Platon: "Gozba"

Slava Erotu
Gozba je filozofska knjiga koja pokuava da objasni ta je ljubav,
zato je treba slaviti i ceniti, ali i da nam objasni zato i kako treba
slaviti samog tvorca ljubavi, boga Erota.
Radnja knjige poinje u kui Agatona gde nakon veere, na
predlog Fedrapoinje besedovanje i slavlje u ast Erota. Besede e
odrati est ljudi razliitog stava i razliitog zanimanja. Upravo
zbog toga to je predloio temu za diskotovanje, Fedar e biti taj
koji e zapoeti s besedovanjem.
Fedar za Erota kae da je veliki bog i dostojan divljenja i kod
bogova i kod ljudi, jer je on po Hesiodu i Parmenidu najstariji bog.
On je najvei dobrotvor ljudi ne samo u privatnom nego i u
dravnom i u ratnom ivotu. A najvee dobro to ga on daje
ljudima, Fedar nalazi u oseanju asti. Takoe, ukazuje na
plemenito portvovanje kojim ovek i u smrt ide za voljeno bie.
Svedoanstvo za erotsku mo uzima iz mitske istorije, istiui
Alkestidu, koja je bila spremna da za svoga mua Admeta poe i u
smrt. Takoe, istie da Erot podstie ljude ne samo na
portvovanje ve i uopte na velike moralne podvige.
Drugi besednik, Pausanija naglaava da postoje dva Erota,
nebeski, sin nebeske, i zemaljski, sin zemaljske Afrodite.
Zemaljskom Erotu slue obini ljudi koji vole ene isto onako kao i
mladie i deake, i vie vole telo nego duu. Dok nebeskom Erotu,
oni koji vole vie mukarce nego ene.Pausanija ukazuje na
razliita shvatanja Erota u razliitim dravama, odnosno na
pedestariju koja je u nekim dravama prihvaena, a u nekimne.
Tamo gde su stanovnici siromani duhom, u Elidi i Beotiji tamo je

doputena, a tamo gde vladaju varvari, u Joniji je zabranjena. U

Atini i Lakedemonu je miljenje podeljeno: jedni odobravaju, a
drugi osuuju.
Trei besednik, Eriksimah, po struci lekar, prihvata Pausanijevo
postavljanje dvaju Erota koji su jedan drugom suprotni, ali te
razlike se ne odnose samo na ljudsku duu, ve se mogu nai i u
celoj prirodi, kao i umetnosti. On pokuava da objasni ljubav
uporeujui je sa lekarstvom, smatrajui da je ljubav drugaija u
onom to je zdravo u odnosu u onom to je bolesno. Takoe,
pominje Heraklita koji kae da se harmonija sastoji od nekog
neslaganja ili od onoga to se jo uvek ne slae, tj. da harmonija
nije nita drugo nego sazvuje, sklad visokog i niskog glasa koji su
nekada bili neskladni, a koji su se kasnije sloili pomou muzike
umetnosti.
etvrti besednik je Aristofan, slavni atinski komediograf. On
govori o praobliku ljudi, kojih je isprva bilo tri vrste: dvostruki
mukarci, dvostruke ene i androgini, tj. muko i ensko u isto
vreme. Bili su okrugli, imali dva lica okrenuta na suprotnu stranu,
etiri ruke i etiri noge. Ali su bili snani i prkosni, tako da su dizali
bune na bogove, i zato ih je Div rasekao na pola, a lice im okrenuo
prema raseku. Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot, jer je
posle toga svaka polovina eznula za onom drugom polovinom da
se opet stope u jednu celinu. Aristofan tvrdi da je bog rasekao
ljude zbog krivice ljudi i da e oni biti jo jednom prepolomljeni
ako ljudi ne budu bogoduni i ta e tim ponovim rasecanjem liiti
na reljefe koji ukraavaju nadgrobne spomenike.
Peti besednik, tragiki pesnik Agaton, domain ove gozbe, skree
panju sagovornicima na to da niko u stvari nije slavio samog
Erota, ve njegove darove. On istie njegove osnovne vrline: Erot
je najblaeniji meu svim bogovima, jer je od svih njih najbolji i
najlepi. Najlepi je, jer je najmlai, a ne najstariji kao to je Fedar
rekao. Najneniji je, jer hoda po najmekim stvarima i boravi u
srcima bogova i ljudi, a kako u svaku duu ulazi i odlazi iz nje

