Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

s e m i n a r s k i

Tema:
dijagramsko

r a d -

Informaciona podrka za analitiko i

odreivanje prelomne take

Student: Zoran Robulj 134/99
Profesor: dr Bojan Ili

Beograd
2001.
0

Sadraj

1.

Trokovi

2.

Fiksni i varijabilni trokovi i njihova dinamika

3.

Dobit i trokovi

4.

Odreivanje praga rentabilnosti

5.

Pokazatelji

6.

Princip rada informacione podrke

7.

Kritika rada

10

8.

Literatura

12

9.

Prilog 1: Ilustracija rada programa

13

1.

Trokovi
1

Trokovi su jedan od osnovnih pojmova savremene ekonomije. Oni su

jedan od najznaajnijih faktora, ako ne i najznaajniji koji pored prihoda
(dimenzija i karakteristika trita) utie na dobit preduzea.
Ali ne tako davno, o trokovima se nije znalo mnogo. Razvoj trokova
poeo je sa razvojem trita i trine privrede. A trokovi, danas, predstavljaju
faktor konkurentnosti preduzea kao i kriterijum ocene performansi poslovnih
organizacija.
Pod trokovima se jo od vremena nastanka ovog termina podrazumevao
novani utroak sredstava potrebnih za obavljanje neke delatnosti, bilo ona
proizvodna ili usluna.
Do dananjeg dana definicija trokova se nije izmenila, izmenio se samo
pristup, izmiljene su nove metode za planiranje, dimenzioniranje i analizu
trokova.
Dobit preduzea jeste kljuna kategorija za opstanak i rast, ija
maksimizacija predstavlja osnovni i neizbean cilj svakog preduzea. Ona
jeste kljuna stavka za svaku menadersku odluku. Zavisnost dobiti od
trokova moe se izraziti sledeom relacijom, koja predstavlja najuproeniji
oblik ove funkcije :
Dobit = Prihod1 - Trokovi
Ako je osnovni cilj preduzea da ostvari najveu moguu dobit, onda is
toga indirektno proizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzea
minimizacija trokova.
Ali to nije sve. Trokovi nisu samo statika kategorija, ve zavise i od
vremena (inflacije, globalnih ekonomskih kretanja), prostora i tokova u
preduzeu.
Da bi uspeno upravljali preduzeem, rukovodioci (menaderi) moraju u
svakom trenutku znati iznose trokova. To je kao kada sednete u taksi i tokom
vonje posmatrate taksimetar kako otkucava cenu. Ali da biste poneli
dovoljno novca za prevoz morate prvo isplanirati trokove prevoza. A poto je
osnovna funkcija menadera planiranje, oni pre svega moraju planirati
trokove koji e nastajati u budunosti. Da bi smo uspeno planirali dobit
preduzea, a samim tim i trokove, potrebno je pre svega poznavati njihovu
strukturu i dinamiku. Analiza trokova i karekteristini tipovi trokova jeste
ujedno i tema sledeeg odeljka ovog rada.

Prihod zavisi jedino od kupaca, tako da je jedina stvar na koju preduzee moe da utie,
kako bi ostvarilo najveu zaradu od svojih proizvoda su trokovi
1

2. Fiksni
dinamika

varijabilni

trokovi

njihova

Vratimo se primeru sa taksijem. Da biste znali da li imate dovoljno para

za prevoz do eljenog odredite morate prvo planirati trokove. Za to treba
unapred znati i druge parametre osim cene prevoza po preenom kilometru.
To su cena starta i kilometraa od take u kojoj ulazite u taksi do odredita.
Analogno tome i u proizvodnji odreenih proizvoda potrebno je pre
svega razumeti prirodu dva tipa trokova: fiksnih i varijabilnih trokova.
Fiksni trokovi jesu oni trokovi ija se veliina ne menja u zavisnosti
od obima poslovanja date organizacije. U naem primeru sa taksijem to bi
bila cena starta, jer ona ne zavisi od broja preenih kilometara. Takvi trokovi
u oblasti ekonimije preduzea su:
- trokovi amortizacije (maina, opreme i prostora za rad)
- trokovi naknada za rad neproizvodnih radnika
- trokovi lanarine u organizacijama, pretplata na asopise
- trokovi grejanja, osvetljenja i sl.
- trokovi kancelarijskog materijala
- takse, dozvole za rad i sl.
- i dr.
FT

