Najviedelanjeoveka

ArhimandritRafailKarelin

Pitanje:tapredstavljaIsusovamolitva?

Odgovor:SpoznajuimenaIsusaHrista.

Pitanje:tatoznai?

Odgovor: Spoznaju svetosti i spasonosnosti ovog imena za ovekovu duu. Ono se

otkriva kroz blagodat, ono se spoznaje Duhom Svetim, menjajui samu ovekovu prirodu:
njegovduh,duuitelo,isteiodgrehanjegovosrce,umiseanje.

Pitanje:KakodelujeIsusovamolitva?

Odgovor:DelujeSamHristosKojijeizvoleodapostaneSpasiteljsvetaiizabraoodsvih
imenaimeIsus.OnojeneraskidivopovezanosNjegovom linou. Zato, govorei o imenu
SinaBoijeg,migovorimooNjegovimBoanskimdejstvima.UimenuIsusaHristadelujesva
Sveta Trojica. Sin oprata i spasava, Duh osveuje, Otac blagosilja. Dejstvom Duha Svetog
spoznajeseSin,uSinuseotkrivaOtac.

Pitanje:tajeneophodnozaIsusovumolitvu?

Odgovor: Vera da je Isus tvoj Spasitelj, pokajanje koje daje u srcu mesto blagodati da
delujeinadasedaeimeIsusaHrista,Kojijepobediosvet(v.Jn.16,33),pobeditidemonau
tvojojdui.Zamolitvusuneophodnitruditrpljenje.Verakrozmolitvuprelaziunadu,nadau
ljubav.Ljubavjevrhunac,adelanjeipokajanjesutemelj.ReiIsusovemolitvepredstavljaju
kamenjeduhovnogzdanja.ovekneznakadeposaobitizavren,aliakoganezavriu
svomzemaljskomivotu,onotonedostajenadomestieSamGospod.

Pitanje:aseovdeimauvidu?

Odgovor: Cilj molitve je spajanje srca s imenom Isusa Hrista. Ako ovek nije dostigao
neprestanumolitvuzavremezemaljskogivota,alijestalnoulagaonaporuto,Gospodemu
uasusmrtidatimolitvupoputkrilanakojimaeseduavinutikanebu.
Uopte,neprestana,srdanamolitvajevelikoblagokojeseistievelikimtrudom.

Pitanje:Kakavjetotrud?

Odgovor:Tonijesamoponavljanjemolitve,tojepotinjavanjecelogsvogivotamolitvi.
Mataovekdaini,ontomoradainitakokaodasespremazamolitvu.Jednogdrevnog
vajara su pitali kako je ostvario takvu lepotu i savrenstvo svojih figura. Vajar je odgovorio:
Uzimammermeriodsecamodnjegasvetojesuvino.
Slinotome,ovekkojiteikaIsusovojmolitvitrebadaodseesvesuvinoinepotrebno,
sve to rasejava um, optereuje seanje, raslabljuje volju, ini oseanja razmaenima i
kapricioznima. Ako ovek ne potini svoj ivot molitvi, bez obzira na sav trud, molitva e
ostatispoljanja, srce razdvojeno, um e stalno odstupati od rei molitve. Tada moedase
dogodi neto drugo: pred smrt e se podii strasti koje su ivele u njegovoj dui i ugasie
molitvukaotovetargasiupaljenusveu,iduaeotiiuvenostizgubiviHristovoime.

Pitanje:Znai,onajkonijedostigaopaljivumolitvubienaputenutrenutkusmrti?

Odgovor:Trebareidapostojedvaoblikarasejanemolitve.Prvijekadseovektrudi,
ali ne moe da ovlada svojom panjom. Um naputa rei molitve i vrti se u zemaljskim
stvarima.Podieseitavaburapomisli,kojaguireimolitve,aliovekneostavljamolitvu,
ponovosilomvoljevraaumnanjenerei,zakljuavagaunjihiopetseumupa,kaozver
iz mree, i ovek ga ponovo naporom volje vraa unutra, na onu re molitve koju je um
napustio. Ovde je prisutna borba. I zbog truda koji ovek preduzima ovakva molitva je
spasonosna.
Drugioblikjelaljivamolitva.oveklaeBogu,onidelakimputemiitailiizgovara
molitvu nestarajuisezapanju.OnneshvatapredKimstoji,taradi,sKimrazgovara,
pretvara se da se moli, a zatim se toliko navikava na ovo licemerje da ga ne primeuje. Za
takvu laljivu i lenju molitvu prorok Jeremija je rekao:Proklet je ko delo Gospodnje ini s
nemarom(Jer.48,10).ProkletznaiodluenodBoga.Usledovakvenedostojnemolitve,kao
izbognedostojnogprieivanjaovekpostajejodaljiodBoganegotojebio.Zaneprestanu
molitvupotrebnojedaseistiumspojisistimsrcem.Stogaovektrebadaseuvalaikoja
prljasrceiispunjavaumpomislima,kaoizlobe,jersazlobnimsrcemnemoedasesjedini
imeIsusaHrista.

