BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2010.

I KOLOKVIJUM
1. Prema teoriji privrednog ciklusa novo uvedeni proizvod zahteva:
a) visoko kvalifikovanu radnu snagu*
b) ne zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu
c) nisko kvalifikovanu radnu snagu
d) ...
2. Trite monopolistike konkurencije, raste cena proizvoda, ta se deava sa
PT:
a) izalo je nekoliko preduzea iz grane i porasli su PT
b) izalo je nekoliko preduzea iz grane smanjili su se PT*
c) ulo je nekoliko preduzea u granu i smanjili su se PT
d) ulo je nekoliko preduzea u granu i porasli su PT
3. ai=50%; t=10%; ti=5% i pita ta e se desiti sa domaom proizvodnjom
ukoliko se carine na uvezeni proizvod (t) smanje na 2%:
a) povea e se
b) smanjie se*
c) ne menja se
d) nita od navedenog nije tano
4. Ukoliko se pojavi inovacija na tritu:
a) zemlja inovator ima privremeni monopol*
b) zemlja koja kopira ima stalan monopol
c) zemlja koja kopira ima privremeni monopol
d) zemlja inovator ima stalni monopol
5. Ukoliko drava ukine dobrovoljna izvozna ogranienja ta se deava sa
platnim bilansom:
a) smanjuje se deficit platnog bilansa*
b) poveava se suficit platnog bilansa
c) nita od navedenog
d) poveava se deficit platnog bilansa
6. Ukoliko zemlja ima vee preferencije ka vinu nego ka itu gde e biti
smetena njena kriva:
a) vie ka vinu, ako zemlja ima obilje rada*
b) tano izmeu vina i ita
c) vie ka itu, ako je vee obilje kapitala
d) vie ka itu, ako je vee obilje rada
7. Postoji uvozna kvota za uvoz proizvoda ABC iz Nemake. Ukoliko se u
Srbiji smanji ponuda ta se deava sa proizvodnjom i prihodom:
a) raste proizvodnja, raste prihod

b) pada proizvodnja, pada prihod

c) pada proizvodnja, raste prihod*
d) raste proizvodnja, pada prihod

8. Ukliko se na tritu monopolistike konkurencije ostvaruju gubici ta e se

najverovatnije desiti:
a) smanjuje se broj preduzea, poveavaju se PT
b) smanjuje se broj preduzea, smanjuju se PT*
c) poveava se broj preduzea, poveavaju se PT
d) poveava se broj preduzea, smanjuju se PT
9. Ukoliko je potrebno 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada za proizvodnju
vina, i 3 jedinice kapitala i 1 jedinica rada za proizvodnju motora onda je u
zemlji:
a) motor radno-intenzivan*
b) vino radno-intenzivno
c) motor kapitalno intenzivan
d) nita od ponuenog
10. Efekat pojacanja se sigurno javlja kod:
male zemlje*
11. Otvaranje trgovine u radno obilnoj zemlji ce odgovarati:
vlasnicima rada*
12. Ako se u maloj zemlji ukine uvedena uvozna carina sta ce se desiti:
smanjuje se proizvodnja, povecava se obim razmene*
13. Dat grafik sa relativnom cenom 2,5. Sta se desava ako je cena 1, a tu gde je cena
1 kriva ponude sece Y osu.
nema korisne razmene*
14. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva ponude elasticnija?
Ne menja se*
15. Sta se desava sa potrosnjom, ako je kriva traznje elasticnija?
Povecava se*
16. Ako 2 zemlje imaju istu granicu proizvodnih mogucnosti one:
a) imaju iste relativne cene
b) imaju iste ukuse
c) nijedan od odgovora nije tacan*
d) nema osnova za korisnu razmenu

17. Cena dobra je 50din. Uvedena je kombinovana carina od 10% i 2din. Kolika je cena
dobra posle carine za 10 jedinica?
Odgovor je 570*
18. nacrtana je granica proizvodnje i tangenta u tacki M,i kazu ti da je nagib tangente na
X osu 1/6
a) oportunitetni trosak proizvoda X
b) relativna cena proizvoda X
c) oportunitetni trosak proizvoda Y*
d) realtivna cena proizvoda Y
19. U Francuskoj R=4000 i K=300 a u Italiji R=2000 i K=200
Italija je K obilna*
20. Izracunati g, podaci su 10% 5% i 50% (ne znam sta je sta)-[obavezno nauiti formulu
sa 270. strane kao i sve oznake]
a) nista od navedenog
b) 15%
c) 14%
d) 0%
21. nacrtane su krive relativne ponude i ravnoteza u tacki npr. E za neko Pb i onda su
nacrtali novu Ps (ka y osi) bez pomeranja z1 i z2 i pitali sta treba da uradi z1 da bi bila u
ravnotezi
da smanji cenu*
22. Da li tehnicki progres uvek povecava blagostanje?
zavisi da li je zemlja mala ili velika*
23. ako zemlja zaostaje u proizvodnji oba proizvoda
moguce je da se nece specjalizovati ni za jedan proizvod*
24. tehnoloski progres dovodi do:
zavisi da li je u pitanju mala ili velika zemlja*
25. Ako u nekoj zemlji se uvede uvozna kvota, a opadne traznja, sta ce se desiti sa
proizvodnjom i obimom razmene u toj zemlji:
a) samo ce se obim razmene smanjiti
b) samo ce se prozivodnja smanjiti*
c) smanjice se obim razmene, a povecati prozivodnja
d) povecace se obim razmene, smanjiti proizvodnja
26. Ako je w/r u francuskoj vece nego u spaniji, onda je spanija:
a) zemlja sa puno rada*

27. Usled tehnoloskog progresa promena blagostanja

a)zavisi od odnosa razmene trgovinskih partnera*
28. Ako belgija proizvodi 6 kompova na sat, a holandija proizvodi 8 odela za dva sata, a
belgija moze prozivesti 4 odela za sat. Ko ima apsolutne prednosti u prozivodnji odela
niko nema apsolutne prednosti*
29.Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:
a) kapitalno obilna
b) radno obilna
c) nemamo dovoljno podataka*
d) nijedan od odgovora nije tacan
30. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada,
a za proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
a) motor radno intenzivan*
b) automobil radno intenzivan
c) jednak odnos k i r za automobil i motor
d) ....
31. Ako Francuska utrosi za proizvodnju nekog dobra 6000 jedinica rada i 300 jedinica
kapitala, a Italija 2000 jedinica rada i 200 jedinica kapitala, onda:
a) Italija je kapitlno obilna zemlja*
b) Italija je radno intenzivna
c) ...
d) ...
32. Ako na trzistu monopolisticke konkurencije udju nova preduzeca u granu, sta ce se
desiti:
a) smanjice se troskovi a cene porasti
b) povecace se troskovi i cene
c) smanjice se i troskovi i cene*
d) povecace se troskovi a cene smanjiti
33. U Francuskoj se za aute trosi 2 rada i 8 kapitala a za motore 1 rad i 3 kapitala. Pitanje
je auto.
Auto je Kapitalno -intenzivan proizvod*
34. Ako monopolista prodaje konstantno robu na domacem trzistu skuplje nego na
stranom to je?
stalni damping*
35. Kako carina utice na ukupno blagostanje?
smanjuje ga*

