Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

Kristina Radojevi
Fakultet bezbednosti,
Univerzitet u Beogradu
kristinaradojevic@gmail.com

239

UDK: 316.74:2 ; 2-662:[329.3:23/28 ; 323.28:28

Originalan nauni rad
Primljen: 15. 05 2010.

RELIGIJA I TERORIZAM
Rezime
U ovom radu dat je prikaz odnosa izmeu religije i terorizma, povezanost religijskog
fundamentalizma, ekstremizma, netolerancije i teroristikih akata. Navedena su osnovna
obeleja religijskog fundamentalizma, terorizma kao i verski orijentisanog terorizma.
Uoena je razlika izmeu vernika koji su mirotvorci i onih koji pribegavaju nasilju. Dato je
objanjenje zato i kako dolazi do tih razlika. Osnovna pitanja na koja esej pokuava da
odgovori su: Kako religija moe biti uzrok nasilja? Zato i pod kojim uslovima religijski
fundamentalizam dovodi do terorizma? Porast totalitarnih pretenzija fundamentalistikih
ideologija, bilo koje religije, zajedno sa upotrebom globalizovanih komunikacija, transporta
i savremene tehnologije, dovodi do toga da pitanje religijskog fundamentalizma zasluuje
veu panju. Iako fundamentalizam nije ni nov ni ogranien na jednu kulturu, globalizovane
komunikacije i skoranji politiki dogaaji ukazali su da postoje razliiti oblici iste religije.
To znai da se u okviru pojedinih religija javlja fragmentacija koja moe imati katastrofalne
posledice. Poto se obino uoavaju veze izmeu fundamentalizma, ekstremizma i terorizma,
najee u vezi sa islamskim fundamentalizmom, potrebno je da se predstavi model koji bi
mogao da slui za predvianje, u smislu politikih aktivnosti vezanih za borbu protiv
terorizma. Ovaj rad predstavlja mali korak u tom pravcu.
Kljune rei: religija, religijski fundamentalizam, ekstremizam, religijski terorizam..

UVOD
Religija je tokom istorije odgirala veliku ulogu u obuzdavanju nasilja,
suzbijanju agresije, kao i promovisanju pomirenja i razumevanja meu suprotstavljenim grupama. Meutim, kao to nas istorija ui, religija moe biti posredno ili
neposredno uzrok ratova, terorizma i drugih oblika nasilja.
Religija se shvata kao duhovna povezanost jedne grupe ljudi sa nekim viim,
svetim biem, odnosno Bogom. Dakle, to je oblik drutvene svesti u kome se prirodne i drutvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od oveka, prirode i istorije.
Religija podrazumeva vie ili manje jednostavno uenje koje se odnosi na
sutinu, svrhu i poreklo svega postojeeg, kao i odreene oblike verskih zajednica,

240
240

K. Radojevi: Religija i terorizam

odreene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posveenim mestima, odnosno u odreenim institucijama (Pavievi, 1988 : 17).
Empirijski gledano, religija je izuzetno kompleksan, multidimenzionalni
fenomen, na ta ukazuje veliki broj psihometrijskih skala koje su se godinama
razvijale da bi se merili razliiti aspekti religije. Veliki broj dimenzija ili aspekata
religioznosti je meupovezan ili ogranien, tako da je teko odvojiti uticaj pojedinih
dimenzija u procenjivanju empirijskog odnosa izmeu religioznosti i drugih
varijabli (Laythe et al., 2002 : 623).
Svaka religija se nalazi u mogunosti da svoje verovanje proglasi kao
jedino pravo, odnosno ispravno verovanje. To je posledica tenje da se odri to
verovanje. Samim tim se namee injenica da je u svakom religijskom inu prisutna
mogunost verskog elitizma, odnosno verovanja u izabranost ili pravovernost,
to ukljuuje i shvatanje da ostale religije nisu prave (Pavievi, 1988 : 30).
S druge strane, zato to se o natprirodnom biu ne moe imati znanje, nego
samo verovanje, u religijskim etikim sistemima na prvo mesto se mora postaviti
dunost verovanja, na nain koji odgovara datoj religiji. Stavljanje obaveze
verovanja na prvo mesto, za sobom povlai to da se ljubav prema drugom oveku
stavlja na drugo mesto, pa prema tome i ograniava ljubav na pripadnike iste vere.
Time se stie osnova za stvaranje netolerancije, a samim tim i ispoljavanja nasilja,
prema sledbenicima drugih religija.
I RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM I EKSTREMIZAM
Izraz fundamentalizam i njegova upotreba potekla je iz hrianskog
konteksta. U ranom dvadesetom veku, u Americi fundamentalizam je predstavljao
stav da postoji osnovno, fundamentalno, odreenje i nezamenljiv skup tradicionalnih
hrianskih doktrina. U periodu kada je teoloki liberalizam bio u usponu, novi izraz
omoguio je novu ideju koja treba da se identifikuje i promovie. Postojalo je
stanovite o potrebi borbe za osnove vere i u tom kontekstu se sa ponosom nosilo
zvanje fundamentaliste. Kasnije primene ovog termina, meutim, nisu bile bez
problema. Ne prenosi se doslovno u ostale religiozne kontekste i neprecizno se koristi
ak i unutar hrianstva. Ipak, izraz ostaje u upotrebi (Pratt, 2006: 56).
Fundamentalizam je specifino fokusiran skup stavova i odreena vrsta
uskog pogleda na svet, nain postupanja koji se moe primeniti na bilo koju oblast
ljudskog delovanja, ali posebno na religiju i politiku, jer se obe bave kontekstom i
ciljevima ljudskog postojanja. Izraz religijski fundamentalizam odnosi se na tip
stavova koji se moe pronai u raznim svetskim religijama. Specifino, on se moe
odnositi na porast svesti sa relativno bezopasnog, inae zastarelog, ultrareligijskog
sistema verovanja do spremnosti da se agresivno namee drugima (Pratt, 2006: 57).
ire govorei, fundamentalizam danas predstavlja religijsko-politiku perspektivu koja se nalazi kod veine, ako ne i svih, religija. On se esto povezuje sa
razliitim oblicima religijskog ekstremizma, pa tako i religiozno orijentisanog teroriz-

