JEZIK- PHYSEI

Ill THESE1
,,Sad imaS nemuSti jezik. Idi zbogom, ali
za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako
kaieS komegod, odmah CeS umreti." Coban
pode kroz Sumu i iduCi EujaSe i razumevaBe sue Sto govore tice i trave i sue Sto je
na svetu.
Na samom pofetku Platonova dijaloga Kratil
izloiena su dva potpuno oprefna shvatanja o poreklu jezika i adekvatnosti jezifkog izraza. Prema
jednom od tih shvatanja, koje u Platonovom
spisu zastupa heraklitovac Kratil, ,,adekvatnost
refi je po prirodi svojstvena svemu Sto postoji",
pa sama reE ,,nije ono Eime se pojedinci dogovore da nazivaju neku stvar" (podvukao M. V.).I)
Refi su tako nosioci jedne univerzalne prirodne
istine ili ispravnosti koja je jednako dostupna
,,kako Helenima, tako i varvarima".
Hermogen, drugi ufesnik u razgovoru sa Sokratom, o ispravnosti imena (op8orqg 6vopCrrwv) govori drugatije: ,,St0 se mene tiEe, Sokrate, festo
M. V.)
sam razgovarao i s njim (s Kratilom
i sa mnogima drugima, ali ne mogu da se uverim
da postoji neka druga adekvatnost reEi osim
dogovora i saglasnosti ljudi. Meni se, naime, Eini
da je pravo ime neke stvari ono kojim nju neko
nazove, a ako ga opet promeni i ono prvo viSe
ne upotrebljava, drugo ime nije nimalo neadekvatnije od prethodnog.. . Jer nijedan naziv niEemu nije svojstven po prirodi, nego po obieaju
i navici onih koji su se navikli da ga upotrebljavaju" (podvukao M. VJP)

Potvrdu za ovo svoje stanoviSte Hermogen vidi

najviSe u finjenici Sto Heleni i varvari imaju
razliEite nazive za iste stvari, a nije redak sluEaj da i dva grEka plemena govore razlifito. Talro
Kratl 383ab (Uporedo su korigtena dva
prevoda Kratila
Ksenije Maricki Gadanski
obj. u
Platon, 0 jeZtku i saznanju Rad, Beograd IsTI. 1 Benjamin Jowett, Pluto, The Collected Dialogues, Princeton University Press, New Jersey).
*) Platon,

9 Op.

ctt. 385e

MILAN VUKOMANOVIC

Hermogen zakljufuje: ,,Za mene bar, Sokrate,

n c m druge adekvatnosti reii asim m e da ja
svaku stvar mogu nazivati imenom koje sam joj
ja dao, a ti opet onim koje si joj ti dao" (podv. M.
VJ3) I kao Sto to obifno biva u Platonovim dijalozima, Sokrat je taj koji preuzima osnovne niti
problema Sto se javio kao izraz sukoba dva potpun0 suprotna filozofska shvatanja, izlaiufi ih
detaljnoj proveri svoje dijalektiEke veltine.
Ali pre nego Sto predemo na razmatranje izvesnih problema koje nam otkriva Sokrat svojim
,,ufenim neznanjem", bife, mislim, dobro da bliie
odredimo poreklo onih ideja koje Sokratov uEenik Platon tako precizno i jasno iznosi u uvodnom delu svoga Kratila.

2.
Drugu polovinu V veka pre n. e. u staroj Heladi
mnogi istorifari filowfije oznafavaju kao doba
prosveeenosti i racionalizma u filozofiji. Jedan
od glavnih razloga za ovakvo obeleiavanje Sokratova veka krije se, nesumnjivo, i u veoma
naglaSenoj promeni interesovanja grEkih filozofa
od kosmoloikih pitanja ka pitanjima koja se
vise odnose na foveka i njegovo etifko i politifko
bite. Nosioci ovakve promene, koja je obuhvatala
celokupni kulturni iivot u GrEkoj, bili su sofisti,
prvi profesionalni filozofi i ,,ufitelji vrline". Platonovi spisi predstavljaju najobimniji izvor podataka i najdragocenije svedofanstvo o ovim
putujufim ufiteljima. U mnogo Eemu je pojava
sofista u Atini i ostalim grEkim gradovima znafila novinu na trgovima i drugim mestima gde
se raspravljalo o velikom broju filozofskih i politifkih pitanja. Ali, moida je vile od svega kraj
V veka u Grfkoj obelodanio potiskivanje izvorne fflozafiije prjmcte (p6als-a) u h i s t jedncg
viSe humanistifki orijentisanog miSljenja koje je
sobom donelo i duh novog autoriteta - autoriteta driave (x6Xu~)i ljudskog zakona ( ~ 6 ~ 0 5 ) .
JoS ie stari Heraklit novorio kako su ..liudski
v 6 ~ &pod upravom je2nog boianskog v'6ios-a".
Ali woiam nomosa u grfkoj filozofskoj misli na
prelaz; iz V u IV vek pre n. e. dobija i neka
nova znafenja. On se sve viSe upotrebljava kao
antiteza jednom drugom kljufnom pojmu grfke
pojmu fisisa. Kada su Heraklit i Emfilozofije
pedokle tvrdili da se sve upravlja prema nomosu,
oni su, pre svega, imali u vidu onaj zakon koji
vlada u prirodi, a iza kojeg moie stajati i neko
natprirodno bife. Sa sofistima se medutim antiteza fisis - nomos prenosi i u moralnu i politifku
sferu iivota, pa se pod pojmom nomosa podrazumeva i formalno izveden zakm koji odraiava
autoriteit &%we, km i & i h j z a s m o m na t r d cionalnim shvatanjima ljudi. Zato Aristotel u
3 Op. dt. 385de

MILAN VUKOMANOVIC

svojoj Politici i kaie da ,,zakon nema snagu da

iznudi posluSnost bez snage obifaja".
Suprotnost izmedu fisisa i nomosa odraiavala sc
u mnogim pitanjima koja su zaokupljala grtlca
filozofsku misao toga doba. NajvaLnija od njih
su ova: (1) pitanje poEitiEke organizacije, ili - da
li driave nastaju po prirodnoj nuinosti, b o i j o n ~
voljom ili po zakonu; (2) pitanje religije - da li
bogovi postoje stvarno, tj. po fisisu, ili samo po
obiCaju, tradiciji, tj. po numosu; (3) problem
jcdnalcosti u druStvu - da li je vladavina jednog
toveka nad drugim (ropstvo) ili jedne driave
nad drugom po fisisu ili po nomosu; (4) da li su
podele na staleie u druStvu ustanovljene po prirodi ili po ljudskom zakonu.

U okviru ovih opStijih misaonih preokupacija

helenskih filozofa treba, mislim posmatrati i njihova u h j a o j e z h i' njlegwom poreklu. Po svemu d
m
&
,
i pieanje koje se p x t a v l j a kao glavna
tema Platonova dijaloga Kratil - postoji li neka
neposredna, prirodna (cpGas1) veza izmedu onoga
Sto reCi oznaCavaju i njihovog konkretnog glasovnog sklopa ili je ta veza proizvoljna, nemotivisana, po konvenciji ( B S O E L )- moglo se javiti
u okviru Sirih filozofskih razmatranja i diskusija
koje su pokretali sofisti. Zanimljivo je da je ova
polemika izmedu naturalistiekog i konvencionalistifkog shvatanja o poreklu i prirodi jezika
(poznata i kao rasprava izmedu ,,analogistan i
,,anomalistaW), vodena vise vekova, oiivela i u
nekim docnijim lingvistirkim ufenjima, posebno
u tezama o arbitrarnosti jezirkog znaka i prirodi
glasovnog simbolizma. U proSlom veku Vilhelm
on Humbolt je urio da ,,postoji oEigledna veza
izmedu zvuka i znarenja koja se, medutim, samo
retko daje tarno objasniti, Cesto se samo nazire,
a najfe5C.e ostaje n e j a ~ n a " . ~ )
Koliko su grrki sofisti, skoro dve i po hiljade
godina pre Humbolta, mogli znati o toj ,,oEiglednoj vezi"? Da li je ta veza za njih uopSte bila
&igletIna?
Pailjivijim Eitanjem Platonova Kratila moiemo
doti do nekih vainih podataka koji nam govore
o delatnosti sofista u oblasti nauke o jeziku i
gramatike. Tako veC u svom prvom obratanju
H m o g e n u Soknat izjavljuje: ,,Da nisam bio
sirornagan i da sam veC Euo izlaganje
slavnog Prodika po ceni od pedeset drahmi, koje,
po njegovim refima, predstavlja celovit nauk o
gramatici i jeziku, mogao bih v e t sada da ti odgovorim na pitanja o ispravnosti imena.. (podv.
M. V.).=)

."