FT1

Dijagram 2.1 Grafiki prikaz fiksnih trokova

Druga vrsta trokova su, naravno, trokovi koji zavise od obima
poslovanja. Oni se nazivaju varijabilni trokovi. U taksi primeru ti trokovi
su cena preenog kilometra, jer zavise od obima usluge. Primeri takvih
trokova na polju poslovnih organizacija su:
- trokovi materijala za rad
- trokovi energije za pogon maina (elektrina, goriva)
- trokovi rada proizvodnih radnika
- trokovi transporta robe
3

trokovi ambalae
porez na proizvode
i dr.
VT

VT1

Q
Q1

Dijagram 2.2 Grafiki prikaz varijabilnih trokova

Kriterijum koji razvrstava trokove na fiksne i varijabilne naziva se
koeficijentom reagibilnosti. Ovaj pokazatelj se izraava kao odnos
promene trokova i promene obima poslovanja.
Krt = Tr / Q
Za fiksne trokove ovaj pokazatelj iznosi nula, jer je Tr = 0, za bilo koju
promenu obima poslovanja. Za varijabilne trokove ovaj koeficijent je vei od
nule, jer je promena trokova uvek u istom smeru kao i promena obima
poslovanja.
Varijabilni trokovi se zatim mogu razvrstati na dva tipa: proporcionalne
trokove i relativno fiksne trokove.
Proporcionalni trokovi su deo varijabilnih trokova koji se menjaju
srazmerno promeni obima poslovanja. Njihov koeficijent reagibilnosti iznosi
jedan. Grafiki prikaz proporcionalnih trpkova dat je na dijagramu 2.2.
Relativno fiksni trokovi su komponenta varijabilnih trokova koji se
menjaju u zavisnosti od obima poslovanja, ali ta promena nije proporcionalna
promeni obima poslovanja. Takvi trokovi su zonski trokovi, jer u pojedinim
zonama obima poslovanja ne menjaju svoje vrednosti. Prema promeni svojih
vrednosti razlikujemo degresivne, progresivne i remanentne trokove.
Progresivni trokovi imaju tendenciju breg rasta od rasta obima
poslovanja, pa je koeficijent reagibilnosti ovih trokova vei od jedan.
Degresivni trokovi imaju tendenciju sporijeg rasta od rasta obima
poslovanja. Njihov ekoeficijent reagibilnosti je izmeu nula i jedan. Degresija
relativno fiksnih trokova je prisutna samo do odreenog obima poslovanja,
dok posle tog obima ona postepeno prelazi u progresiju.
4

Remanentni trokovi opisuju tenju da se, i pri smanjenju obima

poslovanja, zadri raniji nivo operativnih trokova.
RFT
Progresija

Degresija

Dijagram 2.3 Grafiki prikaz progresivnih i degresivnih trokova

Ukupni trokovi (ranije pominjani kao trokovi) predstavljaju zbir
varijabilnih i fiksnih trokova, te se mogu izraziti sledeom relacijom:
UT = VT + FT
FT,
VT,
UT

UT1
VT1

FT1

Dijagram 2.3 Grafiki prikaz ukupnih trokova

Ali nije sve crno-belo. Fiksne i varijabilne trokove treba pre posmatrati
kao dva ekstremuma jednog kontinuma, nego kao dva apsolutna pojma.
Izmeu ove dve krajnje take nalaze se stvarni trokovi, koji nisu ni fiksni, ni
varijabilni. Zato su sva razmatranja o varijabilnim i fiksnim trokovima u
ovom seminarskom radu samo teoretska.

3.

