ARTUR KLARK

DUH SA GREND BENKSA

Prvi deo: PRELUDIJUM

1. LETO '74.
Mora da postoje bolji naini, govorio je sebi Jason Bredli, za proslavu
dvadeset prvog roendana od prisustvovanja masovnoj sahrani: ali bar u sve
to nije bio emotivno ukljuen. Pitao se da li su rukovodilac operacije
DENIFER ili njegovi pratioci iz CIA-e ikada saznali imena ezdeset trojice
ruskih mornara koje su sada predavali dubinama.
itava ceremonija delovala je u potpunosti nestvarno, a prisustvo ekipe
kamermana prualo je dodatnu dimenziju fantastinosti. Jasonu se javio utisak
da je statista u nekom holivudskom filmu i da e svakog asa neko povikati:
"Snima se!" dok su omotani leevi klizili u more. Na kraju krajeva, bilo je
sasvim mogue - ak verovatno - da je Hauard Hjuz bio lino u avionu koji je
kruio iznad njih pre par sati. Ukoliko to nije bio Stari, mora da je posredi bio
neki drugi buda iz Suma Korporacije; niko drugi nije znao ta se deava na
tom samotnom potezu Tihog okeana, hiljadu kilometara severozapadno od
Havaja.
to se toga tie, ak ni operativni tim Glomar Eksplorera - paljivo
izolovan od ostatka posade - nije znao nita o misiji dok se nije ve naao na
moru. To da pokuavaju dotad neprevazienu operaciju spasavanja bilo je
oigledno, a veti kladioci naginjali su verovanju da je re o izgubljenom
osmatrakom satelitu. Niko nije ni sanjao da e podii itavu rusku
podmornicu iz vode sa dve hiljade hvati dubine - sve skupa sa nuklearnim

bojevim glavama, ifrarnicima i kriptografskom opremom. I, razume se,

posadom...
Sve do tog jutra - da, ba je to bio roendan i po! - Jason nikada nije video
smrt. Moda ga je morbidna radoznalost naterala da se prijavi kao
dobrovoljac kada su sanitetlije zatraile pomo za iznoenje tela iz
mrtvanice. (Planeri u Langliju mislili su na sve; obezbedili su friidere za
tano stotinu tela.) Zapanjio se - i osetio olakanje - kada je otkrio kako je
veina leeva dobro ouvana posle est godina na dnu Tihog okeana. Mornari
zarobljeni u hermetinim odeljcima, gde ih nikakav grabljivac nije mogao
dohvatiti, delovali su kao da su usnuli. Jason oseti kako bi, da samo zna na
ruskom da kae: "Probudite se!", to neodoljivo uzviknuo.
Na brodu je u svakom sluaju bilo nekoga ko je znao ruski i govorio ga je
divno, jer itava pogrebna sluba drana je na tom jeziku; tek sada, na samom
kraju, korien je engleski kada je kapelan Eksplorera doao do zavrnih rei
koje su ile uz sahrane na moru.
Nastala je duga tiina posle zavrnog "Amin", koju je sledila kratka
zapovest poasnom vodu. A onda, dok je jedan po jedan mornar klizio preko
ruba, poe muzika koja e opsedati Jasona Bredlija do kraja ivota.
Bila je tuna, pa ipak nimalo nalik nijednoj pogrebnoj melodiji koju je
ikada uo; u laganom, neumoljivom toku sadravala je svu silinu i tajanstva
mora. Jason nikada nije bio mnogo matovit mladi, ali ipak je imao utisak da
oslukuje zvuk talasa to veno mariraju uz neku kamenitu obalu. Proi e
mnogo godina pre nego to sazna koliko je prikladno ta muzika bila odabrana.
Tela su bila optereena tekim balastom, tako da su ulazila u vodu nogama
napred uz najmanji mogu pljusak. Potom su trenutno nestajala; stii e do
konanog boravita nedirnuta, pre nego to ajkule koje su kruile po okolini
stignu da ih unakaze.
Jason se pitao da li su istinite glasine da e filmski snimak ceremonije biti

poslat u Moskvu kada za to doe as. Bio bi to civilizovani gest - ali i pomalo
dvosmislen. A sumnjao je da e ga bezbednost odobravati, koliko god da se
veto obradi.
Kada je poslednji mornar vraen moru, opinjavajua muzika pretoila se
u tiinu. Kao da se tog asa oseaj usuda koji je toliko dana visio nad
Eksplorerom rasplinuo, poput maglenog fronta razvejanog vetrom. Dugi
trenutak vladala je potpuna tiina; onda jedna jedina re, "Voljno", doe iz
razglasnog sistema - ne na uobiajeni otri nain, ve tako tiho da je prolo
neko vreme pre nego to se stroj vojnika u stavu mirno poremetio i poeo da
se osipa.
A sada, pomisli Jason, mogu da priredim roendansku zabavu kako prilii.
Nije ni sanjao da e jednog dana ponovo koraati tom palubom - na drugom
moru i u drugom veku.

2. BOJE BESKRAJA
Donald Krejg mrzeo je te posete, ali znao je da e se nastaviti sve dok su
oboje u ivotu; ako ne kroz ljubav (da li je ikada postojala?), onda bar kroz
samilost i zajedniki bol.
Zbog toga to je toliko teko videti ono oigledno, proli su meseci pre
nego to je shvatio pravi razlog svog nespokoja. Klinika Torington bila je vie
nalik na de luks hotel nego na centar za leenje psihikih poremeaja, na
svetskom glasu. Ovde se nikada nije umiralo; medicinski leajevi nikada nisu
gurani od bolnikih soba do operacionih sala; nije bilo doktora u belim
mantilima koji su pavlovljevski reagovali na svoje bipere, pa ak ni bolesnici
nikada nisu nosili bolnika odela. Pa ipak, to je, u sutini, bila bolnica; i to
bolnica u kojoj je petnaestogodini Donald gledao kako mu se otac bori za
dah dok je polako umirao od prve od dve velike poasti koje su harale
dvadesetim vekom.

"Kako joj je jutros, Dolores?" upita on sestru, poto se prijavio na

recepciji.
"Ba je vesela, gospodine Krejg. Traila je da je povedem u kupovinu eli da kupi novi eir."
"Kupovinu! To je prvi put da makar samo upita za izlazak!"
Trebalo je da Krejgu bude drago, pa ipak, on oseti titraj nezadovoljstva.
Edit sa njime nikada ne bi progovorila; zaista, izgledalo je da uopte nije
svesna njegovog prisustva: gledala je kroz njega kao da ga uopte nema.
"ta je rekao dr Daferdi? Je li bezbedno da izie iz klinike?"
"Bojim se da nije. Ali to je dobar znak: ponovo poinje da se zanima za
svet oko sebe."
Novi eir, pomisli Krejg. Bila je to tipino enska reakcija - ali nije bila
nimalo tipina za Edit. Uvek se odevala - pa, pre racionalno nego moderno,
zadovoljavajui se time da haljine naruuje na uobiajeni nain,
telekupovinom. Nekako nije mogao da je zamisli u nekoj ekskluzivnoj
Mejferovoj trgovini, okruenu kutijama sa eirima, ukrasnim papirom i
predusretljivim prodavcima, ali ako je to elela, onda neka joj bude; sve je
bilo dobro to e joj pomoi da pobegne iz matematikog lavirinta koji je,
sasvim bukvalno, bio beskonanih dimenzija.
A gde je bila sada, u svojim beskrajnim istraivanjima? Kao i obino,
sedela je pogrbljena u stolici za ljuljanje, dok se na metar irokom ekranu koji
je preovlaivao zidom njene odaje gradila slika. Krejg je video da je u modu
visoke rezolucije - svih dve hiljade linija - tako da je ak i superkompjuter
radio do iznemoglosti kako bi obojio po piksel svakih nekoliko sekundi.
Nepaljivom posmatrau izgledalo bi da je slika zamrznuta u delimino
dovrenom stanju; tek paljivo razgledanje pokazalo bi da dno donje linije
lagano mili preko ekrana.
"Otpoela je taj program", proapta sestra Dolores, "rano jue izjutra.

Razume se, nije tu sedela sve vreme. Sada dobro spava, ak i bez sredstava za
umirenje."
Slika nakratko zatrepta, kada je jedna linija skaniranja dovrena, a nova
poela da mili sleva nadesno preko ekrana.
Sada je bilo prikazano vie od 90 procenata slike; donji deo, koji se i dalje
generisao, pokazae malo toga zanimljivog.
Iako je Donald Krejg gledao desetinama - ne, stotinama - puta kako se
stvaraju te slike, one nikada nisu izgubile mo da ga opine. Deo toga poticao
je od znanja da posmatra neto to ljudsko oko nikada nije videlo - niti e
ikada ponovo videti, ukoliko koordinate nisu snimane u kompjuteru. Bilo
kakva nasumina potraga za izgubljenom slikom bila bi daleko zaludnija od
potrage za usamljenim zrncetom peska u svim pustinjama sveta.
A gde je sada bila Edit, u svojim beskrajnim istraivanjima? On baci
pogled na mali ekran ispod glavnog monitora i proveri veliinu ogromnih
brojeva koji su marirali preko njega, brojka za neumitnom brojkom. Bili su
grupisani po pet da bi ih ljudsko oko lake obuhvatilo, iako nije bilo naina da
to uini i ljudski um.
...est, sedam, osam grupa - ukupno etrdeset brojeva. To je znailo...
On obavi brzi mentalni proraun - zanemarena vetina u ovo doba, na ta
je bio neizmerno ponosan. Ishod je bio upeatljiv, ali ga nije iznenadio. U
ovim razmerama, prvobitna osnovna slika bila je mnogo vea od Galaksije. A
kompjuter je mogao da nastavi da je proiruje, sve dok ne postane vea od
kosmosa, iako bi pri tom uveanju raunanje makar i samo jedne zasebne
slike moglo trajati godinama.
Donald Krejg je dobro razumeo zbog ega je Dord Kantor, pronalaza
(ili je bio izumitelj?) brojeva iza beskonanosti, proveo poslednje godine
ivota u mentalnoj bolnici. Edit je pola prvim koracima tog istog beskrajnog
puta, uz pomo mainerije koja je prevazilazila snove svih matematiara

devetnaestog veka. Kompjuter koji je stvarao te slike izvodio je bilione

operacija u sekundi; za nekoliko sati, obradie vie brojeva nego itava
ljudska rasa, jo od kako je prvi kromanjonac poeo da broji kamenie na
podu peine.
Iako se likovi koji su se otvarali nikada nisu tano ponavljali, ulazili su u
malu grupu lako prepoznatljivih kategorija. Bile su tu viekrake zvezde
estog, osmog i veeg stepena simetrije; spirale koje su ponekad podseale na
trupove slonova, a u drugim prilikama na pipke oktopoda; crne amebe
povezane mreama izvitoperenih pipaka; facetne, sloene oi insekata... zbog
toga to apsolutno nije bilo nikakvog oseaja razmere, neke slike stvarane na
ekranu mogle su se podjednako dobro protumaiti kao bizarne galaksije - ili
mikrofauna u kapi barske vode.
I ponovo, zauvek, dok je kompjuter poveavao stepen uveanja i zaranjao
dublje u geometrijske bezdane koje je istraivao, prvobitni neobini oblik nalik upavom broju '8' oborenom na bok - u kome je sadran sav taj
kontrolisani haos, opet e se pojaviti. Onda e beskrajni krug ponovo otpoeti,
iako sa varijacijama toliko finim da su uzmicale oku.
Svakako, pomisli Donald Krejg, Edit mora da shvati, nekim delom svog
uma, da je zarobljena u beskrajnoj petlji. ta se dogodilo divnom mozgu koji
je izumeo i konstruisao faga '99, to ju je, u ranim asovima 1. januara 2000,
nakratko uinilo jednom od najslavnijih ena na svetu?
"Edit", ree on blago, "ja sam, Donald. Postoji li neto to mogu da
uinim?"
Sestra Dolores gledala ga je sa nedokuivim izrazom lica. Nikada se nije
stvarno ponaala neprijateljski, ali njenim pozdravima uvek je nedostajala
toplina. Ponekad se pitao da li njega okrivljuje za Editino stanje.
Bilo je to pitanje koje je i sam postavljao sebi svakoga dana u mesecima
posle tragedije.

3. POBOLJANA KLOPKA ZA MIEVE

Roj Emerson smatrao je sebe, sa pristojnom tanou, srazmerno
dobroudnim, ali postojala je jedna stvar zbog koje je uistinu mogao da se
razbesni. Dogodila mu se prilikom nastupa na televiziji, za koji se zakleo da
e mu biti poslednji; u jednoj emisiji koja je ila u sitne sate voditelj ga je, sa
sraunatom zlobom, upitao: "Naravno, naelo talasnog brisaa veoma je
jednostavno. Kako to da ga ve neko nije izmislio?" Ton voditeljevog glasa
savreno je jasno pokazivao njegovo miljenje: "Razume se da sam to i ja
mogao da smislim, da nisam imao vanija posla."
Emerson se uzdra od iskuenja da odgovori: "Samo da ste imali priliku,
siguran sam da biste postavili Ajntajnu, Edisonu ili Njutnu isto pitanje."
Umesto toga, odgovorio je prilino blago: "Pa, neko je morao da bude prvi.
Izgleda da sam ja bio taj srenik."
"ta vas je navelo na tu pomisao? Jeste li iznenada iskoili iz kade i
viknuli: 'Eureka'?"
Da nije bilo domainovog cininog dranja, pitanje bi bilo prilino
bezazleno. Razume se, Emerson ga je uo hiljadama puta ranije. On se
prebaci na automatski reim i pritisnu dugme 'pokret'.
"Ono to me je navelo na tu pomisao - iako to tada nisam shvatio - bila je
vonja brzim patrolnim amcem obalske strae u okolini Ki Vesta, tamo
negde '03..."
Iako ga je dovelo do slave i bogatstva, Emerson se ak i sada radije nije
priseao nekih vidova tog putovanja. U to vreme inilo mu se kao dobra
zamisao - kratko krstarenje, zadovoljstva radi, starim stazama koje je utabao
Hemingvej, na poziv roaka u obalskoj strai. Kako bi Ernest bio zapanjen
onim to je predstavljalo predmet njihovih antikrijumarskih aktivnosti blokovima kristala, otprilike veliine kutije za ibice, koji su stizali iz Hong

Konga preko Kube. Ali ti TIM-ovi - terabajtne interaktivne mikrobiblioteke ostavili su toliko amerikih izdavaa bez posla, da je kongres izvukao iz
praine zakon koji je datirao jo iz cvetnih dana prohibicije.
Da, zvualo je veoma privlano - dok je jo bio na terra firma. Ono to je
Emerson zaboravio (ili se roak nije pobrinuo da mu kae) bilo je da
krijumari najradije rade tokom najgorih meteorolokih prilika koje su mogli
nai, izuzev zalivskog uragana.
"Bilo je to gadno putovanje, a jedina stvar koje sam se potom seao bila je
naprava na mostu koja je dozvoljavala kormilaru da vidi pred sobom, uprkos
bujicama kie i rasprene morske vode koje su pljutale po nama.
Bio je to naprosto stakleni disk koji se okretao velikom brzinom. Voda se
nije mogla zadrati na njemu due od delia sekunde, pa je zbog toga uvek
bio savreno providan.Tada sam pomislio da je to daleko bolje od brisaa
vetrobranskog stakla na kolima; a onda sam sve zaboravio."
"Koliko je dugo ta zaboravnost potrajala?"
"Stidim se da kaem. Oh, moda nekoliko godina. Onda sam jednog dana
vozio kroz gadni pljusak po nekom seoskom kraju u Nju Derziju, kada su mi
se brisai iznenada zaglavili: morao sam da siem sa puta i stanem sve dok
oluja nije prola. Proveo sam tu moda jedno pola sata; a na kraju tog
vremena, itava stvar bila mi je bistra u glavi."
"Toliko je ukupno bilo potrebno?"
"Plus svaki cent do koga sam mogao da doem i dve godine po sedam
dana nedeljno, svakog dana po petnaest sati u mojoj garai. (Emerson bi
moda dodao: "I moj brak", ali podozrevao je da domain to ve zna. Bio je
znamenit zbog svojih pomnih pripremnih istraivanja.)
"Vrteti ceo vetrobran - ili makar i jedan njegov deo - oigledno nije bilo
praktino. Odgovor su bile vibracije; ali koje vrste?
Najpre sam pokuao da pokreem itav vetrobran kao membranu zvunika.

To je u svakom sluaju uklanjalo kiu, ali dolazilo je do problema sa bukom.

Zato sam preao na ultrazvuk; bili su potrebni kilovati snage - a svi psi po
susedstvu sasvim bi pomahnitali. Jo gore, malo vetrobrana je izdralo due
od nekoliko sati pre nego to se pretvorilo u stakleni prah.
Onda sam probao infrazvuk. On je radio bolje - ali je izazivao gadnu
glavobolju posle nekoliko minuta vonje. Iako ga niste mogli uti, mogli ste
ga osetiti.
Mesecima sam tapkao u mestu i gotovo sam odustao od itave stvari, kada
sam shvatio svoju greku. Pokuavao sam da vibriram itavu masivnu plou
bezbednosnog multipleks stakla - ponekad itavih deset kilograma. A trebalo
mi je samo da aktiviram tanki spoljanji sloj; iako je debeo samo nekoliko
mikrona, drae kinicu podalje od sebe.
I tako sam proitao sve to sam naao o povrinskim talasima,
pretvaraima, usaglaavanju impedanse..."
"Auf! Moemo li da dobijemo sve te rei u jednom slogu?"
"Iskreno, ne. Samo mogu da kaem da sam otkrio nain da usredsredim
niskoenergetske vibracije na veoma tanki povrinski sloj, ostavljajui glavnu
masu vetrobrana nedirnutu. Ukoliko elite pojedinosti, upuujem vas na
osnovne patente."
"Drago nam je to smo sa vama popriali tome, gospodine Emersone. A
sada, na sledei gost..."
Moda zbog toga to je intervju uprilien u Londonu, gde radovi
novoengleskih transcendentalista nisu bili svakodnevno tivo, Emersonov
domain nije uspeo da uspostavi vezu sa svojim slavnim imenjakom. Nijedan
ameriki voditelj intervjua, razume se, nije proputao priliku da pohvali Roja
(ni u kakvom srodstvu, bar koliko mu je bilo poznato) zbog toga to je izumeo
apokrifnu poboljanu klopku za mieve. Automobilska industrija zaista je
utabala put do njegovih vrata: u nekoliko godina, gotovo svi svetski milioni

metronomskih otrica zamenjeni su brisaem vetrobrana sa soninim talasima.

Jo vanije, izbegnuto je na hiljade saobraajnih nesrea zahvaljujui
poboljanju vidljivosti tokom vonje po loem vremenu.
Dogodilo se da je prilikom testiranja poslednjeg modela svoga izuma Roj
Emerson napravio novi proboj - i ponovo je imao sree da se toga niko nije
setio pre njega.
Njegov mercedes-hidro iz '04 kruio je u blaenoj tiini niz Park Aveniju,
u skladu sa slavnim sloganom: 'Moete piti nae izduvne gasove!' Centar
grada kao da je zahvatio monsun: uslovi su bili savreni za probu talasnog
brisaa 'tip V'. Emerson je sedeo pored vozaa - vie nije sam vozio, razume
se - i tiho diktirao primedbe dok je podeavao elektroniku.
Izgledalo je kao da kola klize kroz kiom zapljuskivane zidine staklenog
kanjona. Emerson se u istovetnim uslovima vozio i stotinama puta ranije, ali
tek sada ga je ono to je bilo zaslepljujue oigledno pogodilo paraliuom
snagom.
Kada mu se vratio dah, on ree u kolakom: "Daj mi Doa Vikrama."
Njegovog advokata, koji se sunao na jahti pored Velikog Koralnog
Grebena, poziv je donekle iznenadio.
"Ovo ima da te kota, Roj. Upravo sam se spremao da izvuem sabljarku."
Emerson nije bio raspoloen za takve beznaajnosti.
"Reci mi, Do - da li patent pokriva sve primene - a ne samo vetrobranska
stakla?"
Don je zvuao povreeno nagovetenom kritikom.
"Razume se. Zbog toga sam dodao lan o adaptivnim kolima, pa se moe
automatski podesiti na bilo koji oblik i veliinu. Razmilja o novom tipu
sunanih naoara?"
"Zato da ne? Ali imao sam na umu neto malice vee. Kao to zna,
brisa ne samo to skida vodu - on stresa svaku prljavtinu koja se tamo ve

nalazi. Sea li se kada si poslednji put video kola sa stvarno prljavim

vetrobranom?"
"Ne, kada si to ve pomenuo."
"Hvala: to je sve to sam eleo da znam. Srean ribolov."
Roj Emerson se zavali u sedite i obavi u glavi par prorauna. Pitao se da li
svi vetrobrani svih kola u gradu Njujorku mogu po povrini da se uporede sa
staklom jedne jedine zgrade pored koje je sada vozio.
Upravo se pripremao da uniti itavu jednu profesiju: vojske peraa
prozora uskoro e traiti druge poslove.
Sve do sada, Roj Emerson bio je samo milioner. Uskoro e postati stvarno
bogat.
I dosaivae se...

4. SINDROM STOLEA
Kada su asovnici otkucali pono 31. decembra 1999, teko da je uopte
bilo obrazovanih ljudi koji nisu shvatali da dvadeset prvi vek nee poeti jo
itavu godinu dana. Nedeljama su svi mediji objanjavali da zbog toga to je
zapadni kalendar otpoeo godinom 1, a ne 0, dvadeseti vek mora da traje jo
dvanaest meseci.
Bilo je svejedno; psiholoki efekat te tri nule bio je previe moan, a finde-siFcle ugoaj previe obuhvatan. Ovo je bio onaj bitni vikend; 1. januar
2001. bie antiklimaks, izuzev za nekolicinu zaljubljenika u stare SF filmove.
Postojao je i jedan veoma praktian razlog zbog koga je 1. januar 2000.
stvarno bio bitan datum, a taj razlog nikome nije mogao pasti na pamet pre
samo etrdeset godina. Poev od ezdesetih, sve vei i vei deo
raunovodstvenih poslova na svetu preuzimali su kompjuteri, a sada je taj
proces bio, uopte uzev, dovren. Milioni optikih i elektronskih memorija
drali su uskladitene bilione transakcija - bukvalno sve poslove planete.

I, razume se, veina unosa nosila je datum. Kada se otvorila poslednja

decenija veka, neto poput udarnog talasa prolo je kroz svet finansija.
Iznenada, i prekasno, shvatilo se da veini tih datuma nedostaje jedan vitalni
sastojak.
Ljudski bankarski inovnici koji su obavljali ono to se i dalje nazivalo
'knjigovodstvo' retko su se zamajavali da napiu '19' ispred dve brojke za
godinu koje su uneli. Ono se dralo za neto to se podrazumeva; bila je to
stvar zdravog razuma. A zdravi razum, na nesreu, bio je ono to je
kompjuterima tako oigledno nedostajalo. Sa prvom zorom godine '00,
nebrojeni elektronski moroni rei e sebi: "'00 je manje od '99. Prema tome,
danas je ranije nego jue - za tano devedeset devet godina. Preraunajmo sve
hipoteke, zaduenja, kamatne raune po toj osnovi..." Ishod e biti
meunarodni haos dotad nevienih razmera, koji e pomraiti sva ranija
dostignua Vetake Gluposti - ak i crni ponedeljak 5. juna 1995, kada je
neispravan ip u Cirihu povisio bankarsku kamatu na 150 posto umesto 15
posto.
Nije bilo dovoljno programera na svetu da provere sve milijarde
finansijskih dokumenata koje su postojale i da dodaju arobni prefiks '19'
tamo gde je to bilo potrebno. Jedino reenje bilo je stvoriti naroiti softver
koji e moi da obavi taj zadatak tako to e biti ubrizgan - poput
dobroudnog virusa - u sve ukljuene programe.
Tokom poslednjih godina stolea, veina svetskih programera vrhunske
klase ukljuena je u trku oko razvoja 'vakcine '99'; to je postalo neka vrsta
svetog grala. Nekoliko neispravnih verzija objavljeno je jo 1997. - i zbrisalo
one kupce koji su pourili da ih probaju pre nego to su napravili valjane
rezervne kopije.
Advokati su lepo zaradili od potonjih tubi i protivtubi.
Edit Krejg pripadala je malom panteonu slavnih ena-programera, koji je

poinjao Bajronovom traginom kerkom Adom, ledi Lavlejs, nastavio se

preko kontraadmirala Grejs Hoper i kulminirao dr Suzanom Kalvin. Uz
pomo samo desetak asistenata i jednog Superkreja, ona je dizajnirala etvrt
miliona redova koda programa DVE NULE koji e pripremiti svaki dobro
organizovan finansijski sistem da bi se bezbedno suoio sa dvadeset prvim
vekom. Umeo je ak da se snae i sa loe organizovanim sistemima i da
ubacuje kompjuterski ekvivalent crvenih zastavica na takama opasnosti,
tamo gde bi ljudski upliv mogao i dalje biti neophodan.
Bilo je ba dobro to je taj 1. januar 2000. padao u subotu; vei deo sveta
imao je itav vikend da se oporavi od mamurluka - i da se pripremi za
trenutak istine u ponedeljak izjutra.
Sledea nedelja doekala je rekordni broj bankrotstava meu firmama iji
su spiskovi pod stavkom 'rauni za naplatu' u trenutku pretvoreni u ubre. Oni
dovoljno mudri da investiraju u DVE NULE preiveli su, a Edit Krejg je
postala bogata, slavna - i srena.
Od to troje samo e bogatstvo i slava potrajati.

5. CARSTVO STAKLA
Roj Emerson nikada nije oekivao da e postati bogat, tako da se nije
valjano pripremio za sve te muke. Najpre je naivno zamiljao da e moi da
unajmi strunjake da mu se staraju za bogatstvo koje se brzo uveavalo,
ostavljajui ga da radi ta mu drago u slobodno vreme. Uskoro je otkrio da je
to samo delimino istina: novac je mogao da obezbedi slobodu, ali je dovodio
sa sobom i odgovornost. Postojale su nebrojene odluke koje je samo on
mogao doneti, a razoaravajui broj asova morao se traiti sa advokatima i
raunovoama.
Na pola puta do svoje prve milijarde, on je postao predsedavajui saveta.
Kompanija je imala samo pet direktora - njegovu majku, starijeg brata, mlau

sestru, Doa Vikrama i njega.

"Zato ne i Dijana?" upitao je on Doa.
Njegov advokat pogleda ga preko naoara koje su mu, kako je ponosito
verovao, davale izgled posebnosti u ovo doba desetminutne korektivne
hirurgije oka.
"Roditelji, braa i sestre tvoji su za venost", ree on. "ene dolaze i
odlaze - ti bi trebalo to da zna. Razume se, nije re o tome da ti predlaem..."
Do je bio u pravu; Dijana je zaista otila, kao i Gledis pre nje. Bio je to
prilino prijateljski, iako skup odlazak, a kada su potpisani poslednji
dokumenti, Emerson se izgubio u radionicu na nekoliko meseci. Kada se
ponovo pojavio (bez ikakvih novih izuma, jer je bio previe zauzet
otkrivanjem naina kako da upravlja svojom divnom novom opremom da bi je
zaista upotrebljavao), Do ga je ekao sa novim iznenaenjem.
"Nee ti oduzeti mnogo vremena", ree on, "a velika je poast.
Parkinsonovi su jedna od najcenjenijih firmi u Engleskoj, osnovana pre vie
od dve stotine godina. A to je prvi put uopte da primaju direktora spolja - da i
ne pominjemo strance."
"Ha! Pretpostavljam da im je potrebno jo kapitala."
"Razume se. Ali to je u obostranom interesu - a oni te stvarno potuju.
Zna ta si uinio za staklarske poslove irom sveta."
"Hou li morati da nosim cilindar i... kako ono bee... kamane?"
"Samo ako eli da bude predstavljen na dvoru, to ti oni lako mogu
srediti."
Na svoje prilino iznenaenje, Roj Emerson je otkrio da je novo iskustvo
bilo ne samo prijatno nego i podsticajno. Sve dok nije stupio u upravni odbor
Parkinsonovih i poeo da dolazi na njegove dvomesene sastanke u
londonskom Sitiju, mislio je da zna neto o staklu. Veoma brzo je uvideo
svoju greku.

ak i obino prozorsko staklo, koje je itavog ivota uzimao zdravo za

gotovo - i koje je stvorilo najvei deo njegovog bogatstva - imalo je istoriju
koja ga je zapanjila.
Emerson se nikada nije pitao kako se ono proizvodi, pretpostavljajui da se
istiskuje iz rastopljene sirovine izmeu dinovskih valjaka.
Tako je zaista i bilo, sve tamo do sredine dvadesetog veka - a dobijenim
grubim ploama trebalo je posvetiti sate skupog glaanja. Onda je neki ludi
Englez rekao: zato ne bismo pustili da itav posao obave sila tee i
povrinski napon? Neka staklo pluta na reci rastopljenog metala: to e mu
automatski dati savreno glatku povrinu...
Posle nekoliko godina i nekoliko miliona funti, njegove kolege odjednom
su prestale da se smeju. Preko noi, 'flot staklo' istrebilo je sve druge metode
proizvodnje.
Na Emersona je taj deo istorije tehnologije ostavio veliki utisak, jer je
prepoznao paralelu sa sopstvenim probojem. I bio je dovoljno poten da
prizna da je sve to zahtevalo daleko vie hrabrosti i predanosti od njegovog
skromnog izuma. Bio je to lep primer razlike izmeu genija i talenta.
Takoe ga je opinila drevna stakloduvaka vetina, koju tehnologija nije
u potpunosti zamenila, a verovatno nikada i nee. ak je otiao u posetu
Veneciji, koja je sada nemirno strepela iza svojih nasipa u holandskom stilu, i
zurio u prefinjena udesa muzeja stakla. Ne samo da je bilo nemogue
zamisliti kako su neka od njih proizvedena - bilo je nemogue zamisliti kako
su ak i preneta nedirnuta sa mesta na kome su nastala. Izgledalo je da nema
granica stvarima koje se mogu uraditi sa staklom, a novi naini upotrebe i
dalje su se otkrivali posle dve hiljade godina.
Taj posebni sastanak odbora bio je jedan od najdosadnijih meu onima
koje je Emerson pamtio i on je tokom njega bukvalno sanjario, divei se
oblinjoj kupoli katedrale svetog Pavla sa jednog od retkih mesta koja su

preivela trgovaku pohlepu i arhitektonski vandalizam. Jo dve take

dnevnog reda, a one mogu da budu na bilo koju temu; potom e svi poi na
izvrstan ruak koji ih je ekao u apartmanu u potkrovlju.
Rei 'etiri stotine atmosfera' naterae ga da digne pogled. Ser Roder
Parkinson itao je pismo koje je drao kao da je posredi neka vrsta do tada
nepoznatog insekta. Emerson brzo prelista sopstvenu debelu fasciklu
materijala vezanog za dnevni red i nae svoj primerak.
Bio je odtampan na upeatljivom obrascu za memorandume, ali
uobiajeno dugako formalno ime nije mu nita znailo; meutim, primetio je
sa odobravanjem da je adresa bila Linkolns In Filds. Na dnu lista, poput
diskretnog kaljucanja, stajao je ispis: 'Osnov. 1803', slovima jedva vidljivim
golim okom.
"Ne daju ime klijenta", ree mladi (trideset pet godina u najmanju ruku)
Dord Parkinson. "Zanimljivo."
"Ko god da je to", ubaci se Vilijem Parkinson-Smit - tajno oboavana crna
ovca porodice, vrlo omiljen kod kanala ogovaranja zbog estih domaih
potresa, "izgleda da ne zna ta hoe. Zato bi traio fakture za toliki opseg
veliina? Od milimetarskog poluprenika, za ime boje, pa do pola metra."
"Ta gornja veliina", ree Rupert Parkinson, slavni uesnik u trkama jahti,
"podsea me na one japanske ribarske plovke koje talasi nose po itavom
Tihom okeanu. ine sjajne ornamente."
"Na pamet mi pada samo jedan nain upotrebe za najmanju veliinu", ree
Dord zlokobno. "Fuziona energija."
"Besmislica, ujae", umea se Glorija Vindzor-Parkinson (srebrna na 100
metara, olimpijada 2004). "Od laserskog aktiviranja odustalo se pre toliko
godina - a mikrosfere za to bile su siune. ak bi i milimetar bio preveliki ukoliko ne elite domau H-bombu."
"Osim toga, pogledajte zahtevane koliine", ree Arnold Parkinson

(svetski autoritet za prerafaelovsku umetnost). "Dovoljno da se popuni Albert

Hol."
"Nije li to naslov neke pesme od Bitlsa?" upita Vilijem. Nastade
zamiljena tiina, zatim hitro grabljenje tastatura. Glorija je, kao i obino, bila
prva.
"Lep pokuaj, Bile. To je sa Narednika Pejpera - 'Dan u ivotu'. Nisam
imala pojma da voli klasinu muziku."
Ser Roder pusti da se proces slobodnih asocijacija nastavi bez
zaustavljanja. Mogao je smesta okonati sastanak odbora podizanjem jedne
obrve, ali bio je previe mudar da bi to uinio - za sada. Znao je koliko esto
su ta asociranja - 'modane oluje' - dovodila do kljunih zakljuaka, ak i
odluka, koje prosta logika nikada ne bi otkrila. A ak i kada bi omaila,
pomagala su lanovima porodice rasutim po itavom svetu da se bolje
meusobno upoznaju.
Ali Roj Emerson (nazvan Amerom) bio je taj koji e, jednom nadahnutom
pretpostavkom, zapanjiti Parkinsonove. Poslednjih nekoliko minuta u zaleu
njegovog uma obrazovala se jedna ideja. Rupertovo pominjanje japanskih
ribarskih plovaka dalo je prvi nejasni nagovetaj, ali nita se ne bi izrodilo bez
jedne od onih izuzetnih podudarnosti kakve nijedan romanopisac sa imalo
samopotovanja ne bi dopustio u svom knjievnom delu.
Emerson je sedeo gotovo suoen sa portretom Bejzila Parkinsona, 18741912. A svi su znali gde je on umro, iako su tane okolnosti predstavljale
predmet legende - i najmanje jednog sudskog procesa.
Bilo je onih koji su govorili da je pokuao da se prerui u enu, ne bi li
uspeo da ue u jedan od poslednjih amaca za spasavanje. Drugi su ga videli
u ivoj raspravi sa glavnim konstruktorom Endrjusom, u potpunosti
nezainteresovanog za ledenu vodu koja mu se dizala oko lanaka. Ova verzija
smatrana je - bar u porodici - za daleko verovatniju. Ta dva blistava inenjera

uivala bi jedan u drutvu drugog tokom poslednjih minuta svojih ivota.

Emerson proisti grlo, malo nervozno. Moda pravi budalu od sebe...
"Ser Rodere", ree on. "Upravo mi je pala na pamet jedna luda zamisao.
Svi ste videli propagandu i spekulacije u vezi sa stogodinjicom, sada kada je
ostalo samo pet godina do 2012. Par miliona kugli od kaljenog stakla bilo bi
upravo onoliko koliko treba za posao o kome svi govore.
Mislim da je naa tajanstvena muterija krenula po Titanik."

6. NO ZA DUGO SEANJE
Iako je najvei deo ljudske rase video delo njegovih ruku, Donald Krejg
nikada nee biti tako slavan kao njegova ena. Pa ipak, znanje programiranja
uinilo ga je jednako bogatim i susret im je bio neizbean, jer oboje su
koristili superkompjutere da bi reili probleme osobene za kraj dvadesetog
veka.
Sredinom devedesetih, filmski i TV studiji iznenada su shvatili da se
suoavaju sa krizom koju niko do tada nije predvideo, iako je trebalo da bude
oigledna godinama ranije. Mnoga od klasinih bioskopskih dela - glavna
blaga ogromne industrije zabave - postajala su bezvredna, zbog toga to je sve
manje i manje ljudi moglo da podnese da ih gleda. Milioni gledalaca
iskljuivali bi se zgaeno pred vesternom, trilerom sa Dejmsom Bondom,
komedijom Nila Sajmona, ili nekom dramom o suenju - iz razloga koji bi bio
nezamisliv pre samo jednog pokolenja. Prikazivali su ljude kako pue.
Epidemija side iz devedesetih godina bila je samo delom odgovorna za tu
revoluciju u ljudskom ponaanju. Druga kuga dvadesetog veka bila je
dovoljno jeziva, ali od nje je stradalo samo nekoliko postotaka od ukupnog
broja onih koji su umirali, jednako uasno, od bezbrojnih bolesti to ih je
otpoinjao duvan. Donaldov otac bio je meu njima, te je tako bilo izvesne
poetske pravde u injenici da mu je sin zgrnuo pravo bogatstvo 'ienjem'

klasinih filmova da bi se mogli prikazati novoj publici.

Iako su neki bili toliko ovenani dimom da su bili van svakog iskupljenja,
u iznenaujuem broju sluajeva veto kompjutersko procesiranje moglo je da
ukloni nepristojne cilindre iz ruku i usta glumaca i da zbrie pepeljare sa
stolova. Tehnike koje su naizgled bez ikakvih avova stopile stvarne i
izmiljene svetove u takvim filmovima-meaima kao to je Ko je smestio
zeki Roderu? imale su bezbrojne druge primene - ne sve legalne. Meutim,
za razliku od video ucenjivaa, Donald Krejg je mogao da tvrdi kako obavlja
korisnu drutvenu funkciju.
Sreo je Edit tokom prikazivanja preiene Kazablanke, a ona mu je
smesta pokazala kako ju je mogao popraviti. Iako su se u brani alili da se
oenio sa Edit zbog njenih algoritama, spajanje je bilo uspeno i na linom i
na profesionalnom planu. Ili bar tokom prvih nekoliko godina...

"Ovo e biti vrlo jednostavan posao", ree Edit Krejg kada su poslednje
poruke skliznule sa monitora. "Ima samo etiri scene u itavom filmu koje
predstavljaju problem. A kakvo e uivanje biti rad u dobroj staroj crno-beloj
tehnici!"
Donald je i dalje bio utljiv. Film ga je potresao vie nego to je hteo da
prizna i obrazi su mu i dalje bili vlani od suza. ta je to, upita se on, to me
toliko pogaa? injenica da se sve to zaista desilo i da su imena svih stotina
ljudi koje je gledao kako umiru - makar i u studijskom oivljavanju - i dalje
pamena? Ne, moralo je posredi biti neto vie od toga, zato to nije bio od
one vrste ljudi koji lako plau...
Edit nita nije primetila. Pozvala je prvu obeleenu scenu na ekranu
monitora i zamiljeno posmatrala stop kadar.
"Poinjemo sa sliicom 3751", ree ona. "Evo ga - ovek pali cigaru ovek na desnom ekranu isto - kraj na sliici 4432 - itava sekvenca etrdeset

pet sekundi - koji su zahtevi muterije u pogledu cigara?"

