DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I RAUNARSTVO

Vladimir Topalovi

ANALIZA UTICAJA HYPER-V

VIRTUALIZACIJE NA PERFORMANSE
MS WINDOWS 2008 i 2003 OPERATIVNIH
SISTEMA
- Diplomski rad -

Beograd, 2010.god

DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I RAUNARSTVO

ANALIZA UTICAJA HYPER-V

VIRTUALIZACIJE NA PERFORMANSE
MS WINDOWS 2008 i 2003 OPERATIVNIH
SISTEMA
- Diplomski rad -

Mentor:
Prof. dr Mladen Veinovi

Student:
Vladimir Topalovi
Br. indeksa:
153/2005

Beograd, 2010.

DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I RAUNARSTVO

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA INFORMATIKU I RAUNARSTVO
Beograd, Bulevar Zorana inia 44
Broj: __________/2005

Kandidat: Vladimir Topalovi

Broj indeksa: 153/2005
Smer: Projektovanje i programiranje

Tema: Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i

2003 operativnih sistema

MENTOR
________________________
Prof. dr Mladen Veinovi

Datum odobrenja teme:

9.3.2010.
Beograd

DEKAN
________________________
Prof. dr Mladen Veinovi

Tema: Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i

2003 operativnih sistema
Apstrakt: Predmet ovog rada je analiza uticaja Hyper-V virtualizacione tehnologije
na performanse operativnih sistema Microsoft Windows Server 2008 i Server 2003.
Rad objanjava osnove virtualizacije, detaljnije objanjava Hyper-V virtualizaciju i
prikazuje njene prednosti i mane u odnosu na druga reenja. Detaljno testira
performanse operativnih sistema i dobijene rezultate poredi meusobno, dokazujui
da e virtualizacija predstavljati najbolje reenje u svim strukturama informacionih
sistema u budunosti.
Kljune rei: Virtualizacija, Hyper-V.

Subjects: The analysis of Hyper - V virtualization's influence on performance of MS

Windows 2008 and 2003 operating systems
Abstract: The subject of this study was to analyze the impact of Hyper-V technology
on performance of Microsoft Windows Server 2008 and Server 2003 operating
systems. This study explains the basics of virtualization and Hyper-V virtualization,
with it's advantages and disadvantages compared to other solutions. It thoroughly
tests the performance of operating system and compares given results, proving that
virtualization will present the best solution in the future for all structures of
information systems.
Keywords: Virtualization, Hyper-V.

Sadraj
1
2

6
7

UVOD ........................................................................................................... - 1 VIRTUALIZACIJA....................................................................................... - 2 2.1

POJAM VIRTUALIZACIJE ............................................................... - 2 2.2
ISTORIJA VIRTUALIZACIJE ........................................................... - 2 2.3
VRSTE VIRTUALIZACIJE ............................................................... - 3 2.4
ZNAAJ VIRTUALIZACIJE ............................................................. - 6 2.5
BUDUNOST VIRTUALIZACIJE .................................................... - 6 HYPER V virtualizaciona platforma ........................................................... - 8 3.1
TEHNOLOGIJA ................................................................................. - 8 3.2
PREDNOSTI ...................................................................................... - 9 3.3
ALTERNATIVE ............................................................................... - 12 ANALIZIRANJE ........................................................................................ - 16 4.1
USLOVI U KOJIMA JE IZVRENA ANALIZA ............................. - 16 4.2
INSTALACIJE ................................................................................. - 16 4.3
SCENARIJI TESTOVA .................................................................... - 26 REZULTATI ............................................................................................... - 27 5.1
Processor .......................................................................................... - 28 5.2
Memory Controller............................................................................ - 35 5.3
Virtual Machine ................................................................................ - 38 5.4
Eksterna memorija ............................................................................ - 42 5.5
Network............................................................................................. - 44 ZAKLJUAK ............................................................................................. - 45 LITERATURA ............................................................................................ - 46 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

1 UVOD
Virtualizacija raunara je koncept iji je razvoj zapoet jo sredinom prolog veka.
Podrazumeva apstrakciju i enkapsulaciju raunarskih komponenata tako da se one
mogu koristiti na nain koji odgovara odreenoj primeni. Virtualizuju se raunarske
mree, programi i operativni sistemi. Virtualizacijom se postie bolja iskorienost
raunarske infrastrukture jer se omoguuje njeno istovremeno korienje u razliitim
sistemima.
Mogue je postii i druge korisne efekte kao to su bezbednost i pouzdanost. Na
primer, kod virtualizacije raunarskih sistema, cilj je postii izolovano izvravanje
nekoliko razliitih operativnih sistema na jednom fizikom raunaru. Izolacija i
ogranienja na dostupnu memoriju, procesorsko vreme i slino, automatski doprinose
bezbednosti tako to izoluju sistem od neovlaenih korisnika, onemoguuju napade
uskraivanja usluge na celom sistemu, a kompromitovanost jednog virtualnog sistema
nee uticati na ostale.
Naini na koje se ostvaruje virtualizacija operativnih sistema mogu ukljuivati
emulaciju (oponaanje) celokupnog potrebnog hardvera, ili nepotpunu virtualizaciju
koja ukljuuje deliminu virtualizaciju i paravirtualizaciju. Poboljanje performansi
virtualnog sistema moe se postii i korienjem posebno proizvedenog hardvera koji
potpomae virtualizaciju. Zbog rasprostranjenosti x86 arhitekture, iji su radni
kapaciteti znatno vei od potreba jednog operativnog sistema, virtualizacija u poslednje
vreme postaje sve ee reenje. Njome se poboljava iskorienost sistema i ostvaruju
se utede na hardveru.

-1-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

VIRTUALIZACIJA
2.1 POJAM VIRTUALIZACIJE

Virtualizacija je tehnologija koja predstavlja kombinaciju hardvera i softvera, i koja

omoguava da se na istom raunaru (obino serveru sa vie procesora) pokree vie
razliitih operativnih sistema koji dele zajednike resurse. Na taj nain sistem se deli na
vie posebnih virtualnih celina koje se ponaaju kao nezavisni raunarski sistemi.
Jednostavno reeno, virtualizacija je mogunost pokretanja vie meusobno nezavisnih
operativnih sistema na jednom fizikom raunaru. Najei primer je pokretanje Linux
operativnog sistema pod ve pokrenutim Windows-om, gde bi Linux bio u odreenom
pogledu nezavisan od noseeg operativnog sistema (engl. host OS), odnosno, od
operativnog sistema koji je pokrenut na fizikom raunaru, u ovom sluaju Windows-a.
Jedan od razloga za virtualizaciju je mogunost boljeg iskorienja hardvera serverskih
raunara poto statistike pokazuju da je stepen iskorienosti dananjih servera svega oko
10 do 15 procenata. Korienjem virtualizacije, stepen iskorienosti raste i preko 70%.
Kako cifre pokazuju, softver koji pokree jednu ili vie virtualnih maina troi i do 35%
procesorske snage, pa se pojedine funkcije koje olakavaju rad softvera za virtualizaciju
ve sada ugrauju u procesore. Nezavisnost se ogleda u tome da aplikacije ili programi
pokrenuti na jednom sistemu ne mogu uticati na rad drugog sistema, pa pri padu jednog
virtualnog operativnog sistema, posledice po druge virtualne ili nosei operativni sistem ne
bi postojale. Dakle, stvar je ista kao kada se na pet odvojenih fizikih raunara izvrava pet
nezavisnih operativnih sistema. Situacija, naravno, nije potpuno ista, jer u sluaju
virtualizacije raunar deli resurse (procesorska jezgra, internu i eksternu memoriju,
komunikacione kanale...) izmeu virtualnih raunara.