Dobit i trokovi

Vratimo se na drugi pokazatelj rada preduzea prihod. Ukupan

prihod se definie kao obim prodaje proizvoda pomnoen cenom jedinice tog
proizvoda.
UP = Q x C
Ako se vratimo na formulu sa poetka ovog rada koja kae da dobit
predstavlja razliku izmeu prihoda i trokova, i ako se setimo da dobit
predstavlja osnovni cilj preduzea, onda je jasno zato e se u ovom delu
rada govoriti o odnosu dobiti i trokova.
Da bi su menaderi planirali dobit preduzea, moraju planirati prihode
i trokove. Kako bi su predviali prihode i rashode (trokove), moraju pre
svega poznavati njihove meusobne uslovljenosti.
Cena kotanja predstavlja cenu proizvodnje odreenih proizvoda, a
to je cena koju preduzee mora da plati da bi proizvelo neko dobro. Ono to
preduzee plaa jesu trokovi, te s toga cena kotanja predstavlja trokove
preduzea, a obino se izraava kao cena kotanja po jedinici proizvoda.
Ck = UT / Q
Cena kotanja predstavlja osnovnu cenu proizvoda ispod koje
preduzee ne sme prodavati svoje proizvode, jer u tom sluaju ne samo da ne
bi ostvarivalo dobit, ve bi stvaralo i gubitke. Zbog toga je vano da
preduzea analiziraju svoje trokove i definiu cenu kotanja svojih proizvoda.
Ali nije sve tako lako. Cena proizvoda na tritu se kreira pod uticajima
i drugih faktora (osim trokova). to znai da je preduzee nekada prinueno
da (proizvodi i) nudi svoje proizvode po cenama koje diktira trite, kako bi
uspelo da ih proda. Zbog toga, pre svega, preduzee mora upravljati svojim
obim proizvodnje na takav nain da bi dostiglo maksimum razlike izmeu
prihoda i trokova. Da bi to bilo u stanju preduzee mora prvo definisati
minimalan obim proizvodnje za koji je cena njegovih proizvoda konkurentna
na tritu. Zbog ove pojave se moe rei da je pojam trokova kljuni ne
samo za razumevanje trine privrede, ve i kapitalizma, kao drutvenogekonomskog ureenja.

4.

Odreivanje praga rentavilnosti

Poto su i prihodi i trokovi zavisni, pre svega od obima poslovanja,

preduzee moe maksimizirati razliku (dobit) delovanjem na ove faktore,
preko obima poslovanja. Vrednost obima proizvodnje, na kome se trokovi
izjednaavaju sa prihodima nazivamo prag rentabilnosti. On definie
minimalnu proizvodnju potrebnu za pokrivanje trokova ostvarenim
prihodom. Analitiki do praga rentabilnosti se moe doi izjednaavanjem
ukupnih prihoda (UP) sa ukupnim trokovima (UT) na sledei nain:
UP = Q x C
UT = FT + VT, gde je VT = Vt x Q, iz ega sledi da je UT = FT + Vt x Q
Pa iz uslova izjednaavanja:
UT = UP, sledi:
Q x C = FT + Vt x Q
Q x C Vt x Q = FT
Q (C Vt) = FT
Q = FT / (C Vt), to jeste prag rentabilnosti, odnosno minimalan
obim proizvodnje koji je rentabilan (isplativ za preduzee, u smislu pokrivanja
trokova)
Na grafiku se to moe predstaviti na sledei nain.
UP1
UT,
UP
dobit

UT1

UT1 = UP1

gubitak

QPR

Dijagram 4.1 Grafiki prikaz praga rentabilnosti

Kao to je na dijagramu prikazano za obim proizvodnje preko praga
rentabilnosti preduzee ostvaruje odreenu dobit, dok za obim ispod njega
ostvaruje odreeni gubitak.
Preduzee, na ovaj nain moe upravljati svojom dobiti, preko
trokova i prihoda, planirajui svoj obim poslovanja.
7

5.

Pokazatelji

Pomou ovim podataka moemo izvesti neke pokazatelje.