"OK, ako je istorijska nunost; seti se retrospektive o erilu? Nema
naina da se pretvaramo kako on nije puio."
Edit se kratko nasmeja na onaj nain, vie nalik na kevtaj, koji je Donalda
sada sve vie nervirao.
"Nikada nisam bila u stanju da zamislim Vinstona bez cigare - a moram
rei da izgleda da je cvetao od njih. Na kraju krajeva, iveo je do devedesete."
"Imao je sree; pogledaj jadnog Frojda - godine agonije pre nego to je
zatraio od svog doktora da ga ubije. A pred kraj, toliko je smrdeo da ak ni
njegov pas nije hteo da mu prie."
"Onda, ne misli da se grupa milionera iz 1912. kvalifikuje kao 'istorijska
nunost'?"
"Ne, osim ako ne utie na priu - a ne utie. I zato glasam za ienje."
"Vrlo dobro - algoritam 6 e to izvesti, sa dva potprograma."
Editini prsti nakratko zaplesae nad tastaturom dok je unosila naredbu.
Nauila je da nikada ne dovodi u pitanje partnerove odluke u tim stvarima; i
dalje je bio previe emocionalno vezan, iako je sada prolo ve skoro dvadeset
godina otkako je posmatrao kako mu se otac bori za jo jedan udisaj.
"Sliica 6093", ree Edit. "Kartaro erupa bogate rtve.
Neki od onih sleva imaju cigare, ali ne mislim da e to mnogi primetiti."
"Slaem se", odgovori Donald, uz neto oklevanja. "Ako moemo da
iseemo onaj oblak dima zdesna. Pokuaj da ga jednom proe algoritmom za
izmaglicu."
Bilo je to udno, pomisli on, kako jedna stvar moe da dovede do druge,
pa do sledee, pa do sledee - i konano do cilja koji na prvi pogled nema
nikakve vidljive veze sa poetnom takom. Naizgled teko reiv problem
eliminisanja dima i vraanja skrivenih piksela na delimino unitenim slikama
doveo je Edit do sveta teorije haosa, diskontinualnih funkcija i

transeuklidovskih metageometrija.
Odatle je hitro prela na fraktale, koji su dominirali matematikom
poslednje decenije dvadesetog veka. Donald je poinjao da se brine zbog
vremena koje je provodila istraujui neobine i divne imaginarne predele,
bez ikakve praktine vrednosti - po njegovom miljenju - za bilo koga.
"Dobro", produi Edit, "da vidimo kako se potprogram 55 snalazi sa time.
A sada sliica 9873 - neposredno poto su naleteli na breg, ali jo ne shvataju
da je brod osuen. Onaj ovek se igra paretom leda na palubi - ali pogledaj
posmatrae sleva."
"Nije vredno truda. Dalje."
"Sliica 21.397. Nema naina da sauvamo ovu scenu! Ne samo cigarete,
nego i oni posluitelji to ih pue sigurno nemaju vie od esnaest ili
sedamnaest. Sreom, scena nije bitna."
"Pa, to je lako; naprosto emo je isei. Jo neto?"
"Ne - osim zvunog snimka na sliici 52.763 - u amcu za spasavanje.
Iznervirana dama vie: 'Onaj ovek tamo - pui cigaretu! Mislim da je to
odvratno, u ovakvom asu!' Ali mi ga, zapravo, ne vidimo."
"Donald se nasmeja."
"Lep efekat - naroito u takvim okolnostima. Ostavi ga."
"Slaem se. Ali shvata li ta to znai? Za itav posao bie potrebno samo
par dana - ve smo dovrili analogno-digitalno prebacivanje."
"Da - ne smemo dozvoliti da izgleda previe lako! Kada ga muterija eli?"
"Prvi put da ne bude za prolu nedelju. Na kraju krajeva, tek je 2007. Jo
pet godina do stogodinjice."
"To me ba zbunjuje", ree Donald zamiljeno. "Zato tako rano?"
"Zar nisi gledao vesti, Donalde? Niko jo nije nita obnarodovao, ali ljudi
prave planove na duge staze - i pokuavaju da pokupe pare. A mnogo toga
moraju da urade - pre nego to budu u stanju da pokupe i Titanik."

"Nikada nisam uzimao te vesti ozbiljno. Na kraju krajeva, prilino je

gadno izrazbijan - i prepolovljen na dva dela."
"Kau da e to olakati itavu stvar. A mogue je reiti svaki inenjerski
problem - samo ako ubrizga u njega dovoljno gotovine."
Donald je utao. Jedva da je uo Editine rei, jer jedna od scena koje je
gledao iznenada mu se ponovo odigrala u seanju. Kao da ju je opet gledao na
ekranu: i sada je znao zato je plakao u mraku.
"Zbogom, dragi moj sine", rekao je aristokratski mladi Englez dok je
usnuli deak koji vie nikada nee videti oca prebacivan u amac za
spasavanje.
Pa ipak, pre nego to je umro u ledenim vodama Atlantika, taj ovek je
imao i voleo sina - i Donald Krejg mu je zavideo. ak i pre nego to su poeli
da se razilaze, Edit je bila neumoljiva. Dala mu je kerku; ali Ada Krejg
nikada nee imati brata.

7. TREI VOA
Iz londonskog Tajmsa (Hardkopi i NjuzSat), 15. april 2007.
NO KOJU TREBA ZABORAVITI?

Neki artefakti imaju mo da izlude oveka. Moda najslavniji primeri jesu

Stonhend, piramide i jezivi kipovi sa Uskrnjih ostrva. Sumanute teorije - ak i
kvazireligijski kultovi - cvetali su oko sva tri spomenika.
Sada imamo jo jedan primer te neobine opsednutosti ostacima prolosti. Za
pet godina bie tano vek od najslavnije od svih pomorskih nesrea, potapanja
luksuznog putnikog broda Titanik na njegovom prvom putovanju 1912.
Tragedija je nadahnula desetine knjiga i najmanje pet filmova - kao i sramotno
slabu pesmu Tomasa Hardija: 'Susretanje para'.
Sedamdeset tri godine veliki brod poivao je na dnu Atlantika, spomenik za

1500 dua izgubljenih sa njim; inilo se da je van svakog ljudskog dosega. Ali
1985, zahvaljujui revolucionarnom napretku podmorske tehnologije, ipak je
otkriven i stotine njegovih tunih ostataka vraene su na svetlost dana. ak i u to
vreme, mnogi su na to gledali kao na neku vrstu skrnavljenja.
Sada, ako je verovati glasinama, preduzimaju se mnogo preduzimljiviji
planovi; razliiti konzorcijumi - za sada neidentifikovani - obrazovani su da bi
se brod podigao i pored znatnih oteenja.
Iskreno, takav projekat deluje u potpunosti besmisleno i uzdamo se da
nijedan na italac nee biti naveden da ulae novac u njega.
ak i kada bi se svi inenjerski problemi mogli prevazii, ta bi spasioci
uinili sa etrdeset ili pedeset hiljada tona starog gvoa? Podmorski arheolozi
znaju godinama da se metalni predmeti - izuzev, razume se, zlata - brzo
raspadaju kada se dovedu u dodir sa vazduhom posle dugog boravka pod
vodom.
Zatita Titanika mogla bi biti skuplja nego njegovo izvlaenje. Nije re o
tome - kao kod Vaze ili Meri Rouz - da je on 'vremenska kapsula' koja nam
omoguuje pogled na izgubljeno doba. Dvadeseti vek je valjano - ponekad i
previe valjano - dokumentovan. Ne moemo nauiti nita to ve ne znamo na
osnovu ostataka sa dubine od etiri kilometara tamo kod Grend Benksa kraj
Njufaundlenda.
Nema potrebe da se ovde ponavlja kako treba pamtiti najbitniju lekciju kojoj
nas je poduio Titanik - opasnosti od prevelike samouverenosti, tehnolokog
hubrisa. ernobilj, elender, Lagran 3 i Eksperimentalni fuzor Jedan pokazali
su nam kuda to moe da odvede.
Razume se da ne treba da zaboravimo Titanik. Ali treba ga ostaviti da poiva
u miru.

8. PRIVATNI PODUHVAT
Roj Emerson se dosaivao, kao i obino - iako je to bila injenica koju je
mrzeo da prizna, ak i samome sebi. Bilo je vremena kada je lutao kroz svoju
izvanredno opremljenu radionicu, sa blistavim mainama-alatljikama i
kolopletima elektronske opreme, potpuno nemoan da odlui kojom bi sada
eleo da se igra od svojih skupocenih elektronskih igraaka.
Ponekad bi poeo da radi na projektu koji je predloio neki od bezbrojnih
'asopisa' u mrei, pridruivi se grupi slino opredeljenih hobista rasutih
svuda po svetu. Retko im je znao imena - samo njihove esto aljive pozivne
signale - a pazio je da ne obznani sopstveno. Otkako se naao na listi sto
najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Dravama, otkrio je vrednost anonimnosti.
Meutim, posle nekoliko nedelja poslednji projekat izgubio bi ar novine,
pa bi se zato otkaio od nevidljivih kolega, izmenivi pozivnu ifru tako da
niko vie ne moe da stupi u vezu s njim. Nekoliko dana pio bi previe i traio
vreme na istraivanje linih poruka, ija bi sadrina zgrozila stare pionire
elektronske komunikacije.
Povremeno - poto se napaeni Doe Vikram iskljuio - javljao se na
oglase u 'Linim vestima' koji su ga zanimali. Rezultati su retko bili
zadovoljavajui, a nisu nita doprinosili oporavku njegovog samopotovanja.
Novost da se Dijana upravo ponovo udala jedva da ga je iznenadila, ali ga je
ostavila potitenog nekoliko dana, iako je pokuao da je postidi vulgarno
skupim venanim poklonom.
Stalna igra i nimalo rada nainili su od Emersona jednog vrlo turobnog
Roja. A onda, preko noi, poziv Ruperta Parkinsona sa palube trkakog
trimarana na junom delu Tihok okeana, iznenada mu je izmenio ivot.
"Koja ti je telefonska ifra?" bila je neoekivana Rupertova izjava na
poetku razgovora.
"Zato - obino ne marim za to. Ali mogu da se prebacim na NSA 2

ukoliko je stvarno vano. Jedini problem - voli da isecka govor na

prekomorskim vezama. I zato ne priaj prebrzo i ne preteruj sa tim
oksfordskim naglaskom."
"Kembrid, moliu - i Harvard. Hajdemo."
Usledila je pauza od pet sekundi, ispunjena udnim pitanjem i
cvrkutanjem. Onda se Rupert Parkinson, i dalje prepoznatljiv, iako blago
izoblien, vratio na vezu.
"uje li me? Fino. A sada, sea li se poslednjeg sastanka odbora i take o
staklenim mikrosferama?"
"Razume se", odgovori Emerson, malo nervozno; opet se pitao da li je
napravio budalu od sebe. "Nameravao si da se pozabavi time. Da li mi je
nagaanje bilo ispravno?"
"Po sred srede, stari moj - da se starinski izrazim. Nai advokati bili su na
par skupih rukova sa njihovim advokatima, pa smo zajedniki sabrali neke
stvari. Nisu nam otkrili ko im je muterija, ali to smo sasvim lako pronali.
Britanska video mrea... nije bitno koja... mislila je da e od svega napraviti
sjajnu seriju - u realnom vremenu, da bi sve kulminiralo stvarnim podizanjem.
Ali izgubili su zanimanje kada su otkrili koliko bi kotalo, i ugovor je otpao."
"teta. A koliko bi kotalo?"
"Samo izrada dovoljno sfera da se podigne pedeset kilotona, najmanje
dvadeset miliona dolara. Ali bio bi to tek poetak.
Mora da ih spustu dole, valjano rasporeene. Ne moe tek da ih istrese
na trup; ak i kada bi tamo ostale, ubrzo bi rasturile brod. A govorim samo o
prednjem delu - raznesena krma je drugi problem.
Onda treba da ga odglavi sa dna mora - napola je zariven u mulj. To e
znaiti mnogo posla sa podmorskim vozilima, a nema ih mnogo koja su u
stanju da rade na etiri kilometra dubine. Ne verujem da bi mogao da obavi
posao za manje od sto miliona. Moda bi bilo i nekoliko puta vie."

"Znai, posao je otpao. Zato me onda zove?"

"Mislio sam da nikada nee pitati. Malo sam se upustio u privatne
poslove; na kraju krajeva, mi, Parkinsonovi, imamo zakonito pravo na to.
Pradeda je tamo dole - ili bar njegov prtljag, u kabini tri, desno."
"U vrednosti od sto megasoma?"
"Mogue - ali to nije bitno; neke stvari nemaju cenu. Jesi li ikada uo za
Andreu Belinija?"
"Zvui kao igra bezbola."
"Bio je najvei staklar koga je Venecija ikada stvorila. Do danas ne znamo
kako je napravio neke od svojih rukotvorina - kako god bilo, jo sedamdesetih
godina devetnaestog veka uspeli smo da otkupimo krem kolekcije muzeja
staklarstva; na svoj nain to je bilo podjednako dragoceno kao elginske
skulpture. Godinama su nas iz Smitsonijana molili da im ih pozajmimo, ali
uvek smo odbijali - bilo je previe rizino slati tako skupocen tovar preko
Atlantika. A onda, vie nismo imali izgovor."
"Divotno - a kad si to ve pomenuo, seam se da sam video poneto od
Belinijevih radova kada sam poslednji put bio u Veneciji. Ali zar nee biti sve
u pariima?"
"Gotovo sigurno ne: bilo je struno zapakovano, kao to moe da
zamisli. Uostalom, hrpe brodskog posua preivele su, iako su bile u
potpunosti nezatiene. Sea se servisa za ruavanje Vajt Star prodatog na
licitaciji kod Sotbija pre nekoliko godina?"
"Okej - to u ti poverovati. Ali ini mi se krajnje ekstravagantnim dii
itav brod zbog nekoliko tacni."
"Razume se. Ali to je jedan od velikih razloga zato bi Parkinsonovi
trebalo da se umeaju."
"A ostali?"
"Dovoljno si dugo u ekipi da zna kako malo publiciteta nikada nije na

odmet. itav svet bi znao iji je proizvod obavio podizanje."

I dalje nije dovoljno dobro, ree Emerson sebi. Parkinsonovi su poslovali
veoma lepo - a publicitet po svaku cenu ni u kom sluaju nije bio poeljan. Za
mnogo ljudi ta olupina bila je gotovo sveta; one koji su akali po njoj
svrstavali su u pljakae grobova.
Ali znao je da ljudi esto prikrivaju - ak i ne uspevaju da prepoznaju svoje prave pobude. Otkako je stupio u odbor, upoznao je Ruperta i zavoleo
ga, iako teko da bi ga nazvao bliskim prijateljem; za oveka spolja bilo je
teko da se zblii sa Parkinsonovima.
Rupert je imao sopstveni nesreeni raun sa morem. Pre pet godina uzelo
mu je divnu jahtu Aurora, dugaku dvadeset pet metara, kada joj je
neoekivani nalet oluje otrgnuo katarku kod ostrva Scili i razbio je na
surovom stenju koje je uzelo toliko rtava kroz vekove. istim sluajem on
nije bio na brodu; bila je to rutinska plovidba - od Kovsa do Bristola radi
reglae. itava posada je izgubljena - ukljuujui kapetana.
Rupert Parkinson nikada to nije u potpunosti preboleo; istovremeno je
izgubio brod i, kao to je bilo dobro znano, ljubavnicu. Lik plejboja koji je
sada nosio kao samoodbranu bio je samo povrinski.
"Sve je to vrlo zanimljivo, Ruperte. Ali ta tano ima na umu? Svakako
ne oekuje da se i ja umeam!"
"I da i ne. Trenutno, sve je to - kako se ono kae? - misaoni eksperiment.
Voleo bih da se napravi studija izvodljivosti i spreman sam da je lino
finansiram. A onda, ako projekat ima imalo smisla, izneu ga na odboru."
"Ali sto miliona! Kompanija ni u kom sluaju ne bi rizikovala toliko.
Deoniari bi nas gurnuli iza reetaka za tili as. Da li u buvaru ili ludnicu, to
ne znam."
"Moglo bi biti i skuplje - ali ne oekujem da Parkinsonovi uloe itav
kapital. Moda dvadeset ili trideset miliona. Imam prijatelje koji bi mogli da

namaknu toliko."
"I dalje nije dovoljno."
"Tano."
Nastala je duga tiina, isprekidana samo slabanim pevuckavim pitanjem
sistema za deifrovanje u realnom vremenu dok je ovaj uzalud tragao za
neim to bi dekodirao.
"Vrlo dobro", ree Emerson najzad. "Idem pola-pola sa tobom - bar to se
tie izvetaja o izvodljivosti. Ko ti je strunjak? Da li ga poznajem?"
"Mislim da ga poznaje. Jason Bredli."
"Oh - ovek sa dinovskim oktopodom."
"To je bila tek vaarska predstava. Ali pogledaj koliko je doprinela
njegovom ugledu u javnosti."
"I njegovim prihodima, ubeen sam. Jesi li se uo sa njim? Da li je
zainteresovan?"
"Veoma - ali, sa druge strane, to je sluaj sa svakom firmom za okeanski
inenjering. Siguran sam da e neke od njih biti spremne da uloe sopstveni
novac - ili bar da rade na neprofitnoj osnovi, isto za publicitet."
"Okej - nastavi. Ali iskreno, mislim da je re o traenju novca; zavriemo
sa veoma skupom lektirom kada gospodin Bredli bude zavrio izvetaj.
Ionako ne vidim ta bih sa pedeset hiljada tona, ili koliko ve ima, zaralog
starog gvoa."
"To prepusti meni - imam jo nekoliko zamisli, ali jo ne bih da priam o
njima. Ukoliko neke upale, projekat bi se isplatio - na kraju. Moda bi ak
mogao da doe do profita."
Emerson je sumnjao da je to 'ti' tek onako izletelo. Rupert je funkcionisao
veoma glatko, a tano je znao ta radi. I svakako je znao da bi njegov slualac
bio u stanju da potpie itavu operaciju - kada bi eleo.
"Jo samo jedna stvar", nastavi Parkinson. "Dok ne kaem OK - a to nee

biti dok ne dobijem Bredlijev izvetaj - ni re nikome. Naroito ne ser

Roderu - mislie da smo ludi."
"Hoe da kae", odvrati Emerson, "da postoji i najmanja mogua sumnja
u tom pogledu?"

9. PROROCI SA ODREENIM UGLEDOM

Prima: Urednik, Tajms
alje: Lord Oldis od Brajtfonta, OM, Predsednik Emeritusa, svetske
asocijacije za naunu fantastiku

Dragi gospodine, Va trei uvodnik (15. april 07) u vezi sa planovima za

podizanje Titanika svedoi o tome kakav je udarac ta katastrofa - ni u kom
sluaju najgora u istoriji pomorstva - imala na matu oveanstva.
Jedan neobian vid te tragedije jeste da je opisana sa avolskom
preciznou etrnaest godina unapred. Prema klasinom izvetaju o ovoj
katastrofi iz pera Valtera Lorda pod naslovom Nezaboravna no, jo 1898.
'jedan energini autor po imenu Morgan Robertson napisao je roman o
slavnom prekoatlantskom putnikom brodu, daleko veem od ijednog do tada
izgraenog. Robertson ga je napunio bogatim i samozadovoljnim ljudima, a
onda ga potopio jedne hladne aprilske noi pri sudaru sa ledenim bregom.'
Taj knjievni putniki brod bio je gotovo tano veliine Titanika, a imao je
istu brzinu i gaz. Takoe je nosio tri hiljade ljudi i imao je amaca za
spasavanje za samo jedan deo njih...
Puka podudarnost razume se. Ali postoji jedna sitna pojedinost od koje mi
se ledi krv u ilama. Robertson je svoj brod nazvao Titan.
Voleo bih takoe da skrenem panju na injenicu da su dva pripadnika
profesije koju imam ast da predstavljam - pisaca naune fantastike - otila na
dno sa Titanikom. Jedan, ak Fitrel, sada je gotovo zaboravljen, i ak mu je i

nacionalno poreklo nesigurno. Ali postigao je dovoljno uspeha u trideset

sedmoj godini delima kao to su Gospodar dijamanata i Maina koja misli da
je mogao da putuje prvom klasom sa enom (koja je, poput 97 posto dama iz
prve klase i samo 55 posto onih iz tree, preivela potapanje.)
Daleko slavniji je ovek koji je napisao samo jednu knjigu, Putovanje na
druge svetove: romansa budunosti, izvorno tampanu 1894. To donekle
mistino putovanje po Sunevom sistemu, godine 2000, opisuje
antigravitaciju i druga udesa. Arkam Haus je objavila novo izdanje te knjige
na stogodinjicu njenog prvobitnog izlaska iz tampe.
Opisao sam autora kao 'slavnog', ali to je krupno potcenjivanje. Ime mu je
jedino koje se pojavljuje iznad ogromnog naslova u Njujork Amerikanu za 16.
april 1912: 'IZMEU 1500 I 1800 MRTVIH'.
Bio je to multimilioner Don Dekob Astor, ponekad oznaavan kao
'najbogatiji ovek na svetu'. Bio je svakako najbogatiji autor naune fantastike
koji je ikada iveo - injenica koja bi mogla da zgrozi oboavaoce pokojnog
Rona L. Habarda, ako ih jo ima.
Poaen sam da budem, Ser
Iskreno va

Oldis od Brajtfonta, OM
Predsednik emeritus, SFWA

10. 'OSTRVO MRTVIH'

Svaka struka ima znane predvodnike, ija se slava retko prua van granica
profesije. U bilo kom trenutku samo nekolicina ljudi moe da navede prvog
svetskog raunovou, zubara, ubretara, preduzetnika osiguranja,
pogrebnika... da pomenemo samo aicu nimalo blistavih, ali neophodnih
poziva.

Meutim, postoje neki naini zaraivanja za ivot koji su toliko vidljivi da

oni koji ih upranjavaju postaju domaa imena u svakom domu. Prve su,
razume se, izvoake umetnosti, u kojima svako ko stekne slavu zvezde moe
smesta postati prepoznatljiv velikom delu ljudske rase. Sport i politika su
blizu iza njih; ba kao i, mogao bi da tvrdi neki cinik, zloin.
Jason Bredli nije spadao ni u jednu od tih kategorija i nikada nije oekivao
da bude slavan. Epizoda sa Glomar Eksplorerom zbila se pre vie od tri
decenije, a ak i da nije bila obavijena velom tajne, njegova uloga ostala je
previe opskurna da bi zavreivala pomena. Iako su mu se nekoliko puta
obraali pisci u nadi da pronau novi ugao gledanja na operaciju DENIFER,
iz njihovih napora nikada nije proizilo nita.
Izgledalo je verovatno da je, ak i u to doba, CIA smatrala da je i ona jedna
knjiga na tu temu suvina, pa je preduzela korake da obeshrabri druge autore.
Nekoliko godina posle 1974. Bredlija su poseivala anonimna, ali uglaena
gospoda koja su ga podseala na dokumente koje je potpisao kada je
osloboen dunosti. Uvek su dolazila po dvojica i ponekad su mu nudili posao
neodreene prirode. Iako su ga ubeivala da bi bio 'zanimljiv i dobro plaen',
tada je zaraivao dobre pare na naftnim platformama na Severnom moru i nije
doao u iskuenje.
Sada je prolo ve vie od jedne decenije od poslednje posete, ali on nije
sumnjao da ga Kompanija i dalje pomno dri u ogromnim bankama podataka
u Lengliju - ili gde god to bilo tih dana.
Nalazio se u svom uredu na etrdeset estom spratu Tigovog tornja - sada
patuljastog u poreenju sa kasnijim podignutim oblakoderima Hjustona - kada
je primio zadatak koji e ga uiniti slavnim.
Dogodilo se da je datum bio 22. april i Bredli je najpre pomislio da je
njegova povremena muterija Def Rolings zakasnio za jedan dan. I pored
zastraujuih odgovornosti koje je imao kao izvrni direktor platforme

Hibernija, Def je bio poznat po smislu za humor. Ovog puta nije se alio; pa
ipak, prolo je poprilino vremena pre nego to je Jason mogao ozbiljno da
shvati njegov problem.
"Oekuje li od mene da poverujem", ree on, "da ti je platformu od milion
tona blokirao - oktopod!"
"Ne itavu operaciju, razume se; samo spojnicu 1 - naeg najboljeg
proizvoaa. etrdeset kilobarela dnevno. Pet dotoka ulazilo je u nju, svi pod
punim zamahom. Do jue."
Projekat Hibernija, iznenada pade na pamet Jasonu, imao je istu optu
konstrukciju kao oktopod. Pipci - ili cevovodi - pruali su se po morskom dnu
od sredinjeg tela prema dvanaest izvoda izbuenih kroz tri hiljade metara
peara bogatog naftom. Pre nego to dostignu glavnu platformu, linije iz
nekoliko pojedinanih izvora sastavljale su se na proizvodnoj spojnici - i na
samom morskom dnu, na dubini od gotovo stotinu metara.
Svaka spojnica bila je automatizovani industrijski kompleks veliine
prostrane stambene zgrade i sadravala je svu specijalizovanu opremu
neophodnu za rukovanje meavinom gasa, nafte i vode pod visokim
pritiskom, koja je eruptirala iz rezervoara daleko u dubini. Pre desetina
miliona godina, priroda je stvorila i uskladitila to skriveno blago; nije bilo
jednostavno otgrnuti ga iz njenog okrilja.
"Reci mi ta se tano dogodilo."
"Je li ova mrea bezbedna?"
"Naravno."
"Pre tri dana poeli smo da dobijamo pogrena oitavanja sa instrumenata.
Protok je bio savreno normalan i zbog toga se nismo previe zabrinuli. Ali
onda je odjednom dolo do prekida dotoka podataka; izgubili smo svaku
mogunost nadgledanja. Bilo je oigledno da je glavni optiki vod prekinut,
pa su automati, razume se, sve iskljuili."

"Nije posredi bio problem sa otputanjem kabla?"

"Ne; titnik je radio savreno - bar jednom."
"A onda?"
"Standardna procedura - poslali smo dole kameru - Oko tip 5. I pogodi ta
je bilo."
"Baterije su crkle."
"Ne. Kabl se zakaio za spoljanju platformu jo pre nego to smo i mogli
da uemo i da pogledamo okolo."
"ta se dogodilo vozau?"
"Pa, kuhinja nije potpuno mehanizovana, a ef Diboa uvek voli da upotrebi
i malo nekvalifikovane radne snage."
"Znai, izgubili ste kameru. ta se onda desilo?"
"Nismo je izgubili - tano znamo gde je - ali nam jedino prikazuje mnogo
riba. Zato smo poslali dole ronioca da raspetlja stvari - i da vidi ta moe da
nae."
"Zato ne DUV?"
Na svakoj okeanskoj buotini bilo je nekoliko podvodnih robota - Daljinski
Upravljanih Vozila. Stari dani kada su ljudski ronioci obavljali sav posao
davno su postali prolost.
Na drugom kraju linije zavladala je nelagodna tiina.
"Plaio sam se da e me to pitati. Imali smo par nezgoda - dva DUV-a se
remontuju - a ostala se ne mogu odvojiti od hitnih poslova na platformi
Avalon."
"Nije ti srean dan, ha? Znai, zato slogan 'Korporacije Bredli' glasi:
'Nijedan posao nije previe duboko.' Priaj mi jo."
"Potedi me tog izanalog slogana. Poto je dubina bila samo devedeset
metara, poslali smo dole ronioca sa standardnom helijumsko-kiseonikom
opremom... Jesi li ikada uo oveka kako vriti u helijumu? Nije ba lep

zvuk...
Kada smo ga izvukli i kada je ponovo bio u stanju da govori, rekao je da je
itavu konstrukciju pokrio jedan oktopod. Kleo se da u preniku ima sto
metara. Smeno, razume se - ali nema sumnje da je pravo udovite."
"Koliko god da je veliki, malo pakovanje dinamita trebalo bi da ga ubedi
da ode."
"Previe opasno. Zna kakav je raspored tamo dole - na kraju krajeva, ti si
pomagao da se instalira!"
"Ukoliko kamera i dalje radi, zar ne prikazuje neman?"
"Zaista smo videli deo pipka - ali nikako ne moemo da mu procenimo
veliinu. Mislimo da je ponovo otiao unutra - plaimo se da ne poupa jo
kablova."
"Ne misli da se moda zaljubio u cevovode?"
"Ba si duhovit. Ja pretpostavljam da je naao besplatan ruak. Zna prokleti efekat oaze kojim se odeljenje za javnost uvek razmetalo."
Bredli je zaista znao. Daleko od toga da oteuju okolinu, bukvalno svi
podvodni artefakti bili su neodoljivo privlani za podmorski ivot, tako da su
esto postajali meta ribarskih brodova i raj za pecaroe. Ponekad se pitao kako
su ribe uopte uspevale da preive pre nego to je ljudska vrsta velikoduno
prekrila olupinama dna svetskih mora.
"Moda bi tap za podbadanje stoke obavio posao - ili estoka doza
infrazvuka."
"Ba nas briga kako e se stvar obaviti - sve dok nema oteenja opreme.
Kako izgleda, posredi je posao po tvojoj meri - i po Dimovoj, razume se. Da
li je on spreman?"
"On je uvek spreman."
"Koliko brzo moe da doe do Sen Dona? U Dalasu je evronov
mlaznjak - moe te pokupiti za jedan sat. Koliko je Dim teak?"

"Jednu i po tonu."
"Nema problema. Kada e biti na aerodromu?"
"Daj mi tri sata. Ovo mi nije uobiajeni posao - moram prvo malo da
istraujem."
"Uobiajeni uslovi?"
"Da - sto 'K' plus trokovi."
"A bez uinka nema ni plaanja?"
Bredli se nasmei; vekovima stara spasilaka formula verovatno nikada
nije izgovorena u ovakvom sluaju, ali izgledalo je da je primenljiva. U
svakom sluaju, posao je izgledao lak. Sto metara, nije nego! ista
besmislica...
"Razume se. Pozvau te za jedan sat da potvrdim. U meuvremenu, poalji
mi faksom planove spojnice, da bih osveio seanje."
"Vai - i videu ta jo mogu da pronaem dok ekam tvoj poziv."
Nije bilo potrebe da se vreme trai na pakovanje; Bredli je uvek imao dve
spremne torbe - jednu za tropske krajeve, drugu za Arktik. Prva je koriena
veoma retko; izgledalo je da je veina njegovih poslova u neprijatnim
krajevima sveta, a ni ovaj nee biti izuzetak. Severni Atlantik u ovo doba
godine bie hladan i verovatno uzburkan; premda to nije bilo mnogo bitno na
dubini od sto metara.
Oni koji su Jasona smatrali tvrdim, praktinim naftaem iznenadili bi se
njegovim sledeim postupkom. Pritisnuo je dugme na konzoli na svom
radnom stolu, zavalio se u stolicu koja je delom mogla da se spusti i sklopio
oi. Za itav spoljanji svet spavao je.
Prole su godine pre nego to je otkrio identitet opsedajue muzike koja je
zapljusnula palubu Glomar Eksplorera i potekla preko nje pre gotovo pola
njegovog ivotnog veka. ak i tada, znao je da mora da je bila nadahnuta
morem; lagani ritam talasa bio je nepogreiv. I kako je odgovarajue bilo to

to je kompozitor Rus - najpotcenjeniji od trojice titana koje je dala velika

zemlja, retko pominjan istim dahom kad ajkovski i Stravinski...
Kao to se dogodilo sa Sergejom Rahmanjinovom pre mnogo godina,
Jason Bredli takoe je stajao opinjen pred 'Ostrvom mrtvih' Arnolda Beklina,
a sada ga je ponovo gledao okom svoga uma. Ponekad je poistoveivao sebe
sa tajanstvenom, ogrnutom prilikom koja je stajala na lai; ponekad je bio
krmano (Haron?), a ponekad jezivi teret, noen do poslednjeg poivalita pod
empresima.
Bio je to tajni obred koji je nekako sazreo u njemu tokom godina i za koji
je on verovao da mu je vie nego jednom spasao ivot. Jer dok je sedeo
utonuo u muziku, njegov podsvesni um - koji se, izgleda, nije zanimao za
takve beznaajnosti - bio je zaista veoma zauzet, analizujui posao koji je
poivao pred njim i predviajui probleme koji bi mogli da iskrsnu. Bar je
takva bila Bredlijeva vie nego napola ozbiljna teorija, koju nikada nije eleo
da opovrgne prebliskim istraivanjem.
Konano se uspravio, iskljuio muziki modul i okrenuo stolicu prema
jednoj od est tastatura. 'NeXT' tip 4, koji mu je uskladitavao veinu datoteka
i informacija, teko da je bio poslednja re kompjuterske tehnike, ali Bredlijev
posao razvio se uz njega i zato je on odoleo svim osavremenjavanjima, drei
se zdravog naela: "Ako radi, ne popravljaj ga."
"Tako sam i mislio", promrmljao je dok je prelazio pogledom
enciklopedijsku stavku 'OKTOPOD'. "Maksimalna veliina kada se u
potpunosti oprui moe biti do deset metara. Teina od 50 do 100 kilograma."
Jason nikada nije video oktopoda koji se makar probliio toj veliini i
poput veine ronilaca smatrao ih je draesnim i bezopasnim stvorenjima. Da
mogu biti agresivni, a jo manje opasni, takvu mogunost nikada nije uzimao
za ozbiljno.
'Videti i stavku Sport, podvodni.'

Zatreptao je dvaput na tu poslednju referencu, trenutno je prihvatio i

proitao sa meavinom zabave i iznenaenja. Iako se esto okuavao u
sportskom ronjenju, oseao je tipini profesionalni prezir prema amaterskim
ljudima abama. Previe mu ih se obraalo u potrazi za poslom, blaeno
nesvesni injenice da je najvei deo njegovog posla obavljan u vodi
predubokoj za nezatienog oveka, esto sa nultim osvetljenjem pa ak i sa
nultom vidljivou.
Ali morao je da se divi neustraivim roniocima Padit Saunda, koji su se
rvali sa protivnicima znatno teim od sebe, koji su uz to imali etiri puta vie
ruku - i iznosili ih na povrinu, ne povredivi ih pri tom. (To je, izgledalo je,
bilo jedno od pravila igre; ukoliko povredi oktopoda pre nego to ga vrati u
more, diskvalifikovan si.)
Kratka video sekvenca u enciklopediji bila je graa nonih mora: Bredli se
upita koliko Padit Saunderi imaju spokojan san. Ali ta sekvenca pruila mu
je kljunu informaciju.
Kako su ti ludi sportisti - i sportiskinje: bilo je poprilino ena - uspevali
da nateraju miroljubivog mekuca da izie iz jazbine u stupi u borbu prsa u
pipke? Jedva da je mogao da poveruje da je odgovor toliko jednostavan.
Zastavi tek toliko da doda nekoliko neuobiajenih stavki svojoj
standardnoj opremi, dograbio je prtljag i krenuo na aerodrom.
"Najlakih sto 'K' koje sam ikada zaradio", ree Jason Bredli sebi.

11. ADA
Dete dvoje blistavih roditelja ima dvostruki hendikep, a Krejgovi su jo
vie oteali ivot svojoj kerci time to su joj dali ime Ada. Ta dobro
reklamirana posveta prvom svetskom kompjuterskom teoretiaru sabirala je
njihove ambicije u vezi sa budunou deteta; bie, svim arom su se nadali,
srenija od tragine kerke lorda Bajrona, Ade, ledi Lavlejs.

Bilo je stoga veliko razoaranje kada Ada nije ispoljila nikakav poseban
dar za matematiku. Do este godine, alili su se prijatelji Krejgovih, trebalo je
da u najmanju ruku otkrije prosto pravilo trojno. Ispostavilo se da je koristila
kompjuter bez ikakvog pravog zanimanja za njegov nain rada; bila je to
samo jo jedna od kunih naprava, poput vidfona, daljinskih upravljaa,
sistema upravljanih glasom, zidnog TV, kolorfaksa...
ak je izgledalo da ima problema sa jednostavnom logikom, jer su je I,
NILI i NI kola u potpunosti zbunjivala. Smesta je omrznula Bulove
operetarore i jednom je briznula u pla pred simbolom IF/THEN operatora.
"Daj joj vremena", ubeivao je esto Donald nestrpljivu Edit. "Nita ne
nedostaje njenoj inteligenciji. Imao sam najmanje deset godina pre nego to
sam razumeo rekurzivne petlje. Moda e biti umetnica. Poslednji put imala je
same petice iz likovnog, vajanja..."
"I jedinicu iz aritmetike. Jo gore - izgleda da ju je ba briga! Eto ta me
toliko brine."
Donald se nije slagao, ali znao je da e samo poeti novu svau ako to
bude rekao. Voleo je Adu previe da bi video ma kakvo nesavrenstvo u njoj;
sve dok je bila srena i prolazila srazmerno dobro u koli, nita mu drugo nije
bilo bitno. Ponekad je eleo da je nisu opteretili tim evokativnim imenom, ali
Edit je, izgleda, i dalje bila reena da ima kerku genija. To je sada bilo jo
najmanje od njihovih neslaganja. Zaista, da nije bilo Ade, razveli bi se jo
odavno.
"ta emo da radimo u vezi sa kuetom?" upita on, eljan da promeni
temu. "Ima jo samo tri nedelje do njenog roendana - a obeali smo joj."
"Pa", ree Edit, omekavi na trenutak, "jo se nije odluila. Nadam se
samo da nee poeleti neto ogromno - kao veliku dogu. Uostalom, to nije
bilo obeanje. Rekli smo joj da e to zavisiti od njenog sledeeg testa u koli."
Ti si joj rekla, uzvrati Donald nemo. Koji god bio ishod, Ada e dobiti to

kue. Makar i poelela irskog vujaka - koji bi, na kraju krajeva, i bio
odgovarajui pas za toliko imanje.
Donald i dalje nije bio siguran da li je ta zamisao bila dobra, ali kupovinu
su mogli lako dopustiti sebi, a on je davno odustao od rasprave sa Edit poto
se ona jednom odlui na neto. Roena je i vaspitana u Irskoj i bila je vrsto
reena da i Adi prui istu prednost.
Zamak Konroj bio je zaputen vie od pola veka i neki delovi sada su bili u
ruevinama. Ali ono to je preostalo bilo je vie nego prostrano za jednu
modernu porodicu, a tale su bile u naroito dobrom stanju, jer ih je odravala
lokalna jahaa kola. Posle estokog trljanja i opsenog hemijskog ratovanja,
pruile su izvrstan smetaj za kompjutere i komunikacionu opremu. Lokalni
itelji smatrali su to bednom zamenom.
U celini, meutim, bili su dosta prijateljski raspoloeni: na kraju krajeva,
Edit je bila Irkinja koja se snala u ivotu, iako se udala za Engleza. I srano
su odobravali napore Krejgovih da slavnim vrtovima povrate bar deo njihove
devetnaestovekovne slave.
Jedan od Donaldovih prvih poteza, poto su prizemlje zapadnog krila
uinili nastanjivim, bila je opravka camere obscure ija je kupola bila
poznoviktorijanska primisao (neki su govorili 'izraslina') na grudobranima
zamka. Postavio ju je lord Frensis Mekinoj, radoznali amaterski astronom i
tvorac teleskopa, tokom poslednje decenije ivota; kada se paralizovao, a
budui odve ponosit da bi dopustio da ga guraju po imanju u kolicima,
provodio je sate nadgledajui svoje carstvo iz te osmatranice - i dajui
naredbe vojsci batovana uz pomo zastavica.
Vek stara optika bila je i dalje u iznenaujue dobrom stanju i davala je
blistavu sliku spoljanjeg sveta u vodoravnom vidnom polju. Adu je opinio
taj instrument i oseaj moi koji joj je pruao dok je pregledala terene zamka.
Bilo je to, izjavila je, mnogo bolje od televizije - ili dosadnih, starih

filmova koje su joj roditelji stalno gledali.

A tamo gore, na grudobranima, nije mogla da uje zvuk njihovih ljutitih
glasova.