Pitanje:tastieovekodmolitveuovomivotu?

Odgovor: Mir i radost. Greh duu ispunjava gorinom i stalnim nemirom. Blagodat
Boijanemirnojduidajespokoj.Spoljanjenemoeovekudapruisreudokjeunjegovoj
duismrdljivajama.Naprotiv,molitvakojasetvoriusrcuubogukolibupretvaraudvorac.

Pitanje:KojijenajboljinaintvorenjaIsusovemolitve?

Odgovor: Pratiti svoje srce, izgoniti pomisli pri njihovom prvom pojavljivanju, kako
dobre,takoiloeizakljuavatiumureimolitve.Kaoprimerzatomoedaposluimaka,
kojasedikodmijerupeivreba,iakosepojavimiistogtrenutkasebacananjega.Takoum

trebadastojiiznadsrcaidasilomgnevaubijapomisliiuseljavausrcemolitvu.Kaotosena
istoj dasci lako uoavaju pismena, tako se u srcu praznom od pomisli urezuje ime Isusa
Hrista.OnimakojirasejanoizgovarajuimeBoijeonoizgledakaonetopoznatoikaoneto
natasusenavikli,alizaonekojisemolespanjom,onoeuvekbitinovoidrugaije,zato
tosemenjasamovekinjegovamogunostspoznajeBoga.
Boanstvo je bezgranino. I ovekov veni ivot je vena spoznaja Boga kroz
pribliavanje Njemu, kroz obasjavanje Boanskom svetlou koja samu duu ini slinom
svetlosti.

Pitanje: Ako je za Isusovu molitvu potrebno odricanje od svetovne kulture, ukljuujui

filosofska i druga znanja ili njihovo svoenje na minimum, zar to ljudima nee izgledati kao
svojevrsnoproslavljanjeneznanjaipohvalaneukosti?

Odgovor:Pitanjejenepravilnopostavljeno.Ovdesenesuprotstavljaneznanjeznanju,ve
najvie znanje, nadznanje svetovnom znanju. Ovde ovek lii na putnika koji je naao
blago.Kakodagaponese?ovekizbacujeizsvojeputnetorbesveegamoedaseoslobodi,
kako bijenapuniodragocenostima,kakobiimaomogunostdaihponesesasobom. Zar se
moe rei da e zbog toga postati siromaniji? Obino ljudi koji nemaju predstavu o
duhovnom ivotu smatraju da odricanje od svetovnih znanja obavezno vodi ka
intelektualnoj praznini, lenjosti misli i neobrazovanosti. A ovde se dogaa neto potpuno
drugo:prelazakodniegkaviem,odduevnogkaduhovnom,odprolaznogkavenom.
ZatoIsusovamolitvainiovekamudrim,onamuotkrivadrugaznanjakojasutolikoiznad
svegatomoedastekneljudskiintelektkolikojeneboiznadzemlje.
Nauke ovog sveta su znanja o tvorevini Boijoj i to su znanja uslovna i promenljiva,
kolebljivainepouzdana,amolitvajepoznanjeOnogaKojestvoriovidljiveinevidljivesvetove,
pred Kim je zemlja nalik na zrnce na obali mora, pred Kim je kosmos samo najnii stepen
tvorevine, one tajanstvene lestvice koja ide u beskonanu visinu. Bog Se otkriva oveku u
molitvi,BogobasjavaSvojomsvetlouljudskuduu,Bog,Kojegnemoedasmestiusebe
vaseljena, silazi u ljudsko srce. Zato je svetost najvia gnosa na koju je ovek pozvan. Um
filosofa i naunika koji ele da naporima svog razuma pronau istinu, zaplie se u voru
protivrenosti,lutalavirintimaizkojihnemaizlazaiprepustivisezemaljskom,pretvaraseu
grumen zemlje. Molitva je udeonienje oveka u najviem ivotu i prelazak od smrti ka
besmrtnosti.Filosofijainaukaneineovekaboljim,amolitvamenjasamunjegovuprirodu,
on kao da postaje drugo bie, kao to drugaiji postaje metal rastopljen u vatri. Zato je
molitvavelikidarBogaoveku,kojiovekainislinimAnelu.
BezumljejeneverovatiuBoga,alijejoveebezumljeverovatiuNjegaiistovremeno
se odnositi prema Njemu kao prema sporednom iniocu svoga ivota, ostavljati za Njega
samo neki mali oak u svojoj svesti i srcu, davati Mu mrvice svog ivota, odvajati za
bogooptenjesamopauzeizmeuobinihzemaljskih poslova.Neverjejedemonskoodricanje
duhovneoiglednosti.PoluverajeponiavanjeBoanstva.