2.2 ISTORIJA VIRTUALIZACIJE

Razvoj tehnologija za virtualiziciju zapoinje 1960-tih godina u IBM-u. Re je bila o
projektu M44/44X kojem je cilj bio logiki podeliti fiziki sistem na razliite virtualne
maine kako bi se poboljala iskorienost hardvera. Takav centralni sistem podravao je
istovremeno izvravanje veeg broja programa (procesa). Zbog skupog hardvera, odnosno
njegovog efikasnijeg iskoriavanja, to je znailo znaajne finansijske utede. IBM je uz to
dao i najznaajnije doprinose na podruju razvoja virtualizacionih tehnologija. Na IBM
raunarima razvijen je i prvi CTSS (engl. Compatible Time Sharing System) sistem na
MIT-u (Massachusetts Institute of Technology). Re je o sistemu koji omoguuje deljenje
hardvera raunarskog sistema izmeu razliitih korisnika (ljudi ili programa). Na taj nain
omoguuje se naizgled istovremeno obavljanje vie razliitih zadataka.
IBM je u 60-tim i 70-tim godinama prolog veka takoe razvio itav niz raunara iji je
hardver podravao virtualne sisteme i odgovarajue virtualne platforme: CP-40 sistem za
IBM 360/40 raunare, CP-67 sistem za IBM 360/67 raunare, VM/370 sistem i druge.
IBM-ove virtualne maine simulirale su IBM-ov hardver, identian onom na kakvom su se

-2-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

pokretale, a VMM (engl. Virtual Machine Monitor) interfejs izvravao se direktno na

hardveru.
Daljim razvojem raunara, uvoenjem 32-bitnih arhitektura te porastom sloenosti i
zahevnosti programa, raste iskorienost raunara, tako da virtualizacija gubi na
popularnosti u 80-tim i 90-tim godinama. U to vreme razvija se model klijent/server
programa i distribuiranog programiranja na vie umreenih raunara.
Otkako poslednjih desetak godina x86 arhitekture postaju dominantne u poslovnim
serverima, javlja se slian problem neiskorienosti servera kao i u 1960-tima. Tu se opet
kao reenje namee virtualizacija. Kao hardverske realizacije javljaju se AMD-V (AMD
Virtualization) i Intel VT (Virtualization Technology) tehnologije koje centralne procesore
serverskuh raunara ine pogodnima za virtualizaciju.

2.3 VRSTE VIRTUALIZACIJE

U praksi performanse virtualizovanih raunarskih sistema direktno zavise od koliine
resursa (memorije, brzine hard diska, prostora, broja procesora i sl.), kao i od vrste
virtualizacije. Postoje pet vrsta virtualizacije:
Puna virtualizacija,
Delimina virtualizacija,
Para-virtualizacija,
Hardverski potpomognuta virtualizacija,
Virtualizacija na nivou operativnog sistema.
2.3.1 Puna virtualizacija
Puna virtualizacija podrazumeva simulaciju kompletnog hardvera, pa se gostujui
operativni sistem (koji pokreemo na virtualnoj maini) moe instalirati i izvravati bez
izakvih izmena. Hipervizor (ili virtualni menader) simulira kompletan hardver koji je
potreban gostujuem operativnom sistemu da bi radio od grafike kartice do hard diskova,
USB portova i drugih periferija. Ovakvo reenje je najelegantnije i najlake za korienje
ali je njegova negativna strana brzina izvravanja virtualizovanih operativnih sistema i
programa. Dakle, performanse ovakve konfiguracije sporije su zbog toga to centralni
procesor mora da simulira i dodatan hardver.

Slika 1: Puna virtualizacija

-3-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

2.3.2 Delimina virtualizacija

Za razliku od pune virtualizacie delimina virtualizacija ne podrazumeva simulaciu
celog hardvera, ve samo odreenog dela. To naee znai da se na virtualnoj maini ne
moe da pokree ceo operativni sistem, ali se moe pokretati veliki bro programa.
Karakteristika delimine virtualizacie e odvaanje adresnih prostora, odnosno
dodeljivanje zasebnog virtualnog adresnog prostora svakoj virtualnoj maini. Ova tip
virtualizacie koristan e kod deljenja memoriskih resursa meu razliitim korisnicima.
Opti znaa ove metode vie e istorijski nego praktian, a odnosi se na pribliavanje
ostvarenju pune virtualizacie.
2.3.3 Para-virtualizacija
Za razliku od pune virtualizacije para-virtualizacija podrazumeva sistem gde gostujui
operativni sistem komunicira sa matinim operativnim sistemom preko hipervizora
(menadera virtualizacije). Na taj nain gostujui operativni sistem podatke o hardveru
dobija direktno od matinog operativnog sistema, i samim tim simulacija kompletnog
hardvera nije potrebna, pa su performanse drastino vee. U sluaju para-virtualizacije
brzina gostujueg sistema ne bi trebalo da bude sporija od 3-10% u odnosu na matini
operativni sistem. Meutim, ove performanse dolaze po ceni toga da gostujui operativni
sistem mora biti izmenjen (tako da moe da komunicira sa matinim operativnim
sistemom) pa je fleksibilnost takvog reenja znatno manja.

Slika 2: Para virtualizacija

2.3.4 Hardverski potpomognuta virtualizacija
Ova vrsta virtualizacije odnosi se zapravo na potpunu virtualizaciju koja koristi
posebno prilagoene procesore fizikog servera. Re je o podeavanjima koje
omoguavaju uoavanje osetljivih instrukcija i njihovu zamenu i oponaanje skupom
odgovarajuih sigurnih instrukcija u hardveru. Naspram programskog (softverskog)
ostvarenja, hardverska virtualizacija mainskih instrukcija nudi veu efikasnost. Primeri
ovih tehnologija za x86 arhitekture procesora su Intel VT (engl. Virtualization Technology)
i AMD-V (engl. AMD Virtualization). Virtualna okruenja koja koriste hardversku potporu
su WMware Workstation, Xen 3.x, Linux KVM i Microsoft Hyper-V. Problem kod ove

-4-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

vrste virtualizacije je zahtev za posebnim hardverom koje poveava efikasnost rada u

virtualnim okruenjima, ali smanjuje efikasnost kod drugih primena.

2.3.5 Virtualizacija na nivou operativnog sistema

Kod ove vrste virtualizacije jezgro ili operativni sistem omoguuju odvajanje
korisnikih prostora tako da oni, sa strane korisnika izgledaju kao potpuni serveri. Pritom
su esto ukljueni alati za upravljanje raunarskim resursima (memorijom, diskom i sl.).
Problem kod ove vrste virtualizacije je taj to se ne mogu koristiti virtualni serveri s
razliitim operativnim sistemima. Prednosti su to nema naruavanja efiksnosti rada
virtualnih maina jer se direktno koristi stvarni operativni sistem, bez hardverskog ili
programskog prevoenja virtualnih u stvarne komande.
Na donjoj slici vidljivo je kako u ovom sluaju nema VMM (engl. Virtual Machine
Manager) sloja, ve se virtualni sistemi pokreu iznad operativnog sistema domaina.
Pritom su svi sistemi isti kao i sistem domaina, jedino su podeljeni u odvojene servere.

