BILANSI BANKE I PROFITABILNOST

1. ta predstavlja bilans stanja banke?

Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani raun, na
ijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine
(na strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno
fondova (strana pasive).
Aktiva:
- Poslovna aktiva:
o poslovna
sredstva
(plasmani,
stalna
sredstva,
neuplaeni upisani kapital, avr)
o nepokriveni gubitak,
- vanposlovna sredstva
Pasiva:
- Poslovna pasiva:
o depoziti
o uzeti krediti
o druge obaveze
o pvr
o kapital banke
- vanposlovna pasiva
Kapital banke se nalazi u pasivi bilansa stanja i predstavlja
najstabilnijideo finansijskog potencijala banke, koji je kao
nedepozitni izvor sredstava trajno uloen u banku i predstavlja
regulatorni uslov za osnivanje i uspeno poslovanje banke.
2. ta predstavlja bilans uspeha banke?
U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku
odreenog obraunskog perioda, kao i finansijski rezultat nerasporeeni profit (dobit) ili nepokriveni gubitak.
Prema osnovnim grupama prihoda i rashoda bilans uspeha se
svrstava u tri podbilansa:
1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat banke (kamate, naknade,
provizije, dividende, uea...)
2) neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i rezultat banke
(kapitalni gubitak, dobitak, prihodi i rashodi iz ranijeg perioda,
vikovi, manjkovi, otpisi potraivanja)
3) revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke (efekti
revalorizacije osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja,
kapitala, kursnih razlika...)
Profit, odnosno dobit ostvarena po godinjem obraunu se na
bazi odluke nadlenog organa (po pravilu Skuptine akcionara)
rasporeuje na:
- sredstva koja e se isplatiti akcionarima na ime dividende
- rezerve banke
- nerasporeeni profit
Tekui gubitak se pokriva na teret:

3.

4.

5.

6.

- nerasporeenog profita iz prethodnih godina

- sredstavaq rezervi
- na teret osnivakog kapitala banke
Kakav je analitiki znaaj bilansa banke?
Bilans banke ima analitiku vrednost, s obzirom na to da
omoguava brojne analize strukture i odnosa izmeu relevantnih
pozicija i na taj nain obezbeuje informacionu osnovu za
donoenje finansijskih odluka na mikro i makro finansijskom
planu.
Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj
raunovodstvenoj identinosti aktive i obaveza plus kapitala
(neto vrednosti), gde je aktiva=obaveze+kapital ili neto
vrednost.
Koji su bankarski agregati?
Najznaajniji bankarski agregati su finansijski potencijal i
finansijski plasmani.
Finansijski potencijal se moe difinisati kao ukupnost izvora
sredstava koje banka trensferie u razliite vidove plasmana finansijske plasmane.
Finansijski potencijal ine ukupna sredstva koja je banka:
- prikupila kao depozitna sredstva,
- kreirala multiplikacijom svojih sredstava
- pribavila iz kreditnih izvora
- stekla kao osnovni kapital banke
Ui bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani.
Kreditni potencijal su ukupna raspoloiva sredstva banke koja
ona moe plasirati u vidu kredita i drugih plasmana, a da pri
tome ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odravajui stopu
obaveznih rezervi.
ta je to ALM koncept?
U uslovima neizvesnosti novanih tokova, trokova finansiranja i
isplativosti investicija, banka mora odrediti optimalni odnos
izmeu rizika, naplate i likvidnosti. ALM koncept (Asset and
Liability Management) predstavlja istovremeno upravljanje
aktivom i pasivom banke. ALM koncept je model koji
podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi
se on pravovremeno spreio, odnosno kako bi se pravovremeno
preduzele radnje za prevazilaenje. Odnosi se na kratkoronu
vremensku usklaenost.
Kako se meri profitabilnost banke?
Profitabilno bankarsko poslovanje je takvo poslovanje u kojem se
ostvaruje adekvatan prinos na plasirana sredstva. Profitabilnost
merena stopom prinosa pa jedinici akcijskog kapitala, predstavlja
najznaajniji sintetiki pokazatelj performansnih mogunosti
banke. Profitabilnost banke varira direktno sa rizikom njenog
portfolia aktivnosti kokji preuzima. Profitabilnost banaka se moe
2

