteru, ne gubei ni asak.
Nekoliko minuta kasnije Munja podie jedra, pozdravljena
gromkim ura od gusara, koji su stajali okupljeni na kulama i
bedemima i sa nekoliko topovskih paljbi. Isplovivi iz luke,
Morgan okrete pramac pravo na istok, da bi stigao, pre svega,
do rta Katoke, koji odvaja Jukatan od krajnje take Kube.
Vetar je bio pogodan, a more gotovo mirno, tako da su se
mogli nadati da e vrlo brzo stii do obale velikog ostrva,
zvanog Biser Antila, i napasti Kardenas pre nego to stigne
Alhambra, kojoj su nameravali da postave zasedu ispred luke.
- Stii emo na vreme, ree Morgan Van tileru. panska
laa nam bei najvie dvadeset etiri sata. ta je to za Munju?
- A onaj prokleti vojvoda?
- Ovog puta nam nee pobei, pa makar morali da unitimo
ognjem i maem celu severnu obalu Kube.
- Ba ima sree taj ovek. Ovo je ve trei put kako bei
228

kapetanu ispod samog maa.
- Nee ni njemu sudbina biti veito naklonjena, ree Morgan.
Za to vreme je Munja, presekavi Golfsku struju koja se
kretala na sever pored obala Srednje Amerike, zaplovila, laka
kao neki veliki kavez i brza kao lasta, Kampekim zalivom. Iako
su znali da nee tako brzo otkriti lau koja je nosila njihovog
kapetana, mornari su sve vreme straarili na jarbolima, i
koevima, nestrpljivi da je to pre ugledaju. Oi i durbini
ispitivali su paljivo horizont, traei neku belu ili crnu taku
koja bi im odala prisustvo Alhambre. Ali je sve bilo uzaludno.
I no je ve pala, a nigde se nije videla nijedna laa.
Morgan je postupio veoma mudro i ovog puta nije upalio
fenjere. Posada sa Alhambre mogla je da otkrije svetlost i
posumnja da ih prati neka laa.
Ni sutradan nije bilo nikakvih novosti, pa ni sledeih dana, i
pored budnog straarenja mornara. Moda je neprijateljska
laa plovila mnogo severnije, ili pak mnogo junije, da bi
obmanula gonioce? Kako tako, Munja je stigla i na rt Katoke
ne otkrivi Alhambru.
Plovidba kroz moreuz Jukatana obavljena je bez neprijatnih
susreta. Dvadeset asova kasnije, potisnuta sveim vetrom,
gusarska laa stie do San Antonija, najzapadnije take na
Kubi.
Ali su ba od tog trenutka za Munju poele prave opasnosti
i budnost se morala udvostruiti.
Severne obale ostrva Kube, ak i u ono vreme, poseivali su
esto panski brodovi, pa je i sam guverner Havane stalno
drao jednu malu flotu u okolini glavnog grada, da bi
onemoguio svaki gusarski prepad.
Morgan odredi na koevima stalnu strau, koja je bila
snabdevena durbinima za velike daljine, i naredi da se raire
sva jedra, podrazumevajui tu i pomono, kao i da se napune
topovi. Zatim jurnu odluno prema severoistoku, drei se to
dalje od krajeva gde su se pojavljivali neprijateljski brodovi.
229

Bila je to divna vonja, koju je sa vrhunskom vetinom vodio
sposobni zamenik, kasnije toliko proslavljeni mornar i
komandant. Munja, prepunih jedara, uprkos snanom vetru,
koji je esto opasan i za lae sa veom stabilnou, proe skoro
neopaena ispred krstarica koje su uvale Havanu, umakavi
kao od ale jednoj ratnoj lai koju je brzo ostavila za sobom.
Dva dana kasnije Morgan je naglo skrenuo na jug i zaustavio se
na oko tri kilometra ispred Kardenasa, skoro na ulazu u iroki
zaliv koji su obrazovali rtovi Hikanos i Krus del Padre.
Opreznost mu je nalagala da se dri to dalje od obale, da ga
ne bi iznenadile i opkolile lae koje su dolazile sa puine.
- Sad treba pogoditi da li je Alhambra ve uplovila u luku ili
se nalazi jo na puini, ree Morgan Hamburaninu.
- Ja imam odlian vid, gospodine zamenie, odgovori Van
tiler, ali ne mogu da otkrijem nikakvu lau u luci.
- Dosta je daleko, a i obala je vrlo razuena, pa ih je zato
teko otkriti.
- Kako emo znati da li je Alhambra ovde?
- Otii emo do tvravice, odgovori Morgan mirno.
- A panci? Kau da ovde ima dobro naoruanih malih
utvrenja.
- Gledaemo da ih izbegnemo.
- Kako, gospodine?
- Sada je sedam sati, ree Morgan, gledajui u sunce, koje je
zalazilo iza Pan de Matansasa, jedne ogromne stenovite kupe
koja se dizala usamljena prema zapadu. Za jedan sat pae
mrak i more e postati tamno kao mastilo. Ko e onda moi da
otkrije jedan amac?
- Zar emo samo u jednom amcu otii u Kardenas?
- Da, ti e otii na kopno, moj hrabri Hamburanine.
- ta treba da uradim?
- Da pita nekoga da li je Van Guld jo tamo i da li je
Alhambra u luci.
- Idem da se spremim, gospodine.
230

- Pouri. Laa koju traimo moe svakog asa stii.
Dok je Hamburanin birao ljude koji e ga pratiti na tom
opasnom putu, sunpe je brzo zalazilo iza Pan de Matansasa i
mrak se polako sputao nad morem. Pomrina je bila taman
pokrila okolinu, kad je Hamburanin napustio palubu zajedno
sa jo osam mornara izabranih meu najhrabrijim i najboljim
veslaima. Sa desnog boka Munje spustili su u more jednu
vrlo brzu, uzanu i neobino laku barku.
- Nai e me na rtu Hikanos, ree Morgan nagnuvi se
preko ograde. Budi oprezan i uvaj se da te ne uhvate.
- Ostaviu pance na miru, odgovori Hamburanin.
Onda sede za kormilo i dade znak veslaima da krenu. U
meuvremenu Munja se okrenula niz vetar i pojurila u
pravcu rta Hikanos, odakle je trebalo da naie Alhambra,
pod pretpostavkom da jo nije stigla u luku.
Zaliv Kardenas je jedan od najveih zaliva na Kubi. Njega
ine dva veoma dugaka poluostrva, koja se proteu itave
milje prema severu, i spajaju se gotovo sa nizom manjih ostrva,
koja predstavljaju veoma pogodnu branu od velikih talasa. Ba
na samom jugu nalazi se varoica Kardenas. Ali u to vreme ona
nije imala onaj znaaj koji ima danas, jer se sastojala od
nekoliko kua i velikog broja rafinerija eera, a branila su je
dva drvena utvrenja. Zato je sluila kao stanica obalskim
laama, poto se nalazila nedaleko od Havane i gotovo preko
puta Floride, koja je u ono vreme bila panska kolonija.
Zatien pomrinom, amac brzo pree zaliv, koji je u ono
vreme bio pust, i pristade neopaeno uz nasip. Prvo to su
gusari primetili bio je jedan veliki brod sa tri jarbola. Sudei po
obliku, radilo se o nekoj ratnoj lai usidrenoj preko puta
varoice. Jedra su joj bila skupljena, kao da je ekala plimu ili
pogodan vetar pa da se otisne na puinu.
- Grom i pakao! uzviknu Van tiler, ugledavi je. Da je
Munja ula u luku, imala bi ta da zagrize. ta trai ovde ovaj
brod?
231

- Dragi moj Hamburanine, ree jedan mornar koji je sedeo
blizu njega, poinjem neto da sumnjam.
- ta to, Martino?
- Da nas panci ekaju ovde!
- Misli zbog ove lae?
- Da, Van tilere.
- Da ti kaem neto, Martino. I ja to mislim.
- U tom sluaju neko je obavestio guvernera u Havani da je
Crni gusar uhvaen, ree drugi mornar.
- Sigurno, odgovori Van tiler.
- Ali, kako?
- Samo na jedan nain.
- Koji?
- Alhambra je morala pristati u Havani.
- I guverner je, umesto da poalje ovamo neku lau, poslao
ovaj ratni brod.
- Vrlo neprijatna stvar, ree Martino.
- Hajdemo odmah da proverimo jesu li nae sumnje
opravdane. Evo nekog ribarskog brodia, gde prilazi obali.
- Hoemo li da mu se pribliimo?
- Da, odgovori Van tiler odluno. Pazite samo da vam
nijedna italijanska, francuska ili engleska re ne izleti. Moraju
poverovati da smo panci, koji dolaze iz Havane ili Matensasa.
- Svi vodu u usta, ree Martino. A ti, Van tilere, razgovaraj
sa njima poto govori panski kao da si sto puta Kastiljanac.
Ribarski brodi je ve uao u luku i bio udaljen od njih jedva
etiri stotine metara. Manevrisao je tako da proe izmeu
ratnog broda i kitolovca.
Brodi je imao samo jednu katarku, koja je nosila veliko
trouglasto jedro i posadu od est ribara.
Van tiler je eleo da mu prie pre nego to pristane uz obalu
i zato mu je veto presekao put, naredivi posadi da stane.
Videi u amcu naoruane ljude, ribari su bez oklevanja stali,
verujui da imaju posla sa mornarima sa ratnog broda.
232

- ta elite, gospodine kapetane? upita krmaro sa brodia,
bacivi u amac konopac da bi ovaj mogao da pristane uz
brodi.
- Dolazite li sa puine? upita Hamburanin, nastojei da se
to manje oseti nemaki naglasak u njegovom govoru.
- Da, komandante.
- Jeste li sreli neki brod?
- Mislim da smo videli jedan, tamo negde prema rtu
Hikanos.
- Je li ratni brod?
- Tako nam se bar uinilo, odgovori ribar.
- Koliko ima katarki?
- Dve.
Videli su Munju, pomisli Haburanin, iskrivivi usta. Zatim
dodade glasno:
- Nije to brod koji mi ekamo. Poznajete li Alhambru?
- Korvetu?
- Da, ree Van tiler.
- Bila je ovde nekoliko puta.
- Je li stigla u luku?
- Niko je nije video.
- Da li je vojvoda Van Guld jo ovde?
- Ali, vojvoda je na ratnom brodu! Zar... zar vi niste sa ratnog
broda?
- Ba smo sad stigli iz Matansasa. Nosimo guvernerovo
nareenje njegovoj visosti vojvodi.
- Nai ete ga na brodu.
- Verovao sam da je ta laa ve isplovila iz luke.
- Uzima zalihe, poto plovi za Floridu, a kau da eka i neki
brod o kome ga je obavestio guverner iz Havane.
- To je sigurno Alhambra.
- Ne bih znao da vam kaem, gospodine; pria se da je na
njoj zarobljen jedan od najuvenijih gusarskih voa.
- Grom i pakao! promrmlja Van tiler.
233

- Hvala i laku no.
Pustivi konopac, i dok je brodi nastavljao vonju prema
molu, Van tiler okrete amac u mestu i poe prema ratnom
brodu.
Ovo je bio samo obian manevar, da bi zavarali ribare, jer
Hamburaninu nije ni na pamet padalo da se pojavi pred
posadom tog kolosa.
Kad je video da su ribari ve pristali uz molo, okrete ponovo
amac, sad prema rtu Hikanos gde ih je ekala Munja.
- Veslajte iz sve snage, ree svojim drugovima. Ne sprema
nam se nita dobro!
amac je jurio kao munja, skakuui lako po talasima koji su
se provlaili izmeu malih ostrva rasutih na ulazu u luku.
Svesni ozbiljne opasnosti koja preti njihovom komandantu,
mornari su ulagali natoveanske napore, napreui miice,
koje su htele da im popucaju. Udarci vesala smenjivali su se
ravnomerno, jer su ti ljudi bili ne samo najuveniji strelci nego
i neverovatno veti veslai.
Nije prolo ni tri sata od kako je Hamburanin razgovarao sa
ribarima, a amac se ve nalazio na drugom kraju poluostrva
koji obrazuje rt Hikanos.
Tamo je stajala Munja, uvajui ulaz u luku, sa pramcem
okrenutim prema zapadu. Izgledala je spremna da svakog
trenutka zaplovi u susret svom gospodaru i otvori stranim
udarcem svoga kljuna njegovu tamnicu.
- Hej, bacite konopac! viknu Hamburanin.
- Nosite li nam dobre vesti? upita Morgan nagnuvi se preko
ograde.
- Spremite se za polazak, gospodine, odgovori Hamburanin.
Samo to nas nisu zasuli unakrsnom vatrom.
234
XXV
MUNJA IZMEU DVE VATRE
Ne ekajui podrobnija obavetenja, Morgan naredi da se
odmah dignu jedra i pramac okrene u pravcu Matansasa. Za to
vreme su se Hamburanin i njegovi drugovi brzo popeli na
brod, a amac su odmah podigli koturaom i privrstili ga za
lau.
- Ozbiljne vesti, dakle? upita Morgan, vodei Hamburanina
na komandni most.
- Vojvoda zna da je Crni gusar na Alhambri, gospodine,
ree Van tiler.
- To sam i pretpostavljao. Gde se sad nalazi ta laa?
- Pristala je u Havani, gospodine, i neemo morati dugo da
ekamo na nju.
- Odmah emo je napasti.
- Samo ne u ovim vodama, gospodine. Vojvoda se nalazi na
jednom ratnom brodu.
- To me ba i zabrinjava. Imaemo protiv sebe dve lae, a na
jednoj od njih je i kapetan, koji moe jo da odleti zajedno sa
njom u vazduh!... Bie to teak poduhvat.
- Treba da pourimo u Havanu, gospodine. Pre nego to ratni
235

brod krene, mi emo osloboditi kapetana.
Morgan uze razglasnik i izdade nareenje.
- Upalite fenjere i poaljite dva straara na jarbol!
Zatim sie sa kasara i stade pored pilota da bi lino upravljao
laom, znajui da su du obale rasuta mnogobrojna mala
ostrva i vrlo opasni peani sprudovi. Kako je vetar duvao sa
juga, bio je podjednako pogodan i za Munju, kao i za brod
koji je isplovio iz Havane.
Proavi pored rta Hikanos, Morgan okrete Munju prema
zapadu, kako bi proao pored Matansasa, poto se moglo
dogoditi da se Alhambra skloni u tu luku i saeka zoru, bojei
se da je neka gusarska laa iznenada ne napadne.
- Nadajmo se da nije ovde, ree Morgan Van tileru, koji mu
je bio priao. Ne bih hteo da se upustim u borbu pored same
obale i tako blizu Havane i Kardenasa. Topovska pucnjava bi
podigla na uzbunu sve garnizone redom i poslala nam odozgo
itavu flotu.
- Mislite li da ve sumnjaju da se nalazimo u ovim vodama?
- Jo ne, odgovori Morgan. Plovili smo dosta brzo i zato
verovatno nita ne slute. Moda misle da smo jo u
Kampekom zalivu i da...
Glas koji je dolazio sa glavnog jarbola prekide ga usred
reenice.
- Panja! vikao je straar sa krsta. Fenjeri ispred nas!
- Smrt i krv! viknu Morgan, jurnuvi prema ogradi. To su
fenjeri sa Alhambre...
- A od Kardenasa smo udaljeni samo tri milje! uzviknu
Hamburanii. ini mi se da ve vidim ratni brod kako nas juri.
- Vidi li lau? viknu Morgan kroz razglasnik.
- Da, nejasno, odgovori straar sa jarbola.
- Dolazi li iz Matansasa?
- Ne, ini mi se sa zapada.
- U kom pravcu plovi?
- Prema Hikanosu.
236

- To je Alhambra, nema sumnje, ree Morgan kroz stisnute
zube.
- Ne smemo dozvoliti da ue u Kardenas, jer emo u tom
sluaju imati posla sa dve lae, umesto sa jednom, ree Van
tiler.
- Primorau je da ode na puinu, ree Morgan odluno. U
ovom trenutku bi nam taj ratni brod bio ba suvian.
Uze ponovo razglasnik i viknu:
- Tobdije na topove, a ostali na svoja borbena mesta!
Zauzevi mesto pilota, on uze kormilo u ruke. Za to vreme su
tobdije palile fitilje, strelci se rasporeivali iza ograde na
pramanoj kuli, a ostali mornari na koeve i krstove jarbola.
Ona dva fenjera, koja su primetili straari sa glavnog jarbola,
ve su se mogla videti i sa palube: iva svetlost na tamnom
horizontu odraavala se u vodi, treperei nejasno. Izduivala se
ponirui duboko, kao da je htela da dodirne morsko dno, a
onda se opet skraivala.
Po pravcu koga se drala otkrivena laa moglo se ve na prvi
pogled zakljuiti da joj je cilj bio rt Hikanos, da bi zatim
uplovila u luku Kardenas.
- Vidi li je? upita Morgan Van tilera.
- Da, odgovori Hamburanin.
- Kad bih bio siguran da je ono Alhambra, ne bih oklevao
ni jednog trenutka da je napadnem.
- A ta emo sa onim ratnim brodom? Jo smo isuvie blizu
Kardenasa, gospodine.
- Za sada se moramo zadovoljiti da je samo gonimo. U zoru
emo odluiti ta da preduzmemo.
Munja je plovila prema obali, koristei to je mogla vie
vetar kako bi spreila panski brod da okrene i skloni se u
oblinju luku Matansas. Najvanije je bilo udaljiti ga od obale,
kako bi Munja kasnije mogla da ga napadne, izvan domaaja
Van Guldove lae. Morgan je bio veoma vet pomorac i nije
sumnjao u uspeh ovog poduhvata. Munja je plovila sve do
237

Matansasa a onda je naglo okrenula i zaplovila niz vetar, pravo
na brod, ugroavajui mu bok.
Ovo veoma sumnjivo kretanje gusarske lae moralo je ve
podii uzbunu meu pancima. Plaei se neoekivanog
napada gusara, im su se uverili da Munja namerava da im se
priblii, okrenuli su bez oklevanja pramac na sever, poto im je
to sada bio jedini put spasenja. Munja se kretala tako da im
je onemoguavala svako odstupanje prema Matansasu i
Kardenasu. Pod povoljnim vetrom sad je mogla da im presee
put prema zapadu i prema istoku.
panska laa je meutim, beei, ispalila belu raketu,
zahtevajui od gusara da stanu i kau ko su.
- Ni rei! zapovedi Morgan. Razvite pomona jedra, a onda
juri na brod!
Videi da se Munja ne pokorava nareenju nego, naprotiv,
nastoji da joj prie jo blie, panski brod izbaci jo dve rakete,
a onda srui paljbu iz svojih osam topova.
Ova topovska paljba imala je u stvari samo jedan cilj, poto
se Munja nalazila jo uvek izvan njenog domaaja: da
upozori garnizon iz Kardenasa, a i ratni brod na opasnost koja
im preti i da ih pozove u pomo. Paljba iz osam topova morala
se uti ne samo iza rta Hikanos, nego i u Matansasu, a moda i
dalje.
Morgan uzviknu radosno:
- Crni gusar je na brodu!
- Da, ree Hamburanin, koji je pre svetlosti munje mogao
sasvim jasno da vidi brod. To je ona korveta!
- Nee nam vie pobei.
- Ipak nas je odala, gospodine. Vrlo brzo emo imati za
sobom i ratni brod sa Van Guldom.
- Ako bude trebalo, uhvatiemo se ukotac sa obe lae.
- Morski vuci!... Crni gusar je na onoj korveti! Izvriemo
juri!
Sa gusarske lae grmnue zagluujui povici:
238

- iveo Crni gusar!... Hajdemo da ga oslobodimo!
Vie nije bilo sumnje da je to Alhambra beala pod punim
jedrima na sever u nameri moda da potrai zaklon meu
brojnim ostrvcima i ostrvima, koja su inila branu prema
Floridi.
Poto je bila mnogo manje naoruana i mnogo slabija od
"Munje", korveta se nije usuivala da prihvati borbu,
sumnjajui moda u blagovremenu pomo ratnog broda. Bila
je to ipak laa sa izvrsnim nautikim kvalitetima i sa takvim
jedrima da se mogla takmiiti sa najbrim brodovima iz
Meksikanskog zaliva.
Morganu je odmah bilo jasno da ima posla sa pravom
trkakom" laom, poto Munja, iako je imala rairena sva
jedra, pa ak i ona pomona, nije uspevala, bar u prvom naletu,
da smanji rastojanje.
- Smrt i krv! uzviknu on. Ova laa e nam prirediti dobru
trku i nee nam dati da je tako lako stignemo. Ali, neka!
Munja e je na kraju stii! Kobac e vrlo brzo savladati
lastavicu!
- Bie to dobar zalogaj za nas, ree Van tiler.
Gusarska laa je sve vie smanjivala rastojanje, gonei
Alhambru, koja je nastavila da plovi prema severu.
- Grom i pakao!... uzviknu nekoliko asova kasnije Van
tiler.
- Da nisi otkrio neku svetlu taku?
- Da, gospodine Morgane.
- Gde?
- U pravcu Kardenasa.
- Gromovi! Pa to znai da nas ratni brod ve goni!
- ujete li?
U daljini odjeknu potmula tutnjava.
- Treba poveati brzinu, da se sutra ne bismo nali izmeu
dve vatre, ree Morgan.
- Sva jedra su razvijena, gospodine.
239