Slika 3: Virtualizacija na nivou operativnog sistema

2.3.6 Poreenje svih tehnika virtualizacije

Puna
Delimina
Paravirtualizacija
Hardverski
potpomognuta
Virtualizacija
na nivou OS-a

Prednosti
Omoguuje instalaciju originalnog
operativnog sistema na virtualnu mainu
Omoguava deljenje memorije izmeu
korisnika
Omoguuje instalaciju operativnog
sistema na virtualnu mainu
Bri i efikasniji rad za virtualne sisteme
Efikasno korienje hardvera operativnog
sistema domaina

Nedostaci
Nije mogua na svim sistemima
Samo deo programa moe da se virtualno
pokree
Zahteva izmene u operativnim sistemima
koji se instaliraju
Mogua smanjena efikasnost kod drugih
primena
Svi operativni sistemi moraju biti isti

Tabela 1:Poreenje svih tehnika virtualizacije

-5-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

2.4 ZNAAJ VIRTUALIZACIJE

Postoji vie razloga zbog kojih je virtualizacija znaajna. Prosenom korisniku
raunara ona donosi pre svega fleksibilnost u korienju vie operativnih sistema, bez
restartovanja ili sloene instalacione procedure. Mogunost da testira bilo koji operativni
sistem bez rizika da onesposobi fiziki raunar, svakako je bitna. Meutim, pravi smisao
virtualizacije se ogleda tek u uslovima poslovne primene, pre svega u velikim mrenim
okruenjima internet provajdera i drugih firmi koje pruaju neku vrstu mrenih IT usluga.
Naime, do sada je u veini sluajeva ceo raunar bio rezervisan za jednog korisnika ili za
samo jedan servis. Virtualizacija nam u ovom sluaju omoguava da na jednom fizikom
raunaru omoguimo, u zavisnosti od jaine istog, nezavisan pristup i odravanje vie
virtualnih raunara, kod kojih bi svaki klijenat imao takoe nezavisan pristup svom
virtualnom raunaru. Osim organizacijskih uteda u vremenu i odravanju jednog umesto
vie fizikih raunara, takoe nisu zanemarljivi ni trokovi hlaenja i elektrine energije.
Na primer, umesto 100 fizikih raunara moe biti smeteno u svega desetak fizikih na
kojima se izvrava 100 nezavisnih virtualizovanih operativnih sistema. Dakle, primene u
ISP (Internet service provider) sektoru su viestruke i donose smanjenje trokova, veu
fleksibilnost i lake odravanje. Osnovni koncept omoguava sloj apstrakcije hardvera
raunara domaina. Na ovaj nain virtualni raunar je nezavistan od stvarnog hardvera koji
se nalazi kod domaina, to omoguava prenosivost izmeu razliitih noseih raunara.
Virtualni raunar preko sloja apstrakcije pristupa raunaru domainu i njegovom hardveru.

Najznaajniji efekti koje donosi virtualizacija su sledei:

konsolidacija i efikasno korienje postojeih IT resursa,

smanjenje broja fizikih servera od 8 do 30 puta,
smanjenje kompleksnosti IT infrastrukture,
jednostavnija i jeftinija administracija,
poveanje pouzdanosti IT infrastrukture,
visoka otpornost na otkaze fizike infrastrukture,
smanjenje trokova elektrine energije za napajanje i hlaenje data centra od 50%
do 80%,
smanjenje potrebnog prostora u data centru od 50% do 77%,
smanjenje cene odravanja ili iznajmljivanja, kao i potreba za hlaenjem,
omoguavanje pouzdanog i jeftinog sistema za oporavak od katastrofe (engl.
disaster recovery).

2.5 BUDUNOST VIRTUALIZACIJE

Prema Gartnerovom istraivanju1 iz 2008. godine virtualizacija e do 2012. godine
imati najznaajniji uticaj na promenu naina na koje se upravlja raunarima. Uticae na

1 Gartner Says Virtualization Will Be the Highest-Impact Trend in Infrastructure and Operations Market
Through 2012, http://www.gartner.com/it/page.jsp?id=638207, decembar 2009.

-6-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

koliinu hardverske podrke koja se kupuje, nain na koji se koristi, te stvoriti novo
podruje takmienja meu proizvoaima. Takav trend je prisutan ve danas. Virtualizuju
se mree, personalni raunari, poslovni serveri i sl. Prema istom istraivanju procenjuje se
da je trite x86 servera u 2006. godini smanjeno za 4% upravo zbog virtualizacije.
Predvia se i da e zbog konkurencije padati trokovi virtualnih maina i njihovog
odravanja, to e dodatno poveati broj virtualnih maina sa 5 milona, koliko ih je
procenjeno u 2008. godini do 660 miliona, koliko ih se predvia do 2011. godine. U istom
istraivanju kao vei dugoroni uticaj predvia se virtualizaciji servera umesto
virtualizacije programa. Predvia se i kako e proces virtualizacije i automatizacije servera
izroditi nekoliko dominantnih arhitektura za upravljanje IT infrastrukturama.

-7-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

HYPER V virtualizaciona platforma

3.1 TEHNOLOGIJA

Microsoft Windows Server 2008 Hyper-V je na hipervizoru zasnovana mogunost

virtualizacije. On se instalira u okviru Windows Servera kao uloga (engl. role), ba kao i
bilo koji drugi servis (DHCP, deljenje fajlova i tampaa, itd.). Hipervizor je tanak sloj
softvera koji omoguava da se istovremeno izvrava vie operativnih sistema na jednom
fizikom raunaru. Hipervizor se izvrava direktno na hardveru ispod bilo kojeg
operativnog sistema koji se nalazi na toj maini. U mnogome, hipervizor je slian kernelu.
On upravlja memorijom, virtualnim (engl. thread) procesima i osnovnim performansama
sistema.
Neke od mogunosti hipervizora su podrka za operativne sisteme x86 i x64, zatim
izvravanje gostujue maine u vieprocesorskom okruenju, alociranje velike koliine
memorije za virtualne maine, integracija virtualnih komutatora koji podravaju VLAN
oznaavanje i mogunost migracije virtualnih maina na druge nosee raunare uz
minimalano vreme nedostupnosti (engl. downtime). Windows Server Hyper-V sadri
sintenike drajvere ureaja koji dramatino poboljavaju performanse sistema tako to
smanjuju broj prebacivanja CPU-a iz sistemskog reima rada u korisniki reim (engl. user
mod) jer je samo prebacivanje centralnog procesora iz sistemskog u korisniki reim rada
vremenski zahtevno.

Slika 4: Hyper-V
-8-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

3.1.1 Arhitektura
Hyper-V podrava izolaciju koristei particiju u kojoj se operativni sistem izvrava.
Postoji osnovna (korena, engl. root) particija na kojoj se izvrava puna instalacija
Windows Servera 2008 ili Server Core instalacija koja nudi ogranieni set funkcija i uloga.
Virtualizacioni stek (engl. stack) je kolekcija softverskih komponenti koje rade zajedno da
bi podrale virtualne maine. Pokree se u osnovnoj particiji i ima direktan pristup
hardveru i ureajima. Iz osnovne particije mogu se praviti izvedene (engl. child) particije.
Ove particije su predviene za izvravanje raznih operativnih sistema ukljuujui i
hypervisor-aware operativne sisteme. Izvedene particije nemaju direktan pristup
hardverskim resursima. Njihovi zahtevi se preusmeravaju ka osnovnoj particiji preko VM
Bus (Virtual Machine Bus) podsistema za razmenu zahteva i podataka.

3.2 PREDNOSTI
3.2.1 Brza migracija
Sa brzom migracijom mogue je seliti virtualne maine sa jednog fizikog noseeg
sistema na drugi sa minimalnim vremenom nedostupnosti koristei poznate prednosti
Windows Servera i menadment alata Microsoft System Center. Koristei Windows Server
Hyper-V i mogunosti brze migracije, lako se konsoliduju fiziki serveri i u isto vreme
odrava raspoloivost i fleksibilnost kritinih poslovnih servisa.
Prethodne verzije Windows-a videle su fajlove kao virtualne maine (VHD fajlovi) na
LUN-u (Logical Unit Numbers). Windows Cluster administrator video je samo LUN,
odnosno nije video fizike fajlove sve dok oni nisu bili registrovani i pridrueni pomou
skripti. Windows Server 2008 prepoznaje virtualne maine i samim tim ne zahteva skripte
za gaenje, migraciju i restartovanje virtualnih maina prilikom prebacivanja sa jednog na
drugi nosei raunar. Samim tim, migracija virtualnih maina znatno je ubrzana i olakana.
Na Windows Serveru 2008 mogue je pokrenuti vie servera, i to kao gostujue
virtualne maine na jednom fizikom serveru, i konfigurisati fiziki server kao jedan vor u
pomonom klasteru. Nakon toga virtualni hard disk (VHD) gostujue maine moete
staviti na raspolaganje ostalim vorovima u klasteru. Ovakvom konfiguracijom ostali
fiziki serveri u klasteru spremni su da podre gostujuu virtualnu mainu u svakom
trenutku putem opcije brza migracija (engl. Quick migration).
U sluaju planirane selidbe, brza migracija uva stanje gostujue virtualne maine,
premeta vezu sa eksternom memorijom sa jednog fizikog na drugi fiziki server i onda
vri restauriranje gostujue virtualne maine na drugom fizikom serveru. Brzina migracije
zavisi od toga koliko je podataka potrebno zapisati na disk, kao i od brzine konekcije sa
eksternom memorijom. Generalno, migracija se vri za svega nekoliko sekundi, pa je i
vreme nedostupnosti sistema izuzetno malo, u nekim situacijama ak i neprimetno. Da bi
se iskoristile sve mogunosti i pogodnosti brze migracije, potrebno je napraviti klaster sa
Windows Serverom Hyper-V i nakon toga koristiti neki od Windows Servera 2008.