poveavati putem poveanja jednog ili vie od etiri primarna

finansijska rizika banke:
- kreditni rizik
- rizik likvidnosti
- rizik kamatne stope
- rizik nesolventnosti
U meunarodnom bankarstvu iskristalisalo se est osnovnih
pokazatelja profitabilnosti banke:
1) prinos na akcionarski akpital - ROE
2) prinos na aktivu - ROA
3) kamatna mara
4) nekamatna mara
5) operativni profit
6) prihod po akciji - EPS
7. ta su ROA, ROE i EPS?
To su pokazatelji profitabilnosti banke.
ROE - prinos na akcionarski kapital se dobija kada se neto profit
posle oporezivanja podeli sa akcionarskim kapitalom (treba da
bude manji od 20%). Pokazuje akcionarima koliki prinos mogu
oekivati na knjigovodstvenu vrednost investiranog kapitala u
datu banku
ROA - prinos na aktivu se dobija kada se neto profit posle
oporezivanja podeli sa ukupnom aktivom. Pokazuje u kojoj meri
su menadment i uopte zaposleni u banci efikasni u upravljanju
aktivom banke.
<0,5% - slaba efikasnost banke
0,5 - 1,0% - efikasnost prosena
1,0 - 2,0% - dobra efikasnost
>2% - visoka efikasnost
>2,5% - kartelizacija bankarskog trita
EPS - prihod po akciji se dobija kada se neto profit posle
oporezivanja podeli sa brojem (obinih) akcija.
8. Znaaj odreivanja cene bankarskih sredstava za
profitabilnost banke.
"Istorijski" proseni trokovi sredstava se dobijaju sabiranjem
svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduenjima
banke, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koja je
banka pozajmila. Nedostatak ove metode izraunavanja je to
prikazuje trokove bankarskih sredstava u trenutku kada je banka
ve formirala potencijal.
Stoga je celishodnije da banka kod izraunavanja cene
bankarskih sredstava koristi reprodukcionu cenu sredstava (a ne
istorijsku) koja predstavlja minimalnu stopu prinosa (graninu)
koju banka mora da ostvari na svoje plasmane kao cenu dodatne
jedinice sredstava u finansijskoj strukturi banke.

Za profitabilnost poslovanja banke znaajno je da se formira cena

bankarskih kredita na nivou banke koja pokriva ukupne trokove i
ostvaruje celjnu stopu prinosa na akcionarski kapital.
Svi korisnici kredita ne plaaju istu kamatnu stopu jer banka
uzima u obzir visinu kreditnog rizika za svakog zajmotraioca.
Banka nastoji da formira jedinstvenu baznu ili primarnu kamatnu
stopu (ili to moe biti LIBOR ili kamatna stopa na dravne HOV)
na koju se dodaje premija za rizik sa svaku konkretnu kateforiju
zajmortailaca. Ova premija za rizik ostaje nepromenjena za sve
vreme trajanja kredita, dok se bazna kamatna stopa periodino
menja u zavisnosti od cene sredstava do koje se dolazi na napred
navedeni nain.

UPRAVLJANJE BANKARSKIM RIZICIMA

9. ta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom
poslovanju?
Upravljanje rizikom se moe definisati kao banina funkija
osiguranja od rizika. Pod upravljanjem rizikom se podrazumeva
skup aktivnosti:
1) identifikacija izloenosti riziku za sve kategorije sredstava z
procenu potencijalnih gubitaka
2) procena rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u
prolosti, kako bi se procenile verijable koje e uticati na
budunost
3) kontrola rizika u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika
gubitka primenom svih vrsta obezbeenja
4) finansiranje rizika obezbeenjem rezervi, ukljuujui i
osiguranje
5) razvoj adiministrativnih tehnika i korienje strunih znanja
(upravljanje rizikom)
10.
Koje su osnovne vrste bankarskih rizika?
- kreditni rizik
- likvidnosni rizik
- rizik plaanja
- kamatni rizik
- devizni ili valutni rizik
- rizik zemlje
- trini rizik
- operativni rizik
11.
Kako se operativno upravlja rizikom u banci?
Upravljanje rizikom obuhvata:
- organizacionu strukturu
- sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom
- proces upravljanja rizikom odobren od strane Odbora
direktora koji bi trebalo da bude u skladu sa irom poslovnom
strategijom, kapitalnom snagom, menaderskim iskustvom i
ukupnom spremnou da se pruzme rizik
- smernicama i parametrima koje se koriste za upravljanje
preuzimanja
rizika,
ukljuujui
detaljnu
strukturu
prudencijalnih limita
- jak menadment informacioni sistem za izvetavanje,
praenje i kontorolisanje rizika
- dobro sainjene okvire procedura, efektivne kontorole i
sveobuhvatnog izvetavanja o riziku
- odvojene okvire upravljanjem rizikom nezavisne od
operativnih odeljenja i jasno odvojene nivoe odgovornosti za
upravljanje rizikom
- periodino razmatranje i procenu

Na nivou banke mogu se u operativne svrhe organizovati

komiteti za upravljanje rizikom, tj. pojedinim kategorijama rizika
()