36. Ako se input udvostruci pri rastucim prinosima na obim, sta se desava sa autputom?
bice vise nego udvostrucen*
37. Dat grafik, opadajuca f-ja, na x-osi vino, na y-osi sir, ne znam tacno kako su isli
ponudjeni odgovori ali trebalo je da se zaokruzi kao definicija krive relativne ponude:
koliko zelimo vina da uvezemo, da bi izvozili razlicite kolicine sira*
38. slika 5.1 str.132, sta ona predstavlja?
faktorsu intenzivnost*
39. Ako se ukine izvozna subvencija, kako ce to uticati na cenu u zemlji?
Smanjie se*
40. Ako imamo kvote, povecanje traznje?
povecava cene, povecava proizvodnju, razmena ostaje ista*
41. Ako imamo kvote, smanjenje traznje?
smanjuje cene, smanjuje proizvodnju, razmena ostaje ista*
42. Date su apsolutne vrednosti R i K u dve zemlje, odrediti da li je Zemlja 1 R ili K
obilna.
K obilna je zemlja u kojoj je vece K/R*
43. Sta oznacava nagib granice proizvodnih mogucnosti?
oportunitetni trosak dobra koje se nalazi na horizontalnoj (x-osi)*
44. Kako izvozne subvencije uticu na domacu cenu?
povecavaju je*
45. U autarkiji, ekonomija obima-velika zemlja ce imati mogucnost nizih troskova od
male zemlje
efektivna stopa zastite je 7%, nominalna carinska stopa na fin.proiz.je 5%, kolika treba
(ili moze) da bude nom.car.stopa na uvezeni input?
4%*
46. Koja mera ima ulogu trzisnog.mehanizma?
kvota*
47. Italija proizvodi 2 TV-a za 1h i 9 (hm...neka bude) klompi za 1h, a SAD 2 TV-a i 7
klompi. 1 TV treba da se razmenjuje za koliko klompi da bi postojala uzajamno korisna
razmena?
vise od 4*
48. U uslovima monopolisticke konkurencije postoje?
rastuci prinosi na obim*

49. K/R za X je 8/4, za Y 3/1.

proizvod Y je K intenzivan*
50. U zemlji u kojoj se povecava raspolozivost kapitala sta se desava sa cenom rada???
smanjuje se*
51. Ucesce uvoznog u finalnom proizvodu je 50%,carina na finalni proizvod je 10%,a na
uvoznu sirovinu 5%. Ako se ucesce uvoznog u finalnom proizvodu poveca,kolika moze
biti stopa efektivne zastite???
17%*
52. Italija ima 5K i 3R.Sta je tacno?
a) Italija je kapitalno obilan zemlja
b) Italija je radno obilna zemlja
c) Nema dovoljno podataka da bismo utvrdili da li je kapitalno ili radno obilna*
53. Kod efekta Ribcinjskog radi se o?
maloj zemlji*
54. Sta se desava kada mala zemlja UKINE carinu?
raste potrosacev visak a proizvodjacev opada*
55. Ukoliko zemlja koja je kapitalno obilna uvede carinu na uvozni proizvod, cena rada
ce se...
povecati ako je u pitanju mala zemlja*
56. Ako je u zemlji za proizvodnju automobila potrebno 4K i 2 rada a u proizvodnji
motora 3 puta vise kapitala, automobil je?
radno intenzivan*
57. Ako mala zemlja ima elasticnu ponudu i uvede se carina, sta ce se desiti sa
prihodom,a sta sa razmenom?
Uvoz ce biti dosta manji,time i prihod drzave, posto je zemlja mala odnosi razmene
se nece promijeniti*
58. Ako se R udvostruci, kako ce to uticati na blagostanje male/velike zemlje?
Ako se R udvostruci,i mala i velika zemlja ce biti na gubitku. (ako nije doslo do
tehnickog progresa koji je duplirao produktivnost faktora R i K,tada bi zemlja
ostala na istom)*
59. Ako SAD proizvodi za 1h 6tv i 15 torbi,a Italija 2tv i 7 torbi...Za kolko najmanje
mora da se mjenja 1tv da bi doslo do razmjene?
Uzajamno korisna razmena je u tom slucaju: 15to.<6tv<21to. SAD dobija od
razmene ako moze za 6TVa da dobije vise od 15 torbi, a Italy dobija ako moze da
dobije 6 TVa za manje od 21 torbu.
u knjizi 2.4B, str. 40.

Pogledas samo oportunitetne troskove proizvodnje jednog TVa, oni iznose 2.5 torbe
u SAD. Znaci najmanje 2.5 torbe mora da dobije SAD za jedan TV kako bi doslo do
razmene. *
60. U SAD vino kosta 400$ a platno 600$, u UK vino kosta 600, a platno 400. Za
koliko funti mora da se razmenjuje dolar da bi doslo do medjusobno korisne trgovine?
izmedju 0,67 i 1,5. (vino 400$=600=1,5 a platno 600$=400=0,67. 1,5 i 0,67
nema trgovine, a izmedju 0,67 i 1,5 ima trgovine)*
61. Ukoliko Francuska ima 2000K i 600L, a Italija 600K i 400L, Francuska je:
a) velika zemlja
b) kapitalno obilna ( FR2000K/600L=3,33, ITA600K/400L=1,5. 3,33>1,5
Francuska je kapitalno obilna, a Italija radno obilna)*
c) radno obilna
d) ne moze se odrediti
62. Ukoliko su uslovi trgovini u jednoj zemlji poboljsani sa 120 na 180, kako i za koliko
se menjaju u drugoj?
120/180=0,66 0,66 x 100%=66% 100-66=33%*
63. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r vise nego u Spaniji, onda se Francuska ne
specijalizuje za proizvodnju:
radno-intenzivnog proizvoda 145. STR.*
64. Transportni troskovi su:
veci kod zemalja u razvoju nego u razvijenim zemljama* (203. STR)
65. Belgija proizvodi 6 kompjutera na sat, a Holandija proizvodi 5 odela na sat. Ako
Belgija proizvodi 10 odela za 2 sata, koja zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji
odela? nema apsolutnih prednosti za proizvodnju odela*
66. Sta se desava sa blagostanjem kod velike zemlje usled tehnickog progresa?
uvek dolazi do rasta blagostanja* (225 i 226. STR.)
67. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska?
izvozi radno-intenzivan proizvod* (145. STR)
68. Ukoliko mala zemlja uvede uvoznu carinu na uvoz proizvoda koji i sama proizvodi,
kakav ce to efekat imati na proizvodnju i potrosnju tog proizvoda u zemlji?
proizvodnja ce se povecati, potrosnja ce se smanjiti. (manji su i dobici od trgovine)*
(276. STR.)
69. Ukoliko u maloj zemlji, koja ima carinu na proizvod ABC, koji i sama proizvodi,
dodje do smanjenja ponude za proizvodom ABC, kakav ce to efekat imati na
potrosnju?
smanjice se* (275. STR)