- Rairite na kosniku nekoliko flokova i isto toliko jedara
izmeu glavnog i prednjeg jarbola. Mesta e biti.
- Pokuaemo, gospodine, ree Hamburanin i sie na
palubu.
Dok su gusari irili nova jedra, Alhambra je nastavila da
bei prema severu odravajui pobedonosno rastojanje, koje je
iznosilo samo nekoliko milja, ali ipak bilo dovoljno da se
panski brod nae izvan domaaja neprijateljske vatre, jer
topovi iz onog vremena nisu imali domet kao dananji.
Alhambrin komandant nije pokazivao nameru da brod
okrene prema obali Kube i skloni se u neku luku. Shvativi da
bi, menjajui pravac, izgubio povoljan vetar, pa makar i za
nekoliko minuta, nastavio je da plovi prema severu.
Odravajui taj pravac, bez sumnje je imao neki odreen cilj.
Znajui da je vojvoda nameravao da otplovi u te krajeve i
potrai mladu Flamanku, korveta je uzela taj pravac nadajui
se da e joj se, ranije ili kasnije, pridruiti ratni brod i da e se
gusari nai izmeu dve vatre.
Videi kako korveta dri Munju u ahu, dok se nadao da e
je odmah napasti i naterati je da im preda Crnog gusara,
Morgan je sav svoj bes iskaljivao u stranim pretnjama.
I njegovi ljudi su padali u sve veu razjarenost. Grdili su
pansku korvetu, pretili joj, irili nova jedra na krajevima
krstova i s vremena na vreme, ne mogavi da se obuzdaju,
opalili bi iz topova.
Zlo bi bilo da su tog trenutka izvrili juri na brod!
- Smrt i krv! uzviknu Morgan, okrenuvi se Hamburaninu,
koji se nije ni za trenutak odvajao od njega. Prosto
neverovatno! Naa Munja ne moe da je stigne.
- Ipak mi se ini, gospodine, da smo malo smanjili
rastojanje, ree Van tiler.
- Bacite loch! viknu Morgan.
Zapovednik palube sa jo dvojicom mornara baci na krmu
konopac sa komadom trouglastog drveta privezanog na kraju i
240

pusti ga da sklizne u vodu, brojei vorove, dok je jedan od
pomonika okrenuo istog asa dve ampule sa sitnim peskom.
To je bio mali starinski sat.
- Stop! viknu mornar, kad je proao sav pesak.
- Koliko milja? upita Morgan zapovednika palube, koji je
brojao vorove na konopcu.
- Jedanaest, gospodine.
- Lepa brzina, vere mi! ree Hamburanin. Ona korveta ba
dobro juri.
- Nego ta! Dri nas stalno u ahu.
- ta je sa ratnim brodom?
- Vidim jo uvek one dve svetle take, samo su dosta daleko.
- Ehej! Pazite na sprudove!... Dva oveka na pramac i neka
mere brzinu, a etiri straara na krstove! naredi Morgan.
Obe lae, koje su punih est asova jurile neverovatnom
brzinom, dospele su ve u opasne krajeve Floridskog moreuza.
U tom irokom kanalu, kroz koji je proticala Golfska struja,
rasuta su mnogobrojna vea i manja ostrva i veliki peani
sprudovi, zbog kojih je plovidba veoma oteana. Razbacani
svuda, oni su stvarali neku vrstu ogromne brane, koja je u
obliku irokog polukruga opkoljavala june obale Floride,
ostavljajui samo nekoliko prilaza. Na istoku su se ve pojavili
grebeni Dabl Hedida i Eboma, ije su se vrletne obale
pomaljale pretei, zatiene nizom hridina, o koje se estoko
razbijala zalivska struja.
Kad je Morgan video da se Alhambra pribliava malim
ostrvima, pomislio je za trenutak da je komandant korvete,
izgubivi svaku nadu da e pobei gusarima, odluio da razbije
lau o stene ili moda da pronae neki opasan prolaz i nasue
Munju. panska laa je, meutim, plovei jo nekoliko
gomena pored ostrvca Eboma, okrenula ponovo na sever,
zaplovivi ka ostrvima Pini.
Ovakvo njeno kretanje, koje lukavi Morgan nije hteo da
prati, omoguilo je Munji da smanji rastojanje za dobrih dve
241

stotine metara. Nije to bilo bogzna ta, ali isto tako ni za
potcenjivanje. Posle tih osam sati upornog gonjenja, gusarska
laa se ve nalazila na domaaju topovske paljbe.
- Za nekoliko asova paljba iz naih velikih topova zasue
palubu na Alhambri, ree Morgan kome nita nije moglo da
promakne. Nai topovi e pozdraviti zoru, bombardujui
pansku lau.
- Ne vidim vie fenjere sa ratnog broda, ree Van tiler.
- Pogasili su ih da bi nas obmanuli.
- Mielite, gospodine Morgane?
- Budi siguran da nas vojvoda nee tek tako ostaviti. Taj lisac
se ve dosetio da ima posla sa nama i nee nam dati mira.
- Evo, sad smo na domaaju panske lae. Tobdije na svoja
mesta!... Poinje muzika!
- Samo da kugle ne pogode nae, gospodine.
- Ne brini, Hamburanine, ree mu Morgan. Mornari su
dobili nareenje da gaaju samo u jarbole. Treba zaustaviti
brod i izvriti juri.
- to je pre napadnemo, bie bolje za nas, ree
Hamburanin, gledajui sa zebnjom u nebo.
- Vreme e se promeniti, gospodine, a u ovim krajevima
besne takve oluje da zadaju strah i najsmelijim gusarima.
- I meni se ini, odgovori Morgan. More nagovetava
nevreme, a vetar okree prema istoku. Na Atlantiku sigurno
ve besni uragan.
Ova dva morska vuka zaista se nisu prevarila. im su lae
prole pored ostrva Hedid, naile su na prve velike talase, to
su dolazili sa Okeana. Sudarajui se sa Golfskom strujom, koja
se, kao to smo videli, kree pored junih obala Floride,
ogromni talasi su se besno propinjali, izazivajui opasne
protivtalase. I vetar je bivao sve jai; zavijao je izmeu katarki,
tresui snano jedra. Onda je naglo promenio pravac i poeo da
duva na zapad, ibajui s boka obe lae i naginjui ih na desni
bok, zbog ogromne povrine razapetih jedara. Nije se smelo ni
242

asa gubiti. Ne elei da svoju lau izloi opasnosti, Morgan je
naredio da se saviju gornja jedra, zatim prednja, da se spuste
pomona i razviju donja jedra. Korveta je uinila isto to, a radi
vee sigurnosti savila je i dva sona jedra.
- Moramo dobro paziti, ree Morgan pilotu, koji je ponovo
zauzeo svoje mesto za kormilom. Nismo u pitanju samo mi
nego i Munja. Ako nas uhvati nevreme izmeu ovih
grebenova, ne znam kako emo se izvui.
- Gospodine, ree Van tiler, Alhambra je uplovila izmeu
ostrva.
- Hiljadu mrtvih!... Kuda misli da nas odvede ova prokleta
laa? viknu Morgan.
- Opet vidim fenjere sa ratnog broda, gospodine Morgane!
- Jo i to!
Istog trenutka sa palube panske korvete suknue dva
plamena, propraena priguenim fijukom.
A odmah zatim u daljini odjeknu potmula detonacija.
- Ratni brod odgovara, ree Morgan. Ako za sat ne izvrimo
juri na Alhambru, gotovi smo!
243
XXVI
OSVETA VAN GULDA
Ako se panska laa nalazila u opasnom poloaju, budui da
je sad ve bila izloena topovskoj paljbi sa gusarskog broda, ni
sami gusari nisu bili u boljoj situaciji. Pobesneli uragan, koji je
brzo dolazio sa Atlantika, mnotvo ostrva i ostrvia, peani
sprudovi, poreani levo i desno, u neprekidnom nizu, i na
kraju one dve lae, mogli su ih svakog trenutka dovesti u
krajnje opasan poloaj. Korveta se mogla zaustaviti i pruiti
otpor neprijatelju dok ne stigne ratni brod, koji je ve oglasio
svoje prisustvo onom topovskom paljbom. Sve vei talasi, to
su se pruali dokle oko dopire i postajali jo silovitiji pored
ostrva, ili su na ruku korveti i oteavali pribliavanje
gusarskog broda. Morgan je odmah otkrio smeli plan panskog
komandanta i shvatio svu opasnost kojoj se izlae Munja.
Zato se brzo popeo na vrh glavnog jarbola, ak do krstova, i
pogledao paljivo prema jugu. Tamo je ve uveliko sevalo, dok
je potmula tutnjava odjekivala usred uzburkanih talasa. Na
tamnom horizontu svetlucali su fenjeri sa ratnog broda, ali je
bilo nemoguno odrediti koliko je bio udaljen.
- Saekaemo da sevne munja, ree kao za sebe Morgan.
244

Onda emo se odluiti.
Prieka nekoliko minuta, drei se vrsto za konopde da ga
ne bi oborio pobesneli vetar i snani udarci jedara. U to jedna
bletava munja raspori oblake kao ogromna kriva sablja,
obasjavi celo more i otkrivi ratni brod.
- Udaljena je najmanje osam milja, ree on. Treba joj itav
sat da nas stigne, a za to vreme se mnogo ta moe uraditi.
Brzo donese odluku i jurnu na komandni most. Uze
razglasnik kako bi nadvikao riku pobesnelih talasa i zagrme:
- Paljbu sa bokova!... Spremni za juri na brod!
Na ovu tako dugo oekivanu komandu prolomi se iz svih
grudi radosno klicanje. Istog asa strelci zauzee svoja borbena
mesta, a tobdije okrenue cevi svojih topova.
Sad je korveta bila udaljena od Munje samo est stotina do
sedam stotina metara i spremala se da zaokrene u nameri da
obie ostrva Pino, koje se pojavilo s njene desne strane.
Istog trenutka dva velika topa sa gusarske lae planue
slono, uzevi na nian neprijateljsku lau i buei joj levi i
desni bok.
- Visoko, u jarbole! vikao je Morgan koji je pri svetlosti jedne
munje uspeo da oceni dejstvo prve paljbe.
Ali se korveta, oteena samo delimino, okrenula gotovo u
mestu i odgovorila paljbom iz svoja etiri topa sa desnog boka,
pogodivi gusarski brod blizu crte gaza.
- Ah! Vraaju nam estoko! uzviknu Morgan.
Uragan, pak, kao da je bio ljubomoran na tu bitku, upadao je
na bojite, razmeui se estoko munjama i gromovima. Kao da
se odjednom razulario, i vetar je poeo strahovito da urla,
valjajui na lae prave slapove vode. Ali je izgledalo da uragan
ne brine mnogo ni gusare ni pance. eleli su, izgleda, da
razbiju obe lae i da preu na borbu prsa u prsa. Usred
zagluujue grmljavine i buke talasa, koji su sve ee tresli
lae, usred vode koja je padala u potocima na gornje palube,
protivnici su se borili kao pobesneli, zasipajui jedni druge
245

estokom vatrom.
panska korveta se oajniki branila, ali je imala manje
topova i morala je da podlegne. Veliki topovi sa gusarske lae,
nianei nepogreivo, zasipali su je pravom kiom gvoa,
ruei joj rebrenice i razbijajui joj bokove i amce; kaser i
pramana kula bili su ve izreetani, krstovi na jarbolima
polomljeni, jedra i uad iskidani.
Nestrpljivi da to pre izvre juri, gusari joj nisu dali ni aska
odmora; besnili su sve ee, reeni da je zauzmu pre nego to
stigne ratni brod sa flamanskim vojvodom.
Deset minuta kasnije razbili su joj glavno jedro i zaustavili je.
Zbog pada tog kolosa, preseenog gotovo u osnovi zrnom
velikog kalibra, korveta je naglo izgubila ravnoteu i nagla se
na desni bok.
Ovo je bio trenutak koji je Morgan oekivao.
- Juri! viknu on. Izbacite bokobrane!
Dok su mornari bacali du bokova ogromne koturove od
konopaca, da ublae udar, Morgan je obrazovao jurinu etu od
strelaca i jednog dela tobdija, okupivi ih na pramanoj kuli i
kasaru. Korveta, kojom se sad vie nije moglo upravljati, ila je
kroz talase i pretila da se svakog asa nasue na pliak oko
ostrva Pino. Ali njena posada nije prestajala da se brani i
nastavila je sa topovskom paljbom.
- Pazite! viknu odjednom Morgan, koji je stajao za kormilom.
Drite se vrsto!
Iako se snano ljuljala na talasima, Munja se pribliavala
nesrenoj korveti, koja vie nije mogla da joj pobegne. Na
paljbu sa panske lae Munja je odgovarala vatrom iz dva
velika topa, briui po brodu, od pramca do krme. A onda, u
jednom trenutku, lae se sudarie. Munja zabi svoj kosnik
meu konopce prednjeg jarbola neprijateljske lae i, podignuta
ogromnim talasom, udari je tako snano da joj je polomila
veliki broj rebrenica na levom boku. Dok su straari sa jarbola
bacali kuke da bi privukli korvetu i tako izbegli nove sudare,
246

Morgan je na elu strelaca ve juriao na gornju palubu
Alhambre, urlajui:
- Predajte se!
panci su trali iz baterija na palubu i na Morganov zahtev
da se predaju odgovarali bojnim poklicima:
- ivela panija!...
- Napred! viknu Morgan.
Gusari su pridolazili sa svih strana; sa kasara, sa pramane
kule; silazili su sa zapona i konopaca, skakali sa krstova i
prednjeg i glavnog jarbola. Usred kie, koja se estoko sruila
na dve lae, usred urlika i snanih sudara, usred strahovite
buke talasa i zagluujue grmljavine, vodila se divlja borba.
Voda, crvena od krvi, tekla je izmeu nogu boraca, otiui
sporo kroz pukotine na bokovima lae.
Gusari su izvrili tako silovit napad, da su panci, kojih je
bilo znatno manje, u neredu odstupali prema pramanoj kuli,
gde behu postavili jedan top.
Dok su se gusari spremali da zauzmu i taj deo broda, Morgan
je, zajedno sa Hamburaninom i jo nekoliko odanih mornara,
pojurio prema kasaru, odakle se neprijatelj bio povukao.
Sa nekoliko udaraca sekirom razbio je vrata koja su vodila u
kabine i sjurio se niz stepenice, viui:
- Vitee!... Gospodine od Ventimilje!...
Iza vrata jedne od kabina, zau se dobro poznat glas:
- Tako mu sto hiljada avola! Jeste li vi to, gospodine
Morgane?
- Karmo! viknu Hamburanin i baci se na vrata tako estoko
da su se ona istog asa sruila.
- Polako, prijatelju, viknu Karmo.
- Gde je kapetan? upita Morgan.
- U susednoj kabini, zajedno sa Mokom.
- Jeste li vezani?
- Da, gospodine.
Dok je nekoliko mornara odvezivalo Karmoa, Morgan razbi
247

sa ostalima vrata na susednoj kabini. Crni gusar i Moka leali
su na podu, vrsto vezani i privreni za veliku gvozdenu alku.
Videi ih, gospodin od Ventimilje radosno uzviknu:
- Moji ljudi!...
- Brzo, vitee, ree Morgan. Jedan ratni brod samo to nas
nije napao!
- ta je sa ovom laom?
- Ve smo je zauzeli.
- A moja Munja?
- Moi e da izdri i sledeu. borbu.
- Dajte mi jedan ma!
- Evo vam moga, gospodine, ree Morgan.
- Hajdemo!... Pokazaemo pancima kako se bore gusari!
Gospodin od Ventimilje istra na stepenice i skoi na kasar.
- Ovamo, morski vuci! zagrme.
Iz stotine grla zaori se jedno gromko:
- iveo kapetan!
Bitka na korveti bila je zavrena. panci su poloili oruje, jer
nisu mogli da odole silovitom napadu gusara sa Munje.
Ali, iako je panska laa ostala pobeena, Munja je i dalje
bila izloena opasnosti. Ratni brod sa vojvodom pribliavao se
pretei i krotei talase koji su ga saletali sa svih strana. Pri
modroj svetlosti munje ta ogromna masa, sa svojim golemim
jedrima, ulivala je strah.
Ali Crni gusar nije dao vremena svojim ljudima da se uplae.
- Vratite se na Munju! zagrme.
- A zarobljenici? povikae neki mornari.
- Ostavite ih! Laa samo to se nije razbila o hridine!
- Nazad! viknu Morgan.
Gusari vie nisu oklevali. Pobacae zaplenjeno oruje,
onesposobie topove, razbie kormilo, presekoe konopce sa
kukama i onda pojurie na Munju.
- Okrei jedra! viknu Crni gusar.
Munja se odvoji od korvete u trenutku kada se njena krma
248

razbila o stene.
- Na topove! naredi Crni gusar.
Gusarska laa okrete ponovo niz vetar i pojuri prema
severnoj obali ostrva, da bi se sklonila u kanal koji zapljuskuje
obale Floride. Ali Crni gusar shvati da je sada ve bilo kasno.
Oplovivi krajnju taku ostrva Pino, ratni brod je sada jurio
pravo na gusarsku lau, potpomognut povoljnim vetrom i
pravcem talasa.
- Gospodine, ree Morgan, koji je stajao kraj Crnog gusara.
Neemo uspeti da im pobegnemo.
- Vidim, odgovori gospodin od Ventimilje mirno. Ko
komanduje onom laom?
- Vojvoda, gospodine.
- Ubica moje brae?...
- On, vitee.
- I ja sam smiljao kako da pobegnem dok se taj ovek
spremao da me napadne!... Morski vuci!... Osvetu za Crvenog i
Zelenog gusara!... Njihov ubica je pred nama!... Juri na
brod!... Juri!...
- Osveta ili smrt! urlali su gusari.
- Neka bude, ree Morgan. Sa ovim ljudima i uda su
moguna!
Crni gusar uze kormilo u ruke. Kraj njega su stajali Karmo i
Crnac.
Nepomian i nepokolebljiv, stajao je na lai koja se besno
ljuljala na stranim talasima. Usred munja i grmljavine, usred
besnog zavijanja vetra, upravljao je neustraivo svojim
brodom.
Kad god bi munja razbila pomrinu, njegove oi su se irom
otvarale, gledajui u kasar neprijateljske lae i traei eljno
svog smrtnog neprijatelja. U jednom trenutku jasno je osetio
da se i stari Flamanac morao nalaziti tamo, za kormilom
ratnog broda, usred nevremena, a da ga i on trai pogledom.
Gusari su ga gledali sa divljenjem i strahom. Nejasno su
249

oseali da e se izmeu dva protivnika odigrati neto strano.
Munja se ve nalazila na pet stotina koraka od ratnog
broda, a ni sa jedne ni sa druge strane nije bilo ispaljeno
nijedno zrno. I onda su se iznenada, izmeu dve lae, pojavila
dva ogromna, blistava talasa. Jurila su jedan drugom u susret
sa sjajnim krestama. Izgledalo je kao da se usred talasa
svetlucaju mlazevi rastopljenog olova i sumpora. Videi ih,
mornari sa gusarskog broda povikae prestraeno. I Morgan
bee sav prebledeo.
- To Zeleni i Crveni gusar dolaze da prisustvuju smrti svog
ubice! uzviknu Karmo prekrstivi se.
- I naoj, promrmlja Van tiler.
Dva talasa se sudarie ba ispred Munje, slivajui se buno
jedan preko drugog, a onda se razlie, protiui pored bokova
lae, kao dva uarena potoka.
Istog trenutka zaslepljujue sevanje razbi pomrinu,
obasjavi gusarsku lau i panski ratni brod.
Crni gusar i flamanski vojvoda ugledae jedan drugog.
Obojica su upravljala svojim laama i obojica su imala isti
straan pogled. Modra svetlost munje nije trajala vie od
nekoliko sekundi, ali je i to bilo dovoljno da se dva zakleta
neprijatelja pogledaju i razumeju.
Istovremeno sa oba ratna broda odjeknu komanda:
- Paljba! viknu Crni gusar.
- Paljba! zaurla Flamanac.
I dve lae istog asa planue. Usred uzburkanih talasa povela
se borba, strana i bez milosti. panski ratni brod liio je na
neki vulkan; njegovi topovi su bez prestanka sipali kiu zrna,
granata i kartea. Ali ni gusarski brod nije mirovao. Kad god bi
se Munja podigla na ogromnim talasima, njeni topovi bi
zagrmeli i topovske kugle se nisu uzaludno bacale.
Strani talasi nosili su tamo-ovamo obe lae, tresui ih lako
kao pera. as su ih dizali gore, as survavali u ponor ili se
bacali silovito na njihove palube, pretei da smrskaju o ograde
250