UPRAVLJANJE OSNOVNIM BANKARSKIM RIZICIMA

12.
Kako se upravlja kamatnim rizikom?
Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa
predstavlja kamatni rizik za banku. Promene kamatnih stopa u
aktivi i pasivi utiu na visinu kamatne mare u pozitivnom i
negativnom pravcu.
U operativnom smislu, osnovna strategija zatite banaka od
kamatnog rizika sastoji se u reviziji kamatne stope u unapred
utvrenim vremenskim intervalima koji obino iznose 3 ili 6
meseci. Za banku je naroito znaajno da povremeno vri reviziju
kamatnih stopa na kredite sa duim rokovima kako bi se to vie
suzio debalans izmeu kamatne stope na plasmane i kamatne
stope na izvore sredstava. Banke mogu kao reper da koriste neku
referentnu kamatnu stopu koja se formira na finansijskom tritu
(LIBOR). Na tu baznu kamatnu stopu banka dodaje kamatnu
maru koja je razliita za razliite klase dunika, u zavisnosti od
kreditnog rizika.
13.
Kako se upravlja deviznim rizikom?
Devizni ili valutni rizik predstavlja rizik da banka ostvari gubitke u
svom poslovanju usled promena u deviznim kursevima. Rizik
deviznog kursa nastaje kada doe do promene deviznih kurseva
kada se u aktivi i pasivi banke nalaze vievalutne kompozicije.
Ova vrsta rizika dola je do punog izraaja uvoenjem
fluktuirajuih deviznih kurseva poetkom 70.-tih.
Ovaj rizik je posebno znaajan za banke koje posluju na
globalnom planu sa vie valuta, tj. za meunarodne i
multinacionalne banke.
Banka ima kratku poziciju kada su njene devizne obaveze vee u
odnosu na deviznu aktivu, a dugu deviznu poziciju kada je njena
devizna aktiva vea od devizne pasive.
Faktori nastanka deviznog rizika su:
- vremenska izloenost
- bilansna izloenost
- ekonomska izloenost - promena kursa valuta u odnosu na
valute konkurencije, te je mogue da konkurencija ima
povoljnije trokove, profit, prodaju i sl.
Velike internacionalne banke koje psoluju na globalnom planu
aktivne na meunarodnim deviznim tritima, izvravaju veliki
broj spot i terminskih deviznih transakcija, koristei i valutne
svopove, imaju velike otvorene pozicije koje se praktino menjaju
iz minuta u minut, te stoga moraju veliku panju da poklone
upravljanju deviznim rizikom, to zahteva i odgovarajuu
informatiku podrku. Najjednostavniji je metod izraunavanja
neto efektivne devizne otvorene pozicije (priliva i odliva) po
svakoj valuti (ili kljunim valutama), uzimajui u obzir kako
7

bilansne,
tako
i
vanbilansne
stavke,
po
finansijskim
instrumentima (glavnica i kamata, derivati). Banke koje psoluju
na razvijenim deviznim tritima, obino koriste heding kao deo
strategije zatite od ove vrste rizika i druge finansijske derivate.
14.
ta je kreditni rizik i kako se njime upravlja?
Kreditni rizik se definie kao rizik neizvrenja obaveze po osnovu
nastalog duga, tj. neplaanja glavnice i kamate od strane
dunika. Ovo je glani razlog nesolventnosti banaka. Pri tome, od
banke do banke varira udeo pojedinih vrsta kreditnog rizika, kao
to je rizik fizikog lica komitenta, rizik kompanije, rizik zemlje.
Praksa pokazuje da je svaki klijent sluaj za sebe. Ocena
kvaliteta kreditnog portfelja moe da se vri za svaki kredit
pojedinano (kod velikih kredita) ili se vri na osnovu odreenog
reprezentativnog uzorka za pojedine kategorije kredita ili
zajmoprimaca.
Pogoranje kvaliteta kreditnog portfelja moe nastati:
1) zbog nepotovanja propisanih procedura u odobravanju
kredita
2) zbog greaka u rasuivanju odgovornih lica u bankama o
tome kome treba odobriti kredit, odnosno kako se treba
ponaati u odreenoj fazi korienja i otplate kredita
Klasine greke su:
1) odobravanje kredita bez prethodne provere kreditne
sposobnosti zajmotraioca
2) nepotovanje propisane procedure kod starih komitenata
(koji su do sada imali relativno "dobar dosije")
Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog kreditnog portfelja
banke moe se koristiti nekoliko modela od kojih su najpoznatiji:
- KMV model
- CreditMetrics (uveden od strane JP Morgan)
- CreditRise+ (uveden od strane Credit Suisse First Boston)
- model zasnovan na oceni portfelja
Pored ovih modela postoji i Altmanova ZETA analiza (za
utvrivanje rizika bankrotstva preduzea) i Chesser-ov Credit
Scoring System.
15.
Kako se odreuje kreditni rejting?
Da bi se smanjio kreditni rizik, potrebna je odgovarajua
standardizacija procedura i dokumentacije koja se trai. Ovo vodi
standardizaciji rangiranja zajmoprimaca koja je tradicionalna u
komercijalnom bankarstvu. To je sistem rangiranja po kome se
jedinstvena ocena daje svakom kreditu koji odraava kreditni
kvalitet zajmoprimca (opta kreditna sposobnost zajmoprimca)
Veina kreditora razliitog profila danas koristi sisteme
kriterijuma sa zbirom poena za razmatranje zahteva za
odobrenje kredita. Ovaj kriterijum ima prednost zbog toga to
8

