Nove avanture Tristana Tzare

Tristan Tzara
1917-1923.

Sadraj
Napomena

Beleka 14 o poeziji

Dada za sve

New York Dada

Tristan Cara eli da neguje svoje poroke

Napomena
Sloboda sloboda: poto nisam vegetarijanac, ne mogu da vam dam nikakav recept. (T.
Tzara, 1917)
Ovo je samo mali nastavak izbora Carinih tekstova, Sedam manifesta dade i drugi tekstovi o dadi,
koji je ve objavljen u Anarhistikoj biblioteci i na stranici anarhije/ blok 45. Ta verzija je do daljeg
referentna (za kontekst, izvore, biografske podatke). Ni ovaj nastavak verovatno nije poslednji. U
nekom trenutku, svi ti tekstovi bie povezani u jedan dokument ili rasporeeni nekako drugaije.
(AG)

Beleka 14 o poeziji

Na poslednjoj stanici, pesnik odustaje od uzaludnog jecanja; jadikovke usporavaju napredovanje

(vlaga minulih vekova). Ljudi koji se kljukaju suzama su samozadovoljni i teki; oni prebiraju po
njima da bi zavarali zmije iza lea svojih dua. Zarad obilja i eksplozije, pesnik moe da pribegne
i vedskoj gimnastici, samo ako ume da rasplamsa nadu (SADA). Bez obzira da li je smiren, vatren,
mahnit, intiman, patetian, spor ili temperamentan, on eli da entuzijazam prokljua. Snaga, u svom
plodnom obliku.
Znati prepoznati i ubrati znake sile koju iekujemo, koji se nalaze svuda, u sutinskom jeziku
brojki, ugraviranih u kristalima, koljkama, inama, oblacima, staklu, snegu, svetlosti, uglju, na ruci,
u zracima koji se uvijaju oko magnetskih polova, na krilima. Istrajnost koja zaotrava i odapinje strele
radosti ka astralnim zvonima, destilacija sutine iz talasa jednoline ishrane, stvoriteljka novog ivota.
Ona koja tee u svim bojama i krvari u kronjama svih stabala. Snaga i e, oseanje pred formom
koja se ne moe ni videti, niti objasniti to je poezija.
Ne traimo analogije u razliitim formama u kojima se umetnost manifestuje; svaka od njih ima
svoju slobodu, svoje granice. Nema ekvivalenta u umetnosti, svaki krak zvezde razvija se samostalno,
iri se i upija u sebe svet koji mu odgovara. Ali, paralelizam koji obeleava putanje novog ivota, bez
teorije, obeleie epohu.
Svaki element treba da stekne sopstveni integritet, autonomiju, neophodan uslov za stvaranje novih
konstelacija; svaki treba zauzme svoje mesto u grupi. Volja rei: uspravna slika, jedinstvena konstrukcija, uzavrelih boja, gusta snaga, u zajednici sa ivotom.
Umetnost je neprekidno nizanje razlika. Naime, nema merljive udaljenosti izmeu kako ste?, ravni u kojoj neko razvija svoj svet i ljudskih postupaka, posmatranih u toj svetlost podvodne istote.
Sila koja formulie neki trenutak u tom neprekidnom smenjivanju razlika jeste delo. Sfera trajanja,
volumen raanja, pod pritiskom, bez uzroka.
Duh zrai novim mogunostima: centralizovati ih, sakupiti, pod soivom koje nije ni fiziko, niti
konano to je ono to se popularno zove dua. Nain na koji se izraavaju, preobraavaju to su
sredstva. Blistavo, kao zlatni odsjaj sve jai lepet rairenih krila.
Bez pretenzija na romantiarski apsolut, nudim nekoliko banalnih negacija.
Poema vie nije formalni in: stvar ritma, rime, zvunosti. Kada se prenesu u svakodnevni ivot,
oni mogu postati sredstva, koja se koriste bez pravila ili zapisnika, kojima pridajem isti znaaj kao i
nekom krokodilu, uarenom mineralu, travi, oku, vodi, ravnotei, suncu, kilometru, svemu to vidim
u povezanosti i kao izraz jedne vrednosti koja bi lako mogla biti ljudska: oseajnosti. Elementi vole
da se zbijaju jedni uz druge, da se grle, kao hemisfere mozga ili kabine prekookeanskih brodova.
Ritam je kas intonacije koju ujemo; ali, postoji i ritam koji se ne moe ni videti, ni uti: radijus
unutranjeg grupisanja, koje vodi ka nekoj ureenoj konstelaciji. Sve do sada, ritam (stopa) je bio
otkucavanje isuenog srca zveckanje u trulom, tapaciranom drvetu. Ne elim da zaokruim neku
strogu iskljuivost, takozvani princip, tamo gde postoji samo sloboda. Ali, pesnik e ozbiljno pristupiti
svom delu da bi otkrio njegove prave razloge; iz tog asketizma, procvetae poredak, sutinski i ist.
(Dobrota bez sentimentalnog odjeka, njena materijalna strana.)