12. MEKUAC NEUOBIAJENIH RAZMERA

Prve loe vesti stigle su ubrzo poto se Bredli dao na zadocneli ruak.
'evron Kanada' hranio je dobro svoje VIP-ove, a Jason je znao da im stigne
do Sen Dona nee imati mnogo vremena za bezbrine redovne obroke.
"Izvinite to vas uznemiravam, gospodin Bredli", ree stjuard, "ali imate
hitan poziv iz glavnog ureda."
"Zar ga ne mogu primiti ovde?"
"Bojim se da ne - imate i video poruku. Morate da poete pozadi."
"Prokletstvo", ree Bredli i proguta jo jedan brzi zalogaj izvanrednog
teksakog bifteka. Uz oklevanje je odgurnuo tanjir i otiao do komunikacione
kabine u zadnjem delu aviona. Video je bio jednosmeran i zbog toga nije
imao oseaj krivice to i dalje vae dok je Rolings podnosio izvetaj.
"Malo smo istraivali, Jasone, oko veliina oktopoda - narod na platformi
nije bio ba srean kada si se nasmejao na njihovu procenu."
"teta. Proverio sam u enciklopediji. Najvei oktopod ima manje od deset
metara u preniku."
"Onda bolje pogledaj ovo."
Iako je slika koja je blesnula na ekranu oigledno bila veoma stara
fotografija, izgledala je izvanrednog kvaliteta. Prikazivala je grupu ljudi na
plai oko bezobline mase otprilike veliine slona. Sledilo je nekoliko drugih
fotografija u brzom nizu; sve su jednako jasno prikazivale - ali ta to, bilo je
nemogue rei.
"Kada bi trebalo da uloim pare na to", ree Bredli, "nagaao bih da je re
o gadno raspadnutom kitu. Video sam - i osetio zadah - nekolicine. Izgledali

su upravo tako; ukoliko nisi pomorski biolog, nikada ga ne bi prepoznao.

Tako je roena morska zmija."
"Lep pokuaj, Jasone. To je u to vreme rekla veina strunjaka - uzgred,
bilo je to 1896. A mesto je bilo Florida - plaa Sent Ogastin, da budemo
precizni."
"Biftek mi se hladi, a ovo ba ne doprinosi mom apetitu."
"Neu jo dugo. Taj komadi imao je oko pet tona; sreom, jedno pare
sauvano je u Smitsonijanu, tako da su pedeset godina kasnije naunici mogli
da ga ponovo pogledaju. Nema sumnje da to jeste bio oktopod; i mora da je
imao raspon krakova od gotovo sedamdeset metara. Znai da procena naeg
ronioca moda i nije bila ba toliko preterana."
Bredli je utao nekoliko trenutaka, varei tu prilino neoekivanu - i
nedobrodolu - informaciju.
"Verovau kada ga budem video", ree on, "iako nisam siguran da to
elim."
"Uzgred", ree Rolings, "nikome nisi govorio o ovome?"
"Razume se da nisam", zarea Jason, iznerviran samom pomisli.
"Pa, mediji su se dokopali informacije; naslovi na faksvestima ve ga zovu
Oskar."
"Dobar publicitet: zato se brine?"
"Nadali smo se da e se otarasiti nemani, a da ti niko ne viri preko
ramena. Sada moramo da budemo paljivi; ne smemo povrediti slatkog,
malog Oskara. Ljudi iz 'Svetske Divljine' pomno posmatraju. Da i ne
pominjemo 'Plavi Mir'."
"Ti ludaci!"
"Moda. Ali SD treba uzeti ozbiljno: seti se ko im je predsednik. Ne
elimo da uznemirimo dvorac."
"Uradiu to mogu da budem nean. U svakom sluaju neu koristiti

nuklearno oruje - ak ni ogranienog dejstva."

Prvi zalogaj sada mlakog bifteka dozva neprijatno seanje. Nekoliko puta,
priseti se Bredli, jeo je oktopoda - i ba uivao u tome.
Nadao se da e moi da izbegne obrnuti scenario.

13. MO PIRAMIDE
Kada je Ada, jecajui, poslata u svoju sobu, Edit i Donald Krejg piljili su
jedno u drugo u obostranoj neverici.
"Ne shvatam", ree Edit najzad. "Nikada pre nije bila neposluna; u stvari,
uvek se veoma dobro slagala sa gospoicom Ajvs."
"A ovo je ba ona vrsta testova u kojima je obino veoma dobra - nema
formula, samo viestruki izbori i lepe slike. Daj da proitam to pismo jo
jednom..."
Edit mu ga prui, nastavljajui da prouava ispitni list koji je prouzrokovao
sve nevolje.
Dragi gospodine Krejg,
Veoma mi je ao to moram da vas izvestim da sam bila prisiljena da
udaljim Adu zbog neposlunosti.
Jutros je njenom razredu dat priloeni standardni test vizuelne percepcije.
Bila je izuzetno dobra (95 posto) sa svim problemima izuzev broja 15. Na
moje iznenaenje, bila je jedini uenik u razredu koji je dao pogrean odgovor
na to veoma jednostavno pitanje.
Kada sam joj to pokazala, glatko je porekla da nije u pravu. ak i kada
sam joj pokazala tampani odgovor, odbila je da prizna greku i tvrdoglavo
govorila da su svi ostali pogreili! Na toj taki postalo je neophodno, zbog
razredne discipline, da je poaljem kui.
Zaista mi je ao, jer obino je tako dobra devojica. Moda ete vi
razgovarati sa njom i nagnati da se urazumi.

Iskreno,
Elizabet Ajvs (razredni stareina)
"Izgleda gotovo", ree Donald, "kao da se namerno trudila da ne uspe."
Edit zavrte glavom.
"Ne verujem. ak i sa tom grekom, prola bi dobro."
Donald je piljio u mali niz blistavo obojenih geometrijskih figura koje su
izazvale itavu nevolju.
"Postoji samo jedna stvar", ree on. "Idi, porazgovaraj sa njom i smiri je.
Daj mi deset minuta sa makazama i malo hamera - onda emo srediti stvar
jednom za svagda, da ne bi bilo dalje rasprave."
"Bojim se da e samo akati po simptomima, a ne po bolesti. elimo da
znamo zato je uporno tvrdila da je u pravu. To je - gotovo patoloki. Moda
emo morati da je poaljemo psihijatru."
Ta misao ve je pala Donaldu na pamet, ali ju je smesta odbacio. Tokom
potonjih godina esto e se seati ironije tog trenutka.
Dok je Edit smirivala Adu, on brzo odmeri potrebne trouglove uz pomo
olovke i lenjira, isee ih od hamera i spoji ivice, dobivi tako tri primerka
najjednostavnijih geometrijskih tela - dva tetraedra i jednu piramidu, sve sa
jednakim stranicama. To je delovalo kao detinjasta igra, ali bilo je najmanje
to je mogao da uini za voljenu i uznemirenu kerku.
"15 (a)", itao je on. "Data su dva istovetna tetraedra. Svaki ima 4
jednakostranina trougla za stranice, to ini zbir od 8.
Ukoliko se bilo koje dve njihove povrine sastave, koliko e stranica imati
novo telo?"
Bio je to toliko jednostavan misaoni eksperiment da bi svako dete trebalo
da je u stanju da ga obavi. Poto su dve od osam strana progutane u novom
telu dijamantskog oblika, odgovor je oigledno bio est. Ada je bar to uradila
dobro...

Drei ga izmeu palca i kaiprsta, Donald zavrte mali kartonski dijamant

nekoliko puta, a zatim ga sa uzdahom ispusti na sto. On se smesta raspade na
dva sastavna dela.
"15 (b) Dati su tetraedar i piramida, svaki sa ivicama iste duine. Meutim,
piramida ima kvadratnu osnovicu i etiri trougaone stranice. Prema tome, dve
figure zajedno imaju 9 stranica.
Ukoliko se dve trougaone stranice spoje, koliko e stranica imati tako
dobijena figura?"
Sedam, razume se, promrmlja Donald, poto e dve od prvobitnih devet
biti izgubljene u novom telu...
Lenjo je okretao mala kartonska tela dok se dva trougla nisu spojila.
Zatim je zatreptao.
A onda mu se usta otvorie.
Sedeo je utke jedan trenutak, proveravajui dokaz sopstvenim oima.
Lagani osmeh proiri mu se preko lica i on tiho ree u kuni komunikator:
"Edit - Ada - imam neto da vam pokaem."
Onog asa kada je Ada ula, crvenih oiju i jo jecajui, on prui ruke i
zagrli je.
"Ada", proapta, neno joj milujui kosu, "veoma se ponosim tobom."
Zapanjenost na Editinom licu ozarila ga je vie nego to je trebalo.
"Ne bih poverovao", ree on. "Odgovor je bio toliko oigledan da se ljudi
koji su sastavljali test uopte nisu potrudili da ga provere. Gledaj..."
On uze petostranu piramidu i prisloni etvorostrani tetraedar uz jednu
njenu trougaonu stranicu.
Novo telo imalo je samo pet stranica - a ne 'oiglednih' sedam...
"Iako sam naao odgovor", nastavi Donald - a u glasu mu se razabirao
prizvuk strahopotovanja dok je gledao kerku koja se sada smeila - "ne
mogu to da vizualizujem mentalno.

Kako si znala da se druge strane tako spajaju?"

Ada je delovala zbunjeno.
"A ta bi drugo radile?" odgovori ona.
Nastala je duga tiina dok su Donald i Edit upijali taj odgovor i gotovo
istovremeno stigli do istog zakljuka.
Ada se moda nije najbolje snalazila u logici ili analizi - ali njen oseaj za
prostor, njena geometrijska intuicija, bili su u potpunosti izuzetni. Sa samo
devet godina, daleko je nadmaala svoje roditelje. A da se i ne pominju oni
koji su sastavili test...
Napetost u odaji polako je nestajala. Edit poe da se smeje i ubrzo se sve
troje zagrlie sa gotovo detinjastom radou.
"Jadna gospoica Ajvs", zakikota se Donald. "ekaj dok joj samo kaemo
da u razredu ima Ramanudana geometrije!"
Bio je to jedan od poslednjih srenih trenutaka u njihovom branom
ivotu; esto su se vraali seanjima na njega u gorkim godinama koje e
uslediti.

14. POZIVANJE OSKARA

"Zbog ega se te stvari uvek zovu Dim?" upita reporter koji je presreo
Bredlija na aerodromu Sent Don. Bio je iznenaen to je stigao samo jedan,
imajui u vidu uzbuenje koje je, kako izgleda, izazivala njegova misija. No, i
jedan je, razume se, esto vie nego dovoljno: ali, najzad, nije bilo
demonstracija 'Plavog Mira' sa kojima se trebalo nositi.
"Dobile su naziv prema prvom roniocu koji je nosio oklopljeno odelo kada
su izvlaili zlato sa Luzitanije, tamo negde tridesetih godina. Naravno, od tada
su ih neizmerno poboljali..."
"Kako?"
"Pa, imaju sopstveni pogon, a ja bih mogao da ivim u Dimu pedeset sati,

na dva kilometra dubine - iako mi ba ne bi bilo mnogo zabavno. ak i sa

servo pokretanim udovima, etiri asa je maksimalno delotvorno radno
vreme."
"Mene ne biste naterali u takvu stvar", uzvrati reporter, dok je hiljadu pet
stotina kilograma titana i plastike, koje je pratilo Bredlija od Hjustona,
paljivo ubacivano u evronov helikopter. "Sam pogled na to izaziva mi
klaustrofobiju. Naroito kad se prisetim..."
Bredli je znao ta dolazi, pa je to izbegao tako to je mahanuo u znak
pozdrava i uputio se prema helikopteru. Isto pitanje postavilo mu je, u ovom
ili onom obliku, najmanje deset voditelja TV intervjua u nadi da e izvui
neku reakciju. Svi su bili razoarani i prisiljeni da potom smiljaju matovite
naslove kao: "Gvozdeni ovek u odei od titana".
"Zar se ne plaite duhova?" pitali su ga - ak i drugi ronioci. Oni su bili
jedini kojima je odgovarao ozbiljno.
"Zato bih?" uvek je uzvraao. "Ted Kolijer mi je bio najbolji prijatelj;
samo Bog zna koliko smo pia podelili." ("I devojaka", mogao je da doda.)
"Ted bi bio oduevljen; u ono vreme ni na koji drugi nain nisam mogao da
priutim sebi Dima - a dobio sam ga za etvrtinu cene njegove izrade. I to
najsavremeniji model - nijednom jo nije imao mehaniki kvar. Tedu je
naprosto srea okrenula lea: naao se beznadeno zarobljen u sruenoj
konstrukciji, tako da nije bilo vremena da ga izvuku. A, znate, Dim ga je
drao ivog tri sata due nego to je to jemila garancije. Jednog dana moda i
meni zatrebaju ta tri sata."
Ali ne, nadao se, na ovom poslu - ukoliko njegov tajni sastojak bude
delovao. Sada je bilo prekasno izvlaiti se; jedino mu je preostalo da se uzda
da je enciklopedija, koja ga je, izgleda, neprijatno izneverila u vezi sa jednom
bitnom pojedinou, ipak tana u drugim stvarima.
Kao i uvek, Jasona je impresionirala ista veliina platforme Hibernija,

iako je samo jedan njen deli bio vidljiv iznad nivoa mora. Betonsko ostrvo
od milion tona delovalo je kao tvrava, a njegovi izlomljeni obrisi otvarali su
vatreno polje na sve strane. I zaista, bilo je sazdano da odbije neumoljivog,
premda ne i ljudskog neprijatelja - ogromne bregove koji su se lagano sputali
iz arktikog rasadnika. Inenjeri su tvrdili da zdanje moe da izdri
maksimalni mogui udar. Nisu im ba svi verovali.
Nastala je neznatna stanka dok se helikopter primicao platformi za sletanje
na viespratnoj zgradi na vrhu; na njoj se ve nalazio helikopter RAF-a, koji
je morao da se odgura u stranu pre nego to su mogli da se spuste. Bredli baci
pogled na njegove oznake i nemo zajea. Kako su saznali toliko brzo? upita se
on.
Predsednik 'Svetske Divljine' ekao ga je im je kroio na vetrom brisanu
platformu, jo dok su se veliki rotori lagano zaustavljali.
"Gospodine Bredli? Poznat mi je va ugled, razume se - i drago mi je to
sam vas upoznao."
"Ovaj - hvala, vaa visosti."
"Taj oktopod - da li je stvarno toliko veliki kao to kau?"
"To nameravam da otkrijem."
"Bolje vi nego ja. A kako nameravate da postupite sa njime?"
"Ah - to je tajna firme."
"Nita nasilno, nadam se."
"Ve sam obeao da neu koristiti nuklearno oruje... ser."
Princ se ovlano nasmeja, a zatim uperi prst u donekle ulubljeni aparat za
gaenje poara koji je Bredli paljivo nosio u naruju.
"Mora da ste prvi ronilac koji nosi jednu od tih stvari pod vodu. Hoete li
ga koristiti kao hipodermiku iglu? Pretpostavimo da se pacijent pobuni?"
Nije ba loe nagaanje, pomisli Bredli; zasluuje esticu od moguih
deset. Ali nisam graanin Britanije; ne moe da me poalje u Tauer zbog

odbijanja da odgovaram na pitanja.

"Neto nalik tome, vaa visosti. I nee izazvati nikakve trajne posledice."
Bar se nadam, dodade on nemo. Bilo je i drugih mogunosti; Oskar e
moda biti u potpunosti ravnoduan - ili e se iznervirati. Bredli se uzdao da
e biti savreno bezbedan unutar Dimovog metalnog oklopa, ali ne bi bilo
prijatno da ga oktopod baca tamo amo poput graka u mahuni.
Princ je i dalje delovao zabrinuto, a Bredli je bio sasvim uveren da ta briga
nije usmerena na ljudskog protagonistu predstojeeg susreta. Njegova
kraljevska visost brzo je potvrdila tu uverenost.
"Molim vas, upamtite, gospodin Bredli, da je to stvorenje jedinstveno ovo je prvi put da je vien jedan takav ivi primerak. Verovatno je re o
najveoj ivotinji na svetu. Moda najveoj koja je ikada postojala. Oh, neki
dinosauri svakako su imali veu teinu - ali nisu pokrivali toliku teritoriju."
Bredli je stalno mislio na te rei dok je lagano tonuo prema morskom dnu i
dok je oko njega bleda suneva svetlost severnog Atlantika nestajala do
potpunog crnila. Vie su ga uzbuivale nego plaile; ne bi se bavio tim
poslom da se lako plaio. A oseao je da nije sam; dva dobroudna duha
putovala su sa njime u dubine.
Jedan je bio prvi ovek koji je ikada iskusio taj svet - heroj njegovog
detinjstva, Vilijem Bib, koji je dodirnuo granicu bezdana svojom primitivnom
batisferom, tamo jo tridesetih godina. A drugi je bio Ted Kolijer, koji je
umro u istom ovom prostoru to ga je Bredli sada zauzimao - tiho, bez buke,
zbog toga to nije mogao da uini nita drugo.
"Dno se primie; vidljivost oko dvadeset metara - jo ne vidim instalaciju."
Tamo gore, svi e ga posmatrati na sonaru, a im doe dole - kroz
onesposobljenu kameru.
"Meta na trideset metara, smer dva dva nula."
"Vidim je; struja mora da je bila jaa nego to sam mislio. Sada stiem do

dna."
Nekoliko sekundi sve je bilo skriveno u oblaku mulja; kao to je uvek
inio u takvim trenucima - on se priseti 'Podizanja malice praine' sa misije
Apola 11. Struja je brzo poistila izmaglicu koja je zaklanjala vidik i sada je
bio u prilici da osmotri masivni inenjerski kompleks koji se uzdizao u
dvostrukom snopu Dimovog spoljanjeg osvetljenja.
Izgledalo je kao da je to neka hemijska fabrika priline veliine isputena
na morsko dno da bi postala sastajalite za mirijade riba. Bredli je video
manje od etvrtine itave instalacije, jer najvei njen deo ostajao je skriven u
daljini i tami. Ali precizno je poznavao raspored, budui da je proveo dobar
deo svog skupocenog, nervirajueg i ponekad opasnog vremena u takvim
konstrukcijama.
Masivni okvir od elinih cevi, debljih od oveka, obrazovao je otvoreni
kavez oko skupine ventila, cevi i ureaja pod pritiskom, opleten kablovima i
raznovrsnim manjim cevima. Izgledalo je kao da je nabacan bez pravila ili
logike, ali Bredli je znao da je svaka stavka paljivo planirana kako bi se
uhvatila ukotac sa ogromnim silama usnulim daleko u dubini.
Dim nije imao noge - pod vodom, kao i u svemiru, ee su bile smetnja
nego korist - a pokretima mu se upravljalo uz pomo mlaznica niskog pritiska.
Prolo je vie od godinu dana otkako je Bredli poslednji put obukao svoj
pokretni oklop i stoga je u prvi mah reagovao pomalo neskladno, ali stare
vetine brzo su se vraale.
Pustio je Dima da blago pluta prema cilju, lebdei na nekoliko
centimetara iznad morskog dna kako ne bi uzburkao mulj. Bila je ovo
situacija u kojoj je dobra vidljivost bila bitna i bilo mu je drago to mu je
Dimova poluloptasta kupola pruala vidno polje u punom krugu.
Prisetivi se sudbine kamere - leala je na nekoliko metara odatle upletena
u kablau tanku poput olovke - Bredli zastade neposredno pored strukture

spojnice, razmiljajui o tome koji bi bio najbolji nain da ue u nju. Prvi cilj
bio mu je da nae prekid u fiber-optikoj vezi; znao je njen taan poloaj,
tako da to ne bi trebalo da bude nikakav problem.
Drugi mu je bio isterivanje Oskara; to moda nee biti tako lako.
"Idemo", javio je gornjoj strani. "Ulazim kroz trgovaki prilaz - pristupni
tunel B... Nema ba mnogo prostora za manevrisanje, ali nee biti
problema..."
Zastrugao je jednom, veoma blago, po metalnom zidu krunog hodnika, a
kada je to uradio, postao je svestan ravnomernog, niskofrekventnog 'tump,
tump, tump...' koje je dopiralo negde iz lavirinta rezervoara i cevi oko njega.
Oigledno je neki element opreme i dalje radio; mora da je u okolini bilo
mnogo bunije kada je sve radilo pod punim pogonom...
Ta pomisao prizva mu davno zaboravljeno seanje. Prisetio se kako je, kao
mali deak, utiao zvunike razglasa lokalnog vaara dobro naciljanim hicima
iz oeve puke - a onda je nedeljama iveo u strahu da e ga otkriti. Moda je
i Oskara iznervirao taj razgalamljeni upada u njegovu oblast, pa je preduzeo
sline odlune mere da vaspostavi mir i tiinu.
Ali gde se deo Oskar?
"Zbunjen sam - sada sam unutra - i vidim itav raspored. Mnotvo mesta
za skrivanje - ali nijedno dovoljno veliko da se sakrije ita krupnije od
oveka. Svakako ne veliko poput slona. Ah - evo onoga to ste traili!"
"ta si to naao?"
"Glavni sistem kablova - izgleda kao tanjir pageta koji je ispustio
nepaljivi konobar. Zacelo je bila potrebna poprilina snaga da se raspori;
moraete da promenite itav odeljak."
"ta je to moglo da uini? Gladna ajkula?"
"Ili gladna murina. Ali nema tragova zuba - oekivao bih ih. I zube, kada
je ve re o tome. Oktika je i dalje najsigurniji ulog. Ali ko god bio, sada nije

kod kue."
Ne urei, Bredli stade da paljivo pregleda instalaciju, ali nije mogao da
uoi nikakve druge tragove oteenja. Uz malo sree, jedinica bi trebalo da
postane funkcionalna za nekoliko dana - ukoliko tajni saboter ne udari
ponovo. U meuvremenu, nije mogao da uini nita vie; poeo je paljivo da
upravlja mlaznicama, uputivi se nazad odakle je doao; uvodio je Dima u
lavirint nosaa i cevi i ponovo ga izvodio. Jednom je uznemirio neku malu,
bezolinu masu koja je zaista bila oktopod - moda metar u preniku.
"Tebe mogu da precrtam sa liste osumnjienih", promrmlja on za sebe.
Gotovo da je iziao iz spoljanjeg okvira masivnih cevi i nosaa kada je
shvatio da se predeo izmenio.
Pre mnogo godina, bio je mali, stidljivi deak na kolskoj ekskurziji do
slavne botanike bate u junoj Dordiji. Nije se seao gotovo niega od
itave posete, ali postojala je jedna stvar koja je, iz nekog razloga, ipak
ostavila trajni utisak na njega. Nikada nije uo za banjan i zapanjio se kada je
otkrio da postoji drvo koje moe da ima ne jedno stablo, ve na desetine njih a svaki zasebni stub sluio je kao oslonac zajednikoj, prostranoj kupoli
satkanoj od granja.
U ovom sluaju, razume se, bilo ih je tano osam; znao je to, iako ih
uopte nije prebrojao. Samo je piljio u divovske oi, crne poput noi, nalik
bezdanim lokvama mastila, koje su ga bezoseajno posmatrale.
Bredlija su esto pitali: "Da li si se ikada uplaio?" a on je uvek davao isti
odgovor: "Boe, da - mnogo puta. Ali svaki put tek kada bi sve bilo gotovo zato sam i dalje ovde." Iako to niko ne bi nikada poverovao, sada se nije ni
najmanje uplaio - jedino je osetio strahopotovanje, kao to bi to iskusio pred
nekom neoekivanom divotom. I tako, njegova prva reakcija bila je:
"Dugujem izvinjenje onom roniocu." A druga: "Da vidimo da li ovo radi."
Cilindar aparata za gaenje poara ve je bio u zahvatu Dimovog levog

spoljanjeg manipulatora i Bredli ga okrenu servoom navie do poloaja za

nianjenje. Istovremeno, pokrenuo je desni krak, tako da su mehaniki prsti
mogli da povuku obara. Za itavu operaciju bilo je potrebno samo nekoliko
sekundi; ali Oskar je reagovao prvi.
Izgledalo je da oponaa Bredlijeve pokrete, nanianivi mesnatom cevi na
njega - kao da takoe dri na brzinu prepravljen aparat za gaenje poara.
Hoe li to on poprskati neim mene? upita se Bredli.
Nikada ne bi poverovao da neto toliko veliko moe da se kree tako brzo.
ak i unutar oklopa, Bredli oseti udar mlazne struje kada se Oskar prebacio
na pogon za sluaj opasnosti; nije bilo vremena za koraanje po dnu poput
osmonogog stola. Onda sve nestade u oblaku crnila, toliko gustog da su
Dimovi reflektori velike snage bili potpuno beskorisni.
Na sporom putu prema povrini, Bredli blago proapta mrtvom prijatelju:
"Pa, Tede, ponovo smo uspeli - ali ne mislim da smo mnogo zasluni za to."
Sudei po nainu na koji je Oskar otiao, nije verovao da e se vratiti.
Shvatao je taku gledanja ivotinje - ak je i saoseao sa njom.
Tu je sedeo i mirno se bavio svojim poslom da sprei pretvaranje severnog
Atlantika u vrstu masu bakalara. Iznenada, niotkud, pojavila se udovina
prikaza, blistajui svetlima i maui zlokobnim dodacima. Oskar je uinio ono
to bi uinio svaki inteligentan oktopod. Shvatio je da se u moru nalazi neko
stvorenje mnogo opasnije od njega samoga.
"Moje estitke, gospodin Bredli", ree Nj. K. V. dok je Jason lagano
izlazio iz oklopa. Bila je to uvek teka i nedostojanstvena operacija, ali ga je
drala u dobroj kondiciji. Kada bi nabacio jo koji centimetar, nikada ne bi
uspeo da se provue kroz kruni otvor zaptivaa lema.
"Hvala, ser", odvrati on. "Sve to spada u rok slube."
Princ se zakikota.
"Mislio sam da mi, Britanci, imamo monopol na potcenjivanje. I

pretpostavljam da niste spremni da otkrijete svoj tajni sastojak?"

Jason se nasmei i zavrte glavom.
"Jednog dana moda mi ponovo ustreba."
"ta god to bilo", primeti Rolings sa osmehom, "staje nas lepu paru. Dok
smo Oskara pratili na sonaru - zapanjujue kako daje slab odjek - oigledno je
bilo da se hitro kretao prema dubokim vodama. Ali pretpostavimo da se vrati
kada ponovo ogladni? Nigde drugde na severnom Atlantiku pecanje nije
toliko plodno."
"Da se dogovorimo", odvrati Jason i pokaza na svoj ulubljeni cilindar.
"Ukoliko to uini, poslau vam svoj arobni metak - pa moete da uputite
sopstvenog oveka da se pozabavi njime. Nee vas stajati ni pare."
"Ima tu negde neki tos", ree Rolings. "Nemogue da je toliko lako."
Jason se nasmei, ali ne odgovori nita. Iako je igrao tano po pravilima,
osetio je blagu - vrlo blagu - griu savesti. Slogan 'Bez uinka nema ni
plaanja' znaio je da e pare dobiti po delotvorno obavljenom poslu bez
dodatne obaveze da odgovara na postavljanja pitanja. Zaradio je svoje pare, a
ako ga neko bude pitao kako je to uinio, uzvratie: "Zar ne znate? Oktopode
je lako hipnotisati."
Postojao je samo jedan blagi razlog za nezadovoljstvo.
Zaalio je to mu se nije ukazala prilika da proveri jedan uzgredni
nagovetaj u staroj knjizi aka Kustoa koju mu je enciklopedija briljivo
navela. Bilo bi zanimljivo saznati da li octopus giganteus osea podjednaku
odbojnost prema koncentrisanom bakar-sulfatu kao i njegov patuljasti,
desetmetarski srodnik,octopus vulgari.

15. ZAMAK KONROJ

Mandelbrotov skup - nadalje oznaen kao M-skup - jedno je od
najizuzetnijih otkria u itavoj istoriji matematike. To je smela tvrdnja, ali

nadamo se da emo je opravdati.

Zapanjujua lepota slika koje on tvori znai da im je privlanost i
emocionalna i opta. One bez izuzetka izazivaju uzdahe divljenja kod onih
koji se nikada ranije nisu susreli sa njima; videli smo ljude gotovo hipnotisane
filmovima napravljenim pomou kompjutera, koji istrauju njihovo - sasvim
doslovno - beskonano grananje.
Zbog toga, nimalo nije iznenaujue to to je, samo jednu deceniju poto je
Benoa Mandelbrota otkrio ovaj niz 1980. godine, on poeo da vri snaan
uticaj na vizuelne umetnosti i vetine, kao to su dezeniranje tkanina, tepiha,
tapeta, pa ak i nakita. Razume se, holivudske fabrike snova takoe su ubrzo
poele da koriste ovo otkrie (kao i njegove srodnike) dvadeset i etiri asa
dnevno...
Psiholoki razlozi tog dejstva i dalje predstavljaju tajnu i moda e zauvek
tako ostati; nije iskljueno da u ljudskom umu postoji nekakvo ustrojstvo,
ukoliko moemo da upotrebimo taj izraz, koje rezonantno deluje na are Mskupa. Karl Jung bio bi iznenaen - i obradovan - kada bi doznao da e,
trideset godina posle njegove smrti, kompjuterska revolucija, do ijih je
poetaka upravo poiveo, dati novi zamah njegovoj teoriji o arhetipovima i
njegovom verovanju u postojanje 'kolektivne podsvesti'. Mnogi likovi Mskupa veoma podseaju na dela islamske umetnosti; moda je najbolji primer
u ovom pogledu poznati 'Pejsli al' - dezen u obliku zareza. Ali postoje i drugi
oblici koji podseaju na organske strukture - pipke, sloene oi insekata,
vojske morskih konja, trupove slonova - a onda se naglo pretvaraju u kristale i
pahuljice iz sveta pre nego to je poeo bilo kakav ivot.
Pa ipak, svojstvo M-skupa koje moda najvie zapanjuje jeste njegova
sutinska jednostavnost. Za razliku od svega drugog u modernoj matematici,
svaki uenik moe da razume kako se on proizvodi. Njegovo stvaranje ne
zahteva nita naprednije od sabiranja i mnoenja; ak ne nalae ni oduzimanje

ili delenje, a jo manje neke sloenije funkcije...

U naelu - iako ne u praksi! - ovaj niz mogao je biti otkriven im su ljudi
nauili da broje. Ali ak i da se nikada nisu zamarala i nikada pravili greku,
sva ljudska bia koja su ikada postojala ne bi bila dovoljna za obavljanje
elementarne aritmetike neophodne da se obrazuje M-skup sasvim skromne
veliine...

(Iz 'Psihodinamike M-skupa' Edit Krejg i Donalda Krejga, u Eseji u poast

profesoru Benoa Mandelbrotu povodom njegovog 80. roendana: MIT Press,
2004.)

"Plaamo li za psa, ili za pedigre?" upita Donald Krejg sa tobonjom

ozlojeenou kada mu je uruen propratni raun sa impresivnom
specifikacijom trokova. "Ta kuja ak ima i heraldiki grb, za ime sveta!"
Bila je to ljubav na prvi pogled izmeu ledi Fione Mekdonald od Glena
Aberkrombija - upavih pola kilograma kernskog terijera - i devetogodinje
devojice. Na iznenaenje i razoaranje suseda, Ada se nije zanimala za
ponije. "Ogavna, smrdljiva stvorenja", rekla je Patriku O'Brajenu, glavnom
vrtlaru, "sa ugrizom na jednoj strani i ritanjem na drugoj."
Starca je okirala tako neprirodna reakcija jedne mlade dame, pogotovo
stoga to je ona bila napola Irkinja.
Takoe nije bio u potpunosti zadovoljan nekim projektima novih vlasnika
u vezi sa imanjem na kome je njegova porodica radila ve tokom pet
pokolenja. Razume se, bilo je divno to je pravi novac ponovo doticao u
zamak Konroj, posle decenija siromatva - ali pretvaranje tala u
kompjuterske odaje! Bilo bi to dovoljno da otera oveka u pie, ako mu ve
nije bio predan.
Patrik je uspeo da osujeti nekoliko nastranih zamisli Krejgovih pomou

konstruktivne sabotae, ali su oni - ili zapravo gospoa Edit - bili

nepopustljivi u vezi sa preoblikovanjem jezera. Poto je dno oieno i poto
je uklonjeno nekoliko stotina tona vodenog zumbula, gospoa je pokazala
Patriku neobinu mapu.
"Hou da jezero izgleda ovako", rekla je tonom koji je Patrik u
meuvremenu i predobro upoznao.
"ta bi to trebalo da predstavlja?" odgovorio je sa oiglednim gaenjem.
"Neka vrsta bube?"
"Mogao bi ga tako nazvati", odgovori Donald, glasom koji je istovremeno
saoptavao: 'Ne krivi mene, sve je to Editina ideja'. "Mandelbuba. Reci Adi da
ti objasni jednog dana."
Nekoliko meseci ranije O'Brajan bi se naljutio na tu primedbu kao na
omalovaavajuu, ali sada je bio bolje upuen u stvari. Ada je bila neobino
dete, ali istovremeno i neka vrsta genija: Patrik je osetio da ju je oboje
blistavih roditelja gledalo kako sa divljenjem, tako i sa strahopotovanjem. A
Donald mu se dopadao znatno vie nego Edit; za jednog Engleza, nije bio
previe lo.
"Jezero nije problem. Ali presaivanje svih tih odraslih stabala empresa bio sam jo deak kada su posaena! To bi ih moglo ubiti. Moram da
porazgovaram sa umarskim odeljenjem u Dablinu."
"Koliko e vremena biti potrebno?" upita Edit, nimalo ne obraajui
panju na njegove primedbe.
"Hoete li da bude brzo, jeftino ili dobro? Mogu vam obezbediti bilo koje
dve stvari od toga."
Bila je to sada ve stara ala izmeu Patrika i Donalda, a odgovor je bio
onaj koji su obojica oekivali.
"Prilino brzo - i jako dobro. Matematiar koji je ovo otkrio ve je u
osamdesetim godinama ivota - tako da bismo voleli da to vidi to je pre

mogue."
"Ja se nimalo ne bih ponosio takvim otkriem."
Donald se nasmeja.
"To je samo gruba aproksimacija. ekaj dok ti Ada pokae pravu stvar na
kompjuteru; iznenadie se.
Ba sumnjam, pomisli Patrik.
Promuurni stari Irac nije esto greio. Ovo je bio jedan od retkih
sluajeva.

16. KIPLINGOV APARTMAN

Jason Bredli i Roj Emerson imaju mnogo toga zajednikog, pomisli Rupert
Parkinson. Obojica su bila lanovi ugroene, ako ne i izumirue, vrste sopstvenim snagama sazdanog amerikog preduzimaa koji je stvorio novu
industriju ili postao voa stare. Divio im se, ali im nije zavideo: bio je sasvim
zadovoljan, kao to je to esto govorio, to je 'roen u biznisu'.
Njegov odabir Kiplingovog apartmana za taj sastanak bio je sasvim
hotimian, iako on nije imao pojma koliko su, zapravo, njegovi gosti znali o
tom piscu. U svakom sluaju, i na Emersona i na Bredlija soba je ostavila
snaan utisak, sa istorijskim fotografijama po zidovima i samim stolom za
kojim je veliki ovek nekada radio.
"Nikada nisam mnogo mario za T. S. Eliota", poe Parkinson, "sve dok
nisam naiao na njegov Izbor Kiplingovih stihova. Seam se kako sam rekao
svome poduavaocu iz engleske knjievnosti da pesnik koji voli Kiplinga ne
moe biti potpuno lo. To mu nije zvualo smeno."
"Bojim se", ree Bredli, "da nikada nisam mnogo itao poeziju. Jedina
stvar koju znam od Kiplinga jeste Ako."
"teta; on je ba ovek za vas - pesnik mora i inenjerske vetine. Stvarno
morate proitati Mekendruovu himnu; iako je njena tehnologija zastarela za

stotinu godina, nikada niko nije nadmaio takvo odavanje poasti mainama.
A napisao je i pesmu o kablovima u dubokom moru, koja e vam se zacelo
dopasti. Ide ovako:

Olupine se rastau nad nama; prah im nadole kaplje iz velikih daljina...

Do mesta gde slepe i bele guje morske bdiju, do tame potpune, do tmastih
dubina.
Nema ni zvuka, nit' odjeka zvuka u pustinji to bezdani je kriju,
Il' po ravnicama mulja sivim i silnim gde kablovi se pod koljkama viju."

"Svia mi se", ree Jason. "Ali pogreio je da 'nema ni odjeka zvuka.'

More je vrlo buno mesto - ukoliko imate pravu opremu za sluanje."
"Pa, to teko da je mogao da zna tamo negde u devetnaestom veku. Bio bi
potpuno opinjen naim projektom - naroito zato to je napisao roman o
Grend Benksu."
"Je li?" uskliknue i Emerson i Bredli istovremeno.
"Ne naroito dobar - ni blizu Kima - ali ta jeste blizu ovom delu? Kapetan
hrabrost pria o njufaundlendskim ribarima i njihovim tekim ivotima;
Hemingvej je obavio mnogo bolji posao, pola veka kasnije i dvadeset stepeni
junije..."
"To sam itao", ree Emerson ponosno. "Starac i more."
"Najbolji u razredu, Roj. Uvek sam smatrao za pravu tragediju to to
Kipling nikada nije napisao epsku pesmu o Titaniku. Moda je i nameravao,
ali ga je Hardi preduhitrio."
"Hardi?"
"Nije bitno. Molim te, izvini nas, Radjarde, dok se pozabavimo poslom..."
Tri ravne ploe displeja (kako bi samo one opinile Kiplinga!) iskoie
istovremeno. Bacivi pogled na svoju, Rupert Parkinson poe: "Imamo tvoj

izvetaj od 30. aprila. Pretpostavljam da nema novih unosa?"

"Nita bitno. Moje osoblje proverilo je jo jednom sve brojke. Mislim da
bismo ih mogli malo popraviti - ali vie nam se dopada da budemo
konzervativni. Nikada nisam uo za neku veliku podvodnu operaciju koja nije
krila neka iznenaenja."
"ak i tvoj slavni susret sa Oskarom?"
"Najvee iznenaenje od svih. Prolo je ak i bolje nego to sam
oekivao."
"Kako stoji sa Eksplorerom?"
"Bez promena, Rupe. I dalje je u naftalinu u zalivu Suisun."
Parkinson se jedva primetno tre 'Rupe'. Ali bar je bilo bolje od 'Parki' - to
je dozvoljavao samo prisnim prijateljima.
"Teko je poverovati", ree Emerson, "da je tako vredan - tako jedinstven brod nekada korien."
"Preveliki je da bi bio ekonomian za korienje za bilo koji komercijalni
projekat. Samo ga je CIA mogla dopustiti sebi - pa ju je kongres lupio po
prstima."
"ini mi se da su jednom pokuali da je iznajme Rusima."
Bredli pogledla Parkinsona i nasmei se.
"Znai, zna za to."
"Razume se. Prilino smo istraivali pre nego to smo doli do tebe."
"Izgubljen sam", primeti Emerson. "Kako bi bilo da i mene ukljuite."
"Pa, tamo negde 1989. godine jedna od najnovijih ruskih podmornica..."
"Jedina klase 'M' koju su ikada izgradili."
"...potonula je u Severnom moru, a neki blistavi momak iz Pentagona
dosetio se: 'Moda bismo mogli da povratimo neto novca!' Ali nita nije
proizalo iz svega toga. Odnosno, da li je tako bilo, Jasone?"
"Pa, to nije bila zamisao Pentagona; tamo nema nikoga sa toliko mate. Ali

mogu vam rei da sam proveo prijatnu nedelju u enevi sa direktorom jednog
odseka CIA-e i tri admirala - jednim naim i dvojicom njihovih. To je bilo ah, na prolee 1990. Upravo kada je reformacija otpoinjala, tako da su svi
izgubili zanimanje. Igor i Aleksej odluili su se da preu na uvozno-izvozne
poslove. I dalje dobijam boine estitke iz njihovog ureda u Lenjin... hou da
kaem, Sent Pitu. Kao to kae, nikada nita nije proizalo iz te zamisli.
"Znam te restorane po enevi. Ukoliko bi poeleo da dovede Eksplorera u
plovno stanje, koliko bi ti vremena bilo po trebno?"
"Ako ja odaberem ljude - tri do etiri meseca. To je jedina vremenska
procena u koju mogu biti siguran. Sputanje do olupine, proveravanje njenog
stanja, graenje dodatnih strukturnih oslonaca, sputanje milijardi vaih
staklenih balona do nje - iskreno, ak i te maksimalne brojke koje sam stavio
u zagrade predstavljaju samo nagaanje. Ali moda u moi da ih poboljam
posle poetnog izvianja."
"To mi deluje vrlo razumno; cenim tvoju iskrenost. U ovom trenutku,
jedino elimo stvarno da znamo da li je projekat uopte verovatan - u datom
vremenskom okviru."
"to se vremena tie - da. U pogledu cene - ko zna? Koji vam je plafon,
uostalom?"
Rupert Parkinson pretvarao se da se trgao na otvorenost ovog pitanja.
"Jo zbrajamo - zar ne, Roje?"
Izmeu njih proe nekakav signal koji Bredli nije bio u stanju da
protumai, ali Emerson ga je naveo na trag svojim odgovorom.
"I dalje sam spreman da pratim sve to odbor odlui, Ruperte. Ukoliko
operacija uspe, sve u to vratiti u planu B."
"A ta je, mogu li da pitam, taj plan B. I kada smo ve kod toga - ta je
plan A? Jo mi niste rekli ta nameravate da uinite sa trupom broda, poto ga
jednom oteglite do Njujorka. A Vaza?"