ljude koji su stajali iza topova.
Voda je ulazila kroz otvore i plavila baterije, jurei izmeu
nogu tobdija. Ali, ta mari? Lae se zbog toga nisu zaustavile,
ve su jurile jedna na drugu nestrpljive da se to pre razbiju i
prepuste svoje olupine talasima. Njima su upravljali Crni gusar
i stari Flamanac, dva oveka koja su se zaklela da e sve unititi
samo da uine kraj svojoj stranoj mrnji. Njihovi snani
glasovi odjekivali su bez prestanka usred rike mora i tutnjave
topova.
- Paljba!...
- Paljba!...
Kad god bi munja za trenutak razbila pomrinu, dva
protivnika bi izmenjala pogled pun mrnje. Traili su se sve
vreme oima, kao da su se bojali da jedan od njih ne napusti
svoje mesto. Ali ne, ak ni stari Flamanac nije vie hteo da se
sklanja ispred svog suparnika. Nije ni za asak naputao
kormilo; stajao je tamo, sa sedom kosom koja se leprala na
vetru i sa uarenim oima, nepokolebljivo kao i Crni gusar,
steui smeuranim rukama kormilo.
- Vidi li ga? upita Karmo Hamburanina, posle jedne
munje.
- Da, odgovori Van tiler.
- Neemo ostaviti Crnog gusara.
- Neemo, prijatelju moj; ma ta se desilo, neemo ga
ostaviti. I ako ovaj grozni starac stigne do nas, skupo e nam
platiti. Moka!
- Izvoli, beli drue? javi se Crnac.
- Pazi na gospodara.
- Biu stalno pored njega.
Za to vreme su obe lae nastavile svoje kretanje, gaajui se
besno iz topova. Kugle su padale svuda, razbijajui bokove i
rebrenice i ruei u more tobdije i strelce.
panska laa, tea i ne tako spretna, strahovito se ljuljala,
izlaui se opasnosti da svakog asa potone. Munja je,
251

meutim, letela po ogromnim talasima kao neka velika morska
ptica, grmei neprestano i sve ee iz svojih topova. U dva
maha cevi sa njenih bokova zasule su vatrom panski brod,
briui palubom i pravei velike prorede meu strelcima koji
su se okupili da bi izvrili juri. Posle ovih paljbi ostao je
polomljen kosnik, razbijena pramana kula i teko oteen
kasar. Munja je, meutim, dobila samo nekoliko topovskih
kugli. A zatim, kad su se nale na sto koraka jedna od druge,
podignute istovremeno ogromnim talasima, obe lae ispalie
dve strane paljbe. Posledice su bile uasne, i po jednu i po
drugu lau. Prednje jedro na Munji, slomljeno u visini koa,
sruilo se na palubu, povukavi prilikom pada glavno jedro i
nagnuvi strahovito lau.
panski brod bio je zbrisan kao ponton.
Strani urlici doekali su ove paljbe. To je bio kraj za obe
lae.
- Ostaje nam samo jedno: da umremo na neprijateljskoj
palubi, ree Karmo. Ovde je kraj Crnom gusaru.
Ali se Karmo varao: jo nije bio kraj. Gospodin od Ventimilje
jednim trzajem kormila podie ponovo svoju lau i,
zahvaljujui besnom naletu vetra, jurnu na ratni brod, kojim se
vie nije moglo upravljati.
Usred preplaene vike panaca i poslednjih topovskih paljbi
odjekivao je njegov, jo, uvek, snaan glas.
- Morski vuci!... Juri!...
Jedan talas podie gusarski brod i baci ga na neprijateljsku
lau. Otri pramac zabi se u levi bok ratnog broda, otvorivi
ogromnu pukotinu, i tu ostade zaglavljen.
Crni gusar ostavi kormilo i jurnu na pramac, drei ma u
ruci i urlajui.
- Za mnom, morski vuci!
Sa svih strana trali su gusari, viui kao pobesneli.
Ne mislei da je Munja svojim kljunom gotovo prepolovila
panski brod i da je ovaj ve tonuo, gusari su onako bez reda
252

juriali na pance, sakriveni izmeu jarbola i krstova, koji su se
sruili na palubu. Usred talasa to su jurili palubom, tutnjei i
razbijajui se o opremu na brodu i noge boraca, usred potresa i
poigravanja dveju laa, povela se jedna homerska bitka,
maevima, sabljama, sekirama i pitoljima. Znajui da im je
doao kraj, panci su hteli da to skuplje prodaju svoje ivote.
Dva puta brojniji od gusara, estoko su se branili. Morgan ih je,
na elu jedne grupe gusara, napadao s boka da bi prodro do
kasara, gde se nadao da e nai vojvodu. Ali je tamo naiao na
tako ilav otpor da se morao povui na Munju, u trenutku
kad se ona odvojila od panske lae u koju je voda tutnjei
prodrla kroz ogromnu pukotinu.
I tada neoekivano zagrme jedan glas:
- Svi ete umreti!
Borci za trenutak zastadoe. Svi su pogledali u pravcu krme.
A tamo, diui se uspravno na kasaru, kraj samog kormila,
stajao je vojvoda sa razbaruenom kosom i belom zamrenom
bradom. U jednoj ruci je stiskao pitolj, a u drugoj zapaljenu
baklju koja se rasplamsavala na vetru.
- Svi ete umreti! ponovi starac stranim glasom. Baciu
brod u vazduh!
Crni gusar htede da poleti na svog stranog neprijatelja i da
mu srui ma u grudi, ali ga Moka, brzo kao munja, zgrabi i
podie svojim snanim rukama.
- Ovamo, Karmo! viknu on.
Dok su borci, uvi tu uasnu pretnju, stajali kao prikovani,
Moka skoi zajedno sa Crnim gusarom preko ograde u more.
Iza njega poskakae Karmo i Hamburanin.
Jedan ogroman talas ih ponese prema puini, valjajui ih
usred pene. U tom trenutku zaslepljujua svetlost rastera
pomrinu i onda se zau strahovita eksplozija, koja se razlegla
daleko, daleko preko mora.
Kada su Crni gusar i njegovi drugovi isplovili na povrinu,
panski brod, raznet eksplozijom, ve je nestajao u dubinama
253

floridskog kanala.
Tamo daleko, bez jarbola i u plamenu plovila je Munja,
noena Golfskom strujom prema Atlantiku,
254
XXVII
BRODOLOMCI
Kad je proao prvi trenutak iznenaenja i straha, Crnac i
Karmo poee da trae delove razbijenog broda. Morali su se
uhvatiti za neku olupinu, da bi odoleli talasima koji su ih
napadali sa svih strana bacajui ih as gore as dole.
Oko njih su poigravali delovi polomljenih katarki, krstovi
zajedno sa jedrima, delovi oplate, bokovi lae, mostovi,
razbijeni sanduci, burad i konopci obeeni o motke, grede i
ograde. Trebalo je samo izabrati.
Videi u blizini jedan deo kasara na kome se moglo smestiti
ne etiri, nego i dvadeset osoba, Crnac i Karmo doplivae do
njega i popee se gore. Nedaleko od njih, Crni gusar i Van
tiler su se koprcali usred talasa, koji su ih saletali sa svih
strana.
- Drite konopac! viknu Karmo, bacivi im jedan kraj
zapona, koji je jo ostao vezan za olupinu. Uhvatite se vrsto!
Veto baen, konopac pade izmeu dvojice plivaa. Crni
gusar i njegov drug se uhvatie za konopac i ubrzo se naoe na
splavu.
- Evo ovde, gospodine, ree Karmo pomaui vitezu. Na ovoj
255

olupini emo moi da ostanemo dok ne proe uragan.
im se naao izvan opasnosti, Crni tusar pogleda prema
istoku. Izgledao je sasvim miran, i samo su mu oi odavle ivo
nespokojstvo, koje nije mogao da sakrije.
- Traite li Munju, kapetane? upita Karmo koji se bio
ispruio pored njega, drei se vrsto za zapone.
- Da, odgovori gospodin od Ventimilje, uzdahnuvi. ta e
biti sa mojom laom?
- Nestala je u pravcu Atlantika.
- Bez jedara?
- Da, kapetane.
- Onda je svreno s njom, ree gospodin od Ventimilje
muklim glasom.
- Na lai je izbio poar.
- U tom sluaju mi smo je morali videti.
- Verovatno je zaklonilo neko ostrvo ili hridina.
- Ne znam ta bih dao da se Munja spase. Znate li ta je
bilo sa Morganom u trenutku kad je panski brod odleteo u
vazduh?
- Ve se bio povukao na Munju, ree Van PMiler.
- Jesi li siguran?
- Da, kapetane. Video sam ga na pramanoj kuli kako okuplja
i bodri svoje ljude za nov juri.
- Ako je preiveo eksploziju, onda ima nade da se Munja
spase, ree Crni gusar.
- Kad bi bar mogao da se vrati i uzme nas.
- Na njega jedino moemo raunati, odgovori gospodin od
Ventimilje.
Oslanjajui se na Moku, podigao se na kolena i paljivo
ispitivao horizont, gledajui pomno prema tamnom Atlantiku.
Da li je meu talasima traio vojvodino telo ili svoju
Munju? Verovatno i jedno i drugo. Karmo i Van tiler, drei
se oajniki za konopac koji su bili zavezali s kraja na kraj
splava, isto tako su uznemireno lutali pogledom po vidiku. Pri
256

jasnoj svetlosti munje videla su se ostrva i hridine. Ali Munja
kao da je bila nestala usred tih golemih talasa, to su kao od
ale progutali divovsku pansku lau i sve one koji su se
zadesili na njoj.
- Nita se ne vidi, ree odjednom Karmo, uzdahnuvi. Mora
da su svi mrtvi.
- Vojvoda je skupo prodao svoj ivot, ree Hamburanin.
- Ali i on sada spava u ovim vodama gde se nalaze njegove
rtve i vie se nee vratiti na povrinu, budi siguran.
Kapetanova braa su na kraju osveena.
- Kakav je to bio straan ovek, Karmo! ini mi se da ga jo
vidim kako stoji uspravno na kasaru sa bakljom u ruci i sedom
kosom koja se lepra na vetru, dok mu iz oiju seva divlja
mrnja.
- Seau se toga dok sam iv, Hamburanine.
- Pa onaj strahoviti tutanj!... Jo mi odzvanja u glavi!
U tom trenutku zaue Crnog gusara kako vie:
- Tamo... Tamo!... Pogledajte!... Munja!
Karmo i Van tiler skoie kao da ih je gurnula neka opruga.
Daleko, daleko, na mranom horizontu, jasno se video
ogroman plamen sa neke lae. as se dizao visoko, kao da e
dodirnuti uskomeane oblake, as se sputao na dno morskih
ponora. Pojavio bi se pa nestao i onda ponovo suknuo uvis, jo
blistaviji, aljui itavu kiu varnica i oblake dima crvene kao
krv.
Gusar je pomno pratio, pruajui ruke prema njoj, kao da je
hteo da je uhvati.
- Moja laa!... Moja Munja!... aputao je glasom
isprekidanim od jecanja. Nestaje... Morgane, spasi je!
Munja se stalno udaljavala, vratolomnom brzinom,
ostavljajui za sobom dugaak trag varnica. Vetar i talasi su je
nosili ka Atlantiku, da je moda kasnije progutaju.
Jo samo nekoliko minuta gusari su je mogli pratiti, a onda
laa i plamen naglo nestadoe iza ostrva koja su se pruala u
257

tom pravcu.
- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler, briui oroeno elo.
Gotova je!...
- Ko zna, moda e se jo i spasti, ree Karmo.
- Razbie se o neko ostrvo ili e je progutati Atlantik.
- Ne treba jo oajavati, Hamburanine. Ti zna da se nai
ljudi ne predaju lako i nee se tek tako prepustiti talasima.
- Tiina!...
- Jesi li uo neto?
U daljini je odjeknula neka detonacija. To je Munja traila
pomo ili je eksplodiralo neko bure sa barutom?
- Gospodine, ree Karmo. ta se ono dogaa na naoj lai?
Gusar ne odgovori. Ispruen na olupini, stiskao je glavu
akama, kao da je hteo da sakrije uzbuenje koje mu je
izobliilo lice.
- Oplakuje svoju lau, ree Karmo Van tileru.
- Da, odgovori Hamburanin.
- Kakva nesrea!...
- Ostavimo sada mrtve i mislimo na nas ive, Karmo.
Nalazimo se u velikoj opasnosti.
- Znam, Hamburanine.
- Ako se ne izvuemo iz ovih grebena, talasi e nas razbiti
zajedno sa ovom olupinom.
- Zar ne moemo nita preduzeti?
- Jesi li video obalu?
- Da, malo pre, kad je sevnulo.
- Nije vie daleko?
- Pet do est milja.
- Da li emo moi da pristanemo?
- Ostrvo Pini se vie ne vidi; znai da nas vetar i talasi nose
prema kopnu.
Olupina je nastavila da poigrava tamo-ovamo po talasima,
koji su je udarali sa svih strana. Naginjala se as levo, as
desno, i od tih iznenadnih potresa nesreni brodolomnici su
258

padali jedan preko drugog.
Jedan ogroman talas sruio se, grmei, na olupinu. Oborio je
gusare, zapretivi da ih otrgne od konopaca i razbije o neku
hridinu.
Sreom, ve su bili izali iz lavirinta ostrva, tako da im bar za
izvesno vreme nije pretila opasnost da ih talasi bace o neki
stenoviti rt, gde bi nali trenutnu smrt. Ali i u ovom irokom
kanalu, koji su obrazovala ostrva Pino, Sombrero Aligatore i
juna obala Floride, more je bilo veoma uzburkano. Ve u ranu
zoru, Karmo i Van tiler ugledae obalu koja je za njih tog
trenutka predstavljala spasenje. Nije izledala mnogo udaljena, i
poto je bila niska, nije im se inilo opasnim ak i da se
nasukaju.
Sunce se ve pomaljalo kroz raspukle oblake. Pokatkad bi
neki zrak brzo zatreperio kroz pukotinu i obasjao prave vodene
planine, koje su se valjale u podnoju sprudova.
- Gospodine, ree iznenada Karmo, dopuzivi do Crnog
gusara koji je leao kraj divovskog Crnca. Obala je blizu.
Gospodin od Ventimilje ustade i pogleda obalu koja se
pruala udaljena nekih osam stotina metara, u pravcu istokzapad.
- Ne moemo nita uiniti, ree on. Pustiemo da nas talasi
nose u tom pravcu.
- Da li e udar biti straan?
- Obala je niska, Karmo. Zato emo poskakati u vodu im
olupina dodirne sprud.
- Da li je ovo kopno neko veliko ostrvo? upita Van tiler.
- Pred nama je Florida, odgovori Crni gusar. Ostrva su ostala
junije.
- Onda emo, znai, imati posla sa uroenicima. Kau da ih
ovde ima mnogo i da su vrlo opasni, ree Karmo.
- Gledaemo da ih zaobiemo.
- Evo prvih sprudova, ree Moka koji je, poto je bio najvii,
imao i najbolji vidik.
259

- Ne putajte konopac dok ne dam znak, ree Crni gusar. im
dodirnemo obalu, pustite neka vas talasi ponesu.
- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler, koji se bio sav najeio
gledajui ogromne talase kako se silovito razbijaju o obalu. ini
mi se da ve oseam kako se razbijam o neki greben!
- Pazite! viknu Crni gusar. Drite se vrsto!
Jedan veliki talas podie olupinu i ponese je napred. Splav se
strahovito nagnu i skoro se prevrnu, prodrmavi snano
nesrene brodolomnike, zatim skliznu neverovatnom brzinom,
ljuljajui se oajniki tamo-ovamo. Zau se neki prasak, a onda
usledi tako snaan potres, da su sva etiri gusara odletela uvis.
Jedan deo splava" se bio odvojio, ali je drugi deo, zahvaen
ponovo talasima, istog trenutka odbaen napred.
- Spremite da pustite ue! viknu Crni gusar.
- Jesmo li ve stigli? upita Karmo koji je oseao kako se gui
od pene.
- Pustite konopac!
Jedan talas, koji je ba nailazio, ponese ih napred, dok se
olupina s treskom razbila o pliak.
Talas ih povue preko peska, bacajui ih i udarajui sa svih
strana, a onda ih poslednjim zamahom izbaci na obalu.
- Beite! viknu Crni gusar, videi jedan ogroman talas kako
juri prema obali.
Karmo i njegovi drugovi, hramajui, pooe brzo uz padinu i
padoe ispod drvea, izvan domaaja stranih talasa.
- Tako mi sto hiljada ratnih brodova! uzviknu Karmo
isprekidanim glasom. Ovo se zove imati sreu!... Videemo da
li e nas dobra zvezda i dalje pratiti.
260
XXVIII
OBALA FLORIDE
Floridu, na iju su obalu vetar i talasi izbacili etvoricu
gusara, ini veliko poluostrvo, koje se odvojilo od kontinenta
Severne Amerike. Prua se u duini od oko trista osamdeset
milja, izmeu Antilskog mora i Atlantskog okeana.
Ono je i danas jedno od najmanje poznatih i
najnenaseljenijih krajeva Sjedinjenih Amerikih Drava, iji
broj stanovnika jo ne prelazi sto hiljada. U ono vreme to je bio
potpuno divlji kraj, koji je ulivao strah brodolomnicima, iako
su panci uspeli da podignu nekoliko gradova na istonoj i
zapadnoj obali poluostrva. Severni i sredini deo Floride
predstavlja jo uvek jednu ogromnu umu, ispresecanu malim
planinskim vencima, koji se pruaju prema severozapadu. Na
jugu se nalazi ogromna movara, koju natapaju naizmenino
zimske kie i Okean.
Zemlja zasiena vodom i pokrivena borovom umom i
empresima ostavlja tako tuan utisak da se sve do danas
nijedan kolonista nije usudio da ode junije od jezera Okekobe.
Prolo je oko etiri stotine godina otkako je poluostrvo
otkriveno, pa ipak taj deo amerikog kontinenta, to
261

zapljuskuju more i Golfska struja, jo je nenaseljeno. Groznica,
koja vlada ispod tunih i mranih uma, naterala je Evropljane
i Amerikance bele rase da se povuku u zdravije i sunanije
krajeve.
Do otkria ovog poluostrva dolo je zahvaljujui jednoj
neobinoj legendi.
Ponse de Leon, jedan od najsmelijih panskih pustolova
onog vremena, uo je kako Indijanci iz San Dominga i
Portorika priaju da se na jednom poluostrvu, severno od
Bisera Antila, nalazi udotvorni izvor koji ima neverovatnu
mo... da podmlauje ljude!
Pustolov, ve prilino u godinama i iscrpljen, poverova toj
udesnoj prii i odlui da ode i pronae izvor. I tako je 1512.
godine organizovao ekspediciju i zaplovio prema neobinoj
zemlji, reen da je osvoji. Basnoslovna bogatstva otkrivena u
Meksiku, Peruu i Venecueli morala su ih ekati i u ovim
krajevima.
Lakoverni panac ode tako na sever i otkri eljeni kraj kome
dade ime Florida, zbog neobino lepog cvea to je raslo na
obali.
Indijanci, koje je naao ulogorene u movarama, potvrdili su
mu priu o postojanju tajanstvenog izvora i on smelo krenu u
unutranjost, otkrivi tako ameriki kontinent, ali ne i vodu
koja je trebalo da mu povrati izgubljenu mladost. Posle Ponse
de Leona, koji se vratio jo stariji i potpuno iscrpljen od
napora, dolazi 1515. Vasko d'Elijen. Njemu su ipak Indijanci,
dosetivi se da namerava da im otme zemlju, unitili jedan deo
posade i naterali ga da se bre-bolje ukrca i ode.
Godine 1517. Nevej, jedan od osvajaa Meksika, sluajui
priu o neverovatnom bogatstvu Floride, koju je stvorila
raspaljena mata nekih pustolova, zauzeo je te krajeve zajedno
sa est stotina mornara i sa njima izginuo od strela i buzdovana
divljih Indijanaca. Samo su trojica uspela da se spasu od tog
pokolja i da se posle jednog od najneobinijih putovanja vrate
262