-9-

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

3.2.2 Pouzdanost
Hyper-V obezbeuje bolju pouzdanost i veu skalabilnost. Sadri mikro-kernelizovanu
hipervizor arhitekturu sa minimalnom povrinom izloenoj napadima. Ovaj hipervizor ne
sadri nikakve drajvere za ureaje drugih proizvoaa. On kombinuje veinu drajvera
ureaja koji su ve izraeni za Windows. Hyper-V se moe koristiti i kao Server Core role.
3.2.3 Jaka izolovanost
Virtualizacija servera omoguava da aplikacije sa intenzivnim korienjem resursa i
kontrole funkcioniu paralelno na istom serveru. Virtualni serveri moraju biti u stanju da
vre svoj posao sa to vie fleksibilnosti, koristei hardverske kapacitete prema potrebi, i
tako da ne doe do konflikta sa ostalim virtualnim serverima.
Hyper-V sarauje sa hardverom osposobljenim za virtualizaciju na efikasnoj kontroli
resursa raspoloivih za svaku virtualnu mainu. Na primer, virtualne maine se izoluju tako
da imaju vrlo ogranienu izloenost drugim virtualnim mainama na mrei ili na istom
raunaru.
3.2.4 Bezbednost
Bezbednost je centralni izazov u svakom serverskom reenju. Virtualni serveri su bar u
jednakoj meri izloeni koliko i samostalni, a na mnogo naina jo i vie. Na primer, vie
serverskih funkcija na istom raunaru moe znaiti da tom raunaru pristupa vie
administratora. Softver i drajveri drugih dobavljaa takoe mogu da predstavljaju
bezbednosni rizik, pa je vano obezbediti da u sluaju problema na jednoj virtualnoj
maini, to to manje utie na ostale virtualne maine koje se nalaze na istom fizikom
serveru.
Virtualizacija predstavlja priliku da se povea bezbednost svih serverskih platformi.
Svojstva koja Hyper-V koristi za unapreenje bezbednosti, izmeu ostalih su:
Omoguava virtualnim mainama da iskoriste svojstva bezbednosti na nivou
hardvera, kao to je bit za onemoguavanje izvrenja (ime se spreava izvravanje
najeih virusa i crva), koji postoji na novijem serverskom hardveru.
Prua vrstu bezbednost zasnovanu na ulogama da bi se spreila izloenost
bezbednih virtualnih maina u deljenim serverima.
Integrie svojstva mrene bezbednosti koja omoguavaju automatski NAT
(Network Address Translation), mrenu barijeru i zatitu politikom mrenog
pristupa (Network Access Policy) karantin.
Smanjuje povrinu izloenu napadima pomou jednostavne arhitekture.
3.2.5 Performanse
Napredak i integrisanje performansi pomou hardvera projektovanog za virtualizaciju
omoguavaju da Hyper-V virtualizuje mnogo zahtevnije poslove od ranijih reenja
virtualizacije i prui im vie resursa za veu skalabilnost.
Napredak performansi ukljuuje:
Poveanje brzine zahvaljujui jednostavnoj hipervizor - baziranoj arhitekturi sa
malo dodatnih optereenja.
Podrku za vie jezgara, pa svaka virtualna maina moe da koristi ak etiri
logika procesora.
- 10 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Ojaana 64-bitna podrka, ime se omoguava da virtualna maina izvrava 64bitne operativne sisteme i pristupa veoma velikim koliinama memorije (ak do 64
GB po virtualnoj maini), ime se omoguavaju poslovi koji zahtevaju vie resursa
i smanjuju uska grla zbog stranienja2.
Mikrokernel hypervisor - bazirana arhitektura omoguava virtualnim mainama da
izbace slojeve emulacije i drajvera, blie saraujui sa hardverom koji je
projektovan za virtualizaciju.
Arhitektura visokih performansi za deljenje hardvera koja optimizuje transfer
podataka izmeu fizikog hardvera i virtualnih maina.

3.2.6 Nova mikrokernel arhitektura

Hyper-V koristi 64-bitnu hipervizor tehnologiju, da bi Windows Server 2003,
Windows Server 2008, odreene Linux distribucije i distribucije prilagoene Xeon
procesorima mogle kvalitetno da koriste procesore i memoriju u deljenom okruenju,
znaajno poboljavajui performanse. Hipervizor - bazirana virtualizacija je poslednja faza
u evoluciji tehnologije virtualizacije, koja je poela emulatorima pre 30-ak godina, da bi
danas stigla do hardverski podrane, skoro fizike virtualizacije.
Osnovna virtualizacija (virtualna maina Type 2 - hosted VM)3 stvara deblji, sporiji
nivo apstrakcije izmeu hardvera i gostujueg operativnog sistema. Ovaj pristup se naziva
hosted virtualization. Postoji softver koji upravlja virtualnim mainama Virtual machine
monitor (VMM) i sve virtualne maine rade u okviru VMM.
Uproeni primer suvine upotrebe resursa kod ovog tipa virtualizacije vidi se kroz
zahtev hardveru od strane drajvera gostujueg operativnog sistema:
1. Zahtev ide emuliranom virtualnom hardveru kojim upravlja VMM,
2. VMM prosleuje zahtev operativnom sistemu (domainu),
3. Operativni sistem prosleuje zahtev drajveru hardvera,
4. Drajver upuuje zahtev hardveru.
Obraanje se vri na isti nain i u suprotnom smeru.
Novi, hibirdni sistemi virtualizacije, ukljuujui onaj primenjen u Virtual Serveru, radi
ruku po ruku sa operativnim sistemom.
Kod Type 14 VMM-a, hipervizor je mnogo blii hardveru, pa se nekad naziva i
mainskim nivoom.
Postoje dve vrste hipervizor arhitekture:
Monolitna i
mikrokernel.
Monolitni hipervizor model i dalje sadri veliki programski kod izmeu hardvera i
virtualnih maina, jer softver za virtualizaciju emulira hardver gostujuim operativnim
sistemima.
2 Stranienje predstavlja mapiranje linearnog adresnog prostora (reda GB) na fiziki adresni prostor (reda
MB). http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=404
3 Gostujui operativni sistemi rade na drugom nivou, iznad hardvera domaeg operativnog sistema.
http://en.wikipedia.org/wiki/Hypervisor
4 Tip 1 (type 1 ili native goli metal) hipervizori su softverski sistemi, koji rade direktno na hardveru
noseeg operativnog sistema, za kontrolu hardvera i praenje gostujueg operativnog sistema. Gostujui
operativni sistem radi tako na drugom nivou, iznad hipervizora. http://en.wikipedia.org/wiki/Hypervisor