Parkinson die ruke u lanom oajanju.

"Nanjuio je ta je plan C", zajea on. "Da, razmiljali smo o tome da ga
stavimo na izlobu poto ga dovezemo do Menhetna - sa sto godina
zakanjenja. Ali zna ta se deava sa brodom od gvoa posle nekoliko
decenija pod vodom - ve i zatita drvene lae dovoljno je gadna. Kiseljenje
Titanika u pravim hemikalijama uzelo bi decenije - i verovatno bi kotalo vie
od podizanja."
"Znai, ostaviete ga u pliaku. to znai da ete ga prebaciti do Floride,
ba kao to je reeno na televiziji."
"uj, Jasone - i dalje ispitujemo sve opcije: Diznivorld je jedna od njih.
Neemo ak biti razoarani ni ukoliko budemo morali da ga ostavimo na dnu
- sve dok smo u stanju da izvuemo ono to je u pradedinom apartmanu. Srea
to je odbio da ostavi u brodsko skladite te sanduke; u svom poslednjem
markonigramu alio se na to da u kabini nema dovoljno prostora za zabavu."
"I uveren si da e sve to krhko staklo i dalje biti nedirnuto?"
"Devedeset posto. Pre mnogo vekova Kinezi su otkrili da njihova roba
moe bezbedno da preputuje itav put svile - ukoliko je zapakuju u ajne
listie. Niko nije naao nita bolje sve dok se nije pojavila stiroporska pena; a,
razume se, uvek moe da proda aj i stekne finu zaradu i od toga."
"Sumnjam, bar to se tie ove posebne isporuke."
"Bojim se da si u pravu. teta, bio je to lini poklon od ser Tomasa Liptona
- najbolji aj sa njegovih cejlonskih plantaa."
"Sasvim si siguran da je mogao da upije udarac?"
"Sa lakoom: brod je zaorao u meko blato pod uglom, uz brzinu od oko
trideset vorova na sat. Proseno usporenje dva ge - maksimum pet."
Rupert Parkinson spusti plou displeja i zatvori to udo elektronske
inteligencije koje je sada sasvim normalno prihvatano, kao i telefon pre
jednog pokolenja.

"Pozvaemo te ponovo pre kraja nedelje, Jasone. Sutra je sastanak odbora i

nadam se da e to srediti stvari. Jo jednom, mnogo hvala na izvetaju;
ukoliko odluimo da produimo, moemo li raunati na tebe?"
"U kom pogledu?"
"U O.i.C. operacijama, razume se."
Nastala je duga pauza; malo preduga, pomisli Parkinson.
"Polaskan sam, Rupe. Moram da razmislim - da vidim kako to da uklopim
u svoju satnicu."
"Zaista, Jasone - ne bi trebalo da ima nikakvu satnicu ukoliko ovo krene.
To je najvei posao koji ti je ikada ponuen." Zamalo je dodao: moda
preveliki, ali se onda predomislio. Jason Bredli nije bio od vrste koju bi ovek
voleo da naljuti, naroito ukoliko se spremao za posao s njime.
"Sasvim se slaem - i voleo bih da ga prihvatim. Ne samo zbog novca - a
siguran sam da e ponuda biti u redu - ve i zbog izazova. Dobija ili gubi.
Ba mi je drago to sam se video sa obojicom - moram da pourim."
"Zar nee da vidi ba nita u Londonu? Mogu da ti nabavim karte za
novu predstavu Endrua Lojda Vebera i Stivena Kinga. Nema mnogo ljudi koji
su to u prilici."
Bredli se nasmeja.
"Voleo bih da idem - ali uspeli su da srede ista kablova na Orknijskom
polju, pa sam obeao da u biti u Aberdinu danas popodne."
"Vrlo dobro. uemo se..."
"ta misli, Roj?" upita Parkinson kada je odaja ponovo postala tiha.
"ilavi oveuljak, je li? Misli da eka najboljeg ponuaa?"
"Upravo sam se to pitao. Ukoliko to radi, nee imati sree."
"Oh - tvoje advokatske orluine obavili su domai zadatak?"
"Gotovo; jo ima malo neraspetljanih krajeva. Sea li se kada sam te
vodio do Lojda?"

"Svakako."
Bio je to zaista upeatljiv dogaaj za posetioca sa strane; ak i u dvadeset
prvom veku, 'nova' zgrada Lojda delovala je neosporno futuristiki. Ali na
Emersona je najvei utisak ostavila knjiga udesa - registar nesrea. Niz
masivnih tomova zabeleio je sve najdramatinije trenutke pomorske istorije.
Vodi im je pokazao stranicu za 15. april 1912, a filigranski precizni
rukopis ovekoveio je vesti koje su zapanjile svet.
Iako je itanje tih rei zaustavljalo dah, one su na Roja Emersona ostavile
manji utisak od jedne jezive sitnice koju je primetio, prelistavajui ranije
tomove.
Izgledalo je da su svi unosi, u razdoblju od preko dve stotine godina, pisani
istim rukopisom. Bio je to primer tradicije i kontinuiteta koje bi bilo veoma
teko nadmaiti.
"Pa, tata je vekovima lan Lojda, te zbog toga tu imamo... ovaj... izvestan
uticaj."
"To mogu da poverujem."
"Hvala. Uglavnom, odbor se posavetovao sa meunarodnim vlastima za
morsko dno. Postoje na desetine konkurentskih zahteva i advokati imaju pune
ruke posla. Oni su jedini koji ne mogu da izgube - ta god da se desi."
Roja Emersona je Rupertova okolinost dovodila do oajanja; izgledalo je
da se ovaj nikada ne uri da pree na stvar. Bilo je teko poverovati da bi bio
u stanju da dela brzo u sluaju opasnosti - pa ipak, spadao je u red najboljih
jahtaa na svetu.
"Bilo bi lepo kada bismo mogli da postavimo ekskluzivni zahtev za
vlasnitvo - na kraju krajeva, bio je to britanski brod..."
"...Sagraen amerikim novcem..."
"Pojedinost na koju emo zamuriti. Trenutno ne pripada nikome i to e
morati da se sredi na svetskom sudu. A to bi moglo potrajati godinama."

"Nemamo toliko na raspolaganju."

"Tano. Ali smatramo da moemo izdejstvovati sudsku zabranu za sve
ostale koji bi poeleli da ga izvade - dok bismo mi u meuvremenu tiho
nastavili sa sopstvenim planovima."
"Tiho! Mora da se ali. Zna li koliko sam u poslednje vreme odbio
zahteva za intervjue?"
"Verovatno isto koliko i ja." Rupert baci pogled na sat. "Ba u pravi as.
Da li bi voleo da vidi neto zanimljivo?"
"Razume se." Emerson je znao da e ono to Parkinson nazove
'zanimljivim', ta god ve bilo, verovatno predstavljati neto to vie nikada
nee moi da vidi u ivotu. Pravi krunski dragulji, moda; ili Bejker Strit broj
221B; ili one knjige u Britanskom Muzeju koje su, udnovato, nazivane
udnovatim i nisu navoene u glavnom katalogu...
"Tu je, odmah preko puta - moemo stii peice odavde za dva minuta.
Kraljevska institucija. Faradejeva laboratorija - tamo gde je roen veliki deo
nae civilizacije. Preureivali su eksponate, kada je neki tupan uspeo da
ispusti retortu koju je ovaj koristio prilikom otkria benzola. Direktor bi da
zna moemo li da slepimo staklo i da je popravimo tako da niko nikada ne
primeti ta se dogodilo."
ovek ne dolazi svakog dana u priliku, ree Emerson u sebi, da poseti
laboratoriju Majkla Faradeja. Preli su usku ulicu Albmarl, sa lakoom
izbegavajui spori saobraaj, i otpeaili nekoliko metara do klasine fasade
kraljevske institucije.
"Dobar dan, gospodin Parkinsone. Ser Ambroz vas oekuje."

17. DUBOKO SMRZAVANJE

"Nadam se da nemate nita protiv toga to smo sastanak upriliili na
aerodromu, gospoo Krejg - Donalde - ali saobraaj u Tokiju pogorava se

svakog dana. Isto tako - to nas manje ljudi vidi, to bolje. Siguran sam da
shvatate."
Dr Kato Micumasa, mladi predsednik Nipon-Tarnera, bio je kao i obino
besprekorno odeven u saviljsko odelo koje e ostati moderno sledeih
dvadeset godina. Isto tako kao i obino, pratila su ga dva samurajska klona
koja su ostajala u pozadini i koja nee izgovoriti ni re tokom itavog susreta.
Donald se ponekad pitao da li je japanska robotika ak i vie napredovala
nego to se to inae verovalo.
"Imamo nekoliko minuta pre nego to stignu drugi gosti, pa bih zbog toga
voleo da razmotrimo nekoliko pojedinosti koje se tiu samo nas...
Najpre, obezbedili smo svetska prava za kablovsku i satelitsku televiziju za
vau bezdimnu verziju Nezaboravne noi za prvih est meseci '12, sa opcijom
proirenja na sledeih est meseci."
"Sjajno. Nisam uopte verovao da ete to uspeti, Kato - ali trebalo je da
znam."
"Hvala; nije bilo lako, to ree je svojoj devojci."
Tokom godina svog zapadnog obrazovanja - londonska kola ekonomije,
zatim Harvard i Anenberg - Kato je razvio smisao za humor koji je esto
delovao sasvim neprimereno u odnosu na njegov trenutni poloaj. Kada bi
Donald zatvorio oi, teko bi mogao da poveruje da slua roenog Japanca,
budui da je Katoov srednjeatlantski naglasak bio toliko savren. Ali svaki as
ispalio bi neki luckasti vic ili neuvenu dosetku koji su bili jedinstveni za
njega i nita nisu dugovali ni istoku ni zapadu. ak i kada su delovali
neukusno - to ba i nije bilo retko - Donald je podozrevao da je Kato tano
znao ta radi. To je gonilo ljude da ga potcene; a to ih je moglo navesti da
poine veoma skupe greke.
"A sada", ree Kato odseno, "drago mi je to mogu da kaem da su se
nae kompjuterske probe i testovi u rezervoarima pokazali zadovoljavajui.

Ukoliko smem tako da kaem, ono to nameravamo jedinstveno je i

zaokupie matu itavog sveta. Niko, ba niko vie ne moe ak ni da pokua
da digne Titanik onako kako mi nameravamo!"
"Samo jedan njegov deo. Zato ba krmu?"
"Nekoliko razloga - neki praktini, neki psiholoki. Re je o mnogo
manjem od dva dela - ispod petnaest hiljada tona. I poslednji je potonuo, tako
da su tu bili okupljeni svi preostali ljudi. Ubaciemo scene iz Nezaboravne
noi. Razmiljali smo o ponovnom snimanju - o kolorisanju originala..."
"Ne!" rekoe oboje Krejgovih istovremeno.
Kato je delovao zapanjeno.
"Posle svega to ste mu vi uinili? Ah, nedokuivi zapad! Svejedno, poto
je re o nonoj sceni, podjednako je delotvorna i u crno-beloj tehnici."
"Postoji jo jedan problem doterivanja koji nismo reili", ree Edit naglo.
"Plesni orkestar Titanika."
"ta je s njime?"
"Pa, u filmu svira temu Blie Tebi, moj Boe."
"Pa?"
"To je mit - i re je o potpunoj besmislici. Posao orkestra bio je da ohrabri
putnike i sprei paniku. Poslednja stvar koju bi svirali bila bi turobna himna.
Neki od brodskih oficira ustrelio bi ih da su tako neto pokuali."
Kato se nasmeja. "I sam sam se esto slino oseao prema plesnim
orkestrima. Ali ta su zaista svirali?"
"Potpuri popularnih melodija, a verovatno su zavrili valcerom Jesenja
pesma."
"Shvatam. To je blie istini - ali ta da radimo sa Titanikom koji tone uz
muziku valcera, za ime sveta. Ars longa, vita brevis, kako su to maltene
govorili u MGM-u. U ovom sluaju, umetnost pobeuje, a ivot zauzima
drugo mesto."

Kato baci pogled na sat, zatim na jednog od klona, koji krenu do vrata i
nestade niz hodnik. Nepun minut kasnije, vratio se u pratnji jednog niskog,
snano graenog mukarca sa univerzalnim simbolima globalnog izvrioca - u
jednoj ruci torba svatara, a u drugoj elektronska aktovka.
Kato ga toplo pozdravi.
"Veroma mi je drago to smo se upoznali, gospodin Bredli. Neko je
jednom rekao kako je tanost kradljivac vremena: nikada u to nisam verovao i
drago mi je da se i vi slaete. Jason Bredli - ovo su Edit i Donald Krejg."
Dok su se Bredli i Krejgovi rukovali sa blago zbunjenim izrazima ljudi
kojima se ini da se poznaju, ali nisu sasvim sigurni, Kato pouri da razjasni
stvari.
"Jason je okeanski inenjer broj jedan na svetu..."
"Pa naravno! Onaj dinovski oktopod..."
"Umiljat kao mae, gospoo Krejg. Nita posebno."
"...dok Edit i Donald prepravljaju stare filmove da budu dobri poput novih
- ili ak jo bolji. Da vam objasnim zbog ega sam vas spojio, i to jo tako na
brzinu."
Bredli se nasmei.
"Nije mnogo teko pogoditi, gospodin Micumasa. Ali zanimale bi me
pojedinosti."
"U to sam uveren. Sve ovo, razume se, strogo je poverljivo."
"Razume se."
"Najpre nameravamo da dignemo kobilicu i da snimimo spektakularnu TV
specijalku kada ona izroni na povrinu. Potom emo je odvui do Japana i
postaviti kao deo trajne izlobe u Tokiju na moru. Bie napravljena pozornica
od 360 stepeni, publika e sedeti u amcima za spasavanje koji e se
ljuljukati na vodi... divna zvezdana no... gotovo na taki smrzavanja...
podeliemo im kapute... a onda e videti i uti poslednje minute dok brod tone

pod vodu. Potom e moi da se spuste u velikom rezervoaru i posmatraju

kobilicu kroz prozore za osmatranje na raznim dubinama. Iako je ona tek oko
jedne treine itavog broda, toliko je velika da je ne moete videti itavu
odjednom - ak i u destilovanoj vodi kakvu emo koristiti, vidljivost e biti
manja od stotinu metara. Olupina e naprosto nestajati u daljini - zbog ega
onda podizati vei deo broda? Posmatrai e imati savrenu iluziju da se
nalaze na dnu Atlantika."
"Zvui logino", ree Bredli. "I, razume se, dizanje kobilice bie najlake.
Ve je dobro izrazbijana - moete je dizati u delovima od po samo par stotina
tona, pa ih kasnije sastaviti."
Nastade neugodna tiina. Onda Kato ree: "To ne bi delovalo ba
velianstveno na televiziji, zar ne? Ne - imamo preduzimljivije planove. Taj
deo je strogo poverljiv. Iako je kobilica raznesena u parad, dii emo je u
jednoj operaciji. Unutar ledenog brega. Ne smatrate li to poetskom pravdom?
Jedan ledeni breg ju je potopio - drugi e je vratiti natrag na svetlost dana."
Ukoliko je Kato oekivao da e mu gost biti iznenaen, bio je razoaran.
Do tog trenutka Bredli je uo otprilike svaki plan za vaenje Titanika koje su
domiljati umovi mukaraca i ena mogli da smisle.
"Nastavite", ree on. "Bie vam potrebno postrojenje za hlaenje, zar ne?"
Kato se slavobitno nasmei.
"Ne - zahvaljujui poslednjem otkriu na polju tranzistorske fizike. uli
ste za Peltijeov efekat?"
"Razume se. Hlaenje koje dobijate kada pustite elektrinu struju kroz
neke materijale - ne znam tano koje. Ali svaki zamrziva u domainstvu
zavisi od njega jo od 2001, otkako su zakoni o ouvanju okoline zabranili
fluorougljenike."
"Tako je. No, obini ili kuhinjski Peltijeov sistem nije naroito delotvoran,
ali i ne mora to biti, sve dok neupadljivo proizvodi ledene kockice bez

buenja rupa u jadnom starom ozonskom sloju. Meutim, nai fiziari otkrili
su novu vrstu poluprovodnika - posredi je ogranak revolucije superprovodnika
- koja die delotvornost nekoliko puta. to znai da je svaki zamrziva na
svetu zastareo, poev od prole nedelje."
"Ubeen sam"", nasmei se Bredli, "da se zbog toga japanskim
proizvoaima srce para od alosti."
"Jurnjava za patentnim dozvolama odigrava se upravo u ovom trenutku. A
nismo prevideli ni propagandnu zvrku - kada na povrinu bude izronila
najvea ledena kocka na svetu - nosei u sebi Titanik."
"Impresioniran sam. Ali kako stoji stvar sa napajanjem?"
"To je drugi ugao koji se nadamo da iskoristimo - maevi kao plugovi,
iako je metafora pomalo neprilina u ovom sluaju. Nameravamo da
koristimo dve neupotrebljavane nuklearne podmornice - jednu rusku, jednu
ameriku. One mogu da generiu sve megavate koji su nam potrebni - i to sa
dubine od nekoliko stotina metara, tako da mogu da rade i tokom najgorih
atlantskih oluja."
"A planovi u pogledu vremena?"
"est meseci za instaliranje gvourije na dnu mora. Onda dve godine za
Peltijeovo hlaenje. Prisetite se - dole je gotovo taka smrzavanja. Samo treba
da spustimo temperaturu za nekoliko stepeni i na ledeni breg poee da se
obrazuje."
"A kako ete spreiti da otplovi navie pre nego to budete spremni?"
Kato se nasmei.
"Nemojmo zalaziti u pojedinosti na ovom stepenu - ali uveravam vas da su
nai inenjeri razmiljali i o toj sitnoj stavci. Uglavnom, to je mesto gde vi
stupate na scenu - ukoliko hoete."
Zna li on za Parkinsonove? - upita se Bredli. Vrlo verovatno; a ak i ako
nije siguran, po svoj prilici je pretpostavio da su ve napravili ponudu.

"Oprostite na trenutak", ree Kato izvinjavajuim glasom, okrete se u

stranu i otvori aktovku. Kada se ponovo okrenuo svojim posetiocima, jedva
pet sekundi kasnije, bio je preobraen u gusarskog zapovednika. Samo je
jedva vidljiva nit koja je vodila do tastature u njegovoj ruci otkrivala da je
pokrivka za oko koju je nosio bila, zapravo, plod visoke tehnologije.
"Plaim se da ovo dokazuje da nisam pravi Japanac - znate, loi maniri.
Moj otac i dalje koristi laptop, pozna dinastija Ming. Ali monokl je toliko
pogodniji i ima tako izvanrednu rezoluciju."
Bredli i Krejovi nisu mogli da se ne nasmee jedno drugome. Ono to je
Kato rekao bilo je savrena istina; mnogi prenosivi video ureaji sada su
koristili kompaktne mikroekrane koji su teili ne mnogo vie od obinih
naoara i, zapravo, su esto ugraivani u njih. Iako je monokl bio samo na
centimetar ispred oka, veto postavljeni sistem soiva inio je da slika
veliine potanske marke deluje onoliko velika koliko je to potrebno.
Bio je to sjajan izum za potrebe zabave - ali jo korisniji za poslovni svet,
advokate, politiare i svakog ko je eleo da pristupi poverljivim
informacijama u potpunoj privatnosti. Nije bilo naina za pijuniranje
elektronskog monokla druge osobe - izuzev prislukivanja iste linije podataka.
Glavni nedostatak bio mu je to to je preterana upotreba dovodila do novih
tipova izofrenije, na silnu radost istraivaa pojave 'rascepljenog mozga'.
Kada je Kato zavrio litaniju o megavat-asovima, koeficijentima kalorija
po toni i stepena po mesecu, Bredli je na trenutak sedeo i nemo procesirao
podatke koji su mu ubaeni u mozak. Mnoge pojedinosti bile su previe
tehnike da bi bile upijene prilikom prvog kontakta, ali to je bilo nebitno;
mogao ih je prouiti kasnije. Nije sumnjao u to da e prorauni biti tani - ali i
dalje bi moglo biti nekih sutinskih taaka preko kojih se prelo previdom.
Toliko puta je video da se to deava...
Meutim, instinkt mu je rekao da je plan vrst. Nauio je da ozbiljno prima

prve utiske - naroito kada su bili negativni, makar i ne bio u stanju da odredi
taan uzrok svog predoseanja. Ovog puta nije bilo ravih vibracija. Projekat
je bio fantastian - ali mogao je da upali.
Kato ga je posmatrao iz prikrajka, oigledno pokuavajui da mu proceni
reakcije. Umem da budem prilino neitljiv kada to hou, pomisli Bredli...
Osim toga, moram da mislim i na svoj ugled.
Onda mu Kato, sa prisenkom osmeha, prui malo pare hartije, presavijeno
nadvoje. Bredli je odugovlaio sa otvaranjem. Kada je video brojke, shvatio je
da ak i u sluaju da projekat bude potpuna katastrofa, nema potrebe da brine
za svoju dalju profesionalnu karijeru. Usled prirodnog toka stvari, nije mogla
da potraje jo mnogo godina - a ovoliko nije utedeo tokom itavog ivota.
"Polaskan sam", ree on tiho. "Vie ste nego velikoduni. Ali i dalje treba
da sredim neka druga posla pre nego to budem mogao da vam dam konaan
odgovor.
Kato je delovao iznenaeno.
"Koliko dugo?" upita on prilino otro.
Smatra da i dalje pregovaram sa jo nekim, pomisli Bredli. to je savrena
istina...
"Dajte mi jednu nedelju. Ali mogu vam rei smesta - sasvim sam siguran
da se niko ne moe pribliiti vaoj ponudi."
"Znam", ree Kato i zatvori aktovku. "Imate li primedbi - Edit, Donalde?"
"Ne", ree Edit, "izgleda da ste na sve mislili." Donald ne ree nita, ve
samo klimnu u znak slaganja. udan je to ortakluk, ree Bredli u sebi, i ne
naroito srean. Smesta mu se dopao Donald, koji je delovao kao topla, blaga
vrsta osobe. Ali Edit je bila tvrda i dominantna - gotovo agresivna; oigledno
je ona bila ef.
"A kako je ono divno udo od deteta koje vam je sluajno kerka?" upita
Kato Krejgove kada su se spremali da pou. "Prenesite joj da je volim."

"Hoemo", odvrati Donald. "Ada je dobro i uivala je u putovanju do

Kjota. Bila je to mala promena u odnosu na istraivanja Mandelbrotovog
skupa."
"A ta je zapravo", upita Bredli, "taj Mandelbrotov skup?"
"Mnogo lake je pokazati ga nego opisati", odgovori Donald. "Zato nas ne
posetite? Voleli bismo da vas provedemo po naem studiju - zar ne, Edit?
Naroito ukoliko budemo radili zajedno - kao to se nadam."
Samo je Kato primetio Bredlijevo trenutno oklevanje. Onda se ovaj
nasmei i odgovori: "Uivau u tome - idem za kotsku sledee nedelje i
mislim da bih to mogao da uklopim. Koliko vam je stara kerka?"
"Ada ima gotovo devet godina. Ali ako je upitate za starost, verovatno e
vam rei 8,876545 godina."
"Bredli se nasmeja. "Ona zaista zvui kao udo od deteta. Nisam siguran
da sam u stanju da se suoim sa njom."
"I to je", ree Kato, "ovek koji je preplaio oktopoda od pedeset tona.
Nikada neu razumeti te Amerikance."

18. U IRSKOM VRTU

"Kada sam bio deai", ree Patrik O'Brajan enjivo, "voleo sam da
dolazim ovde gore i gledam arobne slike. Delovale su mnogo blistavije - i
mnogo zanimljivije - od stvarnog sveta napolju. U to vreme nije bilo televizije
- a putujui bioskop u atri dolazio je u selo otprilike jednom meseno."
"Ne verujte ni re, Jasone", ree Donald Krejg. "Pat nema sto godina."
Iako bi mu Bredli dao otprilike sedamdeset pet, O'Brajen je moda bio
dobro zaao u osamdesete. Znai, mora da je roen tokom tridesetih godina
prolog veka - moda ak i dvadesetih. Svet njegove sopstvene mladosti ve
je delovao nezamislivo daleko; svako preterivanje bilo je majuno, naroito
po irskim standardima.

Pat tuno zavrte glavom i nastavi da povlai kabl koji je okretao velika
soiva na pet metara iznad njihovih glava. Na mat belom stolu oko koga su
stajali, travnjaci, cvetnjaci i poljunane staze zamka Konroj izvodili su
elegantne piruete.
Sve je bilo neprirodno blistavo i otro i Bredli je lako mogao da zamisli
kako je za deaka ova divna stara maina sigurno preobraavala poznati
spoljanji svet u zaaranu zemlju iz bajki.
"Prava je teta, gospodin Bredli, to gospodin Donald ne prepoznaje istinu
kada je uje. Mogao bih da mu priam prie o starom gospodaru - ali emu?"
"Pria ih Adi, u svakom sluaju."
"Naravno - i ona mi veruje, pametna devojica."
"A i ja - ponekad. Kao onu o lordu Dansaniju."
"Tek poto ste proverili kod oca Mekmalena."
"Dansani? Pisac?" upita Bredli.
"Da - itali ste ga?"
"Ovaj - ne. Ali bio je veliki prijatelj dr Biba - prvog oveka koji se spustio
do dubine od pola milje. Tako sam uo za ime."
"Pa, trebalo je da itate njegove prie - naroito one o moru. Pat kae da je
esto dolazio ovamo da igra ah sa lordom Konrojem."
"Dansani je bio velemajstor Irske", dodade Patrik. "Ali bio je i veoma
dobar ovek. I zato je stalno putao starog lorda da pobeuje - to je bilo
pravo. Kako bi on voleo da igra protiv vaeg kompjutera! Naroito zato to je
napisao priu o maini za igranje aha."
"Zaista?"
"Pa - ne ba maini; moda o avoliu."
"Kako se zove? Moram da je naem."
"'Gambit tri mornara' - ah, eno je tamo. Trebalo je da pogodim."
Starev glas primetno je omekao kada je mali amac uplovio u vidno

polje. Klizio je po lenjivim krugovima na sreditu jezera srednje veliine, a

njegov jedini putnik delovao je u potpunosti zadubljeno u knjigu.
Donald Krejg podie svoj runi kom i apnu: "Ado - imamo posetioca biemo dole za koji tren." Udaljena prilika mlitavo mahnu rukom i nastavi da
ita. Onda je brzo otila u daljinu kako je Donald zumirao soiva camere
obscure.
Sada je Bredli video da je jezero priblino oblika srca, povezano sa
manjim, krunim jezercetom tamo gde je trebalo da bude vrh srca. Ovaj se sa
svoje strane otvarao u tree i mnogo manje jezerce, takoe kruno. Bio je to
neobian raspored i oigledno tu odnedavno; travnjaci su i dalje nosili oiljke
maina za kopanje.
"Dobro doli na jezero Mandelbrot", ree Patrik, sa primetnim
nedostatkom oduevljenja. "I pazite, gospodin Bredli - ne nagovarajte je da
vam ga objasni."
"Ne verujem", ree Donald, "da e biti potrebno ikakvo nagovaranje. Ali,
hajde da siemo i da proverimo."
Dok joj je prilazio otac sa dva pratioca, Ada ukljui motor majunog
amca; pokretala ga je mala sunana ploa i jedva da je bio u stanju da prati
lagani ritam njihovih koraka. Nije se uputila pravo prema njima, ve je
upravila amac du sredinje ose glavnog jezera, pa kroz uski kanal koji ga je
povezivao sa manjim satelitom. Brzo ga je prela i amac ue u tree i
najmanje jezero. Iako je plovilo sada bilo na svega par metara od njih, Bredli
nije mogao da uje motor. Njegova inenjerska dua odobravala je takvu
delotvornost.
"Ado", ree Donald Krejg, viui preko sve manjeg prostranstva vode.
"Ovo je posetilac o kome sam ti priao - gospodin Bredli. On e nam pomoi
da izvadimo Titanik."
Ada, koja se sada pripremala da ue u luku, obznani da je svesna njegovog

prisustva samo kratkim klimanjem. Poslednje jezero - zapravo ne vie od

malog bazena koga bi pretrpalo tuce pataka - bilo je povezano sa sidrinom
kuicom dugakim, uskim kanalom.
Ovaj je bio savreno prav i Bredli shvati da se prua tano du sredinje
ose tri spojena jezera. Sve je to oigledno bilo planirano, iako nije mogao da
zamisli radi ega. Prema zagonetnom osmehu na Patrikovom licu on pogodi
da stari vrtlar uiva u njegovoj zbunjenosti.
Kanal je sa obe strane bio oivien divnim empresima, viim od dvadeset
metara. Bilo je to, pomisli Bredli, poput minijaturne verzije Tad Mahala. To
remek delo video je samo jednom, nakratko, pre mnogo godina, ali nikada
nije zaboravio predivni prizor.
"Vidi, Patrie, sva su stabla sasvim dobro - i pored onoga to si tvrdio."
Vrtlar napui usne i kritiki se zagleda u niz stabala.
Pokazao je na nekoliko koja se, u Bredlijevim oima, nisu ni po emu
razlikovala od ostalih.
"Moda e biti potrebno da se ova ponovo zasade", ree on. "Ne recite da
vas nisam upozorio - i gospou."
Sada su stigli do sidrine kuice na kraju kanala oivienog drveem i stali
da ekaju da Ada dovri lagani prilazak. Kada je bila na samo metar
rastojanja, iznenada se ulo histerino kevtanje i neto to je veoma podsealo
na malu krpu za brisanje poda iskoi iz amca i baci se na Bredlijeva stopala."
"Ukoliko se ne miete", ree Donald, "moda e zakljuiti da ste bezopasni
i ostaviti vas u ivotu."
Dok mu je majuni kernski terijer sumnjiavo njukao stopala, Bredli je
paljivo posmatrao njegovu gospodaricu. Primetio je, sa odobravanjem,
paljivi nain na koji je Ada privezala amac, iako je to bilo potpuno
nepotrebno; bila je, to je ve mogao da kae, izuzetno dobro organizovana
mlada dama - prava suprotnost svom histerinom ljubimetu, koje se u

trenutku prestrojilo u isplaeno umiljavanje.

Ada podie Ledi jednom rukom i zagrli kue dok je posmatrala Bredlija
pogledom otvorene radoznalosti.
"Hoete li nam zaista pomoi da podignemo Titanik?" upita ona.
Bredli se, u neprilici, prebaci sa noge na nogu, izbegavajui taj zbunjujui
pogled.
"Nadam se", rekao je, izvrdavajui otvoren odgovor. "Ali ima mnogo
stvari o kojima najpre treba da porazgovaramo." A ovo, dodade on nemo, nije
ni vreme ni mesto. Morae da prieka dok se ne pridrue gospoi Krejg, a
tom susretu nije se ba u potpunosti radovao.
"ta si to itala u amcu, Ado?" upita on lako, pokuavajui da promeni
temu.
"Zato hoe da zna?" odvrati ona pitanjem. Bilo je to savreno uglaeno
pitanje, bez ikakvog nagovetaja nepristojnosti. Bredli se jo petljao sa
pronalaenjem odgovarajueg odgovora kada se Donald Krejg urno umea:
"Bojim se da moja kerka nije imala mnogo vremena da stekne prikladne
drutvene manire. Ona smatra da u ivotu postoje vanije stvari. Kao to su
fraktali i neeuklidovska geometrija."
Bredli pokaza na kue.
"Ovo mi ne deluje mnogo geometrijski."
Na njegovo iznenaenje, Ada mu podari armantni osmeh.
"Trebalo bi da vidite Ledi kada se osui posle kupanja, pa joj dlake tre u
svim pravcima. Onda sainjava predivan 3-D fraktal."
Vic je potpuno promaio Bredlija, ali se on pridrui optem smehu. Ada je
imala iskupljujuu osobinu smisla za humor; mogao bi da je zavoli - sve dok
bude pamtio da prema njoj postupa kao prema nekom dvaput starijem nego
to izgleda.
Uz silnu smelost, on se usudi na jo jedno pitanje.

"Taj broj, '1,999', napisan na sidritu", ree on. "Pretpostavljam da se

odnosi na slavni program tvoje majke za kraj stolea."
Donald Krejg se zakikota.
"Lep pokuaj, Jasone; to veina pretpostavlja. Iznesi mu to polako, Ado."
Strana gospoica Krejg odloi kue na travu, a ovo otrka da istrauje
podnoje najbliih empresovih stabala. Bredli je imao neugodan oseaj da
Ada pokuava da mu odmeri koeficijent inteligencije pre odgovora."
"Ukoliko paljivo pogledate, gospodin Bredli, videete da je pred brojem
znak minusa, a iznad poslednje devetke taka."
"Pa?"
"Znai da je to, u stvari, minus jedan zarez devet devet devet devet - u
beskraj."
"Amin", ubaci Pat.
"Zar ne bi bilo jednostavnije napisati minus dva?"
"Upravo ono to sam ja rekao", zakikota se Donald Krejg.
"Ali nikada ne recite to pravom matematiaru."
"Mislio sam da ste vi jedan od njih - i to prilino dobar."
"Boe, ne - u poreenju sa Edit ja sam samo pretura bajtova sa upavim
zglavcima."
"I sa ovom mladom damom, pretpostavljam. Znate, poinjem da se oseam
van svog elementa. A u mom zanimanju to nije dobra zamisao."
Adin smeh pomogao je da se ukloni neobini oseaj nelagodnosti koji je
Bredlija obuzeo poslednjih nekoliko minuta. Postojalo je neto turobno u vezi
sa itavim ovim mestom - neto zlokobno, to se uzdizalo odmah iza obzorja
svesti. Nije vredelo pokuavati sa usredsreivanjem na to svesnim inom
volje - varljivi traak spomena beao je im bi pokuao da ga dokui.
Morae da eka; izii e sam kada bude spreman.
"Pitali ste me koju knjigu sam itala, gospodin Bredli..."

"Molim te, zovi me Jason..."

"...pa, evo je."
"Trebalo je da pogodim. I on je bio matematiar, zar ne? Ali stidim se da
priznam da nikada nisam itao Alisu. Na najblii ekvivalent jeste arobnjak
iz Oza."
"itala sam i to, ali Dodson - Kerol - je mnogo bolji. Kako bi se njemu
ovo dopalo!"
Ada mahnu prema jezerima neobinog oblika i sidrinoj kuici sa
zagonetnim natpisom.
"Vidite, gospodin Bred... gospodine Jasone - to je daleki zapad. Minus dva
je beskonanost M-skupa - iza nje nema apsolutno nieg. Ono du ega sada
koraamo jeste iljak - a ovo jezerce je poslednji od podskupova na
negativnoj strani. Jednog dana posadiemo ivicu od cvea - zar ne, Pate? koja e vam doarati predstavu fantastinih pojedinosti oko glavnih krila. A
tamo, preko, na istoku - iljak na kome se spajaju dva vea jezera - to je
dolina morskih konjica, na minus zarez sedam etiri pet. Koordinatni poetak
- nula, nula - razume se - jeste u sreditu velikog jezera. Skup se ne prostire
toliko daleko na istok; iljak na Prelazu slonova - tamo preko, odmah ispred
zamka - nalazi se u okolini plus nula zarez dva sedam tri."
"Prihvatiu to kako si rekla", odgovori Bredli, u potpunosti izgubljen.
"Zna savreno dobro da nemam ni najblau ideju o emu govori."
To nije bilo u potpunosti istina: bilo je dovoljno oigledno da su Krejgovi
iskoristili svoje bogatstvo da bi oblikovali ovaj predeo u obliku neke bizarne
matematike funkcije. To je delovalo kao prilino bezopasna opsesija; bilo je
mnogo gorih naina za troenje novca, a mora da je metanima obezbedilo
poprilino posla.
"Mislim da je dovoljno, Ado", ree Donald Krejg sa mnogo vie vrstine
nego to je do tada pokazivao. "Hajde da najpre pruimo gospodinu Jasonu

priliku da rua - pre nego to ga naglavce bacimo u M-skup."

Naputali su aveniju oivienu stablima, tamo gde se uski kanal otvarao u
najmanje jezero, kada Bredlijev mozak otvori svoje zaptivene zdence.
Razume se - mirno vodeno prostranstvo, amac, empresi - sve su to bili
kljuni elementi Beklinove slike!
Neverovatno da nije ranije shvatio...
Opinjujua muzika Rahmanjinova stade da navire iz dubina njegovog
uma - umirujua, poznata, ohrabrujua. Sada kada je prepoznao uzrok
slabanog nemira, senka mu se odigla sa duha.
ak i kasnije, nijednom nije ozbiljno poverovao da je posredi bilo
predoseanje.

19. DIITE TITANIK

Lagano, uz oklevanje, hiljade tona metala poee da se komeaju, poput
nekog podmorskog udovita probuenog iz sna.
Eksplozivni naboji koji su pokuavali da ga iupaju sa morskog dna odigli
su ogromne oblake mulja, koji su skrivali olupinu u uskovitlanoj izmaglici.
Decenijama stari zahvat blata poe da poputa; ogromne lopatice odigoe
se sa okeanskog dna. Titanik otpoe uspon prema svetu koji je napustio pre
jednog dugog ljudskog veka.
Na povrini, more je ve kljualo od komeanja daleko u dubini. Iz vrtloga
pene izroni vitka katarka - i dalje nosei vranino gnezdo iz koga je Frederik
Flit davno telefonom javio kobne rei: "Ledeni breg pravo napred!"
A onda prova poput noa zasee navie - unitena nadgradnja - itavo
prostranstvo paluba - divovska sidra za ije je pokretanje bila potrebna
zaprega od dvadeset konja - tri tornja dimnjaka i patrljak etvrtog - silna litica
elika, izbuena okruglim prozorima - i, najzad:

TITANIK
LIVERPUL

Ekran monitora se isprazni. U studiju nastade trenutna tiina, izazvana

meavinom zapanjenosti, potovanja i istog divljenja pred specijalnim
efektima filma.
Rupert Parkinson, kome rei nikada nisu nedostajale, tuno primeti:
"Plaim se da nee biti ba tako dramatino. Razume se, kada je film
napravljen, nisu znali da je brod u dva dela. Niti da su svi dimnjaci nestali iako je to trebalo da bude oigledno."
"Da li je istina", ree domain Kanala deset, Markus Kilford - 'Ljigavac' ili
'Ubica radosti' za svoje neprijatelje, kojih je bila itava legija - "da je model
korien u filmu kotao vie od originalnog broda?"
"uo sam tu priu - moglo bi biti istina, s obzirom na inflaciju."
"A vic..."
"Da bi bilo jeftinije spustiti nivo Atlantika? Verujte mi, prepriavanje toga
me zamara!"
"Onda ga neu pominjati, razume se", ree Kilford, vrtei zloglasni
monokl koji mu je bio zatitni znak. Mnogi su verovali da ta razmetljiva
antika slui samo za hipnotisanje gostiju i da nema ba nikakvih optikih
svojstava. Odeljenje za fiziku Kraljevskog koleda u Londonu ak je izvelo
kompjutersku analizu odraenih slika kada bi ovaj uhvatio svetlosti studija i
tvrdilo da je to ustanovilo sa sigurnou od 95 odsto. Stvar bi bila konano
reena tek kada bi neko zaista uspeo da ukrade taj predmet, ali svi dotadanji
pokuaji zavrili su neuspehom. inilo se da je ovaj neodvojivo prikaen za
Markusa, a on je upozorio nesuene kidnapere da je opremljen minijaturnim
ureajem za samounitenje. Ukoliko bi se ovaj aktivirao, on ne bi bio
odgovoran za posledice. Razume se, ba niko mu nije verovao.