Biti strog i neumoljiv, ist i iskren, prema svom delu, koje hoemo da smestimo meu ljude, nove organizme, kreacije koje ive u kostima svetlosti i udesnim oblicima delovanja. (STVARNOST.)
Sve ostalo, to se naziva literaturom, samo je popis imbecilnosti, koje slue za orijentaciju buduim
profesorima.
Poema se probija ili bui krater, ostaj nema, ubija ili vie, na lestvici sve veeg ubrzanja. Ona vie
nee biti proizvod optike, kao ni razuma ili inteligencije ona e zavisiti od svog dejstva ili sposobnosti
da preobrazi tragove oseanja, da ih primeni.
Poreenje je knjievno sredstvo koje nas vie ne zadovoljava. Ima raznih naina da se neka slika
formulie ili ukljui, ali elementi e biti preuzimani iz drugaijih i udaljenih sfera.
Vie nas nee voditi logika, a njen promet, iako zgodan, postao je nemoni, varljivi odbljesak, razbacivanje novanica sterilnog relativizma, iji se sjaj za nas zauvek ugasio. Neke druge stvaralake
sile viu u svojoj slobodi, raskonoj, neuhvatljivoj i dinovskoj, s planina kristala i molitve.
Sloboda sloboda: poto nisam vegetarijanac, ne mogu da vam dam nikakav recept.
Tama je plodna, ako je zapravo svetlost, tako ista i bela da zaslepljuje nae blinje. Tamo gde se
njihova svetlost zavrava, naa poinje. Njihova svetlost je za nas u magli ples mikroskopskih
i beskrajno zbijenih elemenata, u senci nepreciznog vrenja. Zar materija u svom istom stanju nije
gusta i nepogreiva?
Pod korom sruenih stabala, traim sliku stvari koje dolaze, vitalnost, a u podzemnim kanalima, u
mraku gvoa i uglja, ivot moda ve poinje da bubri.
Tristan Cara
Note 14 sur la posie (1917), Dada, br. 45, Zrich, 15. V 1919, str. 4.

Dada za sve
Neskriveni optimizam
za:
drutvene ajanke
fabrikante ibica
dosadu novca
no najvieg reda
nitrogenski cilindar pokriven cilindrom
filozofa zaljubljenog u ari devianskih vodopada
lep planinski pejza s mesecom i njegovim de luks potoiem
kauboja koji nas hvata lasom svojih rei
eer od jema
eer oluje
misionara koji propoveda nesanicu
staklenu nogu punu vode i ptica
ekser koji izbija iz tenih udesa
korpiona koji broji budue lavine
i lavine koje uredno u vree slau
uprava pote i drutvo anonimnih vojnika tanke sjajne koe i pomalo nabubrele od

Naeg specijalnog proizvoda

INTELIGENCIJE
Najjeftinije i najotpornije
Na prodaju
Svuda
U svako doba
Tristan Cara
LOptimisme dvoil (1919), Oeuvres compltes, 1:226. Prvi put objavljeno u asopisu
Mcano (Theo van Doesburg), no. 3, 1922, kao Dada pour tous: LOptimisme dvoil.

New York Dada

Marsel Dian, pismo Fransisu Pikabiji, od 22. januara 1921:
S Manom Rejom i jednom naom prijateljicom, Besi Bruer (Bessie Breuer), pripremam
New York Dada. Da li bi bio tako dobar da od Care zatrai kratku, pisanu autorizaciju (za
re DADA), koju bismo objavili u asopisu? Ovde, Nita, veno, Nita, vrlo dada.1