moe brzo da se obradi veliki broj kreditnih zahteva uz

minimalan rad, ime se smanjuju operativni trokovi i efikasna je
zamena za odluivanje u sluaju kada se radi o neiskusnim
slubenicima za odobravanje kredita. Ovakav sistem mora esto
da se verifikuje i revidira.
Uz to, radi zatite od kreditnih rizika moe se i:
- primeniti zatitnih klauzula kojima se spreava takvo
ponaanje zajmoprimca u toku trajanja kreditnog odnosa koje
bi pogoralo njegovu kreditnu sposobnost
- uzimanje obezbeenja ili dobijanje garancije
- primena sistema limita
16.
Kako se utvruje kreditna sposobnost?
Kreditna sposobnost se odreuje analizom kreditne sposobnosti
zajmoprimca,
koja
predstavlja
tradicionalnu
tehniku
u
bankarskom poslovanju. U oceni kreditne sposobnosti dominantni
su odreeni faktori (faktori 5 C's of credit):
- Character - karakteristike traioca kredita - moralni rizik
- Capacity - veliina kapaciteta traioca kredita,sposobnost
plaanja-poslovni r.
- Capital - veliina kapitala kojim raspolae - imovinski rizik
- Collateral - uslovi obezbeenja kredita - rizik zaloga
- Conditions - ulsovi poslovanja traioca - trini rizik
U analizi kreditne sposobnosti zajmoprimca koriste se i ocene
kreditnog rejtinga koje dodeljuju specijalizovane agencije
(Moody's, Fitch, S&P), ija je ocena BBB-, tj. Baa3 granica.
17.
ta je likvidnosni rizik i kako se njime upravlja?
Rizik likvidnosti ili likvidnosni rizik predstavlja rizik da banka ne
poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih
obaveza ili da doe do neoekivanih odliva likvidnih sredstava.
Izloenost banke riziku likvidnosti moe se izraziti statikim i
dinamikim pokazateljima.
Statiki su adekvatni za uslove u kojima rizik likvidnosti zavisi
iskljuivo od sposobnosti banke da minimizirajui trokove,
transformie svoju imovinu u novana sredstva.
Dinamiki metod procene likvidnosti bazira se na utvrivanju
neusaglaenosti novanih tokova priliva i odliva depozita i
kredita u buduem vremenskom periodu i u tom cilju se sva
sredstva klsifikuju prema svojoj starosnoj strukturi.
Cilj upravljanja likvidnosnim rizikom treba da bude izbegavanje
situacije da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu i iz tog
razloga proistie upravljanje aktivom i pasivom, ALM koncept.
Ovaj koncept se bazira na:
- prognoziranju toka gotovine
- stratekom planiranju
- odravanju adekvatnog pua visoko kvalitetnih lako utrivih
stavki aktive i
9

- diversifikaciji u pogledu likvidnosti

Ukoliko se oekuje odliv likvidnih sredstava banka treba da
obezbedi dodatna likvidna sredstva prodajom postojeih stavki
aktive (upravljanje aktivom) ili pozajmljivanjem novca na tritu
(upravljanje pasivom).
Velike banke uglavnom upravljaju likvidnou kroz upravljanje
pasivom zbog rejtinga kojim raspolau.

10

UPRAVLJANJE OSTALIM BANKARSKIM RIZICIMA

18.
ta je rizik zemlje i kako se njime upravlja?
Rizik zemlje je mogunost da doe do neizvrenja obaveze
prema banci usled postupaka vlasti ili dogaaja u zemlji duniku.
Upravljanje rizikom zemlje je obino integrisano sa upravljanjem
kreditnim rizikom. Kreditni rejting pojedinih zemalja banke obino
pribavljaju iz svojih centrala ili eksterno iz specijalizovanih rejting
agencija (kao: Moodys, Standard&Poor, Fitch). Rejting se kree u
rasponu od AAA do C/D. Najnii rejting koji se smatra
investicionim je BBB.
Ekonomski asopis EuroMoney svake godine vri rangiranje
zemalja na osnovu devet pokazatelja, miljenja kompetentnih
stunjaka i analitiara.
19.
ta je operativni rizik i kako se njime upravlja?
Prema Bazelskom sporazumu II operativni rizik se definie kao
rizik direktnog i indirektnog gubitka koji proistie iz neadekvatnih
ili pogrenih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih
dogaaja.
- ljudski faktor nedovoljno iskustvo, nedisciplina kod
potovanja ustanovljenih procedura i politika, sklonost
prevarama
- tehniki faktor greke modela koji se koristi u procesu rada
- faktor procesnih radnji odsustvo adekvatnih procedura za
izvetavanje, monitoring i odluivanje
- faktor informacionih tehnologija nedostaci IS koji nisu uoeni
20.

Koje su prevare u bankarstvu?

21.

ta je pranje novca?

22.
Koji su rizici u elektronskom bankarstvu i kako se
njima upravlja?
Osnovni rizici u elektronskom bankarstvu su: strateki rizik,
reputacioni rizik, operativni rizik, kreditni rizik, trini rizik i
likvidnosni rizik.
Elektronsko bankarstvo poveava zavisnost banaka od
informatike tehnologije, poveavajui tehniku sloenost
mnogih operativnih i sigurnosnih pitanja.
KONTROLA BANKARSKOG POSLOVANJA I PRUDENCIJALNO
REGULISANJE BANKARSKIH RIZIKA
23.
Kako se ostvaruje prudencijalno regulisanje banaka?
Spreavanje nastupanja rizika u bankama i bankarskom
poslovanju ostvaruje se kroz raze oblike dravnog nadzora i
11