"U filmu", produi Markus, "neto se nejasno govori o upumpavanju pene

u trup da bi se olupina digla. Da li bi to upalilo?"
"Zavisi od toga kako bi bilo uraeno. Pritisak je toliko ogroman - etiri
stotine puta vei od atmosferskog! - da bi sve obine pene smesta kolabirale.
Ali u sutini isti ishod dobijamo naim mikrosferama - svaka sadri svoj mali
mehur vazduha."
"Jesu li dovoljno jake da izdre taj ogromni pritisak?"
"Da - probajte samo da razbijete koju!"
Parkinson rasu pregrt staklenih klikera preko stoia za kafu u studiju.
Kilford podie jedan i zazvida sa neglumljenom zapanjenou.
"Jedva da ima ikakvu teinu!"
"Poslednja re tehnike", odgovori Parkinson ponosno. "A testirane su sve
do dna Marijanskog kanala - tri puta dublje od Titanika."
Kilford se okrete drugim gostima.
"Mogli ste da iskoristite ovo na Meri Rouz, tamo 1982. - zar ne, doktore
Tornli?"
Pomorski arheolog zavrte glavom.
"U stvari, ne - bio je to u potpunosti drugaiji problem. Meri Rouz nalazila
se u pliaku i nai ronioci bili su u stanju da postave mreu ispod nje. Onda ju
je podigla najvea plovna dizalica na svetu."
"Bilo je to prilino rizino, zar ne?"
"Da - mnogi ljudi zamalo to nisu doiveli srani udar kada su metalne
veze popustile."
"To mogu da poverujem. Taj trup stoji na Sautemptonskom doku ve
etvrt veka - i jo nije spreman za javnu izlobu. Hoete li na Titaniku obaviti
bri posao - pod pretpostavkom da ga zaista izvuete?"
"Svakako; posredi je razlika izmeu drveta i elika. More je imalo vekove
vremena da se upije u drvenariju Meri Rouz - nikakvo udo da su potrebne

decenije da se iz nje izvue. Sve drvo na Titaniku je nestalo - o tome ne treba

da se brinemo. Na problem je ra; a na toj dubini ima je veoma malo,
zahvaljujui hladnoi i nedostatku kiseonika. Najvei deo olupine je u jednom
od dva stanja: izvanredno - ili uasno."
"Koliko e vam tih malih... mikrosfera... biti potrebno?"
"Oko pedeset milijardi."
"Pedeset milijardi! A kako ete ih spustiti tamo dole?"
"Vrlo jednostavno. Baciemo ih."
"Sa po malim tegom prikaenim za svaku - jo pedeset milijardi?"
Parkinson se nasmei, mada prilino oporo.
"Ne ba. Na gospodin Emerson izumeo je tehnike toliko jednostavne da
niko ne veruje da e upaliti. Imaemo cevi koje e voditi od povrine do
olupine. Voda e biti ispumpana - i naprosto emo sipati mikrosfere u nju sa
vrha, a skupljati ih na dnu. Bie im potrebno svega par minuta da obave to
putovanje."
"Ali sigurno nee..."
"Oh, moraemo da koristimo posebne vazdune komore na oba kraja, ali u
sutini posredi e biti neprekidni proces. Kada stignu, mikrosfere e se
pakovati u blokove, svaki po jedan kubni metar zapremine. To e dati
plovnost od jedne tone po jedinici - pogodna veliina za rukovanje uz pomo
robota."
Markus Kilford okrete se ve dugo utljivom arheologu.
"Dr Tornli", upita on, "mislite li da e delovati?"
"Pretpostavljam", ree ovaj uz oklevanje, "ali nisam strunjak za te stvari.
Nee li ta cev morati da bude veoma jaka da bi izdrala ogromni pritisak na
dnu?"
"Nema problema; koristiemo isti materijal. Kako to kae slogan moje
kompanije: SA STAKLOM MOETE DA UINITE SVE TA GOD..."

"Nemojte vie reklama, molim vas!"

Kilford se okrete prema kameri i sveano objavi, iako sa titrajem u oku:
"Mogu li da iskoristim ovu priliku za poricanje zlobnih glasina da je gospodin
Parkinson primeen u garderobi BBC-a kako mi prua kutiju za cipele punu
ve upotrebljavanih novanica."
Svi se nasmejae, iako je iza debelog stakla kontrolne sobe producent
proaptao svom pomoniku: "Ukoliko jo samo jednom upotrebi taj vic,
posumnjau da je istina."
"Mogu li da postavim jedno pitanje?" ree dr Tornli neoekivano. "Kako
stoji stvar sa vaim... da tako kaem... takmacima? Mislite li da e vas oni
preduhitriti?"
"Pa, nazovimo ih prijateljskim takmacima."
"Zaista?" ree Kilford skeptino. "Ko god iznese svoj deo na povrinu
prvi, pokupie sav publicitet."
"Mi na stvar gledamo dugorono. Kada nai unuci dou na Floridu da bi
ronili po Titaniku, njih nee biti briga da li smo ga podigli 2012. ili 2020. iako se, razume se, nadamo da stignemo za stogodinjicu."
On se okrete arheologu.
"Gotovo da poelim da odaberemo Portsmaut i da uredimo istovremeno
otvaranje. Bilo bi lepo imati Nelsonovu Viktoriju, Meri Rouz Henrija VIII i
Titanik jedno uz drugo. etiri stotine godina britanske brodogradnje. Kakva
zamisao."
"I ja bih otiao tamo", ree Kilford. "Ali sada bih voleo da postavim
nekoliko ozbiljnijih pitanja. Najpre, i dalje se mnogo pria o - ovaj, svetogre
izgleda prejaka re, ali ta biste rekli ljudima koji Titanik smatraju grobnicom
i kau da bi ga trebalo ostaviti na miru?"
"Potujem njihovo gledite, ali sada je malice kasno. Do njega se ronilo
ve stotinama puta - kao i do bezbrojnih drugih brodova koji su potonuli uz

velike gubitke ivota. Ljudi se, izgleda, protive samo u sluaju Titanika!
Koliko je putnika izginulo na Meri Rouz, dr Tornli? A da li se iko pobunio
zbog vaih radova?"
"Oko est stotina - gotovo polovina stradalih na Titaniku - i to na brodu
koji je bio znatno manji! Ne - nikada nismo imali ozbiljnih pritubi; zapravo,
itava zemlja je odobravala tu operaciju. Na kraju krajeva, uglavnom je
finansirana od strane privatnih fondova."
"A druga taka koju mnogi ne shvataju", dodade Parkinson, "jeste da je,
zapravo, vrlo malo ljudi izginulo na samom Titaniku; veina je skoila u more
i tamo se podavila ili posmrzavala."
"Nema izgleda da se nau tela?"
"Ba nikakvih. Tamo dole ima mnogo veoma gladnih stvorenja."
"Pa, drago mi je to smo se otresli te turobne teme. Ali postoji neto moda
jo vanije..."
Kilford podie jednu od malih staklenih sfera i zavrte je izmeu palca i
kaiprsta.
"Sipaete milijarde ovakvih kuglica u more. Neizbeno e ih mnogo biti
pogubljeno. ta je sa ekolokim dejstvom?"
"Vidim da ste itali literaturu 'Plavog Mira'. Pa, nee biti nikakvog
dejstva."
"ak ni kada budu nanete na obalu - i plae nam prekrije razbijeno staklo."
"Voleo bih da ustrelim prepisivaa koji je skovao tu frazu - ili da ga
zaposlim kod sebe. Najpre, bie potrebni vekovi - moda milenijumi - da se
ove sfere raspadnu. I, molim vas, upamtite od ega su napravljene - od
silikata! Znai, kada se najzad budu raspale, shvatate li u ta e se pretvoriti?
U onog dobro poznatog zagaivaa plaa - pesak!"
"Dobra poenta. Ali ta je sa drugim primedbama? Pretpostavimo da ih
pojede riba ili neka morska ivotinja?"

Parkinson podie jednu mikrosferu i zavrte je izmeu prstiju isto onako

kako je to uinio Kilford.
"Staklo je potpuno neotrovno - hemijski inertno. Svako stvorenje dovoljno
veliko da proguta jednu od ovih kuglica nee biti ni najmanje povreeno."
I on ubaci sferu u usta.
Iza komandne table producent se okrete Roju Emersonu.
"To je bilo sjajno - ali i dalje mi je ao to niste i vi uestvovali."
"Parki se dobro snaao i bez mene. Mislite li da bih uspeo da ubacim imalo
vie rei od jadnog dr Tornlija?"
"Verovatno ne. I bio je to dobar tos, da proguta mikrosferu - ne verujem
da bih ja uspeo. Kladim se da e ih od sada svi zvati Parkijeve pilule."
Emerson se nasmeja. "Ne bih bio iznenaen. A od njega e traiti da
ponovi taj in svaki put kada se bude pojavio na televiziji."
On pomisli kako je nepotrebno da doda da je, pored mnogobrojnih drugih
talenata, Perkinson bio prilino dobar amater maioniar. ak i sa stop
kadrom, niko nee biti u stanju da opazi ta se stvarno dogodilo sa pilulom.
A postojao je jo jedan razlog zbog koga mu se vie dopadalo da ne
uestvuje u panel diskusiji. Bio je stranac, a ovo su bila porodina posla.
Iako su ih razdvajali vekovi, Meri Rouz i Titanik imali su mnogo toga
zajednikog. Obe lae predstavljale su spektakularni trijumf britanskog
brodograditeljskog genija - koje su potopili jednako spektakularni primeri
britanske nesposobnosti.

20. KA UNUTRANJOSTI M-SKUPA

Bilo je teko poverovati, ree Jason Bredli sebi, da su ljudi stvarno ovako
iveli pre samo nekoliko pokolenja. Iako je zamak Konroj bio vrlo skroman
predstavnik svoje vrste, njegove razmere i dalje su bile veoma upeatljive
onome ko je itav ivot proveo po pretrpanim uredima, motelskim sobama,

brodskim kabinama - da se i ne pominju minipodmornice za dubinsko

ronjenje, toliko natrpane da je lina higijena saputnika postajala stvar od
kljune vanosti.
Soba za ruavanje, sa ornametirano rezbarenom tavanicom i ogromnim
zidnim ogledalima, mogla je komotno da primi bar pedeset ljudi. Donald
Krejg oseti da je neophodno da objasni mali sto sa etiri mesta koji je delovao
usamljeno i izgubljeno u njenom sreditu.
"Nismo imali vremena da kupimo odgovarajui nametaj - stvari iz zamka
bile su u uasnom stanju - najvei deo trebalo je spaliti. A bili smo i previe
zauzeti da se mnogo zabavljamo. Ali jednoga dana, kada se konano
uspostavimo kao lokalno plemstvo..."
Izgledalo je da Edit ne odobrava mueljevo brbljanje i Bredli je ponovo
imao utisak da je ona voa tog poduhvata, sa Donaldom kao oklevajuim - ili
u najboljem sluaju pasivnim - sauesnikom. Mogao je da pogodi scenario:
ljudi sa dovoljno novca za traenje na skupocene igrake esto su otkrivali da
bi bili sreniji bez njih. A zamak Konroj - sa jutrima koja su ga okruivala i
osobljem za odravanje - mora da je bio zaista skupocena igraka.
Kada je posluga (posluga! - to je bila druga novotarija) raistila ostatke
izvrsne kineske veere dopremljene helikopterom specijalno iz Dablina,
Bredli i njegovi domaini povukoe se do skupine udobnih naslonjaa u
susednoj prostoriji.
"Neemo vas pustiti da odete", ree Donald Krejg, "a da vam ne pruimo
deji vodi po M-skupu. Edit je u stanju da opazi Mandel-devicu sa stotinu
metara."
Bredli nije bio siguran da li odgovara tom opisu. Najzad je prepoznao
udni oblik jezera, iako je zaboravio njegov tehniki naziv dok ga nisu
podsetili. Tokom poslednje decenije dvadesetog veka postalo je nemogue
izbei vidove ispoljavanja mandelbrotovog skupa - pojavljivale su se sve

vreme po video displejima, tapetima, tkanini, na bukvalno svim tipovima

dizajna. Bredli se priseti da je neko skovao re 'mandelmanija' da opie
akutnije simptome; on poe da sumnja da je ta re moda primenljiva na ovo
udno domainstvo. Ali bio je sasvim spreman da sedi sa uglaenim izrazom
zanimanja kroz sve lekcije ili demonstracije kakve god su mu domaini
pripremali.
Shvatio je da su i oni uglaeni na svoj nain. Bili su eljni da saznaju
njegovu odluku, a on je bio jednako eljan da je prui.
Nadao se samo da e poziv koji je oekivao doi pre nego to napusti
zamak...
Bredli nikada nije sreo tradicionalnu ambicioznu majku, ali ih je viao po
filmovima kao to je... kako se zvae onaj stari? Ah, Slava. Ovde je postojala
ista takva strasna odlunost roditelja da im dete postane zvezda, makar i ne
imalo primetnog talenta. No, u ovom sluaju, nije sumnjao u to da je vera bila
u potpunosti opravdana.
"Pre nego to Ada pone", ree Edit, "volela bih da naglasim nekoliko
stvari. M-skup je najsloeniji entitet u itavoj matematici - pa ipak ne
ukljuuje nita naprednije od sabiranja i mnoenja - ak ni oduzimanje ili
delenje! Zbog toga mnogi ljudi sa dobrim poznavanjem matematike imaju
tekoa da ga pojme. Naprosto ne mogu da poveruju da neto sa previe
pojedinosti da bi se moglo istraiti pre kraja Vaseljene moe da bude stvoreno
bez korienja logaritama, trigonometrijskih ili viih transcendentalnih
funkcija. Ne deluje razumno da se sve to ini jednostavnim sabiranjem
brojeva."
"Ne deluje razumno ni meni. Ako je stvarno toliko jednostavno, zato stvar
neko nije otkrio vekovima ranije?"
"Veoma dobro pitanje! Zbog toga to je ukljueno toliko mnogo sabiranja i
oduzimanja, sa toliko ogromnim brojevima, da smo morali da ekamo na

kompjutere velikih brzina. Da ste podelili raunaljke Adamu i Evi i svim

njihovim potomcima sve do danas, ne bi bili u stanju da nau neke od slika
kakve vam Ada moe pokazati pritiskanjem nekoliko dirki. Poni, duo..."
Holoprojektor je bio lukavo skriven; Bredli nije mogao ak ni da
pretpostavi gde se nalazi. Bilo bi lako uiniti da ovaj zamak postane opsednut
duhovima, pomisli on, i prestraviti svakog nezvanog gosta. To bi nadmailo
provalni alarm.
U vazduhu se pojavie dve ukrtene linije obinog x/y koordinatnog
sistema, sa nizom celih brojeva 0, 1, 2, 3, 4... koji su marirali u sva etiri
pravca.
Ada uputi Bredliju onaj zbunjujue otvoreni pogled, kao da ponovo
pokuava da mu proceni IQ, kako bi valjano kalibrisala svoje zlaganje.
"Svaka taka u ovoj ravni", ree ona, "moe se oznaiti sa dva broja njenom x i y koordinatom. OK?"
"OK", odgovori Bredli sveano.
"M-skup poiva u veoma maloj oblasti u blizini koordinatnog poetka - ne
prua se iza plus ili minus dva ni u jednom smeru, tako da moemo da
zanemarimo sve vee brojeve."
Celi brojevi razbeae se du etiri ose i ostavie samo brojeve 1 i 2 da
oznaavaju rastojanje od sredinje nule.
"A sada pretpostavimo da odaberemo bilo koju taku unutar ove mree i
da je spojimo sa sreditem. Odmerimo to rastojanje - i oznaimo ga sa 'r'."
Ovo, pomisli Bredli, ne predstavlja veliko naprezanje mojih mentalnih
sposobnosti. Kada emo prei na onaj nezgodan deo? "Oigledno, u ovom
sluaju 'r' moe imati bilo koju vrednost od nule do neto malo manje od tri oko 2.8, da budemo precizni. OK?"
"OK."
"Dobro. A sada, veba 1. Uzmi vrednost 'r' bilo koje take i kvadriraj je.

Nastavi da je kvadrira. ta se deava?"

"Nemoj da ti kvarim zabavu, Ado."
"Pa, ukoliko je 'r' tano jedan, ono ostaje na toj vrednosti - koliko god puta
da ga kvadrira. Jedan puta jedan puta jedan puta jedan - uvek je jedan."
"OK", ree Bredli, pobedivi Adu za dlaku.
"Ali ukoliko je makar za deli iznad 1, pa nastavi da tu vrednost
kvadrira, pre ili kasnije ona e odleti do beskonanosti. ak i ukoliko desno
od decimalne take ima milion nula. Samo e biti potrebno neto vie
vremena.
Ali ako je broj manji od jedan - recimo 0.999999999... sa milion devetki dobie suprotno. Moda e vekovima ostati blizu 1, ali ako nastavi da ga
kvadrira, iznenada e kolabirati i skupiti se do nule - OK?"
Ovoga puta Ada je bila prva i Bredli je samo klimnuo. Do tog trenutka nije
video svrhu te elementarne aritmetike, ali sve je to oigledno nekuda vodilo.
"Ledi - prestani da gnjavi gospodin Bredlija! I tako, vidi, prostim
kvadriranjem brojeva - i nastavljanjem kvadriranja, ponovo i ponovo - deli ih
u dva odvojena skupa..."
Krug se pojavi na dve ukrtene ose, sa sreditem u koordinatnom poetku i
sa poluprenikom jednakim jedinici.
"Unutar tog kruga su svi brojevi koji nestaju kada nastavi da ih kvadrira.
Napolju su svi oni koji skoe do beskraja. Mogao bi rei da je krug
poluprenika 1 ograda - okvir - granica - koja razdvaja dva skupa brojeva.
Dopada mi se da je nazivam K-skup."
"K kao kvadriranje?"
"Narav... da. A sada, ovo je bitna stvar. Brojevi sa svake strane su u
potpunosti razdvojeni; pa ipak, iako nita ne moe da proe kroz nju, granica
nema nikavu debljinu. To je naprosto linija - mogao bi da je uveava koliko
god hoe i ona bi uvek ostajala linija, iako bi uskoro delovala kao prava zbog

toga to ne bi bio u stanju da joj vidi zakrivljenost."

"To moda ne deluje naroito uzbudljivo", ubaci se Donald, "ali je
aspolutno sutinsko - ubrzo e videti zato - izvini, Ado."
"A sada, da bismo dobili M-skup, napraviemo jednu malu, malecku
izmenu. Neemo naprosto kvadrirati brojeve. Kvadriraemo i dodavati,
kvadrirati i dodavati. Pomislio bi da to i nije neka razlika - ali otvara itavu
novu Vaseljenu...
Recimo da ponovo krenemo od 1. Kvadriraemo ga i dobiti 1. Onda to
saberemo da dobijemo 2.
2 na kvadrat je 4. Dodaj opet poetno 1 - odgovor je 5.
5 na kvadrat je 25 - doda 1 - dobije 26.
26 na kvadrat je 676 - vidi ta se deava! Brojevi skau fantastinom
brzinom. Jo nekoliko puta po petlji i preveliki su da bi stali u bilo koji
kompjuter. A opet, poeli smo sa 1. To je dakle prva velika razlika izmeu Mskupa i K-skupa, ija je granica na 1.
Ali ukoliko ponemo sa mnogo manjim brojem od 1 - recimo sa 0.1 verovatno pogaa ta se deava."
"Nestaje u nitavilo posle prvih nekoliko ciklusa kvadriranja i sabiranja."
Ada mu uputi jedan od svojih retkih, ali zaslepljujuih osmeha.
"Obino. Ponekad se vrti oko male, zaokruene vrednosti - u svakom
sluaju, zarobljen je unutar skupa. Tako da ponovo imamo mapu koja
razdvaja sve brojeve u ravni u dve klase. Samo ovoga puta granica nije tako
elementarna kao krug."
"To moe slobodno da ponovi", promrmlja Donald. Edit ga je
namrgoeno pogledala, ali on je gurao dalje. "Pitao sam poprilino ljudi ta
misle kakav bi lik trebalo da se dobije; veina je predlagala neku vrstu ovala.
Niko se nije ni primakao istini: niko nikada nije ni mogao. U redu, Ledi! Neu
vie prekidati Adu!"

"Evo prve priblinosti", nastavi Ada, podigavi razmetljivo kue jednom

rukom dok je drugom kuckala po tastaturi. "Ve si je video danas."
Poznati obrisi jezera Mandelbrot pojavie se docrtani na mreu jedininih
kvadrata, ali sa daleko vie pojedinosti nego to je Bredli video u vrtu. Sa
desne strane bila je najvea slika, u grubom obliku srca, zatim manja slika
koja ju je dodirivala, mnogo manja koja je dodirivala ovu - i uski iljak koji je
iao krajnje levo i zavravao se sa -2 na x-osi.
Ali sada je Bredli video da su glavne slike naikane - bila je to metafora
koja mu je smesta pala na pamet - nebrojenim manjim, bonim krugovima, od
kojih su se sa mnogih pruale kratke, izlomljene linije. Bio je to mnogo
sloeniji oblik od lika koji su obrazovala jezera u vrtu - neobian i zagonetan,
ali svakako ne divan. Meutim, Edit i Ada gledale su ga sa nekom vrstom
zanesenog strahopotovanja, koje Donald, izgleda, nije u potpunosti delio.
"Ovo je potpuni skup bez poveanja", ree Ada, glasom koji je sada bio
malo manje samouveren - zapravo, gotovo priguen.
"Ali ak i u ovim razmerama moe da vidi koliko je drugaiji od proste
krunice nulte debljine koja ograniava K-skup. Nju bi mogao da uveava do
venosti i uvek bi ostala linija - nita vie. Ali granica M-skupa je upava sadri bezbroj pojedinosti: moe da ue u nju gde god eli i da je uveava
koliko god hoe - i uvek e otkrivati neto novo i opinjujue - gledaj!"
Slika se proiri; zaranjali su u procep izmeu glavne kardioide i krunice
koja ju je dodirivala. Bilo je to, ree Bredli sebi, prilino nalik posmatranju
otvaranja rajsferlusa - osim to su zupci ovoga rajsferlusa imali
najneobinije oblike.
Najpre su podseali na slonovske bebe sa kojih su se pruala siuna
stabalca. Onda se stabalca pretvorie u pipke.
Potom se na pipcima pojavie oi. Zatim, dok se slika sve vie irila, oi se
otvorie u crne virove bezdane dubine...

"Uveanje je sada milionima puta", proapta Edit. "Slika sa kojom smo

poeli ve je vea od Evrope."
Promakli su pokraj virova, obili tajanstvena ostrva koja su uvali koralni
grebeni. Flotile morskih konjica promicale su u dostojanstvenoj povorci.
Tano u sreditu ekrana pojavila se siuna crna mrlja, poela da se iri, da
deluje opinjujue poznato - i nekoliko sekundi kasnije otkrila se kao tana
replika prvobitnog skupa.
Ovo je, pomisli Bredli, mesto od koga smo krenuli. Ili moda nije? Nije
mogao da bude sasvim siguran; izgledalo je da ima malih razlika, ali
porodina slinost bila je nepogreiva.
"Sada je", nastavi Ada, "naa prvobitna slika iroka kao orbita Marsa znai da je ovaj mini skup u stvarnosti daleko manji od atoma. Ali oko njega
ima isto toliko pojedinosti. I tako to ide do venosti."
Uveavanje se zaustavi; na trenutak je izgledalo da primerak ipke, pun
prefinjenih petlji i krajeva koji su visili okolo, poiva sleen u prostoru. A
onda, kao da je kofa sa bojom prosuta preko njega, jednobojna slika rasprsnu
se u boje toliko neoekivane i toliko zaslepljujue lepe, da Bredli jeknu od
zapanjenosti.
Zumiranje ponovo krenu, ali u obrnutom smeru i u mikrovaseljeni sada
preobraenoj u boje. Niko nije rekao ni re dok se nisu vratili do prvobitnog
celokupnog M-skupa, sada zlokobno crnog, uokvirenog uskom granicom
zlatne vatre, sa reckavim mlazevima plave i ljubiaste.
"A odakle", upita Bredli kada mu se povratio dah, "stigoe sve te boje?
Nismo ih videli prilikom ulaska."
Ada se nasmeja.
"Ne - one, zapravo, nisu deo skupa - ali zar nisu bajne? Mogu da naloim
kompjuteru da napravi da budu kakve god hou."
"Iako su stvarne boje potpuno proizvoljne", objasni Edit, "pune su

znaenja. Znate za nain na koji tvorci mapa stavljaju nijanse plave i zelene
izmeu konturnih linija da bi naglasili razlike u nivou?"
"Razume se: radimo upravo istu stvar i u okeanografiji. to tamnija plava,
to je dublja voda."
"Tako je. U ovom sluaju, boje nam govore koliko puta je kompjuter
morao da proe petlju pre nego to je odluio da li broj definitivno odgovara
M-skupu - ili ne. U graninim sliajevima morao je da obavlja kvadriranje i
sabiranje hiljadama puta."
"I esto sa brojevima od stotinu cifara", dodade Donald.
"Sada shvata zbog ega skup nije otkriven ranije."
"estoko dobar razlog."
"A sada gledaj ovo."
Slika oive kada talasi boje potekoe prema napolje. Izgledalo je da se
granice skupa stalno ire - a ipak ostaju na istom mestu. Onda Bredli shvati da
se zapravo nita ne kree; samo su boje kruile po spektru da bi proizvele taj
potpuno uverljiv privid kretanja.
Poinjem da shvatam, pomisli Bredli, kako neko moe da se izgubi u toj
stvari - ak i da je pretvori u nain ivota.
"Gotovo sam siguran", ree on, "da sam video ime ovog programa u svojoj
kompjuterskoj biblioteci - uz jo nekoliko hiljada drugih. Sreom, nikada ga
nisam pokrenuo. Vidim kako lako moe da izazove naviku."
On primeti da je Donald Krejg bacio otar pogled prema Edit i shvatio da
je napravio netaktiku primedbu. Meutim, ona je i dalje delovala zadubljena
u protok boja, iako mora da je videla tu sliku nebrojeno puta.
"Ado", ree ona sneno, "navedi gospodin Jasonu na omiljeni Ajntajnov
citat."
To je veliki zahtev za jedno devetogodinje dete, pomisli Bredli - ak i za
ovakvo; ali devojica nije oklevala i nije bilo ni traga mehanikom

ponavljanju u njenom glasu. Razumela je rei i govorila ih iz srca:

"Najlepa stvar koju moemo iskusiti jeste tajanstvenost. Ona je izvor sve
prave umetnosti i nauke. Onaj kome je to oseanje strano, koji vie ne ume da
zastane da se oduevi i da iskusi divljenje, kao da je mrtav."
Sa time u se sloiti, pomisli Bredli. On se seti mirnih noi na Tihom
okeanu, sa nebom punim zvezda i svetlucavim tragom bioluminescencije iza
broda; spomenuo se prvog pogleda baenog na uzavrele ivotne oblike tuinske poput onih sa druge planete - okupljene oko uzavrelog roga
galapagoske okeanske spojnice, tamo gde su se kontinenti polako razdvajali; i
nadao se da e u ne tako dalekoj budunosti ponovo osetiti divljenje i
zapanjenost, kada se ogromna otrica prove Titanika ukae, masivna, iz
morskog bezdana.
Ples boja se prekide: M-skup nestade. Iako tu niega nije stvarno bilo,
nekako je oseao da je virtualni ekran holografskog projektora iskljuen.
"I tako, sada", ree Donald, "zna vie o Mandelbrotovom skupu nego to
eli." On na trenutak baci pogled na Edit, a Bredli ponovo oseti onaj titraj
naklonosti prema njemu.
To uopte nije bilo oseanje koje je oekivao kada je dolazio u zamak
Konroj: zavist bi bila bolja re. Bio je to ovek ogromnog bogatstva, sa
divnim domom, nadarenom i privlanom porodicom - sve su to bili sastojci
koji je trebalo da jeme sreu. Pa ipak, neto je oigledno krenulo kako ne
treba; pitam se, pomisli Bredli, koliko ima otkako su poslednji put poli
zajedno u krevet. Nije iskljueno da je stvar naprosto u tome - iako je to,
razume se, retko kada bilo prosto...
Ponovo je bacio pogled na sat; mora da misle kako namerno izbegava temu
- i bili su savreno u pravu. Pouri, gospodine generalni direktore, preklinjao
je nemo.
Kao da je to bio znak, on oseti poznato golicanje u zglavku.

"Izvinite", ree Bredli domainima. "Imam veoma vaan poziv. Bie mi

potreban samo minut."
"Naravno - ostaviemo vas samog."
Koliko je samo miliona puta taj obred sada sprovoen svakog dana! Stroga
etikecija nalagala je da svi prisutni ponude da iziu iz sobe kada doe lini
poziv; pristojnost je nalagala da samo onaj ko je primio poruku izie, sa
izvinjenjem svima. Postojale su nebrojene varijacije u zavisnosti od okolnosti
i narodnosti. U Japanu, kako se Kato sa ponosom alio, formalnosti su esto
trajale toliko dugo da je poziva gnevno prekidao vezu.
"Izvinite zbog prekida", ree Bredli kada se vratio kroz balkonska vrata.
"Bilo je to u vezi sa naim poslom - nisam vam mogao saoptiti svoju odluku
dok mi ovo nisu javili."
"Nadam se da je vest povoljna", ree Donald Krejg. "Potreban si nam."
"I ja bih voleo da radim sa vama - ali..."
"Parki je dao bolju ponudu", ree Edit sa jedva skrivenim prezirom.
Bredli je staloeno pogleda i odgovori bez gorine.
"Ne, gospoo Krejg. Ponuda Parkinsonove grupe bila je izdana - ali
domaila je samo polovinu vae. A ponuda koju sam upravo primio mnogo je
manja od desetine onoga to vi nudite. Svejedno - ipak je razmatram vrlo
ozbiljno."
Nastade zvonka tiina, koju prekide tek netipini Adin kikot.
"Mora da ste ludi", ree Edit. Donald se samo nasmei.
"Moda ste u pravu. Ali stigao sam do stepena kada mi novac nije
neophodan, iako ga je uvek dobro imati pri ruci." On zastade i blago se
zakikota.
"Ne treba preterivati. Ne znam da li ste uli za izreku jedne od najslavnijih
rtava Titanika, D. D. Astora: 'ovek koji ima milion dolara isto je onako
dobro obezbeen kao i onaj koji je bogat.' Pa, ja sam sakupio par miliona

tokom svoje karijere, a deo toga i dalje je u banci. Stvarno mi vie nije
potrebno; a kada bi i bilo, uvek bih mogao da siem i zagolicam jo nekog
oktopoda.
Nisam ovo planirao - bio je to grom iz vedra neba - pre dva dana ve sam
se oduio da prihvatim vau ponudu."
Edit je sada delovala vie zbunjeno nego neprijateljski.
"Moete li nam rei ko je bio... gori ponua... od Nipon-Tarnera?"
Bredli zavrte glavom.
"Dajte mi par dana; i dalje ima nekih problema, a ja ne elim da padnem
izmeu tri stolice."
"Mislim da shvatam", ree Donald. "Postoji samo jedan razlog da ovek
radi za sitne. Svaki ovek duguje neto svojoj profesiji."
"To zvui kao citat."
"I jeste: dr Donson."
"Dopada mi se; moda u ga mnogo koristiti u sledeih nekoliko nedelja.
U meuvremenu, pre nego to donesem konanu odluku, potrebno mi je malo
vremena da razmislim o mnogim stvarima.
Ponovo vam mnogo hvala na gostoprimstvu - da i ne pominjemo vau
ponudu. Moda u je prihvatiti - ali ako ne, nadam se da moemo da
ostanemo prijatelji."
Dok se dizao od zamka, potisak helikoptera nabirao je vode jezera
Mandelbrot i razbijao odraze empresa. Razmiljao je o najveem lomu u
svojoj karijeri; pre nego to donese odluku, bie potrebno da se u potpunosti
opusti.
A tano je znao kako e to uiniti.

21. KUA NA DOBROM GLASU

ak ni dolazak hipersoninog prevoza nije mnogo doprineo promeni

poloaja Novog Zelanda; za veinu ljudi to je naprosto bila poslednja stanica

pre Junog pola. Velika veina Novozelanana bila je sasvim zadovoljna
time.
Evelin Merik bila je jedan od izuzetaka i odluila se u zrelo (u njenom
sluaju, veoma zrelo) doba od sedamnaest godina da potrai sreu negde
drugde. Posle tri venanja koja su je ostavila emocionalno uzdrmanom, ali
finansijski obezbeenom, otkrila je svoju ulogu u ivotu i bila je onoliko
srena koliko se to razumno moglo oekivati.
Vila, kako je bila znana raznorodnoj klijenteli to ju je pohaala, nalazila
se na divnom imanju u jednom od jo nepokvarenih delova Kenta, zgodno
blizu aerodroma Getvik. Njen prethodni vlasnik bio je slavni medijski magnat
koji se opkladio na pogrean sistem kada je televizija visoke definicije pomela
sve pred sobom krajem dvadesetog veka. Kasniji pokuaji da povrati
bogatstvo poli su naopako i sada je bio gost vlade Njenog Velianstva na
sledeih pet godina (raunajui i pomilovanje zbog dobrog vladanja).
Budui da je spadao u ljude visokih moralnih merila, bio je ogoren zbog
naina na koji je madam Eva sada koristila njegovo vlasnitvo, i ak je
pokuao da je iseli. Meutim, Evini advokati bili su dobri koliko i njegovi;
moda i bolji, budui da je ona i dalje bila na slobodi i bila reena da to tako i
ostane.
Vila je voena sa temeljitom panjom - devojaki pasoi, poreske prijave,
uplate za zdravstveno i penzijsko osiguranje, medicinski kartoni i tako dalje u
svakom trenutku bili su dostupni svakom vladinom inspektoru, a njih je,
primeivala je ponekad oporo madam Eva, izgleda uvek bilo u viku na
zalihama. Ukoliko je ijedan doao nadajui se da e se lino proslaviti, bio je
alosno razoaran.
U celini, bila je to uspena karijera, puna emocionalnih i intelektualnih
podsticaja. U svakom sluaju, Evelin nije imala etikih problema, jer je jo

davno zakljuila da je prihvatljivo sve u emu uivaju odrasli koji su stasali za

glasanje, sve dok nije opasno, nehigijensko i ne goji. Glavni razlog njenih
pritubi bila je injenica da je uputanje sa muterijama prouzrokovalo visok
stepen protonosti osoblja, ija su posledica bili veliki trokovi za venane
poklone. Takoe je primetila da su venanja proistekla iz Vile bila, izgleda,
dugotrajnija od onih konvencionalnijeg porekla, a nameravala je da objavi
statistiki pregled o tome im bude sasvim sigurna u svoje podatke; trenutno
je koeficijent korelacije i dalje bio ispod nivoa znaajnog.
Kao to se moe oekivati u njenoj profesiji, Evelin Merik bila je ena
mnogih tajni, uglavnom tuih: ali imala je i jednu sopstvenu, koju je uvala sa
naroitom panjom. Iako nita nije moglo biti vie duno potovanja, kada bi
se proula, mogla bi biti rava po posao. Poslednje dve godine koristila je
svoje opseno - moda jedinstveno - poznavanje parafilije da bi dovrila
doktorsku tezu iz psihologije na Oklendskom univerzitetu.
Nikada nije susrela profesora Hintona, osim preko video mree - pa ak je
i to bilo veoma retko, poto su oboje vie voleli digitalnu bezlinost izmene
kompjuterskih datoteka. Jednog dana - moda deceniju poto se bude povukla
- teza e joj biti tampana, iako ne pod njenim imenom, i sa istorijatima
sluaja prikrivenim do neprepoznatljivosti. ak ni profesor Hinton nije znao
identitet obuhvaenih pojedinaca, iako ih je pronicljivo odgonetnuo u
nekoliko sluajeva.
"Subjekat O. G", otkuca Eva. "Starost 50. Uspean inenjer."
Paljivo je posmatrala ekran. Inicijali su, razume se, izmenjeni u skladu sa
njenom jednostavnom ifrom, a starost zaokruena na najbliu punu deceniju.
Ali poslednji podatak bio je apsolutno taan: zanimanje je odraavalo
ovekovu linost i nije ga trebalo prikrivati ukoliko to nije bilo apsolutno
neophodno da bi se izbeglo prepoznavanje. ak i tada, to je trebalo uraditi sa
oseajem, tako da pomak ne bude prekomeran. U sluaju muziara na

svetskom glasu, Eva je izmenila 'klavirista' u 'violinista', a podjednako

slavnog vajara preobrazila je u slikara. ak je jednom pretvorila politiara u
dravnika.
"...Kao deaka, O. G.-a su proganjale i ponekad zarobljavale uenice
oblinje devojake kole, koje su ga koristile kao (prilino dobrovoljnog)
subjekta pouka iz medicinske nege i muke anatomije. esto su ga uvezivale
u zavoje od glave do pete, pa iako on sada tvrdi da u to nisu bili ukljueni
nikakvi erotski elementi, u to je prilino teko poverovati. Kada bi bio
pritisnut, samo bi slegao ramenima i uzvraao: 'Naprosto se ne seam.'
Kasnije, kao mladi, gospodin O. G. bio je oevidac posledica velike
nesree sa mnogo nastradalih. Iako sam nije bio povreen, izgleda da je to
iskustvo uticalo na njegove seksualne fantazije. On uiva u raznim oblicima
povezivanja zavojima (videti listu A) i stekao je blagi sluaj kompleksa
Svetog Sebastijana, najslavnije iskazanog kod Jukia Miime. Meutim, za
razliku od Miime, gospodin O. G. u potpunosti je heteroseksualan i na
standardnom Mepltorpovom testu dobija samo 2,5 +/- 0,1.
Ono to ini matricu ponaanja gospodina O. G. toliko zanimljivom i
moda neobinom jeste to da je on aktivna i, zapravo, donekle agresivna
linost, kako ve prilii direktoru organizacije u zahtevnom i takmakom
poslu. Teko ga je zamisliti da igra pasivnu ulogu u bilo kojoj sferi ivota, pa
ipak njemu se dopada da ga moje osoblje uvije u zavoje poput egipatske
mumije, sve dok nije u potpunosti bespomoan. Samo na taj nain, posle
znatne stimulacije, u stanju je da doivi zadovoljavajui orgazam.
Kada sam nagovestila da to moda radi iz udnje za samounitenjem,
nasmejao se, ali nije pokuao da porie. Posao mu je esto povezan sa
fizikom opasnou, to je moda razlog koji ga je najpre i privukao njemu.
Meutim, dao je alternativno objanjenje koje, sigurna sam, sadri podosta
istine.