') Cit. prema R. Jakobson,

Llngvistlka 1 poetlka, Nolit

Bgd. str. 163

6)

Kratll, 38413

MILAN VUKOMANOVIC

A da ovo Soliratovo ,,ialjenje" nije liSeno one

neizbeine ironije, tako dobro znane Eitaocima
Platonovih dijaloga, svedoEi nam i drugi deo Sokratove refenice: ,, . . . ali ja nisam fuo to izlaganje, nego samo ono po ceni od jedne drahme.
I tako ne znam gde je prava istina o svemu
tane.

. .".

Sve Sto znamo o Prodikovim interesovanjima za

probleme j d k a d d a z i nam od PBtcma. Kao
uEitelj granuatike Prod& se, wian LI Kratilu,
pominje i u nekim drugim Platonovim spisima.
U dijalozima Protagora (337a-c) i Menon (75e)
otkrivamo da se Prodik posebno interesovao za
problem sinonima. U Menonu nam Platon (preko
Sokrata) veli ovo: ,,Reci mi stoga Sta ti podrazumevaS pod izrazom svrSetak ( T E ~ E U
Eini
~ ~mi
);
se da granica (xepas) ili poslednje ( E a X a ~ o v )to
isto znafe. Prodik se verovatno ne bi sloiio sa
nama.. ." (podvukao M. V.).s) Da li je pravilna
upotreba refi za ufitelja retorike Prodika imala
samo stilistiEku vainost ili se tu ipak radilo i o
jednom Sirem, filozofskom problemu? Dobro bi
bilo da pre nego Sto pokuSamo da odgovorimo
na ovo pitanje proverimo Sta Platon kaie o zanimanju nekih drugih sofista za probleme jezika.,
I

Prema Platonovom svedofenju pitanjem ispravnosti imena (adekvatnosti refi) zanimao se, pre
svega, Protagora iz Abdere, Demokritov zemljak
i (najverovatnije) ufitelj Prodikov. U Kratilu
Sokrat pominje Kaliju i Protagoru kao sofiste
koji su se posebno interesovali za problem adekvatnosti reEi. Sokrat kaie da je Kalija bio Protagorin uEenik, a Hermogen tvrdi fak i to da je
Protagora napisao knjigu za koju se, iz Sireg
konteksta razgovora, prilifno jasno moie videti
da je cela bila posveEena onim pitanjima Sto ih
je i Platon naznaEio u svome Kratilu.
Neki istorifari filozofije pripisuju Protagori dva
spisa od kojih je, prema njihovom migljenju,
jedan raspravljao o ,,ispravnosti imena" (bp967q5
~ \ - o P c ~ ~ wav )drugi
?
o ,,ispravnosti refi" (glagola op@oCx~m).
Bez obzira na to koliko je spisa Protagora stvarno posvetio problemima reEi (izvori
kojima danas raspolaiemo ne omoguCavaju nanl
neku precizniju procenu), nesumnjivo je da je
pravilna upotreba jezika bila jedna od vainih
tema kojom su se sofisti, kao uEitelji retorike,
morali zanimati.
Protagorin spis o ispravnosti imena verovatno
je sadriao i ravnatranje o prirodi veze koja postoji izmedu s m i h reEi i anoga Sto a n e m a E a vaju. Kao pristalica ideje po kojcxj je Eovek m e m
svih sbvari. Protagona sbgulrno nije mogao biki
daleko ad taga da i adekvahnlast jezitkog i z r m
vidi k)ao jednu ad mih ,,&varni' kajlma Eovelc
adreduje merilo i v r e d n d .

MILAN VUKOMANOVIC

Da ovo nije samo proizvoljna pretpostavks

veC i finjenica koja je mogla biti poznata u Platonovo vreme, govore nam i pitanja koja Sokrat
postavlja u Kratilu, pitanja koja nas mogu uputiti u to da poreklo Hermogenove teze o ispravnosti imena traiimo u jednom Hermogenu bliskom filozofskom miiljenju. Sokrat, naime, ovako
pita Hermogena: ,,Da li bi ti, Hermogene, rekao
da se stvari razlikuju onako kako se imena razlikuju? I da li su one prilagodene pojedincima
kako nam to Protagora veli? Jer on k a i e da je
fovek mera svih stvari i da su meni stvari onakve kako ih ja vidim, a tebi onakve kako ih ti
vidiS. Da li se slaiei s njim ili bi ti rekao da
stvari imaja nepramenljiw suStiau?
Hermogen: Nekada sum i ja, Sokrate, voden svojom nedoumicom, nalazio utoEiSte kod Protagore,
ma(& s e n i w m u svlamu sllagao s njim7'.')U daljoj
raspravi Sokrat uspeva da ubedi Hermogena u
to da je ovaj bio u zabludi kada je prihvatio
Protagorin stav, jer istina je u tome da sve stvari
imaju vefnu i nepromenljivu suitinu. Da li je
Hermogenova teza, po kojoj nema neke druge
adekvatnosti reCi osim one koju uspostavljaju
dogovor i saglasn,ost ljudi, mogla imati uporiite
u ufenju koje je Protagora, kao Sto je dobro
poznato, iirio (i dobro naplakivao!) medu svojinl
mladim sluiaocima? Platon u Kratilu navodi fak
i t a j podatak da je Protagorin ufenik Kalija
Hermogenov brat! (Kratil, 391c) I mada Sokrat
upuCuje Hermogena Kaliji da mu ovaj protumafi
smisao Protagorine knjige (Sto nam dosta govori
i o tome koliko je (malo) Hermogen mogao biti
upoznat sa njenim sadriajem), izgleda nam prilifno verovatno da je Protagorin spis IIep( 6p66~qs
ovopdrrcov (ako je takav spis uopite postojao kao
zasebno Protagorino deloJs) ipak mogao imati
uticaja na ona shvatanja o poreklu jezika koja
Hermogen izlaie i ne bai najuspeinije brani
u Platonovom Kratilu. Jer ne zaboravimo da su
se u Sokratovo vreme ufenja tako poznatih i
uticajnih ufitelja kakav je bio Protagora, viie
nego iz knjiga, upoznavala iz velikog broja razgovora koji su tada vodeni i p r e p r i f a ~ a n i . ~ )
')

Kratil, 386a

9 MoguCe je da Hermogen misli samo na deo Protagorine knjige

za koju se zna da je autentili na.

AAnOenl

') Zar nam nij,e najbolja potvrda za to i velika popularnost koju je Sokrat uZivao u Atini i posle svoje
smrti, iako za sobom nije ostavio nijedan spis. SudeCi prema Aristotelovom svedolianstvu, i Platon je viSe
vcrovax, u arpaw 6 0 r w ~ a(usmeno ulienje). Pisac
dijaloga je, naime, smatrao da se on0 Sto je bitno u
nekoj filozofiji nikako ne moie saopstiti pomoCu
pisanog teksta - yparpn
(0 tome videb opSirnije
u tekstu Platonova glotologija Ksenije Marickj Gadanski obj. u nav. delu). Jer kako Sam Platon kaZe
u svome Sedmom pismu, zbog nedovoljnosti i nesavriienstva jezlka ,,pravu" fllozofiju ,,nikako nije mogube, kao druge nauke, iskazati pomoCu reef, nego
se ono, usled dugog dmgovanja sa sarnim predmetom i zahvaljujuei saZivljavanju sa njim, iznenada

MILAN VUKOMANOVIC
-

Pod snagom Sokratovih argumenata Hermogen

priznaje da ubuduce neCe pridavati veliki znaCaj
Protagorinoj knjizi, pa dva radoznala sagovornika
proSiruju razgovor i na Homerovo shvatanje
porekla imena.
U svome spisu 0 sofistifkim pobijanjima Aristotel govori o nekim Protagorinim reformatorskim
paku6ajima u aMla6ti gm3ke gxamatik, pasebmo
o njegovoj kritici Homerova jezika. SliCno svedofanstvo nalazimo i u Aristotelovoj Poetici kad
Protagora zamera tvorcu llijade Sto nepravilno
upotrebljava gramatifki rod. Prema Aristotelu
je, inaCe, Protagora bio prvi grCki pisac koji je
pofeo da razlikuje sva tri imenifka roda (dotada
se vodilo raCuna samo o podeli na ,,iiviWi ,,neiivi" rod).
U svakom sluCaju, Protagorin doprinos grfkoj
nauci o jeziku, koja je u njegovo vreme joS bila
u nerazdvojnoj vezi sa filozofijom, bio je veoma
veliki.