kontorle banaka i njihovog poslovanja, u celini ili po pojedinim

segmentima. Nadzor i kontrolu obavljaju centralna banka,
ministarstvo finansija ili specijalna nezavisna tela (obino
dravne agencije).
Prudencijalno regulisanje je uspostavljanje zahteva i limita u
odnosu na psolovanje banaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost
i pouzdanost bankarskog sistema. Banke moraju da potuju
sledee prudencijalne zahteve:
- odravanje minimalne likvidnosti
- ograniavanje kreditnog, trinog i operacionog rizika
- ograniavanje koncentracije rizika
- obezbeenje adekvatne visine kapitala
Efikasan nadzor nad poslovanjem banaka zahteva da nadzorne
institucije imaju zakonom data jasna ovlaenja i nadlenosti u
sprovoenju svoje uloge:
- ekskluzivno pravo davanja i oduzimanja dozvola za rad
bankama
- ovljaenje da propisuje prudencijalne propise i standarde
- ovlaenje da od banaka zahteva da dostavljaju periodine
izvetaje
- ovlaenje da sprovodi neposrednu kontrolu poslovanja
- da preduzima koriektivne aktivnosti
- da vri aktivnosti u pravcu saniranja banke
- da zatvori banku, odnosno da je likvidira
Meunarodno poslovanje banaka je regulisano meunarodnim
sporazumima. Radi ujednaavanja regulisanja adekvatnosti
kapitala banaka koje posluju na meunarodnom planu, Bazelski
komitet za bankarski nadzor doneo je 1988. godine Sporazum o
adekvatnosti kapitala banka. 1997. su doneti Osnovni principi
efikasne kontrole banaka.
24.
Koji su osnovni elementi Bazelskog sporazuma o
adekvatnosti kapitala?
Bazelski komitet za bankarsku kontrolu je 1988. godine objavio
Bazelski sporazum I. Ovaj sporazum je postavio set pravila za
vrednovanje adekvatnosti kapitala i minimum standarda koje
nacionalni organi supervizije treba da propipu
u svojim
zemljama. Bazelski sporazum I je:
- identifikovao kljunu ulogu kapitala pri proceni prihvatljivog
nivoa kreditnog rizika
Kapital I reda primarni kapital: obine akcije, preferencijalne
akcije neogranienog roka trajanja i nerasporeeni profit
Kapital II reda sekundarni kapital: subordiniraneobveznice,
preferecnijalne akcije ogranienog roka trajanja i rezerve za
pokrie gubitaka
- postavio zajedniku definiciju kapitala
- identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija
12

faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija radi njihovog

svoenja na bilansne pozicije
- precizirao nain izraunavanja adekvatnosti kapitala.
Sporazum je 1996. godine dopunjen sa trinim rizikom kome su
banke izloene pri poslovanju sa finansijskim derivatima i za koji
je potrebno da se obezbedi dodatni kapital (kapital III reda
kratkoroen subordinirane obaveze do 250% kapitala I reda)
Zbir primarnog i sekundarnog kapitala predstavlja ukupan kapital
banke. Prema Bazelskom sporazumu I propisan je minimalni
ukupan kapital prema riziko ponderisanoj aktivi u iznosu od 8%,
pri emu
- Primarni kapital treba da iznosi 4% ukupne aktive
- Sekundarni kapital 50% od primarnog kapitala
- Rezerve za kreditne gubitke 1,25% riziko ponderisane
aktive
25.
ta je IRB pristup?
Pristup u proceni kreditnog rizika zasnovan na internom rejtingu
banaka, IRB pristup, je pristup zasnovan na Bazelskom
sporazumu II iz 2003. godine. Ovim pristupom banke koje
ispunjavaju ote standarde kontrole imaju mogunost da koriste
svoje metode za procenu verovatnoe neizvrenja obaveza od
strane dunika, dok ostale komponente rizika ocenjuju spoljni
kontrolori (nacionalni supervizori) (osnovni IRB pristup). Vii IRB
pristup je omoguen bankama koje ispunjavaju jo sloenije
standarde nadzora, pri emu se sve komponente rizika
procenjuju od strane banke.
Koncept IRB pristupa se bazira na tri osnovna elementa:
- komponente rizika za svaku klasu aktive
- funkcijama pondera rizika za svaku klasu aktive i klasu
dunika
- skupu minimalnih zahteva koje banka mora da ispuni da
bi bila prihvaena za IRB tretman.
BANKARSKI MENADMENT
26.
ta je bankarski menadment?
Bankarski menadment je upravljanje bankom, njenim
poslovanjem (bilansom, agregatima, poslovnim funkcijama,
bankarskim proizvodima/uslugama, organizacijom itd.), odnosima
sa poslovnom sredinom, a sve u funkciji to boljeg pozicioniranja
banke na tritu i maksimizacije profita, uz podnoljivi nivo rizika.
Bankarski menadment se nalazi u svakoj aktivnosti banke, od
kojih se pojedine zbog svog znaaja posebno razmatraju, kao to
je npr. Upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju.
Upravljanje i rukovoenje procesima je centralna taka sistema
menadmenta u banci.
27.
Kako se vri strateko planiranje u bankama?
13