UApokalipsipostojisledeaslika:Hristoskucanazatvorenavrata,ovavratasuljudsko
srce(v.Otkr.3,20).NeverujuiihneotvarazaBoga,onneujeilineelidaujeovokucanje.
Mlakihriani,kakvihjeveinameunama,otvarajuvrata,aliHristunedajumestousobi,
veuhodnikuplaeisedaeprisustvoBogaometatinjihoveuobiajeneposlove;zanjihBog
nije izvor ivota, nije najvea radost njihovog postojanja, nije vena svetlost, koja obasjava
ljudskedue,vejepresvegagarancijanjihovogblagostanja.
Pogledajte molitvu savremenih hriana. Za ta se oni najee mole Bogu: za spasenje
due,zaveniivot,zapovratakblagodati,zaljubavpremaneprijateljima?Ne,onisemole
zauspeanzavretakposla,zaiscelenjeodbolesti,zaizbavljenjeodnesrea,aBogimjekao
unutranji ivot njihovog srca nepotreban i neshvatljiv. Tek ponekad nastupa nekakvo
prozrenje, naroito kad umire voljeni ovek; otada se oni seaju venosti, tada se mole za
upokojenje due onoga ko je preao granicu ovog sveta, tada oseaju nesigurnost i
prolaznost svega zemaljskog, shvataju da su se hvatali za senke koje se ne mogu zadrati u
rukama, da je istinski ivot van granica zemaljskog postojanja. Meutim, ovo prozrenje
neobinobrzonestajeizaboravljase,kaodajeiskraplanulaiistogtrenutkaseugasila,iopet
sesrceskamenjujeipogruavauuobiajenidreme.
Koliko puta se ovek uverava da u grehu nema sree, ve su prisutni samo pusto i
gorina!Iveinomovelekcijeprolazebeztraga,onponovotraisreuuprljavtiniodkoje
mu se jo nedavno vrtelo u glavi i bilo mu je muka, ponovo prodaje Boga, ponovo veruje
avolu.NaodnospremaBogumoesenazvatisvinjskim.Naodnospremasopstvenom
duhu treba nazvati nepomirljivim neprijateljstvom. Na odnos prema sopstvenoj dui
stalnom prevarom, na odnos prema svom telu pokornou gospodara svom
bezobraznomslugikojivladaunjegovojkui,pijaniipljakaovukuu,primoravagada
muslui.
Akosmomisami?Kakvojeovotajanstvenojakojeodreujenaivot,kojereava
pitanje: jesmo li s Bogom ili s avolom? To je onaj tajanstveni centar ljudske due gde se
sumira sav ovekov ivot, ali gde ostaje njegova slobodna volja. Ja je ono to donosi
poslednju odluku, to je obraz i podobije Boije, koji su neunitivi u oveku. ovek je
istovremeno linost i objekat ovoga sveta. Najvia i najsavrenija Linost jeste Bog. U
pribliavanjuBoguobnavljaseljudskalinost,ovekpostajesvenezavisnijiodspoljanjegi
odunutranjeg:odonogatojenasledio,navika,preanjegivota,odsvojihstrasti.Izvan
Bogaseovekizlinostipretvaraupredmet,onkaodasepostvaruje,njegovaduagubi
onaj centar koji smo nazvali slobodom, ona biva porobljena i progutana spoljanjim. U
SvetomPismuavojenazvantuinom(v.Jn.10,5),onjetudui,alimuseduabezBoga
pokoravaipostajenjegovaslukinja.
Isusova molitva prosvetljuje u oveku obraz Boiji, bezgranino poveava potencijal
njegove unutranje slobode. Svetost je svojstvo Hristovog imena. U oveku se svetost
ispoljava kao suprotstavljanje svetu, telu i demonu, pohoti ploti, pohoti oiju i duhu
gordosti(v.1Jn.2,16).UNovomZavetupieoognjukojiepreobrazitineboizemlju(v.
Lk. 12,49; 2 Petr. 3,1213; Otkr. 21,1). Isusova molitva je zrak ognja koji preobraava srce.
Grehkojiunamaivirazjediniojeumisrce.Umiviusvetufantazijaipredstava,srceu