70. Ukoliko u maloj zemlji, koja ima uvoznu kvotu za proizvod ABC, koji i sama
proizvodi, dodje do povecanja traznje za proizvodom ABC, kakav ce to efekat imati na
prihode u budzetu?
povecace se* (sa uvoznom kvotom povecava se proizvodnja i potrosnja, a sa uvoznom
carinom od 100%, Px je ista, proizvodnja i potrosnja su iste, uvoz i prihodi rastu-301.
STR)
71. Ucesce uvoznih delova u proizvodnji automobila iznosi 50%. Carinska stopa na uvoz
automobila iznosi 10%, a na uvoz sirovina 5%. Ukoliko se poveca carina na uvoz
automobila, onda se obim domace proizvodnje automobila?
nista od navedenog* (obim proizvodnje se povecava-269-271. STR.)
72. Ukoliko proizvodjac privremeno, na stranom trzistu, prodaje proizvod po ceni koja ne
nadoknadjuje njegove troskove proizvodnje, kako bi izbacio strane proizvodjace iz grane,
onda se tu radi o?
grabezljivom dampingu* (308. STR)
73. Ukoliko se dve krive indiferentnosti seku,to znaci:
a) da su zemlje iste
b) slicne su po kolicini L
c) da su zemlje razlicite
d) nista od navedenog*
74. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:
a) Amerika ce vise uvoziti*
b) Italija ce vise uvoziti
c) podjednako.... tako nesto
75. Ako je r/w Francuske manje nego kod Spanije, Francuska ce:
a) uvoziti zito
b) uvoziti radno intenzivan proizvod (manje r/w znaci da je kapitalno obilna
zemlja)*
c) uvoziti kapitalno int. proiz.
d) uvoziti platno
76. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:
a) Amerika ce vise uvoziti*
b) Italija ce vise uvoziti*
c) podjednako.... tako nesto
77. Ako je r/w Francuske manje nego kod Spanije, Francuska ce:
a) uvoziti zito
b) uvoziti radno intenzivan proizvod (manje r/w znaci da je kapitalno obilna
zemlja)*

c) uvoziti kapitalno int. proiz.

d) uvoziti platno
78. Koji iskaz je tacan?
a.interindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti* (intrastecene)
b interindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti
c.intraindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti
79. Na cemu se bazira intraindustrijska trgovina?
intraindustrijska trgovina se bazira na stecenim komparativnim prednostima
(podrazumeva trgovinu diferenciranim proizvodima)*
80. Efekat pojacanja javlja se sigurno kod:
1.male zemlje*
2.velike
3.male i velike
4.....
81. Intraindustrijska razmena se NE odvija izmedju:
a) razvijenih zemalja
b) nerazvijenih
c) razvijenih i zemalja u razvoju* (odvija se izmedju razvijenih zemalja)
d) zemalja EU
82. Devalvacijom se po pravilu podstice:
a) prodaja inostrane robe
b) izvoz*
c) domaca stednja
d) uvoz
83. Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:
a) kapitalno obilna
b) radno obilna
c) nemamo dovoljno podataka*
d) nijedan od odgovora nije tacan
84. Koja od ovih protekcionistickih mera je trzisni mehanizam:
a) carina
b) kvota*
c) obe
d) nijedna
85. Zemlja je kapitalno obilna ako je koef. R/K?
manji u toj zemlji*

86. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada,

a za proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
1. motor radno intenzivan*
2. automobil radno intenzivan
3. jednak odnos k i r za automobil i motor
4....
87. Ako Francuska utrosi za proizvodnju nekog dobra 6000 jedinica rada i 300 jedinica
kapitala, a Italija 2000 jedinica rada i 200 jedinica kapitala, onda:
1. Italija je kapitalno obilna zemlja*
2. Italija je radno intenzivna
3 ....
4 ....
88. Ako jedna zemlja ima manji r/w sta to znaci?
-ako ima manji r/w to znai da je u toj zemlji manja relativna cena kapitala i da je
zemlja kapitalno obilna*
-da ce zemlja da se specializuje u kapitalno intezivnom proizvodu*
89. U radno obilnoj zemlji, sa otvaranjem trgovine, poboljsava se polozaj?
a) vlasnika rada
b) vlasnika kapitala
c) ni vlasnika rada ni vlasnika kapitala
d) proporcionalno i vlasnika rada i vlasnika kapitala.
90. Uvodjenje carina na uvoz i kako se to odrazava na veliku, a kako na malu zemlju?
Kada MALA zemlja namee carinu obim trgovine opada, odnosi razmene ostaju
mepromenjeni tako da blagostanje male zemlje uvek opada.
Kada VELIKA zemlja namee carinu obim trgovine opada (to smanjuje blagostanje
zemlje), odnosi razmene se poboljavaju (to poveava blagostanje) pa u zavisnosti
od neto efekta ove dve sile blagostanje velike zemlje se moe poveati, smanjiti ili
ostati nepromenjeno.*
91. Ako se vino manje preferira u zemlji, na koju ce stranu biti nagnuta kriva indif.
a) nesto..
b) ka vinu ako je ono kapitalno intenzivan proizvod
c) ka zitu ako je ono radno intenzivan proizvod-mozda*
d) ka vinu ako je ono radno intenzivan proizvod.
92. Ukoliko se ukusi promene prema uvoznom proizvodu: (241 i 242. STR.)
a) relativna cena uvoznog proizvoda raste*
b) relativna cena uvozno proizvoda pada
c) odnosi ramene....