Marginalna stopa se dobija iz uslova za prag rentabilnosti po
sledeem principu.
UP = TF + TV
UP = TF + (TV / UP) x UP
UP (TV / UP) x UP = TF
UP (1 TV / UP) = TF
UP = TF / (1 TV / UP)
Izraz 1 TV / UP predstavlja marginalnu stopu, koja se dobija
oduzimanjem kolinika varijabilnih trokova i prihoda od 1.
Stopa sigurnosti predstavlja odnose razlike u realizaciji i realizaciji
na pragu rentabilnosti i realizacije. Ona pokazuje za koji procenat se moe
smanjiti realizacija u uslovima rentabilnog poslovanja pre nego to preduzee
pone da posluje sa gubitkom. S toga ova stopa moe biti veoma znaajan
indikator poslovanja. Vea stopa sigurnosti oznaava bolje poslovanje.
Ss = (UP - Prihod_na_pragu_rentabilnosti) / UP
Stopa sigurnosti na grafiku izgleda ovako.
UP

UT,
UP.

UT

UP1
Prihod na pragu
rentabilnosti
granica
sigurnosti

QPRAG

Q
Q1

Stopa dobiti je proizvod stope sigurnosti i marginalne stope. Ona pokazuje

koliko dinara dobiti otpada na svakih 100 dinara realizacije.
Ds = Ms x Ss

6.

Princip rada informacione podrke

Informaciona podrka za ovaj proces (analitikog i grafikog

odreivanja prelomne take) slui kao pomo prilikom donoenja
menaderskih odluka.
Da bi se program koristio potrebni su mu podaci, pre svega finansijski
izvetaj (bilans uspeha), kao i podatak o obimu proizvodnje u godini za koji je
unet finansijski izvetaj. Po unoenju potrebnih podataka 2 program pristupa
radu po sledeim fazama:
1. sabira prihode od prodate robe iz bilansa uspeha kako bi dobio
ukupan prihod
2. sabira fiksne trokove iz bilansa uspeha
3. sabira varijabilne trokove iz bilansa uspeha
4. sabira sve trokove, kako bi dobio ukupne trokove
5. izraunava prodajnu cenu proizvoda delei prihode od prodaje
proizvoda sa obimom proizvodnje
6. izraunava cenu kotanja delei ukupne trokove sa obimom
proizvodnje
7. prema formuli iz prethodnih poglavlja izraunava prag rentabilnosti,
marginalnu stopu, stopu sigurnosti i stopu dobiti
8. za take oko praga rentabilnosti izraunava ukupan troak i ukupan
prihod
9. iz prethodnih podataka dobija dobitak, odnosno gubitak za razliite
obime poslovanja
10. prikazuje dobijene podatke o okolini praga rentabilnosti na
grafiku3
Osim ovih izraunavanja postoje i dodatni moduli ove podrke koji
obezbeuju:
1. izraunavanje trokova, prihoda i dobiti/gubitka za zadati obim
proizvodnje
2. izraunavanje obima proizvodnje, trokova i prihoda za planiranu
dobit preduzea, gde u sluaju planiranog gubitka (npr. damping
cena) takoe moete videti podatke unosei negativnu vrednost u
polje predvieno za planiranu dobit
Grafiki prikaz podataka o okolini praga rentabilnosti, je pregledan sa
istaknutim vrednostima dobiti/gubitaka, za neke od obima proizvodnje.
Poetak
rada
programa

Unos
finansijski
h
podataka

Unos
obima
proizvodnj
e

Raunanje
prihoda /
trokova

Odreivanj
e
prelomne
take

Odreivanj
e drugih
pokazatelj
a

Ukoliko
su podaci prethodno uneti i snimljeni, ne moraju se ponovo unositi
Odreivanj
Kao
okolne take praga rentabilnosti uzete su 0, x/2, x, 3x/2, 2x, gde je x vrednost
e podataka
proizvodnje
na pragu rentabilnosti
za okolinu
praga
rentabilnost
2
3