Planiranje je jedan od kljunih faza menadment procesa, u

okviru koje se donose odluke o ciljevima, politikama,
strategijama, programima i planovima budueg poslovanja
banke. Planiranje ima strateku i taktiku dimenziju. Planiranju
prethodi definisanje misije i vizije banke.
Misija je difinicija svrhe postojanja banke, tj. Kratka izjava o
osnovom zadatku banke i kao takva predstavlja polaznu taku
stratekog usmeravanja banke. Misiju definiu vlasnici (akcionari)
banke.
Vizija predstavlja raztadu misije banke i ona predstavlja izjavu o
mestu i poziciji banke u poslovnom okruenju (na tritu), posle
deset i vie godina. Definie najvie rukovodstvo, utvruje
upravni odbor.
Strateki plan se izvodi iz vizije banke i prevodi trenutno stanje u
oekivanu viziju, za dui vremenski period (5-10 godina). Polazna
taka u stratekom planiranju banke jeste analiza ukupne ponude
i tranje finansijskih usluga, kao i projektovanje buduih promena
u strukturi finansijskog sistema. Strateko planiranje u bankama
se sastoji od kreiranja vizije, izbora strategije i razrade akcionih
programa. Strateko planiranje obuhvata:
- planiranje veliine banke u narednom periodu
- stepen diversifikacije (specijalizacije)
- politiku kamatnih stopa i drugih naknada za bankarske usluge
- planiranje odnosa rizika i prinosa
- planiranje profitabilnosti.
Operacionalizacija usvojene strategije razvoja banke sprovodi se
kroz akcione programe (taktiko planiranje period od godinu
dana) po pojedinim segmentima, kao to su: trokovi, kvalitet,
informacije, proizvodi/usluge, zaposleni itd. etiri taktika plana:
- plan marketinga
- finansijski plan
- plan operativnog poslovanja
- plan ljudskih resursa
28.
Kako se realizuje bankarski marketing?
Marketinka strategija je fokusirana na bolje razumevanje
sadanjih i potencijalnih potreba komitenata banke. Pri
formiranju svoje marketinke strategije, banke uglavnom imaju
na raspolaganju tri strateke opcije:
1) strategiju masovnog trita (komitenti sa slunim
potrebama
i
eljama,
orijentacija
na
cenovnu
konkurentnost)
2) strategija
diferenciranih
segmenata
komitenata
(orijentacija na dizajniranje posebnog programa za svaki
segment komitenata

14

3) strategiju koncentacije aktivnosti (na jedan segment

finansijskog trita gde se nastoje razviti komparativne
prednosti)
Kod marketinga u bankama poseban znaaj imaju savremeni
bankarski proizvodi/usluge, odnosno sposobnost banke da ponudi
finansijske inovacije, dobrim delom zasnovanim na savremenim
informacionim tehnologijama. Na zanaaju e dobijati i
konsultantske usluge banaka prema ciljnim segmentima
komitenata
(bogati
pojedinci),
kopanije
u
procesu
prestrukturiranja, kompanije koje emituju HOV). Smatra se da e
se vremenom relativizirati znaaj cenovne konkurentnosti, s
obzirom na trend njenog ujednaavanja, a da e se poveati
znaaj kanala distribucije i promocije, jer e necenovni faktori
konkurencije sve vie dolaziti do znaaja.
29.
Koja je uloga informacionog sistema u bankama?
Za uspean savremeni bankarski menadment je od vitalne
vanosti finansijski informacioni sistem koji prua aktuelne,
potpune i kvalitetne informacije potrebne u procesu planiranja,
odluivanja, ozvravanja i izvetavanja, kao i u tekuem
operativnom bankarskom poslovanju. IS u banci obino ima
nekoliko osnovnih operativnih podsistema:
- IS
koji
prua
informatiku
podrku
poslovima
sa
stanovnitvom,
- Poslovima sa privredom (kompanijama)
- Poslovima platnog prometa
- Poslovima sa HOV
- Deviznim poslovima
IS koji pokrivaju druge aspekte poslovanja:
- finansijsko-raunovodstveni segment,
- ljudski resursi (kadrovska evidencija, obraun zarada)
- plan i analiza
- izvetaji prema eksternim korisnicima (pre svega centralnoj
banci)
Sve to mora biti objedinjeno kroz tzv. upravljaki IS (Management
IS MIS), bez koga je nemogu savremeni bankarski
menadment i realizacija tako kompleksnih poslova, kao to su
upravljanje rizicima i upravljanje aktivom i pasivom. Ulaganja
banaka u inf. hardver i softver stalno rastu i bez toga nema
opstanka na tritu, ali je to i u direktnoj funkciji smanjenja
trokova. ATM maine meseno obrauju mnogo vie transakcija
od alterskih slubenika, poveavaju produktivnost rada, deluju
na standardizaciju bankarskih usluga.
30.
Kakva je organizacija savremene banke?
Organizaciona struktura banke moe biti:
- Funkcionalna (okrenuta internim funkcijama). Zasniva se na
podeli banke po funcijama, tj. vrstama bankarskog posla. Daje
15