93. Stopa efektivne zastite na uvoz automobile je 5%, dok je nominalna cena na uvoz 7%.
Carina na uvoz neophodnih delova za proizvodnju je:
a) 8*
b) 6
c) manje od 5
d) manje od 7?
(ai-odnos ili ucesce troskova uvezenog inputa i cene finalnog proiz. bez carine, g-stopa
efektivne zastite, t-nominalna cena ili carina na uvoz finalnih pr., ti-carina na uvezeni
input. Formula: g = t - aiti/1 ai, pravila: g<t ti>t, ai=0 g=t, aiti>tg= -- )
94. U radno obilnoj zemlji,u uslovima autarkije,u boljem polozaju su:
a) izvoznici
b) vl. rada
c) uvoznici
d) vl. kapitala*
95. Ukoliko mala zemlja,koja je K-obilna uvede uvoznu carinu na uvoz proizvoda koji i
sama proizvodi,doci ce do porasta cene:
a) K
b) nista
c) L*
d) K i L
96. Pri dupliranju jednog raspolozivog faktora,sta ce se desiti sa obimom proizvodnje
proizvoda koji nije intenzivan po tom faktoru koji je dupliran:
a) Povecace se u maloj zemlji
b) povecace se u velikoj zemlji
c) povecace se i u maloj i u velikoj
d) nista se nece destiti
97. Ako imamo trziste monopolisticke konkurencije, povecanje broja preduzeca znacice:
a) smanjenje prosecnih troskova
b) povecanje prosecnih troskova*
c)...
d)...
98. Kakav uticaj ima carina na proizvodnju i na prihod drzave?
poveava proizvodnju i poveava prihod*
99. H-O teorema se odvija izmedju:
razvijene zemlje i zemlje u razvoju*
100. Prema zemlji koja proizvodi ciklusno proizvode ? Kada se uvede novi proizvod sta
se desava?
Kada se uvede nov proizvod, on u proizvodnji zahteva visoko kvalifikovan rad.
Putem imitacije i standardizacije proizvoda, manje razvijene zemlje dobijaju

komparativnu prednost za svoj relativno jeftin rad. To znai da se komparativna

prednost pomera iz zemlje koja ga je prvobitno uvela u manje razvijene zemlje koje
imaju jeftin rad. Pa se moe rei da je trgovina zasnovana na promenama tokom
vremena u relativnoj obilnosti faktora (tehnologije) izmeu zemalja.*
101. Sta podrazumeva neprekidnu prodaju proizvoda po vioj ceni na domaem tritu
nego na stranom?
stalni damping (medjunarodna diskriminacija cena)*
102. Ako na trzistu monopolisticke konkurencije udju nova preduzeca u granu, sta ce se
desiti:
a) smanjice se troskovi a cene porasti
b) povecace se troskovi i cene
c) smanjice se i troskovi i cene
d) povecace se troskovi a cene smanjiti (slika 6.3. na 196str.)
103. Prema H-O teoriji (ili teoremi), ukoliko dodje do medjunarodne razmene izmedju 2
zemlje, to ce na ukupno blagostanje uticati:
a) pozitivno*
b) negatvno
c) nece uticati
d) nista od navedenog
104. Subvencije-sta se desava sa prihodima?
subvencija je rashod za dravni budet*
105. Efektivna carina na subvencije ce :
a)povecati potrosacev visak
b) smanjiti potrosacev visak
c) povecati proizvodjacev visak*
d) smanjiti proizvodjacev visak
106. 4.poglavlje 10.problem dat grafik i napisati koja je zemlja mala, a koja velika.
107. Ukoliko se u Belgiji proizvodi 6TV za 1h,a u Holandiji 12 torbi za 1sat,u Belgiji 7
torbi za jedan sat. Ko ce imati komparativne prednosti u proizvodnji torbi:
a) Belgija
b) Holandija
c) Ne moze da se izracuna zato sto nije dato koliko Holandija proizvodi TV*
d) Nista od navedenog

108. Koje su posledice uvedenog dobrovoljnog ogranicenja izvoza u platnom bilansu

zemlje:
a) povecanje suficita
b)smanjenje suficita
c) povecanje deficita
d)smanjenje deficita
kod zemlje koja ogranii izvoz moda dolazi do smanjenja suficita. U platnom bilansu
izvoz dovodi do poveanja deviznih rezervi, pa ako smanji svoj izvoz onda e se smanjiti
dev.rezerve...
109. Srbija uvozi proizvod ABC iz Nemacke i za njega placa carinu od 3 RSD, ako se
cena proizvoda ABC poveca u Nemackoj na 10 RSD,sta ce se desiti sa prihodom Srbije,
pod uslovom da su ostali faktori nepromenjeni?
a) povecace se
b) smanjice se
c) nece se promeniti
d) i ne znam sta je bilo pod d
110.Dat je grafik i na njemu kriva traznje i ponude i relativna cijena je 2.5,kriva ponude
polazi iz jedinice na y osi i sad pita: pri relativnoj cijeni od jedan
a) izvozna ponuda je 0
b) uvozna ponuda je 0
c) izvozna traznja je 0
d) uvozna traznja je 0
111.Ako mala zemlja uvede carinu proizvodjacev visak prisvojice
djelimicno drzava

BAZA PITANJA MEDJUNARODNA EKONOMIJA 2011.

I KOLOKVIJUM (2. 7. podglavlja)
1.

Data je kriva mogucnosti proizvodnje i Tacka M koja je tangenta.

Pitanje: sta oznacava nagib krive indiferentnosti?

1)
2)
3)
4)

Oportunitetni trosak zita.

Relativna cena vina
Relativna cena nadnice
Oportunitetni trosak vina

2. Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 1 sta ce se

desiti ?

a)
b)
c)
d)

Izvozna ponuda je 0
Izvozna traznja je 0
Izvozna ponuda i izvozna traznja su 0
...

3. Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 2 sta ce se

desiti ?

a) Ponuda ne moze da zadovolji Traznju (vise se trazi nego sto se nudi)

b) Traznja je manja od ponude
c) Traznja i ponuda su u ravnotezi
* nisu bukvalni odgovori ali trazilo se da se odredi za ponudu kakva je prema
traznji.

