Struktura, pojam i tipovi moi

Odnosi moi javljaju se redovno meu svim ivim biima, posmatranja pokazuju da takav odnos
postoji ak i kod ivotinja. Kod ljudi taj odnos poinje da se javlja ve u periodu najranijeg
detinjstva, kod dece u zabavitu. Deca sama primeuju ko se istie kao voa i poinju da
prihvataju vostvo drugih. Ali nije u svim situacijama uvek isto dete voa; u razliitim
situacijama razliita deca su voe. Po miljenju nekih autora samo neka deca postaju voe, a
neka od njih nikad i ne prestaju to da budu.
Struktura moi se javlja u svim vrstama grupa. Ona se, po pravilu, svesno i namerno uspostavlja
jer je korisna za grupu. Hijerarhija moi se javlja, ne samo u porodici, ve i u ostalim malim
grupama a postoji i u velikim grupama, naroito organizacijama. Pojavljuje se kao odnos meu
pojedincima koji su lanovi grupe, kao odnos meu podgrupama koje se obrazuju u okviru grupa
i kao odnos meu grupama koje ine organizaciju.
Levin je mo jedne osobe nad drugom definisao kao kvocijent snage koju moe manifestovati
osoba A koja ima mo nad drugom osobom i maksimum otpora koji ta druga osoba B moe da
prui. Mo je vea to je snaga osobe A vea a otpor osobe B manji.
Mo se, takoe, definie kao sposobnost donoenja odluka ili kao mogunost da se ostvari
vlastita volja ili kao sposobnost da se kontrolie ponaanje drugih.
Mo ne dolazi do izraaja samo u odnosu jedne osobe sa drugom ve i u odnosu grupe prema
nekoj osobi ili jedne grupe prema nekoj drugoj grupi. Zato je potpunije odreenje pojma
socijalne moi da ona predstavlja sposobnost pojedinca ili grupe na utiu na ponaanje drugih
pojedinaca i drugih grupa. Osobe, podgrupe ili grupe koje imaju mogunost uticaja nazivaju se
centrima moi. Jedna grupa moe imati vie centara moi i tada se o odnosu moi koji poseduje
svaki od centara moi govori kao o distribuciji ili raspodeli moi.
U strunoj literaturi se esto u vezi sa terminom mo koriste i drugi termini kao to su uticaj,
kontrola, autoritet, rukovoenje i slino. Oni se nekad koriste kao sinonimi a nekad, to je i
opravdanije, kao termini koji su povezani sa terminom moi ali svaki od njih ima svoje,
drugaije znaenje.
Mo moe da se razlikuje prema tome da li predstavlja odnos meu osobama ili meu grupama,
mogu da se razlikuju formalna mo (kada su predvieni poloaj, obim moi i sredstva pomou
kojih se ostvaruje) i neformalna mo, meutim najee se u vezi sa odnosima moi govori o
razlici na osnovu sredstava ili izvora moi.
Da bi se realizovala mo potreban je, pored izvora moi jo jedan uslov: neke karakteristike
osobe nad kojom se ostvaruje mo ili neke odlike situacije u kojoj se ona nalazi a to dovodi do
toga da se ona povinuje neijoj moi. Da bi neko nagraujui ili kanjavajui uticao na neije
1

ponaanje, drugoj osobi mora biti veoma stalo do te nagrade ili mora biti u velikom strahu od
takvog kanjavanja. Kod osobe nad kojom se upranjava mo mora postojati neki motiv da
prihvati uticaj druge osobe.
Izvori moi mogu biti mnogobrojni: znanje i informisanost, mogunost da se nagrauje ili
kanjava, privlanost linosti, poloaj ili drugo. Prema izvorima moi (koje u daljem tekstu
primenjuje osoba O prema osobi P) mogue je razlikovati est tipova moi: mo nagraivanja,
mo prisile, referentna mo,strunjaka mo, legitimna mo i mo informisanja.
Mo nagraivanja je mogunost osobe O da osigura neku korist ili zadovoljstvo za osobu P.
Sredstva nagraivanja mogu da budu razliita: plata ali i pokazivanje naklonosti. Ovakvom
vrstom moi raspolau, na primer poslovoe i profesori. Nagraivanje je trajno i doprinosi
razvoju linosti. I u brojnim meuljudskim odnosima se koristi manifestovanje naklonosti ili
nenaklonosti kao sredstvo ostvarivanja uticaja: u odnosu roditelja i dece, meu prijateljima, u
partnerskim odnosima pre braka i u braku.
Mo prisile se zasniva na tome da osoba O poseduje mogunost da nanese tetu i neprijatnost
osobi P, da poseduje mogunost da je kazni. Korienjem ovog tipa moi vie se kontrolie
spoljanje ponaanje nego stavovi i uverenja. Mo prisile je veoma efikasna mo, posebno u
uslovima kada je, osoba na koju se primenjuje, nezatiena i ne moe da se brani od opasnosti
koju ta mo moe da donese. U autoritarnim drutvima ovakva mo je veoma korieno sredstvo
vladanja. Prisila izaziva averziju i njenim korienjem moe se doi samo do suzdravanja ali ne
i do trajnog usvajanja nekog oblika ponaanja.
Referentna mo poiva na pozitivnom odnosu osobe P prema osobi O ili prema odreenom
ponaanju osobe O prema osobi P. Odraava se u nastojanju da se osoba ponaa na nain koji eli
osoba O po svojoj volji i zato to eli tako da se ponaa. Moe se govoriti o negativnom
referentnom uticaju kada osoba P sebe ne ocenjuje slinom sa osobom O pa se osoba P ponaa
suprotno od osobe O. Osoba O ne mora znati da osoba P postoji, O nema nameru da utie na
osobu P i osoba P ne oekuje nagradu.
Strunjaka mo poiva na oceni osobe P da osoba O za koju kaemo da poseduje strunjaku
mo, poseduje znanja i kompetentnost koji su vani za nju. Tu vrstu moi imamo, na primer kada
lanovi radne grupe prihvataju savete poslovoe o tome kako da obave odreeni posao jer
smatraju da je njegovo znanje vee od njihovog. Nastavniki uticaj trebao bi da poiva vie na
ovoj vrsti moi nego na moi nagraivanja i prisile. Ova mo ne zavisi samo od koliine znanja
koju osoba O poseduje nego i od naina na koji svoje struno znanje iznosi.
Legitimna mo poiva na priznatom i prihvaenom od strane osobe P, pravu osobe O da
odreuje nain ponaanja. To je najvaniji osnov moi u organizacijama. Osoba sa tom vrstom
moi ima ovlaenje, pa i obavezu da utie na odreene lanove grupe, a to pravo lanovi grupe
prihvataju. To pravo moe poivati i na tradicijama kao to je na primer da se prihvata da u
porodici o svemu odluuje otac.
2

Mo informisanosti je uticanje na druge osobe na osnovu obavetenosti i na osnovu ubedljivosti

i argumentovanosti podataka koji se saoptavaju. One se od ostalih tipova moi razlikuju po
relativnoj stabilnosti i nezavisnosti od raznih uslova. Saoptavanjem odreenih sadraja moe se
promeniti ponaanje neke osobe.