dobre rezultate u uslovima kada je okruenje relatvno stabilno

i predvidivo
- trino orijentisana (okrenuta spoljnim faktorima). Primerenija
u nestabilnom i neizvesnom okruenju. Nespecijalizovana,
decentralizovana i neformalna. Od svakog zaposlenog se
oekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe
korisnika.
Centrala banke je organizovana prema osnovnim funkcionalnim
linijama poslovanja, na bazi divizija (sektora, odeljenja...), sa
centralnom upravom (predsednik banke, odbor direktora i izvrni
direktori za pojedine segmente poslovanja)
Filijale predstavljaju oi i ui u lokalnim podrujima, koje
pomau organizaciji da identifikuje najvee i potencijalno
najprofitabilnije klijente i da ih poveu sa najprofitabilnijim
bankarskim uslugama.
31.
Kako se upravlja kvalitetom u bankama?
Kvalitet se definie kao potpuno zadovoljenje potreba potroaa
po najnioj internoj ceni. Klju kvaliteta: posao treba dobro
uraditi prvi put. Prema TQM-u: jeftinije posao obaviti na vreme
dobro, a ne vriti naknadne dorade. Odgovornost se delegira na
najniu instancu.
32.
ta predstavlja dobro korporativno upravljanje u
bankama?
Dobro korporativno upravljanje omoguava kompaniji i banci da
povea pristup spoljnim izvorima finansiranja.
OECD je izradio skup smernica i standarda za korporativno
upravljanje (1999.) pod nazivom Principi korporativnog
upravljanja, koji predstavlja referentnu odrednicu u donoenju
nacionalnih principa. Uvaavajui navedene osnovne Principe,
1999. goidne Bezelski komitet za bankarski nadzor je doneo set
principa za jaanje korporativnog upravljanja u bankarskim
organizacijama. U ovim principima se naglaava da je dobro
korporativno upravljanje za banke od vee vanosti nego za
nefinansijske kompanije, zbog kljune uloge banaka kao
finansijskih posrednika.
U cilju operacionalizacije ovih optih propisa i kodeksa, na nivou
banke donose se posebna pravila o korporativnom upravljanju
(uz izjave saobraznosti sa optim propisanim pravilima), kodeksi
najbolje prakse, pravila kojima se utvruju etiki principi i
korporativne vrednosti, pravila ponaanja (i dobre poslovne
etike), pravila vezana za konflikt interesa, specifine etike
obaveze za zaposlene koji imaju posebne odgovornosti itd.
2004. su revidirani.
33.
Koje su perspektive bankarskog menadmenta?
Banke koje ele visoke stope rasta, uz odravanja profitabilnosti i
likvidnosti, moraju permanentno da uvode nove proizvode/usluge
16

kojima e zadravati stare i privlaiti nove komitente. Tehnoloki

inovativne banke imaju znaajnu prednost nad onima koje jo
uvek neguju tradicionalne sisteme poslovanja. Ono o emu svaka
banka mora da vodi rauna jeste stalno usavravanje kanala
distribucije
preko
kojih
se
vri
komercijalni
plasman
proizvoda/usluga i to iroko decentralizovano.
Jedan broj banaka e i dalje prednost graditi na prepoznatljivom
imidu pruanja visoko specijalizovanih fin. usluga superiornog
kvaliteta i efikasnosti uz negovanje posebnog linog odnosa sa
komitentom.
Moda je najvea perspektiva u primeni inf. tehnologije u
bankarstvu, a posebno u odluivanju.
BANKE NA FINANSIJSKIM TRITIMA I U POSLOVANJU SA
HARTIJAMA OD VREDNOSTI
34.
ta je finansijsko trite?
U irem smislu: finansijsko trite postoji svuda gde se obavljaju
finansijske transakcije.
U uem smislu: finansijsko trite je organizovano mesto na
kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i
finansijskih instrumenata.
35.
Koje vrste finansijskih trita postoje?
prema predmetu svog poslovanja:
- novano trite trae se i nude kratkorona novana
sredstva, tj. kratkoroni krediti i novac i odreene HOV
(komercijalni zapisi, blagajniki zapisi, dravni zapisi,
bankarski akceptni nalozi, sertifikati o depozitima, menice)
- trite kapitala trguje se dugoronim novanim sredstvima
kapitalom i dugoronim HOV, tj. vrednosnim papirima i fin.
instrumentima iji je rok dospea vei od jedne godine
(obveznice, akcije, sertifikati i dr.). Sastoji se od:
o emisionog ili primarnog trita
o sekundarnog trita
- devizno trite deo novanog trita kupovina i prodaja
stranih sredstava plaanja, HOV denomiranim u stranoj valuti i
utvruje kurs za devize koje su predmet poslovanja. Na
deviznom tritu uestvuju banke u svoje ime i za svoj raun,
kao i centralna banka u ulozi interventa.
- trite finansijskih derivata
- evrovalutno
trite posebna vrsta meunarodnog
finansijskog trita sa centrom u Londonu koje ne podlee
nacionalnim i meunarodnim propisima.
Prema nainu susretanja ponude i tranje:
- organizovano i
- neorganizovano
Prema poreklu uesnika:
17