4. Koja od zemalja je mala zemlja ?!!

a) Zemlja a
b) Zemlja b
c) Nijedna od zemalja

d) ...
* nije bas ovako formulisano

5. Dat je grafik i pitanje odnosno odgovor je...

a) Zemlja A nije veca od Zemlje B

b) Zemlja B nije veca od Zemlje A
c) ...
6. Data je proizvodna f-ja i linija cena i pita se sta predstavlja tacka gde se dodiruju
(ili tako nesto):
-

pokazuje kolicinu x koje treba da se odreknemo za proizvodnju dodatne

kolicine Y

7. Ako je zemlja 1 ima vise rada nego kapitala od zemlje 2, onda:

a) je ona radno obilna
b) kapitalno obilna
c) Ne moze se zakljuciti na osnovu datih informacija
8. Dat je grafikon sa x-om na horizontalnoj osi i y-om na vertikalnoj osi i tacku A na
krivoj proizvodnih mogucnosti, povucena je tangenta i pita te sta predstavlja:
a) relativnu cenu proizvoda x
b) relativnu cenu proizvoda y
c) Nista od navedenog
9. Prema zakonu o opasolutnim prednostima:
a) obe zemlje mogu biti na dobitku
b) na dobitku ce biti samo ona zemlja koja se specijalizuje

c) nijedna zemlja
d) nista od navedenog
10. Ukoliko je zemlja radno obilna i otpocne sa medjunarodnom trgovinom onda:
a) vlasnici kapitala i vlasnici rada proporcionalno ucestvovati u dobiti
b) na dobitku ce biti samo vlasnici rada
c) na gubitku ce biti samo vlasnici kapitala
d) svi ce biti na gubitku
11. UK proizvodi 6 kg sira za 1h, a SAD 5 pari klompi za pola sata. UK za 4 pari
klompi za 2 sata, a SAD 6 za isto 2 sata. Odrediti ko ima apsolutnu prednost u
proizvodnji sira.
a) UK
b) SAD
c) Nema niko
d) Imaju obe
12. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25 ko je vise
na dobitku:
a) Amerika
b) Italija
c) podjednako
13. U kapitalno obilnoj zemlji u uslovima autarkije u boljem polozaju su?
a) Vlasnici rada
b) Vlasnici kapitala
c) Nema dovoljno informacija da se odredi
d) svi su u losem polozaju
14. Relativna cena je?
DEFINICIJA! ( da se zaokruzi )
15. Kod modela privrednog ciklusa uvedeni proizvod
a)
b)
c)
d)

ne zahteva visoko kvalifikovanu snagu

proizvod nije standardizovan
je standardizovan
zahteva nisko kvalifikovanu snagu

16. cena u Americi je 2, a u italiji 1.. ravnotezna je 1.75. koja zemlja ima veci
dobitak od trgovine?

a)
b)
c)
d)

Amerika
Italija
Imaju isti
Nema dovoljno informacija da se odredi

17. 2 odela kostaju 40$ u americi, a u Francuskoj 88 eura, a parfem u Americi 200$
a u Francuskoj 360 eura..raspon deviznog kursa kada je cena dolara.
1,8 < ponudjeni odgovor mora da bude u ovom intervalu <2,2
tacan odg je bio 2.
18. Efekat pojacavanja se sigurno javlja kod?
a) Male zemlje
b) Velike zemlje
c) Poseduju ga obe zelje
d) nema dovoljno informacija
19. U Francuskoj se za proizvodnju automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 2 jedinice
rada, a za proizvodnju motora 3 jedinice k i 1 jedinica r. Onda je:
a) motor radno intenzivan*
b) automobil radno intenzivan
c) jednak odnos k i r za automobil i motor
20. na sta se stavlja naglasak kod tehnoloskog jaza:
- na imitaciju, dok model ciklusa naglasava proces standardizacije
21. kod modela ciklusa proizvoda sta se desava u fazi opadanja:
a) ne postoji faza opadanja
b) imitator dolazi na trziste inovatora i uzima njegov udeo na trzistu
c) ...
22. Francuska R4000 K 500, a Italija R 2000, K 200
a) italija je R oblina
b) italija je K obilna
c) nema dovoljno podataka
d) italija i francuska su podjednako....
23. U uslovima monopolisticke konkurencije izlazak preduzeca dovodi do
a) smanjenje troskova, povecanje cena
b) povecanje troskova, povecanje cena
c) smanjenje troskova, smanjenje cena
d) povecanje troskova, smanjenje cena

24. Automobil 6k i 3r, motor 3k i 1r

a) automobil je isto intenzivan kao i motor
b) automobil je k intenzivan
c) automobil je r intenzivan
d) nemamo dovoljno podataka
25. Transportni troskovi su
a) podjednaki za sve zemlje
b) nisu od presudnog znacaja
c) manji su u razvijenim zemljama
d) veci su u razvijenim zemljama
26. U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2
para klompi za 2h. koja je usteda vremena u Srbiji, ako se razmenju 3kg cokolade
za 2 p k
a) 30min
b) 20min
c) 5min
d) 10 min
27. U SAD odelo 200$ parfem 3$, u italiji odelo 300e parfem 2e. razmena je korisna
kada je cena evra (Pogledati pitanje 17. samo obrnuto)
a) 1 $
b) 2 $
c) 0.5 $
d) 2.5 $
28. Sta se desava sa blagostanjem u velikoj zemlji u uslovima tehnickog progresa ?
-zavisi od odnosa razmene i bogastva(neto efekata suprostavljenis sila)
29.Autarkija je dobra zbog ?
A) zato sto ima sve sto nam je potrebno
B) zato sto nema deficita uvoza
C) nije dobra autarkija
30. japan R-obilan, kina K-obilna, rad se utrostrucio sta se desava sa odnosima
razmene u kinu?
a) Pogorsava se
b) Poboljsava se
c) ne menja se
d) Nista od navedenog

31. Ukoliko zemlja ima vee preferencije ka vinu nego ka itu gde e biti smetena
njena kriva:
a) vie ka vinu, ako zemlja ima obilje rada*
b) tano izmeu vina i ita
c) vie ka itu, ako je vee obilje kapitala
d) vie ka itu, ako je vee obilje rada
32. Cena patika u UK 3 funte, a trenerka 6 funti, cena patika u SAD 4eura a
trenerka 4 eura,odredi sirinu intervala za 1 euro
- 0.75<1 euro<1f tacan odg
33 Postoje dve krive relativnih ponuda koje se seku u tacki E koja je ravnotezna(pa
pitaju sta se desava)
- izvoz i uzoz kod obe zemlje je jednak
34.Dat je grafik sa 2 krive rel.ponude i cene u autarkiji za njih(cena za kinu 1\6, a za
japan 3 i pitaju koja je relativna cena kine)
- 1\6 tacan odg
35.Kada u monopolistickoj konkurenciji dodje do gubitka sta ce se desiti?
-smanjuje se br preduzeca i smanjuju se PT
36. U Kapitalno obilnoj zemlji, kada dodje do trgovine na dobitku su?
- vlasnici rada
37.Ako 2 zemlje imaju iste ukuse:
a) uvek ce dolaziti do razmene
b) do razmene nikad nece doci
c) moze, a i ne mora doci do razmene
d) ove zemlje su identicn
38. Ako je u nekoj zemlji potrebno za proizvodnju automobila 6K i 2R, a u proizvodnji
motora 3K i 1R, onda:
-automobil i motor imaju istu faktorsku intenzivnost
39.Ukoliko su uslovi trgovine u jednoj zemlji pogorsani sa 180 na 110, za koliko ce se
poboljsati u drugoj?
a)39%
b)64%