u Meksiko, preavi Misisipi, Luizijanu i Teksas.
Iza ovog drugog stradanja dolazi i tree. Nimalo zaplaeni,
panci organizuju novu ekspediciju, koja je poverena
Fernandu de Sotu, jednom od najsmelijih Pisarovih drugova,
uvenom osvajau Perua. Ekspedicija se sastojala od dvanaest
laa i hiljadu dvesta mornara, dve stotine konja, prilino
topova i dvadeset svetenika, koji je trebalo da rade na
civilizovanju" Indijanaca.
Ova velika i do tada najjaa druina, zahvaena zlatnom
groznicom, prodrla je ak u unutranjost. Borei se neprestano,
prela je Dordiju, Karolinu, Alabamu, Misuri i vratila se na
Floridu, bez svog voe koji je umro od groznice u Arkanzasu, sa
preostalih dvesta mornara polumrtvih od gladi!
I tek su 1565. godine panci uspeli, pod vostvom Mendesa
de Avile, osnivaa San Agostina - danas jednog od glavnih
gradova te pokrajine - da se konano uvrste u Floridi, dobivi
prethodno za to dozvolu od onih istih Indijanaca iji su
potomci kasnije zadali toliko muka i Sjedinjenim Amerikim
Dravama.
Crni gusar i njegovi drugovi, beei ispred novog talasa,
popadae ispod grupe neobino visokih i mranih borova, to
su se savijali cvilei tuno na vetru.
Bili su toliko iscrpljeni dugom borbom, koja je trajala vie od
etiri sata, da se vie nisu mogli drati na nogama, a, osim toga,
i veoma izgladneli i edni, jer su sve vreme bili opkoljeni
slanom vodom.
- Sto mu gromova! uzviknu Karmo, pipajui se po bokovima
da vidi jesu li mu sve kosti na mestu. Jo uvek ne mogu da
verujem da smo ostali ivi. Preiveti prvo onako stranu
topovsku paljbu, pa onda onu eksploziju i na kraju ovo
nevreme! Pa mi smo sreni koliko smo teki!
- Samo kad ovo ne bi bio tek poetak naih muka! ree Van
tiler.
- Za sada je najvanije da smo stigli ovde ivi i bez
263

polomljenih nogu i ruku, dragi moj Hamburanine.
- I bez oruja, je li tako?
- Ja imam no, a i kapetan je sauvao svoj bode.
- I mi imamo noeve, rekoe Crnac i Hamburanin.
- Onda ne treba da se bojimo.
- Videu ta e uraditi sa jednim noem kad sretne
Indijance, ree Hamburanin. Zna li da plemena koja ive
ovde sa osobitim apetitom tamane strance?
- Hoe da me uplai?
- Ne, Karmo. Rekli su mi da su ba na ovim obalama
domoroci sredili kapetana Belo Pero i njegovu posadu. Jesi li
ga poznavao?
- Kako da ne! Bio je to hrabar ovek, koji se nije bojao ni
samog avola!
- A koji je zavrio bedno kao neki lopov i zlotvor.
- To znai da se treba drati podalje od te gospode, koja ne
potuju zakone gostoprimstva.
- Jadni mi, ree Hamburanin, smejui se.
- Ostavimo sad Indijance i potraimo togod za doruak, ree
Karmo.
- Ispod ovog drvea moda emo uspeti da pronaemo neto.
Crni prijatelju, hajdemo da pogledamo. Van tiler e za to
vreme uvati kapetana.
Dok su se oni tako spremali da potrae neto u umi koja se
pruala pred njima, Crni gusar se pope na jednu stenu, visoku
oko desetak metara, i pogleda paljivo prema istoku. Bez
sumnje je jo uvek traio svoju lau, koju je uragan odneo u
pravcu Atlantika. Samo se uzaludno nadao; talasi i vetar morali
su je ve daleko odneti, a moda i razbiti o neko ostrvo.
- Pazi na njega, ree Karmo Hamburaninu. Siromah
kapetan! Bojim se da nikad vie nee videti svoju hrabru lau.
Hajdemo, crni prijatelju. Ako naiemo na nekog medveda,
pokazaemo mu ovim motkama!
Karmo, koga ni u najteim trenucima nije naputado dobro
264

raspoloenje, dohvati jednu vornovatu batinu i krenu odluno
u umu zajedno sa Crncem. Ovaj deo Floride pokrivali su
velianstveni borovi, po neki visoki i do ezdeset metara, sa
ogromnim bledozelenim liem, dugakim preko pola metra i
sa stablom koje je imalo sivu, ljuspastu koru.
Ovo drvee, neobino rasprostranjeno u junim krajevima
Floride, raste uglavnom na glinovitom, beliastom terenu,
nabijenom i neporoznom, pokrivenom slojevima ve istrulelih
plodova, to su se tu vekovima gomilali. Kad poljima ovek
gazi, neprestano se tetura i poskakuje. Poto borovi rastu na
izvesnom rastojanju jedan od drugog, Karmo i njegov drug
nisu morali da kre put izmeu njih. Deavalo im se da se
okliznu izmeu ogromnih ila koje su izbijale na povrinu,
nemajui dovoljno mesta na ovom neporoznom tlu.
Ispod tih divovskih borova nije bilo nikakvog bunja niti
ipraja; samo prostrane zone pokrivene otrom i gorkom
travom koju ni koze nisu htele da jedu; zatim itavi slojevi
lenzie; to je jedna vrsta neobino lepih glatkih gljiva, sa
srebrnastim i sedefastim prelivima, ali veoma otrovnih. Poto
su zali u umu tri do etiri stotine metara, Karmo i njegov
drug se zaustavie i poee da oslukuju.
Iznad kronji divovskih borova letele su ptice, ukajui i
cvrkuui, dok se dole, ispod grana, nita nije videlo niti ulo.
- Vidi li ti neto, crni prijatelju? upita Karmo Crnca.
- Vidim samo letee veverice, odgovori crni div, koji je sve
vreme paljivo gledao u borove. Odline su za jelo ali se teko
love.
- Pazi, molim te! uzviknu Karmo. Da ima ptica koje lete,
tome se ne udim, ali da i veverice imaju krila, to je zaista
previe.
- Vidi li ih, drue? Eno tamo, na onom boru to se die
iznad ostalih. Vidi li ih?
Karmo pogleda u drvo, koje mu je Crnac pokazao, i morao se
odmah sloiti da crni prijatelj nije nita izmislio. Izmeu grana
265

ogromnog bora zabavljalo se bezbroj veverica letei s grane na
granu.
Nisu bile vee od obinog mia; na leima su imale
srebrnastosivo krzno, a na trbuhu belo, zatim veoma male,
crne ui, ruiastu njukicu i neobino raskoan red. Ove
okretne ivotinjice imaju na bokovima neku vrstu membrane
koja im spaja bokove sa zadnjim nogama; kad im se one raire,
u mogunosti su da izvedu skok od etrdeset do pedeset
koraka.
Ali te neobine veverice ne samo da su letele, ve su se i
praakale kao prave ribe.
- Nikada nisam video ovako neto, ree Karmo, posmatrajui
s uenjem njihove neverovatne letove. teta to nemamo
puku.
- One ne dolaze u obzir za doruak, prijatelju, ree Crnac.
Nije to za nas.
- Hoemo li nai neto bolje?
- uti!
- Da nije neki medved?
- Ne, nego orao ribolovac", beli prijatelju.
- Pa ta onda?
- U njegovom gnezdu emo nai doruak za nas.
- Misli, kajganu?
- A moda i dobrih riba.
- Da nam ne iskopaju oi ti tvoji orlovi?
- Saekaemo da odu u lov. Hajdemo, prijatelju, znam gde
im se nalazi gnezdo.
Crnac, koji je paljivo gledao u vrhove visokih borova, poe
se provlaiti izmeu ila to su se pruale u svim pravcima.
Onda se zaustavi ispred jednog vrlo visokog drveta, koje je
raslo gotovo usamljeno nasred malog proplanka.
Bio je to crni orah koji raste neverovatno visoko i veoma je
lisnat: plod mu je kao neka vrsta badema osrednjeg kvaliteta, a
samo drvo je veoma traeno za grau.
266

Na jednoj od najveih grana videla se neka platforma, iroka
oko est, a dugaka osam stopa; bila je napravljena od gusto
isprepletenog granja, sa otvorima dobro zapuenim
mahovinom i suvim liem. Ispod drveta su se videli ostaci
pokvarene ribe i smrad se irio svuda, okolo, tako da dobri
Karmo poe mrtiti nos.
- I to je, kae, gnezdo tvojih orlova? upita Crnca.
- Da, odgovori div.
- Ne vidim vlasnike.
- Evo, dolazi mujak, vraa se iz ribolova.
Jedna neverovatno velika ptica letela je iznad borova,
opisujui iroke krugove koji su se postepeno smanjivali. To je
bila ona vrsta orlova ija je duina dostizala najmanje tri
metra, dok je sa rairenim krilima imao sedam, a moda i osam
metara.
Grudi su mu bile pokrivene crnim a glava i rep belim perjem;
jo su se isticale na njemu neverovatno snane kande. U
kljunu je nosio veliku ribu koja se jo koprcala.
- Kakva ptiurina! uzviknu Karmo.
- Vrlo je opasna, dodade Crnac. Orlovi ribolovci" se ne plae
ljudi i neustraivo ih napadaju.
- Ne bih nikako eleo da upoznam onaj kljun, prijatelju,
Vreo uglja".
- Saekaemo da ode.
- Ima li ptia u gnezdu?
- Ima, odgovori Crnac. Vidi li ove ljuske kafene boje?
- Prilino su velike.
- One govore da su se mladi izlegli.
Poto je neko vreme nadletao borove, elei moda da se
uveri da okolo nema neprijatelja, orao se spusti na gnezdo.
Oslukujui plaljivo, Crnac zau odozgo promuklo kretanje,
koje je govorilo da su prisutni i mali orlovi.
- Spremi se za penjanje, ree Karmou. Ako ne pourimo
neemo nai nita od one lepe ribe.
267

Orao se bio ponovo digao. Kruio je jo malo iznad drveta, a
onda je poleteo prema moru.
Oba gusara se odmah uhvatie za grane i pomaui jedan
drugom stigoe brzo do gnezda. Platforma, koja je bila
sagraena tako vrsto da je mogla odrati, bez ikakve opasnosti
da se srui, i jednog oveka, bila je puna ostataka riba i perja.
Na njoj su leali orlii, veliki kao dva ugojena petla. Usred
gomile otpadaka, osim tek donete ribe, nalazile su se jo dve
palamide, teke nekoliko kilograma.
Dva orlia, videi Crnca, ustremie se hrabro na njega,
kretei i nastojei da ga kljucnu u oko. Ali Moka nije uopte
obraao panju na njih.
Dodade Karmou ribe i ree mu:
- Sii brzo da nas ne iznenade.
Taman je hteo da pozavre ije orliima, kad ugleda nad
gnezdom ogromnu senku i zau besno kretanje.
Podie glavu i vide jednu orluinu, jo veu od one prve, kako
se ustremila pravo na gnezdo. To je bila enka, koja je
verovatno kruila nad borovima, uvajui mlade dok se mujak
ne vrati iz lova.
- Drue, viknu Crnac, izvukavi brzo no. Ostavi ribe i brzo
za mnom!
Skliznu zatim do mesta gde se drvo ravalo, da bi imao bolji
oslonac i izbegao opasnost da padne odozgo ako ga ptiurina
udari svojim snanim krilima. Karmo se spusti odmah za njim,
bacivi prethodno ribe na zemlju.
enka se bila ustremila na drvo, pokuavajui da se provue
kroz grane i napadne gusare. Ali su joj ogromna krila vrlo
mnogo smetala. Kostreila se i kretala prodorno, udarajui
besno svojim dugakim, ukastim i kukastim kljunom.
Karmo i Moka su vitlali onako nasumice noem,
pokuavajui da je udare u grudi ili odseku bar jedno krilo.
Videi da ne moe da im prie spreda, enka obie oko
drveta i, naavi prolaz izmeu grana, ulete unutra uhvativi se
268

oajniki kandama za stablo; dohvati zatim kljunom Karmoov
kaput, iscepa ga i zamalo ne obori Crnca na zemlju jednim
snanim udarcem krila.
- Udri je, drue! viknu Karmo, zaklonivi se brzo iza jedne
grane.
Crnac se vrsto nasloni na stablo i jednom rukom zgrabi
razjarenu pticu za krilo, a drugom joj zadade udarac usred
grudi.
Taman je hteo jo jednom da je udari kad se enka
oajnikim trzajem oslobodi protivnika i vinu ak iznad
gnezda.
Krv je kapala kroz otvore na platformi, slivajui se niz stablo.
- Beimo! viknu Moka. Mujak se moe vratiti svakog
trenutka.
- Ba nimalo ne elim da ga sretnem, ree Karmo.
Uhvativi se za grane, Moka i Karmo dodirnue istog asa
zemlju, ne uznemiravani vie od ptice koja je iz sveg grla
kretala da bi privukla panju svoga druga.
Pokupie brzo ribe i pobegoe mugnuvi u najgui deo
borovnjaka, gde su se sakrili usred jednog ibljaka.
- Proklete ptiurine! uzviknu Karmo briui znoj sa ela.
Nikad ne bih pomislio da e ljudi kao to smo mi ovako beati
ispred njih! A sad dosta, vratimo se u logor!
- Da obiemo malo obalu i nakupimo mekuaca.
- Hajdemo, prijatelju.
Tek to su izali iz ipraja, kad Crnac zastade i uzviknu
radosno:
- Imaemo i voa!
- Sto mu muka! povika Karmo. Pa ti ima oko sokolovo. Ako
ovako nastavi, na kraju e pronai i dvopek.
- Ako i ne naemo pravi dvopek, nai emo neto to e ga
odlino zameniti.
- Gde je to tvoje voe?
- Pogledaj tamo ono drvo.
269

Na kraju borove ume videlo se neko bunje, koje je izgleda
pripadalo familiji magnolije i na ijim granama su rasli divni
crveni cvetovi sa crnkastim prelivima: imali su oblik velikih
pehara, u kojima su se nalazili plodovi veliine krastavca.
Bili su to ogromni grandiflore, koji rastu u velikom broju na
vlanom tlu june Floride. Plodovi su veoma soni i ukusni,
tako da ih Indijanci rado jedu.
- Je li to voe o kome si mi govorio?
- Da, beli prijatelju.
- Onda, hajdemo da ga naberemo.
Pretraie bunje i poto su se dobro snabdeli tom vrstom
krastavaca, izaoe iz ume i krenue pored obale. Karmo,
koga je muila ne samo glad nego i e, poudno je sisao voe,
ali je morao priznati da, iako je bilo veoma sono, nije bilo
naroito ukusno.
More se postepeno stiavalo. Samo bi se s vremena na vreme
poneki talas buno razbio o obalu, bacajui penu sve do
poslednjih borova. Usred tih ogromnih talasa plivali su delovi
nesrenog broda koji je vojvoda bacio u vazduh: polomljeni
krstovi sa jarbola, oplata, bokovi i rebra. Vie se nisu videli ni
sanduci ni burii.
- Sve same nekorisne olupine. Kad bismo nali bar neko bure
sa dvopekom ili usoljenim mesom!
- Hajdemo, beli prijatelju, ree Crnac. Van tiler i gospodar
stoje na litici i ekaju da donesemo doruak.
Pooe peskovitim alom pokrivenim algama, koje su
ogromni talasi pupali sa dna mora i izbacili na obalu.
Bili su udaljeni od logora jedva nekoliko stotina koraka, kad
iznenada primetie kako se pred njima pokree i podie pesak.
Zatim ugledae neku groznu ivotinju koja se bila uputila
prema njima, riui strahovito.
Karmo se srui na zemlju, a Crnac uspe da u poslednjem
trenutku odskoi unazad i zaurla.
- uvaj se, prijatelju!... To je morski avo.
270
XXIX
KROZ UME
Ono udovite, koje je dralo zasedu u pesku i za koga je
Moka tvrdio da je morski avo", tako su ga bar krstili
stanovnici meksikanske obale i tako ga zovu jo i danas
kolonisti sa Floride, bila je u stvari jedna ogromna riba, koja
pripada vrsti glavonoaca i pljosnatog je oblika kao raa: iroka
je i dugaka kao brodsko jedro, a teka najmanje hiljadu
kilograma. Izgled joj je neverovatno odvratan. Njena koa je
puna nekih kukastih, veoma vrstih bodlji, dok na glavi ima
dva roga, kao kod bika. Veoma dugaak i kako priaju otrovan
rep izgledao je otar kao vrh koplja. Te nemani, danas sreom
veoma retke, ostaju sakrivene u pesku i dre sve vreme
otvorene eljusti, koje su iroke kao neka pe i spremne da
progutaju sve to im iskrsne na putu.
Neoekivana pojava ovog udovnta prosto je sledila krv
estitom Karmu. Ali je ipak u tom neprijatnom trenutku uspeo
da sauva prisebnost. Videi na nekoliko koraka ispred sebe
otvorena usta udovita munjevito se okrenu i odskoivi dva
metra unazad, otkotrljao se meu Crneve noge.
- Bei, beli prijatelju! viknu Crnac.
271

Tog trenutka Crni gusar i Hamburanin, privueni vikom,
stigoe trei do njih. Prvi je drao u ruci bode, a drugi veliki
no.
Ugledavi udovite, Crni gusar zastade i ree:
- Ne prilazite mu!... Otrovan je!
- Da ga oteramo, ree Van tiler i stade da skuplja kamenje
koje su talasi izbacili na obalu.
Crni gusar mu se pridrui i tako poee da gaaju morskog
avola"; ne mogavi da se odbrani; ivotinja je pokuavala da
se domogne vode. Rikala je kao pobesneli bik i udarala repom
tamo-ovamo, bacajui na gonioce gomile blata.
Najzad je ova neobina ivotinja uspela da stigne do obale i
zagnjuri se u more, ostavivi na povrini vode krvavi krug.
- Idi i potrai svog prijatelja avola! viknu Karmo, bacivi jo
jedan kamen za njom. Toliko me je prepala da zamalo nisam
izgubio apetit.
Vratie se zatim u logor, blizu hridine koja je Crnom gusaru
sluila kao osmatranica, i smestie u senci grupe visokih
borova to su rasli usred divnog bunja utih coreopsida, sa
purpurnim krugovima, usred raznobojnih umarica i umskih
ljubiica. Nakupie drva i pomou kremena i suve mahovine
zapalie dobru vatru, pa stavie ukradene ribe da se peku.
etvrt sata kasnije, gusari su u slast pojeli peenu ribu,
ostavivi samo koice.
- A sad da porazgovaramo malo, ree Karmo okrenuvi se
kapetanu. Pretpostavljam da niko od nas ne eli da ostane
veito na ovom pesku i eka neku lau. ta vi mislite,
kapetane?
- Ako ostanemo ovde, nema nikakve nade da se spasemo.
- Imate li vi neku ideju?
- Znam da u zaliv Ponse de Leon ponekad navraaju
kubanski ribari, koji idu u lov na lamantine. Hajdemo tamo da
ih saekamo.
- Ne verujem, kapetane, da e hteti da prime u svoje amce
272

gusare. Ako nas i uzmu, bie to zato da bi nas kasnije predali
vlastima u Havani ili Matansasu.
- Ko u nama moe da prepozna gusare? Svi dobro govorimo
panski i moemo im rei da smo panski brodolomnici.
- To je istina, kapetane, ree Karmo.
- Kako bi bilo da od olupina koje more izbaci na obalu
napravimo splav, pa da poemo i potraimo Munju? upita
Van tiler. Moda se nasukala kraj ostrva Pino.
- Ne mislite vie na moju lau, ree Crni gusar uzdahnuvi.
Uragan je sigurno odneo na Atlantik, a moda su je i talasi
progutali. Moj neprijatelj je mrtav, ali ta sam sve ja izgubio!...
Morgan i svi nai mornari vredeli su vie od ivota onog
izdajnika. Hajde, ne pominjite vie nikada moju lau i pustite
neka se krvava rana zalei.
- Je li daleko taj zaliv, kapetane? uhta Karmo.
- Trebalo bi nam dvanaest dana da stignemo tamo.
- A Indijanci? ... Da ne upadnemo u njihove ruke?
- Ja bih ak i eleo da ih sretnem, iako priaju da su veoma
opasni, ree Crii gusar mranim glasom.
- Da sretnemo one divljake! uzviknu Van tiler uplaeno.
Drimo se podalje od njih, kapetane.
- Zar si zaboravio onu no kad sam ubio Flamanca Sandorfa?
upita Crni gusar.
- Da, ree Karmo. Flamanac je rekao da je Onorata Van Guld
doivela brodolom na ovim obalama. Izgleda da je sudbina
htela da nas baci ba ovamo.
- Proveriemo da li je Sandorf govorio istinu, ree Crni gusar.
Neemo otii iz ovih krajeva dok ne rasvetlimo tu stvar.
Rekavi to, naglo ustade i poe uzbueno da eta du obale.
Lice mu je izraavalo neopisivi bol i izgledalo je kao da se s
mukom uzdrava da ne zajeca glasno. U grlu mu se bilo steglo
neto kao vor.
- Siromah kapetan, ree Karmo tunim glasom. Jo je voli.
- Da, ree Van tiler. Od one noi kad je ostavio usred talasa
273