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

241

ma, posebno, mada ni u kom sluaju iskljuivo, kod islamista. Pokreti fundamentalistikog tipa evidentni su u Islamu, ali ih ima i u Hrianstvu, Hinduizmu, Judaizmu i
drugim verskim zajednicama. Savremeni fundamentalizam nije obeleje samo jedne
religije. Izvesno je, ipak, da je islamski fundamentalizam udenuo terorizmu brutalnost
i fanatizam, apoteozu rtvovanja sa verovanjem u inkarnaciju ivota. To se potvruje
gotovo svakodnevno, u sluajevima ovek-bomba i automobil-bomba, takoe i u
bezobzirnosti prema neduno nastradalim na licu mesta (Rankovi, 2004: 323).
Iako su Hrianstvo i Islam osetljivi na imperijalistiko nametanje bilo
kojeg tipa, kao to je to istorija mnogo puta pokazala, ne moe se porei da su
islamski modaliteti terorizma trenutno preuzeli centralno mesto u meunarodnim
odnosima. Meutim, religijski fundamentalizam sa kojim je povezan islamski ekstremizam sledi odreenu paradigmu koja ima iri delokrug. U razliitim religijama
obrasci ponaanja su razliiti. U severnoj Americi Rimo-katolici ispoljavaju fundamentalizam kao odgovor na visoko radikalni i devijantni konzervatizam. Rimokatoliki fundamentalisti, za razliku od protestantskih, povezuju neuspeh savremene
kulture sa opadanjem razuma i pobedom iracionalizma, a ne sa gubljenjem vere.
Fundamentalistiki nagoni kod ortodoksnih Jevreja, pripadnika reda Haredi, povezani
su sa ispravnim ritualima i osuivanjem savremene kulture. Kako tvrde Marty i
Appleby u svojoj knjizi ''Fundamentalisms Observed'' (1994), ti nagoni su razliiti u
odnosu na zioniste, pripadnike grupe Gu Emunim, koji tee da primene verske
zakone na celoj teritoriji Izraela, u vidu politike religije.
Moe se zakljuiti da religijski fundamentalizam oznaava tip stavova
koji se moe nai u razliitim religijama, a posebno izraz oznaava paradigmu koja
omoguava da se mentalitet pomeri od relativno bezopasnog do verski motivisanog
i fanatinog uplitanja u agresivno nametanje volje, ak i nasilnike aktivnosti.
Razumevanje strukture, logike i implementacija ove paradigme je od vitalne
vanosti za stvaranje smislenih mera za borbu protiv verski motivisanog terorizma.
Fundamentalizam tei da neki trenutak, ili neke tekstove iz prolosti posmatra kao
savrenu uporednu taku u odnosu na koju treba vriti dalja merenja. Za taj trenutak
ili tekstove se veruje da odraavaju temelje religije i oni u odnosu na njih odreuju
svoje postojanje. Fundamentalisti oseaju strah od promene ili gubitka onoga to im
slui kao odreenje sopstvenog sveta, odnosno od gubljenja sopstvenog identiteta.
Religijski fundamentalizam moe ukazivati na postojanje uskog, strogog i
ogranienog skupa doktrina, koji u velikoj meri utie na drutveni ivot. Moe
oznaavati perspektive koje izazivaju opravdanje drutveno-politikog ureenja i
akcije za postizanje eljenih ciljeva.
Meutim, fundamentalizam ne koristi nasilje u ostvarivanju svojih ciljeva.
Tek kada to pone da ini, on prerasta u ekstremizam. Ekstremizam je izraz kojim
se oznaavaju dela i ideologije koje izlaze iz drutveno prihvatljivih okvira.
Zagovornici religijskog ekstremizma smatraju da je ivot u meunarodnoj zajednici
igra sa nultim ishodom, a jedini prihvatljivi rezultat je transformacija svih ostalih

242
242

K. Radojevi: Religija i terorizam

vrednosti u njihove sopstvene (Beres, 2007/2008: 715). Pri tome, dozvoljena su sva
mogua sredstva, pa i ekstremno nasilje i terorizam.
Ukratko, fundamentalizam se moe razumeti kao neto to je protivno.
esto se koristi u peorativnom znaenju, da bi se oznailo da neko ima zatvoren
um u odnosu na neko odreeno pitanje. Kljuna razlika dananjih oblika
fundamentalizma u odnosu na primere iz istorije lei u sveprisutnom kontekstu
globalizacije. Umesto lokalnog i regionalnog nivoa, tehnologija i mentalitet
globalizovanog sveta dozvoljavaju veu internacionalizaciju ideologija i aktivnosti
fundamentalistikog pokreta, nego ikada do sada. Time se stvaraju uslovi za nastanak
ekstremizma, koji koristi nasilje za ostvarivanje svojih ciljeva i na globalnom nivou.
II UZROCI RELIGIJSKOG TERORIZMA
Poreklo termina terorizam je u latinskom: terror, preuzet u francuskom
jeziku: terrorisme, terroriser, u znaenju sredstva zastraivanja, nasilja, do
unitavanja vrednosti i ljudskih ivota. Istorijski se obino vezuje za jakobinsku
diktaturu, kao i za Oktobarsku revoluciju u Rusiji (crveni i beli teror). Postoji
srodnost terorizma i ekstremizma (nacionalistiki, leviarski, konfesionalni i dr.).
Po nekim osobenostima, neustraivosti i samoubilakom rtvovanju aktera, slian
je japanskim kamikazama. Savremeni/globalni terorizam karakterie teritorijalno
irenje, obuhvatajui itave svetske regione, potom njegovo umnoavanje i
pojaavanje intenziteta teroristikih akata (Rankovi, 2004: 313).
Doskoro su navoene dve glavne vrste terorizma: ekstremno separatistiki
i dravni. Prvi je odavno na evropskoj sceni (baskijski, korzikanski, albanski i dr.),
iznimno i u SAD-u (Teksas Republika, Beli nacionalisti i dr.). Dravni
terorizam je takoe poznat odranije (nacistiki, staljinistiki). Talasi globalizacije su
doneli meunarodni virus terorizma ili globalni terorizam. Jedna varijanta ovog
terorizma je u krilu islamskog fundamentalizma sa aspiracijom stvaranja svetske
islamske zajednice; taj terorizam je ilegalan, utopistiki, izrazito verski i osvetniki,
pa otuda nosi uobiajeni naziv verski terorizam (Rankovi, 2004: 314).
Dragan Simeunovi u svojoj knjizi ''Terorizam, opti deo'' (2009) navodi
da savremeni terorizam obuhvata ideoloki motivisan terorizam, etnoseparatistiki
terorizam i verski fundiran terorizam. Verski fundiran terorizam deli na terorizam
verskih sekti i terorizam fundiran na interpretacijama velikih religija (Simeunovi,
2009: 196).
Verski ekstremisti, kako navodi Mark Juergensmeyer u svojoj knjizi
''Terror in the Mind of God'' (2000), imaju sledee karakteristike (Nepstad, 2004:
298):
1) trenutno stanje religije doivljavaju kao oslabljenu verziju autentine
vere. Oni su poklonici vere koja je zahtevnija i trai rtvu;
2) odbijaju kompromis sa sekularnim institucijama, kritikujui slabe
religije zbog konformistikog odnosa prema vladajuem trendu u kulturi. Tako