- 11 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Kada gostujui operativni sistem uputi zahtev hardveru kroz drajver odvija se sledee:
1. Emulirani hardver VMM-a presretne zahtev,
2. VMM direktno prosleuje zahtev drajveru, preskaui suvine korake,
3. Drajver prosleuje zahtev hardveru.
Ovakav pristup, nazvan monolitni hipervizor, ukljuuje drajvere hardvera u hipervizoru.
Primer za ovo je Vmware ESX Server.
Windows 2008 Server Hyper-V koristi mikrokernel model hipervizora. Kod ovakvog
pristupa, jedini nivo razdvajanja izmeu gostujueg operativnog sistema i hardvera je
unapreen hipervizor sa mogunou jednostavnog particionisanja. Hipervizor koristi
samo sopstvene drajvere. Pored poboljanih performansi, poveana je sigurnost kroz
minimizovanje izloenosti sistema napadima. Drajveri potrebni za deljenje hardvera su deo
operativnog sistema domaina, to omoguava pristup irokom spektru drajvera ve
napisanih za Windows operativni sistem.
Monolitni hipervizor sadri drajvere kao deo aplikacije. Mikrokernel hipervizor u
osnovi sadri samo neophodne komponenete VMM-a iskoriavajui hardversku
virtualizaciju i istovremeno smanjujui izloenost napadima sigurnijom arhitekturom.
3.2.7 Iskoriavanja hardvera prilagoenog virtualizaciji
Nova generacija 64-bitnog serverskog hardvera ukljuuje procesore prilagoene
virtualizaciji. Intel Virtualization Technology i AMD Virtualization (AMD-V)
omoguavaju mehanizme upravljanja memorijom i hardverom koje bi inae implementirao
VMM softver.
Hyper-V zahteva procesor sa hardverski podranom virtualizacijom, omoguavajui
efektivniju virtualizaciju i bolje performanse. Sa mogunostima novih procesora i novom
hipervizor - baziranom arhitekturom softvera za virtualizaciju, Hyper-V pribliava
virtualizovane aplikacije hardveru koliko je god mogue. To im omoguava da koriste
napredne funkcije procesora sa vie jezgara koje su na raspolaganju fizikim serverima, ali
do sada ih virtualne maine nisu mogle koristiti.
Prednosti novog pristupa imae za posledicu potiskivanje ranijih reenja za
jednoprocesorske/jednojezgarne sisteme omoguavajui korienje i do 4 jezgra po
virtualnoj maini.

3.3 ALTERNATIVE
Danas na tritu za sve glavne operativne sisteme postoji veliki broj softvera ija je
namena virtualizacija, pa je u principu mogue napraviti bilo koju kombinaciju
virtualizacije. Linux kao nosei operativni sistem gde se u virtualnim mainama izvravaju
razne verzije Windows-a, DOS-a ili BSD operativnih sistema, ili kombinacije gde se na
Windowsu kao matinom sistemu izvravaju razne distribucije Linuxa. Ono to je takoe
popularno je i pokretanje istog operativnog sistema. Na primer pokretanje jo jedne ili dve
kopije Windows-a na matinom Windowsu, to ima mnogo primena. Jedna je ta da se
komunikacija sa internetom odvija iskljuivo u virtualnoj maini pa stoga svi virusi i
pijunski softver ostaju na virtualnoj maini, dok je matina maina zatiena od njih. ak i
u sluaju da se virtualna maina potpuno zarazi, matini hard disk je potpuno siguran od
zaraze, jer je kompletan hard disk virtualne maine najese samo jedan fajl na matinom
hardu. Dovoljno je da se obrie taj fajl, ili da se iskopira ist operativni sistem, i da sistem
- 12 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

nastavi sa radom. Dakle najpoznatiji programi za virtualizaciju su sledei: Vmware, Citrix

Systems Xen, Sun Microsystems Virtualbox itd.
3.3.1 Vmware
VMWare je vodei proizvoa softvera za virtualizaciju. Osnovan je 1998. godine.
VMware proizvodi mogu se pokretati na operativnim sistemima Windows, Linux i Mac
OS X. Takoe, dostupan je i korporativni VMware ESX server koji se izvrava direktno na
hardveru ime se znaajno poboljavaju performanse.
Virtualizacija emulira celokupni hardver, tj. mrene ureaje, video kartice, USB
prikljuke itd.. VMware Workstation, Server i ESX proizvodi ne prevode mainske
naredbe, odnosno koriste isti skup mainskih instrukcija koji koristi stvarni hardver. To
znaajno poboljava performanse sistema, ali moe stvarati probleme kod prenoenja
virtualnih maina na druge fizike arhitekture. Npr, virtualna maina se mora zaustaviti pre
nego se prebaci na drugi procesor. Neki od VMware proizvoda su:
VMware Workstation omoguuje emulaciju vie razliitih x64-x86 sistema na
jednom raunaru.
VMware Fusion ima istu funkcionalnost kao prethodni alat, ali namenjen je Intel
Mac sistemima.
VMware Player re je o besplatnoj verziji VMware virtualne maine koja je
dostupna za linu upotrebu.
VMware ESX ve spomenuti komercijalni sistem koji se izvodi direktno na
hardveru ime se bitno poboljavaju njegove performanse. Podrava irok spektar
standardnog hardvera, od Intel i AMD procesora, do SAN, iSCSI i NAS
podsistema diskova (fajlova), 10 Gb/s Etherneta sa balansom optereenja.
VMware Server je program koji se izvodi iznad operativnog sistema i omoguuje
stvaranje vie virtualnih sistema, a dostupan je besplatno kao i VMware Player.
VMotion - tehnologija koja omoguava migraciju servisa (virtualnih maina) u
radnom stanju i bez prekida u radu sa jednog na drugi fiziki host.
Drugi VMware alati omoguuju virtualizaciju programa (VMware ThinApp),
upravljanje ESX/ESXi okolinom (VMware Infrastructure), virtualizaciju sloenih
hardverskih i programskih infrastruktura (VMware vSphere) i druge primene.

3.3.2 Citrix Systems Xen

Xen je potpuno besplatni VMM (engl. Virtual Machine Monitor) program koji
omoguuje virtualizaciju na x86, x86-x64, Itanium i PowerPC 970 arhitekturama.
Prvobitno je razvijan na Kembrid univerzitetu i javno je objavljen 2003. godine. 2007.
godine dolazi u vlasnitvo kompanije Citrix System, a od 2009. godine dostupan je kao
besplatan alat.
Xen radi kao hipervizor iznad hardvera, a omoguuje virtualizaciju vie razliitih
operativnih sistema istovremeno. Prvi operativni sistem (tzv. domain 0) koji se direktno
pokree kod podizanja sistema, ima prava pristupa hardveru i preko njega se moe
upravljati svim drugim virtualnim operativnim sistemima (u tzv. domain U domenu). Kao
domain 0 sistem mogu se pokretati prilagoene verzije Solaris, Linux i NetBSD sistema.
Prilagoene verzije nekih UNIX sistema takoe se mogu izvoditi i u domain U domenu,
- 13 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

kao posluivani operativni sistemi. Novije verzije Xena omoguuju virtualno pokretanje
izvornih Windows sistema ako hardver podrava x86 virtualizaciju. Takav hardver
ukljuuje Intel VT i AMD-V arhitekture. Xen se dakle kod razliitih hardverskih
arhitektura oslanja na para virtualizaciju, a u pojedinim sluajevima omoguuje potpunu
virtualizaciju.
Dostupan je vei broj alata za upravljanje Xen sistemom preko korisnikog interfejsa.
Meu njima su:
XenExpress je najjednostavnija varijanta, koja podrava pokretanje do etiri
virtualne maine, potpuno je besplatna.
Neto naprednija je verzija XenServer. Na njoj je mogue pokrenuti do osam
virtualnih maina.
Najnaprednije reenje je XenEnterprise, robustan softver namenjen najzahtevnijim
korisnicima. Uz godinju pretplatu za dva snanija reenja, XenSource obezbeuje i
tehniku podrku za reavanje svih zahteva korisnika Xen virtualizacije.
XenEnterprise omoguava kreiranje neogranienog broja virtualnih maina jedino
realno ogranienje su hardverski kapaciteti raunara na kojem se ovaj sistem
pokree. I proizvoaima procesora, koji stalno dodaju jezgra i nove kapacitete,
jasno je da sve to nije lako iskoristiti u potpunosti, pa razvijaju i sopstvene
tehnologije vezane za virtualizaciju, kakve su Intel VT i AMD Virtualization
(AMD-V).
Xen Tools perl alati za Debian GNU/Linux,
Ganeti orijentsani na upravljanje grozdovima raunara i paralelizaciju,
web orijentsani HyperVM polu-komercijalni (engl. proprietary) alat namenjen
Linux sistemima.