nije vie isti ovek.
Crni gusar se meutim, bee vratio i obratio im se kratko:
- Hajdemo!
Trojica mornara ustadoe i uzee svoje vornovate motke i
neto malo voa da bi ugasili e u sluaju da ne nau nigde
slatke vode. Crni gusar izvadi iza pojasa malu zlatnu busolu
koja je visila o laniu i odredi pravac.
- Presei emo poluostrvo Sabije, ree on. Izbei emo tako
nepotrebno zaobilaenje.
Pred njim se pruala ogromna uma od velianstvenih
borova i jasenova. Kako nisu hteli odmah da krenu kroz umu
poli su obalom da bi bili to blie moru. Obala se pokazala
pogodnom za peaenje, jer je bila ravna i pokrivena morskom
mahovinom, tako da im noge nisu upadale u pesak. Na obali se
moglo nai ak neto i za jelo jer je obilovala ljuskarima a
naroito ostrigama. Veliki broj ptica leteo je iznad peanih
nasipa, kretei iz sveg grla i ne plaei se nimalo gusara.
Videla su se jata rincopia, nesrenih ptica koje su zbog svog
udnog kljuna prinuene da lete iznad povrine vode i da
strpljivo ekaju da neka ribica sama uleti u njihov stalno
otvoreni kljun; zatim jata morskih gavranova, velikih kao nai
petlovi i tako grabljivih i neustraivih da se ustremljuju na sve
ranjene ivotinje na koje naiu; potom fetoni, kojima iz repa
vise dva dugaka pera, pa morske laste i jo dosta drugih ptica.
- Ah! Teko emo ovde nai veeru, jadao se Karmo. Sa ovim
motkama ne moemo nita uiniti.
Posle jednog sata peaenja, brodolomnici stigoe na onaj
deo obale koji je bio pokriven gustim slojem algi. Videi te
naslage Karmo zastade, mislei na morskog avola.
- Da se ovde ne krije neka od onih groznih nemani? ree.
- Nisu one tako este kao to misli, odgovori Crni gusar.
Taman su bili zakoraili preko debelog sloja mahovine, kad
pod nogama zaue neko pucketanje.
- ta je ovo? upita Karmo. Ispod ove mahovine kao da se
274

kriju praskavci. Pak!... Puf!... Pum! ... Kakva divna muzika!
- To su takozvani morski mehuri, ree Crni gusar. Ne
uznemiravaj se, Karmo.
Kapetan se doista nije prevario. Ti mehuri su pravi mekuci,
koji pripadaju vrsti fisalie i discolabie, redu bezglavih
mekuaca; njih plima u velikom broju izbacuje na obalu
zajedno sa algama koje plivaju na morskoj povrini.
Raspadajui se, napune se vazduhom i pod nogama buno
eksplodiraju. Ako se dodirnu rukom izazivaju bolne opekotine,
kao da su od neke uarene materije.
Preli su tako iroki pojas pod mahovinom, ne naiavi vie
na morskog avola, i na kraju stigli tamo gde su letela jata
lomilica. Na veliko Karmoovo uenje, te ptice, umesto da
bee, nasrtale su na brodolomnike, zagluujui ih svojim
prodornim kretanjem i letele na sve strane ne plaei se ljudi.
Karmo odmah pokua da udari tapom po onim najbliim,
ali je i pored velikog truda stalno udarao u prazno. Lomilice su,
istina, bile dosta neoprezne, ali su letele tako brzo da ih je bilo
teko pogoditi.
- Samo se uzaludno zamara, beli prijatelju, ree mu Moka,
koji se grohotom smejao, videi gusara kako besomuno vitla
tapom.
- Ima pravo, odgovori Karmo. Zaista je neverovatno da
nisam u stanju nijednu da pogodim.
- Izgleda kao da ti se rugaju ree Van tiler.
- Da, lupeu! Osvetiemo se zato njihovim gnezdima.
- Pogledaj, drue, obala je prosto zasejana jajima!
Jedan iroki pojas obale bio je pokriven malim levkastim
udubljenjima, iskopanim u pesku; u svakom se nalazila dva ili
tri ukastozelena jajeta, sa smeim i crvenim pegama i velika
gotovo kao kokoija. Bilo ih je toliko da se mogla napraviti
kajgana za vie od dve stotine ljudi.
Uprkos bunom negodovanju ptica, gusari su odmah krenuli
u lov na jaja ispijajui odmah ona svea i bacajui u more
275

ustajala. Naroito se Karmo bio tako najeo, da je tvrdio kako
nee veerati. Kao svaki pametan ovek napunio je svoje
depove, predlaui drugovima da i oni to isto uine.
- Ovo e nam povratiti snagu, govorio je.
Poto su nakupili jaja, okrenuli su u pravcu ume, opazivi
da se obala sputa na jug; hteli su da izbegnu dugo obilaenje
poluostrva Sabije.
- teta, ree Karmo. Na obali smo bar imali jaja.
- Ali zato ni kapi vode, ree Van tiler.
- U pravu si, drue, odgovori Karmo. Moram priznati da bih
rado popio jedan gutljaj.
- U umi emo sigurno nai vode, ree Moka.
Upravljajui se prema busoli, Crni gusar zae ispod drvea i
poe napred brzim korakom.
uma je bila udesno lepa. Ispod senki divnih borova, to su
se pruali gotovo simetrino, dizala se jo jedna uma od
divljeg imira koji je rastao uvis skoro deset metara; njegove
grane behu debele kao oveje bedro i pokrivene purpurnim
cvetovima. Tu je rastao i Hristov venac, jedna vrsta puzavice
koja se die u obliku venca i iji purpurni cvetovi i beli pranici
i tukovi predstavljaju sva orua Hristovog muenja: eki,
eksere, koplje i trnov venac. Miris cvetova ove puzavice je
neobino prijatan. Usred tog rastinja cvrkutalo je bezbroj ptica:
golubovi sa belim glavama, veliki kao i nai, i sa zlatastoutim
perjem na grudima i vratu i neobino dugakim crvenim
nogama; zatim tringhe, jedna vrsta eve sa isto tako dugakim
nogama, ije je ukusno meso neobino traeno; pa onda mali
zeleni i uti papagaji, koji su dizali paklenu graju.
- Da nismo osueni da ivimo od ptijih jaja? upita Karmo.
Ovo ve postaje neprijatno. ta ti misli o tome, prijatelju
Vreo uglja"?
- Nai emo i neto bolje, odgovori Crnac. U ovim predelima
ima i veih ivotinja.
- A kojih to?
276

- Medveda, na primer.
- Lepo emo izgledati sa ovim naim motkama! Vie volim da
se za sada dre to dalje od nas.
- Ima i vukova.
- Radije bih pse, drue.
- Tebe je teko zadovoljiti, ree Crnac smejui se. Ima i zmija,
zvearki na primer, pa onda crnih aligatora i krokodila, a i
Indijanaca koji jedu bele ljude ...
Proavi kroz borovu umu, uli su u jednu drugu, koja se
sastojala od neobino lepih palmi visokih trideset pa i etrdeset
stopa, sa dugakim zrakastim liem purpurnocrvenih ivica
koje je elegantno padalo nosei neku vrstu unka divne
ljubiaste boje. Hiljade opojnih mirisa irilo se ispod drvea
plavih pontedeira, utih coreopsidia, Hristovog venca i
tigrielia, cvea koje na suncu otvara svoje divne kupaste
cvetove tamnocrvene boje i pune pupoljaka.
- Velianstveno! uzviknu nepopravljivi brbljivac Karmo.
Nikada nisam video ovako lepu umu!
- Ali bez kapi vode, ree Hamburanin.
- Nai emo je vrlo brzo, i to vie nego to nam je potrebno,
odgovori Crni gusar. Priekaj samo dok preemo ovaj umski
pojas, pa se nee vie aliti na nestaicu vode. Cela juna
Florida je jedna ogromna movara.
Ba kao to je Crni gusar i predvideo, tri sata kasnije naili su
na movarni teren pokriven ustajalim i smrdljivim barama u
kojima su se videle ogromne zmije, kao abonos crne i sa
pljosnatom glavom. Nad barutinama su letele vodene ptice:
zeleni tantali, beli ibisi, itee patke, a na obali, upola
sakrivene u travi, stajale su one neobine ptice sa ogromnim
nogama, veoma dugim vratom i krivim kljunom, takozvane
crvene ili plamene aplje, jer im kao sneg bela krila behu,
oiviena svetlocrvenim perjem. Ove barutine su bile poetak
ogromnih movara, koje zauzimaju bar treinu prostranog
poluostrva Floride i koje se pruaju sve do tamnog jezera
277

Okekobe. Po ovim turobnim i nenaseljenim predelima rastu
samo tuni empresi i borovi, dok su ustajale crne bare leglo
stranih groznica i smrti.
- Kakav neprijatan kraj! uzviknu Karmo zastajui. Pred nama
kao da se prua neko ogromno groblje.
- Hoemo li ovde da se ulogorimo, gospodaru? upita Moka.
Sunce zalazi, a pred nama lei ogromna movara.
- Ovde emo se zaustaviti, ree Crni gusar. Dok se jo vidi
potraite neto za veeru.
U neposrednoj blizini uborio je bistar potoi. Poto su
ugasili e, napravili su od borovog granja neku vrstu zaklona
da bi se zatitili od none vlage, koja je u ovim krajevima
veoma opasna. Dok je Van tiler loio vatru da bi rasterao
zmije. Karmo i Crnac pooe u pravcu movare koja se nazirala
izmeu stabala. Proavi pored nekoliko borova, naoe se na
obali movare, ili, bolje rei, jezera. Usred visoke trske ugledali
su male kupe od zemlje, visoke jednu stopu i poreane u nizu.
- ta je ovo? upita Karmo. Da nisu ptiija gnezda?
- Ovo su gnezda kajmana.
- Sto mu gromova!...
- Hodi da ih vidi pre nego to se vrate kajmani.
Karmo i Crnac prioe blie, gledajui radoznalo male kupe
koje nisu bile vee od dvadeset pet santimetara, a bile su
napravljene od mahovine i blata. Te male kupe kao da su bile
nabijene dobro isitnjenom zemljom: ali im je Moka malo
raeprkao zemlju, otkrio je oko desetak jaja, velikih kao
guija, samo malo duguljastijih i sa veoma belom ljuskom,
namrekanom i naaranom.
- Zar se iz ovih jaja legu one odvratne ivotinje! uzviknu
Karmo zaueno. A koliko ih ima u ovim gnezdima?
- Obino trideset.
- Lee li na njima kajmani?
- Mladi se izlegu na suncu.
- Hajde da ih pobacamo u movaru.
278

- Pazi, Karmo, ta jaja se jedu.
- Ostavljam ih tebi, drue. Ja ova jaja nikad neu jesti.
- Moda emo nai togod bolje. ekaj!...
- Hej! ... Ko to udara u bubanj?... Da nisu Indijanci?
Iz pravca movare ulo se veoma snano bubnjanje, kao da je
neko udarao u pravi bubanj. S vremena na vreme bi zamuklo
pretvarajui se u promuklu riku, kao da rie bik.
- ta je ovo sad? upita Karmo koji je poeo uznemireno da se
osvre na sve strane.
- Sluaj paljivo, drue, ree mu Crnac mirnim glasom. ta
misli, odakle dolazi ovo bubnjanje?
- Tako mi smrti! Rekao bih da se uje ispod same movare.
- Da, Karmo, jer se bubnjar nalazi tano pod vodom.
- Onda je u pitanju neka riba...
- Zvana bubanj, ree Moka. Hajde, drue, uhvatiemo je.
- Pazi!... A ovo itanje! uje li?
- ujem, prijatelju. To je riba vatrogasac, koja sad isputa
vazduh.
- Hoemo li i nju da uhvatimo?
- Otrovna je.
- Dalje od nje!
- Tiina, i poi za mnom!
Crnac podie sa zemlje jednu dugaku borovu granu,
savreno pravu i bez lia; na kraju grane zaveza svoj dugaki
no, napravivi tako neku vrstu koplja. Zae potom u trsku,
koja je pokrivala obalu, i nae se nad vodu. Nekoliko koraka
ispred njega rasla je aristolochia, vodena biljka sa duguljastim
liem i modrim cvetovima u obliku sifona; njeno stablo iroko
kao neka boca dizalo se uvis, oslanjajui se na veliki broj
debelih ila. Tano pored tog drveta odjekivalo je ono
bubnjanje.
- Sakrila se ispod onog drveta, ree Crnac Karmou koji je
iao u stopu za njim.
- Misli li da e moi da je uhvati?
279

- Neu je pustiti da pobegne.
Crnac skoi na stablo aristolochie, brzo i iznenaujue
spretno za oveka njegovog rasta, i stade paljivo razgledati
vodeno bilje. Kraj ila kao da se odigravala neka podvodna
bitka. iroko lie se savijalo, grane su se snano tresle, a sa
dna se pela pena razlivajui se na povrini.
- Da nije neko napao ribu bubanj? promrmlja Crnac.
Moramo je uhvatiti pre nego to je neko drugi pojede.
Videi kako se voda uskomeala, brzo baci koplje. Jedan
talasi se razbi o ive aristolocie, zatim se neka vrsta cilindra
iznenada pojavi, sekui otro vodu. Crnac brzo, kao maka,
zgrabi ono telo i stee ga obema rukama. Pokua da ga izvue,
ali i pored svoje neobine snage to mu ne poe za rukom, jer je
telo bilo neverovatno glatko.
- Pomozi mi, Karmo! viknu on.
Gusar skoi na ilu, drei u ruci kanap.
Za tren oka napravi omu i stee jegulju iznad peraja.
- Hej! Vuci! viknu zatim.
Oba oveka poee da vuku iz sve snage. Riba se i pored
koprcanja pela, ali je izgledala nekako neobino teka, kao da
je neto vukla sa sobom. Bila je to ogromna jegulja, teka
dvadeset pet do trideset kilograma, sa smeim leima i
srebrnastim trbuhom, a donjom vilicom ukraenom sa deset
do dvanaest zuba, koji su joj davali neobian izgled.
I zaista nije bila sama. Na svojim leima je nosila, vrsto
pripijenog, jo jednog vodenog stanovnika, mnogo veeg i
teeg, koji je liio na neku kotanu kutiju, pokrivenu roastim
oklopom i naikanu bodljama.
- ta smo ovo ulovili? upita Karmo dohvativi levom rukom
no.
- Pustiemo je, Karmo, ree Moka. Ovo je riba burmutica.
- Koja je zagrizla bubanj?
- Da, drue.
Jednim dobro odmerenim udarcem Moka natera neobinog
280

ljuskara da pusti jegulju koju su ve bili izvukli iz vode.
- Ba je odvratna! uzviknu Karmo.
- I nije za jelo drue, ree Crnac. Te ribe imaju samo malo
vlaknastog mesa i ogromnu i masnu jetru.
- Bie nam dosta i ovaj bubanj.
Taman su hteli da skoe na obalu, kad se obojici ote
prestraen uzvik:
- Sto mu gromova! viknu Karmo, prebledevi. Gotovi smo!
281
XXX
BARIBAL
Petnaest koraka ispred njih, kraj visokog bora, stajao je
nepomino jedan od onih ogromnih crnih medveda zvanih
baribal.
Ovaj je spadao u najlepe primerke te vrste, jer je imao
kratko kovrdavo krzno i veoma sjajno, sa riom dlakom samo
na krajevima njuke.
Bio je dui od dva metra, visok od apa do lea jedan metar i
veoma krupan. Ti medvedi su jo i danas vrlo brojni ne samo u
umama Floride nego i u severnijim krajevima Sjedinjenih
Drava, gde prave velike tete, pustoei polja i desetkujui
stada, poto su i biljojedi i mesoderi. Opazivi iznenadnog
neprijahelja od koga nisu mogli oekivahi nita dobro, Karmo i
Moka se brzo vratie na stablo aristolochie, gledajui ga
nepoverljivo.
- Drue!
- Karmo!
- Ko se ovome nadao!
- Dobro e nas preznojiti, ree Moka.
- I nismo ga ni primetili! Da smo ga videli kad je nailazio,
282

pobegli bismo.
- Ne bismo stigli daleko, Karmo. Crni mevedi tre brzo i ovaj
bi nas stigao kao od ale.
- ta da radimo?
- ekaemo, drue.
- Misli da e sam otii?
- Ne vidim bolji izlaz za nas.
Medveda, pak, kao da je zabavljao strah dvojice gusara.
Sedei na zadnjim apama, poput maka, gledao je svojim
sitnim, zlobnim i veoma ivim oima dvojicu sirotih ribara,
zevajui tako jako, da je mogao svakog asa iaiti vilice. Jo
uvek nije pokazivao nikakve neprijateljske namere, ak je
izgledalo da ne eli ni da im prie blie.
- Sto mu gromova! uzviknu Karmo koji je ve poeo da gubi
strpljenje. ini mi se da e se ovo ekanje veoma otegnuti. Jesu
li opasni ovi medvedi?
- Imaju eline ape i neverovatno su snani. Sa naim
noevima ne bismo nita uinili.
- Do avola! uzviknu Karmo. Kapetan e se zabrinuti to smo
se zadrali ovako dugo.
- Imam jednu ideju!
- Da ujem, drue, ree Karmo.
- Pokuaemo da se ukrcamo!
- Da se ukrcamo! uzviknu Karmo gledajui ga zaueno. Da
nisi pronaao neki amac?
- Nisam drue, ali mislim da bismo mogli da preseemo ile
na ovom drvetu pa da nam stablo poslui kao splav.
- Ti si genije, prijatelju Vreo uglja"! Nikada se ne bih setio
tako neeg! Moj dragi medvediu, ovog puta emo ti doskoiti!
- Na posao, drue!
- Ja sam spreman, Moko.
Aristolochia, koja mi je posluila kao sklonite, imala je
stablo debelo kao neka boca, i ile potopljene u vodi. Trebalo ih
je samo presei pa da drvo padne; stablo bi im posluilo kao
283

splav, istina vrlo neudoban, ali u stanju da ih odri obojicu.
Karmo i Crnac poee da seku ile, sluei se veto svojim
noevima. Bili su isekli vie od pola, kad ugledae medveda
kako silazi polako prema obali.
- Hej, prijatelju, evo ga dolazi! uzviknu Karmo.
- Medved?
- Izgleda da tano zna ta radimo.
- Moda namerava da nas napadne?
Baribal, savladan radoznalou, prokri put kroz trsku to je
pokrivala obalu i priblii se mestu gde su se nalazili gusari. Nije
izgledao ravo raspoloen, poto se svaki as zaustavljao, kao
da se nije mogao odluiti da li da produi dalje ili da se vrati.
Stigavi na petnaest do dvadeset koraka ispred obale, podie
se na zadnje ape da bi bolje video ta rade gusari; zatim,
verovatno zadovoljen, ponovo unu i nastavi da zeva.
- Moko, ree Karmo, koji se malo ohrabrio, poinjem neto
da podozrevam.
- ta to, beli prijatelju?
- Da se na medved vie uplaio od nas nego mi od njega.
- Oni su strpljivi i teko se odluuju da prvi napadnu. Ovaj
zna da mi ne moemo ovde ostati veito i eka nas na obali.
Krvoloni su i ne treba im verovati.
- Vei jegulju za granu. Stablo e pasti u vodu.
Aristolochia, sada gotovo bez ila, polako se sputala vodom.
Jo jedan Crnev udarac i stablo pade, potonuvi skoro sasvim,
ali se odmah zatim pojavi na povrini vode.
Crnac i Karmo opkoraie stablo, drei se za grane.
uvi ono bu" medved se die, ali umesto da pojuri prema
obali, stade beati u pravcu ume koliko su ga noge nosile.
- Hej, prijatelju! viknu Karmo. Jesam li ti rekao da se tvoj
opasni medved vie uplaio od nas nego mi od njega! Zbrisao je
kukaviki, kao da smo ispalili top na njega.
- Da nije posredi neko lukavstvo? Moda nas eka u nekoj
zasedi?
284