- domae i
- meunarodno
Prema prirodi potraivanja:
- trita dugovnih fin. instrumenata promet kreditne aktive
- trita vlasnikih fin. instrumenata promet akcija
36.
ta je berza?
Berza je institucija finansijskog trita vezana za tano odreeno
mesto na kome se trguje standardizovanim trinim materijalom,
po utvrenim pravilima trgovanja. Berze mogu biti:
- efektne berze, berze HOV trguje se HOV, devizama i
finansijskim derivatima
- robne breze
- meovite
Predmet trgovanja na berzi mora biti tipiziran i standardizovan,
kako bi bio zamenljiv a time i trgovina sa njim jednostavna.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu na kome se njime
trguje.
Po vlasnikoj strukturei, berze su akcionarska drutva
Transakcije na berzi mogu biti:
- promptne (dnevne) u roku od 2-3 dana, obavljaju se
telefonom ili raunarom
- terminske realizacija u duem vremenskom periodu. Sutina
je u predvianju budueg kretanja cena i kupovine i prodaje
na osnovu njih. Izmeu kupca i prodavca stoji klirinka kua
(deo berze ili odvojena pravna lica)
37.
Kakve uloge banke mogu imati na finansijskim
tritima?
1) daju savete u vezi sa kupovinom HOV
2) upravljaju sredstvima komitenta kroz ulaganje u HOV
3) trgovina na berzi u svoje ime i za svoj raun
4) organizuju emisiju HOV na fin. tritima za svoje komitente
i vriti upis dela emisija
5) emitenti sopstvenih HOV radi prikupljanja sredstava za
sopstveno poslovanje
38.
Kako posluju investicione banke na finansijskim
tritima?
Investicione banke u SAD obavljaju poslove vezane za prvu
emisiju HOV (poslovi konsaltinga, registracije emisije, kao i
garancije). Ukoliko banka od emitenta otkupi sve HOV onda se
radi o garanciji. Pri tome banka preuzima rizik u vezi sa
plasmanom. Moe obaviti i ponudu bez garancije kada plasman
vri za raun emitenta, a sama se nalazi u ulozi brokera i ne
snosi rizik plasmana emisije. Ovde se prodaja vri preko prodajne
mree koju organizuje investiciona banka. Investicioni bankar se
ne bavi niti dugoronim investiranjem niti bankarstvom, ve

18

pronalazi kupce za nove emisije HOV kojima se pribavljaju

dugorona fin. sredstva za investicije.
39.
Kako posluju komercijalne i univerzalne banke na
finansijskim tritima?
1) kupovina i prodaja na berzama, tamo gde je njihovo
pojavljivanje na parketu berze dozvoljeno.
2) na sekundarnom tritu HOV brokerski (tehniki sprovodi
nalog komitenta, ne preuzimajui rizik i dobijajui proviziju)
i dilerski poslovi (radi za sopstveni raun u cilju zarade, uz
preuzimanje rizika)
3) kastodi poslovi voenje rauna HOV za raun klijenata
4) poslovanje preko svojih afilacija na offshore destinacijama
koristei njihov povoljan poreski i devizni tretman
40. Kako se ostvaruje bankarski portfolio menadment?
Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju
razliitih vrsta aktive. U finansijama oznaava razliite vrste HOV
koje se nalaze u posedu individualnih investitora. Izbor
odgovarajueg portfolia zavisie od oekivanja investitora u
pogledu prinosa, kapitalnih dobitaka i rizika. Osnovna intencija za
kreiranje nekog investicionog portfolia je diversifikacija rizika, uz
ostvarivanje odreenog prinosa.
HOV koje banke dre u svojim plasmanima, mogu se podeliti na
dve osnovne kategorije i to:
1) HOV koje predstavljaju rezervu likvidnosti
2) HOV koje predstavljaju investiciju
Banka e odabrati onaj portfolio HOV koji joj omoguava najvei
prinos u odnosu na postojei rizik, koristei osnovnu
karakteristiku portfolia disperziju ulaganja koja dovodi i do
smanjenja rizika ulaganja.
Portfolio menadment predstavlja u osnovi upravljanje izborom
razliite aktive u okviru portfolia. On predstavlja kontinuirano
procenjivanje, menjanje i prilagoavanje portfolia (tj. njegove
strukture) postavljenim ciljevima investitora. Sastavni delovi
ovog kontinuiranog i dinaminog procesa su portfolio analiza i
portfolio selekcija. Ovim aspektima portfolio menadmentom se
u bankama bave specijalizovana odeljenja i posebno obueni
bankarski strunjaci.
Pasivna strategija znai da banka formira odreeni portfolio HOV
i dri ga do njihovog dospea, a aktivna strategija da banka
stalno vri promene u svom portfoliu, kupujui i prodajui HOV
pre isteka njihovog dospea, kako bi ostvarila dobit na bazi
promene trinih cena. Varijanta aktivne investicione strategije
moe biti kompjuterizovano programsko trgovanje.
Portfolio selekcija predstavlja izbor konkretnih HOV u koje bi
trebalo investirati, kao i odreivanje proporcija izmeu pojedinih
grupa HOV u ukupnom investicionom volumenu, a sve opet sa
19

ciljem da se na najbolji mogui nain odgovori postavljenim

preferencijama investitora

20