3.3.3 Sun Microsystems Virtualbox

VirtualBox je alat za virtualizaciju koji je razvila kompanija Innotek, a danas ga razvija
Sun Microsystems. Prvo besplatno izdanje alata pojavilo se 2007. godine. VirtualBox
omoguava virtualizaciju x86 hardvera na operativnim sistemima:
Windows,
Solaris,
Linux,
Mac OS X i
FreeBSD.

Virtualni operativni sistemi koji se mogu pokrenuti na ovom alatu su:

FreeBSD,
Windows,
Linux,
Solaris,
OpenBSD, DragonflyBSD, SkyOS i drugi.

- 14 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Pre nego to je postao potpuno besplatan alat, VirtualBox bio je licenciran kao tzv.
proprietary (polu-komercijalni) alat. To znai da se njegova upotreba naplaivala.
Takoe, postojala je zatita autorskih prava i izvornog koda te ogranienja na nain na koji
ih korisnici mogu koristiti (kopirati, distribuirati). Danas je dostupan kao besplatan alat
slobodan za neogranienu upotrebu.
Na VirtualBox-u moe istovremeno nezavisno raditi nekoliko operativnih sistema. Svi
meusobno, ukljuujui i operativni sistem domaina mogu komunicirati preko
zajednikog bafera ili koristei mrene veze. Virtualizacije hardvera uvaju se u VDI
(engl. Virtual Disk Images) formatu. Mogue je itati i pisati VMware-ove VMDF (engl.
Virtual Machine Disk Format) i Microsoftove VHD (engl. Virtual Hard Disk) datoteke.
Virtualno okruenje ukljuuje emulaciju mrenih, grafikih i zvunih kartica pa se veliki
deo sistema moe pokretati i bez instalacije upravljakih programa (drajvera).

- 15 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

ANALIZIRANJE
4.1 USLOVI U KOJIMA JE IZVRENA ANALIZA

Testiranje je vreno na relativno novom raunaru zadovoljavajuih performansi:

32-bitni Intel Celeron CoreDuo E3200 na 2.4GHz 1MB,

2 x 2GB ddr2 800MHz RAM-a,
integrisana grafika,
2 x 160 GB SATA150 hdd,
DVD reza,
22-inni monitor sa podrazumevanom rezolucijom 1680 x 1050 piksela.

4.2 INSTALACIJE
4.2.1 Instalacija Hyper V
Nakon instalacije Windows Sever 2008 operativnog sistema, potrebno je konfigurisati
osnovna podeavanja Servera preko Server Manager prozora.
Potrebno je uraditi sledee:
proveriti da li je ime servera podeeno da bude kao eljeno ime virtualnog severa,
konfigurisati server da ima statiku IP adresu,
opciono, ulanjenje servera u domen aktivnog direktorijuma,
pokrenuti alatku Windows update, da bi utvrdili da su sve zakrpe i ispravke
instalirane i primenjene na serveru.

- 16 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Nakon ovih osnovnih podeavanja, sledei korak je instalacija softvera za

virtualizaciju servera pokretanjem Add Roles Wizard-a (slika 5).

Slika 5: Add Roles Wizard

U sledeem koraku vri se izbor uloge (Select Server Roles) koja se instalira (slika 6),
tj. selektuje se Hyper-V Server Role, i odabere opcija Next.

Slika 6: Select Server Roles

- 17 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Slede osnovne informacije o samom Hyper-V-u (slika 7).

Slika 7:Hyper-V
Na sledeoj strani, Crete Virtual Networks, selektuje se LAN adapter (mrena kartica),
koja e sluiti za komunikaciju virtualnih maina sa drugim raunarima (slika 8).

Slika 8: Crete Virtual Networks

- 18 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Sledi prikaz odabranih uloga (engl. Roles), slika 9, za instalaciju, kao i prikaz toka
instalacije (slika 10), i na kraju potvrda da je instalacija protekla bez problema (slika 11).

Slika 9: Confirm Installation Selections

Slika 10: Installation Progress

- 19 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Slika 11: Installation Results

Nakon restarta sistema, potrebno je ulogovati se kao administrator, ili kao korisnik sa
administratorskim pravima, i nakon toga instalacija i konfiguracija Hyper-V-a se za kratko
nastavlja.

Slika 12: Restart window

- 20 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Slika 13: Installation Progress

Kada se zavri, stranica Installation Results e potvrditi da je Hyper-V instaliran na
operativni sistem (slika 14).

Slika 14: End Installation

- 21 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

4.2.2 Kreiranje virtualne maine

Da bi dodali novu guest virtualnu mainu, treba pokrenuti Hyper-V Manager iz
Administrative Tools (slika 15). Iz menija Actions odabrati New-Virtual Machine, posle
ega se dobija uvodni prozor (slika 16) u kome se dobijaju osnovna uputstva o ovom
Wizard-u.

Slika 15: Hyper-V Manager

Slika 16: New Virtual Machine Wizard window

- 22 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Sledei prozor (slika 17) kao to mu i sam naziv govori omoguava da virtualnoj
maini dodelite ime i odredite lokaciju gde e biti sauvana. Ako ne elimo da se virtualna
maina uva na podrazumevanoj lokaciji, treba tiklirati opciju Store the vitual machine in
a different location i odrediti novu lokaciju.

Slika 17: Specify Name and Location

U Assign Memory prozoru biramo koliinu memorije koja se dodeljuje gostujuem
operativnom sistemu (slika 18). Podrazumevana vrednost je 512MB, a za potrebe ove
analize dodeljeno je 1GB.

Slika 18: Assign Memory

- 23 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

U prozoru konfigurisanje mree (slika 19), treba izabrati virtualnu mreu koja je
nastala u trenutku instaliranja Hyper-V uloge. Odabir mree kao i dodavanje virtualne
mree je mogue uraditi i kasnije.

Slika 19: Configure Networking

Prozor Connect Virtual Hard Disk (slika 20), omoguuje kreiranje novog virtualnog
hard diska i podeavanje njegove veliine. Podrazumevana veliina je 127GB. Ovde
takoe, moe da se odrediti i lokacija uvanja VHD-a. Mogue je iskoristiti i ve postojei
virtualni hadr disk ili dodeliti ga kasnije. Kada je VHD kreiran, kliknite na dugme Next.

Slika 20: Connect Virtual Hadr Disk

- 24 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

U sledeem prozoru Installation Options (slika 21) bira se medij sa koga e se

instalirati gostujui operativni sistem. To moe biti CD/DVD ureaj ili ISO slika sauvana
na hard disku ili na hard disku drugog raunara. Posle izabranog naina instalacije, ona se
nastavlja izborom dugmeta Next.

Slika 21: Installation Options

Na kraju imamo sumarni prikaz svih odabranih opcija (slika 22), nakon ega izborom
dugmeta Finish otpoinje proces instalacije.