- Kaem ti, tvoj je medved obina lentina, i ako ga sretnemo
prebiu mu kimu, ree Karmo. Hajdemo na obalu, prijatelju, i
vratimo se u logor da spremimo ovu nau jegulju!
Veto iskoristivi stablo umesto amca, stigoe do obale i
iskrcae se. Karmo uze svoj tap, baci na lea ribu bubanj i
uputi se prema umi, zajedno sa Crncem. Mora se ipak priznati
da je iao veoma oprezno, gledajui paljivo okolo; i pored sve
svoje hrabrosti jo se pomalo plaio da se ponovo ne sretne sa
medvedom. Stigavi na ivicu borove ume, zastao je i poeo da
oslukuje; ne uvi nikakav um, produio je dalje, rekavi:
- Otiao je.
- Ne treba mu verovati, Karmo. Moda nas uhodi i sprema se
da nas napadne, ree Moka.
Upravo je hteo da zae ispod drvea kad ih neki neobian
uzvik prikova za tlo. Usred ume, neki gotovo ljudski glas
ponovio je nekoliko puta:
- Dum-ka-duj ... Dum-ka-duj ...
- Drue! uzviknu Karmo. Indijanci!...
- Gde su? upita Crnac.
- Ne vidim ih, ali ih ujem. Sluaj! Dum-ka-duj... Da ovo nije
ratniki poklik ljudodera?
- Da, botauro-mokoko, odgovori Crnac, smejui se.
- Ko je sad taj gospodin?
- Neko ije je peenje zaista izvrsno. Ukusnije i od bubnja.
Hajdemo, drue, da ga uhvatimo.
- Ali koga?
- Botauro-mokoko. Tiina, i poi za mnom!
Ona neobina vika dopirala je iz bunja.
Crnac zastade motrei paljivo kroz lie, zatim naglo podie
svoje koplje i veto ga baci.
Dum-ka-duj odjednom prestade.
- Je li gotov? upita Karmo.
- Evo ga! odgovori Moka, skoivi usred buna. Tei je nego
to sam mislio.
285

Ptica, koju je Moka onako veto nabio na koplje bila je visoka
preko dve stope. Imala je smeecrno, prugasto perje, ut kljun
i iroko otvorene oi.
- Lepa ptica! uzviknu Karmo.
- I, to je najvanije veoma je ukusna, ree Moka. Iako se
hrani ribama.
- Ribolovac, znai?
- I veliki lovac, jer se isto tako hrani i pticama, koje guta cele.
- Onda...
- ta, prijatelju? upita Moka.
Ali umesto odgovora, Karmo odskoi, zgrabivi svoj
vornovati tap.
- ta ti je? upita Crnac.
- ini mi se da sam video medveda.
- Gde?
- U onom bunu.
- Zar opet ta ivotinja?
- Moka!
- Drue?
- Beimo!
- Ali ti si joj pretio batinama?
- Drugi put, ree Karmo.
Uzevi botauro-mokoko i potrae, galopirajui kao dva
konja, koje do krvi podbadaju mamuzama. etvrt sata kasnije,
zadihani i zaduvani stigli su u logor.
- Goni li vas neko? upita Crni gusar, skoivi sa bodeom u
ruci.
- Videli smo medveda kapetane, ree Karmo.
- Gde je?
- Izgleda da je odustao od gonjenja.
- Onda moemo da veeramo, ree mirno Crni gusar.
Kraj njih je plamsala ve dobro raspaljena vatra. Karmo isee
ribu-bubanj, natae na tap jedno pare teko oko etiri
kilograma i poe ga polako okretati na vatri sve dok se nije
286

dobro ispeklo.
Posle dvadeset minuta, gusari sedoe da veeraju, hvalei
izvrsnu i ukusnu ribu.
- Poto medveda nema, mogli bismo da poemo na spavanje
ree Crni gusar. Ko e prvi da straari?
- Karmo, ree Moka. On se ne boji medveda.
- I dokazau ti to, prijatelju Vreo uglja", odgovori gusar
uvreeno. Neka se samo pojavi, pa e videti ta u uraditi s
njim.
- Onda tebi poveravamo naa rebarca, ree Hamburanin.
Prijatna straa, drue.
Dok su se njegovi drugovi spremali da legnu, Karmo sede
pored vatre, drei kraj sebe Crnevo koplje. Iz ume i sa
movare dopirali su neki udni zvudi zbog kojih se Karmo
oseao nekako nelagodno, budui da nije poznavao ove
krajeve. S vremena na vreme neka udaljena rika naruavala je
tiinu. Podseala je na riku bikova, a u stvari to su bili kajmani.
Iz bunja su se uli as prodorni as promukli krici, a tamo
dalje tuno zavijanje nekog zalutalog vuka. abe su povremeno
izvodile svoje zagluujue koncerte, nadjaavajui sve ostale
zvuke.
Karmo je paljivo oslukivao i stalno se osvrtao okolo. Nije se
plaio ni vukova ni kajmana; prvi su bili isuvie plaljivi da bi
se usudili da u malom broju napadnu logor, a drugi isuvie
daleko. Plaio se jedino onog medveda.
- Rekao bi ovek da sam potpuno izgubio glavu, mrmljao je
Karmo. A ubio sam toliko neprijatelja, bolje naoruanih i
moda opasnijih od ove ivotinje.
Ustade zatim da obie oko kolibice, kad u neposrednoj
blizini zau neki krik od koga mu se krv sledi u ilama.
- Medved! uzviknu on. Da ta ivotinja nije uvrtela sebi u
glavu da me pojede? Nas smo etvorica, drukane moj, pa
emo te svojski izdevetati.
Zatim mugnu u kolibicu i pozva Moku i Van tilera.
287

- Ustajte, drugovi, ree. Evo medveda!
- Gde je? upita Hamburanin, zgrabivi upola zaaren tap.
- Tu je negde blizu, odgovori Karmo. uje li?
Jo jedan urlik, jai od prethodnog, razbi nonu tiinu.
- Medved, je li tako Moka? upita Karmo.
- Da, odgovori Crnac.
- Hajdemo da ga potraimo, ree Van tiler.
- Evo ga! uzviknu Moka.
Medved, verovatno onaj isti koga su videli kraj movare, i
koji ih je zatim pratio, izae iz gustog ipraja i uputi se prema
logoru, klatei smeno svoju glavu.
Trojica gusara stadoe iza vatre, zaklanjajui istovremeno
kolibu.
- Okomio se ba na nas, ree Hamburanin.
- Da probudimo kapetana? upita Karmo.
- Nije potrebno, odgovori Crni gusar, pojavivi se iza njih.
- Vidite li ga? upita Karmo.
- Da, ini mi se da je prilino veliki. Doli bismo do izvrsnih
unki.
Opazivi da se broj napadaa opet poveao, medved zastade
ispred logora, gledajui nepoverljivo u vatru koja je gorela
pored kolibice.
Gusari su stajali nepomino i ekali da se medved odlui i
prie im. Odjednom se tabana naglo okrete i pojuri galopom,
izgubivi se u pravcu movare.
- Jesam li vam rekao da je obina kukavica, ree Karmo. Na
kraju se uverio da je bolje da se dri to dalje od nas.
Njegovi drugovi su sedeli jo neko vreme oko vatre, a zatim,
ubeeni da je ivotinja konano odustala od svojih ratobornih
namera, nastavie prekinuti san. Ostatak noi su proveli dosta
mirno, iako su nekoliko puta vukovi dolazili do logora,
zavijajui tuno. Tako su u zoru etvorica gusara nastavila put
pored velike movare, koja se pruala na zapad.
288
XXXI
INDIJANCI SA FLORIDE
Tri dana su gusari ili kroz borovu umu i emprese,
prolazei pored blatnjavih i crnih movara, po kojima su vrvili
kajmani i zmije; zatim su se etvrtog dana, ostavi sasvim bez
hrane poto uz put nisu ubili ni jednu ivotinju, zaustavili na
obali neke reke, koja je krivudala kroz umu. Ve dvanaest sati
nita nisu jeli, osim nekoliko aka tupelasa, neke vrste ljiva,
dosta krupnih i duguljastih, veoma ukusnih, ali ne i naroito
hranljivih, pogotovo za ljude koji su peaili od jutra do mraka.
- Ostaemo ovde ceo dan, ree Crni gusar, videi da se
njegovi ljudi jedva dre na nogama. Zaliv ne moe biti vie
daleko.
- A mi emo u lov, ree Karmo Crncu. U ovoj reci mora biti
riba.
- Ne udaljavajte se mnogo, ree Crni gusar, koji je zajedno sa
Crncem poeo da die neku vrstu kolibice.
- Obii emo samo okolinu, odgovori Karmo. Hajdemo,
prijatelju, moda emo se vratiti natovareni bogatim lovom.
Uzee svoje motke i privrstie za njih noeve, pa krenue
pored reke, pretraujui travu i bunje u nadi da e pronai
289

neku kornjau.
uma, koja se pruala na levoj i desnoj obali reke, nije se
sastojala samo od borova i empresa. Tu i tamo su se videle
grupe magnolija glatkog stabla, visokog vie od trideset
metara, sa veoma irokim liem i granama prepunim cvetova
beliastoplave boje, koji su irili prijatan miris ljubiice. Zovu
je i drvo-krastavac, jer njeni plodovi i po veliini i obliku lie na
krastavce. Kad sasvim sazri, plod je crven i ostavlja se kao
izvrstan lek protiv povratne groznice.
Raslo je tu i ipraje od kamenike sa crnim stablom i
tamnozelenim liem, tunog izgleda; zatim crni orah,
velianstveno i veoma visoko lisnato drvo; pa divlji imir, koji
raste u visinu do deset metara, sa granama irokim kao oveje
bedro, pokriven purpurnim cvetovima, iji otar miris
omamljuje.
Pri pojavi gusara, sa svih strana prhnue uvis mnogobrojne
ptice, ali su tako brzo nestajale da je svaki pokuaj da se obore
motkom bio uzaludan. Crvene aplje, zeleni tantali, beli ibisi,
patke i gluci leteli su izmeu drvea, dok su pored obale beali
divni guavi petlovi, najtraenije ptice zbog izvrsnog mesa, koje
ameriki gurmani vrlo skupo plaaju. Video se i veliki broj
sultanskih kokoaka, sa crvenim kljunom i oima, purpurnim
grudima i guom, plavim i zelenim repom i krilima i belim
leima.
- Pogledaj ove kokice, ree Crnac, pokazujui vei broj ptica,
koje su liile na nae jarebice i imale sivo perje. Veoma su
ukusne, drue.
- A ona ptiurina tamo, sva u nogama, sa smeecrvenim
perjem i sa belim pegama po glavi? Kako se zove? upita Karmo.
- To je curlam, zvani elino seivo.
- A zato, drue?
- Zato to mu je kljun tako tvrd i otar da podsea na elino
seivo. Ptica se njima slui da se odbrani od pasa, a i od lovaca.
- A ona druga ptica to leti iznad same reke, sa zlatnozelenim
290

perjem na leima i belim po trbuhu i sa repom pola crnim a
pola crvenim?
- To je jacamar, jedna vrsta morskog drozda, inae veoma
ukusan za jelo.
- A ona ivotinja tamo, uurena na obali reke? ta misli,
ko je to, crni prijatelju?
- Medved-pralja.
- Gromovi!... jo jedan medved! uzviknu Karmo, poskoivi.
- Nije opasan, drue. Pogledaj ga paljivo.
ivotinja, koju je Crnac nazvao medved-pralja, nije bila vea
od nekog psa. Imala je veoma iljatu njuku, kao u mia,
dugaak i gust rep kao u lisice i sivoutu dlaku sa crnim
arama.
Ovu vrstu medveda, koja pripada familiji tabanaa, iako ne
lii ni na sive ni na smee medvede, zovu jo i rakunom ili
amerikim rakunom. Bezopasan je, i ivi po umama bogatim
vodom. To su noni stanovnici, iako se, dodue ree, sreu i
danju. Njihovo jedino zanimanje je ribolov. Provode itave sate
na obalama reka i movara hvatajui ribe i mekuce, rakove i
larve, koje zatim ostavljaju na stranu, jer nikada ne pojedu
hranu dok je prethodno dobro i vie puta ne operu.
ivotinja koju je Karmo otkrio ba se spremala da dorukuje.
Bila je ulovila podosta malih riba, zelenih aba i rakova, pa je
sad sve to prala u vodi svojim prednjim apama.
- Jede li se njegovo meso? uhta Karmo.
- Crnci ga prosto oboavaju.
- Onda da pokuamo da ga uhvatimo.
- Ba sam to hteo da ti predloim.
Karmo i Crnac stadoe da mu se prikradaju, kreui se uz
vetar da ih medved ne bi nanjuio.
Ali je medved bio toliko zauzet oko pranja svoje hrane, da
nije ni primetio ozbiljnu opasnost koja mu je pretila.
Posle desetak minuta Karmo i njegov drug stigoe na
petnaest koraka ispred medveda i zaklonie se iza jednog
291

buna.
- Hoe li da baci koplje? upita Karmo.
- Neu ga promaiti, odgovori Crnac, diui svoje oruje.
Upravo je hteo da ga baci, kad se kroz vazduh zau lak
zviduk. Iz imirovog bunja polete jedna strela i pogodi
nesrenog medveda pravo u grlo, izaavi s druge strane
njegovog vrata.
Karmo i Moka poskoie, uzviknuvi:
- Indijanci!
Istog trenutka iz bunja iskoie etiri krupna, polunaga
Indijanca, sa glavama ukraenim perjem. Od oruja su imali
lukove i veoma teke batine. Stali su pretei ispred gusara, koji
su zurili zapanjeni njihovom neoekivanom pojavom.
- Karmo!
- Moka!
- Beimo!
- Hvataj maglu, drue!
Taman su hteli da potre, kad iskoie jo pet Iidijanaca,
naoruanih kao i oni prvi, i presekoe im odstupnicu.
- Neka beli ljudi stanu, ree jedan od Indijanaca na ravom
panskom jeziku.
- Moka, gotovi smo, ree Karmo, zaustavljajui se.
- Spremimo se da skupo prodamo svoju kou, odgovori
Crnac, zgrabivi koplje.
- Ubie nas!
- Neka beli ljudi poloe oruje, ree onaj isti Indijanac koji je
morao biti voa grupe, sudei po orlovim perima to su mu
krasila glavu. Ako ne posluaju, mi emo ih ubiti.
Umesto da spusti koplje Moka se munjevito baci na drugu
grupu Indijanaca u nadi da e se probiti i domognuti ume.
Indijanci, koji su moda oekivali ovako neto, stegoe za tren
oka obru i bacie se na begunca, istrgavi mu koplje iz ruke.
est sedam batina podie se prema njemu, a onda se zau
pretei glas indijanskog voe:
292

- Predaj se ili emo te ubiti!
Svaki otpor se inio uzaludnim, ak i opasnim, jer su
Indijanci bili spremni da izvre pretnju. Crnac, koji se spremao
da se oajniki brani pesnicama, dozvoli im da ga sveu, ne
opirui se, da ne bi ubili i Karmoa, koji se ve predao.
- Drue, ree ovaj Crncu. Bolje e biti da im se za sada
pokorimo. Nije jo izgubljena svaka nada da im pobegnemo.
Pravimo se da smo se pomirili sa sudbinom da od nas naprave
ruak" ili veeru".
- A kapetan?
- Ne smemo odati Indijancima da imamo drugove ovde. Crni
gusar i Hamburanin se ne bi branili nita bolje od nas.
Dok su oni razgovarali, Indijanci su se okupili na obali reke,
da se posavetuju.
Raspravljajui se buno, svaki as su se saginjali, kao da
ispituju tragove dvojice zarobljenika. Obiavi potom oko
buna i iblja, poee opet neto da se doaptavaju.
- Moka, ree Karmo, koji ih nije gubio iz vida, ini mi se da
podozrevaju da nismo sami.
- Istina je, drue, odgovori Crnac.
- Da ne uhvate i kapetana?
- Bojim se, Karmo. Nai drugovi su se ulogorili nedaleko
odavde i moda su zapalili i vatru, ekajui da donesemo ruak.
Odae ih dim.
- Nita nee valjati ako i njih uhvate, ree Karmo. To bi bio
kraj za sve nas.
U to im se ponovo obrati indijanski voa, govorei i dalje na
ravom panskom.
- Vi niste sami.
- Vara se, odgovori Karmo. Nikoga vie nema sa nama.
- Beli ovek pokuava da nas odvrati od traganja, ali mu to
nee uspeti. Videli smo dim kako se die izmeu drvea.
- Moda je neki Indijanac naloio vatru da spremi ruak.
- Ovde ivi samo nae pleme, ree indijanski voa. Tu vatru
293

su zapalili tvoji drugovi.
- Onda ih traite.
- To emo i uraditi, beli ovee. Hou samo da znam koliko
ih je.
- Mnogo; i imaju oruje koje grmi i baca plamen.
- Indijanci poznaju pansko oruje i ne plae ga se, ree voa
oholo. Nai preci su nas nauili kako da se branimo od njega.
Naredi zatim da se zarobljenici veu za drvo, ostavi dvojicu
ratnika divovskog rasta i naoruanih tekim batinama da ih
uvaju, a onda nestade ispod drvea zajedno sa ostalim
Indijancima.
- Grom i pakao! uzviknu Karmo. I kapetan je gotov!...
- Bojim se, drue, da nam je ostalo da ivimo jo samo
nekoliko sati. panci su sa svojim svirepostima napravili od
ovih Indijanaca veoma surove ljude i zato nas nee potedeti,
ree Moka.
- Ne bojim se ja smrti, drue. Hteo bih samo da znam na koji
nain e nas umoriti. Pria se da strano mue zarobljenike pre
nego to ih poalju na onaj svet.
- I ja sam to uo.
- Da pitamo ovu dvojicu, ako nas budu razumeli.
- Recite mi, crveni ljudi, ta e va stareina uiniti sa nama?
upita Karmo, obrativi se dvojici divova koji su sedeli pored
drveta.
- Pojeemo vas, odgovori jedan od Indijanaca, osmehujui
se svirepo.
- Hulje! viknu Karmo slomljenim glasom. Da nas pojedete!...
- Svakog zarobljenika ispeemo.
- Drue! viknu Karmo, dok mu je hladan znoj izbijao po elu.
Ako ne uspemo nekako da im pobegnemo sa nama je svreno.
Crnac ne odgovori. Bio se sagnuo koliko su mu veze
dozvoljavale i izgledalo je da neto oslukuje sa velikom
zebnjom.
- uje li onu viku?
294

- ujem, drue.
- Da nisu ve uhvatili kapetana?
- Gromovi!
Izmeu borova i empresa ponovo odjeknu zagluujua vika,
koja se zatim prenese du reke.
- Napadaju logor! uzviknu Karmo sa tugom.
Uto vika iznenada prestade. Napad su morali izvesti sasvim
neoekivano, tako da je gusarima bio onemoguen svaki otpor.
Oba straara su se brzo digla, gledajui ispod drvea.
- Dolaze li? uhta ih Karmo.
- Vai drugovi su uhvaeni, odgovori jedan od dvojice
straara.
Imao je pravo. Nekoliko trenutaka kasnije pojavie se
Indijanci, vukui za sobom dvojicu gusara.
Odea na Crnom gusaru i Hamburaninu bila je sva u
dronjcima, ali je izgledalo da nisu bili ranjeni. Verovatno su se
posle kraeg otpora predali, da ih ne bi pobili batinama.
- Kapetane! viknu Karmo priguenim glasom.
- Zar i ti Karmo! uzviknu gospodin od Ventimilje. Pomislio
sam da su i vas moda uhvatili.
- Pali smo u ruke Indijanaca, gospodine!
Vezane gusare gurnue ispred drveta gde su se nalazili
Karmo i Crnac. Indijanski stareina unu zatim ispred njih
dok su njegovi ljudi sekli grane, spremajui ih verovatno za
nosiljke.
- Jesi li ti voa ovih ljudi? upita on obrativi se Crnom
gusaru.
- Jesam, odgovori ovaj.
- Kako ste dospeli ovamo? Ljudi bele koe nikada nisu
naseljavali ove ume.
- Mi smo brodolomnici.
- Je li se razbila jedna od onih velikih ploveih kua?
- Da, razbila se o stene.
U voinim oima blesnu pohlepa.
295