Autorizacija
asopisu New York Dada:
Pitali ste me za odobrenje da svoj asopis nazovete Dada. Ali, dada pripada svima. Znam neke
izuzetne ljude koji se zovu Dada. Gospodin an Dada; g. Gaston de Dada; pas Fransisa Pikabije zove
se Zizi de Dada, a u komadu ora Ribmona-Desenja papa se takoe zove Zizi de Dada. Mogao bih
da vam navedem na desetine primera. Dada pripada svima. Kao ideja o bogu ili o etkici za zube. Ima
ljudi koji su vrlo dada ili vie dada; dada se moe pronai svuda i kod svakog pojedinca. Kao i bog i
etkica za zube (uzgred, izvanredan izum).
Dada je novi tip; meavina oveka, naftalina, sunera, ivotinje od tvrde gume i krmenadle, u kombinaciji sa sapunom za ienje mozga. Zdravi zubi su vani za dobro varenje, a lepi zubi su vani za
armantan osmeh. Aleluja drevnih ulja i injekcija gume.
Nema nieg neobinog u tome to sam za svoju reviju izabrao naziv Dada. U vajcarskoj sam, zajedno s prijateljima, prelistavao renik u potrazi za reju koja bi dobro zvuala na svim jezicima. No se
spustila na nas, kada se neka runa, zelena ruka ukazala na stranici Larusa i uperila prst na re dada.
Znao sam da je to pravi izbor. Zapalio sam cigaretu i ispio oljicu kafe.
Naime, dada nije trebalo da znai nita, niti da objanjava izdanke tog odnosa, koji nije ni dogma,
niti neka kola, ve konstelacija pojedinaca i slobodnih aspekata.
Dada je postojala i pre nas (Sveta Devica), ali ne moe se osporiti arobna mo s kojom su prodorni
impulsi i raznolikost njene sadanje forme doprineli onoj ve postojeoj.
Nema nieg nedokuivijeg od dade.
Nieg neodreenijeg.
Uz svu dobru volju na svetu, ne mogu vam rei ta mislim o njoj.
Novinari su u pravu kada kau da je dada samo izgovor, ali ja ne znam za ta.
Dada je prodrla u svaku zabit; dada je najisplativija investicija na svetu.
Prema tome, madam, dobro obratite panju i shvatite da pravi dada proizvod nije isto to i neka
sjajna etiketa.
Dada odbacuje nijanse. Nijanse ne postoje u svetu ve samo u atrofiranim mozgovima, sa zakrenim elijama. Dada je pomada protiv nijansi. Prosti pokreti, kojima se sporazumevaju gluvonemi,
dovoljni su za objanjavanje etiri ili pet tajni koje smo otkrili u proteklih 7-8000 godina. Dada nudi
1

Navedeno u Caroline Cros, Marcel Duchamp, Reaktion Books (Critical Lives), 2006, str. 75.

sve mogue pogodnosti. Dada e uskoro moi da se pohvali kako je uspela da objasni ljudima da rei
desno umesto levo nije ni manje, niti previe logino; da su crveno i kofer jedno te isto; da je 2765 =
34; da je budala vrlina; da je da = ne. Njen uticaj se snano osea u politici, trgovini i jeziku. Ceo svet
i sve u njemu nagnulo se na levo, zajedno s nama. Dada je zabola svoj pric u vrui hleb, alegorijski
reeno, u jezik. Malo po malo (mnogo po mnogo) ona ga unitava. Sve se rui, zajedno s logikom. I
videemo kako odreene slobode, koje smo neprekidno doputali u sebi u sferi oseanja, drutvenog
ivota i morala, opet postaju neto normalno. Na te slobode se vie nee gledati kao na prestup ve
kao na golicanje.
Zavravam s jednim malim, internacionalnim songom:
Naruite od izdavaa La Sirene, ulica Paske 7 (Pariz), knjigu Dada globus (Dadaglobe), delo dada sa svih strana sveta.2 Recite svom knjiaru da e knjiga brzo planuti. Oekuju vas mnoga lepa
iznenaenja.
itajte Dada globus ako imate problema. Dada globus izlazi iz tampe. Evo imena nekih saradnika:
Paul Citroen (Amsterdam); Baader, Daimonides, R. Hausmann, W. Heartfield, H. Hoech, R. Huelsenbeck, G. Grosz, Fried Hardy Worm (Berlin); Clement Pansaers (Brisel); Mac Robber (Kalkuta); Jacques
Edwards (ile); Baargeld, Armada v. Dulgedalzen, Max Ernst, F. Haubrich (Keln); K. Schwitters (Hanover); J. K. Bonset (Lajden); Guillermo de Torre (Madrid); Gino Cantarelli, E. Bacchi, A. Fiozzi (Mantova);
Krusenitch (Moskva); A. Vagts (Minhen); W. C. Arensberg, Gabrielle Buffet, Marcel Duchamp, Adon
Lacroix, Baroness v. Loringhoven, Man Ray, Joseph Stella, E. Varese, A. Stieglitz, M. Hartley, C. Kahler
(Njujork); Louis Aragon, C. Brancusi, Andr Breton, M. Buffet, S. Charchoune, J. Crotti,Suzanne Duchamp, Paul Eluard, Benjamin Peret, Francis Picabia, G. Ribemont-Dessaignes, J. Rigaut, Soubeyran,
Ph. Soupault, Tristan Tzara (Pariz); Melchior Vischer (Prag); J. Evola (Rim); Arp, S. Taeuber (Cirih).
Bezbroj stranica s reprodukcijama i tekstovima garancija je uspeha ove knjige. lanci o luksuzu, o
osnovnim potrebama, lanci o stvarima nunim za higijenu i srce, toaletni lanci, intimne prirode.
To je, madam, ono to spremamo za Dada globus; korienje preparata pripremljenih bez dade je
razlog zato je koa vaeg srca tako ispucala; zato se na dragocenom emajlu vae inteligencije pojavljuju naprsline; i odgovor na pitanje odakle te male, jo uvek nevidljive, ali opet zabrinjavajue
bore.
Sve to i jo mnogo toga oekuje vas u Dada globusu.
Tristan Cara
Authorization, New York Dada, april 1921, str. 2.

