1. Kako se definiu ta predstavlja osnovnu odluku programskog upravljanja komutacionim sistemom?

a) Osnovnu odliku programskog upravljanja komutacionis sistemima predstavlja algoritamsko upravljanje funkcijama koje se realizuju
tzv. programima.Ovo se postie primenom raunara pri emu upravljaki organ predstavlja procesor.
b) Takav nain upravljanja doveo je do totalne digitalizacije signala koji se komutira, kai i do kompatibilnosti. Na ovaj nain upravljanja
program se moe u svakom trenutku menjati tj. nije fiksan,nepromenjiv.
2.Koja su dva naina ostvarivanja programa upravljanja?
a) Dva osnovna principa programa upravljanja predstavlja:
-oieni program, ostvaruje se fiksnim vezama izmeu elemenata logike mree f=ul.signal+prethodno stanje memorije
-uskladisteni program,ostvaruje se putem prethodno upisanih naredbi u memoriju f=itanje naredbi+ prethodno stanje memorije
b) Prvobitmo je korisena tehnika el.magnetnih releja za logike i Memorijskih elemenata u registarsko-memorijskim organizacijama
upavljanja. Ovim su se ostvarile jednostavne f-je. Tehnologija savremenih raunara postavlja kompleksne zahteve za realizaciju
programskog upravljanj.koje se postie primenom polu provodnikih elemenata.
3. Kako se definiu pojmovi hardvera i softvera?
a)Hardver predstavlja sve fizike delove procesore ukljuujui u to
sve podsklopove, komponente i sredstva povezivanja. Softve
predstavlja skup programa i podataka u memoriji koji se ne mogu
menjati.
b) upravljake funkcije mogu biti ostvarene po dva osnova: obim
hardvera i logike kompleksnosti koja zavisi od softvera, pri emu
su ove realizacije u potpunoj suprotnosti.
c) 1.funkcija odravanja i administracije, obuhvataju komunikacijiu
sistem sdministratora. Za izvravanje ovih funkcija dobijaju se
podaci sa vieg nivoa i to nivoa funkcije obrade poziva. Ovaj nivo
slui za pravilnu eksploataciju komutacionih sistema.
2.funkcija obrade poziva slui kao osnovni zadatak sistema tj
komutacioni proces. Podatke dobija od upravljakih funkcija.
3.funkcije upravanja periferijom su funkcije distribucije i markiranja
primenjene na velikom broju organa.
4. navesti dobre i loe strane centralizovanog i decentralizovanog programskog upravljanja.
Dobra osobina centralizovanog programskog upravljanja je ta to svako procesor ima pristup svakom izvrnom organu u stvari ima uvid u
sva stanja komutacionog sistema. Loa stana je centralizacija softvera u jednoj monolitnoj strukturi i predstavlja preveliku strukturu koja je
teka za upravljanje i podlona grekama.
Decentralizacija programskog upravljanja predstavlja takvu organizaciju gde se postie razdvajanje izvora saobraaja ili samo programa.
Ovim se izbegava monolitnost softverske strukture to utie na fleksibilnost sistema, raspoloivost, odravanje. Kao loa strana se