svetu strasti. Isusova molitva zbliava um i srce istei ih. Kad se um i srce sjedinjuju u
molitvipoinjepreobraajovekanjegovogduha,dueitela.
Crvsezaziujeulutku.Unjojonkodaumire,pretvaraseugustu,bezoblinumasu,a
zatimsenevidljivoulutkistvaraleptirkrilatobiekojeneliinacrva.Umkojisepogruzio
usrcenalikjenaovogcrva:utami,uneznanjuvetastvenihobraza,uneznanjuovogasveta,
on se preobraava zajedno sa srcem, pribliava se onom duhovnom znanju koje je Adam
posedovao pre pada u greh. Ovo stanje sveti su poredili s ognjem koji greje duu i sa
svetlou u kojoj ovek vidi svet u njegovoj prvosazdanoj lepoti, onom svetlou u kojoj
sozercavaBoga.Uovojsvetlostionvidibezdansvojedue,vidistraneranesvojihgrehova,
vididemonekaocrvekojipuzeuleutoseraspada.
OnvidipredvorjapaklausvomsrcuiistovremenooseadajeimenomHristavezanai
zarobljenaovastranamranasila,kaotouApokalipsiAneookovimavezujesatanu(v.
Otkr.20,12).Onliinaovekakojisedinasteniokojuudarajutalasirazbesnelogmora:oni
udaraju o stenu, ali ne mogu da je dosegnu. Ova stena je ime Isusa Hrista, Kojeg se plae
demoni.
BezIsusovemolitveoveksamozadobijaudarceodneprijateljakojijeodnjegaskriven
utami,asnjommoesamdazadajeudarceovojpaklenojsili.ImeIsusaHristaprimoravaje
dadrhti.ovekvidikakoblagodatBoijapoputvetoglekaraleiunjegovomsrcuranetako
da ne ostaju ak ni tragovi. Meutim, za to su potrebni trud i samoportvovanost: molitvu
treba smatrati glavnim poslom u ivotu, a ostalo samo usputnim. Bivalo je sluajeva da
suanjutokumnogihmeseci,paigodinaturpijaokoveturpijicomilidakrhotinomgvoa
koparovispodtamnikogzida.Onsetrudiostalnoineumornokako bisesreo sasvojim
roacima i prijateljima, kako bi ponovo ugledao sunce i nebo, kako bi svojim pluima
udahnuoistvazduh,anesmradtamnice,kakonebibioivzakopanupodzemlje;ikadbi
stekaosloboduzaboravljaojenasvojtrud.Tamnicaiokovijesunaigresi.Isusovamolitvaje
na poetku isto tako teka, kao to je teko turpijati okove ili rukama kopati zemlju
razbacujuijepopodu.Meutim,kadseblagodatdotaknesrcaonoeosetitidasuokovi
spali.IsusovamolitvasepretvarauljubavduepremaBogu,auovojljubavijeistinskiivotza
kojisvetnezna,istinskaradostisloboda.Kadsesuanjbudioizsna,znaojedajezanjega
glavnodaturpijaokove;ovdeizboranijebiloilislobodailismrt.
ovek,budei se ujutru, treba da zna ne samo umom, ve i srcem da je tog dana za
njegaglavnoIsusovamolitva,aostali,svetovniposlovisupozadinanakojojonatrebada
protie.Iovoznanjetrebadapreeuodlunostvolje.Leuidaspava,ovektrebadatone
usansmolitvom,budeisenou,trebadaustajenamolitvu;akodanposvetimolitvi,ona
e ga poseivati nou za vreme sna; ako se deo noi bude molio, ceo dan e za njega biti
drugaiji.
UJevaneljusegovoriomudromtrgovcukojijeprodaosvesvojeimanjekakobikupio
jedandragocenibiser(v.Mt.13,4546).Iovekmoradaprodasvojemislenoimanjesvoja
svetovna znanja, svoje pomisli, slike zemaljske lepote, svoje mate i snove, svoje
intelektualnoimanjeukojemjenavikaodaivikaonaporodinomimanju,daprodasve,da