neprimeen, on je najgipkiji. A najbolji je zato to je najpravedniji,

najrazboritiji, najhrabriji i najmudriji.
Nakon Agatove besede, Sokrat razgovara sa Agatonom koji
utvruje da je Erot po svojoj prirodi ljubav prema neemu, u to
prema neemu to onaj koji ljubi nema ili udi da trajno ima; a to
to on nema je lepota; a kako su lepota i dobrota isto, nedostaje
mu i dobrota, te zato Erot ne moe biti bog.
esti besednik je Sokrat koji ne izlae svoje misli, nego misli koje
je uo od svetenice Diotime, mudre proroice iz Mantineje u
Arkadiji, zemlji vraeva i proroka. Iz njegovog razgovora s
Diotimom proizlazi da Erot nije ni dobar ni lep, a ni zao ni ruan,
nego se nalazi u sredini izmeu runoe i lepote, zlobe i dobrote, i
da uopte, nije veliki bog, kao to Fedar smatra, a ni smrtno bie,
nego neto izmeu smrtnog i besmrtnog. On je sin Pora, vika,
koji dolazi od izobilja i Penije, oskudice koja ezne za izobilje. Zbog
takvog porekla on je as ubog, as bogat, as cveta, as vene.
Ono to ljudi trae nije odseena polovina, ve besmrtnost koju
trae preko lepote, a koja se dobija raanjem, telesnim i
duhovnim.
Nakon Sokratom besede dolazi Alkibijad koji eli da uestvuje u
besedovanju, ali ne u Erotovu ast, ve u Sokratovu. On e
ostalima otkriti Sokratovu prirodu koja se moe uporediti sa
nebeskim Erotom iju je prirodu Sokrat otkrio.
Kada je Alkibijad zavrio svoju besedu, iznenada u sobu navale
bekrije i zauzimaju mestua. Jedni gosti odlaze, a druge zaspe.
Zaspao je i Aristodem, Sokratov prijatelj, koji e ceo dogaaj
ispriati Apolodoru, a ovaj e o tome izvestiti neke svoje
poznanike kad ga zamole da ispria o gozbi. Kad se Aristodem
probudio, primetio je samo Agatona, Aristofana i Sokrata koji
raspravljaju o dramskoj umetnosti. Na kraju, Sokrat sa
Aristodemom odlazi u Likej da se okupa i da po obiaju raspravlja
o filozofskim pitanjima, dok ne krene kui da se odmori.

Gozba je zanimljiva knjiga koja je na est razliitih naina

objasnila ljubav i koliko ona znai oveku. Najzanimljivija i moda i
najbolja objanjenja, po meni su Eriksimahovo i Aristofanovo.
Zato? Zato to Eriksimah ljubav poredi sa muzikom. On inae
citira Heraklita koji kae da harmoniju, sklad ine stvari koje su
pojedinano neskladne, odnosno da jedan skladan, savren ton
ine dva neskladna tona, visoki i niski. On preko umetnosti koja je
lepa prikazuje ljubav, i to preko muzike, a po meni je muzika
najbolji nain da se iskau oseanja. A Aristofanovo, jer je na
najmatovitiji nain objasnio ljubav i njen znaaj za oveka. Iako
je, moda malo verovatno da je ovek bio izgraen od dva
oveka, ipak ta teorija, moda na najbolji nain opisuje ovekovu
potrebu da pronae odgovarajuu osobu u svom ivotu. ovek
koji je rascepan, osea taj gubitak i elee da vrati svoju drugu
polovinu.
S druge strane, ja bih rekla da je traiti ljubav isto to traiti i
sklapati delove slagalice. Kao to svako pare slagalice trai
odgovarajue, drugo pare, tako i ovek trai odgovarajuu
osobu. Jedino postoji problem da se sklopi ta slagalica, jer bez
obzira to se dva dela slagalice slau po obliku, tj. po rasporedu
ispupenih i udubljenih delova, nije nuno da e se oni "pravilno"
sklopiti. Kad slaemo slagalicu, ne obraamo panju samo na
oblik samih delova slagalice, ve i na to da se dobija neka slika,
neka celina. Tako je i kod ljudi, esto misle da su nali pravu
osobu, jer je prividno ona prava, a u stvari kada se malo bolje
pogleda nije. Problem je u tome to u slagalici tano moemo da
vidimo da li se neki delovi slau ili ne, a kod ljudi ne toliko lako.
Ljudima bi bilo lake pronai pravu osobu kada ne bi druge ljude
gledali povrno. Kao to slagalicu paljivo posmatramo,
"upoznajemo" sve njene karakteristike, tako bi trebalo i ljude. Ali
problem je to kod ljudi nije sve tako oigledno kao u slagalici. I
same pojave u prirodi na prvi pogled nisu bile oigledne, ali je
ovek detaljno ispitao svaku njenu osobinu. To bi trebalo vaiti i za
ljubav. Ali u ljubavi je to teko, jer su upletena ovekova oseanja,

dok pri objanjavanju nekih pojava iskljuivo razum ima glavnu

funkciju. Sve u svemu, slaem se sa Fedarom da treba slaviti
Erota i ljubav, ali i one ljude koji cene ljubav i koji shvataju njen
znaaj.

Sanja Simi IV-5