pokazala meusobna komunikacija procesora koja unosi potekoe u realizaciji ovakve organizacije.
5. Koje su pogodnosti programskog upravljanja u odnosu na predhodna reenja?
kompatibilnost sa drugim komutacionim organima i
lako uvoenje novih funkcija
sistemima digitalnog prenosa
lako obezbeivanje korisnikih funkcionalnih
fleksibilno proirivanja sistema
mogunosti
ostvarivanje signalizacije po zajednikom kanalu
mogunost zamene pojedinih funkcija
uteda u prostoru
velike mogunosti posluivanja saobraaja
minijaturizacija
6. ta je zadatak savremenih telekomunikacija?
a) je brza i laka razmena informacija koja omoguava efikasnu organizaciju svih aktivnosti. Savremene TK se postiu odgovarajuom tehnikotehnolokom podrkom tj.mikroprocesorom.
b) TK sluba podrazumeva sistem za pruanje usluga korisnicima, npr.renos podataka, telefonija, telegrafija itd. Postie se TK mreom. Usluge
predstavljaju odreene, unapred utvrene obaveze koje TK mree treba da prui korisnicima. Npr.preusmeravanje poziva, roaming, identifikacija
poziva.
7. Kako je tekao razvok TK slubi?
TK slube datiraju jo od pre 150 godina. Kao prve pojavile su se slube telefonija, telegrafija, teleks, koje spadaju u I epohu kao znatno duu.
Karakteristina je po prlino sporom razvoju. Zatim se javljaju i TV i difuzija zvuka. A kao II epoha 1975.u razvoju TK slubi javljaju se slube
za prenos podataka, faksimila i mobilje telefonije, karakteristina po veoma intenzivnom razvoju i procesu integracije.
8.Dati klasifikaciju TK mrea.
TK mrea moe biti realizovana po dva principa:
- Tk mrea na principu komutacije za prenos individualnih poruka po principu taka-taka, omoguena dvosmerna konunikacija korisnika
- TK mrea na principu difuzije za masovni prenos poruka (jedan predajnik vei broj korisnika)
Tk mree na principu komutacija se realizuju ba bazi komutacije kola i to po vremenskoj i prostornoj raspodeli, zatim putem mrea na bazi
skladitenja i prosleivanja i to poruka od izvora do prvog komutacionog vora gde se kratko vreme skladiti pa prosleuje do sledeeg
komutacionog vora i ttako do korisnika. Svaka poruka mora sadrati adresu krajnjeg odredita.
9. Zato se integrisana digitalna mrea zove integrisana? (ISDN)?
a)integrisana digitalna mrea predstavlja mreu po kojoj se obavlja komutacija iskljuivo digitalno a kao prenosni put koristi se digitalni sistem
prenosa. b) osnovna odlika ISDN je ta da se u okviru jedne mree ostvaruje vei broj TK slubi pri emu se svi signali prenose u digitalnom
obliku, signalizacija je po zajednikom kanalu, viestruku interfejs omoguava da se sa iste pristupne take ostvaruju razliite slube.c) osnova
integracije predstavlja digitalizaciju: kontinualni signal se digitalizuje i kao tekav prenosi, to znai da izmeu prenosa i komutacije nema razlike.