sesvegaodreknekakobistekaojedanbiserkojijedragocenijioditavogsveta;tajbiserjeime
IsusaHrista;ovimbiseromsestieNebeskoCarstvo.

Pitanje:taovektrebadainikakobisepaljivomolio!

Odgovor:Odreisvojemisliodsvakodnevnihposlova,zatimposvetinekolikominuta
razmiljanjukaopripremizamolitvu.Setisevremenakojenamjeodreenozanazemaljski
ivot. Ono juri kao nit koja se odvija, i nastupa neizbeni kraj: moda danas, moda kroz
mesecdana,modakrozdesetinegodina.Krajjeneizvestan,alijeneibean.Uovomperiodu
moramo da se pripremimo za beskrajnu venost. Zatim razmisli o smrti konanom
rezultatu naeg ivota, posle koje sledi sud, a za njim pakao ili raj; razmisli o Promislu
Boijemutvomivotu,kojitevodikaspasenju,atimusestalnoprotivi.
Zatim reci: Duo moja, treba uriti, vreme brzo prolazi, nije mogue vratiti ga ili
zaustaviti.Trebasakupitiblagoskojimekrenutinasvojposlednjiput:toblagojeimeIsusa
Hrista, koje e u buduem veku postati sve za tebe: svetlost, dah, hrana, pie i odea
blagodati,ukojusuobuenisveti,onoezatebepostatineiscrpniizvorivota.Utkajovoime
usvojesrcekaodragokamenjeuriznicu.Recisvojojdui:Svevidljivoseruiinestaje,samo
je nevidljivo veno. avo ti pod hiljadama izgovora oduzima vreme ivota kako bi se tvoja
duauasusmrtipokazalapraznom.
Zatimponimolitvu.
Prviuslovje:izgovarajmolitvukaodajeizgovaraprviputuivotu.
Drugije:izgovarajjekaodajeranijenisiznao,asadtrebadajezapamtizauvek.
Tree: u mislima se vrati na svoje detinjstvo. Seti se kad si bio malo dete koje je tek
poinjalodaseupoznajesasvetom:svetogaokruujeizgledalomujekaotajna,alijeosealo
svojomduomprisustvonevidljivogsvetauvidljivomsvetu.
etvrto: ne daj prednost bilo emu drugom u odnosu na molitvu, nikakvim blistavim
mislimauodnosunaimeIsusaHrista.Akoponedubokodasemoli,kaotojerekaojedan
starac, super da se moli, demon e poeti da te odvlai od molitve itavim vatrometom
blistavihmisli,alitidajprednostsiromatvusaHristom.Zavrememolitvedemonetinuditi
razliiteplanove,obeavajuiuspehuzemaljskimposlovima.Meutim,postavisebipitanje:A
kakavjekrajsvegaovoga?
Ivideedasesvenazemljirasipakaobrdopeska,dabogatstvo,uspehislavaostajuna
pragu smrti, a najee naputaju oveka jo za ivota kao lani prijatelji. Peti uslov za
molitvu je posluanje, ono oslobaa um od pomisli. Kad je ovek preputen sebi, prilikom
reavanjapitanjajednapomisaosesuprotstavljadrugoj,duasenalaziunesigurnostiisumnji,
a u svom srcu ovek ne moe da razlikuje strasti koje su se tamo pritajile. Posluanje u
ovekovuduuunosimirioslobaanjenesnagezamolitvu.

Pitanje:Kojesileduetrebadabuduukljueneumolitvu?