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

243

radikalni islamisti pozivaju na jai otpor zapadnjakom uticaju, jevrejski doseljenici

osuuju izraelske politiare koji su spremni da pregovaraju oko okupiranih
teritorija, pojedini hriani se otvoreno i nasiljem protive dozvoljenom abortusu.
Ovakvo protivljenje zakonima doivljavaju kao opravdano, obzirom da se
graanske odgovornosti smatraju drugorazrednim u odnosu na religiju i sa njom
povezane obaveze;
3) religijski ekstremisti odbacuju podelu na privatno i javno, gde se vera
smatra za neto privatno, to treba da bude izvan politike. Neki od njih se ak
nadaju da e doprineti unitavanju sekularne drave, to bi dovelo do konanog
zavoenja teokratije.
Isti ovi atributi mogu se pripisati vernicima koji ele da zaustave politiko
nasilje. Tako postoji pokret US Catholic Left koji se protivi mekom hrianstvu,
jer se miri sa irenjem amerikog militarizma. Ova grupa radikalnim potezima
pokuava da utie na odravanje mira, na primer tako to vri sabotae u
industrijskim postrojenjima za proizvodnju oruja za masovno unitenje. Oni koji
uestvuju u ovakvim delima podleu strogim zatvorskim kaznama, ali ih to ne
odvraa, budui da su ubeeni da prava vera vodi istim posledicama koje su imali
Hrist i njegovi apostoli, a to su zatvor i smrt. Slino, Kvekeri imaju dugu tradiciju
nemirenja sa svetovnim institucijama kao to je vlada. Oni su se suprotstavili
regrutovanju i sluenju vojnog roka (to su prihvatile mnoge religijske grupe) i
osudili ropstvo. Kvekeri su se aktivno ukljuili u tajne kanale za pomo odbeglim
robovima i ometali gonie robova posle usvajanja zakonskog akta o vraanju
robova. Moda najpoznatiji religijski mirotvorac, Mahatma Gandi, odbacio je
potpuno odvajanje privatnog od javnog, tvrdei da ne bi mogao da vodi religiozni
ivot ukoliko se ne bi identifikovao sa ostatkom oveanstva, a da to ne bi mogao
bez uestvovanja u politici. On je smatrao da se religiozni, socijalni, ekonomski i
politiki rad jednog oveka ne mogu podeliti na potpuno nezavisne celine.
Kada se uzmu u obzir navedene tri osobine kao obeleja religijskih
ekstremista, ali i mirotvoraca, postavlja se pitanje: zato je religija nekada razdorna
i destruktivna, a nekada mona sila u stvaranju mira? Pored etikih pitanja vezanih
za upotrebu sile, postoji nekoliko faktora koji odvajaju miroljubive religiozne
pokrete od onih nasilnih. Nepstad (2004) ukazuje na neke od ovih faktora putem
uporednog prikaza filosofija i postupaka nekoliko istaknutih verskih mirotvoraca
koji pripadaju razliitim religijama: Gandi (Hinduizam), Danijel Berigan (Rimokatolika crkva), Martin Luter King (Protestantizam), Tik Not Han (Budizam). U
svom radu ona ukazuje na razlike u stavovima i religijskim opredeljenjima ovih
verskih grupa. Ukazujui na razlike izmeu nasilnih i nenasilnih verskih aktivista,
ona posebno naglaava sledee karakteristike:
- stavovi u vezi prirode dobra i zla,
- stavovi u odnosu na prirodu istine i
- stavovi u odnosu na religiju.