Od drugih sofista koji su se bavili prouCavanjem

jezika, ostao nam je jedan kratak, ali veoma
vaian Antifontov fragment koji je safuvao Galen,
j&n
old rxaj,ponnatijih a~ntiskih -1
i logiPara. Prema Garlenovm w e d d a m t v n ~ Antifont je, irunedu osblog, pauhvao i kako
imena nastaju. Izgleda da se njegova doktrina
sastojala u tome da se pokaie kako r d i treba da
odgovaraju pojmovima koje treba da izraiavaju.
Kao Sto se Prodik posebno interesovao za problem sinonima, tako se i Antifont, najverovatnije,
bavio onomastikom (vegtinom davanja naziva) i
etimoloSkim istraiivanjima.lO)
Iz ovoga Sto smo do sada rekli jasno je da je
ideja o konvencionalnom poreklu jezifkog znaka,
koju u Platonovom Kratilu zastupa Hermogen,
morala biti poznata ve6 u vreme kada su Protagora, Prodik, Antifjont i drugi sofisti driali svoje
putujuCe besede i javne rasprave po helenskim
domovima i trgovima. Ali da li su se ovakve
ideje mogle javiti i ranije, pre sofista, u doba
kada je osnovna preokupacija grfkih filozofa bila
izuravanje fisisa i kosmosa?
SreCna je okolnost da jedan od najvefih fragmenata koji fuvaju delove ufenja presokratskih
filozofa prirode govori bag o tome da su reCi popojavi u dugi kao Sto iz iskresane varnice bljesne
svetlost, i odmah samo od sebe raste" (341cd, prev.

K. Maricki Gadanski). Ovo Platonovo shvatanje o ne-

savdenstvu jeziEkog izraza, a naroEito pisane refi,

koje je izloZeno i na samom kraju njegovog dijaloga
Fedar, olakgafe nam kasnije i razumevanje njegovih
pogleda na poreklo i prirodu jezika koji su se prvi
put nagovestfli u Kratilu, a iskristalisali u poznim
godhama njegova Zivota.

9 Izgleda da se i sokratovac Antisten bavio SUrnim

istrafiivanjima. SudeCi prema jednom saEuvanom fragmentu, poznati kinifar je tvrdio da se ,,osnova uEenja sastoji u IstraZivanju reEi".

MILAN VUKOMANOVIC

stale po ljudskom dogovoru, konvenciji! Ovo

shvatanje o poreklu jezika mnogo pre Protagore
izlagao je njegov stariji zemljak - Abderanin
Demokrit.

Ako bi se ijedan helenski filozof po Sirini svojil~

interesovanja i broju napisanih dela mogao merlti sa, Aristotelom, anda bi to, nesummjivQ bio
stari atomista Demokrit. Ovaj ,,nasmejani filozof" iz W e r e hie je, verov(etm, prvi velilni encikltpedik u kttariji zapadne filmorfije. P m a
sopstvenom kazivanju, Demokrit je bio Grk koji
je najviSe proputovao od svojih savremenika.ll)
Diogen Laertije kaie da je u katalogu stare aleksandrijske biblioteke bilo navedeno preko Sezdeset spisa Demokritovih, svrstanih, po starom
obirajru, u gnupe od po kjetiri. Medu njiana je, svakako, bio 1 znatan broj filologkih spisa, Sto se
vidi iz ovih naslova za koje i danas znamo: 0
ritmovima i harmoniji (Fr. 15c); 0 pesniftvzj
(Fr. 16a); 0 blagoglasnim i neblagoglasnim slovima (Fr. lab); 0 Homeru ili 0 pravilnosti govoya i dijalektiekina izriEajima (Fr. 20a): 0 pevanju (Fr. 25a); 0 reEima (Fr. 25b); ReEnik (Fr.
26a). Moiemo f a k pretpostaviti da je broj spisa
o jeziku koje je Demokrit ostavio bio i v d i od
broja spisa fije naslove sada znamo. Ali i ono
Sto je danas, u fragmentarnom obliku, ostalo od
Demokrita pruia priliEno dobre osnove za rekonstrukciju njegovih pogleda na jezik.
Veliki fragment koji govorl o tome da je Demokrit posebno razmatrao i pitanje porekla veze
izmedu reri i onoga S t o one predstavljaju dolazi
nam preko neoplatonirara, taCnije iz Proklovih
komentara Platonova Kratila. U ovim komentarima iz V veka n. e. navodi se da je Abderanin
Demokrit zastupao stanoviSte po kome imena
stvari nisu prirodno motivisana nego su ustanovljena po dogovoru, odnosno konvenciji. U prilog
ovoj tezi Proklo izlaie i Cetiri Demokritova dokaza. Taj fragment u prevodu doslovno glasl:
,,Demokrit je tvrdio da su imena postala po ljudskom dogovoru (OEUEL)
i obrazloiavao tu tvrdnju
Cetirima dokazima: (1) homonimijom: razliCne
stvari nazivaju se istim imenom; ime dakle nije
postalo prirodnim narinom (rp6uer); (2) polionimijom: ako se naime razlirna imena priljubljuju
za jedan te isti predmet, i uzajamiCno, Sto je nemognCe da bude po prirodi; (3) promenom imena' zaSto naime promijenismo ime Aristoklo u
Platon. a Tirtam a Teofrest, ako s ~ uianena postala prirodnim narinom? (4) nedostatkom sliEnih
intena: za4bo ad cpp6vrl01s (razbonitost) v v d i o
ropovsiv (biti razborit) a od 8~xa~oaGqv
(pravednost)
ne izv(adimogkgol? SluEajem dakle pmtadru imer~a,
Fr. 299 (Demokritovi fragmenti navode se prema
prevodu N. Majnariba, Matica hrvatska 1950. godine).

'1)

MILAN VUKOMANOVIC

a ne prirodnim nafinom. Prvi dokaz zove Demokrit 'ddkalzom m w o z n a h i h imena' (xohOaqpov).

dmgi 'd&azm jedn&o vrij~eha'(1a6pponov)
treCi 'dokazom promijenjenih imena' (pa~cjvupov)
a i.etvrhi ' d a k z o m n e n a z w imena' (vcjvupov)
(Fr. 26a).
Ovo je, nesumnjivo, jedan od najiscrpni jih fragmenata Sto se u vezi sa pitanjem o poreklu i
adekvatnosti jeziEkog izraza moie naCi kod starih
,,fiziEara". Prema Proklovom svedofanstvu, Demokrit je morao biti pristalica ideje o nemotivisanosti i proizvoljnosti jezifkog izraza. Dokazi
Demokritovi, koji se u ovom fragmentu navode,
briiljivo su odabrani i vrlo ubedljivi. Oni na
svoj naEin govore o izvanrednom filoloSkom
olbrazovanju hehmskog
a t a m i ~ t e . Uastatlm,
zar nije najbolja potvrda za to i Einjenica da jedan od osnivaEa moderne lingvistike, Ferdinand
de Sosir, u svome KUZSUopite lingvistike navodi
sliEne argumente u prilog tezi o arbitrarnosti
jeziCkog znaka.12)
Prvi Demokritov dokaz, dokaz koji s e temelji na
homonimiji, aslanjla se na pretipmtwku da ako
bi veza izmedu predmeta i jezika (jeziEkog znaka)
bila prirodna, motivisana, onda bi sam jezik
morao biti tako formiran da svaka stvar, svalci
predmet, ili svaki pojam imaju jedan, i samo
jedan, adekvatan jeziEki izraz, koji bi se nuino
morao razlikovati od bilo koje druge oznake za
bilo koju drugu stvar ili pojam (princip - unum
nomen - unum nominatum). Drugim reEima,
ako neki skup vlasi koje imamo na glavi nazovemo kosa, onda se ovim imenom (po prirodi)
ne moie oznaEiti i orude za rad u polju (lcbsa).
Ceo jezik bi, prema tome. bio sastavljen samo
od reEi-unikata koje bi se po svom glasovnom
sklopu izmedu sebe razlikovale isto onoliko koliko se razlikuju stvari (pojmovi) Eija su oni zvuCna ,,slikan. Ovaj dokaz, kao i naredni, u kome
se Demokrit poziva na sinonimiju i koji polazi
od iste pretpostavke - jedna re5 treba da ima
samo jedno znaEenje, oEigledno je imao za cilj
da obolni ono shvatanje po home se na jeeik
moglo gledati kao na neSto savrieno, Sto bi znaEilo da je on prirodna (ili natprirodna) tvorevina.
Ako se sada prisetimo onih delova iz Platonovih
dijaloga u kojima nam on govori o Prodilkovam interesovarnju za prablem ~ m i w a ,
moiem80se zapitati nije li Prodikovo reSenje ovoga problema (razliEite r&i moraju imati i razli1') Stav po kome je veza koja sjedinjuje signans sa
signaturnom proizvoljna i danas dorninira evropskom
lingvistiEkorn misli. Za to je donekle mogao bit1 zasluZan i Aristotel, koji je u svome spisu 0 interpretaciji joS vise razradio Demokritovo uEenje o uslovnoj
vezi izmedu predmeta (pojrnova) i njihovih imena.
U pomenutom spisu (2, 1) Aristotel izriEito tvrdi:
,,Jezjk postaje po sporazumu jer nikakva imena ne
nastaju prirodnim putem".