Prikaz
podataka
na grafiku

Raunanje
podataka
za zadati
obim

Raunanje
podataka
za zadatu
dobit

Kraj
rada
programa

Slika 5.1 Grafiki prikaz faza rada programa

7. Kritika rada
Ovaj rad je raen sa sledeim pretpostavkama: 4
- linearna funkcija ukupnih trokova
- zadovoljavajua tanost u razdvajanju ukupnih trokova na fiksnu i
varijabilnu komponentu
- pravolinijsko kretanje fiksnih, kao nepromenljivih trokova u datom
raspoloivom kapacitetu, i varijabilnih, kao proporcionalnih trokova
sa obimom proizvodnje unutar datog kapaciteta
- takoe, pravolinijsko kretanje prihoda u odnosu na obim prodaje,
odnosno konstantnost prodajnih cena po jedinici prodaje i
- podudarnost ili priblina podudarnost proizvodnje i prodaje u datom
obraunskom periodu
Kao odraz nemogunosti potpunog razdvajanja fiksnih i varijabilnih
trokova program nije prigodan za korienje u praksi, naroito zbog toga to
se trokovi direktno preuzimaju iz bilansa stanja, gde su sintetizovani prema
svojim nosiocima, a ne prema njihovoj prirodi. Ovaj nedostatak bi bilo
mogue ispraviti tako to bi se unosili posebno trokovi varijabilne, a posebno
fiksne prirode. Recimo trokovi rada mogli bi se razloiti na trokove rada
proizvodnih radnika zajedno sa onim iji rad zavisi od obima poslovanja (rad
na utovaru, pakovanju, prevozu robe) i kancelarijskih radnika.
Isto tako kao nesavrenost podrke moe se navesti i pretpostavka
ovog rada da se prihodi od prodaje proizvoda kreu linearno u odnosu na
obim proizvodnje. U praksi to nije tako, jer je trite ogranieno, a ponaanje
kupaca i konkurenata nepredvidivo. Zbog toga je u stvarnosti funkcija
zavisnosti prihoda od prodaje priblino oblika normalne raspodele. Na takvim
pretpostavkama se obino planiraju prihodi i dobit. Da bi se dobila prava
analiza dobiti/gubitka, potrebni su i faktori trita: veliina, prisutnost i obim
proizvodnje konkurencije i sl.
Kao jo jedan sluaj uproavanja funkcija jeste i funkcija varijabilnih
trokova, koja se u ovom radu smatra za proporcionalnom, dok u stvarnosti
na nju utiu progresivni ili degresivni trendovi promene trokova u odnosu na
promenu obima poslovanja. Kako bi se postigli stvarni rezultati potrebna je i
analiza svih relativno fiksnih trokova koji utiu na cenu kotanja.
Takoe program nije pogodan za preduzea iji je asortiman proizvoda
vei od jedan, jer podrava samo jedan obim proizvodnje, jednu cenu i jedne
trokove. Umnoavanje ovih kriterijuma dovodi do kompleksiranja programa,
i viestrukih izmena koje bi trebalo napraviti. Npr. bilans uspeha ne bi bio vie
pogodan za unos podataka o prihodima/trokovima, ve bi trebalo formirati
4

Nikola Stevanovi, Vera Leko, Nevenka arki-Joksimovi Upravljako knjigovodstvo I

10

novi formular u kom bi se za svakiod n proizvodna iz asortimana proizvodnje

datog preduzea mogli dobiti prihodi i trokovi, iji bi se pragovi rentabilnosti
posebno izraunavali i posebno prikazivali na svakom grafiku, dok bi se
ukupne performanse preduzea mogle izraunavati iz datih podataka. Post
optimalna analiza koja u smislu projektovanja obima proizvodnje za datu
dobit postoji u ovoj podrci bila bi komplikovana.
Peti problem predstavlja vreme, jer se finansijski izvetaji podnose
godinje (ili u najboljem sluaju estomeseno), tako da za planiranje budeta
(trokova) za narednu godinu, mi kao bazu cena koristimo izvetaj od prole
godine, tako da uticaji npr. inflacije i druge makroekonomske pojave nisu
uzete u obzir. Podaci koji se koriste su stari dve godine ili u najboljem sluaju
godinu dana. Sve to ini program neupotrebljivim u praksi.
Iz toga proizilazi da je jedina primena ovog rada mogua u malim
preduzeima, sa jednostavnom strukturom trokova i asortimanom
proizvodnje od jednog proizvoda, koja posluju u stabilnim privrednim
uslovima; ali i u teoretskim razmatranjima i kao obrazovni softver za studente
ekonomije i menadmenta.