'Kada ima odgovornosti vezane za milione dolara i ivote mnogih ljudi,

ne moe zamisliti koliko je divno biti potpuno bespomoan na neko vreme da ne bude u stanju da kontrolie ono to se deava oko tebe. Razume se, ja
znam da je sve samo gluma, ali uspevam da se pretvaram da nije. Ponekad se
pitam da li bih uivao u situaciji da je stvarna.'
'Ne bi', rekla sam mu i on se sloio."
Eva prelista unos, u potrazi za naznakama koje bi mogle otkriti identitet
gospodina O. G. Vila se specijalizovala za slavne linosti i zbog toga je bilo
pametnije postupati prekomerno oprezno nego obrnuto.
Isto je vailo i za same slavne linosti. Jedino pravilo Vile bilo je 'bez krvi
po tepisima' i ona se seti, sa grimasom gaenja, efa drave iz treeg sveta ija
je mahnitost povredila jednu devojku. Eva je prihvatila njegova izvinjenja,
kao i ek, sa hladnom uzdranou, a zatim ustro pozvala ministarstvo
inostranih poslova. Genral bi bio veoma iznenaen - i uplaen - da je znao
zbog ega je tano britanski ambasador sada nalazio toliko razloga za
odlaganje njegove sledee posete Ujedinjenom Kraljevstvu.
Eva se ponekad pitala ta bi draga sestra Margarita mislila o trenutnom
zanimanju svoje najbolje uenice; poslednji put je zaplakala kada joj je stigla
vest o smrti stare prijateljice preko vrhovne majke. Prisetila se tog asa, uz
enjivi osmeh, pitanja koje je jednom bila u iskuenju da postavi tutorki:
zbog ega bi zavet vene estitosti trebalo smatrati imalo plemenitijim - i
svetijim - od zaveta venog neobavljanja velike nude?
Bilo je to savreno ozbiljno pitanje, ni najmanje sa namerom da se zgrozi
stara asna sestra ili da joj se pokolebaju vrsti temelji vere. Ali, u celini uzev,
moda je bilo bolje ne postavljati ga.
Sestra Margarita ve je tada znala da mala Evelin Merik nije bila za crkvu:
ali ova je i dalje slala velikodune poklone crkvi Svete Judite svakog Boia.

22. BIROKRATA
LAN 156
Uspostavljanje uprave
1. Ovim se uspostavlja meunarodna uprava za morsko dno, koja e
funkcionisati u skladu sa dole navedenim dokumentom.
2. Sve drave-lanice jesu ipso facto lanovi Uprave.
...
4. Sedite Uprave bie na Jamajci.

LAN158
Organi uprave
2. Ovim se uspostavlja Preduzee, organ preko koga e Uprava sprovoditi
funkcije pomenute u lanu 170, paragraf 1.
(Povelja Ujedinjenih nacija o zakonu o pomorstvu, potpisana u zalivu
Montego na Jamajci, 10. decembra 1982.)

"Oprostite zbog honorara", ree generalni direktor Vilbor Janc

izvinjavajuim glasom. "Ali on je odreen propisima UN."
"Sasvim razumem. Kao to znate, nisam ovde zbog novca."
"A postoje znatne dopunske pogodnosti. Najpre, imaete rang
ambasadora..."
"Hou li morati da se odevam u skladu s time? Nadam se da ne - ak i
nemam frak, da i ne pominjem ostatak tih vrajih besmislica."
Janc se nasmeja.
"Bez brige - mi emo se pobrinuti za takve pojedinosti. A, razume se,
svuda ete biti VIP - to ume da bude prilino prijatno."
Ima ve dugo vremena, pomisli Bredli, otkako uivam povlastice koje idu
uz VIP, ali bilo bi prilino netaktino to rei. I pored sveg iskustva, bio je nov

u ovoj sredini; moda nije trebalo da ispali ni onu mudroliju o

ambasadorima...
Generalni direktor prelazio je pogledom listing na stonom displeju, s
vremena na vreme zadajui komandu 'pauza' da bi neku stavku pogledao
detaljnije. Bredli bi bio spreman da vrati znatni deo honorara novim
poslodavcima za povlasticu da proita tu datoteku. Pitam se da li znaju,
pomisli on, o onome kada smo Ted i ja 'zasolili' onu olupinu kod Delosa
lanim amforama? Ali nemam griu savesti zbog toga: to je uzrokovalo
mnogo nevolja ljudima koji su ih debelo zasluili.
"Mislim da bi trebalo da vam kaem", ree generalni direktor, "da smo
zaista imali jedan mali problem - iako ne treba da brinete zbog toga. Neke od
naih... ovaj... agresivnije nezavisnih drava moda nee biti preterano srene
zbog vaih veza sa CIA-om."
"Bilo je to pre vie od trideset godina! I nisam ak ni znao da je posao za
CIA-u sve do podugo posle potpisivanja - kao obian mornar, za ime sveta...
Mislio sam da stupam u Hjuz Suma Korporaciju - a i jesam."
"Nemojte da vam to remeti san; pominjem to samo u sluaju da neko
potegne stvar. Nije mnogo verovatno, jer u svim ostalim pogledima
kvalifikacije su vam izvanredne. To je priznao ak i Balard."
"Oh, je li?"
"Pa, rekao je da ste najbolji od itave te nesposobne bande."
"To zvui poput Boba."
Generalni direktor nastavi da razgleda listing, a zatim ostade da sedi jedan
trenutak sa zamiljenim izrazom lica.
"Ovo nema nikakve veze sa vaom prijavom i molim vas da izvinite
ukoliko deluje da se meam tamo gde ne bi trebalo. Govorim sa vama kao
mukarac sa mukarcem..."
Do avola, pomisli Jason, znaju za Vilu! Pitam se kako li su se probili kroz

Evino obezbeenje? Ali posredi je bilo mnogo vee iznenaenju od toga...

"Izgleda da ste izgubili kontakt sa sinom i njegovom majkom pre vie od
dvadeset godina. Ukoliko elite, moemo vas povezati."
Na trenutak Bredli oseti stezanje u grudima; bilo je to gotovo kao da mu se
neto dogodilo sa zalihama vazduha. I previe dobro je poznavao to stanje i
zato poe da osea lepljivi poetak onesposobljujue panike koja je najgori
neprijatelj svakog ronioca.
Kao to je to uvek uspevao ranije, on povrati kontrolu laganim, dubokim
udisajima. Generalni direktor Janc, shvativi da je otvorio neku staru ranu,
ekao je pun sauea.
"Hvala", ree Bredli najzad. "Vie bih voleo da to ne uinite. Jesu li dobro?"
"Da."
Bilo je sve to je trebalo da zna. Bilo je nemogue vratiti sat unatrag: jedva
da se seao kakav je ovek - momak! - bio u dvadeset petoj, kada je najzad
otiao na studije. I kada se, prvi i poslednji put u ivotu, zaljubio.
Nikada nije saznao o ijoj se greki radilo i moda sada nije bilo ni bitno.
Mogli su ga lako nai da su to hteli. (Da li je Jason Junior ikada pomislio na
njega i prisetio se vremena kada su se igrali zajedno? Bredlija zapekoe oi i
on okrete um od tih seanja.)
Ponekad se pitao da li bi uopte prepoznao Duli kada bi se sreli na ulici;
poto je unitio sve njene fotografije (zato je zadrao onu jednu sa Jasonom
Juniorom?) vie nije mogao jasno da joj se seti lica. Meutim, nije bilo
sumnje da je to iskustvo ostavilo neuklonjive oiljke na njegovoj psihi, ali je
nauio da ivi sa njima - uz pomo, suvo je priznao, madam Eve. Obred koji
je uspostavio u Vili donosio mu je mentalno i fiziko olakanje i doputao mu
da delotvorno funkcionie. Bio je zahvalan na tome.
A sada je imao novi interes - novi izazov - kao oblasni direktor (za

Atlantik) Meunarodne uprave za morsko dno. Mogao je da zamisli kako bi

Ted pukao od smeha na taj preobraaj. Pa, bilo je podosta istine u onoj staroj
izreki da su varalice najbolji uvari igre.
"Zamolio sam dr Cvikera da doe da se pozdravite, jer ete tesno
saraivati. Jeste li ga ve upoznali?"
"Ne - ali, razume se, esto sam ga viao. Poslednji put tek jue, na Kanalu
naunih vesti. Analizirao je Parkinsonov plan - i nije imao Bog zna kakvo
miljenje o njemu."
"Meu nama, on nema Bog zna kakvo miljenje ni o emu to nije sam
izumeo. I obino je u pravu, to ga ne ini nimalo omiljenijim meu
kolegama."
Veina ljudi smatrala je pomalo smenim to to je vodei okeanograf sveta
roen u alpskoj dolini, pa je tako nastalo nebrojeno vicevima o provama
vajcarske mornarice. Ali nije bilo bekstva od injenice da je batiskaf
izumljen u vajcarskoj, a dugaka senka Pikara i dalje se pruala preko
tehnologije koju su zasnovali.
Generalni direktor baci pogled na sat i nasmei se na Bredlija.
"Kada bi mi savest dozvoljavala, mogao bih da dobijam opklade na ovaj
nain." On poe tiho da odbrojava, ali tek to je stigao do 'jedan' kada se zau
kucanje na vratima.
"Vidite ta sam hteo da kaem?" ree on Bredliju. "Kao to to oni rado
kau: 'Vreme je vajcarski proizvod.'" Onda doviknu: "Uite, France."
Nastade trenutak nemog potovanja pre nego to su se naunik i inenjer
rukovali: obojica su poznavala ugled onoga drugoga i svaki se pitao: 'Hoemo
li biti kolege - ili protivnici?' Onda profesor Franc Cviker ree: "Dobro doli
na palubu, gospodin Bredli. Treba da razgovaramo o mnogo toga."

Drugi deo: PRIPREME

23. KONTAKT PROGRAM

"Ne moe biti mnogo ljudi", ree Markus Kilford, "koji ne znaju da je
ostalo samo etiri godine do stogodinjice Titanika - ili koji nisu uli za
planove o vaenju olupine. Jo jednom, srean sam to su sa mnom tri
predvodnika tog projekta. Razgovarau sa svakim od njih. Onda ete imati
priliku da ih pozovete i postavite im kakva god pitanja elite. Kada za to doe
as, broj e se pojaviti na dnu ekrana.
Gospodin sa moje leve strane jeste slavni podvodni inenjer Jason Bredli;
njegov susret sa dinovskim oktopodom na njufaundlendskoj naftnoj buotini
sada je deo okeanskog folklora. On je trenutno lan Meunarodne uprave za
okeansko dno i odgovoran je za nadgledanje operacija na olupini.
Pored njega je Rupert Parkinson, koji prole godine zamalo to nije doneo
kup Amerike u Englesku. (Ba mi je ao, Ruperte). Njegova firma bavi se
vaenjem prednjeg dela olupine - veeg od dva dela na koja se brod prelomio.
Sa moje desne strane je Donald Krejg, koji je u vezi sa Nipon-Tarner
korporacijom - trenutno najveim medijskim lancem na svetu. On e nam
govoriti o planovima za podizanje krme, koja je poslednja potonula - ponevi
sa sobom najvei deo izgubljenih te nezaboravne noi pre devedeset est
godina.
Gospodine Bredli - da li bi bilo u redu da vas nazovem sudijom koji e se

starati da ne bude varanja u trci izmeu ova dva gospodina?"

Kilford je morao da podigne ruku da bi zaustavio istovremene proteste
ostala dva gosta.
"Molim vas, gospodo! Obojica ete stii na red. Neka prvo govori Jason."
Sada kada sam preruen u diplomatu, pomisli Bredli, najbolje bi bilo da
pokuam da odigram svoju ulogu. Znam da Kilford pokuava da nas podbode
- to mu je posao - pa u zato taktino.
"Ja to ne smatram trkom", odgovori on paljivo. "Obe strane predale su
planove koji predviaju podizanje sredinom aprila 2012."
"Ba petnaestog? Obe?"
Bila je to osetljiva stvar, o kojoj Bredli nije imao nameru da javno
raspravlja. Ubedio je glaveine iz MUOD-a da se nipoto ne sme dozvoliti
nekakav foto-fini. Dve velike operacije spasavanja nikako se nisu mogle
odigrati istovremeno, na manje od jednog kilometra rastojanja.
Opasnost od nesree - uvek velika briga - neizmerno bi se uveala. Pokuaj
izvoenja dva velika posla odjednom bio je dobar nain da se ne ostvari
nijedan.
"Sluajte", ree on strpljivo, "nisu to operacije od jedan dan. Titanik je
stigao na dno u nekoliko minuta. Bie potrebni dani da se vrati na povrinu.
Moda nedelje."
"Mogu li ja neto da kaem?" upita Parkinson i spremno to i uini. "Mi
nemamo nameru da dignemo svoj deo olupine na povrinu. Uvek e ostati u
potpunosti pod vodom, da bi se izbegla opasnost od trenutne korozije. Mi ne
elimo da uestvujemo u TV spektaklima." Paljivo je izbegavao da pogleda
prema Krejgu; kamera u studiju bila je manje obzirna.
Ba mi je ao Donalda, pomisli Bredli. Trebalo je da ovde doe Kato; on i
Parki bili bi odgovarajui par. Moda bismo videli malice pravog vatrometa,
dok bi obojica pokuavala da budu sarkastinije pristojna od onog drugog -

na, razume se, najdentlmenskiji mogu nain. Bredli poele da moe da

pomogne Donaldu, prema kome je poeo da gaji toplo, gotovo oinsko
oseanje, ali morao je da upamti da je sada prijateljski neutralan.
Donald Krejg neudobno se promekolji na stolici i uputi Parkinsonu
povreen pogled. Kilford je, izgleda, uivao.
"Ali, gospodin Krejg, zar vi ne elite da snimite kako se kobilica die iz
vode, sa vaim sintetikim ledenim bregom koji se uzdie nad njom?"
Bilo je to upravo ono to je Kato nameravao, iako to nikada nije
obnarodovao. Ali to nije bila vrsta tajne koja se mogla drati due od nekoliko
milisekundi u elektronskom globalnom selu.
"Pa... ovaj", poe Donald nespretno. "Ukoliko mi i dignemo svoj deo iznad
nivoa mora, to nee biti ba zadugo..."
"...ali dovoljno dugo za malice spektakularnih snimaka?"
"...zbog toga to emo ga, ba kao to to i vi nameravate, Ruperte, tegliti
pod vodom do konanog poivalita u Tokiju na moru. I nee biti opasnosti
od ranja; najvei deo gvourije bie i dalje zatvoren u ledu, a itava e biti
na taki mrnjenja."
Donald zastade na trenutak; onda mu se lagani osmeh rairi licem.
"I uzgred", nastavi on, oigledno zadobijajui samopouzdanje, "zar se ve
uveliko ne pria o tome da vi planirate TV spektakl? Kakve su to glasine o
sputanju ljudi-aba do olupine im ova bude dostupna? Na kolikoj e to
dubini biti, gospodin Bredli?"
"Zavisi od toga ta e udisati. Trideset metara sa vazduhom. Stotinu ili vie
sa meavinama.
"Onda sam siguran da bi polovina sportskih ronilaca sveta volela da doe u
posetu - znatno pre nego to stignete do Floride."
"Hvala na predlogu, Donalde", ree Parkinson slatko. "Svakako emo
razmisliti o tome."

"Pa, sada kada smo probili led - ha, ha! - da se damo na posao. Voleo bih Donalde, Ruperte - da mi svako od vas objasni kako va projekat stoji u ovom
trenutku. Ne oekujem da odajete ikakve tajne, razume se. Potom u zamoliti
Jasona da da primedbe - ukoliko to eli. Poto K dolazi pre P, ti e prvi,
Donalde."
"Pa - ovaj - problem sa krmom ogleda se u tome to je gadno razbijena.
Zatvaranje u led je najrazumniji nain rukovanja njom kao jedinstvenom
celinom. A, razume se, led plovi - kao to je kapetan Smit, izgleda, zaboravio
1912.
Moji prijatelji u Japanu razradili su veoma delotvoran metod smrzavanja
vode korienjem elektrine struje. Tamo dole ve je gotovo nula stepeni,
tako da je potrebno vrlo malo dodatnog hlaenja.
Izradili smo neutralne nosake kablove i termoelektrine elemente, a nai
podvodni roboti poee da ih postavljaju za koji dan. I dalje pregovaramo u
vezi sa elektrinom energijom i nadamo se da emo veoma skoro imati
potpisane ugovore."
"A kada budete napravili svoj dubinski ledeni breg, ta onda?"
"Ah - pa - o tome trenutno radije ne bih govorio."
Iako to nije znao niko od prisutnih, Donald nije izbegavao odgovor.
Stvarno nije nita znao - ak je bio i zbunjen. ta je Kato zaista mislio tokom
njihovog poslednjeg razgovora? Svakako se alio; zaista, nije bilo ba
pristojno ostavljati partnere da tapkaju u mraku...
"Vrlo dobro, Donalde. Komentari, Jasone?"
Bredli zavrte glavom.
"Nita bitno. Plan je smeo, ali nai naunici ne mogu nai greke u njemu.
A, razume se, ima u njemu - kako se ono kae - poetske pravde."
"Ruperte?"
"Slaem se. Zgodna zamisao. Jedino se nadam da e proraditi."

Parkinson je uspeo da doara iskreno oseanje aljenje zbog neuspeha koji

je oigledno oekivao. Bila je to maestralna predstava.
"Pa, red je sad na tebe. Kako vi stojite?"
"Mi koristimo neposredne tehnike - nita egzotino! Budui da je vazduh
pod etiri stotine puta vein pritiskom na dubini Titanika, nije praktino
pumpati ga tamo dole da bi se olupina digla. Zbog toga koristimo uplje
staklene sfere; one imaju isti uzgon na svakoj dubini. Bie povezane - na
milione - u pakovanja odgovarajue veliine. Neke e moda bii smetene po
brodu na stratekim takama, uz pomo malih DUV-a - izvinite, daljinski
upravljanih vozila. Ali veina e biti povezana za nosa koji sputamo ispod
trupa."
"A kako ete", umea se Kilford, "povezati trup za nosa?"
Oigledno se dobro pripremio, pomisli Bredli zadivljeno. Veina
nestrunjaka prihvatila bi takvu stvar zdravo za gotovo, kao taku koja nije
vredna posebne panje; ali bio je to klju itave operacije.
Rupert Parkinson se iroko nasmei.
"Donald ima svoje male tajne; isto tako i mi. Ali uskoro emo poeti da
vrimo probe, a Jason je ljubazno pristao da ih nadgleda - zar ne?"
"Da - ukoliko nam mornarica SAD bude unajmila Marvina na vreme.
MUOD nema sopstvenih dubinskih podmornica, avaj. Ali radimo na tome."
"Mislim da bih voleo da jednog dana zaronim sa vama", ree Kilford.
"Moete li da spustite video vezu do olupine."
"Bez problema, sa optikim kablovima: ve imamo nekoliko kola za
nadgledanje."
"Sjajno: poeu da nagovaram producenta. Pa, vidim da trepu mnoge
svetiljke. Prvi nas je pozvao gospodin - izvinite, mislim da je to gospoica andrika de Silva iz Noting Hil Gejta. Samo napred, andrika..."

24. LED
"Izbili smo na pravo trite", ree Kato sa neprikrivenom zluradou.
"Mornarice SAD i SSSR pokuavaju da obore cenu jedna drugoj. Kada bismo
bili nepopustljivi, mislim da bi nam obe strane platile da im uklonimo
radioaktivne igrake iz ruku."
Na drugoj strani sveta, Krejgovi su ga posmatrali preko jednog od
poslednjih uda komunikacione tehnologije. POLAR 1, otvoren uz veliku
halabuku pre samo par nedelja, bio je prvi optiki kabl poloen ispod arktike
kape. Eliminisanjem dugog povezivanja sa geostacionarnom orbitom i njenog
malog, ali nervirajueg kanjenja, globalni telefonski sistem bitno se
popravio; govornici vie nisu sve vreme prekidali jedan drugog, ili traili
vreme na ekanje odgovora. Kao to je generalni direktor INTELSAT-a
rekao, hrabro nasmeen kroz suze: "Sada moemo posvetiti komsate poslu
koji im je Bog namenio - pruanju usluga avionima, brodovima i
automobilima - i svakome ko voli da malo izie na sve vazduh."
"Jeste li sklopili ugovor?" upita Donald.
"Bie sreen do kraja nedelje. Jedan Bauka, jedan Amer.
Onda e se nadmetati da vide koji e nam bolje obaviti posao.
Nije li to bolje od toga da bacaju nuklearne bombe jedni na druge?"
"Mnogo bolje."
"Britanci i Francuzi takoe pokuavaju da se ukljue u igru - to pomae
naem poloaju pri cenkanju, razume se. Moda ak i unajmimo jednu od
njihovih, onako za rezervu. Ili u sluaju da odluimo da ubrzamo operaciju."
"isto onako da biste bili jednaki sa Parkijem i kompanijom? Ili da dignete
na deo prvi?"
Nastade kratka tiina - otprilike upravo onoliko koliko bi bilo potrebno da
pitanje otputuje do Meseca i nazad.
"Zaboga, Edit!" ree Kato. "Mislio sam samo na neoekivane tekoe.

Upamti, mi se ne trkamo - Boe sakloni! I jedni i drugi obeali smo MUOD-u

da emo dizanje poeti izmeu 7. i 15. aprila '12. elimo da obezbedimo
ispunjenje plana - to je sve."
"Pa, hoete li?"
"Da vam pokaem na mali kuni video - cenio bih ukoliko biste izili iz
moda za snimanje. Ovo nije konana verzija, pa bih voleo vae primedbe na
ovom stepenu."
Japanski studiji, priseti se Donald, uivali su dugotrajni i zaslueni ugled
majstora za rad sa maketama i specijalnm efektima. (Koliko puta su Tokio
unitila raznorazna udovita?) Pojedinosti broda i morskog dna bili su toliko
savreni da nije bilo nikakvog utiska da je sve smanjeno; ko god nije znao da
vidljivost pod morem nikada ne prelazi stotinu metara - u najboljem sluaju mogao bi da pomisli kako je posredi stvarnost.
Zdrobljen zadnji deo Titanika - otprilike treina njegove pune duine leao je na ravnoj, muljevitoj povrini okruen komadima koji su padali kao
kia kada se brod prepolovio. Sama krma bila je u prilino dobrom stanju,
iako je paluba delom bila pokidana, ali dalje napred izgledalo je kao da je
dinovski eki tresnuo olupinu. Samo polovina krmila virila je iz morskog
dna; dve od tri ogromne elise bile su u potpunosti pod zemljom. Njihovo
vaenje bie samo za sebe veliki problem.
"Deluje kao pravi haos, zar ne?" ree Kato veselo. "Ali, pazite."
Jedna lenja ajkula propliva ispred, iznenada opazi imaginarnu kameru i
panino se udalji. Zgodan detalj, pomisli Donald, nemo odajui poast
animatorima.
Sada se vreme ubrzavalo. Brojevi koji su oznaavali dane sevali su na
desnoj strani slike: po dvadeset etiri asa prolazilo je svake sekunde. Tanki
nosai sputali su se iz tenog neba i sastavljali u otvorenu skelu koja je
okruivala olupinu. Debeli kablovi poput zmija uvukoe se u razbijeni trup.

Dan 400. (Prolo je vie od godinu dana). Sada je voda, do tada potpuno
nevidljiva, poela da postaje mlena. Najpre gornji deo olupine, zatim
iskrivljena oplata trupa, onda ceo ostatak do samog dna lagano su nestali u
ogromnom bloku svetlucave beline.
"Dan 600", ree Kato ponosito. "Najvea kocka leda na svetu - osim to
ba nije sasvim u obliku kocke. Pomislite samo na sve friidere koje e to
prodati."
Moda u Aziji, pomisli Donald. Ali ne u Velikoj Britaniji - naroito ne u
Belfastu. Tamo je ve bilo protesta, povika: 'Skrnavljenje!' i ak pretnji
bojkotovanjem svega japanskog. Pa, predstavljalo je to Katoov problem, a on
ga je svakako bio potpuno svestan.
"Dan 650. Do tog trenutka i morsko dno treba da je ovrslo, sve do
nekoliko metara ispod trostrukih zavrtnja. Sve e biti vrsto zatvoreno u jedan
blok. Samo treba da ga dignemo na povrinu. Led e obezbediti samo deo
uzgona koji nam je potreban. I zato..."
"I zato ete zamoliti Parkija da vam proda par milijardi mikrosfera?"
"Verovao ili ne, Donalde, pomislili smo da napravimo svoje. Ali da
kopiramo zapadnu tehnologiju? Boe skloni!"
"Pa ta ste onda izmislili umesto toga?"
"Neto vrlo jednostavno; pribei emo zaista visoko tehnolokom pristupu.
Nikome ne govorite o tome za sada - ali dii emo Titanik uz pomo
raketa."

25. JASON JUNIOR

Bilo je trenutaka kada oblasni direktor (za Atlantik) Meunarodne uprave
za okeansko dno nije imao slubenih dunosti, jer su obe polovine operacije
Titanik glatko proticale. Ali Jason Bredli nije bio od onih ljudi koji uivaju u
nedelatnosti.

Poto nije morao da brine o izdravanju do kraja ivota - prihod od

njegovih ulaganja bio je nekoliko puta vei od dohotka od MUOD-a - smatrao
je sebe u prilinoj meri slobodnim strelcem. Drugi su moda bili zarobljeni u
svojim ladicama organizacione sheme Uprave; Jason Bredli lutao je kako mu
se svidi i poseivao sva odeljenja koja su mu se inila zanimljiva. I obino su
ga doekivali dobrodolicom, jer slava mu je svugde prethodila i drugi
rukovodioci odeljenja smatrali su ga vie egzotinim posetiocem nego
takmacem.
Sva etiri ostala oblasna direktora (Tihi okean, Indijski, Antarktik, Arktik)
bila su sasvim voljna da mu pokau ta se dogaa u njihovim okeanskim
carstvima. Bili su, razume se, sada ujedinjeni protiv zajednikog neprijatelja globalnog porasta nivoa okeana. Posle vie od decenije esto ogorenih
rasprava, sada se dolo do saglasnosti da ovaj porast iznosi izmeu jednog i
dva centimetra godinje.
'Plavi Mir' i druge grupe za zatitu ivotne sredine krivili su oveka;
naunici nisu bili tako sigurni. Bilo je istina da su milijarde tona CO 2 iz
termoelektrana i automobila imali izvesnog doprinosa zloglasnom 'efektu
staklene bate', ali majka Priroda moda je i dalje bila glavni krivac;
najjunakiji napori oveanstva nisu se mogli uporediti sa zagaenjem koje
izazove jedan veliki vulkan. Sve te rasprave zvuale su veoma akademski
ljudima iji e domovi moda nestati jo tokom njihovih ivota.
Glavnog naunika MUOD-a, Franca Cvikera, mnogi su smatrali vodeim
svetskim okeanografom - miljenje koje on nije mnogo pokuavao da
obeshrabri. Prva stvar koju je veina posetilaca primeivala poto bi mu ula u
ured bile su korice asopisa Tajm sa naslovom 'Admiral okeana'. A nijedan
posetilac nije uspevao da pobegne bez lekcije, ili bar reklame, o operaciji
NEPTUN.
"To je skandal", voleo je da kae Cviker. "Imamo fotografske prikaze

Meseca i Marsa koji pokazuju detalje sve do razmera male kue - ali najvei
deo nae planete i dalje je potpuno nepoznat! Troe se milijarde za
kartografisanje ljudskog genoma, u nadi da e to dovesti do napretka
medicine - jednog dana. U to ne sumnjam; ali kartografisanje morskog dna sa
rezolucijom od jednog metra smesta bi se isplatilo. Uz pomo kamere i
magnetometra locirali bismo sve olupine koje su ikada potonule, jo od kako
je ovek poeo da gradi brodove!"
Onima koji su ga optuivali da je monomanijak rado je upuivao slavni
odgovor Edvarda Telera: "To naprosto nije istina. Ja imam nekoliko
monomanija."
Meutim, nije bilo sumnje da je operacija NEPTUN bila glavna meu
njima i posle nekoliko meseci izloenosti Cvikeru, Bredli je poeo da je deli bar kada nije bio obuzet Titanikom.
Ishod, posle meseci mozganja i gigabajta CADCAM-a, bio je
eksperimentalno dalekometno autonomno vozilo za osmatranje tip I. Slubeni
akronim EDAVO preiveo je samo otprilike jednu nedelju; a onda, preko
noi, bio je zamenjen...

"Uopte ne lii na oca", ree Roj Emerson.

Bredlija je taj vic ve poinjao da zamara, iako iz razloga koji nijedan od
njegovih kolega - izuzev generalnog direktora - nije mogao da zna. Ali obino
mu je uspevalo da se kiselo nasmei kada bi prikazivao najnovije udo
laboratorije VVIP-ovima. Obinim VIP-ovima bavio se direktor odeljenja za
odnose sa javnou.
"Niko mi nee poverovati da nije nazvan po meni, ali to je istina. istom
igrom sluaja, robot mornarice SAD koji je prvi obavio pregled unutranjosti
Titanika zvao se Jason Junior. I tako je ime ostalo.
Ali na J. J. mnogo je sloeniji - i potpuno nezavistan.

Ume danima da upravlja sam sobom - ili nedeljama - bez ikakvog ljudskog
meanja. Nije nalik prvom J. J.-u, koji je bio upravljan preko kabla; neko ga je
opisao kao kue na uzici; ovaj J. J. u stanju je da lovi preko svakog okeanskog
dna sveta i da njuka sve to mu deluje zanimljivo."
Jason Junior nije bio mnogo vei od oveka i bio je oblikovan u vidu
debelog torpeda, sa kamerama koje su gledale napred i nanie. Glavni pogon
bio mu je obezbeen jednom turbinskom elisom, a nekoliko malih mlaznica
za skretanje omoguavalo mu je menjanje pravca kretanja. Bilo je raznoraznih
zaobljenih ispupenja u koja su bili smeteni instrumenti, ali nikakvih
spoljanjih manipulatora koji se mogu nai na veini DUV-a.
"ta, nema ruke?"
"Nisu mu potrebne - na taj nain imamo mnogo istiji dizajn, sa veom
brzinom i dometom. J. J. je isto sredstvo za izvianje; uvek moemo da se
kasnije vratimo i pogledamo sve ono zanimljivo to je naao na morskom dnu.
Ili ispod dna, zahvaljujui njegovom magnetometru i sonaru."
Emerson je bio impresioniran; bila je to ona vrsta maine kakva je
pogaala icu njegovih naklonosti prema raznoraznim napravama.
Kratkotrajna slava koju mu je doneo talasni brisa davno je isparila - iako ne,
sreom, i bogatstvo koje je dolo uz nju.
Bio je, izgledalo je, ovek od jedne ideje; svi njegovi kasniji izumi
pokazali su se kao promaaji, a njegov mnogo reklamirani eksperiment sa
bacanjem mikrosfera do Titanika kroz cev ispunjenu vazduhom bila je
sramotni poraz. Emersonova 'rupa u moru' tvrdoglavo je odbijala da ostane
otvorena; sfere u padu zaguivale su se na pola puta u njoj, izuzev ukoliko je
protok bio toliko mali da je postajao beskoristan.
Parkinsonovi su se prilino uzrujali i naterali su jadnog Emersona da se
osea neugodno na poslednjem sastanku odbora, na naine koje je engleska
via klasa jo davno usavrila; tokom nekoliko nedelja, ak je i njegov dobri

prijatelj Rupert bio upadljivo hladan.

Ali mnogo gore stvari tek su dolazile. Satirini vaingtonski autor crtanih
filmova stvorio je aavog 'Tomasa Alvu Emersona' iji su iaeni izumi
postideli i samog Ruba Goldberga. Poeli su motorizovanim rajsferlusom,
nastavili se preko digitalne etkice za zube, da bi stigli do pejsmejkera sa
sunanom baterijom. U asu kada je na red doao Brajev brzinometar za slepe
motoriste, Roj Emerson je stupio u vezu sa sa svojim advokatom.
"Dobijanje sudskog spora protiv neke TV mree", ree Do Vikram,
"podjednako je lako kao i, recimo, ispisivanje Oenaa po zrnu pirina
istroenim perom. Branitelj e se pozvati na slobodu javnog oglaavanja i
javni interes i navodie nadugako i nairoko povelju o ljudskim pravima.
Razume se", dodade on pun nade, "biu veoma srean da probam to da
slomim. Uvek sam eleo da imam sluaj pred vrhovnim sudom."
Emerson je mudro odbio ponudu i iz itavog napada proisteklo je bar neto
dobro. Svi Parkinsonovi, do poslednjeg mukarca - i ene - osetili su da to
nije poteno i ujedinili se oko njega. Iako vie nisu mnogo ozbiljno prihvatali
njegove inenjerske predloge, ohrabrivali su ga da se upuuje u misije
pronalaenja injenica poput ove.
Skromni Centar Uprave za istraivanje i razvoj na Jamajci nije imao tajni i
bio je otvoren za svakoga. Bio je - bar teorijski - nepristrasni savetnik za sve
one koji se bave morem. Parkinsonovi i grupa Nipon-Tarner bili su sada
daleko najvidljiviji u javnosti od svih takvih kandidata i esto su dolazili u
posete radi saveta za sopstvene operacije - kao i, ukoliko je mogue, da
provere koliko je odmakla konkurencija. Paljivo su izbegavali preklapanje
termina, ali ponekad je bilo omaki i uglaenih razmena rei, u stilu:
'Neverovatno da tebe sretnem ovde!' Ukoliko Roj Emerson nije pogreio,
primetio je jednog od Katoovih ljudi na odeljenju za polaske aerodroma
Kingston, upravo kada je dolazio.

MUOD je, razume se, bila u potpunosti svesna tih skrivenih tokova i
davala je sve od sebe da ih iskoristi. Franc Cviker je naroito voleo da ubacuje
sopstvene projekte - i da navodi druge da ih plaaju. Bredliju je bilo drago da
sarauje, naroito kada je u pitanju bio J. J, i podjednako je voleo da dri male
govore za javnost i deli blistavu brouru o projektu NEPTUN.
"Jednom kada se softver usavri", ree Bredli Emersonu, "tako da moemo
da izbegnemo sve prepreke i da se uhvatimo ukotac sa vanrednim
okolnostima, pustiemo ga da ide sam. Bie u stanju da mapira dno sa vie
pojedinosti nego to je to iko do sada uinio. Kada dovri posao, izronie, a
mi emo ga izvui, napuniti mu akumulatore i preuzeti sve podatke. Onda ide
pravo nazad."
"A ta ako, recimo, sretne veliku belu ajkulu?"
"ak smo i na to mislili. Ajkule retko napadaju nepoznate stvari, a J. J.
svakako izgledom ba ne otvara apetit. Njegov sonar i elektromagnetne
emisije preplaie veinu grabljivaca."
"Gde nameravate da ga isprobate - i kada?"
"Poev od idueg meseca, na nekom od dobro mapiranih lokaliteta. Onda
do kontinentalne ploe. A potom - do Grend Benksa."
"Ne mislim da ete pronai mnogo toga novog oko Titanika. Obe sekcije
fotografisane su do u milimetar."
"Istina je; one nas, u stvari, ne zanimaju. Ali J. J. moe da sondira
najmanje dvadeset metara ispod povrine dna - a to niko do sada nije uinio
na tom polju punom rasutih delova. Bog zna ta je sve i dalje tamo
sahranjeno. ak i ako ne pronaemo nita uzbudljivo, stvar e ipak pokazati
sposobnosti J. J. - i dati veliki zamah projektu. Idem na Eksplorera sledee
nedelje da obavim potrebne dogovore. Proli su vekovi otkako sam bio na
njemu, a Parki - Rupert - kae da ima neto da mi pokae."
"Ima, zaista", ree Emerson sa smekom. "Ne bi trebalo ovo da ti govorim

- ali nali smo pravo blago na Titaniku. Tano tamo gde je i trebalo da bude."

26. MEDIIJEV PEHAR

"Pitam se da li shvata", dreknu Bredli da bi se uo kroz urlanje i zveket
mainerije, "koliki ste popust dobili. Njegova gradnja kotala je gotovo etvrt
milijarde - i to u vreme kada je milijardu dolara bilo prava para."
Rupert Perkinson je nosio fino jahtako odelo koje je - naroito ovako
krunisano lemom - delovalo malo neprikladno ovde dole pored ronilakog
otvora u Glomar Eksploreru. Uljem pokriveni pravougaonik vode - vei od
teniskog igralita - bio je okruen tekom opremom za izvlaenje i rukovanje,
od ega je najvei deo bio naet zubom vremena. Svuda su se videli tragovi
opravki vrenih na brzinu, mrlje antikorozivne boje i zlokobni natisi U
KVARU. Pa ipak, izgleda da je dovoljno toga radilo; Parkinson je tvrdio da
zapravo napreduju u odnosu na plan.
Teko je poverovati, ree Bredli u sebi, da je prolo trideset godina otkako
sam stajao ovde, zagledan u isti ovaj crni pravougaonik vode. Ne oseam se
trideset godina stariji... ali ne seam se mnogo toga o utokljunom mladiu
koji je upravo potpisao za svoj prvi veliki posao. On svakako ne bi ni sanjao o
onome koji sada imam.
Pokazalo se da je sve ilo bolje nego to je oekivao. Posle decenija borbi
protiv advokata UN i itave alfabetne papazjanije vladinih odseka i uprava za
zatitu okoline, Bredli je poinjao da uvia kako su oni nuno zlo.
Dani divljeg zapada na okeanima bili su gotovi. Postojalo je vreme kada je
bilo veoma malo zakona na dubini od preko stotinu hvati; sada je on bio erif
i, na vlastito prilino iznenaenje, poinjao je da uiva u tome.
Jedan znak njegovog novog poloaja - neke njegove stare kolege nazivale
su ga 'preobraenje' - bio je uramljena povelja 'Plavog Mira' koja mu je sada
visila sa zida ureda. Nalazila se odmah pored fotografije koju mu je pre

mnogo godina poklonio slavni vatrogasac poara na naftnim buotinama,

'Crveni' Ader. Na toj fotografiji bio je ispis: 'Jasone - nije li sjajno kada te ne
gnjave prodavci polisa za ivotno osiguranje? Sve najbolje - Crveni.'
Navod Plavog mira bio je malo dostojanstveniji:
JASONU BREDLIJU - U ZNAK PRIZNANJA ZA OVENI
POSTUPAK SA JEDINSTVENIM STVORENJEM, OCTOPUSOM
GIGANTEUSOM VERILLOM
Najmanje jednom meseno Bredli je naputao ured i leteo do
Njufaundlenda - oblasti koja je ponovo opravdavala svoje ime. Otkako su
operacije poele, sve vei i vei deo svetske panje okretao se drami koja se
odigravala na podruju Grend Benksa. Odbrojavanje do 2012. je poelo i ve
su se polagale opklade na pobednika u 'Trci za Titanik"
A postojala je jo jedna ia zanimanja, ovog puta morbidna...
"Ono to me nervira", ree Parkinson kada su napustili buni i zveketavi
haos ronilakog otvora, "jesu zlodusi koji me stalno pitaju: 'Jeste li ve nali
leeve?'"
"I ja stalno dobijam isto pitanje. Jednog dana odgovoriu: 'Da - vi ste
prvi.'"
Parkinson se nasmeja.
"Moram to i ja da probam. Ali evo koji odgovor ja dajem. Zna da i dalje
pronalazimo cipele i izme po morskom dnu - u parovima, po nekoliko
centimetara razdvojene? Obino su jeftine i prilino iznoene, ali prolog
meseca naili smo na divan primerak najboljeg engleskog koarstva. Deluje
kao da su stigle pravo od obuara - i dalje je itljiv natpis koji kae
'odobrenjem njenog velianstva'. Oigledno jedan od putnika iz prve klase...
Stavio sam ih u stakleni koveg u svom uredu, a kada me pitaju za trupla
pokaem prema cipelama i kaem im: 'Pogledajte - unutra nije ostalo ni
parence kosti. Tamo dole je gladan svet. I koa bi otila, da nije taninske

kiseline.' To im ustro zapui usta."