Posle asopisa Dada br. 45, poznatog i kao Antologija dade, iz 1919, Cara je planirao jednu veliku internacionalnu
antologiju, koja bi se zvala Dadaglobe i za koju je poeo da prikuplja tekstova i pie (komine) biografske crtice; ali, ta
antologija se nikada nije pojavila.

Tristan Cara eli da neguje svoje poroke

Razgovor sa Roeom Vitrakom (1923)

Tristan Cara: Zato piem? Sigurno se seate pisma aku Rivijeru, koje sam objavio 1919, kao odgovor na tekst Pokret dade, koji se u to vreme pojavio u La Nouvelle Revue franaise:3
Ako piemo, to je samo utoite: u svakom pogledu. Ne piem zato to mi je to profesija i nemam knjievnih ambicija. Postao bih pustolov, velikog stila, finih manira, da
sam imao fiziku snagu i nervnu izdrljivost neophodne za jedan jedini podvig: da se ne
dosaujem. Piemo i zato to nema dovoljno novih ljudi, iz navike; objavljujemo to to
smo napisali da bismo doli do novih ljudi i da bismo se bavili neim (to je, samo po sebi,
vrlo glupo). Moda postoji reenje: sasvim prosto, odustati, ne raditi nita. Ali, za to je
potrebna ogromna energija. A tu je i naa skoro higijenska potreba za komplikacijama.4
Moram, meutim, da kaem da je moje pisanje u poetku bilo vie akcija protiv knjievnosti i umetnosti. Ako danas nastavljam s time, to se inae vrlo retko deava, onda je to iz slabosti i, iznad svega,
zato to sam se umorio od poezije u spoljanjem ivotu, tako da je onda traim u sebi. Mogao bih da
dodam da piem samo za sebe.
Roe Vitrak: Ali, zar niste u tom istom pismu rekli: Trudim da ne propustim nijednu priliku da se
kompromitujem. Da li biste to opet radili?
TC: Naravno. U stvari, samo to i radim. A ako to ne radim javno, onda je to samo zato to nemam
javni ivot.
RV: Koji vam se stav danas ini najprivlanijim?
TC: Ah! To sigurno nije unitavanje knjievnosti! Vie bih voleo kada bi pojedinac unitio sebe.
Mislim i da postoje vrlo prefinjeni naini, ak i u pisanju, da se uniti ukus za knjievnost. To znai
boriti se protiv nje njenim vlastitim sredstvima i formulama. Ali, knjievnost me zanima previe. Ono
to me zanima jeste poezija i to ne, kao to bi neko pomislio, moja poezija.
Ako se ne zaklinjem kako vie neu pisati, to je pre svega zato to nisam siguran u sebe, ali i zato to
mi se ini da svaki metod doveden do svojih krajnjih zakljuaka postaje ogranienje za pojedinca, na
potpuno isti nain kao i formula knjievnosti.
Ono to me privlai jeste da izgubim svoju linost, da odbacim svaku vrstu pretenzije, ukratko, da
postanem bezlian (apersonnel).
RV: Da li biste mogli da mi kaete svoju definiciju poezije?
TC: Poezija je sredstvo za prenoenje odreene koliine ljudskosti, elemenata ivota, koju neko nosi
u sebi.
RV: Zar ne mislite da su mnoge vae ideje kompromitovane dananjim knjievnim ludilom?
3
Lettre ouverte Jacques Rivire, Littrature 10, decembar 1919, str. 24; odgovor na nepotpisani tekst Mouvement
Dada, La NRF, 1. IX 1919, str. 6367, u kojem je autor na jednom mestu za dadu rekao kako besmislice te vrste stiu direktno
iz Berlina.
4
Ovaj poslednji pasus iz Carinog pisma Rivijeru, posluio je Bretonu i Filipu Supou kao inspiracija za uvenu anketu
Zato piete? (Pourquoi crivez-vous?), najavljenu u Littrature br. 9, novembra 1919.