c)33%
d)59%
Objasnjenje: (180/110 - 1) * 100 priblizno ~ 64%
40.Transportni troskovi su veci:
- u zemljama u razvoju,nego u razvijenim zemljama
41. Tehnoloski progres dovodi do:
-zavisi da li je u pitanju mala ili velika zemlja
42.Sta se desava sa blagostanjem u velikoj zemlji u uslovima tehnickog progresa ?
-zavisi od odnosa razmene i bogastva(neto efekata suprostavljenis sila)
43 Grcka uvozi sir, a izvozi masline... njena trgovina je antitrgovinska ako :
- prozvodnja sira porprocionalno vise raste u odnosu na prizv maslina
44. 2 odela kostaju u Americi 20 dolara u Francuskoj 44 eura, a parfem kosta u
Fancuskoj 360 e a u Americi 200 dolara... razmena je korisna ako se dolar menja za
-1 e
-2 e
-0.5e
-2.5e
45.Merkantilisti samtraju
-da se dobitak jedne zemlje ostavaruje na stetu druge
46.

U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2
para klompi za 2h. koja je usteda cokolade u BiH, ako se razmenju 3kg cokolade za
2pk
a) nece doci do razmene
b) 1/3 kg
c) 1/2 kg
d) 1 kg
Koja ce zemlja vise dobiti posle razmene odredjuje:
a) njihova razlika cena u autarkiji
b) ravnotezna rel cena posle razmene
c) ...
d)...
47.

48.

Pad cene u monopolistickoj konkurenciji sugerise da:

a) je doslo do smanjenja broja firmi i pada PT
b) je doslo do smanjenja broja firmi i rasta PT
c) je doslo do ulaska firmi i rasta PT
d) je doslo do ulaska firmi i pada PT

49.

rast PT u monopolistickoj konkurenciji sugerise da:

a) je doslo do izlaska firmi i pada cene
b) je doslo do izlaska firmi i rasta cene
c) je doslo do ulaska firmi i pada cene
d) je doslo do ulaska firmi i rasta cene
tangenta na krivu indiferentnosti je:
a) GSS
b) GSS i GST
c) GST
d) nista od navedenog
50.

51.

Kina je radno obilna, Japan kapitalno obilan. Ako se obilnost rada poveca 3
puta u Kini sta ce se desiti sa odnosima razmene u Kini?
-pogorsace se
52.

Dat je grafik na x-osi je sir, na y-osi je rel cena sira. Takodje su nacrtane krive
izvozne ponude i uvozne traznje koje su obelezene samo sa S i D i seku se za
ravnoteznu rel cenu 2,5$ (obelezene su jos i cena 1$-gde kriva S sece y-osu i cena 4$gde kriva D sece y-osu). Za cenu 1 (gde kriva S sece y-osu):
a) uvozna traznja je 0
b) izvozna ponuda je 0
c) izvozna traznja je 0
d) uvozna ponuda je 0
53.

Interindustrijska razmena zasniva se na:

a) diferencijaciji
b) specijalizaciji
c) ekonomiji obima
d) homogenim proizvodima
date su krive rel ponude za dve zemlje, i pitanje je da se odredi visak uvozne
traznje/ izvozne ponude
54.

55.

date su krive rel ponude, ali je nacrtana druga rel cena koja nije ravnotezna i
bliza je y-osi. Rel cena treba da:
a) padne
b) poraste
c) ...
d) ...
date su krive rel ponude za dve zemlje (kina i japan cini mi se) i njihove rel cene
u autarkiji. Za kinu 1/6 a za japan valjda 1/7 (tako nesto). Pitanje je TRIK! jer se
trazi koja je cena u kini ali onog dobra koje je na suprotnoj osi od njene nagnute
krive rel ponude!!
56.

- I odgovor je 6, tj. reciprocna vrednost od 1/6

57.

sta sve spada u transportne troskove:

1) troskovi istovara
2) osiguranje
3) ...
4) sve od navedenog
58. Ako dve zemlje imaju identicne krive proizvodnih mogucnosti sta se tu desava
-Bila su mi dva pitanja vezana za monopolisticku konkurenciju
u prvom slucaju se ostvaruje ekstraprofit,(pa sta se desava sa cenama i izlaskom/ulaskom
na trziste), a u drugom je doslo do gubitka ( isti odgovori kao i u I slucaju)
59.Ako se u Belgiji proizvodi 6 kravata i 3 odela za 1h, a u Holandiji 10 odela za 2h
koja zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji odela:
1) Belgija
2) Holandija
3) obe
4) ne moze da se odredi zato sto nema podataka za ovo drugo
60. U monopolistickoj konkurenciji ako zele da se poveca ekstra profit,onda ce:
a)da izadju iz grane i PT ce se smanjiti
b)da izadju iz grane i PT ce se povecati
c)da udju u granu i PT ce se povecati
d)da udju u granu i PT ce se smanjiti
61.Merkantilisti su smatrali :
- da ce zemlja biti na dobitku na ustrb druge zemlje
62. Holandija proizvodi 6kg sira za 1h,a klompe 12 za 2h,a Francuska proizvodi za
3Omin 3 kg sira i za 2h 10 klompi. Ko ima apsolutne prednosti u proizvodnji sira?
a) ni jedna od zemalja
b) Francuska
c) Holandija
63. Nepotpuna specijalizacija nastaje zbog:
a)....
b) ne postoji nepotpuna specijalizacija
c) zbog konstantnih troskova
d) zbog rastucih oportunitetnih troskova
64. Reverzibilnost faktorske intenzivnosti se odnosi na situaciju:
a) kad su oba proizvoda k-intenzivna

b) kad su oba proizvoda r-intenzivna

c) jedan r-int, drugi k-int...
65. Model tehnoloskog jaza se bazira na:
a) imitacije
b) inovacije
c) progres
d) inovativnost (ili tako nesto)
66.Ukoliko se pojave inovacije na trzistu:
a) zemlja koja kopira ima stalan monopol
b) zemlja inovator ima stalan monopol
c) zemlja inovator ima privremeni monopol
d) nista od navedenog
67. Ako je u jednoj zemlji vise jedinica R od jedinica K, onda je ta zemlja:
a) K-obilna
b) R-obilna
c) nemamo dovoljno podataka
d) nijedan odg. nije tacan
68. Tangent na krivu indiferentnosti je:
a) gst
b) gss
c) gst i gss
d) relativna cena
69. Po H-O. teoriji, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska:
a) izvozi k-int proizvod
b) izvozi zito
c) izvozi radno int proizvod
d) uvozi vino
70. U Francuskoj se u proizvodnji automobila utrosi 8 jedinica kapitala i 3 jedinice
rada, a za proizvodnju motora 3 jedinica kapitala i 1 jedinica rada. Onda je:
a) auto radno inte
b) motor radno intenzivan
jednak odnos intenzivnosti za auto i motor
d) auto kapitalno intenzivan
71. U radno obilnoj zemlji ako dodje do trgovine na gubitku su.....
a) vlasnici kapitala
b) Vlasnici rada
c) Nije niko
d) Svi su na dobitku