Glomar Eksplorer nije bio sazdan za lagodan ivot, ali Rupert Parkinson je
uspeo da preobrazi jednu od njegovih privatnih kabina u krmnom delu, odmah
ispod helikopterskog sletita, u valjanu imitaciju luksuznog hotelskog
apartmana. To je Bredlija podsealo na njihov prvi susret, tamo na Pikadiliju vekovima ranije, kako je sada izgledalo. Meutim, u prostoriji se nalazila
stvar koja je delovala izrazito neprikladno u takvoj okolini.
Bio je to drveni sanduk, otprilike metar visok, koji je izgledao gotovo nov.
Ali kada se primakao, Bredli prepozna poznati i nepogreivi miris - metalni
vonj joda, dokaz dugog potapanja u moru. Neki ronilac - da li je to bio Kusto?
- jednom je upotrebio frazu 'miris blaga'. I eto, bio je ovde, visio u vazduhu - i
terao da mu krv bre zastruji u venama.
"estitam, Ruperte. Znai, dospeo si u pradedin apartman."
"Da - dva dubinska DUV-a ula su tamo pre nedelju dana i obavila poetna
ispitivanja. Ovo je prva stvar koju su iznela napolje."
Na sanduku je i dalje stajao - slovima tako odtampanim da nisu izbledela
ni posle jednog veka u bezdanu - donekle zbunjujui natpis:
CEJLONSKI AJ
IMANJE GORNJI GLENKERN
MATAKELE
Parkinson die poklopac, uz gotovo pobono potovanje, i povue u stranu
pokriva od metalne folije ispod njega.
"Standardni koveg cejlonskog aja od 80 funti", ree on. "Desilo se da je
bio odgovarajue veliine, pa su ga naprosto prepakovali. I nisam imao pojma
da su koristili aluminijumsku foliju, tamo 1912! Razume se, aj ne bi sada
postigao naroito dobru cenu na aukciji u Kolombu - ali odlino je obavio
posao. Dostojno divljenja."
Paretom krutog kartona Parkinson je stao da paljivo uklanja gornji sloj

natopljene, crne mase; delovao je, pomisli Bredli, tano kao podvodni
arheolog koji vadi pare grnarije sa morskog dna. Meutim, ovo nije bila
grka amfora stara dvadeset pet vekova, ve neto daleko sloenije.
"Mediijev pehar", proapta Parkinson gotovo pobono. "Niko ga nije
video stotinu godina; niko nije oekivao da e ga ikada vie videti."
Otkrio je samo gornjih nekoliko ina, ali i to je bilo dovoljno da pokae
krug od stakla unutar koga su bile ugraene raznobojne niti u sloenoj ari.
"Neemo ga vaditi dok se ne naemo na kopnu", ree Parkinson, "ali evo
kako izgleda."
Otvorio je tipinu salonsku umetniku knjigu na kojoj je stajao naslov
Velianstvenost venecijanskog stakla. Fotografija preko itave strane
prikazivala je neto to je, na prvi pogled, delovalo poput svetlucavog
vodoskoka sleenog usred vazduha.
"Ne mogu da poverujem", ree Bredli, posle nekoliko sekundi zapanjenog
piljenja razrogaenih oiju. "Kako je iko mogao da pije iz toga? Jo bitnije kako je to iko mogao da napravi?"
"Dobra pitanja. Najpre, stvar je isto ornamentalna - predviena da se
gleda, a ne da se koristi. Savreni primer Vajldove izreke - 'Sva umetnost u
potpunosti je beskorisna.'
A voleo bih da mogu da odgovorim na tvoje drugo pitanje. Naprosto, ne
znamo. Oh, razume se da moemo da nagaamo o nekim tehnikama koje su
koriene - ali kako je stakloduva uspeo da izvede da se ti ornamenti
isprepleu? A pogledaj kako su te male lopte ugnedene jedna u drugu! Da ih
nisam video sopstvenim oima, zakleo bih se da su se neki od tih primeraka
mogli sastaviti samo pod nultom gravitacijom."
"Znai, zato su Parkinsonovi rezervisali prostor na Skajhabu 3."
"Koja smena glasina; ne vredi je ni pobijati."
"Roj Emerson mi je rekao da jedva eka svoje prvo putovanje u svemir...

za postavljanje laboratorije u besteinskom stanju."

"Poslau Roju faksom pristojnu poruku u kojoj u mu rei da zaepi ta
prokleta usta. Ali kada si ve potegao tu temu - da, smatramo da postoje
mogunosti za duvanje stakla pod nultom gravitacijom. Moda nee ba
pokrenuti revoluciju u industriji, kao flot-staklo tokom poslednjeg veka, ali
vredi pokuati."
"Ovo verovatno nije pristojno pitanje - ali koliko vredi ovaj pehar?"
"Pretpostavljam da ne pita slubeno i zato ti neu dati brojku koju bih
voleo da vidim u izvetaju kompanije. Uostalom, ti zna kako je aav svet
umetnosti - vie uspona i padova nego na berzi! Pogledaj samo te
megadolarske mazarije sa kraja dvadesetog veka koje sada ne moe ni da
pokloni. A u ovom sluaju stvar je vezana sa istorijom - kako da tome
pripie vrednost?"
"Ipak, otprilike."
"Bio bih veoma razoaran bilo ime ispod pedeset miliona."
Bredli zazvida.
"A koliko toga jo ima tamo dole?"
"Mnogo. Ovde je kompletna lista, spremljena za izlobu koju je planirao
Smitsonijan. Koju i dalje planira - samo sa kanjenjem od stotinu godina."
Bilo je vie od etrdeset stavki na listi, sve sa visoko tehnikim
italijanskim opisima i sa desetak znakova pitanja pored njih.
"Ovde ima malice misterije", ree Parkinson. "Dvadeset dve stavke
nedostaju - ali znamo da su bile na brodu i sigurni smo da ih je pradeda imao
u kabini, jer se alio zbog prostora koji zauzimaju - nije mogao da priredi
urku."
"I onda - ponovo e da optui Francuze?"
Bio je to stari i prilino opor vic. Jedna od francuskih ekspedicija do
olupine u godinama odmah posle otkria 1985. napravila je znatnu tetu

prilikom pokuaja da donese artefakte. Balard i njegove kolege nikada im nisu

oprostili.
"Ne - pretpostavljam da imaju solidan alibi; mi smo nepobitno prvi koji su
uli unutra. Moja teorija je da ih je pradeda izneo u susednu kabinu ili hodnik.
Siguran sam da nisu daleko. Nai emo ih ranije ili kasnije."
"Nadam se; ukoliko ti je procena ispravna - a na kraju krajeva ti si
strunjak - te kutije staklarije isplatie itavu operaciju. A sve ostalo bie isti
bonus. Lep posao, Ruperte."
"Hvala. Nadamo se da faza dva ide podjednako dobro."
"Krtica? Primetio sam je pored otvora. Ima li ita novo od tvog poslednjeg
izvetaja - koji je bio prilino tur?"
"Znam - bili smo usred hitnih poslova kada je tvoj ured poeo da pravi
gadnu galamu o planovima i rokovima. Ali sada smo se izborili sa problemom
- nadam se."
"Da li i dalje nameravate da napravite probu, na potezu otvorenog morskog
dna?"
"Ne. Idemo na rizik; pouzdajemo se da su svi sistemi OK, pa onda zato
ekati? Sea li se ta se dogodilo programu Apolo, '68? Jedna od najsmelijih
tehnolokih kocki u istoriji...
Veliki Saturn V leteo je prethodno samo dvaput - bez posade - a drugi let
bio je delimini neuspeh. Pa ipak, NASA je pola na sraunati rizik; sledei
let ne samo da je bio sa posadom - iao je pravo na Mesec!
Razume se, mi ne igramo na tako visoke uloge, ali ukoliko Krtica ne bude
radila - ili je izgubimo - biemo u pravoj nevolji; itava operacija zavisi nam
od toga. to pre budemo uli za bilo kakve prave probleme, utoliko bolje.
Niko ranije nije pokuao neto ba kao ovo; ali na prvi pokuaj bie prava
stvar - i voleli bismo da je ti nadgleda.
A sada, Jasone - ta kae na jednu lepu oljicu aja?"

27. UPUTSTVO
LAN 1
Razjanjenje termina i delokrug
1. U okviru ove Povelje:
(1) "Oblast" oznaava morsko dno, okeansko zemljite i podslojeve poev
odatle, a iza granica nacionalne jurisdikcije;
(2) "Uprava" oznaava Meunarodnu upravu za okeansko dno;

LAN 145
Zatita podmorske okoline
Neophodne mere bie preduzete u skladu sa ovom Poveljom a u pogledu
aktivnosti u Oblasti da bi se obezbedila delotvorna zatita pomorske sredine
od kodljivih posledica do kojih moe doi dejstvom ovih aktivnosti. U tu
svrhu Uprava e usvojiti odgovarajue propise, zakone i procedure za inter
alia:
(a) spreavanje, smanjenje i kontrolu zagaenja i drugih rizika za
pomorsku sredinu... pri emu se naroita panja poklanja potrebi za zatitom
od kodljivih dejstava takvih aktivnosti kao to su buenje, uklanjanje
zemljita, odlaganje otpadaka, konstrukcije i operacije ili odravanje
instalacija, cevovoda i drugih naprava vezanih za te aktivnosti.

(Povelja Ujedinjenih nacija o Pomorskom zakonu, 1982)

"U gadnoj smo nevolji", ree Kato iz ureda u Tokiju, "i ovo nije vic."
"U emu je problem?" upita Donald Krejg koji se odmarao u vrtu u zamku.
Voleo je da s vremena na vreme prui priliku oima da se usredsrede na neto
to je udaljenije od pola metra, a ovo je bilo neuobiajeno toplo i sunano

popodne za rano prolee.

"'Plavi Mir'. Uloili su novi protest kod MUOD-a - i ovog puta bojim se da
e nas dobiti."
"Mislio sam da smo sve to sredili."
"I mi smo to mislili; glave se kotrljaju u naem pravnom odeljenju.
Moemo da uinimo sve to smo planirali - osim da stvarno dignemo
olupinu."
"Malice je kasno za takvo otkrie, zar ne? A uopte mi nisi pominjao da
nameravate da obezbedite dodatnu potisnu silu. Razume se, onaj vic o
raketama nikada nisam uzimao ozbiljno."
"Izvini zbog toga - pregovarali smo sa Diponom, Tiokolom i Junion
Karbajdom, kao i sa pola tuceta drugih - nismo eleli da priamo o tome dok
ne budemo sigurni ko e nam biti isporuilac."
"ega?"
"Hidrazina. Raketnog goriva. Tako da nisam previe izvrdavao sa
istinom."
"Hidrazina? Ali otkud vam... razume se! Tako ga je Kasler podigao u filmu
Diite 'Titanik'!"
"Da - i ideja je prilino dobra: ovaj se raspada u isti azot i vodonik, plus
mnogo toplote. Ali Kasler nije morao da se hvata ukotac sa 'Plavim Mirom'.
Nekako su nauli ta to radimo - voleo bih da znam kako - i tvrde da je
hidrazin opasan otrov i da emo ga malo prosuti koliko god paljivo da
rukujemo njime, i tako dalje i tako dalje..."
"Je li stvarno otrov?"
"Pa, ne bih ba voleo da ga pijem. Smrdi kao koncentrisani amonijak, a
ukus mu je verovatno jo gori."
"I ta ete sada?"
"Da se borimo, razume se. I pomisli samo na alternative. Parki e pui od

smeha."

28. KRTICA
Dubinska minipodmornica za tri lana posade Marvin bila je predviena
kao naslednik slavnog Alvina, koji je odigrao tako kljunu ulogu u prvom
istraivanju olupine. Meutim, Alvin nije pokazivao nameru da se povlai,
iako je gotovo svaka od njegovih prvobitnih komponenti jo davno bila
zamenjena.
Marvin je bio i mnogo udobniji od svog prethodnika i imao je vee rezerve
energije. Vie nije bilo neophodno provesti dosadnih dva i po sata u
slobodnom padu do morskog dna; uz pomo motora Marvin je bio u stanju da
stigne do Titanika za manje od jednog sata. A u sluaju opasnosti,
odbacivanjem sve spoljanje opreme, lopta od titana koja je sadravala posadu
mogla je da stigne do povrine u nekoliko minuta - nestiljivi vazduni mehur
iz dubina.
Za Bredlija, bio je to dvostruki prvi put. Nikada nije video Titanik
sopstvenim oima, a iako je upravljao Marvinom tokom proba i treninga do
dubine od nekoliko stotina metara, nikada ga nije spustio ravno do dna. Nema
potrebe ni da se kae, nadzirao ga je uobiajeni pilot minipodmornice, koji je
davao sve od sebe da ne bude samo saputnik sa zadnjeg sedita.
"Visina dve stotine metara. Smer prema olupini jedan dva nula."
Visina! Bila je to re koja je zvuala udno u uhu jednog ronioca. Ali
ovde, unutar Marvinove lopte za odranje ivota, dubina je bila nebitna. Ono
to je zaista zanimalo Bredlija bilo je uzdignue nad morskim dnom i dranje
dovoljnog razmaka da bi se izbegle prepreke. On se oseti kao da upravlja ne
podmornicom, ve niskoleteim avionom - i to onim koji traga za orijentirima
u gustoj magli...
'Traganje', dodue, teko da je bila prava re, jer on je tano znao gde mu

je meta. Blistavi signal na ekranu sonara bio je pravo pred njima i sada na
udaljenosti od samo stotinu metara. Jo samo trenutak i TV kamera e ga
uhvatiti, ali Bredli je eleo da koristi sopstvene oi. Nije bio dete video-doba
kome nita nije bilo stvarno dok se ne pojavi na ekranu.
Konano, pomoli se otrica prove, uzdiui se u blesku Marvinovih
svetlosti. Bredli ugasi motor i pusti da malo vozilo lagano pluta prema sve
bliim elinim liticama.
Sada ga je od Titanika razdvajalo samo nekoliko centimetara dijamantski
vrstog kristala, koji je podnosio pritisak o kome nije bilo pametno ni
razmiljati. Suoavao se sa duhom koji je i dalje pohodio okeanske puteve
Atlantika posle skoro punog veka; i dalje je delovalo kao da se kree na
sopstveni pogon, kao da je na putovanju koje je, ak i sada, tek poelo.
Ogromno sidro, napola skriveno zavesom morske trave, jo je strpljivo
ekalo da bude sputeno. Pored njega Marvin je delovao gotovo patuljasto, a
visee tone mase Titanika izgledale su tako zlokobno da ga Bredli nairoko
zaobie dok je lagano plutao mimo niza okruglih prozora koji su mrtvo piljili
u nitavilo poput praznih duplji lobanje.
Gotovo da je zaboravio svrhu svoje misije, kada ga glas iz gornjeg sveta
tre nazad u stvarnost.
"Eksplorer Marvinu. ekamo."
"Izvini - naprosto se divim pogledu. Brod jeste upeatljiv - kamere su
nepravedne prema njemu. Morate ga videti svojim oima."
Bila je to stara rasprava, koja je, bar to se Bredlija ticalo, bila odluena jo
davno. Iako su roboti i njihove elektronske oi bili nezamenljivi - zaista,
potpuno sutinski - kako za osmatranje tako i za stvarne operacije, nikada nisu
bili u stanju da prue potpunu sliku. 'Teleprisustvo' je bilo divno, ali ponekad
je umelo da predstavlja opasnu iluziju. Mogli ste poverovati da ste iskusili sto
odsto neke udaljene stvarnosti, ali bilo je to samo 95 odsto - a onih preostalih

5 odsto moglo je biti od ivotne vanosti: ljudi su umirali zbog toga to i dalje
nije bilo naina za prenoenje onih signala upozorenja koje su mogli da se
opaze samo ulom mirisa. Iako je video hiljade stop-kadrova i video-snimaka
olupine, tek sada je Bredli poeo da je razume.
Oklevao je da se otrgne od prizora, shvativi kako mora da se osujeeno
oseao Robert Balard kada je na raspolaganju imao samo sekunde za svoje
osmatranje olupine. Onda je aktivirao bone mlaznice, skrenuo sa Marvinom
dalje od metalne litice koja se uzdizala nad njim i poao prema pravoj meti.
Krtica je poivala na nosiljki otprilike dvadeset metara od Titanika,
usmerena nadole pod uglom od etrdeset pet stepeni. Delovala je prilino
nalik svemirskom brodu okrenutom u pogrenom smeru, to je pruilo povoda
za mnotvo neslanih ala o lansirnim rampama koje su izradili inenjeri nekih
malih evropskih zemalja.
Konusna glava za buenje ve je bila duboko zarivena u sedimente, a
nekoliko metara iroke metalne trake, koja je bila Krticin 'korisni teret'
protezalo se po morskom dnu iza nje.
Bredli okrenu Marvina u poloaj iz koga e imati bolji pogled i prebaci
video-rekordere na veliku brzinu.
"Spremni smo", javi on gornjoj strani. "Ponite odbrojavanje."
"Drimo na T minus 10 sekundi. Inercijalno voenje ukljueno... 7... 6...
5.. 4... 3... 2... 1... Poletanje! Izvinite - htedoh rei - zarivanje!"
Builica poe da se okree i gotovo smesta Krticu zaklonie oblaci mulja.
Meutim, Bredli je mogao da vidi kako ova nestaje iznenaujuom brzinom;
tokom samo nekoliko sekundi izgubila se u okeanskom dnu.
"Oslobodili ste rampu", javi on, drei se duha prilike.
"Nita ne vidim - lansirna rampa zaklonjena je dimom. To jest, muljem...
Sada se razilazi. Krtica je nestala. Ostao je samo mali krater koji se polako
ispunjava. Idemo na drugu stranu da je presretnemo."

"Bez urbe. Najbra procena je trideset minuta. Najdua pedeset. Prilino

opklada uloeno je u ovu spravicu."
I prilino miliona dolara, pomisli Bredli, dok je upravljao Marvinom
prema provi Titanika. Ukoliko se Krtica zaglavi pre okonanja svoje misije,
Parki i kompanija morae da se vrate za crtake stolove.
ekao je na levoj strani kada je Krtica izronila posle etrdeset pet minuta.
Nije pokuavala da dostigne nikakve brzinske rekorde; njeno deviansko
putovanje bilo je u potpunosti uspeno.
Sada je prvi od planiranih trideset pojaseva, svaki u stanju da digne hiljadu
tona, bio bezbedno postavljen. Kada operacija bude okonana, Titanik se
mogao dii sa okeanskog dna poput dinje u pletenoj torbi.
To je bila teorija i izgledalo je kao da deluje. Florida je, dodue, i dalje bila
daleko, ali sada se bar malo pribliila.

29. SARKOFAG
"Nali smo ga!"
Roj Emerson nikada nije video Ruperta Parkinsona u tako uzbuenom
stanju; bilo je to neopozivo neengleski.
"Gde?" upita on. "Jeste li sigurni?"
"Devedeset devet - ne, devedeset pet odsto. Upravo tamo gde sam
oekivao. Bila je jedna nezauzeta kabina - nije bila spremna na vreme za
putovanje. Na istoj palubi kao i pradeda i samo par jardi dalje. Oboje vrata se
zaglavilo tako da moramo da proseemo put unutra. DUV se sada sputa dole
da malo pogura. Trebalo bi da si ovde."
Moda, pomisli Emerson. Ali bila je to porodina stvar i oseao bi se kao
uljez. Osim toga, moda je bila i lana uzbuna - poput veine glasina o
potopljenom blagu.
"Koliko e vam biti potrebno pre nego to prodrete unutra?"

"Ne bi trebalo da bude vie od jedan sat - elik je prilino tanak i trebalo bi
da ga zaas probijemo."
"Pa, sreno - obavetavajte me."
Roj Emerson se vrati onome to se pretvarao da radi. Oseao je krivicu
kada nije neto izmiljao, to je sada bio sluaj najvei deo vremena. Pokuaj
da smanji elektronski haos u svojim bazama podataka preslaganjem i
preureivanjem pruao mu je privid korisnog posla.
I tako je propustio sve uzbuenje.

Mala grupa u Rupertovom apartmanu na Glomar Eksploreru bila je tako

napeto usredsreena na monitorski ekran da su im pia ostala bukvalno
zanemarena - to nije bila velika teta, jer su, u skladu sa dugom tradicijom na
takvim plovilima, sva bila bezalkoholna.
Rekordni broj Parkinsonovih - gotovo kvorum, neko je istakao - okupila se
za tu priliku. Iako je samo manjina delila Rupertovu uverenost, bio je to dobar
izgovor za posetu popritu operacija. Samo je Dord bio tu ranije; Vilijem,
Arnold i Glorija bili su novopridolice. Ostatak grupe koja je posmatrala kako
DUV 3 nemo klizi nad palubom Titanika sainjavali su brodski oficiri i glavni
inenjeri, regrutovani iz nekoliko firmi to su se bavile poslovima vezanim za
okean.
"Jeste li primetili", proapta neko, "kako je morska trava narasla? Mora da
je to zbog naih svetiljki - nije bila takva kada smo poeli operacije - most
podsea na visee vrtove Vavilona..."
Bilo je vrlo malo drugih primedbi, a jo manje razgovora dok se DUV 3
sputalo u zjapeu upljinu velikog stepenita. Pre jednog veka, otmene dame
i njihovi gizdavi pratioci etali su gore-dole po debelom tepihu, ni ne sanjajui
kakva e ih sudbina snai - niti zamiljajui da e za malo vie od dve godine
topovi avgusta oznaiti kraj zlatne edvardijanske ere koju su tako savreno

oslikavali.
DUV 3 skrenu u glavni desni hodnik promenadne palube, pored nizova
kabina prve klase. Kretao se vrlo lagano u tim skuenim prostorima i TV slika
sada je bila ograniena na crno bele stop-kadrove, sa novom slikom svake dve
sekunde.
Svi podaci i komandni signali sada su se prenosili ultrazvunom linijom
preko repetitora postavljenog na palubu. S vremena na vreme dolazilo je do
nervirajuih stanki, kada se ekran gasio, a jedini znak da DUV 3 i dalje
postoji bilo je visoko pitanje. Neka prepreka upijala je nosei talas i
uzrokovala trenutni prekid veze. Dolazilo je do kratkih intervala elektronskog
'rukovanja' i ispravljanja greke; onda se slika vraala i pilot DUV 3, na etiri
kilometra iznad njega, mogao je da nastavi napredovanje. Ti prekidi nimalo
nisu doprinosili smanjenju napetosti; prolo je ve nekoliko minuta otkako je
iko u Parkinsonovoj kabini izgovorio neku re.
Zau se opti uzdah olakanja kada robot zastade pred ravnim,
neoznaenim vratima, ija je bela boja bila zaslepljujue blistava u farovima
DUV 3. Dekorateri kao da su otili tek jue; izuzev nekoliko oljutenih
komadia, gotovo sva boja i dalje je bila nedirnuta.
Sada DUV 3 otpoe sloeni, ali neophodni zadatak ukotvljenja pored
radnog mesta - postupak koji je pod vodom bio isto toliko vaan koliko i u
svemiru. Najpre je ispalio dva eksplozivna zakivka u vrata, pa se pritegao uz
njih, tako da je bio vrsto prikaen za radnu povrinu.
Blesak lune toplotne builice preplavi hodnik, inei svetiljke DUV 3
slabanim u poreenju sa sobom. Tanki metal vrata nije pruao otpora kada
plameni no - omiljena alatka pokolenja obijaa sefova - zareza u njega. Za
manje od pet minuta krug koji je imao gotovo metar u preniku bio je iseen i
lagano je pao napred, digavi mali oblak mulja kada se sruio na pod.
DUV 3 se otkai i die nekoliko centimetara da bi mogao da proviri kroz

rupu. Slika zatitra, a zatim se smiri kada se automatska ekspozicija podesila

na novo stanje.
Skoro smesta Rupert Parkinson zadovoljno se oglasi.
"Eno ih!" dreknu on. "Ba kao to sam rekao - jedan.. dva... tri-etiri-pet...
okrenite kameru nadesno - est... sedam - malo gore... Moj Boe - ta je to?"
Niko se nije mogao setiti ko je prvi poeo da vriti.

30. PIJETA
Jason Bredli video je ranije neto slino tome u jednom svemirskom filmu
ijeg naziva nije mogao da se seti. Tamo je mrtvi astronaut opruen u
mehanikim rukama bio noen prema zvezdama... Ali ova robotska Pijeta
dizala se iz dubina Atlantika, prema gumenim amcima koji su kruili gore i
ekali da je prime.
"Ovo je poslednji", ree Parkinson turobno. "Devojica. I dalje joj ne
znamo ime."
Ba kao oni ruski mornari, pomisli Bredli, koji su poreani po istoj ovoj
palubi pre vie od trideset godina. Nije mogao to da izbegne: aavi klie
blesnu mu u glavi: 'Tu sam ja stupio na scenu.'
Kao i veina mornara iznetih u operaciji DENIFER, i ovi mrtvi delovali
su kao da samo spavaju. To je bio najvie zapanjujui - zapravo, sablasni - vid
itave stvari, koji je zarobio matu sveta. Posle svih nevolja koje smo proli,
objanjavajui zbog ega nije mogue da je preostalo ni parence kosti...
"Iznenaen sam", ree on Parkinsonu, "da ste bili u stanju da ih
identifikujete posle svih tih godina."
"Novine iz toga doba - porodini albumi. ak i siromani irski imigranti
obino su se bar jednom fotografisali za ivota. Naroito kada su zauvek
naputali dom. Ne verujem da u Irskoj postoji tavan koji mediji nisu preturili
tokom poslednjih nekoliko dana."

DUV 3 izrui svoje breme roniocima u gumenim odelima koji su kruili u

amcima. Ovi ga podigoe paljivo - neno - do nosiljke koja je visila niz bok
broda, obeena o jednu od Eksplorerovih dizalica. Teret je oigledno bio
veoma lak; jedan ovek bio bi u stanju da bez muke rukuje njime.
Gonjeni zajednikim, nemim porivom, i Parkinson i Bredli pomerie se od
okvira; videli su dovoljno od tog tunog obreda.
Tokom poslednjih etrdeset osam sati, pet mukaraca i jedna ena izneti su
iz materice u kojoj su leali gotovo itavo stolee - naizgled van upliva
vremena.
Kada su se okupili u Parkinsonovoj kabini, Bredli prui mali kompjuterski
modul.
"Sve je ovde", ree on. Laboratorija MUOD radila je prekovremeno. I
dalje ima zbunjujuih pojedinosti, ali opta slika deluje jasno.
Ne znam jesi li ikada uo priu o Alvinu. Nedugo poto je uveden u
upotrebu, bio je izgubljen u dubokoj vodi. Posada je jedva uspela da se
iskobelja napolje - ostavivi nedovreni ruak za sobom.
Kada je podmornica spasena nekoliko godina kasnije, posadin ruak bio je
u dlaku onakav kakvog su ga ostavili. To je bio prvi nagovetaj da u hladnoj
vodi, sa niskim sadrajem kiseonika, organsko raspadanje ume da bude sporo
do neprimetnosti.
A iz olupina u Velikim jezerima vadili su tela koja su delovala sasvim
svee posle vie decenija - i dalje si mogao videti izraze iznenaenja na licima
mornara!
Dakle - prvi zahtev je da le bude u zatvorenoj sredini, tamo gde ga morski
organizmi ne mogu dohvatiti. To se desilo ovde; ti ljudi zarobljeni su dok su
pokuavali da nau izlaz.
Jadnici, mora da su se izgubili na teritoriji prve klase! Slomili su bravu na
prvim vratima kabine - ali nisu mogli da otvore druga pre nego to ih je voda

dohvatila...
Ali ima jo toga osim hladne, nepokretne vode. A to je stvarno opinjujui
deo prie. Jesi li ikada uo za ljude iz movare?"
"Nisam."
"Nisam ni ja, sve do jue. S vremena na vreme danski arheolozi nalaze
gotovo savreno ouvane leeve - obredne rtve, oigledno - stare vie od
hiljadu godina. Svaka pora, svaka vlas su nedirnuti - deluju kao skulpture
neverovatno bogate pojedinostima. Razlog? Bili su sahranjeni u tresetitima i
tanin ih je zatitio od raspadanja. Seti se izama i cipela rasutih oko olupine sva koa bila je nedirnuta."
Parkinson nije bio budala, iako se ponekad pretvarao da je lik iz tekstova
P. G. Vudhausa; bilo mu je potrebno samo sekundi da povee stvari.
"Tanin? Ali kako? Naravno... sanduci sa ajem!"
"Tano; nekoliko ih se razbilo od udara. Ali nai hemiari kau da je tanin
moda samo deo prie. Brod je bio svee obojen, razume se, pa uzorci vode
koje smo analizirali pokazuju priline koliine arsenika i olova. estoko
nezdrava okolina za bilo kakvu bakteriju."
"Siguran sam da je to odgovor", ree Parkinson. "Kakav neverovatan obrt
sudbine! Taj aj delovao je mnogo bolje nego to je iko zamiljao - ili je
uopte mogao da zamisli. I bojim se da nam je pradeda doneo malice veoma
loe sree. Upravo kada su stvari ile glatko."
Bredli je tano znao na ta misli. Staroj optubi o skrnavljenju istorijskog
hrama sada je dodato i pljakanje grobova. I to, udnim paradoksom, naizgled
sveih grobova.
Davno zaboravljeni Tomas Konlin, Patrik Duli, Martin Galager i njihovo
troje za sada jo anonimnih pratilaca preobrazili su itavu situaciju.
Bio je to paradoks koji bi, sigurno, oduevio svakog pravog Irca. Otkriem
njegovih mrtvih, Titanik je odjednom oiveo.

31. STVAR MEGAVATA

"Imamo odgovor", ree umorni, ali trijumfalni Kato.
"Pitam se da li je to sada bitno", odgovori Donald Krejg.
"Oh, sva ta histerija nee potrajati. Nai momci iz propagandnog ve su se
dali na posao - a i Parkijevi. Imali smo nekoliko susreta na vrhu kako bismo
isplanirali zajedniku strategiju. Moda ak okrenemo stvar u obostranu
korist."
"Ne vidim..."
"Oigledno e, zahvaljujui naem... ovaj, Parkijevom - paljivom
istraivanju, ti jadni ljudi najzad dobiti hriansku sahranu u sopstvenoj
zemlji. Ircima e se to dopasti. Nikome ne govori, ali ve pregovaramo sa
papom."
Donalda je Katoov olaki pristup stvarima poprilino nervirao. Svakako bi
uzrujao Edit; ona je delovala opinjeno draesnim detetom-enom koju je svet
prozvao Kolina.
"Bolje pripazite. Moda su neki od njih protestanti."
"Malo verovatno - svi su se ukrcali daleko na jugu, zar ne?"
"Da - u Kvinstaunu. Ali nee to mesto nai na mapi - takvo ime nije bilo
popularno posle proglaenja nezavisnosti. Sada se zove Kob."
"Kako se to pie?"
"C-O-B-H."
"Pa, popriaemo sa arhibiskupima, ili s kim ve treba, kao i sa
kardinalima, tek da pokrijemo sve baze. Ali dozvoli mi da ti kaem ta su
skuvali nai inenjeri. Ukoliko proradi, bie mnogo bolje od hidrazina. I ak
bi trebalo da natera 'Plavi Mir' da uzvikuje parole u nau korist."
"To bi bila lepa promena. Zapravo, udo."
"uda su na posao - zar nisi znao?"

"Koje su pojedinosti ovog posebnog?"

"Najpre, napraviemo vei ledeni breg, da dobijemo vei potisak. Kao
ishod toga, bie nam potrebno samo oko deset k-tona dodatnog uzgona. Mogli
smo da idemo Parkijevim putem i najpre smo se plaili da emo i morati. Ali
postoji zgodniji - i istiji - nain da se gas spusti tamo dole. Elektroliza.
Cepanje vode na vodonik i kiseonik."
"To je stara zamisao. Zar nee biti potrebne ogromne koliine struje? I ta
je sa rizikom od eksplozije?"
"Luckasto pitanje, Donalde. Gasovi e ii do posebnih elektroda i
imaemo membranu koja e ih razdvajati. Ali u pravu si to se tie struje.
Gigavat-asovi! Ali imamo ih - kada nae nuklearne podmornice zavre posao
sa Peltijeovim elementima, prebaciemo se na elektrolizu. Ali moda emo
morati da unajmimo jo jedan brod - zato podmornice uvek nazivaju
'brodovima'? Rekoh ti da Englezi i Francuzi hoe da stupe na scenu, tako da
to nije problem."
"Vrlo elegantno", uzvrati Donald. "I vidim na ta si mislio onim o
zadovoljavanju 'Plavog Mira'. Svi vole kiseonik."
"Tano - kada poaljemo balone na put navie, itav svet disae malo
lake. Bar e tako tvrditi propaganda."
"A vodonik e otii pravo u stratosferu, ne uznemirivi pri tom nikoga. Oh,
ta je sa jadnim, starim ozonskim slojem? Ima li opasnosti da se naprave nove
rupe?"
"Proverili smo to, razume se. Nee biti gore nego to je sada. to,
priznajem, ne kazuje Bog zna ta."
"Da li bi imalo smisla da se gas sabije u boce na putu navie? Poinjete sa
stotinama tona oksi-vodonika na etiri stotine atmosfera. To mora da je
prilino vredno; zato ga odbaciti?"
"Da - razmiljali smo i o tome. Zanemarivo je - poveana sloenost, cena

prevoza posuda i tako dalje. Moda bi vredelo probati na bazi testa - i pruiti
nam odstupnicu ukoliko se lobi za zatitu ivotne sredine ponovo
razgoropadi."
"Na sve ste mislili, je li?" ree Donald sa iskrenim divljenjem.
Kato lagano zavrte glavom.
"Na prijatelj Bredli jednom mi je rekao: 'Kada si sve smislio, more e
smisliti neto novo.' Rei mudrosti i ja ih nikada nisam zaboravio. Moram
sada da prekinem. Oh, prenesi moje pozdrave Edit."

Trei deo: OPERACIJE

32. OVDE NEMA NIKOG OSIM NAS ROBOTA

Sve do prve decenije novog veka, velika olupina i otpaci koji su je
okruivali ostajali su gotovo nepromenjeni, iako ne nedirnuti. Sada, kako se
primicala 2010, bila je to konica aktivnosti - ili, radije, dve konice,
razdvojene hiljadu metara.
Okvir skela oko pramanog dela bio je gotovo dovren, a Krtica je uspeno
poloila dvadeset pet masivnih vezova ispod trupa: preostalo je jo samo pet.
Najvei deo mulja koji se digao oko prove kada se ova zabila u morsko dno
oduvan je monim vodenim mlaznicama i ogromna sidra vie nisu bila dopola
zarivena u blato.
Obezbeeno je vie od dvadeset hiljada tona uzgona uz pomo isto toliko
kubnih metara upakovanih mikrosfera, strateki razmetenih oko skela, kao i
na nekoliko mesta unutar olupine, tamo gde je struktura mogla bezbedno da

primi optereenje. Ali Titanik se jo nije pomerio sa svog poivalita - niti je

to i trebalo da uini. Bilo je neophodno jo deset hiljada tona potisne sile da bi
se iupao iz blata i zapoeo dugi uspon prema povrini.
A to se tie razbijene krme - ova je ve nestala pod blokom leda koji je
lagano rastao. Mediji su rado navodili Hardijeve stihove: 'U tiini senovitoj
breg ledeni je rastao' - iako pesnik nikada nije mogao ni da zamisli ovakvu
primenu svojih rei.
Pretposlednji stih takoe je esto navoen, premda podjednako van
konteksta. I konzorcijum Parkinson i Nipon-Tarner ve je prilino zamaralo
da im govore kako

Pognuti behu
Putevima istim
Jer behu bratske pole jednog uzvienog ina.

Nadali su se da e in biti 'uzvien', ali ne i da e se kretati, ukoliko na to

ikako budu u stanju da utiu, putevima istim.
Bukvalno je sav posao na oba dela olupine izvoen uz pomo daljinskog
upravljanja sa povrine; ljudska bia bila su neophodna na seditu samo u
kritinim sluajevima. Tokom poslednje decenije, tehnologija podvodnih
robota odmakla je ak daleko iznad upeatljivih dostignua pomorskih naftnih
buotina iz prolog veka. Zarada e biti ogromna - iako e, kako je to Rupert
Parkinson esto suvo primeivao, najvei njen deo otii drugim ljudima.
Bilo je, razume se, problema, nezgoda - ak i nesrea, iako nijedna nije
dovela do gubitka ivota. Tokom jedne ozbiljne zimske oluje Eksplorer je
morao da napusti stanicu, na ogorenje njegovog kapetana, koji je to smatrao
profesionalnom uvredom. Putnici zahvaeni povraanjem nisu u potpunosti
prihvatali njegovu taku gledanja.

Ali ak i to iskazivanje opakosti severnog Atlantika nije prekinulo

operacije na krmi. Dve stotine metara nie, demobilisane nuklearne
podmornice, sada ponovo krtene prema jednom pioniru okeanografije i
jednom slavnom brodograditelju, Metju Fonten Mori i Petar Veliki, jedva da
su bile svesne oluje. Njihovi reaktori neprekidno su odailjali megavat za
megavatom niskonaponske struje prema morskom dnu - stvarajui u tom
procesu stub tople vode koji se dizao prema povrini dok je toplota pumpana
iz olupine.
Ta vetaka struja tople vode stvorila je neoekivanu korist time to je
podizala na povrinu hranljive materije koje bi inae ostale zarobljene na dnu.
Cvetanje planktona koje je usledilo kao posledica ovoga veoma su cenile
lokalne riblje populacije i poslednja etva bakalara bila je rekordna. Vlada
Njufaundlenda formalno je zatraila da podmornice ostanu na poloaju i poto
budu ispunile ugovor sa Nipon-Tarnerom.
Sasvim odvojeno od svih tih aktivnosti u blizini Grend Benksa, ogromne
sume novca i napora ulagali su se hiljadama kilometara odatle. Dole na
Floridi, nedaleko od lansirnih rampi koje su ispratile ljude na Mesec - i sada
ih gledale kako se pripremaju za Mars - kopanje i gradnja za Titanikov
podvodni muzej dobrano su odmakli. A sa druge strane globusa, Tokio na
moru pripremao je jo sloeniju izlobu, sa providnim panoramskim
hodnicima za posetioce i, razume se, stalnim predstavama onoga za ta su se
nadali da e biti istinski spektakularan film.
Ogromne svote izlagane su riziku i po drugim mestima - naroito u zemlji
koja se ponovo zvala Rusija. Zahvaljujui Petru Velikom, deonice pomonih
kompanija Titanika bile su veoma popularne na moskovskoj berzi.

33. SUNEV MAKSIMUM

"Druga moja monomanija", ree Franc Cviker, "jeste ciklus Sunevih

pega. Naroito ovaj trenutni."