- Rei e mi gde se razbila. Ja znam da te velike plovee
kue nose uvek blago.
- Talasi su sve odneli, odgovori Crni Gusar.
- Hoe da me prevari.
- Zbog ega?
- Da bi posle ti pokupio blago. Ali nee uspeti jer emo te
pojesti.
- Da ne polomite zube, odgovori podsmeljivo Crni gusar.
- Hajdemo, ree voa ustajui.
Njegovi ratnici behu spremili nosila od borovih grana,
uvezanih lijanama. Poloili su zarobljenike i podigli nosila na
ramena.
Grupa, predvoena etvoricom izviaa, poe tako u pravcu
zapada, prema moru.
- Kapetane, javi se Karmo, koji se nalazio iza Crnog gusara.
Zar nam je zaista doao kraj?
- Sve je u bojim rukama. Ako nam je doao poslednji as,
onda treba umreti hrabro.
- Umakli smo eksploziji i razbesnelom moru da bismo
zavrili u elucima ovih odvratnih ljudodera! Bolje bi bilo da
su nas progutali morski psi.
- Svejedno je kako emo umreti, Karmo. I ja bih vie voleo da
sam na palubi svoje lae, usred topovske grmljavine i ratnikog
poklika posade... Ali, neka... Sueno mi je, izgleda, da ovako
zavrim.
Indijanci su se, meutim, urno sputali levom obalom reke,
koja je bila gotovo bez ikakvog bunja. Samo su se grupe palmi
i platana reale sve do obale, obavijene puzavicama, koje su
obrazovale velike vence pune cvetova, primoravajui Indijance
da kre put udarajui levo i desno svojim batinama. U podne se
mala povorka zaustavila na obali jednog jezerca koje je stvarala
neka reka. Ispekli su medveda-pralju, koga nisu zaboravili da
ponesu, dodavi nekoliko zeeva koje su ubili uz put, kao i
ljive tupetas.
296

Ni gusari nisu bili zaboravljeni, ak su dobili veoma obilat
obrok.
- Boje se da ne smramo, ree Karmo. Kad bih mogao da se
osuim kao haringa!
- Ne bi nita postigao, ree Van tiler. Ovi Indijanci su u
stanju silom da te ugoje.
- Kao guska u mojoj zemlji.
- Da, Karmo.
- Ja jo nisam izgubio svaku nadu, ree Crni gusar.
- Zar pomiljate na osloboenje? upita Van tiler.
- Pokuaemo.
- Kako? Ovi Indijanci mi ne izgledaju toliko glupi da dozvole
da im pobegnemo.
- Kaem ti da emo neto uiniti.
- Da nemate kakav plan, kapetane?
- Moda, odgovori Crni gusar. Znate li da sam sakrio bode?
- Kako, niste ga dali Indijancima? upitae Karmo i Van tiler.
- Ne, sakrio sam ga na vreme ispod prsluka.
- ta moete da uradite s tim orujem? upita Karmo.
- Pre svega, presei emo njime konopce, odgovori Crni
gusar.
- Nije kama isto to i pitolj, kapetane.
- Moe nam ipak korisno posluiti, dobri moj Karmo. Snana
ruka, koja zna da se slui njime, bez po muke e ubiti straara.
Prijatelji, ne treba jo oajavati. Veeras emo videti da li ima
nade da im umaknemo.
Njihov razgovor prekinue Indijanci. Zavrivi sa jelom,
ustali su i ponovo poloili zarobljenike na nosila.
Poto je obila malo jezero, povorka ue u jedan gust
borovnjak kroz koji su se mogli nesmetano kretati, jer nije bilo
ni bunja ni lijana. Voi kao da se urilo da to pre stigne u
selo; svaki as je opominjao ratnike, koji su nosili zarobljenike,
da poure. Neto pre zalaska sunca, povorka je neoekivano
izbila na more. Obala je na ovom mestu obrazovala prostranu
297

uvalu, zatienu nizom hridina. Na alu se video veliki broj
kanua, izdubljenih u borovim stablima, iji su pramci bili
ukraeni krokodilskim glavama. Na kraju uvale zarobljenici
ugledae kolibe, poreane u dva reda; bile su napravljene od
stabala i pokrivene suvim liem.
- Je li ovo tvoje selo? upita Crni gusar vou koji je iao pored
njega.
- Ne, ve naih ribara, odgovori Indijanac. Najvei deo
plemena ivi na padinama onog brega.
Gusar podie glavu i ugleda iza borove ume jedan breuljak,
gusto pokriven drveem, na ijim obroncima su se videle
brojne kolibe.
- Je li veliko tvoje pleme? upita Crni gusar.
- Veliko i mono, odgovori Indijanac.
- Onda sigurno imate i kralja.
Voa ga pogleda, ali ne odgovori nita. Poe napred i stade
na elo povorke.
Posle pola sata hoda, ratnici stigoe u malo ribarsko selo.
Prilian broj gotovo nagih Indijanaca, koji su imali samo neto
malo odee oko bedara i perje na glavi, potrae prema
zarobljenicima, uzvikujui pretei i vitlajui batinama,
kopljima i noevima od zailjenog kamena.
Voa ih zadra jednim pokretom ruke i naredi da se
zarobljenici odvedu ispred jednog velikog kaveza, napravljenog
od veoma vrstih orahovih grana i pokrivenog odozdo otrom i
gorkom travom, koja raste na slanom tlu Floride i zove se
olgochloa. Gusare ubacie unutra kroz jedan uzan otvor i
odmah zatvorie kavez debelim gredama.
- Za sada ete ostati ovde, ree voa, okreui se Crnom
gusaru.
- I, kad ete nas pojesti?
- Va ivot je u rukama morskog duha.
- Ko je taj morski duh?
- To te se ne tie, odgovori voa i udalji se, okrenuvi mu
298

lea.
- Kapetane, javi se Karmo. Ko bi mogao biti taj morski duh?
- Nemam pojma, Karmo, odgovori gospodin od Ventimilje.
Pretpostavljam da je u pitanju neki njihov stareina, moda
najvei zapovednik plemena ili neki vra.
- Kad bi se malo saalio na nas...
- Ne zavaravaj se, Karmo.
- Onda nam ostaje samo da pokuamo sa bekstvom.
- To emo i uiniti, ali kasnije. Kavez uvaju samo dva
straara.
- Da kasnije ne pojaaju strau?
- To emo videti, Karmo. Hajde, lezimo sad i napravimo se
da spavamo. Kasnije, kad celo selo bude vrsto spavalo,
pokuaemo neto... Moka!
- Gospodaru...
- Ti si veoma snaan ovek; pogledaj, pa mi reci da li bi
mogao da slomi ove preage.
- Izgleda mi da su veoma jake, kapetane, pa ipak, nadam se
da u moi.
- Bez buke?
- Pokuau.
- Karmo, ti pokuaj da presee svoj konopac.
- Imam dobre zube, kapetane, i sa malo strpljenja uspeu da
ga pregrizem. Izgleda da u, ako se jo malo pomuim, uspeti
da pribliim ruke zubima.
- Odlino!
- A straari? upita Van tiler.
- Iznenadiemo ih i napasti noem.
- A posle? Imaemo za petama celo selo.
- amci nisu daleko, pa emo se odmah otisnuti na puinu.
Pravite se da spavate i ekajte moj znak.
299
XXXII
BEKSTVO
Malo-pomalo, agor se stiavao u ribarskom naselju i vatre
kraj koliba se pogasile. ula se samo jednolina buka talasa,
koje je plima gonila prema obali.
Indijanci, koji su morali ribariti ceo dan, sudei po ogromnoj
koliini ribe to se suila na drvenim reetkama uspravljenim
na obali, ve su spavali, a grupa lovaca, koja je peaila ceo
dan, ubrzo im se pridruila.
Samo su jo dvojica Indijanaca koja su se smestila pored
kaveza, straarila kraj poluugaene vatre, ali ne zadugo. Njihov
razgovor je jenjavao i Crni gusar, koji ih nije gubio iz vida,
primeti da ulau krajnje napore da ne zaplove u carstvo snova.
Mogla je biti pono, kad su se poslednji ugarci sasvim ugasili.
Jo nekoliko minuta eravica je bacala na kavez purpurnu
svetlost, a onda je i nju pokrio pepeo i svuda je zavladao mrak.
Dvojica straara, ispruena jedan pored drugog, glasno su
zahrkala.
- Vreme je, ree Crni gusar, poto se uverio da niko vie ne
straari okolo.
- Jesu li zaspali? upita Karmo.
300

- Zar ne uje kako hru?
- Da se ne pretvaraju, kapetane! Ne mogu nikako da verujem
tim Indijancima.
- Preseci konopac, Karmo.
- Tako sam ga dobro izglodao, da u ga bez po muke
prekinuti, kapetane.
- Onda brzo, Karmo.
Mornar stisnu ruke to je mogao jae, a onda ih naglo tre.
Veze od izuvijanih lijana, ve na vie mesta naete Karmoovim
otrim zubima, lako se prekinue.
- Evo, gotovo je, kapetane, ree on.
- Potrai no ispod mog prsluka, ree gospodin od
Ventimilje. Tu sam ga sakrio.
Gusar zavue ruku ispod prsluka od crvene svile, gde nae to
neobino otro i opasno oruje, od toledskog elika, najboljeg
za koje se znalo u ono vreme.
- Sad preseci nae konopce, ree gospodin od Ventimilje.
Polako, bez buke.
Poto se uverio da se straari nisu ni pomakli, Karmo se
polako priblii svojim drugovima i veto im presee veze na
rukama.
- Bar emo umreti branei se, ree Crni gusar, proteui
utrnule ruke.
- ta treba da radim, kapetane, upita Crnac.
- Skini preage koje zatvaraju kavez.
Crnac i mornar preoe na drugu stranu, da bi bili to dalje
od dvojice straara, i zasekoe odluno jednu od greda.
Drvo je bilo veoma tvrdo, ali je Moka imao snanu ruku, a
no je sekao kao brija. Za pet minuta isekli su jedan deo
grede, a onda su je, zapevi zajedno, prelomili. Zau se lagano
krckanje, i onda vie nita.
- Stanite! proapta Crni gusar.
Iako je krckanje bilo gotovo neujno, jedan od Indijanaca
ustade mrmljajui.
301

etvorica umornih gusara se istog trenutka ispruie jedan
pored drugog i poee da gromoglasno hru.
Indijanac, nepoverljiv kao i svi njegovi saplemenici, arnu
vrhom svoga koplja vatru, zatim, i dalje mrmljajui, obie oko
kaveza i vrati se, ne primetivi da je jedna greda skinuta.
Stajao je neko vreme posmatrajui mesec, koji je izlazio
ogledajui se u moru, a onda, poto se uverio da zarobljenici
ravnomerno hru, vrati se ponovo da legne.
Gusari ostadoe nepomini jo dobrih etvrt sata, bojei se
da se nepoverljivi Indijanac nije samo pritajio, a onda se
polako digoe, pa se Moka i Karmo ponovo prihvatie posla,
deljui drugu preagu.
Da bi izbegli kripanje, presekoe je do kraja i greda napokon
pade.
- Kapetane, mogli bismo da poemo, ree Karmo tiho.
Pogledae jo jednom Indijance, koji se nisu bili ni pomakli,
zatim jedan po jedan napustie kavez.
- Kuda emo? upita Van tiler.
- Na obalu, odgovori gospodin od Ventimilje. Uzeemo jedan
amac i otisnuemo se.
Obioe zatim oko kaveza i pojurie ka obali, koja nije bila
udaljena vie od dve stotine koraka. Tamo se nalazilo preko
dvadeset indijanskih kanua, izdubljenih u stablu i zato veoma
tekim. U svakom su se nalazila po dva kratka vesla sa malom
drkom i vrlo irokom lopaticom. Udruenim snagama, gusari
otisnue jedan kanu u vodu. Taman su hteli da uskoe u njega,
kad na njih nasrnue dvojica straara.
Prvi jurnu na Crnca i zamahnuvi batinom zaurla:
- Predaj se ili u te ubiti!
Crnac munjevitim pokretom izbee udarac buzdovana koji bi
mu smrskao glavu, zatim dohvati Indijanca oko struka, podie
ga lako kao pero i baci ga desetak koraka od sebe, tako da se
Indijanac otkotrljao kao lopta. Drugi Indijanac, uplaen od
herkulovske snage ogromnog Crnca i bodea koji se blistao u
302

ruci Crnog gusara stade beati u pravcu sela urlajui iz sveg
glasa.
- Ukrcajte se brzo! viknu kapetan i potra prema kanuu.
Trojica gusara poletee za njim i dograbie vesla.
Iz pravca sela ula se divljaka dreka i videle ljudske senke
kako jure tamo-ovamo. Obaveteni o bekstvu zarobljenika,
Indijanci su se spremali da ih gone.
- Snano, prijatelji! uzvikivao je Crni gusar, koji je takoe
veslao. Ako za pola sata ne izaemo iz zatona, ponovo e nas
uhvatiti.
Otisnuvi se od obale, kanu zaplovi prema hridinama koje su
titile zaton od uzburkanih talasa. Gusari su veslali iz sve
snage, napreui miice koje su htele da im popucaju. Naroito
je Moka, zahvaljujui svojim snanim rukama, zahvatao tako
estoko veslom da je kanu, naginjui se, tonuo u vodu sve do
gornje ivice. Kad je proao prvi trenutak iznenaenja, Indijanci
pojurie na obalu, otisnuvi u vodu nekoliko kanua u kojima se
nalazilo po est vesala.
Videi da su se begunci uputili prema hridinama, zaveslae
brzo prema izlazu iz zatona, da bi ih spreili da se otisnu na
puinu. Poto su imali mnogo vie vesala, mogli su se nadati da
e im to poi za rukom bez velikih tekoa.
- Sto mu gromova! uzviknu Van tiler prozrevi namere
Indijanaca. Jo malo pa e nam zatvoriti prolaz.
Gusar za trenutak ostavi veslo, gledajui indijanske amce
koji su se ve pribliavali izlasku iz zaliva.
- Neemo uspeti da se otisnemo na puinu, ree.
- Pokuajmo da pristanemo na onu stranu, ree Karmo,
pokazujui u pravcu junog dela zaliva. Tamo ima drvea i
bunja pa emo moda uspeti da im zavaramo trag.
- Samo hrabro!... Privucite vesla!
Kanu se okrete u mestu i nastavi put, dok su se Indijanci,
verujui da begunci nameravaju silom da izau iz zaliva,
rasporeivali izmeu hridina da bi im zatvorili prolaz.
303

Otkrivi novu nameru etvorice gusara, ostavie tri amca da
uvaju izlaz iz zaliva, a sa ostalima krenue u poteru da bi
pohvatali begunce pre nego to pristanu uz obalu.
Bili su, meutim, isuvie daleko od gusara da bi im to polo
za rukom. Crni gusar iskoristi trenutnu nadmonost i potisnu
kanu iza jedne hridine da bi se zaklonili od Indijanaca.
- Nateraemo ih da se podele, ree on. Zapnite prijatelji!...
Obala je blizu!
Sa nekoliko udaraca vesala preoe razmak do obale i
pristadoe uz jedan peani sprud.
Poto su bili zaklonjeni iza stena, stigli su neprimeeni ispod
prvog drvea i potrali iz sve snage. Kuda su trali? Nisu znali,
niti im je sada to bilo vano. Mislili su samo na to kako da se
domognu ume i potrae neko sklonite. uma je bila gusta i
sastojala se od ogromnih crnih oraha, od tabelasa, veoma
visokog drvea sa gustim liem, i od divljeg imira, ije je
gusto bunje gotovo zatvaralo prolaz.
Begunci pretrae kao bez due itav kilometar i zaustavie
se ispod jednog ogromnog oraha, ije su stablo obavijale lijane
i cobee, sputajui se u ogromnim vencima.
- Gore! naredi Crni gusar. Tamo emo se sakriti.
Uhvatie se za lijane i cobee i popee se do gornjih grana,
sakupivi se usred gustog lia.
Indijanci su stizali urlajui kao pobesneli. Nosili su upaljene
borove grane i pretraivali svaki bun, pretei, proklinjui i
udarajui gde su stizali kopljima i batinama. Projurili su tako
ispod drveta, ne zaustavljajui se, i iezli u umi, urlajui i
dalje i lomei sve to im se nalo na putu.
- Srean vam put! ree Karmo. I nikad se vie ne vratili!
- Sigurno ih neemo ekati ovde, ree Van tiler. ta kaete,
kapetane?
- Poi emo odmah, odgovori gospodin od Ventimilje.
- Kuda?
- Na obalu.
304

Taman su hteli da se uhvate za lijane, kad ugledae dve
ogromne senke kako iskrsnue iz jednog buna i pooe brzo
prema drvetu. Iako je mesec bljetao na nebu, ispod divovskog
oraha videlo se veoma slabo, tako da u poetku nisu znali o
kome je re.
- Ne bih rekao da su Indijanci, primeti Karmo koji se bio
odmah zaustavio.
- ini mi se da su to dva medveda, ree Moka, pretrnuvi.
- Pakleni vetar! Samo nam je jo to trebalo! Najpre Indijanci,
pa sad medvedi!
- Da vidimo, ree kapetan, naginjui se napred i hvatajui se
vrsto za lijane.
- Imaemo posla sa dva prava medveda, ree Van tiler, koji
se bio spustio nekoliko metara. ak mi se ini da nameravaju
da se popnu gore.
- Sigurno su ih Indijanci poplaili, pa sad trae da se sakriju
na drvo, ree Crni gusar.
- Ili da nas pojedu? upita Karmo. A mi od oruja imamo
samo jedan no.
- Zato ima grana koliko hoe. Hej, Moka, odlomi jednu.
Dok je Moka lomio granu, dva medveda se, posle kraeg
oklevanja, uhvatie za lijane, zarivi svoje eline ape u stablo.
Kao to je poznato, svi medvedi, osim belih, veru se veoma
dobro. Obino ive na zemlji, ali kada im dole nestane hrane,
penju se na drvee i jedu plodove. Zato se ova dva medveda
nisu nali ni pred kakvom tekoom, utoliko pre to je stablo
pokriveno puzavicama koje su umnogome olakavale penjanje.
- Kapetane, uzviknu Karmo. Okomili su se ba na nas!
- Moka, jesi li gotov?
- Odlomio sam jednu veliku granu, odgovori Crnac. Ova dva
medveda e je isprobati na svojim grbama!
- Ja u ti pomoi noem.
- Evo ih, ree Van tiler, penjui se brzo i zaklanjajui se iza
jedne velike grane.
305

Dva medveda su bila ve kod prvih grana. uvi ljudske
glasove, zastadoe u nedoumici.
Moka, koji se nalazio dva metra iznad njih, podie
vornovitu motku i udari onog blieg tako snano da mu
prelomi kimu. Jadna ivotinja zaurla prodorno, uzbunivi
itavu umu. Zatim opusti ape i pade teko na zemlju, lomei
u padu grane na koje je naila. Njegov drug, uplaen ovakvim
prijemom, skliznu niz stablo i im dodirnu zemlju, dade se u
bekstvo, brundajui i duvajui. Gotovo istog trenutka jedna
grupa Indijanaca iskrsnu iz estara i jurnu ka drvetu.
Verovatno su uli urlik ivotinje koju je Crnac onako strano
udesio i pourili da vide ta se deava.
Videi medveda opruenog ispod drveta, odmah su
posumnjali da se meu granama kriju ljudi. Jedan od njih
zapali nekoliko borovih grana i baci ih meu lie.
Jedna pade ba na Karmoa koji bolno kriknu.
Divlji urlici doekae taj uzvik.
- Oh! Prokleti da su! uzviknu Karmo, upajui kosu. Odao
sam vas!...
- Ovo bi nam se desilo i da nisi viknuo, ree gospodin od
Ventimilje. Indijanci ne bi otili pre nego to pretrae umu.
- Ne ostaje nam nita drugo nego da se predamo, ree Van
tiler.
Jedan njima dobro poznati glas viknu:
- Neka beli ljudi siu! Svaki otpor je uzaludan.
- Vie volim da umrem borei se! viknu Crni gusar,
dopuzavi do stabla da bi se zaklonio od strela.
- Pokloniemo vam ivot.
- Da, za sada, a posle?
- Morski duh vas titi!
- Ne verujemo ti, odgovori Van tiler.
- Siite!
- Neemo, ree Crni gusar.
- Onda emo zapaliti drvo i napraviti od vas sueno meso.
306