72. Ako raste cena u monopolistickoj konkurenciji NECE se desiti....

a) povecanje PT
b) Smanjenje PT
c)
d)
73. Dat je grafik sa relativnom cenom 1, sta se desava ako je cena 1, a tu gde je cena
1 kriva ponude sece Y osu.
-nema korisne razmene
74.Ukoliko se povecaju preferencije ka izvoznom proizvodu:
-povecace se cena izvoznog proizvoda
75. Tehnoloski progres uvek povecava blagostanje:
-u maloj zemlji
76. Francuska ima 5000 jedinica rada i 300 jedinica kapitala, ona je:
- zemlja koja je radno obilna
77. U SAD-u je 20$ kaput, a 200$ kg sira, dok je u Francuskoj 44 evra kaput, a
340kg sira... Koliko treba da 1$ bude evra da bi doslo do medjunarodne trgovine:
-2 evra
78. Poglavlje 4, problem 10. Napisati koja je zemlja mala:
- u ovom slucaju je bila B
79. Japan je kapitalno, a Kina radno intenzivna zemlja. Dolazi do tehnolokog
razvoja (neto tog tipa) u Japanu, dok se u Kini nita ne menja. Do kakvih promena
dolazi u odnosima ove dve zemlje?
a) Smanjuju se
b) povecavaju se
c) ostaju isti
d) Japan preferira vie kapitalno intenzivne proizvode
80. Japan je kapitalno intenzivna, a Kina radno intenzivna zemlja. Ukoliko dodje do
poveanja obilja rada u Kini i obilja kapitala u Japanu, do kakvih promena u

odnosu ove zemlje e doi?

Odgovor je da ne moemo biti sigurni spram dobijenih podataka.

81. Kriva indiferentnosti je ?

a) konveksnog oblika.
b) konkavnoh oblika.
c) Ravna
d) nedefinisana
82. Transformaciona kriva je konkavna zbog:
a) nedostatka resursa
b)konstantnih trokova
c) rastuih oportunitetnih trokova
83. Velika zemlja je kapitalno intenzivna i dolazi do poveanja obilja rada, to dovodi
do:
a) Poveanja proizvodnje kapitalno intenzivnih proizvoda
b) Smanjenja proizvodnje kapitalno intenzivnih proizvoda
c) Zavisi od cena proizvoda
d)Poveanja proizvodnje radno intenzivnih proizvoda
ZAHVALJUJEM SE SVIMA KOJI STE UCESTVOVALI U STVARANJU BAZE
84. Pri tehnolokom progresu e SIGURNO doi do
a) smanjenja blagostanja male zemlje
b) poveanja blagostanja male zemlje
c) poveanja blagostanja i male i velike zemlje
d) smanjenja blagostanja velike zemlje
85. U Srbiji 4kg cokolade za 1h, 3 para klompi za 1h, u BIH 4kg cokolade za 2h, 2
para klompi za 2h. koja je usteda vremena u Srbiji, ako se razmenju 3kg cokolade
za 2 p k. Trazi se zbir dobitaka obe zemlje u cokoladi.
86. Intraindustrija industrijska trgovina je zasnovana na :
a) homogenim proizvodima
b) specijalizaciji
c) diferencijaciji
87. Interindustrijska trgovina je zasnovana na:
a) specijalizaciji
b) ekonomiji obima

c) diferencijaciji
d) homogenim proizvodima.

88. Transportni troskovi su:

a) premija osiguranja
b) troskovi utovara
c) ...
d) sve navedeno
89. Ukoliko se poveca broj preduzeca u monopolistickoj konkurenciji:
a) povecace se PT i povecace se cena
b) smanjice se PT i smenjice se cena
c) povecavaju se PT i smanjuje se cena
90. Ukoliko zemlja ima vece preferencije ka zitu nego ka vinu gde ce biti smestena
njena kriva
a) vise ka zitu ako ima obilje rada
b)tacno izmedju zita i vina
c)vise ka vinu ako ima obilje rada
91. Ako zemlja ima manje preferencije prema zitu nego prema vinu, kriva
indiferentnosti ce biti bliza:
a) zitu
b) vinu
c) zitu ako je zemlja kapitalno obilna
d)...
93. Interindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti.
Interindustrijska trgovina odrazava prirodne komparativne prednosti.
Intraindustrijska trgovina odrazava stecene komparativne prednosti.
a) Tacna je samo izjava 1
b) Tacna je samo izjava 2
c) Tacna je samo izjava 3
d) Nista od navedenog (tacne su 2 i 3) TRIK PITANJE !!!
94.. Teorija tehnoloskog jaza stavlja akcenat na:
a) standardizaciju
b) imitaciju, a teorija proizvodnog ciklusa na standardizaciju
c)
95. Srbija proizvodi 4kg cokolade za sat vremena, a BiH 4kg cokolade za 2h. Srbija
proizvodi 3 paketa sapuna za sat vremena, a BiH 2 paketa za 2h. Da bi doslo do

uzajamno korisne trgovine 3 paketa sapuna mora da se menjaju za:

a) 5kg cokolade
b) 4kg cokolade
c) 6kg cokolade
d) nista od navedenog
96. Ako je w/r u Francuskoj vise nego u Spaniji, Francuska ce da:
izvozi kapitalno intenzivan proizvod
97. Dat je grafik, na x-osi je sir, na y-osi je relativna cena sira. Data je ponuda i
traznja za sirom i u preseku je formirana ravnotezna relativna cena-2.5. Kriva
ponude krece od jedinice (na y-osi), a kriva traznje od 3. Pitanje: Ako je relativna
cena 0.5 onda:
a) izvoznik sira ce biti na gubitku
b) uvoznik sira ce biti na gubitku
c) i uvoznik i izvoznik ce biti na dobitku
98. Prema modelu ciklusa proizvoda, kraj zivotnog ciklusa proizvoda je izazvan:
a) standardizacijom
b) tehnoloskom difuzijom
c) nizim troskovima proizvodnje na stranim trzistima
d) svim navedenim
99. Drustvena kriva indiferentnosti je kakvog oblika u odnosu na koordinatni
pocetak?
a) konstantna
b) konveksna
c) konkavna
d) zavisi od preferencije proizvoda
100. Kina je R-oblina zemlja, Japan K-obilna zemlja.U Japanu dolazi do porasta
prinosa, i japanci pocinju da preferiraju radno-intenzivan proizvod. U Kini se nista
nije promenilo. Sta ce se desiti sa odnosom razmene izmedju Kine i Japana?
a)smanjice se
b)povecace se
c)ostace isti
101. Kina je R-obilna, a Japan K-obilna zemlja. Ukoliko dodje do trostrukog
povecanja jedinica Kapitala u japanu, sta ce se desiti sa razmenom?
102. 6. Prema H-O modelu predpostavka NIJE:
a)ekonomija obima

b)nesto cudno- to je tacan odg Tako kaze koleginica Tanja M.