Odgovor: Volja, koja zadrava molitvu u svesti, um, koji pronie u rei molitve, i
oseanja,kojagrejumolitvuislivajujesduom.Trimasilamadueodgovarajutrisileduha:
voljiodgovarapanja;razumuunutranjilogosisposobnostprodiranjaudubinupojavai
predmeta,vienjeuzrokaikonanihciljeva,sposobnostintuitivnespoznajeduhovnogsveta;
emocijama specifino versko oseanje, kao doivljaj optenja s duhovnim svetom, kao
spoznaja blagodati Boije, kao unutranja sigurnost u istinu. Duhovne sposobnosti i sile se
bude kroz molitvu. U molitvi se odvija sjedinjenje duha i due, njihovih sila i svojstava. U
molitvi trostrukost sila duha i due postaje jedinstvena spoznaja Boga, slikovito govorei,
jedinstveni lokator koji hvata Boansku svetlost. Od tri sile due grehom je najmanje
pogoenrazum,ipremdainjegazarobljavajustrastiiemocije,onsepovremenoizdieiznad
njihistupasnjimauborbu.
U molitvi razum ide napred, on u pomo poziva volju. Volja zadrava rei molitve
pred oima razuma i sabira rasejane misli u jedno, kao to pastir skuplja ovce koje su se
odvojile od stada. Razum kao da obasjava rei molitve i oseanje na kraju poinje da se
odaziva na njih. Molitva postaje doivljaj ljudskog srca. Ponekad jaki ivotni potresi bude
oseanjaiukljuujuihumolitvu.Meutim,obinojepotrebantrud.Reimolitvedelujuna
naestvrdnutosrcekaomlazvodekojipadanakamenipostepenogarazbija.Bilojeljudi
kojisuodmahdobijalidarneprestanemolitve,alitojeizuzetak.Obinoseonotoselako
stie lako i gubi. Zato nam Gospod po mudrosti i milosti Svojoj ne daje odmah darove
kakoihnebismobrzoizgubili.
OnajkosebaviIsusovommolitvomvremenompoinjedaoseadajetonajviedelanje
oveka,dajeobiangovoruporeenjusmolitvomgrubiprazan,dasvetovniposlovinoseu
sebi hladnu umrtvljenost, da je bez molitve samo ljudsko bie nitavno. On poinje da voli
utanje,ukojemujepesmuvenosti.Voleiljudeonsekrijeodnjih,prestajedasezanimaza
poslove i novosti ovoga sveta kako oni, pronikavi u njegovu svest, ne bi naruili molitvu,
kakojenebizagluilisvojombukom.Onuvamolitvuoddodirasasvetomkaotomajka
uvadeteodvrelogsuncaidahazimskogvetra.
Postojestvarikojesupotpunonespojivesmolitvom.Tojeitanjesavremenihasopisai
novina;tojetelevizor,kojijepostaogazdaukui.DuhSvetijeDuhistoteicelomudrenosti.
MolitvaovekovosrceinihramomBoijim,auovajhramovekputakaozvaniceubicei
razvratneeneinaslaujesesmradomgreha.BlagodatBoijaenapustitiovakvogoveka.
Kakouduiraspaljenojstrastima,uumuukojiseuseljujuslikenasiljairazvratamoeda
boravi Hristos? Zato onaj ko nema odlunosti da izbaci televizor iz svoje kue nikada nee
moi da stekne Isusovu molitvu. To nee biti molitva, ve spoj zvukova bez unutranjeg
smisla.Ovakavovekeliitinadomainakojijesproveousvojesobekanalizacionecevii
zatimunjihpozivagoste.

Pitanje:Kakosauvatisvojesriezamolitvu?

Odgovor: Pitaj sebe u svim ivotnim prilikama: Kako e se moj postupak, delo i
odluka, odraziti na molitvu? Kad seda za trpezu postavi sebi pitanje: Koliko treba da

pojedem,adaneugasimmolitvu?Kadstupaurazgovor,misli:Kakotrebadagovorim
da ne rasejem molitvu? Kad uzima knjigu da ita razjasni sebi da li e ti ona pomoi u
molitviilieje,naprotiv,potisnutiizseanja.Takoprovodiceodan.
Ima jedna pria. Carski sin je upitao oca: Reci mi, kako si se nauio da upravlja
ogromnomdravom?
Carnitanijeodgovorio.Meutim,posleizvesnogvremenapraviosedasenaljutiona
sina zbog nekog postupka i izrekao mu smrtnu presudu. Sin je pao pred oeve noge
preklinjujuigazamilostizaklinjaosedanijekriv.Tadajecarrekao:Dobro,proveriute.
Napuniojeauvodomdovrhaiviceirekao:Obiisovomaomgradskezidine,a
zatobomeiidelat:akoprolijemakarikapljicuvodeonetiistogtrenutkanalicumesta
odseiglavu.
Carevi je obema rukama uzeo au, popeo se na gradske zidine i poeo polako da
obilazi grad, oprezno koraajui po ploama. Ovaj put je dugo trajao. Na kraju se predvee
vratioudvoracidoneojeocuaupunuvode:nijeprolionikap.