10.ta uslovljava vieslojnu strukturu digitalne TK mree?

a)digitalizacija sistema prenosa i komutacije kao i uvoenje programskog upravljanja uslovljava vieslojnu strukturu digitalne TK mree. Ovakva
struktura sainjena je od osnovnih i pomonih mrea.b) u osnovne mree spadaju mree prenosa (spojni putevi) i mree komutacije (povezuju
komutacione vorove) u pomone mree spadaju signalizacione, sinhronizacione mree i mree administracije.c) za razliku od analognih TK
mrea u ovim mreama se istim putevima sve prenosi.
11. Kakva je uloga standardizacije u TK?
Slui za proirenje trita kao i meunarodnu konkurenciju proizvoaa TK ureaja i sistema. Produkt standardizacije je standard tj.
karakteristike proizvoda. Primena standardizacije dovodi do kompatibilnosti, daje slobodu korisnicima u izboru TK sistema (bolje karakteristike,
nie cene)
12.Koja je uloga signalizacije u telefonskoj mrei?
a) signalizacija predstavlja bitnu karakteristiku tlf.mrea jer utie na njeno funkcionisanje. Koji e se sistem signalizacije koristiti zavisi od nivoa
razvijenosti tlf mree tj od njene namene, organizacije, tehniko-tehnolokih reenja sistema prenosa i komutacije.
b) Osnovna razlika u sistemu signalizacije je ta to je izmeu c-c kompleksnija nego izmeu a.-c.
c-a: postoje signali od pozivajueg korisnika i signali od traenog korisnika
c-c: postoje vie sistema signalizacije i to po: tehnikama izvoenja, repertoaru, nainu prenbosa, elektrinim karakteristikama.
c) postoje dve grupe signalizacija kod c-c: linijski signali za uspostavljanje i raskidanje veza, registarski signali nose adrese poruka i sve
ostale podatke o korisnicima.
13. kako se realizuju signali u sistemu signalizacije izmeu centrala D1?
a) signali u sistemu signalizacije izmeu centrala D1 realizuju se tehnikom prekidanja signalizacione petlje b)raznovrsnost se postie
korienjem istog signala unapred i unazad.c)Signal zauzimanja 150 ms, blokade 600ms, odziva 150ms, blokiranja neprekidno itd.
14. kako se izvodi linijski i registarski signali u sistemu signalizacije R2?
a)- linijski signali se izvode analogno (ukljuenje i iskljuenjem,
naizmenine struje uestanosti frekvencije 3825Hz van govornog
opsega), digitalno ( 2bita za unapred i 2 bita za unazad)
- registarski signali se izvode VF tehnikom kodovanja, svaki signal
predstavlja kombinaciju dve frakvencije iz grupe od 6 unapred
odreenih frekvencija.
b) za signale unapred postoje dve grupe: 1. I grupa signali prema
sa primarnim znaenjem. 2. II grupa prema sa sekundarnim
znaenjem
za signale unazad: A grupa signal od sa primarnim znaenjem i B
grupa signal od sa sekundarnim znaenjem
c) za prelazak sa jedne grupe na drugu koristi se signalizacija
unazad A3.
d) kod ovog principa razmene signala slanje nije vremenski
ogranieno. Od poetka prijema signala pa do njegovog
prepoznavanja javlja se t=vreme kanjenja sistema. Kada proe t
poinje slanje signala unazad. Po isteku prepo-znavanja signala t
prestaje slanje prvog signala to podrazumeva prestanak slanja
signala na drugoj strani pri emu i dalje postoji kanjenje t.
15. Koje su osnovne odlike sistema signalizacije CCITT No.7?
primenjivost na razliite TK slube
visoke performanse i fleksibilnost
mogunost irokog reportoara signala
visoka poutdanos pri prenosu poruka

standardizacija na internacionalnom planu

nema uslovljavanja vrmena prenoenja signala
korisi razliite medijuma prenosa
velika brzina prenoenja signala
automatsko nadgledanje i upravljanje signalnom
mreom

16 ta u stvari predstavljaju signali kod sistema CCITT No.7?

a) signal kod CCITT No.7 predstavlja signal u obliku paketa
(odgovarajuu strukturu bita koja je unapred dogovorena i
koja nosi neku poruku)
b) predstavlja mogunost meusobne komunikacije izmeu
susednih slojeva, ime se postie da izvrenje funkcija
signala na odreenom nivou bude obavljeno na svim niim
nivoima
c) -signalni vod najnii sloj definie fizike, elektrine,
funkcionalne karakteristike puta po kome se obavlja
signalizacija
- funkcija signalizacionog voda definie protokole za
razmenu poruka po signalnom vodu, postoje tri osnovne
poruke koje se prenose: signalizaciona poruka, poruka stanja
voda, poruka za popunu.
- funkvija signalizacione mree posluuje signalizacionu
poruku i upravlja signalizacionom mreom. Posluivanje
signalizacione poruke obuhvata za predaju funkciju

usmeravanja poruke (od nivoa3 ka nivou 2) i za prijem (od

nivoa 2).
- korisniki deo za obradu signalalizacionih informacija,
ovde se definiu signali koje treba razmeniti sa drugim
komutacionim sistemima u mrei. Zavisno od TK slube
postoje: telefonski korisniki deo, korisniki deo za prenos
podataka, korisniki prenos za digitalne mree integrisanih
slubi.

17. Koja su tri osnovna signala tj poruke u CCITT No.7?

Poruke kojima se prenose signalizacione informacije smetaju se u
odreene formate i postoje tri osnovne grupe: signalizaciona
poruka, poruka stanja voda, poruka za popunu.
Formiraju u sloju funkcije signala voda
c) meom se postie meusobno razdvajanje poruka i mora se
postaviti na poetak i na kraj svake poruke, 8 bitne strukture je.