c)diferencijacija
ZAHVALJUJEM SE SVIMA KOJI STE UCESTVOVALI U STVARANJU BAZE
Date su relativne cene u medjunarodnoj razmeni, ako je relativna cena 1 sta ce se
desiti ?
a) standardizovan
b) nije standardizovan
c) zahteva nkv rad
104. Krive indiferentnosti se NE SEKU !
105. Kad ce PT snizavaju,sta se desava sa cenom?
a) opada
b) raste
c) ostaje nepromenjena
Cena i PT su u negativnoj korelaciji kad jedno raste drugo pada !!!
106. Ako su se odnosi promenili za 40%, za koliko se pogorsala razmena druge
zemlje?
tacan je 29%
107. Nize r/w ukazuje da je zemlja...kapitalno obilna
108. GSS je:
kolicina y od koje se moramo odreci da bi proizveli x a da ostanemo na istoj krivoj
indif.
109. U kapitalno obilnoj zemlji, sa otvaranjem trgovine, na gubitku su :
a) vlasnici rada i kapitala podjednako
b)vlasnici rada
c)vlasnici katpitala
d)niko nije na gubitku.
110. Dat je grafik, i treba da se odredi kriva koja predstavlja uvoznu traznju
a) nista od navedenog
b) LS
C) KJ
D) 0L
111.. Kina je radno oblina zemlja, Japan kapitalno obilna zemlja. Ukoliko se rad
utrostruci, sta ce se desiti sa odnosima razmene u Kini?

pogorsace se
112.U Francuskoj za proizvodnju automobila se utrosi 8 jedninica kapitala i 2 R, a
za motor 3k i 1r
a) automobil je kapitalno intenzivan
113. Interindustrijska trgovina je zasnovana na
a) standardizaciji
b) diferencijaciji proizvoda
c)homohenim proizvodima
114.Ako je w/r u Francuskoj vise nego u Spaniji, Francuska ce da:
izvozi kapitalno intenzivan proizvod
115. Ako se u Belgiji proizvodi 6 necega i 3 odela za 1h, a u Holandiji 10 odela za 2h
koja zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji odela:
a) Belgija
b) Holandija
c) obe
d) ne moze da se odredi zato sto nema podataka za ovo drugo
116. Usled tehnickog procesa blagostanje u velikoj zemlji ce se :
a) smanjice se
b) povecace se
c) promena blagostanja zavisi od odnosa razmene trgovinskih partnera
d) nece se promeniti
117. Trite monopolistike konkurencije, raste cena proizvoda, ta se deava sa PT:
a) izalo je nekoliko preduzea iz grane i porasli su PT
b) izalo je nekoliko preduzea iz grane smanjili su se PT*
c) ulo je nekoliko preduzea u granu i smanjili su se PT
d) ulo je nekoliko preduzea u granu i porasli su PT
118. Ukliko se na tritu monopolistike konkurencije ostvaruju gubici ta e se
najverovatnije desiti:
a) smanjuje se broj preduzea, poveavaju se PT
b) smanjuje se broj preduzea, smanjuju se PT*
c) poveava se broj preduzea, poveavaju se PT
d) poveava se broj preduzea, smanjuju se PT
119. Ukoliko je potrebno 8 jedinica kapitala i 2 jedinice rada za proizvodnju vina, i 3
jedinice kapitala i 1 jedinica rada za proizvodnju motora onda je u
zemlji:

a) motor radno-intenzivan*
b) vino radno-intenzivno
c) motor kapitalno intenzivan
d) nita od ponuenog

120. Ako 2 zemlje imaju istu granicu proizvodnihmogucnosti one:

a) imaju iste relativne cene
b) imaju iste ukuse
c) nijedan od odgovora nije tacan
d) nema osnova za korisnu razmenu

121. 19. U Francuskoj R=4000 i K=300 a u Italiji R=2000 i K=200

- Italija je K obilna*
122. Italija proizvodi 2 TV-a za 1h i 9 (hm...neka bude) klompi za 1h, a SAD 2 TV-a i
7 klompi. 1 TV treba da se razmenjuje za koliko klompi da bi postojala uzajamno
korisna razmena?
vise od 4*

123.. Kod efekta Ribcinjskog radi se o?

maloj zemlji*
124. Belgija proizvodi 6 kompjutera na sat, a Holandija proizvodi 5 odela na sat.
Ako Belgija proizvodi 10 odela za 2 sata, koja zemlja ima apsolutnu prednost u
proizvodnji odela?
- nema apsolutnih prednosti za proizvodnju odela*
125. Po HO teoremi, ako je u Francuskoj w/r nize nego u Spaniji, onda Francuska?
- izvozi radno-intenzivan proizvod*
126. Ako je r/w Francuske manje nego kod Spanije, Francuska ce:
a) uvoziti zito
b) uvoziti radno intenzivan proizvod (manje r/w znaci da je kapitalno obilna
zemlja)*
c) uvoziti kapitalno int. proiz.
d) uvoziti platno

127. Ako je relativna cena u Americi 2, a u Italiji 1, ravnotezna cena je 1.25:

a) Amerika ce vise uvoziti*
b) Italija ce vise uvoziti*
c) podjednako.... tako nesto
128. Ako je r/w Francuske manje nego kod Spanije, Francuska ce:
a) uvoziti zito
b) uvoziti radno intenzivan proizvod (manje r/w znaci da je kapitalno obilna
zemlja)*
c) uvoziti kapitalno int. proiz.
d) uvoziti platno
129. Intraindustrijska razmena se NE odvija izmedju:
a) razvijenih zemalja
b) nerazvijenih
c) razvijenih i zemalja u razvoju* (odvija se izmedju razvijenih zemalja)
d) zemalja EU
130. Ako je u nekoj zemlji vise jedinica R nego K, onda je ta zemlja:
a) kapitalno obilna
b) radno obilna
c) nemamo dovoljno podataka*
d) nijedan od odgovora nije tacan