Carupita:Dalisivideonarodkojistojiporedzidina?
Careviodgovori:Ne.
Carupita:Dalisiuoljudskeglasove?
Careviodgovori:Ne.
Carupita:Kakvojenebobilodanas,dalijebiloprekrivenooblacima?
Careviodgovori:Neznam.
Carupita:Atasiradio?
Careviodgovori:Nitanisamnivideoniuo,gledaosamuaudaneprolijemvodu
idaostanemiv.
Tada car ree: Eto ti lekcije kako treba upravljati dravom: treba da ume da se
usredsredinasvakiposaotakokaodajeonjedini,zaboravljajuinasve.

Ovapriamoedanamposluikaolekcijazatokakotrebadasemolimo.aajenae
srce,vodajeblagodat,delatkojiidezanamasisukanimmaemjesmrt kojastojiiza lea
svakogoveka.Molitvasabiraiuvablagodat.

Pitanje:Kojijenajpokvarenijiinajskrivenijineprijateljmolitve?

Odgovor: To je naslada. Ljudi su jo u stara vremena rekli da naslada mudre ini

bezumnima.

Pitanje:Kakorazlikovatinasladuodduhovneradosti?

Odgovor:Prilikomnaslademisaosezaustavlja,umprelaziuspecifinostanjedremea,
duasepogruavautamu,onaoseanekakvumutnuslastkojakaodaideodozdokasrcu,
zaboravljanasmrtinavenost.Unasladise,kaoiustrasti,gasisvetlostdue.Nasladaje

paralizamolitve.Postojiduhovnaradostkojaseponekadtakoenazivanasladom,alitoje
netosasvimdrugo.

Pitanje:KojisvetaczanasmoedasluikaoprimerdelatnikaIsusovemolitve?

Odgovor: Presveta Djeva Marija, Kojoj je u Svetinji nad svetinjama bilo otkriveno ime
Isusa Hrista. Ovo ime je kao nezalazna zvezda sijalo u Njenom srcu. Djeva Marija je bila
venac svih dobrodetelji. Meutim, naroito je zablistala celomudrenou, smirenjem i
ljubavlju.
LjubavjujeuinilaKerjuNebeskogOca,istotaNevestomDuhaSvetoga,smirenje
MajkomSinaBoijeg.Sveovedobrodeteljisudaroviblagodati.Meutim,oneistovremenou
znatnojmerizaviseodovekovevolje.Isusovamolitvajenemoguabezneprestaneborbes
gordou.Gospodjerekao:Nakogaupogledati?nanevoljnogainaonogakojeskruena
duha (Is. 66,2). Smirenje je onaj Sinaj na kojem se Bog javlja dui. Celomudrenost je ona
kupinakojagoriognjemblagodatinesagorevajui.Aduhovnaljubavjenagradapobedniku
nad sopstvenim strastima, to je prisustvo Samog Boanstva u ljudskom srcu, to je
beskonanikrajduhovnogputa.
PrepodobniMaksimKapsokalivit,atonskipodvinik,stalnosemolioMajciBoijojda
mubudedarovanasrdanaIsusovamolitvaidobiojujekaodarodNebeskeCarice.
TrebasemolitiizadarivanjeIsusovemolitveobraatiseArhangeluSalafailu,kojijepo
uenju Crkve Aneo molitve. Treba moliti prepodobne Oce da nas oni naue umnom
delanju,radikojegsuostavilisvetiotiliumanastireipustinje.

Pitanje:taznaipostatiumolitvipoputdeteta?