Slika 22: Completing the New Virtual Machine Wizard

- 25 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

4.3 SCENARIJI TESTOVA

Analiza je vrena na dva operativna sistema: Windows Server 2003 i Windows Server
2008R2 Enterprise x64. Prvo je raen test servera 2003, i to tako to je operativni sistem
instaliran direktno na hard disk raunara (bare metal). Testiranje je vreno a da nije
instalirana nijedana uloga (eng. Role). Potom je istim metodom instaliran i Server 2008R2,
s tim to je ipak ovde instalirana jedna uloga Hyper V. Na oba operativna sistema su pre
testiranja instalirane najnovije zakrpe i dopune putem Microsoft-ove alatke Windows
update.
Softver koji je korien za testiranje performansi ovog raunara je softver namenjen za
testiranje performansi raunara SiSoftware Sandra Lite 2010.
Prilikom izrade ove analize ukupno je testirano est operativnih sistema. Pored ve dva
pomenuta, koji su instalirani direktno na hard disk raunara (bare metal), testirana su jo i
etiri operativna sistema koji su instalirani kao virtualne maine, i to dve Server 2003 i dve
Server 2008. Postavlja se pitanje zato po dve iste VM? Razlika je u tome to je jednoj VM
dodeljeno jedno jezgro CPU-a, kako bi se priblino stekao utisak da su podignute dve
virtualne maine u isto vreme, a onda istoj dodeljeno dva jezgra. Rezultati ovakvog
konfigurisanja VM jesu uglavnom prednost u performansama VM sa dva jezgra.
Testirane su brzine procesora pri aritmetikim i multimedijalnim operacijama, brzine
memorija i hard diskova u fizikom i virtualnom okruenju, protok podataka u LAN-u itd..
Testiranje je vreno tako to je svaki test raen po tri puta, a u tabelu rezultata upisana je
srednja vrednost ta tri testa. Svi dobijeni rezultati predstavljeni su grafikonima.

- 26 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5 REZULTATI
Legenda:

Koriene jedinice:

GFLOPS
GIPS
GOPS
ms
ns
Mpixel/s
GB/s
MB/s
Mbps

Giga Floating Point Operations Per Second

Giga Instructions Per Second
Giga Operations Per Second
Milisecond
Nanosecond
Mpixel/second
Gigabyte per second
Megabyte per second
Megabit per second
Tabela 2: Koriene jedinice

- 27 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5.1 Processor
5.1.1 Processor Arithmetic - Procesorska aritmetika
Test procesorske aritmetike testira ALU (aritmetiko logiku jedinicu) i FPU (jedinicu
pokretnog zareza). Pokazuje kako procesori obrauju aritmetike operacije i instrukcije
pokretnog zareza u poreenju sa drugim procesorima.

Grafikon 1: Aggregate Arithmetic Performance

Grafikon 2: Dhrystone ALU

- 28 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 3: Whetstone iSSE3

U ovom testu se vidi da su performanse gostujuih operativnih sistema kojima je
dodeljeno dva jezgra procesora neznatno slabije od noseeg operativnog sistema, to jeste
realan rezultat, tj. virtualne maine rade podjednako brzo kao i nosei operativni sistem.
Virtualne maine kojima je dodeljeno jedno jezgro CPU-a, imaju 50% slabije performanse,
to je takoe realan rezultat, s obzirom da simuliraju dve VM jednakog prioriteta koje rade
u istom trenutku.
5.1.2 Processor Multi-Media - Procesorska multimedija
Test procesorska multimedija testira (W)MMX(2), SSE(2/3/4), AVX procesorske
jedinice. Pokazuje kako procesori obrauju multimedijalne instrukcije i podatke u
poreenju sa drugim procesorima. Takve operacije se koriste u specijalizovanom softveru,
tj. manipulacija slikama, video dekoderima / enkoderima, igrama.

Grafikon 4: Aggregate Multi-Media Performance

- 29 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 5: Multi-Media Int x8 iSSSE3

Grafikon 6: Multi-Media Float x8 iSSE2

Grafikon 7: Multi-Media Double x4 iSSE2

- 30 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

I ovaj test kao i prethodni pokazuje da su performanse virtualnih maina koje koriste
isti broj procesorskih jezgara kao i nosei operativni sistem, u ovom sluaju Windows
Server 2003 i 2008, pribline, odnosno da su razlike minimalne, svega 2.2%. Razlike u
performansama sa VM sa jednim jezgrom iznose 49.94% kad je Windows 2008 u pitanju i
48.08% kad je Windows 2003 u pitanju.
5.1.3 Power Management Efficiency - Energetska efikasnost
Test energetske efikasnosti testira efikasnost u korienju energije procesora.
Pokazuje koliko su efikasni u upravljanju potronjom energije procesori u poreenju sa
drugim procesorima.
Meri se sposobnost procesora da smanji radnu frekvenciju i napon pri razliitim
optereenjima (poslom). to vie procesor snizi frekvenciju i napon bolji je rezultat na
specifinom optereenju poslom. Test se zaustavlja kada je optereenje preveliko i
procesor se nalazi na 100% iskorienja.
ALU/FPU rezultat je geometrijska sredina na osnovu kompletnog opsega optereenja.

Grafikon 8: ALU Power Performance

U ovom testu dobijeni rezultati pokazuju da Windows 2008 ostvaruje bolje
performanse od svog prethodnika. Takoe prisutne su osetne razlike kod VM sa jednim i
sa dva jezgra CPU-a.

- 31 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 9: Power Efficiency

Rezultat energetske efikasnosti je geometrijska sredina na osnovu samo podranih
optereenja. U ovom sluaju snaga procesora ne igra ulogu.
U ovom testu (grafikon 9) vidimo da energetska efikasnost zavisi od samog
operativnog sistema. Dakle Windows 2003 ne podrava ovu mogunost a 2008 podrava,
ali hipervizor ne moe da ovu mogunost prosledi virtualnim mainama.

5.1.4 Multi-Core Efficiency - Viejezgarna efikasnost

Test viejezgarne efikasnosti testira efikasnost upotrebe vie jezgara procesora.
Pokazuje koliko su efikasna procesorska jezgra i njihove veze u poreenju sa drugim
tipinim procesorima.
Meri se sposobnost procesorskih jezgara da obrauju blokove podataka razliitih
veliina i razliitih veliina lanaca i prosleuju ih drugim jezgrima na obradu (paradigma
proizvoa potroa). Time se meri efikasnost meusobne povezanosti jezgara. Ipak, broj
jezgara (i procesora) takoe igra ulogu poto vie blokova podataka moe biti obraeno
istovremeno. Pravi viejezgarni procesori koji imaju deljene L2/L3 ke memorije e time
postii bolje rezultate nego jezgra koja imaju posebne ke memorije koje su povezane
standardnom FSB (magistralom).

- 32 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 10: Inter-Core Bandwidth

U ovom testu brzina je jednaka za sve operativne sisteme, bilo gostujue, bilo nosee.
VM sa jednim jezgrom naravno ne mogu da imaju rezultate.

Grafikon 11: Inter-Core Latency

Rezultati u ovom testu mogu se tumaiti kao nerealni, u smislu da bolje performanse
ima virtualna maina od realne, ali razlike koje se javljaju su tako male da to praktino i
nema znaaja jer su izraene u nanosekundama. Razlike takoe postoje i zbog samih
razlika u nainu rada ova dva operativna sistema.

- 33 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5.1.5 Cryptography Kriptografija

Test kriptografija meri kriptografsku efikasnost procesorskih jedinica: ifrovanje,
deifrovanje i heovanje. Pokazuje kako procesor obrauje kriptografske operacije u
poreenju sa drugim tipinim procesorima.

Grafikon 12: Cryptographic Bandwidth

Grafikon 13: AES256 CPU Cryptographic Bandwidth

- 34 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 14: SHA256 CPU Hashing Bandwidth

Sasvim male razlike u rezultatima su prisutne i u ovom testu. VM-e ostvaruju gotove
jednake rezultate kao i realne s tim to blagu prednost ima Windows 2008.

5.2 Memory Controller

5.2.1 Memory Bandwidth - Propusni opseg memorije
Ovaj test testira propusni opseg memorije raunara. Pokazuje kako se memorijski
podsistem poredi u odnosu na druge raunare u smislu propusnog opsega.
Ovaj test je bazira na poznatom STREAM5 memorijskom testu.