fita znarenja) imalo za cilj upravo pobijanje

Demokritova prva dva dokaza o uslovnoj povezanosti predmeta i njihovih verbalnih izraza.18)
Ovakva jedna interpretacija Prodikova ufenja
nuino bi vodila i pretpostavci po kojoj je ovaj
ugledni sofist sa Keosa smatrao da su ,,imena
stvari" nekonvencionalna i prirodno motivisana.
Ne bismo se zasad dhdje upGtdi u mzmabranje
jedne w a h e pnetpustavike. Ostalje narn da urnesto toga iupitamu jolS t&i i fetvTti Damokritov d'dkaz o k o a v e n c i c n n a l ~pcrr&u i m l .
,,Zagto naime promijenismo ime Aristoklo u Platon, a Tirtam u Teofrast, ako su imena postala
prirodnim naf inom?".
Platon u Kratilu svedori o tome da je etimologija litnih imena i imena bogova bila predmet maspmve u G*qj
f a k od Hounena. JOG je
,,slepi pesnik" smatrao da bogovi daju stvorenjima i stvarima jedna imena, a ljudi druga. U
llijadi Homer za jednu reku u Troji veli da je
,,Ksantom nazivaju bogovi. a Skamandrom ljudi".I4) A prema Homerovom shvatanju, jedino
ona imena koja bogovi daju mogu biti po prirodi.
Kada se u Kratilu postavi pitanje da li je Astijanaks ili Skamandrije adekvatnije ime za Hektorova sina, Sokrat preko etimologije imena
Astijanaks (rodio%u- grad+ 6 &vat
gapdar,
zagtitnik) pokazuje kako je Hektorov sin dobio
ime po svom ocu, gospodaru grada (E~rcup- gospodar). Ili kako Homer u llijadi peva o Hektoru: ,,. . . a on je Sam branw grad i zidove duge . . ."(22.507, podvukao M. V.). Imena Astijanaks
i Hektor gotovo da nemaju nijednog zajednifkog
slova, a ipak im je znac'enje isto! Sto se pak imena Platon (nhhrtuv) tife, pmnato je da je
to nadimak izveden iz prideva xhdrrc~7g (Siroki,
pleCati), nadimak koji je Sokratov ufenik joS u
mladosti dobio kao dobar rvaf (u istoriji je ipak
ostao goznatiji kao filozof!). S obzirom na to da
se ovde radi o nadimku, nikakva nam etimologija

9V. str. 4: Prodik se ne bi slokio sa Sokratom u

rropao
i
soXaTov
imaju isto znatome da reEi
fenje. Neki autori smatraju da je ovo Prodikovo
razlikovanje sinonima bflo vlSe etifki nego stillstifki
motivisano (v. Gentinetta P. M.
Zur Sarachbetrachtung bk den Sophisten und in der s'toisch
hellenistfschen Zeit. Winterthur, 1961. str. 35; i A.
Momigliano - Prodico da Ceo e le dottdne sul linguaggio da Demonfto ai Cinici. - Atti della reale Accademia delle scienze di Torino, 1930, vol. 65, p. 102, nav. prema Istorija lingvistileskih uEenjiji, Akad. nauk
SSSR, 1980.). Razlikovanje etiekih pojmova npr. prideva a r a b o (dobar) i njegovog komparatiba x p a r n o v
(jaEi!), te Stwrrrov (pravedan) 1 o u w w v (koristan) imalo
bi tako za cfll uklanjanja izvesnih etiflcih problema koji se javljaju kao odraz pogreSne interpretacije pojedinih (etifkih) pojmova. Vidi npr. Platon,
Protagora (337a-4).

Ilijada, 20, 74

MILAN VUKOMANOVIC

ne bi mogla pomoCi da ime Platon dovedemo u

vezu sa Aristoklo. SliCan je sluCaj i sa imenom
Aristotelovog ufenika Teofrasta. Demokrit, dakle,
nadimke navodi kao potvrdu za to da ni imena
ljudi nisu neSto Sto je po prirodi dato, vek su
nastala i odriala se putem konvencije i navike.
Isti bi se ovaj primer mogao navoditi i u prilog
tezi o prirodnoj adekvatnosti imenh (ovome
problemu vratikemo se kada budemo razmatrali
tu drugu tezu).
Cetvrti Demokritov dokaz imao bi, kao i prva
dva, pre svega za cilj da ukaie na nesavrienu
prirodu jezika. Ovu n e m . G e n & jailka Demdkri,t.
prema Proklovom komentaru, vidi u nemoguknosti da se od svih imenica izvode glagoli.
Najverovatnije je da je Demokrit, kao i mnogi
drugi antifki pisci koji su se bavili problemima
jezika, grtki uzimao kao model jednog univerzatnog jezika. Prema Demokritovom verovanju,
grCki jezik, pa, dakle, i jezik uopSte, nedovoljno
je savrSen da bi izrazio pravu prirodu stvari.
Potvrdu za ovo shvatanje moiemo naCi i u jednom od Plutarhovih spisa u kome se navodi
Demokritova izreka - A6yo; y&p fpyov aKu) (,,ReC
je samo senka delaU).lJ Zbog toga je i veza izmedu refi i njihovog nominatuma, prema Demokritovom miSljenju, sluCajna i proizvoljna.
Ovakva Demokritova shvatanja o moguknostima
i granicama jezika u skladu su i sa njegovom
saznajnom teorijom. Demokrit vise puta ponavlja kako ljudska spoznaja nije u stanju da dosegne istinu o stvarima i njihovoj suitini.
Pa ipak, Demokritova teorija saznanja ne moie
se oznaEiti kao fist skepticizam. Jer Demokrit
razlikuje dve vrste spoznaje - jednu pravu
(yvqatq), a drugu mratnu (s~o.ctq).l~)
I dok ,,mrafnoj" spoznaji pripadaju: vid, sluh, njuh, ukus i
dodir, dotle ,,prawqj9' spozna+i pripada raam ili
um. Moglo bi se pretpostaviti da je Demokrit i jezik smatrao manje savrienim od migljenja. Moida
jePlaton i starog Abderanina imao na umu kada
je na kraju svoga Kratila ovo zapisivao: ,,Treba
da smo zadovoljni sloiivBi se u tome da ne treba da se pode od naziva, nego da bike mnogo
pre treba da se saznaje i da se istraiuje na osnovu sebe sama, a ne na osnovu re&".ll Jer ne
treba zaboraviti da se u osnovi izufavanja prirode jezika kod starih Helena nalazio i jedan
Siri fi!lozafshi problem
prdblem bika i saznanja
postojekih stvari ( h a ) .