244
244

K. Radojevi: Religija i terorizam

STAVOVI U VEZI PRIRODE DOBRA I ZLA

Religijski ekstremisti nedvosmisleno vide sebe kao pravednike, a svoje

neprijatelje kao zle. Religiozne, kao i svetovne grupe tee da vide neprijatelja kao
zlo protiv kojeg se treba boriti, jer se tako dobija prilika za sticanje statusa heroja
koji se hrabro suprotstavlja zlu. Time se stie priznanje i smisao egzistencije.
Neprijatelj tako deluje kao sredstvo za drutveno ienje, pri tome se sopstvena
negativna svojstva grupe prebacuju na drugu grupu, ime se sami proiavaju.
Kada se religija umea u proces stvaranja neprijatelja, to moe dovesti do
jaeg konflikta. Ukoliko ljudi veruju da su predstavnici boanske promisli, mogu
biti manje spremni na saradnju, s obzirom da pobonost ne moe ugroziti volju
Boga. tavie, borbe na Zemlji mogu zadobiti kosmiki znaaj, budui da
predstavljaju borbu dobra i zla. Ovakav pogled na svet esto dovodi do rigidnih i
nepropusnih barijera i podela meu grupama. Zlo vie nije pojedinana
karakteristika, ve se odnosi na celu grupu za koju se smatra da je nesposobna za
promenu. U takvim situacijama, kako tvrdi Juergensmeyer (2000), nije mogue
transformisati satanistikog neprijatelja, ve se on jednostavno mora unititi. Jedini
nain da se uniti zlo, prema tome, jeste da se ono opovrgne, ime su za dostizanje
tog cilja, moralno opravdana sva mogua sredstva.
Kada je re o shvatanju miroljubivih vernika, linija izmeu dobra i zla se
nalazi u svakom pojedincu, a ne izmeu grupa. Priznajui da smo svi sposobni za
zlodela uklanjamo osnovu za sopstveno moralno uzdizanje, to umanjuje
mogunost osuivanja drugih zbog slabosti koja je svojstvena svim ljudima.
STAVOVI U ODNOSU NA PRIRODU ISTINE
Druga razlika izmeu nenasilnih i nasilnih vernika odnosi se na shvatanje
istine. Religijski ekstremisti smatraju da postoji samo jedna, jedinstvena istina koja
je bezvremena i nepromenljiva. Zatita te istine je od prevashodne vanosti i zato
ideje imaju prednost u odnosu na ljude. Ovakvo razmiljanje moe biti jako opasno
i vodi u dogmatizam, pa ak i spremnost da se ubije u ime istine. Religiozni principi
miroljubivih vernika ohrabruju upravo suprotno, odnosno nevezivanje za ideje.
Osnovni uzroci zla lee u ideologijama, oboavanju teologije ili pojedinih doktrina,
u verovanju da su znanja koja posedujemo nepromenjiva i apsolutno istinita, kao i u
prisiljavanju drugih da usvoje nae miljenje. Mnogi miroljubivi vernici teili su da
dovedu do politikih promena u svojoj zemlji. Razlika izmeu njih i terorista je u
tome to su bili spremni da umru za svoje ciljeve, ali ne da zbog njih ubiju.
STAVOVI U ODNOSU NA RELIGIJU
Miroljubivi vernici i ekstremisti razmiljaju i o religiji na drugaiji nain.
Religijski ekstremisti smatraju da je vera sama sebi cilj, odnosno oni se ne bore da
bi unitili zlo na Zemlji, ve da bi uveli eru u kojoj e njihova vera dominirati. To

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

245

za neke moe predstavljati teokratiju, dok drugi veruju da e nastupiti apokalipsa koja
e kulminirati duhovnom transformacijom sveta. Budui da je religija krajnji cilj,
ljudska rtva je doputena da bi se postavilo i ouvalo drutveno uporite religije.
Za miroljubive vernike, religija predstavlja sredstvo za ostvarivanje cilja,
prvenstveno posveenja, istine ili duhovnog ispunjenja. Religiozni principi i obiaji
predstavljaju metod osmiljen da vodi pojedince ka njihovom odreditu. Uenje
predstavlja samo putokaz kojim treba ii, ali ne i sam cilj do kojeg treba doi.
Dakle, za miroljubive vernike, cilj je duhovno prosvetljenje i istina i to ne samo za
pojedince, ve za drutvo u celini. Oni se ne smeju meati sa religijskim
ekstremistima koji tee da uspostave religioznu vladu ili kulturu. Njihovo uenje
treba tumaiti kao elju da se integriu religijom inspirisani principi pravde i
potovanja svih ljudi u celokupno drutvo.
Iako se priroda religijskog ekstremizma fundamentalno razlikuje od dela
politikog nasilja, jo uvek nisu dobijeni sistematini podaci o tome da li i na koji
nain razliito organizovane dravne uprave utiu na taktike izbore verskih
aktivista. Moe se pretpostaviti da su kljuni istorijski dogaaji i pomaci u
ekonomiji uticali na porast religijskog nasilja na globalnom nivou. Potrebno je doi
do slinih podataka vezanih za naine na koje promene u ivotnoj sredini utiu na
stvaranje verski orijentisanih miroljubivih pokreta. Drutvena organizacija unutar
verskih grupa zasluuje panju po pitanju: da li hijerarhija verskih grupa ohrabruje
moralni dualizam i dogmatske poglede na istinu, ree ili ee nego to je to sluaj
sa decentralizovanim grupama koje odreuju i implementiraju doktrinu na
lokalnom nivou?
III RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM KAO PARADIGMA TERORIZMA
Terorizam sve vie zahvata tzv. nerazvijene zemlje. Ta okolnost moe da
bude polazite za sve dalje, socioloke i druge analize ove svetske pojave. Jedna
osobenost je u verskom faktoru, jer je religija u tim zemljama srasla sa etnicitetom,
pri emu verski postulati ukljuuju i neke socijalno-politike i ideoloke implantate,
kao u sloganu preiavanje sveta. U Rusiji, zapravo u Kirgistanu, deluje pokret
vahabizma i pokret Hizb at Tahrir sa sloganom: sloboda, pravda, obnova kalifata
(kao zamena za politiki despotizam kompromitovanog socijalistikog poretka).
Deo ove ideoloke racionalizacije zastupljen je i u Rimo-katolianstvu, religiji koja
takoe pretenduje na svetski primat (zato i tolerie aktuelni zapadni
ekspanzionizam). Pri tome, svaka strana ima svoje argumente i kontra-argumente
(Rankovi, 2004 : 324).
Ne ulazei u problematiku njegovog definisanja, terorizam moemo
shvatiti kao in nasilja protiv simbola moi drave da bi se ukazalo na slabost i
neprijatelja i mobilisala potencijalna izborna jedinica. Fundamentalistiki terorizam
koristi ove akte nasilja kao deo kosmikog rata.