18. ta je to labela i u kojoj poruci se moe nalaziti?

a) labela se moe nai u strukturi SIF-a (polje signalizacione informacije), koja sadri adresne podatke o odreditu, mestu nastanka i
signalizacionom vodu. b) usmeravanje poruka kroz signalizacionu mreu vri se pomou grupe adresnih poruka unapred.
19. Koji se vidovi komutacije koriste u mreama za prenos podataka?
U mreama za prenos podataka koriste se sledei vidovi komutacije:
- komutacija kola za prenos podataka od izvora do odredita po privremeno uspostavljenoj vezi na bazi vremenske ili prostorne raspodele
- komutacija na bazi skladitenja i prosleivanja ne zauzima stalnu vezu ve samo za vreme prosleivanja paketa podataka
20 Dati ematski prikaz principa komutacije kola.
b) korisnike i signalizacione informacije se prenose razdnojeno i
nezavisno jedne od drugih
jednom uspostavljena veza je transparentna
prenos podataka ja direktan i obavlja se u realnom
vremenu (prenos bez kanjenja)
terminali podataka koji meusobno komuniciraju
morati biti direktno kompatibilni
put komunikacije nije efikasno iskorien ( neki
resursi su zauzeti i kada se podaci ne prenose)
21. Dati ematski prikaz komutacione poruke
b)
-prenos informacija nije transparentan (informacija nedostatak komutacije poruka nepogodnost za rad u
izdeljena u pakete)
realnom vremenu.
svaka poruka sadri korisnike informacije
aktivnosti u komutacionim vorima su nezavisne
terminali koji komuniciraju ne moraju biti direktno
kompatibilni ( razliita brzina protoka)
jedna poruka na vise odredista
mogunost prioriteta poruka
22. Objasniti princip komutacije paketa?
Komutacija paketa je ograniena do nekoliko hiljada bita.Poruka koja je dua mora se deliti na manje blokove-pakete. Ovo se obavlja u
graninim komutacionom vorovima veze koji su prikljueni izvorni i odredisni terminal podataka.Svaki paket sadri deo korisnike
informacije poruku i adresu odredita.Paket se skladisti u bafer memorijama.
23. Koje su glavne osobine komutacije paketa?
a) - paket je fiksne duine i prilagoen radu raunara
- irok dijapazon protoka podataka
- mala duina paketa omoguava kratkotrajan prenos
- optereenost vodova se kree u irokim granicama
- zbog male duine peket se ne zabrava dugo u befer
- postojanje funkcije upravljanja tokom
memoriji
b) poveava brzinu i efikasnost prenosa kroz mreu.
24.Sta je to datagram i kako se prenosi kriz mreu?
Kod datagrama se svaki paket u mrei komutacije paketa tretira nezavisno. Izvorni terminal alje poruku izdeljenu u pakete ka odredistu,
pri emu svaki paker mora sadrati adresu odredita, tako da se mogu nezavisno prenositi.Usvakom komutacionom voru paketi se
usmeravaju tako da mogu stii do komutacionog vora odredita po drigaijem redosledu od onog po kom su poslati. Ovaj vor zatim
definie redosled po kome se paketi proslauju odredinom terminalu podataka. Ovim se omoguuje fleksibilnost mree,efikasno
korienje resursa mree,pogodno je za slsnje kratkih poruka.
25. Objasniti princip komutacije paketa metodom virtuelnogkola?
Virtuelno kolo se koristi za prenos podataka izmeu dva terminala izmeu kojih ne postoji fizika veza ve logika, koja se uspostavlja pre
poetka razmene paketa i tzraje dokle god postoji potreba za ovakvom komunikacijom.Ovakvo kolo se uspostavlja i rakida po potrebi i
tada se radi o virtuelnom kolu na bazi komutacije.Ono moe biti i stalno realizovano i tada se naziva stalno virtuelno kolo.
26.Opisati funkcionisanje vora koji komutira paket na bazi virtuelnog kola?

Ovde imamo dva terminalna organa A i B eje su osnovne f-je prijem i predaja paketa. Kad A primi paket smeta ga u bafer memoroju .
Ako je paket pimljen bez greke upuuje se u red paketa potvrde ispravnog prijema. S druge strane izvri se komutacija primljenog paketa
iz bafer memorije A u red za slanje paketa u B. Posle ega se paket alje u organ za predaju.