)'

Fr. 145

MILAN VUKOMANOVIC

JoS je Parmenid tvrdio da ,,mnenja smrtnika u

kojima nije nikakvo istinsko pouzdanje"18 nisu
dovoljna da bi se spoznala prava priroda stvari.
Tako za elejskog filozofa ni imena stvari nemaju
nifeg zajednifkog sa samim stvarima i njihovom
suStinom. Imena su proizvoljna, ona predstavljaju izraz saglasnosti medu ljudima. ,,Pravi put"
saznanja nepojmljiv je i neizreciv obifnim smrtnicima. Zato Parmenid u svojoj poemi i kaie:
,,Tako prema mnenju stvari postage i sada jesu
i posle ovolg odriavaijrufi se one f e a k m k t i poSto
narastu; Svakoj od ovih stvari ljudi oznaEeno
ime posta~iSe".'~)
Zbog toga Sto je ljudsko saznanje obifno mnenje (60Sa), i imena stvari predstavljaju rezultat
dogovora medu ljudima. Distinkcija cpbae1 BLasi (v6pw) kod Parmenida se javlja u obliku
antiteze a h @ a ~ a 66Sa (istina - mnenje). A u
osnovi ovakvog jednog ,,rascepa7' u saznanju je
shvatanje da postoji nepremostiv jaz izmedu
,,sveta pojava" i ,,sveta sugtine". Ontoloiki problem javlja se ovde i kao gnoseoloiki.

Ipak, Parmenid; i Dertllollu'it sunatraju de je moguce postiCi pravo saznanje. Ali - kako k a i e
Demokrit - istinu treba traiiti u dubinama.
Na kraju ovog kratkog izlaganja Demokritovih
polgleda na jeziik i saznan'je, mdl.iakamo se
i na jednom problemu vezanom za interpretacije
pojedinih autora koji medu Demokritovim stavovima o poreklu i prirodi jezika nalaze odredene protivreenosti. Naime, u Platonovom Filebu
Sokrat je, obraCajuCi se Protarhu, na jednom
m e s h rekalo i o m : ,.Moja stalna bjaz.an od.
boijih imena, ProtarSe, nije ona uobifajena kod
ljudi, nego nadvisuje i najvefi strah. Zato i sada
nanivam Afraditu o n a ( h k&lo joij je milo"."')
U kommtarima ovag Platonowg spisa, O h p i o d o r ,
platonist iz VI veka n. e., pitao se Sta bi to moglo
da bude razlog Sokratove bojazni: ,,Je li to zato
Sto neSto postaje sveto ako dugo n&emu pripada,
pa bi bilo nerazumno skrnaviti ga; ili je to zato
Sto su imena prirodno prilagodena predmetima
kako se u Kratilu dokazuje; ili je to tako kako
Demokrit kaie: I imena bogova su ,+like koje
govore"(dry&~.pa~a
qwvi)sv.ra). Tako je ime Zeus
jezifki simbol i slika stvaralafke supstancije:
jer su ljudi koji su prvi dali stvarima imena, u
obilju spoznavanja kao neki izvrsni kipari, izrazili njihove mofi imenima kao slikama".21)

'9

Parmenid iz Eleje, 0 prirodi, I 30, preveo S.

nji6, ,,Ideje7', 4 1, 19T2. godina
m)

z"

Zu-

O p . c i t . XIX, podvukao M. V.

Platon, Fileb i T e e t e t , Naprijed, Zagreb 1979, str.

115 (1212)
") Demokrit, Fr. 142

MILAN VUKOMANOVIC

Ako se setimo da je Proklo u svojim komentarima Kratila izrieito tvrdio da, prema Demokritovom shvatanju, imena postaju ,,sluc'ajem, a ne
prirodnim nafinom", onda nam Olimpiodorova i
Proklova svedoEanstva mogu zaista izgledati medusobno protivrdna. UvidajuCi mogutnost jedne
ovakve kontradikcije koja se javlja veC u izvorima naSih podataka o Demokritu, R. Filipson je
u svome spisu Platons Kratylos und Demokritez)
izloiio tezu po kojoj je mudri Abderanin razlikovao dva stadija u razvitku jezika. U prvom periodu r&i (imena) nastaju prirodnim putem kao
rezultat utisaka koje u Covekovoj predstavi ostavljaju same stvari ili likovi, da bi kasnije, pod
uticajem sve izrazitijih kulturnoistorijskih Einilaca (virw),izmenile svoju prvobitnu formu i
prestale da budu samo puki odrazi predmeta.
Filipson smatra da se i Epikur rukovodio Demokritovim mibljenjem kada je u svome Pismu
Herodotu, govordi i Sam o nastanku i razvitku
jezika, isticao kako su u ranim etapama razvoja
jezika presudnu ulogu imali prirodni Einioci, da
bi tek kasnije ljudi sve vise poEeli i sami, svesno
i po dagavaru, davati imam pojedinim s b v a ~
ritna.es)
U prilog ovoj Filipsonovoj tezi i Olimpiodorovom
svedofanstvu moida bi iSla i rinjenica Sto je
Demokrit u svojoj saznajnoj teoriji tvrdio da
vezu izmedu predmeta i Eula Eine posebne ,,sliCice" (a'i8wka) bez koj'ih sle a e bi mogb zamiditi
funkcionisanje vida i ostalih Eulnih organa. Te
;,slike stvari" se izlivaju i utiskuju u naSa Cula.
Cak i delatnost razuma dosta zavisi od ovako
nastale ,,mraEne spoznaje".
Ali kakva je priroda tih ,,slika koje govore" ? Ako
pretpostavimo da su podaci koje dobivamo od
Olimpiodora pouzdani, moramo se zapitati zaSto
nam Proklo u svojim komentarima Kratila o
tome niSta ne govori. Problem je izgleda u tome
Sto oba interpretatora u svojim komentarima tek
uzgred pominju DemokritaJ4) Pitanje eventualne
protivreEnosti koja bi postojala u Demokritovim
stavovima o poreklu imena u velikoj meri zavisi
od toga kako interpretiramo Fr. 142. A moida
tu i nema nikakve protivrefnosti?! Stav da je
,,ime Zeus jeziCki simbol i slika stvaralaEke supstancije" ne mora nuino znaEiti i to da imena
nastaju ,,prirodnim putem". Moida je Demokrit
=) Phflologische Wochenschrift, N. 30, 1929. str. 923,
nav. prema Istorija lingvistifeskih ufenjij, Akad. nauk
SSSR, 1980. str. 120
2') D. Laertije, knjiga X (75, 76)

Ovo se narotito odnosi na Olimpiodora koji Demokritova shvatanja o poreklu imena iznosi u kontekstu raspravljanja o jednom lzrazito etiEkom problemu; to ve6 niie slufaj sa Proklovirn komentarom
Kratita jer se u ovome spisu upravo razmatra pitanje kojim se bavio i sam Demokrlt, pa se. u vezi
s tim navodi i njegovo rehnje problema adekvatnosti
refi. Otuda nam i Proklovo svedofanstvo izgleda
mnogo vaZnije i autentifnije.

MILAN WKOMANOVIC

pre hteo da kaie kako sama boija imena u maSti

bogobojailjivih festo izazivaju i predstavu njihove moCi. Jer ko se Zevsa boji, veC izgovor njegova imena u njemu moie izazvati strah. U tom
smislu bi i boija imena mogla predstavljati
,.slike koje govore" - eix6vag ili dryhhpa~a
'P" IV iEVTa.