246
246

K. Radojevi: Religija i terorizam

Treba napomenuti da cilj terorizma nije da ugrozi suverenitet drave, ve

simbole njene moi. Meta religijskog fundamentalizma je odvajanje politike od
religije. Sekularna nacionalna drava predstavlja primarnu metu fundamentalizma.
Uzrok savremenog fundamentalizma nije nuno kulturna fragmentacija, ve pre
tumaenje te fragmentacije kao znaka propadanja. Kulturna fragmentacija, odnosno
razliiti pogledi na drutvo i razliita shvatanja ta je to dobro drutvo, predstavlja
normu savremenog drutva. Odnosno, pojedinac moe odabrati da gleda na drutvo
iz razliitih perspektiva, ekonomske, politike, zdravstvene i sl., i da svaki put vidi
drugaije drutvo. Fragmentirani pogledi i fragmentirani identiteti su norma
savremenog drutva.
Postoje razliiti naini za prevazilaenje te fragmentacije. Jedan od naina
jeste da se ona prizna, pa ak i velia, kao to to rade kulturni pluralizam ili
postmodernizam. S druge strane, traga se za tumaenjima koja daju smisao drutvu
kao celini. Ovo se naziva ujedinjujuom interpretacijom, a fundamentalizam moe
biti jedna varijanta tog stava. Sve ujedinjujue semantike su stavovi koji se raaju u
drutvu, proizlaze iz odreenih drutvenih sistema, bilo da je to politika, religija ili
drutveni pokret. Ipak, sva drutva, pa ak i drutvene grupe unutar njih, ne
prihvataju na isti nain ujedinjujue stavove. Razlika koja oznaava stepen otpora
ujedinjujuem stavu i namerama da se drutvo promeni, koji bi se javio u drutvu,
ukazuje na razliku izmeu centra i periferije drutva. Ona oznaava visoko nasuprot
niskom prihvatanju ujedinjujue semantike u drutvu kroz spektar diferenciranih
drutvenih sistema. Ujedinjujua semantika u centru ima vee prihvatanje,
dozvoljeni su paradoksi i kontradiktornosti, malo je iskljuivanja onih koji se ne
slau. Periferni segmenti drutva karakteriu se iskustvom koje se opire
ujedinjujuim semantikama. Politiki islam u zemljama u razvoju odbacuje se od
strane sekularnih elita. Ovi reimi tee da iskljue islamistike grupe iz politike
stvarnosti, elei da odvoje religiju i politiku. esto su ovi reimi rigidni i opiru se
demokratskoj vladi. Drugaiji tip ujedinjujueg pogleda na svet je onaj koji
ukljuuje opiranje promenama i razlikama. Fundamentalizam spada u ovaj tip.
Ujedinjujua semantika, koja se pozicionira u pogledu na druge konkurentne
ujedinjujue stavove, moe se nazvati modernizujuom ujedinjujuom semantikom.
One semantike koje su orijentisane ka unutra, sa malo osvrta na konkurentne
semantike mogle bi se nazvati tradicionalnim. Fundamentalistiki ujedinjujui
stavovi tee institucionalnom odvajanju politike i religije u savremenom drutvu.
Religija je posebno osetljivo pitanje u dravama koje su u procesu ustanovljavanja i
odravanja sekularne teritorijalne nacionalne drave, nasuprot procesu jake
masovne religioznosti i vitalnim lobijima religioznih elita koje se bore za
odluujuu ulogu religije u politici. Tenja za izgradnjom nacionalne drave
poveala je kritike ustanovljenih verskih autoriteta. Oni se suprotstavljaju upotrebi
vere za postizanje sekularnih ciljeva, pri emu koriste razliita sredstva od reforme
do revolucije. Kada ni revolucija ni reforma ne izgledaju mogue, terorizam je
opcija koja predstavlja poslednje utoite.

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

247

Fundamentalisti naglaavaju otru razliku izmeu politike i religije, to

doprinosi dogmatskoj interpretaciji svetih spisa i produbljivanju manihejskih vizija
sveta, verovanju u kosmiku zaveru protiv zagovornika istinske vere. Takav stav
omoguuje da se stvori ideja svetog rata koji se mora voditi protiv sila zla. Kada
se razlike u stavovima shvate kao fundamentalne i meusobno iskljuive, konflikt
se moe tumaiti kao kosmiki. To je rat izmeu reda i haosa, dobra i zla, istine i
lai. U takvom ratu opravdana je upotreba nasilja. Religija se koristi kao opravdanje
za nasilje kada se borba vodi za odbranu osnovnog identiteta, kada je nezamislivo
da se izgubi borba i kada se u borbi ne moe pobediti. Religiozno podupiranje
nasilja dovodi do toga da teroristika politika postane beskompromisna.
Prema Pratt-u (2006) fundamentalizam, kao okvir pojave koja se odnosi na
vie od jedne religije, i koji se moe odnositi i na druge nereligiozne sfere ljudske
posveenosti i stavova, obeleava se sa najmanje dvanaest kljunih faktora. Nain
na koji se povezuje ovih dvanaest faktora mora biti paljivo prouen, jer se u
zavisnosti od toga fundamentalistiki stavovi menjaju od kaprica do kritike, od
atavizma do agresije. Faktori su svrstani u est skupova uparenih karakteristika.
Bitna je njihova odreena sekvencionalna kombinacija, a ne sami izolovani faktori.
Skup I Glavne pretpostavke
1) perspektivni apsolutizam i 2) potpuna nepogreivost
Fundamentalistika perspektiva je ujedno i apsolutistika. Sve druge
relevantne pojave objanjavaju se i posmatraju u odnosu na nju. Fundamentalizam,
kao mentalni sklop, u prvom redu je mentalitet koji odraava modernistiki projekat
zakona: samo je jedna istina, jedan autoritet, jedna autentina pria koja vai za sve,
jedan ispravan nain postojanja. Naravno, fundamentalisti smatraju da je ta istina
njihova istina. Samu sebe ova perspektiva smatra kao privilegovanu s obzirom na
apsolutizam, jer ukljuuje superiornost znanja i istine. Apsolutizam je odlika
fundamentalizma, ali sam po sebi ne predstavlja znak potencijalnog terora. U vezi
sa apsolutizmom jeste stav da osnovni spis, bilo da je u pitanju politiki manifest ili
sveto pismo, treba da se ita kao saoptenje neposredne istine ili vrednosti, kao i da
je nepogreiv. Tvrdnja o nepogreivosti spisa, odnosno itanje spisa kao da je
automatski primenjiv i da obezbeuje neposredni pristup konanoj ili boanskoj
istini, zapravo dovodi do implicitne tvrdnje da postoji samo jedno dozvoljeno
tumaenje: ono koje su postavili sami fundamentalisti. Naravno da fundamentalistiko tumaenje predstavlja samo jednu od opcija, ali iz njihove perspektive
drugaija shvatanja se proglaavaju lanim i jeretikim.
to se tie religije, ova dva povezana faktora obuhvataju osnovne ili glavne
pretpostavke religijskog fundamentalizma koji moe predstavljati samo neto vie
od jednog shvatanja i ispoljavanja vere. Vrlo esto svetovni ljudi, agnostici ili
religiozni liberali na Zapadu, ove faktore uzimaju kao samu sutinu fundamentalizma. Ali, to nije njegovo jedino obeleje.