TC: Ne znam o emu govorite. Ne itam nita. Ali, recimo da nisam protiv publiciteta ili protiv
uspeha, zato to u njima vidim elemente ivota koji su prihvatljivi isto koliko i njihove suprotnosti.
RV: Da li to znai da ste skorojevi?
TC: To je oigledno. Veoma. Ono to me najvie veseli u ivotu su pare i ene. Ali, imam veoma malo
para i nemam sree u ljubavi. Uzgred, ne verujem u bilo kakvo savrenstvo i mislim da su prljavtina
i bolesti korisni, kao to su i mikrobi iz vode neophodni za varenje.
RV: Zato mislite da ste skorojevi?
TC: Jesam, zato to elim da negujem svoje poroke: ljubav, novac, poeziju. U svakome od njih pokuavam da doem do krajnjih granica. I veoma se plaim da do tog kraja neu stii pre smrti. Meutim,
urim da dodam da je moje skorojevistvo lieno pretenzija.
RV: Da li ste na dadaizam ikada gledali kao na cilj?
TC: Nikada. Takoe, ne bih vie koristio tu re. Dada je bila isto lina avantura, materijalizacija
mog gaenja. Moda je imala neke rezultate, neke posledice. Pre dade, svi moderni pisci sledili su istu
disciplinu, ista pravila, ista merila. Apolinerova estetika bila je ograniena pitoresknim. Reverdijeve
poeme kao da su bile sastavljene unapred. Posle dade, aktivna ravnodunost, dananji je menfoutisme,
spontanost i relativnost ulaze u ivot.
RV: Ali, ta je sa Remboom? Lotreamonom?
TC: Po meni, kod Remboa ima vrlo malo spontanosti. Njegova poezija je poezija estete, ograniena
artistikim formulama. to se tie Lotreamona, on je izgleda imao oseaj za relativnost. Ali, njegova
intelektualna pristrasnost me pomalo odbija.
RV: ta mislite o onima koji su se zajedno s vama pridruili pokretu dade?
TC: U to vreme, bio sam srean to sam sreo ljude koji su delili minimum ideja koje sam zacrtao.
Ali, kada smo se razdvojili, to mi nije naudilo. U ovom trenutku, vie ne razmiljam o tome.
RV: ta mislite o modernizmu?
TC: Ako mislite na onu intelektualnu tenju koja je oduvek postojala i koju je Apoliner nazvao
novim duhom, modernizam me ni najmanje ne zanima. Mislim i da je pogreno govoriti kako dadaizam,
kubizam i futurizam imaju zajedniku osnovu. Druge dve tendencije najveim delom poivaju na
principu tehnikog ili intelektualnog usavravanja, dok se dadaizam nikada nije oslanjao na bilo koju
teoriju i uvek je bio samo protest.
*
Naputam Tristana Caru, poto sam bacio pogled na njegovu poslednju knjigu, koja e izgleda nositi
naslov: De nos oiseaux (O naim pticama).5 Nisam ga pitao kakva ga je to slabost naterala da publici
predstavi taj plod svog poroka, jednog od onih koje je priznao, pored zlata i ena. Da li e iz iste
slabosti i tim porocima dati neki izraz? Nisam mu postavio to pitanje, ali stekao sam utisak da sve ide
ka tome.
Roe Vitrak
Tristan Tzara va cultiver ses vices, Entretien avec Roger Vitrac, Le Journal du Peuple,
Paris, 14. IV 1923.

Tristan Tzara, De nos oiseaux. Poemes (sa deset ilustracija ana Arpa), Paris, Feuilles libres, ditions Kra, 1923.

10

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Tristan Tzara
Nove avanture Tristana Tzare
1917-1923.
Svi izvori su navedeni uz tekstove. Referentni tekst: Tristan Tzara, Sedam manifesta dade i drugi
tekstovi o dadi, http://anarhisticka-biblioteka.net/library/tristan-tzara-sedam-manifesta-dade
Preveo i priredio: Aleksa Golijanin, uz pomo Slavice M, 201415.
http://anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net