TALESOVA TEOREMA

Ako paralelne prave a i b presecaju pravu p u takama A i B, a pravu q u takama A1 i B1 , i ako je S zajednika
taka pravih p i q, tada vai:
AA1 SA SA1
=
=
BB1 SB SB1

Na slici bi to izgledalo ovako:

a

b
p
B

A1

B1

Na osnosu Talesove teoreme moemo izvui jedan vaan zakljuak:

Ako dve proizvoljne prave p i q preseca niz paralelnih pravih, tako da su odseci na jednoj pravoj jednaki meu
sobom, onda su i odseci na drugoj pravoj meusobno jednaki:

slika 1.

A1

B1

C1

D1

E1

slika 2.

Na slici 1. imamo niz paralelnih pravih koje prave jednake odseke na Sp, to jest AB = BC = CD = DE . Onda su i
odseci, po Talesovoj teoremi, na Sq takodje jednaki : A1 B1 = B1C1 = C1 D1 = D1 E1 ( slika 2.)

Ovaj zakljuak se direktno primenjuje kod podele dui na jednake delove .

Primer 1. Datu du AB podeliti na pet jednakih delova.

Reenje
Uzmemo proizvoljnu du AB:

Iz take A nanesemo polupravu Ap ( na bilo koju stranu) i na njoj proizvoljnim otvorom estara nanesemo 5 jednakih
dui.

p
Zadnju nanesenu crtku ( podebljana na slici) , spojimo sa takom B.

p
Paralelno sa ovom pravom kroz crtice na Ap nanosimo prave:

p
Ovim je data du podeljena na 5 jednakih delova.

Slian postupak bi bio i da smo du trebali podeliti na vie delova...

Primer 2. Datu du MN podeliti u razmeri 5:2.

Reenje

Kad nam trae da du podelimo u nekoj razmeri, mi najpre saberemo sve delove: 5+2=7. Dakle , kao da delimo du na
7 jednakih delova:
N

Naneli smo polupravu Mp i na njoj proizvoljnim otvorom estara naneli 7 jednakih dui. Spojiemo taku N i zadnju
crtku, a zatim idemo sa paralelnim pravama

Dakle, podelili smo du MN na 7 jednakih delova. Jednostavno prebrojimo 5 dela i tu stavimo taku, recimo S.
Sigurni smo da vai: MS : SN = 5 : 2

Primer 3. Date su proizvoljne dui a,b i c . Konstruisati du x tako da vai:

a:b=c:x

Reenje
Kod ovakvih zadataka se direktno primenjuje Talesova teorema. Vano je da u proporciji x bude na zadnjem mestu, to
je u ovom sluaju zadovoljeno( inae bi morali da pretumbamo proporciju i da napravimo da x bude na zadnjem
mestu...)
Uzmimo najpre tri proizvoljne dui:

Nacrtamo proizvoljan konveksan ( najbolje otar) ugao pOq i nanesemo redom:

b
O

Na Op nanesemo du a, na Oq nanesemo du b , pa na Op u produetku nanesemo du c. Na ovaj nain mi ustvari

pratimo zadatu razmeru: a : b = c : x. Spojimo take gde se zavravaju dui a i b jednom pravom i povuemo paralelu
sa njom iz take gde se zavrava du c. Dobili smo traenu du x.
q

x
b

b
O

Primer 4. Date su proizvoljne dui a i b . Konstruisati sledee dui:

i)

x = a b

ii)

x=

iii)

x = a2

a
b

Reenje
i)

x = a b

Odavde moramo da napravimo proporciju , ali tako da x bude na zadnjem mestu.

x = a b

kod x najpre dodamo 1

1 x = a b x treba da je na zadnjem mestu, a to nam govori da je 1 na prvom

1: a = b : x
Iskoristili smo dakle osobinu proporcije da se mnoe spoljanji sa spoljanjim a unutranji sa unutranjim lanovima
proporcije. Dalje radimo kao i u prethodnom primeru:

q
b

a
b
slika 1.

b
slika 2.

p
slika 3.

Uzmemo proizvoljne dui a i b. Nanesemo jedininu du ( recimo 1 cm ili koliko vi odaberete) na polupravu Oq
zatim du a na polupravu Oq i nakraju du b na polupravu Op , tamo gde se zavrava jedinina du.( slika 1.)

Spojimo zavretke jedinine dui i dui a jednom pravom.( slika 2.)

Povuemo paralelu sa ovom pravom ali tako da ona prolazi kroz zavretak dui b. Na polupravi Oq smo dobili tu
traenu du x kojoj odgovara jednakost x = a b ( slika 3.)

x=

ii)

a
b

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

a
b
x a
= x b = 1 a b : a = 1: x
1 b

x=

x
a

iii)

1
slika 1.

a
1
slika 2.

slika 3.

x = a2

Da napravimo proporciju u kojoj je x na zadnjem mestu...

x = a2
1 x = a a
1: a = a : x

q
x

a
a
O

a
a
slika 1.

a
a
slika 2.

slika 3.

Primer 5.

Data je prava i na njoj take A i B . Odrediti taku P koja du AB deli u razmeri dveju datih dui m i n.
Reenje
Izaberemo najpre proizvoljne dui m i n.

m
n

Dalje nacrtamo pravu sa takama A i B.

B

Nacrtamo proizvoljnu polupravu Aa i na nju nanesemo duinu m.

a
M

B
A

Dalje povuemo paralelu sa ovom polupravom kroz taku B ( slika 1.)

a

N1

N1
B

B
A

slika 1.

slika 2.
N

B
A

n
P1

slika 3.
N

Na ovoj pravoj nanesemo duine dui n ( iz take B) na obe strane. Imamo dakle take N i N1 . ( slika 2.)
Spojimo take N i N1 sa takom M i dobijamo mesta preseka sa pravom AB , to jest take P i P1 .
Dakle dobili smo dva reenja i oba su dobra , al se matematiki kae da taka P deli du AB unutranjom , a taka P1

spoljanjom podelom u razmeri m : n .