248
248

K. Radojevi: Religija i terorizam

Skup II Poreklo autoriteta

3) neoborivost pretpostavke i 4) usko narativno tumaenje

Zasnivajui se direktno na prethodnom skupu, trei i etvrti faktor zajedno
ine osnovu autoriteta koji zahteva fundamentalizam. Prvenstveno pretpostavka da
je izvor autoriteta, najee pisani, nedvosmislen, pa prema tome namee se i samo
njegovo tumaenje. Ovo se nekada shvata kao vid doslovnosti, ali za
fundamentaliste kljuno je da je autoritet samog spisa takav da ne zahteva posredno
prevoenje. Sam tekst obezbeuje jasno izraenu istinu, bilo da se radi o
apstraktnoj univerzaliji ili o pragmatinoj artikulaciji vrednosti i stavova za koje se
zalau fundamentalisti. Ovo obezbeuje autoritet koji podrava prethodne
pretpostavke potpune nepogreivosti.
Paradoksalno, svako bukvalno itanje, ili itanje teksta bez dodatnog
tumaenja, samo po sebi predstavlja oblik interpretacije, posebno fundamentalistike. esto se pretpostavlja da se direktnim itanjem teksta moe izbei nejasno
tumaenje. Tako da ne postoji potreba da se primeni bilo koja vrsta kritike ili kontrole
teksta. Smisao se jednostavno moe proitati, tekst je jasan po kompoziciji, poruka
koja se prenosi je neoboriva. Fundamentalisti smatraju da znaenje i istina mogu da
se itaju bez uporeivanja sa znaenjem simbola koji obezbeuju klju razumevanja.
Svako itanje Svetog Pisma zahteva unapred dat okvir za razumevanje prirode teksta
i znaenja kljunih izraza i primenjenih koncepata.
Sa pretpostavkom neoborivosti povezan je faktor uskog narativnog
tumaenja. Svi religiozni ljudi ive, u manjem ili veem stepenu, u odreenoj
religioznoj prii. ivotni stilovi, stanovita, razliiti okviri razumevanja koji
pojedincu daju religiozni smisao postojanja, esto se ne mogu svesti na obrasce,
modele, vrednosti i slino, koji su dati u okviru religiozne prie, bilo da su u pitanju
spisi ili istorijski podaci, a onda izdvojiti iz intelektualne racionalizacije dogme ili
doktrine. Kada je narativna osnova iroka, religiozni ivot koji u njoj obitava takoe
odraava irinu. Meutim, kada je narativna osnova uska, sam religiozni ivot
postaje ogranien. U sluaju fundamentalizma, postoji odluujui faktor koji se
odnosi na usko tumaenje religiozne prie. Zapravo, vrlo esto usko tumaenje
odvaja fundamentaliste od ire religiozne tradicije i zajednice, koji bi se inae
smatrali konzervativnim.
Skup III Kontekstualni okvir
5) ideoloka iskljuivost i 6) ukljuivanje politike
Budui da postoji samo jedno dozvoljeno tumaenje spisa, ideoloki stav
koji se na njemu zasniva ili koji se u njemu iskazuje je neizbeno iskljuiv. Ni jedan
drugi ideoloki stav nije prihvatljiv. Ova perspektiva iskljuuje bilo ta to se u
odnosu na nju smatra liberalnim, koji dozvoljava, na primer, ogranienja,
proizvoljnost, otvorenost ili promenu. Religijski fundamentalizam iskljuuje verski
liberalizam. Slino, sekularni fundamentalizam esto iskljuuje samu religiju na