Medutim, mnogo je teZe ovako interpretirati i

drugi deo Demokritova fragmenta. Jer kada se
kaie da su ,,ljudi koji su prvi dali stvarima imena, u obilju spoznavanja, kao neki izvrsni kipari
izrazili njihove moCi imenima kao slikama", onda
se teSko moie pomisliti na neSto drugo nego da
su imena, motivisana odredenim osobinama stvari, postala ,,PO prirodi". Ili, kako Sokrat u Kratilu
veli: ,,Ako reri treba da budu predstava neEega,
da li znag neki bolji put da se one nafine predstavom nego Sto je put da se natine Sto slitnijima onome bto treba da predstavljaju.. .".%) Ali
zar i taj put nije neSto Sto se unapred odreduje,
a kasnije ustaljuje i odriava putem navike?
,,Meni se, dabome, i samome svida", veli Sokrat.
,,da reri budu sliEne predmetima u Sto veC'oj meri,
iako se bojim da, kako rere Hermogen, u stvari.
bad to uspostavljanje slitnosti ne bude mutno i
da ne bude nu2no da kod utvrdivanja adekvatnosti re6i pribegnemo i tome krajnjem metodu
- dogovoru" (podvukao M. V.).P6
Cak i da je Demokrit zaista smatrao da imena
stvari, na izvestan naEin, podraiavaju njihova
karakteristirna svojstva, njihovu ,,prirodu" (kako
je i Platon bio sklon da poveruje jog u Kratilu),
nesumnjivo je da je ideja o uslovnoj povezanosti
refi i onoga Sto one oznaEavaju bila primarna u
formiranju Demokritovih shvatanja o poreklu
jezika.
Manje je verovatno da se stavovi koje Epikur
iznosi u svome Pismu Herodotu, bez nekih pouzdanijih argumenata, mogu pripisivati i Demokritu. Pre Ce biti da je Epikur, koji je iiveo u
vreme kada su dva vladajuCa pogleda na poreklo
i prirodu jezika v& naSla svoju dublju razradu
u gramatirkim analizama Aristotela i stoika, imao
za cilj da, na neki naEin, medusobno pomiri i
poveie oprerna shvatanja ,,analogistan i ,,anomalista".
Ideja o tome da je jezik neprirodni, veStaEki
izraz dogovora koji su ljudi sami medusobno uspostavili, predstavljala je, u velikoj meri, izdanak
jednog nadahnutog prometejskog duha koji je,
narorito u V veku pre n. e., pofeo Siroko da obuzima i usmerava tok helenske filozofije.
Kratil, 4334

*I
Protagora,

322a

MILAN VUKO~~ANOVIC

,,Uz pomoC ?kXvq koju poseduju (a koju im je

od bogova predao Prometej
prim. M. V.) ljudi
su ubrzo stvorili artikulisani govor i imena, izumeli kuke, oddu, obuCu i postelje, a hranu pribavili iz zemlje" - govori Platon u svome Protagori, na kraju pripovedanja mita o Epimeteju
i Prometeju. A Diodor sa Sicilije u svojoj Istoriji
kaie da, poBto su se ljudi udruiili kako bi se
lakSe zaStitili od divljih zveri, ,,prvo su pofeli
da progovaraju nejasne glasove, a potom, postepeno, da izgovaraju i artikulisane reEi, dogovarajubi se medu sobom kako Sta da nazovu, stvorivSi tako prepoznatljiv vid sporazumevanja.
Bliske (srodne) ljudske zajednice koje su naseljavale odredenu teritoriju, stvorile su i sopstveni
reEnik nu osoben na&n; otuda i postojanje razlifitih jezika" (podvukao M. V.).e7)

Ljudi SU, dakle, oduvek bili ti koji su refima

odredivali njihova znafenja. Jezik je stoga, po
svome poreklu, konvencija koja se, zbog svoje
proizvoljnosti, razlikuje kod razliritih ljudi i nards. A ,,raalika i m e & pojedhih jezih", kdko
Kasirer ve1'4 ,,,nije s t m zvukova i matkwva.
vei: raczlike pogleda na suet" (M. V.).m F
'itanje o porekk jezilka jeste uijledino i pitanje
o poreklu foveka i ljudskog druStva.
MoC refi skrivena je u njihovom znafenju. Prema jednom dosta starom shvatanju o poreklu
jtezika (baje je u W k q j bilo rambjeno jd u
je njiihwu d p+
V veku s t a e ere), ndibrio Eovek.
Ali da li se joS ranije, u nekoj daljoj prolilosti,
moida drugafije verovalo?

4.
U Platonovom spisu o poreklu jezika heraklitovac Kratil smatra da onaj ko poznaje imena
6v6para) i r e i ( h a ) . ujedno zna i suStinu stvari,
zbog toga Sto su ime, stvar i njena suStina @riroda) neraskidivo povezani. Ljudski logos nikada
ne bi mogao predstavljati neki neartikulisani
govor bez ikakva smisla. Priroda je prisutna u
svemu, pa tako i u onome Sto ljudi govore - u
reEima. Adekvatnost refi bi se sastojala u tome
Sto one izraiavaju prirodu stvari, tj. adekvatni
su svi oni nazivi koji su prirodno motivisani.
Zato reEi u svome semantiEkom sklopu sadrie i
istinu o stvarima. A poSto je odnos izmedu refi
i njenog znaEenja prirodan, to je i istina koju
prenose refi nuina i verna. Jezik nije tvorevina
ljudskog uma, ved prirodna (ili natprirodna)
pojava. Kratil naime dopuSta i to da je ,,neka
sila veCa od ljudske stvarima odredila primarne
") Cit. prema W. K. C. Guthrie, A History o f Greek

Philosophy

11, Cambridge University Press, lB65. p.

474

*) E. Kasirer, Jezik i mit, Tribina mladih Novi Sad.

1972. str. 33

MILAN VUKOMANOVIC

nazive, Sto ima za posledicu da su oni nuino

a d e k ~ a t n i " . ~U
) svakom slufaju, veza izmedu
refi i onoga Sto one imenuju je determinisana.
Ovo je suStina onog ufenja o poreklu jezika za
koje se obitno smatra da nam je, preko Kratila
i Platona, safuvano joS iz mudrih i jezgrovitih
gnoma efeSkog kraljevifa H e ~ a k l i t a . ~Nama
~)
je,
danas, od tih izreka (koje su moida bile i odlomci
iz nelre knjrige) autao, na %lost, same j e d m dm.
Upravo zbog toga nam i Platonov dijalog Kratil
predstavlja veoma vaino svedoranstvo o Heraklitovom ufenju. Ali da bismo bili potpuno sigurni da su teze koje s&m Kratil iznosi u pomenutom spisu zaista u skladu sa Heraklitovim ufenjem o fisisu i logosu, mi ih prethadno tmramo potvrditi onim stavovima Heraklitove
fflazofije kodi su nam i dam= poznati.
U mnovi Heralklitwog uEenja o sveoRvulhvaltnolmLo-

gosu pmtignutoi je i shvatanje po kame se reEi i dela mogu radl5kovatl prema svajlaj sapstvend prirodi i suStini ad rgban-). Heraklit kaie da on
Sam ,,te reEi (hsa) i ta dela (kpya)" izlaie ,,rastavljajufi svako od njih prema njegovom postanku i pokazujufi njegovu p r i r ~ d u " . ~Pa
~ ) ipak,
iako se sve deSava prema jednom vefito vaiedem
Logosu, a ,,razumnost je pristuparna s~ima",5~)
pokazuju se ljudi ,,nesposobni da ovaj Logos
shvate - i pre no Sto za njega ruju i poSto ga
vef jednom fuju". Jer ,,oni liEe na neiskusne
kad se okuSaju u refima i delima" (podv. M. V.).
Ljudske refi, prema Heraklitovom shvatanju,
ofigledno imaju mod da iskazuju ,,objektivnuW
istinu. Iz toga, medutim, joS uvek ne sledi da
izmedu samih reri i onoga Sto one semantifki
izraiavaju postoji neka suStinska (prirodna) POvezanost.
Ali zaSto onda Heraklit najEeSf e upotrebljava
bag reE logos kada govori o veEito vaiefoj istini
i o prvom naEelu svega postojefeg? Da li je vef
u samom imenu tog prvog nafelass) sadriano
izvesno jedinstvo znafenja, neka suStinska povezanost signansa ( c t p ~ v o v )i signatuma (cqpatv6pEVOV)?

9 Ksatil,

43812

Heraklit se u Platonovom spisu Kratil porninje na

vise mesta. N a samom kraju dijaloga, Kratil se Eak
direktno poziva na svoga uetelja: ,,Znaj, ipak. Sokrate, da Eak ni trenutno ja to ne zapostavljam
nego mi se u mom razmigljanju Ctni da stvari mnogo pre stole onako kako Heraklit kaZe" (440de. p+v.
M. V.). 0 tome da je Kratil bio Heraklitov uEenik 1
Platonov raniji uEitelj govori nam Aristotel u svojo] Metafizici.
M,

'9 Heraklit Fr. 1 (Heraklitovi iragmenti se navode

prc-ma prebodu M. Markovi6a u H e r a t , Fsagmenti,
Grafos, Beograd 1979).