11

8. Literatura
-

Boovee, Courtland; Wood, Marian Burk; John, Thill; Dovel, George

Management International Edition, McGraw-Hill, Inc., 1993.
Dr Vojislav Boi Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd
Dr Slobodan Markovski Trokovi u poslovnom odluivanju, etvrto
preraeno i dopunjeno izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1991.
Prof. dr Nikola Stevanovi, Prof. dr Vera Leko, Prof. dr Nevenka arkiJoksimovi, dr Slobodan Malini, dr Blagoje Novievi Upravljako
knjigovodstvo I, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 1996.
ivko K. Kosti, Miroslav M. Milojevi Ekobnomika preduzea, Institut za
ekonomiku i finansije, Beogead, 1998.
Mr Svetlana Kisi, dr Mileva Perovi-Jovanovi Ekobnomika preduzea,
Savremena administracija, Beograd, 1996.
Thomas Chester, Richard H. Alden Excell 97, Mikroknjiga, Beograd, 1996.
Michael T. Martin How Costs Affect Profits, tekst sa Interneta
http://www.azkidsnet.com/econ/
Community Learning Centers What Are Typical Costs?, tekst sa
Interneta http://www.ed.gov/pubs/LearnCenters
Economic Education Web Fixed and Variable Costs,
http://ecedweb.unomaha.edu
Costing Terms, Home-based business, tekst sa Interneta

12

9.

Prilog 1: Ilustracija rada programa

Ako u bilansu uspeha unesemo sledee podatke:5

Prihod 10.000.000
Trokovi materijala za izradu 6.000.000
Zarade 1.000.000
Amortizacija 2.000.000
Ovi podaci se sada razvrstavaju prema u grupe prema realizaciji, ili
tipu trokova. Tako da emo dobiti sledei izvetaj, kada unesemo obim
proizvodnje:

1.1.2000. 1.1.2001.

3,000,000.00
6,000,000.00

9,000,000.00

45,000.00

10,000,000.00

50,000.00

1,000,000.00

200

Iz tih podataka bie prikazani prag rentabiliteta i pokazatelji:

150.00
40.00%
25.00%
10.00%

Na osnovu praga rentabiliteta popunie se tabela za grafik:

0
75
150
225
300

3,000,000.00 3,000,000.00 3,000,000.00 3,000,000.00 3,000,000.00

0.00 2,250,000.00 4,500,000.00 6,750,000.00 9,000,000.00

3,000,000.00 5,250,000.00 7,500,000.00 9,750,000.00 12,000,000.0
0

0.00
70,000.00
50,000.00
43,333.33
40,000.00
5

Prema primeru iz knjige dr Slobodan Markovski, Trokovi u poslovnom odluivanju

13

0.00 3,750,000.00 7,500,000.00 11,250,000.0 15,000,000.0

0
0
3,000,000.00 1,500,000.00
0.00

0.00 1,500,000.00 3,000,000.00

Dijagram za prikazane podatke izgleda ovako:

??????
????????
??????
???????????

???????? ?? ????????? ??????

16,000,000.00
??????
????????/
???????????

14,000,000.00
12,000,000.00
10,000,000.00
8,000,000.00
6,000,000.00
4,000,000.00
2,000,000.00
0.00
0

75

150
???? ??????????

225

300

Sada se za zadati obim proizvodnje / dobit mogu izraunati ostalui

podaci:

170.0000
3,000,000.0000
5,100,000.0000
8,100,000.0000
47,647.0588
8,500,000.0000

155.0000
3,000,000.0000
4,650,000.0000
7,650,000.0000
49,354.8387
7,750,000.0000

400,000.0000

100,000.0000

14