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

249

istim osnovama. Ideoloka iskljuivost deluje u mnogim smerovima. Zajedno sa

iskljuivou, postoji jedan oblik ukljuivosti, i to politike. Ovo se odnosi na
sklonost ka ukljuivanju svih onih koji se uklapaju u okvir shvatanja i stavova
fundamentalista, imajui u vidu politike i delovanje drutvenih organizacija. Ovo
moe izgledati bezopasno, posebno kada se fundamentalisti nalaze u manjinskom
poloaju u odnosu na ire drutvo u kome ive, ili kada takvo inkluzivno stanovite
nalazi nekodljivu podrku u okviru normativne ili pravoverne religijske tradicije.
Meutim, za fundamentaliste, ukljuivanje politike predstavlja osnovni element
koji utie da se postane aktivista, odnosno da se deluje u skladu sa politikom, bilo
prikriveno ili otvoreno. Dakle, iskljuivanje svih drugih ideolokih opcija
podrazumeva ukljuivanje drutva u smislu izgraivanja politikih ideja. Tako, na
primer, oivljavanje islamistike perspektive zahteva ne samo da se svi Muslimani
pridravaju islamskih propisa, ve i to da se svi lanovi odreenog drutva trebaju
pokoravati islamskom Zakonu. Pri tome se podrazumeva da svi treba da mu se
automatski pokore, milom ili silom.
Skup IV Implicitna verifikacija
7) narativna korelacija i 8) retoriko dokazivanje
Kada su odobrene glavne pretpostavke, ustanovljeni izvori autoriteta i
naznaen kontekstualni okvir, fundamentalistiki stav poinje da prestaje da bude
samo varijanta konzervativnog ispoljavanja religioznih stavova i prerasta u
namerno zalaganje za religiozne perspektive kao izraz autentine istine koja vai za
sve. Ovo dolazi zbog produbljivanja korelacije izmeu religiozne prie i stvarnosti
odreene verske zajednice. Bilo koja fenomenologija religije bie sposobna da
artikulie neto od takvih mera narativne korelacije kao inae sasvim normalnu
karakteristiku same religije. Normativno govorei, religija e ponuditi odreeni
stepen korelacije izmeu svoje prie i stvarnog sveta u kom ive sledbenici te
religije, inae bi se religija svela na prosto i oigledno bajkovito pripovedanje u
odnosu na stvaran svet, ili bi se odvojila od njega. Meutim, moe se uoiti
razlika izmeu ire religijske tradicije ija je narativna korelacija relativno slaba,
fleksibilna ili, u najmanju ruku, provizorna, i fundamentalista kod kojih je
korelacija viestruko jaa. Ovaj faktor se pojaava elementima apsolutizma i
zatvorenosti. Za fundamentaliste, korelacija dovodi do nedvosmislenih rezultata
Amerika je Veliki Sotona, ontoloki, na primer dok se za ostale kritiare Zapada,
Amerika moe proglasiti ili osuditi kao satanistika na jedan optiji nain. Razlika
je jedan od pretpostavljenih stepeni korelacije izmeu religiozne prie i spoljanje
stvarnosti sveta u kojem fundamentalista ivi.
U vezi sa narativnom korelacijom je retoriko dokazivanje. Ovde se
izlaganja fundamentalista zaista mogu testirati. Naime, u artikulaciji narativne
korelacije postoji velika verovatnoa da se zasnuje odgovarajua intenzifikacija
odobravajue retorike koja odreuje, odobrava i opravdava fundamentalistiko
stanovite u odnosu na osude i procene koje se iznose o spoljnjem svetu u smislu

250
250

K. Radojevi: Religija i terorizam

narativne korelacije. Retorika e biti otra i samopotvrujua, osude e biti jasne i

odraavae korelacioni i dokazujui faktor. Tako stanovite fundamentalista dovodi
do implicitne verifikacije i postavljaju se uslovi za sledei korak, naime, primenu
vrednosti izvedenih iz fundamentalistike naracije.
Skup V Primena vrednosti
9) negiranje drugaijeg i 10) afirmisanje sopstvene moi
Na ovom stadijumu razvoja fundamentalistike perspektive smisao samopotvrivanja i samopouzdanja je takav da se vrednosti fundamentalizma aktivno i
namerno primenjuju. Prvenstveno se misli na dve vrednosti: negaciju drugaijeg,
odnosno razliitosti i afirmisanje sopstvene nadmoi nad svim suparnicima, stvarnim
i navodnim. Negacija drugaijeg je moda kritina u ovom spoju, jer se uslovi koje
postavlja trei skup faktora sada pojavljuju kao faktori za umanjenje vrednosti i
odbacivanje drugaijeg, bilo u smislu suparnike zajednice ili konkurentske
alternative, ideoloke ili neke druge. Takve alternative mogu biti demonizovane.
Religiozno drugaije se sa ovog stanovita proglaava satanistikim, ili u
najmanju ruku, ozbiljno i znaajno obeleava kao neprijateljski raspoloen suparnik.
U procesu negiranja drugih, sopstvena linost se afirmie kao nadmona.
Sopstveni Bog se smatra boljim od tueg, sopstvena istina vlada nad tuim neznanjem. Autentinost sopstvene vere se suprotstavlja nemonoj obmani koju drugi prihvataju. Zakoni odraavaju boansku stvarnost direktno, to je beskonano nadmonije
od zakona koji se razvijaju iz obinih ljudskih ideja. Spasenje koje se nudi je stvarno
u odnosu na proklamovane ideje drugih i tako dalje. Kako god da se izrazi ili kako
mu se pristupa, bie dovoljno jasno da fundamentalisti primenjuju kljuni skup
vrednosti koji ima negativan stav prema drugima, i odgovarajuu sopstvenu nadmo.
U ovom trenutku postignuti su uslovi za konaan skup faktora izraavanje
eksplicitne opravdanosti, ne samo za gledita, ve i za akcije zasnovane na njima.
Skup VI Eksplicitno opravdanje
11) odobravanje nametanja i 12) ozakonjen ekstremizam
Treba da bude jasno da kada jednom ponu da deluju navedeni faktori, mali
je korak da se doe do poslednja dva, koji oznaavaju izraavanje fundamentalizma u
nekom obliku direktne drutveno-politike akcije. Jedanaesti faktor ukazuje na
nametanje fundamentalistikih stavova i politike kao odobrenih od strane vieg ili
veeg autoriteta, bilo da je taj autoritet shvaen kao boanstvo ili kao istorijska
nunost. Ovo shvatanje prevazilazi lokalne, pojedinane, obino bukvalno shvaene
slobode svakodnevnog ivota, sa zahtevom da se usklade sa ideolokim zapovestima.
Odobravanje nametanaja fundamentalistikog programa dovodi do poslednjeg faktora: ozakonjenja ekstremistike akcije. Jednom kada se shvati smisao odobrenog nametanja sistematske akcije, olakano je i ozakonjenje ekstremnog
ponaanja da bi se postigli odreeni rezultati. Japanske kamikaze i palestinski

Religija i tolerancija, Vol. VIII, N 14, Jul Decembar, 2010.