- A ako je istina da nas titi morski duh? upita Moka.
- To je verovatno najvii stareina plemena ili neki vra.
- Gospodine voo, ree Karmo. Da li moemo da govorimo sa
morskim duhom?
- Beli ljudi ne mogu da ga vide, odgovori Indijanac.
- Moda bismo s njim mogli bolje da se sporazumemo.
- A sad dosta, ili emo zapaliti sve ovo drvee oko hickorysa.
- ini mi se da nam ne ostaje nita drugo nego da se
predamo, ree Hamburanin.
- Ovaj divljak e izvriti ono to je naumio.
- Poto nas titi morski duh, onda da se predamo, ree
gospodin od Ventimilje. Bode sam sakrio i ako nam se prui
prilika pokuaemo da ih napadnemo.
- Hoete li sii ili ne? viknu Indijanac koji je poeo da gubi
strpljenje.
- Evo nas! odgovori Crni gusar. Uhvati se za lijane i skliznu
niz stablo.
im je dodirnuo zemlju, oseti kako ga stegoe najmanje
deset konopaca, tako da nije bio u stanju ni da se pomakne. A i
njegovi drugovi nisu proli nita bolje.
- Hej, gospodine voo, ree Karmo. Zar nas na ovakav nain
titi morski duh?
- Da, odgovori Indijanac, smeei se svirepo. Kad doe no
Kiuma, videete ta emo uraditi sa vama.
- Pojeete nas, je li tako?
- Ne, naem plemenu tui su takvi divljaki obiaji.
- Pa ta onda nameravate da uinite? upita Van tiler.
- Rei emo ti kad za to doe vreme, odgovori Indijanac,
cerei se neumoljivo.
Bacie zatim zarobljenike na etiri nosiljke i grupa poe kroz
umu u pravcu sela.
307
XXXIII
INDIJANSKA KRALJICA
Prolo je tako nekoliko dana, a u indijanskom naselju se nije
nita dogodilo to bi poremetilo muni ivot nesrenih gusara.
Ponovo su ih zatvorili u drveni kavez, koji je sad bio pojaan
novim gredama i poveren sedmorici ratnika naoruanih
batinama, lukovima i velikim kamenim noevima. Straari su
dobili nareenje da ih ubiju kod najmanjeg pokuaja bekstva.
Ako su i bili strogo uvani, Indijanci ih ipak nisu zlostavljali,
niti su ih uznemiravali. Naprotiv, da bi ih zatitili od sunca
pokrili su jedan deo kaveza granjem i stalno ih obilno hranili
peenom divljai, voem i ribama. Kad se Crnom gusaru
uinilo da to njihovo muno stanje traje ve prilino duto,
obratio se jednog dana Indijancu koji ih je uhvatio, pitajui ga
koliko e jo sve to trajati.
- Vreme je da se okona sa nama. Ugojeni smo koliko treba.
Indijanac ga pogleda bez rei, iznenaen moda gusarevom
neobinom hladnokrvnou. A zatim, posle kraeg oklevanja,
ree:
- Morski duh ne eli jo da vas ubijemo.
- Reci mi bar ta namerava da s nama uini morski duh.
308

- Niko to ne zna.
- Zna li ko smo mi?
- Rekao sam mu da ste beli ljudi i video sam ga kako plae.
- Auh?
- Da, odgovori Indijanac.
- Voli li bele ljude?
- I on je beo.
- I neemo moi nikada da ga vidimo?
- Videete ga uskoro, kad sunce zae.
- Gde?
- Pojavie se na vrhu one hridine to se prua ispred zaliva.
Danas e priloiti na rtvenik jednog kajmana morskom
boanstvu.
- Ali, ko je taj duh? ovek ili ena?
- ena.
- ena! uzviknu Crni gusar, prebledevi.
- Kraljica plemena.
Gusar je bio kao zgromljen. Gledao je Indijanca
razrogaenim oima, dok je sve vie bledeo i sve tee disao.
- ena! ... ena!... ponavljao je priguenim glasom. Ne smem
ni da pomislim! Kad bi to bila Onorata! Rekli su mi da se ovde,
na ovim obalama, razbio brod koji je prihvatio!... Voo, dozvoli
da je vidim!...
- Nemoguno je, odgovori Indijanac. Sad se kupa u moru.
- Reci mi njeno ime! viknu Crni gusar, koji je bio gotovo na
ivici ludila od silnog uzbuenja.
- Rekao sam ti da se zove morski duh.
- Kako je dospela ovde?
- Nali smo je u moru, usred olupina jedne lae.
- Kada?
- Mi ne znamo da merimo vreme. Znam da smo u ono vreme
ratovali sa severnim plemenima.
- Broj mesece! viknu Crni gusar, sve vie uzbuen.
- Ne seam se.
309

- Reci tvojoj kraljici da smo mi gusari sa Tortuge.
- Rei u, posle prinoenja rtve, ree Indijanac.
- I da sam ja vitez od Ventimilje.
- Neu zaboraviti. Zbogom, eka me na hridinama.
Rekavi to, Indijanac se uputi ka obali, gde se ve video veliki
broj amaca, prepunih divljai i spremnih da se otisnu.
Gospodin od Ventimilje se okrete svojim drugovima. Bio je
sasvim preobraen: umesto samrtnog bledila od malopre, na
njegovom licu se videlo grozniavo rumenilo, dok su mu oi
gorele kao oganj.
- Prijatelji, ree isprekidanim glasom. Ona je ovde!...
- Jo ne znate pouzdano, gospodine, ree Karmo.
- Kaem ti da je Onorata ovde! viknu Crni gusar ushieno.
- Je li moguno da je flamanska vojvotkinja, postala kraljica
ljudodera! uzviknu Van tiler. A ako je to neka druga? Neka
panjolka koja je doivela brodolom?
- Ne, srce mi kae da je ta ena Van Guldova ki.
- Da li emo biti spaseni ili izgubljeni? upita Karmo.
Gusar ne odgovori. Drei se za reetke od kaveza, zadihan i
sa elom oroenim hladnim znojem, gledao je u greben na
ijem vrhu je trebalo uskoro da se pojavi morski duh. I noge i
ruke su mu podrhtavale od uzbuenja.
Ceremonija prinoenje rtve bila je poela.
Mnotvo Indijanaca stajalo je na obali, dok je veliki broj
amaca prelazio zaliv plovei prema hridini.
Sa mora se ula pesma, a s vremena na vreme i prigueno
bubnjanje, kao da je neko udarao u ogroman bubanj.
Indijanska kraljica, okruena plemenskim stareinama i
najpoznatijim ratnicima, verovatno je bila poela sa
prinoenjem rtve morskom boanstvu. Ali, stene nisu
dozvoljavale gusarima da vide ovaj neobini obred. Indijanci su
kleali na obali, stapajui svoje glasove sa onima koji su
dolazili sa grebena. Bila je to tuna, jednolina pesma, bez
modulacija, koja je podseala na odmereno udaranje talasa o
310

obalu.
Odjednom nastade duboka tiina. Svi Indijanci su leali
niice, sa elom na pesku.
Sunce je ve bilo na zalasku: silazilo je u more izmeu dva
uarena oblaka, aljui svoje poslednje zrake ba na vrh
grebena. Okolo je more blistalo, kao da su se mlazevi
rastopljenog zlata meali sa talasima, ili se peli sa morskog dna
na povrinu.
Gusar nije skidao pogled sa vrha na kome je trebalo da se
pojavi indijanska kraljica. Srce mu je tako snano lupalo kao da
e iskoiti, dok mu se znoj slivao niz lice koje je opet postalo
veoma bledo.
Karmo, Van tiler i Moka sedeli su pored njega veoma
uznemireni.
- Pogledajte je! viknu odjednom Crni gusar, ne skrivajui
uzbuenje.
Na rubu zaarenog neba pojavila se jedna ljudska prilika.
Stajala je uspravno na najviem vrhu grebena, sa rukama
ispruenim prema plemenu koje je vrvilo obalom. Udaljenost
je, meutim, bila tolika da je nisu mogli sasvim dobro videti.
Pa ipak, srce Crnog gusara snano zalupa. Neto kao metalna
kruna, verovatno zlatna, blistala je na kraljiinoj glavi, i iroki
ogrta od raznobojnog perja padao joj je niz ramena. Na nagim
rukama svetlucale su narukvice.
Raspletena kosa neno je leprala oko kraljiinog lica, na
lakom nonom povetarcu.
- Vidite li je, gospodine? upita Karmo.
- Da, odgovori Crni gusar priguenim glasom.
- Jeste li je prepoznali?
- Zamaglilo mi se pred oima... Ali moje srce, koje tako
snano kuca, govori mi da je to ena koju sam ostavio usred
uzburkanog Karipskog mora.
Tog trenutka jedan moan i prodoran glas, glas indijanskog
stareine, odjeknu nad morem:
311

- Crveni ratnici!... Naa kraljica proglaava svetim bele ljude,
sinove morskog boanstva!... Teko onome ko ih takne!...
Istog asa sunce zae u more i pomrina se brzo spusti,
zaklonivi kraljicu Indijanaca.
Gospodin od Ventimilje klonu, sakrivi lice rukama.
Njegovim drugovima se inilo da uju prigueno jecanje.
Indijanci su polako naputali obalu i amcima su pristajali uz
alo.
Prolazei pored krletke, ljudi, ene i deca klanjali su se
gusarima, kao da su ovi odjednom postali zaista prava
boanstva. Ve su bili skoro svi proli, kad se pojavio voa u
pratnji etvorice ratnika koji su, sveanog dranja, nosili
upaljene grane.
Jednim udarcem izbio je sve etiri pregae, i uzevi Crnog
gusara za ruku rekao mu:
- Hajdemo! Kraljica te eka.
- Jesi li joj rekao moje ime? upita gospodin od Ventimilje.
- Jesam.
- Reci mi, ima li plavu ili crnu kosu?
- Plavu kao zlato.
- Onorata! uzviknu Crni gusar, stisnuvn grudi rukama. Vodi
me kraljici!
Proli su kroz selo koje je izgledalo sasvim pusto; nigde se
nije videla svetlost niti se uo bilo kakav um. Zali su u umu
koju je mesec osvetljavao i etvrt sata kasnije stigli ispred jedne
vee kue to se dizala usred bunja magnolija.
Ova kua nije bila liena izvesne elegancije, koja se ogledala
u zidovima pokrivenim rogozinom u raznim ivim bojama,
zatim verandi, koja se pruala svuda okolo, i u dvostrukom
krovu sa iljkom na vrhu, ija je namena bila da zatiti kuu od
sunca.
Jedna lampa, ostala verovatno iza nekog brodoloma, nejasno
je osvetljavala prostoriju, ostavljajui vei deo sobe u senci.
Gusar, bled kao zid, bee zastao na pragu. Imao je utisak da
312

mu se na oi navukao neki gust veo.
- Ui, ree mu voa, koji se zaustavio ispred kue zajedno sa
etvoricom ratnika. Tamo je kraljica!
Jedna ljudska prilika, ogrnuta irokim ogrtaem od
jacamarovog zelenog i zlatnog perja sa plamenim prugama,
poe s drugog kraja sobe u susret gusaru. Stigavi na tri koraka
ispred njega, razgrnu ogrta, zabacivi istovremeno naglim
pokretom glave svoju bujnu plavu kosu, koja joj je padala niz
ramena i na grudi u ivopisnom neredu. Pred Crnim gusarom
je sada stajalo jedno stvorenje od svojih dvadeset do dvadeset
dve godine, sa ruiastim tenom, velikim i lepim oima, koje su
ivo gorele, malim ustima to su otkrivale kao biser sjajne
zube. Na sebi je imala haljinu od plave svile, stegnutu oko
struka zlatnim pojasom, i ruke pokrivene skupocenim
narukvicama. Na grudima je nosila znak sunca izraen od
tekog srebra.
Crni gusar pade na kolena, uzviknuvi priguenim glasom:
- Onorata!... Oprosti mi!
Van Guldova ki stajala je nepomino pred njim. Samo su joj
se grudi burno talasale, dok joj je prigueno, ali radosno
jecanje zamiralo na usnama.
- Oprosti mi, Onorata, ponovi Crni gusar, pruajui ruke
prema njoj.
Kraljica se sae i podie ga, proaptavi isprekidanim
glasom:
- Da, oprostila sam ti... one iste noi kada si me ostavio usred
Karipskog mora!... Hteo si da osveti svoju brau.
Zatim briznu u pla, sakrivi svoje lepo lice na grudi hrabrog
morskog vuka.
- Vitee, proapta, jo te volim!
Gusar uzviknu, presrean. A onda se iznenada odvoji od
devojke i, gotovo uasnut, pokri lice rukama.
- Prokleta sudbino! uzviknu. Govorimo ovako, a izmeu nas
stoji strana sudba koja me je naterala da prolijem toliko krvi!
313

uvi ove rei, Onorata ustuknu uzviknuvi:
- Oh! Moj otac je mrtav!
- Da, ree Crni gusar mrano. Spava venim snom u
dubinama Velikog zaliva, u istoj grobnici gde poivaju i moja
braa.
- Ubio si ga... zajeca sirota devojka.
- Sudbina ga je ubila, odgovori Crni gusar. Potonuo je
zajedno sa svojom laom. elei moju smrt, bacio je u vazduh
brod, zapalivi barut.
- I ti si se spasao!
- Bog nije hteo da umrem, a da te ne vidim jo jednom. Dua
moje brae je nala mir, ree Crni gusar grobnim glasom.
- A tvoja?
- Moja!... ovek koga sam mrzeo ne ivi vie, a preko groba
nema osvete. Moja misija je zavrena.
- Je li i tvoja ljubav umrla, vitee? zajeca Onorata.
Prigueni jecaj zau se umesto odgovora.
Odjednom Crni gusar uhvati za ruku mladu devojku i ree
joj:
- Hajdemo!
- Kuda me vodi?
- Moram da vidim more.
Izali su iz kue i poli prema umi.
Indijanski voa i njegovi ratnici, na jedan kraljiin znak,
ostali su iza njih.
No je bila divna, jedna od najlepih koje je Crni gusar
doiveo u tim tropskim krajevima. Na istom nebu blistao je
mesec, prosipajui svoju plaviastu svetlost na divovske borove
i mrane emprese.
Vazduh je bio miran, mlak i pun nenog mirisa magnolije,
utih coreopsida i Hristovog cveta. Ispod velikog drvea
vladala je gotovo potpuna tiina, puna mira i tajanstvenosti.
Samo bi se s vremena na vreme u daljini zaulo razbijanje
talasa koje je donosila plima.
314

Gusar je desnom rukom obgrlio neni struk mlade devojke,
ija je plava glava poivala na njegovom ramenu. Ili su polako,
u tiini, prolazei as ispod tamne senke drvea, as obasjani
meseinom.
- Umreti ovako, usred mirisa cvea, sa mesecom pred oima,
ispod ovih tajanstvenih senki! uzviknu Onorata. Ah, kada bi se
u ovom asu za uvek sklopile moje oi!
- Da, smrt, to je zaborav! odgovori gospodin od Ventimilje
mranim glasom.
Izmeu stabala ve se naziralo more. Blistalo je kao neka
ogromna srebrna ploa, podrhtavajui lako pod blagim
nadolaskom plime. Gusar zastade pored jednog ogromnog
drveta i sa zebnjom pogleda bletavu povrinu mora. Kao da je
usred tih srebrnastih talasa traio neto.
- Oni spavaju tamo dole, ree odjednom. Moda ve znaju da
su nam ivoti sada zauvek sjedinjeni i penju se na povrinu, da
na nas bace najuasnije prokletstvo.
- Vitee! uzviknu Onorata prestraeno. To su ludosti!
- Veruje li ti da je nestala mrnja iz namuene due tvoga
oca? Misli li da se njegovo telo ne prevre, znajui da smo
sada zajedno? A moja braa, kojoj sam se zakleo da u unititi
svakoga ko nosi ime njihovog ubice?
- Da, oni se vraaju na povrinu, produi gusar kao u nekom
zanosu. Vidim ih kako se penju iz dubina i ljukaju se na
blistavim talasima. Oni dolaze da bace prokletstvo na nau
ljubav, da me podsete na zakletvu, i da kau kako izmeu mene
i tebe lee etiri lea... krv... nepomirljiva mrnja... Mrnja!...
Pa oni i ne znaju koliko sam te voleo i oplakivao, Onorata,
posle one kobne noi kada sam te ostavio samu, usred uragana,
preputajui te pobesnelom moru!... Pogledaj ih, Onorata,
pogledaj... Eno Zelenog gusara... eno Crvenog... eno tvoga
oca... i drugog mog brata koji je ubijen u Flandriji...
- Vitee!... uzviknu mlada devojka uasnuta. Doite k sebi!...
- Hajdemo!... Hajdemo!... Hou da ih vidim!... Hou da im
315

kaem da te volim!... Da e biti moja ena!... Neka se njihove
due vrate u dubine Velikog zaliva i neka nikada vie ne
isplivaju na povrinu.
Gusar, kome se u trenutku gotovo pomraila svest, povue
Onoratu ka obali. Oi su mu udno sevale, a noge i ruke
podrhtavale.
Mlada kraljica Indijanaca pristala je da je vodi, ne opirui se,
iako je znala da gusar ide u smrt.
Kad su stigli na obalu, mesec je zalazio u more. Ogromna
srebrna traka pruala se preko vode, koja je odjednom postala
neobino providna. Gusar se iznenada zaustavi, gledajui u
blistavu traku razrogaenim oima.
- Vidim ih!... Vidim ih!... uzviknu. Eno, etiri tela se penju na
vrh onog osvetljenog talasa!... Oni nas gledaju!... Vidim kako
im oi blistaju kroz talase, kao granit! Zar ne uje jecanje
moga brata koji je poginuo u Flandriji?
- To noni povetarac umi izmeu empresa, vitee, ree
mlada devojka.
- Povetarac! uzviknu Crni gusar, kao da ne shvata. Ne, to je
vetar koji dolazi iz Flandrije!... To je krik moga brata, ubijenog
u podnoju tvrave!... A onaj jauk? Jesi li ga ula?... To je
Zeleni gusar!... uo sam ga one noi kada sam spustio njegovo
telo u talase Karipskog mora!... A ovo jeca Crveni gusar!... I
Karmo i Van tiler su ga uli one noi kada sam ukrao njegovo
telo sa veala u Gibraltaru. Kakva je ovo tutnjava to mi
odzvanja u uima?... To ratni brod leti u vazduh!... Laa koju je
tvoj otac potopio!... Hodi, Onorata, i laa se penje na
povrinu!... Moda e se popeti i moja Munja, koju mi je
progutao Atlantik!...
Drei sve vreme priljubljenu uza se mladu enu, Crni gusar
je silazio ka obali. Talasi su se razbijali o njihove noge i slivali
se klokoui i blistajui na poslednjim meseevim zracima.
Podigao je zatim svojim snanim rukama mladu vojvotkinju
u naruje i poao kroz talase viui:
316

- Dolazim!... Brao!... Dolazim!...
Odjednom je stao. Voda mu je dopirala ve do pojasa i talasi
su mu zapljuskivali ramena.
- Gde sam to? upita se on. ta to nameravam da uinim?...
Onorata!...
Mlada devojka je drala savijene ruke oko njegovog vrata,
dok joj je plava kosa leala rasuta po gusarevim grudima i
ramenima.
- ivot ili smrt? upita je.
- Tvoju ljubav, odgovori ona jedva ujnim glasom.
Sutradan su Karmo, Moka, Van tiler i Indijanci, obiavi
obalu, nali na pesku krunu kraljice Kariba, njen ogrta od
perja i gusarev bode.
Kad su izbrojali amce, otkrili su da je jedan nestao.
317
EPILOG
Tri meseca posle isprianih dogaaja, jedna gusarska laa,
gonjena nevremenom, potraila je utoite u zalivu koji su
naseljavali Indijanci. Na njoj se nalazilo ezdeset gusara, na
elu sa arpom, gusarskim voom koji e se kasnije proslaviti
ponovnim osvajanjem Paname.
Tek to su bacili sidro, od obale se otisnuo jedan amac u
kome su se nalazila dva belca i jedan divovski Crnac.
To su bili Karmo, Van tiler i Moka.
Posle tajanstvenog nestanka kraljice i Crnog gusara,
Indijanci su ih, kao morska boanstva, proglasili slobodnim,
poverivi im najviu vlast u plemenu. I ba tu slobodu su
iskoristili da ostave svoje podanike i potrae utoite na
gusarskoj lai.
Od arpa, koga su ve poznavali sa Tortuge, saznali su da je
Morgan sa veim delom posade uspeo da se spase, pa ak i da
dovede i Munju do ostrva, iako je bila veoma oteena,
najpre od eksplozije, a zatim i od nevremena. Vrativi se posle
petnaest dana na Tortugu, Karmo, Hamburanin i Crnac uspeli
su ponovo da se sastanu sa svojim drugovima i sa Morganom,
za koga su verovali da je nestao u Atlantiku, kao i da se
raspitaju o tajanstvenom nestanku gospodina od Ventimilje i
318

Van Guldove kerke. Odmah su organizovali razne pohode koje
su predvodili Gramon, Loran, Van Horn, arp i Haris, sve
najpoznatije gusarske voe, pa i sam Morgan. Lae su
pretraile itavu obalu Floride, ak do Bahamskih ostrva, ali
bez ikakvog uspeha. Crni gusar bee nestao bez traga.
I tek est godina kasnije, kad se Morgan ve proslavio svojim
smelim i srenim pohodom na Panamu i povukao na Jamajku
da uiva u steenom bogatstvu, predao mu je jedan flamanski
kapetan, koji je dolazio iz Evrope, mali zlatan tit na kome su
se nalazili grbovi gospodina od Ventimilje i Van Gulda; tvrdio
je da mu je to dao jedan stari italijanski mornar.
319

Emilio Salgari - Kraljica Kariba LAT PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Emilio Salgari - Kraljica Kariba LAT PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Emilio Salgari - Kraljica Kariba LAT PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA

Emilio Salgari KRALJICA KARIBA