Grafikon 15: Aggregate Memory Performance

5 http://www.streambench.org/

- 35 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 16: Int Buff'd iSSE2 Memory Bandwidth

Grafikon 17: Float Buff'd iSSE2 Memory Bandwidth

Ovi sintetiki testovi propusnog opsega memorije pokazuju da verzija operativnog
sistema koji se koristi, kao i virtualizacija nemaju uticaja na performanse rada operativnog
sistema. Razlike se kreu oko 3 - 4%.
5.2.2 Memory Latency - Memorijska latencija
Test memorijska latencija testira latenciju (vreme odgovora) procesorskih ke
memorija i glavne memorije. Pokazuje kako se procesorske ke memorije i memorijski
podsistem porede u odnosu na druge raunare u smislu latencije.
Latencija ke memorije se meri u procesorskim ciklusima (tj. koliko ciklusa je potrebno da
bi podaci bili spremni) poto je zavisna od brzine procesora. Latencija memorije se meri u
nanosekundama poto je obino nezavisna od procesorske brzine. (procesorska ke
memorija se obino zove samo ke memorija ili ke).

- 36 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 18: Memory Latency

Grafikon 19: Speed Factor

I kod ovih testova razlike izmeu VM-a i realnih maina su veoma male, s tim to je
blaga prednost na strani realnih maina.
5.2.3 Processor Cache and Memory - Procesorska ke memorija i memorija
Test procesorska ke memorija i memorija testira pristup procesorskoj ke memoriji i
glavnoj memoriji (brzina transfera podataka). Pokazuje kako se ke memorija procesora i
glavna memorija jednog raunara porede sa drugim raunarima u smislu pristupa memoriji.

- 37 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 20: Cache/Memory Bandwidth

Grafikon 21: Speed Factor

Kod ovih testova virualizacija nema uticaja na performanse sistema, osim u sluaju
kada je na serveru podignuto vie VM ali ukupno, zbirno nema razlika.

5.3 Virtual Machine

Jo jedan set testova koji pokazuju da virtualne maine koje rade pod Hyper-V-om rade
podjednako dobro kao i realna maina. Za server 2003 nema rezultata jer server 2003 ne
podrava virualizaciju.
5.3.1 .NET Arithmetic - .NET aritmetika
Test .Net aritmetika testira brzinu aritmetike (celobrojnu i pokretnog zareza). Pokazuje
kako procesori obrauju .NET operacije u poreenju sa drugim tipinim procesorima.

- 38 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Takve operacije se koriste u programima za tipine poslove. Migracija softvera u .NET

se poveava sa izlaskom Vista/Server 2008 operativnih sistema pa tako .NET brzina
postaje sve vie vana u odnosu na izvornu brzinu procesora.

Grafikon 22: Aggregate .NET Performance

Grafikon 23: Dhrystone .NET

- 39 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 24: Whetstone .NET

5.3.2 NET Multi-Media - .NET multimedija
Ovaj test testira brzinu multimedijalnih operacija .NET CLR. Pokazuje kako procesori
obrauju .NET multimedijalne instrukcije i podatke u poreenju sa drugim tipinim
procesorima.
Takve operacije se koriste u specijalizovanom softveru, npr obradi slika, video
dekoderima/enkoderima, igrama. Migracija softvera u .NET se poveava sa izlaskom
Vista/Server 2008 operativnih sistema pa tako .NET brzina postaje sve vie vana u
odnosu na izvornu brzinu procesora.

Grafikon 25: Aggregate Multi-Media .NET Performance

- 40 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

Grafikon 26: Multi-Media Int x1 .NET

Grafikon 27: Multi-Media Float x1 .NET

Grafikon 28: Multi-Media Double x1 .NET

- 41 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5.4 Eksterna memorija

5.4.1 File Systems - Fajl sistem
Test fajl sistem ne meri sirove fizike performanse diska kao ostali testovi, ve meri
samu brzinu eksterne memorije, koja zavisi od vie faktora (kao to su fajl sistem, ke
operativnog sistema, mesto na disku itd.).

Grafikon 29: Drive Index

Grafikon 30: Random Access Time

Performanse koje su testirane u ovom testu priblino su jednake, sa blagom prednosti
u korist Server 2008 operativnog sistema.

- 42 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5.4.2 Physical Disks - Fiziki diskovi

Ovaj test testira tvrde diskove (tj sam disk, ne fajl sistem). Pokazuje kako su fiziki
diskovi povezani sa adapterima skladita podataka ili domainima skladita podataka,
porede sa drugim diskovima u tipinom raunaru.
Poto test meri sirovu brzinu on je nezavisan od fajl sistema koji disk koristi.

Grafikon 31: Drive Index

Grafikon 32: Random Access Time

U ovom testu rezultati za realne servere su u okviru oekivanih vrednosti, a kod
virtualnih maina pokazuju vie nego dobre rezultate. Uzrok ovako dobrih rezultata VM u
odnosu na realne maine su posledice keiranja, algoritama koje Hyper-V koristi u radu sa
diskovima, gde hipervizor podatke privremeno smeta u memoriju pa tek onda upisuje na
disk.

- 43 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

5.5 Network
5.5.1 Network (LAN) - Mrea (LAN)
LAN test testira mreni propusni opseg raunara. Pokazuje kako se mree/lokalne i
domaini/ureaji u mrei porede sa drugim mreama, domainima ili ureajima.
Test koristi ICMP (ping/eho) interfejs da meri vreme odgovora i irinu propusnog
opsega prema domainu.

Grafikon 33: Current Data Transfer Rate

Grafikon 34: Data Latency

Kod ovih testova Lan-a, dobijeni rezultati su oekivani i realni.

- 44 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

6 ZAKLJUAK
U ovom radu testirana je virtualizacija pod Hyper-V platformom, na Windows Server
2008 operativnom sistemu. Uraeni su testovi zasnovani na aritmetikim i
multimedijalnim operacijama, kao i testovi rada memorije, hard diska i mrene karte.
Nakon svih sprovedenih instalacija i testova, zakljuak je da je virtualizacija opravdana u
svakom pogledu.
Fizika maina najbolje (najbre) pristupa hardverskim resursima jer ima direktan
pristup hardveru. Meutim, razlike u performansama su zanemarljivo male i izraene su u
jedinicama procenata, za razliku od ranije kada se izraavala u desetinama. Najvie zasluga
za takve rezultate ima razvoj hardvera i softvera sa podrkom za virtualizaciju.
Razvojem novih tehnologija i ugraenom podrkom u sam hardver, primenom
vitualizacije dolazi se do uteda na svim poljima jedne ozbiljne IT infrastrukture.
U pogledu samih performansi, ne moe se nametnuti jasan stav. Primenom
virtualizacije, u zavisnosti od njene svrhe u konkretnim odreenim sluajevima,
pokretanjem vie virtualnih maina na jednoj fizikoj, dolazi do pada performansi na
pojedinanim VM-a u odnosu na fizike maine, ali je pad performansi zanemarljiv u
odnosu na to kolike su utede primenom virtualizacije.
Cena nabavke jednog jakog raunara je manja nego cena etiri slabija raunara koji
bi obavljali funkcije ovog raunara. Takoe nabavka i instalacija jednog raunara traje
vremenski mnogo krae nego nabavka i instalacija etiri ili vie nezavisnih raunara.
Potrebno je etiri puta manje izvora struje (UPS-eva) za servere nego u sluaju ne
virtualizovanih raunara, a takoe i etiri puta manje prostora nego u sluaju ne
virtualizovanih raunara.

- 45 -

Analiza uticaja Hyper V virtualizacije na performanse MS windows 2008 i 2003 operativnih sistema

7 LITERATURA
1. Rand Morimoto, Jeff Guillet, Windows Server 2008 Hyper-V UNLEASHED
2. Mark Minasi, Windows Server 2003
3. Jason Kappel, Toby J. Velte, Anthony T. Velte, Microsoft Virtualization with Hyper-V

4. http://en.wikipedia.org
5. http://sr.wikipedia.org/wiki/_
6. http://www.trainsignal.com/Hyper-V-Training
7. http://www.microsoft.com/hyper-v-server/en/us/default.aspx
8. http://www.microsoft.com/virtualization/en/us/producc-desktop.aspx
9. http://www.coming.rs
10. http://www.ogledalo.rs/
11. http://www.cert.hr/
12. http://www.virtualbox.org/
13. http://xen.org
14. http://www.vmware.com
15. http://www.cet.rs/
16. http://www.windowsreference.com

- 46 -