251

bombai samoubice su primer za delovanje fundamentalizma koji kulminira u

ekstremistikim akcijama. Pokoravanje zapovestima fundamentalista je pitanje
obaveznog nametanja. Alternativa za nevoljno pokoravanje je potpuno unitenje.
Otuda su, prema miljenju Talibana, budistiki idoli morali biti uniteni. Kako
inae fundamentalisti mogu osigurati da nametanje koje je odobreno moe biti
delotvorno? Odobreno nametanje i ozakonjen ekstremizam su dve strana istog
pitanja kada se radi o teroru i terorizmu. Za teroristu koji se bori za svoju veru,
nasilje nije samo sveti put za oienje i iskupljenje, ve je to jedini put. To znai
da cilj opravdava sredstva, jer je vera sama sebi cilj (Beres, 2007/2008 : 709).
ZAKLJUAK
Imajui u vidu sve navedeno, jasno je da su uslovi primene nasilja u
religiozne svrhe kompleksni, meupovezani i esto dvosmisleni. Ipak, verski spisi
nude dve predstave o Bogu. Jedna je ona koja izaziva poverenje i ljubav a druga
pobuuje strah i opreznost. U pitanju je ista slika ali ovek ponekad prvo vidi jednu,
a ponekad samo jednu; ona druga je u pozadini i ne dominira. Meutim, istina ne
zavisi samo od onoga koji je deifruje ve i od sebe same i njenog predstavljanja.
Zapravo, re je o dvojnosti istine, kao i svemu to ide u dihotomiji. Slika o Bogu
znatno vie nego bilo koji drugi aspekt religioznosti, utie na razumevanje verskih
poruka, naina spasenja i na formiranje stila ivota (Kuburi, 2007 : 43). Ukoliko
doe do krivljenja ove slike, dolazi do pogrenog tumaenja religije, to u krajnjem
sluaju vodi u ekstremizam. Kada je jednom ozakonjena i, od strane drutvene
zajednice prihvaena, primena nasilja u religiozne svrhe, tada nastaju uslovi za
religijski terorizam. Destruktivnost ovog fenomena je, na alost, posredstvom
procesa globalizacije sveprisutna i zastraujua. Danas je panja posebno usmerena
na Islam, to ne znai da sutra pripadnici nekih drugih ekstremistikih grupa nee
pribegavati istim sredstvima.
Razumevanje uzroka i procesa koji kulminiraju religijskim terorizmom od
kljunog je znaaja za spreavanje, kako teroristikih akata, tako i svih ostalih
oblika nasilja koji se vre u verske svrhe. Jedan od naina za prevenciju jeste irenje
svesti o pripadnicima drugih religija, njihovim stavovima i tenjama, upoznavanje
sa principima meusobne tolerancije i potovanja. Samo tako je mogue razvijati
bezbednosnu kulturu i mirno reavanje konflikata. Treba pokazati da smo svi
stanovnici iste planete, da svako od nas ima pravo da veruje na svoj nain i da niko
ne sme ugroavati tua uverenja. Kada se principi tolerancije usvoje u najiroj
drutvenoj zajednici, tada e se eliminisati i uslovi nastanka religijskog ekstremizma,
to vodi mirnom suivotu svih ljudi bez obzira na rasu, pol i versku pripadnost.

K. Radojevi: Religija i terorizam

252
252

LITERATURA
Beres, Louis Ren (2007/2008). Religious Extremism and International Legal Norms: perfidy,
preemption, and irrationality, Case Western Reserve Journal of International Law, Vol.
39, Issue 3, 709-730.
Halfmann, Jost (2003). Fundamentalist terrorism the assault on the symbols of secular power,
Paper prepared for the lecture series Transatlantic Turbulence, Institute of European
Studies, University of California, Berkeley.
Kuburi, Zorica (2007): Slika o Bogu u stavovima opte populacije na Balkanu, Religija i
tolerancija, br. 12, str. 25-44.
Laythe, Brian, Finkel, Deborah G., Bringle, Robert G., Kirkpatrick, Lee A. (2002). Religious
Fundamentalism as a Predictor of Prejudice: A Two-Component Model, Journal for
the Scientific Study of Religion, Volume 41, Issue 4, 623-635.
Marty, Martin E., Appleby, R. Scott (1994). Fundamentalisms Observed, Chicago: University of
Chicago Press.
Miloevi, Milan (2005): Odbrana od terorizma, Beograd: Svet knjige.
Nepstad, Sharon (2004). Religion, Violence and Peacemaking, Journal for the Scientific Study of
Religion, 43:3, 297301.
Pavievi, Vuko (1988): Sociologija religije, Beograd: BIGZ.
Pratt, Douglas (2006). Terrorism and Religious Fundamentalism: Prospects for a Predictive
Paradigm, Marburg Journal of Religion, Volume 11, No. 1, 56-71.
Rankovi, Miodrag (2004): Savremeni/globalni terorizam: socioloki pristup, Sociologija, Vol.
XLVI N 4, str. 313-326.
Simeunovi, Dragan (2009): Terorizam, opti deo, Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.

Kristina Radojevi
Belgrade
RELIGION AND TERRORISM
Abstract
This paper gives an overview of relationship between religion and terrorism, relations between
religious fundamentalism and extremism, intolerance and terrorism. Basic characteristics of the
religious fundamentalism, terrorism and religious terrorist acts are given. Also, the difference
between peacemaking believers and those who are prone to violence is mentioned. It is explained
why and how those differences are made. Main questions that are the subject of this essay are:
How religion can provoke violence? Why and under which circumstances religious
fundamentalism leads to terrorism? The increase of totalitarian pretensions of fundamentalist
ideologies, within any religion, together with the use of global communications, transport and
modern technology, indicates that the issue of religious fundamentalism deserves more attention.
Although the fundamentalism isnt new, nor limited to one culture, global communication and
recent political events showed that there are different kinds of Christianity and Islam. That means
that within certain religions there are fragmentations which can lead to catastrophic
consequences. Having in mind that relations among fundamentalism, extremism and terrorism
are usually observed, commonly in regard to the Islamic fundamentalism, there is a need to
design a model which could be used for predictions, in the sense of political activities which
would be used as counter terrorism acts. This paper represents a small step towards that goal.
Key words: religion, religious fundamentalism, extremism, terrorism, religious terrorism.