Odgovor:Toznaiodreise,kaotosmovegovorili,zemaljskemudrostiizemaljskih
znanja.Kaotorva,stupajuiuborbu,zbacujesasebeodeu,takoovek,stajuinamolitvu,
treba da zna kako su nitava i netana ona znanja kojima se ponosi svet. Pred Boanskom
mudrouonasunita,tojemaglakojaobavijanauduu,krozkojusestekoomprobijaju
sunevi zraci. Odreci se znanja radi mudrog neznanja i u ovom neznanju e kroz molitvu
steinajvieznanje.Odrecisesvetlucavesvetlostirazumazbogkojejenedostupanduhovni
svet,pogruziseumrakneznanjaiodsustvamislikakobikrozmolitvuutvomsrcuzablistala
duhovnasvetlost.Zamislidasidetekojenitaneznainerazume,vesamoteikaBogu,
kojeMuveruje,makaronakokaotomalodeteverujesvojimroditeljima.
Kadseumislimavraamnasvojeranodetinjstvo,kojeseurezalounekimtajanstvenim
odajamasrca,napreemsvojeseanjedaokrenemreku vremena nazad ka njenom izvoru i
seamsedajeupomrinipraskozorjamogdeijegivotaduhovnisvetbiooigledan.Ono
tomejeokruivalovideosamudveravni:jednajebilarealnaizemaljska,adrugaravan
tajanstvena,ravanduhovna.Overavnikaodasuprebivalejednaudrugoj.
Kaodetevideosamsvetkaoprostraniji,dublji,srcedetetaosealojetajnunevidljivog
sveta koji je u izvesnoj meri bio vidljiv za njega. Zatim je s godinama dua postajala sve

grubljaiuranjalaumaterijalnost,vidljivisvetjepotiskivaonevidljivi.Svetovnaznanja,optenje
sljudima,strastikojesusebudilesvejetoparalizovalosposobnostduhadanegledavidljivo,
vekrozvidljivo.
Detekojejeteknauilodagovorinasvojnainjemudrijenegofilosofkojisezapleo,kao
paukupauinu,usopstvenimrasuivanjima kojase izvlae iz njegovograzumakao nit iz
stomaka pauka. Dete je mudrije zato to svet vidi kao tajnu. Veliko dostignue je smiriti
gordost razuma koji je za ljude postao idol, pobediti strasti u kojima svet vidiradostivota,
izdiiseiznadrazdvojenostiiborbemisli,uvidetidasuslikezemaljskogslikeprahaimolitise
prostimsrcemkao dete. Gospod je rekao: Slavim Te, Oe, to si sakrio ovo od mudrih
svetskommudrou,irazumnihplotskimrazumomiotkriotobezazlenima,kojamoguda
primeviespoznajeoBoguusvojojjednostavnojdui(up.Mt.11,25).
ArhimandritSofronije,ushimiSerafim(Saharov),autorpoznateknjigeoprepodobnom
Siluanu Atonskom, isticao je karakteristinu injenicu da je meu prostim, ak i nepismenim
monasimabilovieonihkojisudostizalineprestanuIsusovumolitvunegomeuljudimakoji
su stekli knjikoobrazovanje.To je zatotosu prostineuki monasi lake mogli da se priblie
stanjudeteta.Meutim,trebanapomenutidaimeunjimamoebitiljudigordihumom,poput
prosjakakojisegordioiglomkojomjezaivaozakrpenasvojojodei.
Gordost je strast. Uenost moe da predstavlja hranu za strasti, naroito povrna
uenostiprazna,naduvanaznanja.Meutim,akoovekuvidisvuogranienostovihznanjai
njihovu nitavnost u poreenju sa spoznajom Boga, i on, kao bogata koji je prodao svoje
imanje,moeprebivatiusvomsrcusaHristom.
PrimerzaovojeVasilijeVelikikojijestekaoobrazovanjenapoznatojAtinskojakademiji,
akasnijeje,prouavajuiSvetoPismogovorioofilosofijikaooigriuma.Trebareidasuse
pustinjacinegativnoodnosiliprematomedabogoslovskadelaitajuonikojisuizabraliput
tihovanja.Onisuukazivalidaakitakveknjigemogudarasejuumiodvojegaodmolitve,a
kroz molitvu ovek moe dubljeda spoznaBoga negokroz knjige. Oni susmatrali da je za
spasenje dovoljno znati dogmate Pravoslavlja i verovati Crkvi, a duu posveivati molitvi.
Zatopustinjacinisuulaziliuraspraveobogoslovskimpitanjimaakonijepretilajeres.
Knjige opisuju duhovni svet, a molitva oveka u ovaj svet uvodi Onima koji se bave
molitvomstarcisusavetovalidaitajupresvegaknjigeomolitvi.