9 Fr.

9 k-05

113

od A c y o (Aeyerv)

- govoriti

MILAN

WKOMANOVIC

Uostalom, zar i sam Heraklit ne kaie da je Logos neSto Sto se moie Euti?! (Fr. 50) A svemu
fit0 se moie futi ili videti Heraklit je davao
prednost (Fr. 55). Uprkos tome, mnogi se ,,ogluSuju" o Logos. ,,ne fuju ga" i ,,ne vide". Oni su
,,slepiVi ,,sneniV i kada treba protumafiti znamenja koja daje ,,gospod Eije je prorofiSte ono u
Delfima"34) Kada se ima u vidu Einjenica da se
pojam logos u grfkom jeziku (samo u V veku pre
n. e.) upotrebljavao u preko 30 razliEitih znaeer~ja(!)~~!,
an& tdk postaje j a m z&
su se sd
prevodioci i tumaEi Heraklitovih fragmenata
naSli pred ozbiljnom preprekom kada su pokuSa>valida avaj palisemantii.noj neEi odrede i n&a
specififnija znaEenja koja je i stari Efeianin
morao imati u vidu.
U svom osnovnom i najopStijem znaEenju r&
logos je obiEno prevodena kao istina, miiljenje,
uc'enje, princip ili urn. RazliEiti prevodi zahtevali su i nazliEita tumaCenja. Mnogi M
I
autori zato najbolje reSenje videli u tome da se
Heraklitov logos ujopSte ne prevodi. Jedan od
retkih nauEnika koji je smatrao da se pojam
logos u Heraklitovoj filozofiji javlja u svom
prvobitnom i temeljnom znatenju - reE30) bio je nemaEki filolog Herman Dils. U svome
znafajnom spisu Die Anfange der Philologie
bei den Griechen Dils je posebno naglaSavao
da pod heraklitovskim logosom treba podrazumevati reE kako u metafiziEkom, tako i u
pravom, filoloikom znaeenju. U ovom svom
shvatanju Dils je, koliko nam je poznato, ostao
priliEno usamljen.
Ali nezavisno od toga Sta je Heraklit stvarno
podrazumevao pod pojmom logos (u njegovom
glavnom znafenju) ostaje Einjenica da je ideja
o Logosu kao jedinstvu boianslrog principa,
ljudskog razuma (A6yo5 bv8Kke~~05)i ljudske
reEi (16~05xpoqop1~6;) naSla doslednu razradu u filozofskim i gramatiEkim izufavanjima
helenskih stoika. Prema stoirkim filozofskim
shvatanjima proueavanje reEi moie dovesti do
spoznaje ljudskog i boianskog razuma. Fizika,
logika i gramatika su prirodne znanosti koje
tek u medusobnoj saradnji i sintezi mogu voditi spoznaji bitka. Veza izmedu reEi i predmeta je prirodno motivisana. ReE je obeleieni prirodni zvuk, simboliEki prikazan. Analiza
reEi (etimologija) je zato znaEajno sredstvo i
za izufavanje samih stvari, odnosno njihove
subtine. Crkveni otac i filozof Origen (I11 v.)
pisao je da su stoici smatrali kako pvvi glasovi (xpB.rat cpcuvai, kod Platona prva (primar")

Fr. 93

W. K. C. Guthrie u Histow of Greek Philosophy I

navodi 11 osnovnih znaEenja u kojima se ova reE
upotrabljavala u V veku pre n.e. u GrEkoj.

'9 U ovom znaEenju termin logos se javlja kod pesnika Homera i istoritara Herodota i Tukidida.

MILAN W K O M A N O V I C

nu) imena
xpijra bv6pa:a) podraiavaju stvari
ili pojmove koje oznafavaju.
U Platonovom Kratilu Sokrat dokazuje kako
dela (np&Ss~g),kao i stvari (npdrypara) imaju
nepokretnu prirodu pa se, zbog toga, moraju
izraziti pomoCu nekog pravilnog sredstva. To
sredstvo je govor, Eiji instrumenti - refi i
imena imaju sposobnost ili moc znaEenja i
izraiavanja suStine stvari. A ,,struEnjaciW za
davanje naziva - dijalektifari i imenodavci
- su ti koji ,,podeSavajuW formalni sklop refi
sa njenim prirodnim znafenjem.
Kao primer ovakvog ,,podeSavanja" refi Platon navodi oko 140 etimologija razlifitih reri
i imena. Sokrat vrlo dobro uofava da 6emo
,,adekvatne nazive naci najpre kod onih stvari
koje su po prirodi vefite". Platon zato gradi
Eitav mali refnik etimologije filozofskih termina, imena bogova, heroja i drugih mitskih
biCa. Tako, na primer, saznajemo da je demon
(Gaqp6vq) zapravo onaj Eovek koji, buduCi mudar i pravifan za iivota, nakon smrti dobiva
pofasti u svetu mrtvih. Heroj (tppqg) je dete
koje se rada iz ljubavi izmedu boga i smrtne
iene ili boginje i smrtnika (ovde je kljufni
pojam ljubav - Bpwa!); duSa (+uXfi) je ,,mot
obnove" (&vaJli,Xov), a telo (a6pa) je grob
( q p a ) duSe. Saznajemo Eak i to da je rei?
fovek (8vOpono5) izvedena iz sintagme &vaOp8v
B 6xcuxev (,,onaj koji razmiSlja o onome Sto
vidi"). Platon navodi i niz etimologija filozofskih (prevashodno etifkih) pojmova kao Sto su
cpp6vqarg (uvidavnost, mudrost - izvedeno od
cpophs xar po3 voqaig Sto znafi opaianje promene kretanja), zatim yvcjpq migljenje), sffrar4prl
(znanje), aocpia (mudrost), ayaeov (dobro), 81~raoo6uq (pravda), avGpe~a (muievnost, hrabrost),
rbXvrl (umeSnost), itd.")
Sve ove refi, na izvestan nafin, vode poreklo
od nekih drugih refi ili sintagmi. Sokrat primeCuje da ,,festo kod jednih imena dodajemo
slova, a kod drugih ih uklanjamo.. Tako, na
primer, od izraza At[ @ ~ O Sdobili smo ime
(Teofil ili Bogoljub - prim. M. V.) uklanjanjem
drugoga 1 (u At[
M. V.) i promenjenim
izgovorom akcenta na srednjem slogu. Kod
drugih primera, naprotiv, slova d ~ d a j e m o " . ~ ~ )

RaSflanjivanjem izvedenih naziva dolazimo do

onih osnovnih sastavnih delova koje Platon
naziva elementarnim ili primarnim reEima
npqra bv6para), dok se same izvedene refi oznafavaju kao druge ili sekundarne (barspa
(bv6para). Ali kako se i primarne refi sastoje

'+*-

'3 Izgleda da je utvrdivanje porekla pojedinlh r e a

bflo naroEito ,,popularno" u Platonovo vreme, sudeCi po tome &toSokrat neke od pomenutih etimologija
navodi sa neskdvenom dozom lronije (v. napr. 4061)
9 Kratll. 399ab

MILAN VUKOMANOVIC

od slogova i slova, to Platon reE definiSe kao

,,prikazivanje glasovnim sredstvima onoga Sto
se prikazuje i femu, u trenutku prikazivanja,
onaj koji prikazuje daje naziv glasovnim sredstvima", ili kraCe i preciznije refeno - rer je
prikazivanje szdtine svakog predmeta pomodu
slogova i s l o v a . ~ Ovde se v d pribliiavamo
problemu nastanka refi onako kako ga Platon
iznosi u Kratilu. R&i su, naime, sastavni delovi rerenice a slogovi i slova (glasovi) su osnovni Ein'iloci T&. Pa h m 6to &l.i!kmi,,,Wlihiele da
postignu slirnost, fas nanesu samo grimiznu
boju, L.as bilo koju drugu, a ponekad ih pomeSaju viSe", tako i imenodavci ,,elementame sastavne delove refi dovode u vezu s predmetim a . . . obrazujuCi tako ono Sto se zove slog",
da bi, zatim, slogove sastavljali u refi i izraze,
a ove opet u refenice kao ,,gotove slike". Ubrzo
zatim Sokrat zakljufuje: ,,NaSi preci su, naime.
sastavili to onako kako danas jeste..
(podv.
M. V.).

."

Nesumnjivo je da su se medu precima koje

Sokrat pominje nalazili i oni koji su prvi pretpostavili da bi izmedu jezifkog z m k a i znaEenja
morala postojati neka prirodna povezanost ili
harmonija. Verujemo, isto tako, da je jedna
ovakva ideja o unutragnjoj (fizirkoj) povezanosti jezika i prirode nastala mnogo pre nego
Sto su ljudi postali svesni da obeleija koja oni
daju stvarima mogu biti potpuno proizvoljna
i nemotivisana. Ova starija ideja, kako smo se
do sada mogli uveriti, naSla je pogodno tle i
u urenjima grfkih filozofa (pre svega u filozofiji Efeianina Heraklita i njegovog uEenika
Kratila, a kasnije i u stoicizmu).
Ostaje nam joS da proverimo kako se jedno
tako staro shvatanje (za koje nam se Eini da
vodi poreklo iz magijskog i mitoloikog, odnosno religijskog pogleda na svet) najpre javilo, a zatim i odrialo u helenskoj filozofiji,
da bi mnogo kasnije, naravno, u nauCnom obliku, vaskrslo i u nekim novijim filozofskim
i lingvistirkim uEenjima.

,,Nu poEetku reE dude ocu poreklo".

(izreka Uitoto - Indijanaca)
Kada Sokrat u Kratilu ispituje poreklo reEi
uGpa (telo), on ovu re5 dovodi u vezu sa jed-

nom drugom grfkom refi koja se slifno izgovara ali, bar na prvi pogled, ima potpuno razlifito znafenje. U pitanju je re5 a7pa (znak,
spomen, ali i grob) koja u svom p r w m slogu
takode ima naglasen dug vokal (fj).

MILAN VUKOMANOVIC

Sokrat nam objaSnjava zagto su ove dve reCi

ne samo glasovno, ved i semantifki bliske: ,,Jer
neki kaiu da je telo grobnica duSe za koju se
misli da je sahranjena u naSem sadaSnjem i i votu, ili je pak znak (postojanja) duSe zbog
)
podv.
toga Sto duSa obznanjuje ( a q p a ~ v s ~telo"
M. V.). Platon nas, odmah zatim, i upoznaje
sa pristalicama ovoga shvatanja: ,,Verovatno
su orfifki pesnici tvorci ovoga naziva (u8pa
- M. V.) jer oni su verovali da duSa ispaSta
svoje grehe, a da je telo zatvor ili tamnica
u kojoj ona biva zarobljena i fuvana ( U G S ~ T U ~ )
sve dok n e izdrii kaznu, na Sta ime aGilla
upuCuje" (podv. M. V.).
Iz ovog odeljka se prilifno jasno moie videti
da Platon Orfejeve sledbenike smatra za one
pretke koji su, kako Sokrat kaie, ,,sastavili to
onako kako danas jeste". I zaista, prema velikom orfifkom mitu fovek je postao iz megavine praha i pepela boga Dionisa i njegovih
neprijatelja Titana. Tada je nastala i v d i t a
suprotnost boianskog (dionisijskog) i titanskog
elementa u foveku - duBe i tela. DuSa, kao
boianski element, biva. za dovekova iirota,
,,zarobljenaV u telu gde snosi dobre ili loge
posledice svojih prethodnih postojanja. Posle
smrti duSa se oslobada svojih telesnih okova
i sjedinjuje sa boianskim ili- ,.hitau ka ponovnom rodenju (gde de joj uwpa ponovo biti i
~ipa).~~)
OrfiEki i dionisijski kultovi i misterije koji su,
nesumnjivo, veoma staaog porekla i pripadaju
joS pre-homerovskoj tradiciji, znatno su uticali
i na neka kasnija filozofska shvatanja koja de,
naroEito u VI veku stare ere, kulminirati u
uEenju legendarnog filozofa i matematifara Pitagore i njegovih sledbenika.
Iako nam istorijski izvori ne mogu biti od velike pomoCi u pokuSaju da re1ronstruiSemo pitagorejske poglede na poreklo i prirodu jezika,
interesantno je da neki autori vezuju pofetak
velike diskusije izmedu ,,analogistam i ,,analista" baS za Pitagorino ime. I dok nam f a k
za slavnog pesnika Orfeja, koji je vise mitski
nego istorijski lik, Diodor sa Sicilije, izmedu
ostalog, tvrdi i to da je ovaj upotrebljavao star u azbuku sa trinaest suglasnika, veliki deo
pitagorejskog urenja koji nadilazi granice njihovih strogo ,,naufnihm interesovanja (o Eemu
Verovanje u karmifku predodredenost buduCeg l i vota koje predstavlja jednu od osnovnih ideja gto se
javljaju i u indijskim religijama, verovatno je istog
porekla kao i orfifki mit. K N ~(tdak) radanja-i-smrti (samsZra), oslobodenje d d e (mok5.a) vodenjem asketskog Zivota (tapas) su kljufni arhetipski pojmovl
koji su i u grfkoj filozofiji, pod uhcajem orfifkih i
nekih drugih ne-helenskih shvatanja, naSU mesta u
pitagorejskom i platonskom ufenju o duSi (v. Platonov Fedon i mit o EN u X knjizi DrZave).

nas podrobno informiSe Aristotel) obavijen je

legendom i misterijom. Ovo se narofito odnosi
na onaj deo njihovog ufenja koji je obeleien
snainijim mitsko-magijskim elernentima i uticajima (pre svega orfiEkom tradicijom).
Sudeci prema Aristotelovom i nekim drugim
svedofanstvima, Pitagora je mnogo veCi znaf a j pridavao brojevima nego slovima. ,Kao i
muziEka harmonija, tako je i harmonija ritavog
kosmosa, prema Pitagorinom verovanju, izraz
odredenih brojnih odnosa. Iz brojeva sve nastaje - Eak i fizifka tela. Brojevi su apXai
svega postojeceg. Cak je i organsko ustrojstvo
iivih bifa podredeno strogim numeriEkim odnosima i srazmerama. U kosmosu vlada sklad
i medusobna povezanost svih iivih i neiivih
organizama.
Zbirka magijskih izreka i tabua poznata kao
CGpj3oAa koja se pripisuje Pitagori i njegovim uEenicima i o kojoj nas
informiSu doksografi i filozofi Diogen, Jamblih.
Hipolit i Porfirije, predstavlja vaino svedofanstvo o magijskim verovanjima pitagorejaca
u unutrasnju (organsku) povezanost svih stvorenja u p r b d . PrjlPa~dnici pib~garejskogbratstva morali su se strogo pridriavati odredenih
rituala i pravila koje je, prema njihovoj tradiciji, ustanovio ufitelj Pitagora, i s5m legendaama b nriisterioiana ZiEnast, nalik na O ~ e j a .
Mnogi od ovih propisa i zabrana imali su za
cilj da onemoguce eventualnog neprijatelja da
prisvoji i upotrebi odredene predmete protiv
onoga kome ti predmeti pripadaju. Veoma je
opasno, na primer, za sobom ostavljati pramenove kose ili delove noktiju jer oni mogu
postati motno oruije u rukama zlonamernika.
Zabranjeno je, takode, uzimati hranu (preteino
mahune) koja vodi poreklo iz iste prvobitne
materije iz koje nastaju i neka druga iiva
bika, itd.41)
A ~ o 6 a p a . r ~ili

Izvesna animistiEka shvatanja, kao i ideja o

bli~Skajpovezanosti svih oblika meterije u prirodi, imali su, bez sumnje, veoma veliki znaEaj
u formiranju pitagorejskih religioznih i filozofskih pogleda i stavova. Da li se iz takvih
ideja moglo razviti i verovanje u neku prirodnu (ili magijsku) povezanost imena i predmeta ili stvorenja koje je nazvano tim i m e n ~ m ? ~ Z )

'9 0 svemu ovome opSirnije videti u

W. K. C. Guthrie. nav. delo (I, str. 182-191)

Y) Na pofetku svoje .biogrdje o novopitagorejcu
Apoloniju lz Tijane Fllostrat tvrdi da se Pitagora
(kao ranije Demokrit. a kasnile i Ernwdoklel druiio sa firobnicirna i'magovlrni porekiom iz ~ g i p t a
i Vavilona. Ostalo je pun0 legendi o tome kako se
Pitagora sporazumevao sa Zivotinjarna 1 ptlcama. Pomodu ,,nemuStog jezika" on je, navodno, uspevao da
s neba dozove orla ili da ukroti medveda. Prema nekim drugim izvorirna (Jamblih), osnivaf pitagorejskog bratstva je kao .fudotvo~ac ! isceqtelj, lefio
neke bolesnike & pomod muz~ke 1 mag~fnih refi.