"ta je to posebno u vezi sa njime?" upita Bredli dok su zajedno silazili u
laboratoriju.
"Najpre, dostii e maksimum - pogodio si! - 2012. Ve je premaio
maksimum iz 1990. i primie se rekordu iz 2001."
"Pa?"
"Dakle, meu nama govorei, bojim se. Toliko je ve arlatana pokualo
da povee dogaaje sa jedanaestogodinjim ciklusom - koji, uostalom, i nije
uvek jedanaestogodinji! - da se brojanje Sunevih pega ponekad svrstava u
astrologiju. Ali nema sumnje da Sunce utie praktino na sve na Zemlji.
Ubeen sam da je odgovorno za neobino vreme kakvo smo imali tokom
poslednjih etvrt veka. U nekoj meri, u svakom sluaju; ne moemo za sve
optuiti ljudsku rasu, koliko god bi to 'Plavi Mir' i kompanija voleli."
"Mislio sam da bi trebalo da si na njihovoj strani!"
"Samo ponedeljkom, sredom i petkom. Ostalim danima oprezno
posmatram majku Prirodu. A ponaanje vremena nije jedina nenormalnost.
Izgleda da seizmika aktivnost raste. Pogledaj samo Kaliforniju. Zato ljudi i
dalje grade kue u San Francisku? Zar 2002. nije bila dovoljno gadna? A jo
ekamo na Veliki..."
Jason se oseao povlaen to deli naunikove misli; dva oveka, toliko
razliitog obrazovanja i karaktera, nauila su da potuju jedan drugog.
"A postoji i neto drugo to mi povremeno izaziva more.
Dubinske eksplozije - moda zapoete zemljortesima. Ili ak od strane
oveka."
"Znam za nekoliko. Ona velika iz '98. na luizijanskom polju. Otpisala je
itavu buotinu."
"Oh, bilo je to tek blago podrigivanje! Govorim o pravoj stvari - kao to je
onaj krater koji su naunici 'el Oila' nali dva kilometra niz Zaliv jo u

osamdesetim godinama. Zamisli eksploziju koja je to prouzrokovala iskopano je tri miliona tona morskog dna! Ekvivalent atomskoj bombi dobre
veliine."
"I ti misli da bi se to moglo da ponoviti?"
"Siguran da hoe - ali ne znam kada i gde. Stalno upozoravam ljude gore u
Hiberniji da ne akaju zmaja po repu. Ukoliko je Tomi Gold u pravu - a bio
je u pravu o neutronskim zvezdama, iako je zakazao sa Meseevom prainom
i modelom stacionarnog stanja! - jedva da smo zagrebali Zemljinu koru. Sve
to smo do sada izmuzli sitno je curenje iz pravih rezervoara ugljovodonika
na deset ili vie kilometara dubine."
"Koje curenje! Gura nam civilizaciju poslednja dva veka."
"Jesi li rekao gura - ili rastura? Pa, evo tvog najboljeg aka. Kako idu
asovi?"
J. J. je leao u transportnoj nosiljki, veoma nalik ribi izvan vode. Bio je
spojen na niz kompjutera neim to je Bredliju delovalo kao besmisleno tanak
kabl. Budui da je odrastao uz bakarne ice, nikada se nije sasvim privikao na
revoluciju fiber-optike.
Izgledalo je kao da se nita ne deava; zaduena tehniarka urno je sakrila
mikroknjigu koju je itala i brzo pogledala ispis na monitoru.
"Sve je u redu, doktore", ree ona veselo. "Upravo ide verifikacija baze
podataka ekspertnog sistema."
Taj deo se tie mene, pomisli Jason. Proveo je sate u simulatorima
ronjenja, dok su kompjuterski programeri pokuavali da kodiraju i zabelee
njegove s mukom izvojevane vetine - samu sutinu veterana okeanskog
inenjerstva Jasona Bredlija. Sve vie i vie je poinjao da se osea kao da
mu, bar u psiholokom smislu, J. J. postaje zamena za sina.
To oseanje postajalo je najjae kada bi uestvovali u direktnom
razgovoru. Bio je to stari vic u brani da su ronioci imali renik od samo par

stotina rei - jer je to bilo sve to im je bilo potrebno za posao. J. J. je imao

dovoljno vetake inteligencije da to prevazie za komotnu marginu.
Laboratorija se nadala da e iznenaditi Jasona korienjem njegovog glasa
kao matrice za sintisajzer govora J. J.-a, ali Bredlijeva reakcija bila je
razoaravajua. aljivdije su zaboravile da je samo mali broj ljudi u stanju da
prepozna sopstveni glas kada je snimljen, naroito ukoliko izgovara reenice
koje sami nikada nisu izgovorili. Jason nita nije shvatio sve dok nije opazio
iscerena lica oko sebe.
"Ima li razloga, Ana, zbog kojih ne bismo mogli da ponemo probe u moru
prema planu?" upita Cviker.
"Ne, doktore. Izgleda da algoritam opoziva za sluaj opasnosti i dalje ne
funkcionie ispravno, ali, razume se, on nam nee biti potreban za probe."
Iako provodnici zvuka nisu bili konstruisani za funkcionisanje u vazduhu,
Jason nije mogao da odoli a da ne prozbori nekoliko rei sa Juniorom.
"Zdravo, J. J. uje li me?"
"ujem te."
Rei su bile prilino izvitoperene, ali sasvim razumljive. Pod vodom e
kvalitet govora biti mnogo bolji.
"Da li me prepoznaje?"
Nastala je duga tiina. Onda J. J. odvrati:
"Nisam razumeo pitanje."
"Priite blie, gospodin Bredli", posavetovala ga je tehniarka. "Van vode
prilino je gluv."
"Da li me prepoznaje?"
"Da. Vi ste Don Maksvel."
"Nazad za radni sto", promrmlja Cviker.
"A ko je", upita Bredli, vie zabavljen nego ozlojeen, "taj Don
Maksvel?"

Devojka je bila vrlo postiena.

"On je ef odeljenja za prepoznavanje glasa. Ali nema problema - ovo nije
fer proba. Pod vodom e vas prepoznati sa pola kilometra rastojanja."
"Nadam se. Dovienja, J. J. Vidimo se kasnije - kada ne bude toliko gluv.
Da vidimo da li je dubinski dip u boljem stanju."
Dubinski dip bio je drugi glavni projekat laboratorije, u nekim pogledima
gotovo isto toliko zahtevan. Reakcija veine posetilaca prilikom prvog
pogleda bila je: 'Da li je to podmornica ili ronilako odelo?' A odgovor je bio:
'Oboje.'
Opsluivanje podvodnih vozila za tri putnika, kao to je to Marvin, i
upravljanje njima bilo je skup posao: jedno jedino ronjenje stajalo je stotinu
hiljada dolara. Ali bilo je mnogo prilika kada je mnogo manje sloeno vozilo
za jednog oveka bilo dovoljno.
Skrivena namera Jasona Bredlija bila je ve dobro znana itavoj
laboratoriji. Nadao se da e dubinski dip biti spreman na vreme da ga spusti
do Titanika - dok je olupina i dalje na okeanskom dnu.

34. OLUJA
Proi e decenije pre nego to meteorolozi budu u stanju da dokau da je
velika oluja iz 2010. bila jedna iz niza koji je poeo osamdesetih godina
prethodnog stolea, nagovetavajui klimatske promene sledeeg milenijuma.
Pre nego to je iscrpla energiju udarajui o zapadne zidine Alpa, Glorija je
nanela tete za dvadeset milijardi dolara i odnela vie od hiljadu ivota.
Meteoroloki sateliti, razume se, dali su upozorenje nekoliko sati unapred inae bi etva smrti bila jo vea. Ali, neizbeno, bilo je mnogo onih koji nisu
uli prognozu, ili je nisu uzeli ozbiljno. Naroito u Irskoj, koja je bila prva to
e primiti udarac maljem sa nebesa.
Donald i Edit Krejg ureivali su poslednje filmske zapise sa operacije

'Duboko smrzavanje' kada je Glorija udarila zamak Konroj. Nisu nita uli niti
osetili unutar masivnih zidova - ak ni tresak kada je camera obscura zbrisana
sa grudobrana.

Ada je sada veselo priznavala da je beznadena u istoj matematici - onoj

vrsti koja, prema slavnoj zdravici G. H. Hardija, nee nikada biti od koristi
nikome. Iako Hardi to nikada nije doznao - budui da su tajne razbijanja ifara
uz pomo ENIGME otkrivene tek nekoliko decenija kasnije - jo se za
njegovog ivota pokazalo da je spektakularno pogreio. U rukama Alana
Turinga i njegovih kolega, ak i neto tako apstraktno kao to je teorija
brojeva moglo je da dobije rat.
Najvei deo aritmetike i vie trigonometrije, kao i bukvalno sva simbolika
logika za Adu su bile zatvorene knjige. Naprosto je nisu zanimali; srce joj je
bilo sa geometrijom i svojstvima prostora. Ve se petljala sa pet dimenzija, jer
se pokazalo da su etiri previe jednostavne. Poput Njutna, najvei deo
vremena 'jedrila je udnovatim morima misli - sama'.
Ali danas se vratila u obini 3-D prostor, zahvaljujui poklonu koji joj je
ika Bredli upravo poslao. Trideset godina posle prvog pojavljivanja,
Rubikova kocka vratila se - u daleko smrtonosnijoj mutaciji.
Budui da je bila isto mehanika naprava, prvobitna kocka imala je jednu
slabost, zbog koje su njeni zavisnici bili iskreno zahvalni. Za razliku od svojih
suseda, est sredinjih kocki na svakoj strani bile su nepokretne. Ostalih
etrdeset osam kvadrata mogli su da orbitiraju oko njih, da bi stvorili moguih
43.252.003.274.489.856.000 razliitih likova.
Tip II nije imao takvih ogranienja; svih pedeset etiri kvadratia bili su u
stanju da se kreu, tako da nije bilo nepokretnih centara koji bi pruili kakvatakva uporita izluenim rukovaocima kocke. Samo je razvoj mikroipova i
displeja sa tenim kristalima omoguavao takvo rasipnitvo; nita se nije

stvarno pokretalo, ali raznobojni kvadrati ipak su se mogli okretati oko lica
kocke prostim dodirivanjem vrhom prsta.
Oputena u amiu sa Ledi, udubljena u novu igraku, Ada je sporo
opazila kako se nebo mrai. Oluja je gotovo stigla do nje kada je pokrenula
elektromotor i krenula u sklonite. Nije joj ni na pamet palo da bi moglo biti
ikakve opasnosti; na kraju krajeva, jezero Mandelbrot bilo je duboko samo tri
stope. Ali nije volela da se kvasi - a Ledi je to mrzela.
Do trenutka kada je stigla do prvog zapadnog ogranka jezera, urlik bure
bio je gotovo zagluujui. Ada je bila oduevljena; to je bilo stvarno
uzbudljivo! Ali Ledi se prestravila i pokuavala je da se skloni ispod sedita.
Dok se kretala u pravcu iljka, posred avenije empresa, bila je delom
zaklonjena od punog besa oluje. Ali tada je prvi put osetila strah; velika stabla
sa obe strane stala su da se njiu napred-nazad poput trske.
Nalazila se na samo desetak metara od bezbednosti kuice za amce,
daleko na krajnjem zapadu M-skupa i blizu granice beskonanosti na minus
1.999, kada su se strahovi Patrika O'Brajena vezani za presaene emprese
tragino obistinili.

35. ARTEFAKT
Jedno od najdirljivijih arheolokih otkria koja su se ikada dogodila zbilo
se u Izraelu tokom niza iskopavanja koja su vodili naunici sa Hebrejskog
univerziteta i Francuskog centra za preistorijska istraivanja u Jerusalimu.
Na logoritu starom 10.000 godina otkrili su kostur deteta sa jednom
rukom prislonjenom uz obraz. U toj ruci bio je drugi kostur: kostur kueta
starog otprilike pet meseci.
Posredi je najraniji poznat primer da ovek i pas dele isti grob. Mora biti
da postoje i mnogi, mnogi kasniji.

(Iz knjige ovekovi prijatelji Rodera Karasa. 'Simon & Schuster', 2001.)

"Moda e vas zanimati da saznate", ree dr Daferdi sa onom klinikom

ravnodunou koja je Donalda toliko nervirala (mada, kako bi inae psihijatri
ostajali normalni?) "da Editin sluaj nije jedinstven. Jo od kako je M-skup
otkriven 1980, ljudi su uspevali da postanu opsednuti njime. Obino su to
kompjuteski hakeri, iji je dodir sa stvarnou esto prilino slabaan. Sada u
bazama podataka imamo najmanje ezdeset tri sluaja mandelmanije."
"Ima li ikakvog leka?"
Dr Daferdi se namrti. 'Lek' je bio re koju je retko koristio.
'Prilagoenje' je bilo pojam koji je vie voleo.
"Recimo da je u osamdeset odsto sluajeva subjekt bio u stanju da
produi... ovaj... normalan ivot, ponekad uz pomo lekova ili elektronskih
implanta. Prilino ohrabrujua brojka."
Izuzev, pomisli Donald, za onih dvadeset odsto. U koju kategoriju spada
Edit?
Prve nedelje posle tragedije bila je neprirodno mirna; posle sahrane, neke
od njihovih zajednikih prijatelja okirao je njen naizgled potpuni nedostatak
oseanja. Ali Donald je znao koliko je teko ranjena i nije ga iznenadilo kada
je poela da se ponaa iracionalno. Kada je stala da luta po zamku nou,
tragajui kroz prazne odaje i vlane prolaze koji nikada nisu obnovljeni,
shvatio je da je vreme da dobije savet lekara.
Pa ipak, odlagao je to, u nadi da e se Edit normalno oporaviti od prvih
stadijuma bola. Zaista, izgledalo je da se to deava. Onda je umro Patrik
O'Brajan.
Editin odnos prema starom batovanu uvek je bio bockav, ali potovali su
jedno drugo i delili zajedniku ljubav prema Adi. Smrt deteta bila je isto
toliko razoran udarac za Pata kao i za Adine roditelje. Samo da je odbio da

presadi te emprese - samo da je...

Ponovo je poeo da se napija i sada je retko bio trezan. Jedne hladne noi,
poto ga je krmar kod 'Crnog labuda' blago izbacio, uspeo je da se izgubi u
selu u kome je proveo itav ivot i sutradan izjutra nali su ga smrznutog.
Otac Mekmalen smatrao je da bi presuda pre trebalo da glasi samoubistvo
nego nesrean sluaj; ali ukoliko je bilo greh pruiti Patu hriansku sahranu,
ve e on to raspraviti sa Bogom kada za to doe vreme. Ba kao i stvar sa
malim klupkom koje je Ada drala u rukama.
Dan posle druge sahrane Donald zatee Edit kako sedi pred monitorom
visoke rezolucije i prouava jednu od beskonano minijaturnih verzija skupa.
Nije htela da razgovara sa njim i on je polako shvatio, na svoj uas, da to ona
traga za Adom.

Tokom potonjih godina Donald Krejg esto e razmiljati o odnosu koji se

razvio izmeu njega i Jasona Bredlija. Iako su se sreli samo pet-est puta i to
gotovo uvek poslom, osetio je onu vezu obostrane naklonosti koja se ponekad
razvije izmeu dva mukaraca i ume da bude gotovo isto toliko jaka kao i
seksualna, ak iako nema ba nikakvog erotskog sadraja.
Moda je Donald podseao Bredlija na njegovog izgubljenog partnera
Teda Kolijera, o kome je esto priao. U svakom sluaju, obojica su uivala u
drutvu onog drugog i sretala se ak i kada to nije bilo sasvim neophodno.
Iako je vrlo mogue da su Kato i sindikat Nipon-Tarner postali zbog toga
sumnjiavi, Bredli nikada nije kompromitovao svoju MUOD-ovsku
neutralnost. A Bredli je jo manje pokuavao da je iskoristi; mogli su
izmenjivati line tajne, ali ne i profesionalne. Donald nikada nije saznao koju
je ulogu, ukoliko je takve uopte bilo, Bredli odigrao u odluci Uprave da
zabrani upotrebu hidrazina.
Posle Adine sahrane - zbog koje je Bredli preleteo pola sveta, samo da bi

joj prisustvovao - jo su se vie zbliili. Obojica su izgubila enu i dete; iako

su okolnosti bile razliite, dejstvo je bilo prilino slino. Postali su jo prisniji,
delei tajne i ranjive take koje nijedan od njih nije nikada otkrio bilo kojoj
drugoj osobi.
Kasnije se Donald udio zbog ega nije sam doao na tu pomisao; moda
je bio toliko blizu da nije video sliku od linija skaniranja.
Pali empresi su raieni i njih dvojica etala su pored jezera Mandelbrot
- poslednji put, kako se pokazalo, za obojicu - kada je Bredli ocrtao scenario.
"Nije to moja ideja", objasnio je prilino izvinjavajuim tonom. "Dobio sam
je od jednog prijatelja psihologa."
Prolo je dugo pre nego to je Donald otkrio ko je taj 'prijatelj', ali smesta
je sagledao sve mogunosti.
"Da li stvarno misli da bi upalilo?"
"To je neto o emu treba da porazgovara sa Editinim psihijatrom. ak
ako i jeste dobra ideja, moda nee pristati na nju. To ti je NIO sindrom,
zna."
"Nacionalni institut za odbranu?"
"Ne - Nije Izmiljeno Ovde."
Donald se nasmeja bez mnogo veselja.
"U pravu si. Ali najpre da vidim da li mogu da izvedem svoj deo. Nee biti
lako."
Bilo je to potcenjivanje, jer bio je to najtei zadatak koga se poduhvatio u
itavom ivotu. esto je morao da prekine rad, zaslepljen suzama.
A onda su, na sopstveni tajanstveni nain, skrivena kola njegove podsvesti
pokrenula seanje koje mu je omoguilo da nastavi. Negde, pre vie godina,
naiao je na priu o hirurgu u nekoj zemlji treeg sveta koji je vodio banku
oiju to je vraala vid siromanima. Da bi presaivanje bilo uspeno,
upotrebljiva ona soiva trebalo je skinuti sa davaoca tokom nekoliko minuta

posle njegove smrti.

Taj hirurg mora da je imao mirnu ruku dok je sekao oi sopstvene majke.
Ne smem uiniti nita manje, ree Donald sebi turobno dok se vraao za
ureivaki sto za kojim su on i Edit proveli toliko vremena zajedno.
Dr Daferdi pokazao se iznenaujue prijemiv. Upitao je na blago
ironian, ali sasvim saoseajan nain: "Odakle vam ta ideja? Neka pop-psiho
video-drama?"
"Znam da tako zvui. Ali izgleda mi da vredi pokuati - ukoliko
dozvoljavate."
"Ve ste napravili disk?"
"Kapsulu: voleo bih sada da je pustim - vidim da imate hibridni
reproduktor u spoljanjem uredu."
"Da - mogu da se putaju ak i VHS trake! Pozvau Dolores - mnogo se
oslanjam na nju." Oklevao je na as, zamiljeno gledajui Donalda, kao da
namerava da kae jo neto. Umesto toga, pritisnuo je dugme i blago rekao u
kliniki pejder: "Sestro Dolores - hoete li, molim vas, da doete u moj
ured? Hvala."

Edit Krejg je i dalje negde u toj lobanji, pomisli Donald dok je sedeo sa dr
Daferdijem i sestrom Dolores, zagledan u priliku koja je kruto sedela za
velikim monitorom. Mogu li da razbijem tu nevidljivu, pa ipak nepropustivu
prepreku koju je podigao bol i da je vratim u svet stvarnosti.
Poznata crna slika nalik buba-vabi zalebde na ekranu, zraei pipcima
koji su je povezali sa ostatkom Mandelbrotove Vaseljene. Nije bilo naina da
se makar i naslute razmere, ali Donald je ve opazio koordinate koje su
odreivale veliinu te posebne verzije. Kada bi ovek mogao da zamisli itav
skup protegnut izvan monitora, ovaj bi ve bio vei od kosmosa koji je do
sada otkrio ak i Hablov svemirski teleskop.

"Jeste li spremni?" upita dr Daferdi.

Donald klimnu. Sestra Dolores, koja je sedela smesta iza Edit, baci pogled
prema kameri da pokae da ga je ula.
"Onda krenite."
Donald pritisnu dugme 'Izvrenje' i potprogram poe da radi.
Abonosna povrina simuliranog jezera Mandelbrot poe da podrhtava. Edit
ispusti uzdah iznenaenja.
"Dobro!" proapta dr Daferdi. "Reaguje!"
Vode se razdvojie. Donald se okrete; nije mogao da podnese da ponovo
gleda trijumf svoje vetine. Pa ipak, i dalje je mogao da vidi Adinu sliku dok
joj je glas blago govorio: "Volim te, majko - ali ovde me ne moe nai.
Postojim samo u tvojim seanjima - i uvek u biti tamo. Zbogom..."
Dolores uhvati Editino padajue telo dok je poslednji slog zamirao u
neopozivoj prolosti.

36. POSLEDNJI RUAK

Bila je to zgodna ideja, iako se nisu svi slagali da je zaista upalila. Dekor
za unutranjost jedine turistike dubinske podmornice na svetu pozajmljen je
direktno iz Diznijevog klasika 20.000 milja pod morima.
Putnici koji bi se ukrcali na Pikar (luka registrovanja eneva) nali bi se u
raskonoj, srednjeviktorijanskoj, dnevnoj sobi, premda neobinih razmera. To
je trebalo da prui trenutni oseaj oputenosti i da skrene misli sa nekoliko
stotina tona pritiska na svakom od malih prozora koji su pruali ogranieni
pogled na spoljanji svet.
Najvei problem sa kojim su se suoili graditelji Pikara nije bio
konstruktorski, ve pravni. Samo je londonski Lojd bio spreman da osigura
trup; putnike nije hteo da osigura niko, a oni su uglavnom bili VIP-ovi
astronomskih kreditnih kotiranja. Zbog toga su, pre svakog ronjenja,

prikupljane potpisane izjave o skidanju odgovornosti, koliko god je to

diskretnije mogue.
Obred je bio jedva neto malo vie uznemirujui od stjuardove vesele
litanije o moguim katastrofama koje su putnici na prekookeanskim letovima
trpeli decenijama. Znaci 'Zabranjeno puenje', razume se, vie nisu bili
neophodni; Pikar nije imao ni sigurnosne pojaseve niti pojaseve za spasavanje
- koji bi bili otprilike isto toliko korisni kao i padobrani na komercijalnim
vazduhoplovima. Njegove brojne ugraene sigurnosne mere bile su
neupadljive i automatske. Ukoliko bi dolo do najgoreg, nezavisne dvosede
kapsule za spasavanje odvojile bi se od putnikog odeljenja i svaka bi poela
slobodni uspon prema povrini, dok bi ultrazvuni markeri mahnito pitali.
Ovo ronjenje bilo je poslednje u sezoni: godina se primicala kraju i Pikara
e uskoro vazduhom prebaciti do mirnijih mora june polulopte. Iako u
dubinama na kojima je podmornica radila leto i zima nisu nita vie znaili od
dana i noi, ravo vreme na povrini moglo bi uiniti putnike vrlo, vrlo
nesrenim.
Tokom trdesetominutnog slobodnog pada do poloaja olupine, Pikarovi
cenjeni gosti gledali su kratki video koji je prikazivao trenutno stanje
operacija, kao i mapu planiranog ronjenja. Tokom sputanja u tamu nije se
moglo videti nita drugo, izuzev poneke svetlee ribe koju bi privukao taj
neobini uljez na njenoj teritoriji.
A onda, odjednom, izgledalo bi kao da odozdo poinje da se raa sablasna
zora. Sva svetla na Pikaru, izuzev slabih svetiljki za sluaj opasnosti, bila bi
tada pogaena i Titanikova prova ukazala bi se pred njima.
Gotovo svima koji bi je videli na um je padala ista pomisao: mora da je
brod izgledao prilino slino ovome u brodogradilitu Harlanda i Volfa pre
stotinu godina. Ponovo je bio okruen sloenom mreom elinih skela, dok
su se radnici rojili oko njega. Meutim, radnici vie nisu bili ljudska bia.

Vidljivost je bila izvrsna, a pilot je upravljao Pikarom tako da su putnici sa

obe strane kabine mogli da dobiju najbolje mogue vidno polje kroz uske,
okrugle prozore. Izuzetno je vodio rauna o tome da izbegne vredne robote,
koji nimalo nisu obraali panju na podmornicu. Ona nije predstavljala deo
svemira sa kojim su bili uvebani da se nose.
"Ukoliko pogledate desno", ree vodi ture - mladi diplomac sa Vuds Hola
koji je na ovaj nain zaraivao malo novca tokom raspusta - "videete kabl
'nadole' koji se prua sve do Eksplorera. A tamo je modul koji se upravo
sputa, sa protivtegom. Izgleda da je re o dvotonskoj jedinici.
Eno robota koji ide da ga presretne - sada je modul otkaen - vidite da ima
neutralni uzgon, kako bi mogao lako da se pomera. Robot e ga na odneti do
take na nosiljci za podizanje za koju treba da bude spojen i zakaiti ga na
nju. Onda e dvotonski protivteg koji ga je spustio dole biti otkaen, spojen na
kabl 'nagore' i poslat na Eksplorera da bi bio ponovo upotrebljen. Kada to
budu ponovili deset hiljada puta, moi e da podignu Titanik. Odnosno, bar
ovaj njegov deo."
"Zvui kao prilino okolian nain za obavljanje stvari", primeti jedna od
VIP-ovki. "Zato naprosto ne koriste sabijen vazduh?"
Vodi je to uo ve desetinu puta, ali je nauio da pristojno odgovara na
takva pitanja. (Plata je bila dobra, a takve su bile i dodatne pogodnosti).
"Mogue je, madam, ali previe je skupo. Pritisak je ovde ogroman.
Pretpostavljam da svi znate za standardne boce ljudi-aba - one se obino dre
na dve stotine atmosfera. Kada biste ovde dole otvorili jednu od njih, vazduh
ne bi iziao. Voda bi pojurila unutra - i ispunila pola boce!"
Moda je malo preterao; neki putnici delovali su malo zabrinuto. Zbog
toga je urno produio, u nadi da im skrene misli:
"Mi zaista koristimo neto vazduha pod pritiskom za podeavanje i fino
upravljanje. A u poslednjim stepenima uspona on igra glavnu ulogu.

A sada e nas kapetan usmeriti do krme, du promenadne palube. Onda e

ii unatrag, da biste svi imali podjednako dobar vidik. Neko vreme neu vie
govoriti..."
Veoma polako, Pikar se kretao du ogromne, senovite gromade. Najveim
delom bila je u tami, ali neki otvoreni poklopci prosipali su dramatine lepeze
svetlosti tamo gde su roboti radili u unutranjosti, privrujui module za
uzgon gde god su snage dizanja mogle dejstvovati.
Niko nije prozborio ni re dok su algama ovenani elini zidovi klizili
pokraj njih. Bilo je veoma teko pojmiti razmere olupine - i dalje, posle
stotinu godina, ovo je bio jedan od najveih brodova ikada sagraenih. I
najluksuzniji, ve iz samih razloga iste ekonominosti. Titanik je oznaio
kraj jedne ere; posle rata koji je dolazio, niko vie nee imati priliku da sebi
dozvoli takvo rasipnitvo. Niti e, moda, iko mariti da to rizikuje, kako takva
drskost ne bi ponovo izazvala zavist bogova.
Planina od elika nestade u daljini; izvesno vreme nimbus svetlosti koji ju
je okruivao i dalje je bio slabano vidljiv. Onda je tu ostalo samo pusto
morsko dno koje je klizilo pod Pikarom, pojavljivajui se i nestajui u
dvostrukim ovalima njegovih prednjih svetiljki.
Iako je bilo pusto, nije bilo bezoblino; bilo je izbrazdano i izbueno,
ispresecano cik-cak jarcima i oiljcima dubinskih iskopavanja.
"Ovo je polje otpadaka", ree vodi, najzad prekidajui utanje. "Bilo je
prekriveno predmetima sa broda - posuem, nametajem, kuhinjskim
alatkama - ta god vam drago. Svi su prikupljeni dok su Lojd i kanadska vlada
vodili parnicu oko toga. Kada je presuda doneta, ve je bilo prekasno..."
"ta je ono?" upita iznenada jedna putnica. Opazila je titraj kretanja kroz
svoj mali prozor.
"Gde? Da vidim. Ah, to je J. J."
"Ko?"

"Jason Junior. Najnovija igraka MUOD-a - izvinite, Meunarodne uprave

za okeansko dno. Isprobavaju ga - to je robot za automatsko istraivanje.
Nadaju se da naprave malu flotu da bi se dno svih mora mapiralo sa
rezolucijom od jednog metra. Onda emo poznavati okeane onako kao to
poznajemo Mesec."
Pred njima se pojavljivala jo jedna oaza svetlosti i uskoro pretvorila u
prizor u koji je i dalje bilo teko poverovati, koliko god puta ga ovek gledao
na fotografijama ili video-ekranima.
Vie nije bio vidljiv nijedan deo krme: itava je bila zatvorena u ogromni,
nepravilni blok leda koji je poivao na morskom dnu. Iz leda je virilo na
desetine stubova, a na mnoge su, uz pomo kablova razliite duine, bili
zakaeni polunaduvani baloni.
"To je veoma nezgodan posao", ree mladi vodi sa oiglednim
divljenjem. "Veliki problem je spreavanje leda da se lomi i pluta navie sam
od sebe. Zbog toga ima mnogo unutranjih struktura koje ne vidite. Kao i
neka vrsta krova na vrhu."
Jedan putnik, koji oigledno nije pazio tokom upoznavanja na poetku,
upita: "Ti baloni - zar niste rekli da ne mogu da pumpaju vazduh do ove
dubine?"
"Ne dovoljno da bi se podigle ovolike mase. Ali to nije vazduh. Te lebdee
vree sadre H2 i O2 - vodonik i kiseonik koje oslobaa elektroliza. Vidite li
one kablove? Oni dovode milione - ne, milijarde amper-sati iz dve nuklearne
podmornice na etiri kilometra iznad nas. Dovoljno elektriciteta da se pokree
jedan gradi."
On pogleda na sat.
"Bojim se da ovde nema mnogo toga da se vidi. Napraviemo po jedan
krug u oba smera, a onda kreemo nazad."

Pikar odbaci dodatne balaste - ovi e biti uzeti kasnije i poslati

eskalatorskim kablom 'nagore', koji je poinjao na pramcu Titanika. Bilo je
vreme za potpisivanje suvenirske broure; a ova je, za veinu putnika,
predstavljala prilino iznenaenje...

D.S.V. 'PIKAR' R.M.S. 'TITANIK'

14. oktobar 2011. 14. april 1912.
PREDJELA
Consomme Fermier Cockie leekie
Fileti od ribe list
Jaje a l'Argenteuil
Piletina a la Merilend
Usoljena govedina, povre, knedle
ROTILJ
Jagnjetina na aru
Krompir pire, peeni i preni krompiri
Puding od pavlake
Jabuke sa kremom Peciva
HLADNI BIFE
Losos u majonezu Lonac od raia
Sardele po norveki Haringe u sosu
Obine & dimljene sardine
Telei odrezak
Pikantni rolat od govedine
Pateta od teletine i unke
unka Virdinija & Kamberlend
Bolonjska kobasica Pihtije
Piletina u elatinu

Usoljeni volujski jezik

Zelena salata Rotkvice Paradajz
SIREVI
eajr, stilton, gorgonzola, Edam
Kamember, rokfor, San Ivel
Kedar
Ledeno toeno minhensko pivo 3 & 6 p krigla

"Bojim se da poprilino stavki nedostaje u meniju", ree mladi vodi

tonom aljivog izvinjavanja. "Kuhinjske pogodnosti na Pikaru prilino su
ograniene. ak ne koristimo ni mikrotalasnu pe - vukla bi previe snage.
Zbog toga, molim vas, ne obraajte panju na jela s rotilja; uveravam vas da
je hladni bife izvrstan. Imamo i neke od sireva - ali samo one blae.
Gorgonzola ne deluje kao Bog zna kako dobra zamisao u ovim zatvorenim
prostorijama...
Oh, da - pivo - originalno je, pravo iz Minhena! I kota nas poprilino vie
od tri penija po krigli. ak vie i od est.
Uivajte, dame i gospodo. Biemo na povrini za samo jedan sat."

37. VASKRSENJE
Nije je bilo lako organizovati, a bili su potrebni meseci raspravljanja preko
granice. Meutim, zajednika pogrebna sluba protekla je dovoljno glatko;
bar jednom, dok su delili istu tragediju, hriani su bili u stanju da pristojno
razgovaraju sa hrianima. injenica da je jedan od mrtvih dolazio iz Severne
Irske prilino je pomogla; kovezi su se mogli poloiti u zemlju istovremeno
u Dablinu i Belfastu.
Dok je 'Lux aeterna' Verdijeve Mise rekvijem lagano zamirala, Edit Krejg
se okrete Dolores i upita: "Da kaem sada dr Daferdiju? Ili e misliti da sam

ponovo poaavila?"
Dolores se namrti, a onda odvrati onim pevuckavim, karipskim
naglaskom koji joj je jednom pomogao da dosegne udaljeno mesto na kome
se skrivao Editin um:
"Molim te, duo, nemoj da koristi tu re. Da, mislim da treba to da uini.
Otprilike je vreme da ponovo porazgovaramo sa njime - zabrinue se. On nije
poput nekih lekara koje bih mogla da pomenem - on vodi rauna o
pacijentima i posle leenja. Oni za njega nisu samo sluajevi sa rednim
brojem."
Dr Daferdiju je zaista bilo drago to mu se Edit javila; pitao se odakle,
ali mu ona to nije otkrila. Video je da sedi u nekoj velikoj prostoriji sa
nametajem od bambusa (ah, verovatno tropi - Doloresino rodno ostrvo?) i
bio je srean da primeti kako je delovala u potpunosti oputeno. Na zidu iza
nje bile su dve velike fotografije i on prepozna obe - Ada i 'Kolin'.
Lekar i bivi pacijent pozdravie se toplo; onda Edit ree malo nervozno:
"Moda ete pomisliti da sam se dala na novu beznadenu potragu - i
moda ste u pravu. Ali bar ovog puta znam ta radim - a radiu sa nekim od
vodeih svetskih naunika. Izgledi su jedan prema milion da uspem. Ali to je
beskonano - sasvim doslovno mislim: beskonano - bolje nego... nego...
nalaenje onoga to vam je potrebno u M-skupu."
Ne onoga to ti je potrebno, pomisli dr Daferdi: onoga to eli. Ali
samo je rekao, i to prilino oprezno: "Samo napred, Edit. Zainteresovan sam i potpuno u tami."
"ta znate o krionici?"
"Ne mnogo. Znam da su mnogi ljudi bili smrznuti, ali nikada nije
dokazano da mogu da se... oh! Shvatam na ta cilja. Kako fantastina ideja!"
"Ali ne i smena?"
"Pa, tvoja procena o jedan prema milion moda je optimistika. Ali za

neto to bi se toliko isplatilo - ne, ne bih rekao da je to smeno. A ukoliko se

brine da u zatraiti od Dolores da te stavi na prvi avion nazad za kliniku nema nikakve bojazni. ak i ukoliko ti projekat ne uspe, to bi mogla biti
najbolja mogua terapija."
Ali samo ukoliko, pomisli Daferdi, ne bude previe pogoena
neizbenim neuspehom. Pa ipak, to je jo godinama daleko...
"Drago mi je to tako mislite. im sam ula da e zadrati Kolin u nadi da
e moi da je identifikuju, znala sam ta da radim. Ne verujem u sudbinu - ili
usud - ali kako sam mogla da odbijem takvu priliku?"
Kako, zaista? - pomisli Daferdi. Izgubila si jednu kerku; nada se da
dobije drugu. Uspavanu lepoticu, koju e probuditi ne mladi princ, ve
ostarela princeza. Ne, nego vetica - i to dobra, ovog puta! - koja poseduje
moi u potpunosti izvan poimanja bilo koje irske curice roene u
devetnaestom veku.
Ukoliko - ukoliko! - to upali, sa kako udnim novim svetom e se Kolin
suoiti! Ona e biti ta kojoj e biti potrebna paljiva psiholoka nega. Ali sve
je to bila najnesputanija mogua ekstrapolacija.
"Ne elim da sipam ledenu vodu na tvoju zamisao", ree Daferdi. "Ali
svakako, ak i ukoliko moe da oivi telo - zar posle stotinu godina nee biti
nepopravljivih oteenja mozga?"
"To je tano ono ega sam se i ja plaila kada sam poela da razmiljam o
tome. Ali ima mnogo istraivanja koje itavu stvar ine vrlo moguom - bila
sam i sama prilino iznenaena. Vie od toga - impresionirana. Jeste li ikada
uli za profesora Ralfa Merklea?"
"Neto neodreeno."
"Pre vie od trideset godina on i dva druga mlada matematiara napravili
su revoluciju u kriptografiji pronalaenjem univerzalnog kljua za ifre - neu
se uputati u podrobna objanjavanja, ali ovo je preko noi uinilo zastarelim

sve maine za ifrovanje na svetu, kao i mnoge pijunske mree.

A onda, 1990. - izvinite, 1989. - objavio je klasini lanak pod naslovom
'Molekularna opravka mozga'..."
"Oh, taj tip!"
"Tako je - bila sam ubeena da mora da ste uli za njegov rad. On je
pokazao da ak i ukoliko bi postojala velika oteenja mozga, mogla bi se
otkloniti mainama molekularne veliine za koje je bio sasvim siguran da e
biti izmiljene u sledeem veku. Sada."
"A jesu li?"
"Mnoge. Pogledajte kompjuterski upravljane mikropodmornice koje
hirurzi sada koriste da proiste arterije rtava srane ili modane kapi. Ovih
dana ne moete da gledate nijedan nauni TV kanal, a da ne vidite poslednja
dostignua nanotehnologije."
"Ali opravka itavog mozga, molekul po molekul! Pomislite na same
brojeve koji su tu u pitanju!"
"Otprilike deset na dvadeset treu. Beznaajan broj."
"Zaista." Daferdi nije bio siguran da li se Edit ali. Ne - bila je savreno
ozbiljna.
"Vrlo dobro: pretpostavimo da zaista opravite mozak, sve do poslednje
pojedinosti. Hoe li to vratiti osobu u ivot? Zajedno sa seanjima?
Oseanjima? I svim ostalim - ta god to bilo - to ini odreenu samosvesnu
jedinku?"
"Moete li mi pruiti dobar razlog zbog ega ne bi? Ne verujem da je
mozak ita tajanstveniji od tela - a mi znamo kako ono dejstvuje, u naelu,
ako ve ne u pojedinostima. Kako god bilo, postoji samo jedan nain da to
pronaemo - a tom prilikom mnogo emo nauiti."
"ta mislite, koliko e dugo potrajati?"
"Pitajte me za pet godina. Onda u znati da li e nam biti potrebna jo

jedna decenija - ili stolee. Ili venost."

"Mogu samo da vam poelim sreu. To je opinjujui projekat - a imaete
mnogo problema osim isto tehnikih. Njene rodbinske veze, na primer,
ukoliko ikada budu utvrene."
"Ne deluje verovatno. Poslednja teorija glasi da je bila slepi putnik i zato
ne na listi putnika."
"Pa, crkva. Mediji. Hiljade sponzora. Pisci pod lanim imenom koji e
poeleti da napiu njenu autobiografiju. Ve poinjem da alim jadnu
devojku."
I nije mogao da se uzdri da ne pomisli, iako to nije rekao glasno: nadam
se da Dolores nee biti ljubomorna.

Donald je, razume se, bio zapanjen i ljut; to se uvek deava sa muevima (i
enama) u takvim prilikama.
"Nije ak ni ostavila neku poruku?" ree on u neverici.
Dr Daferdi zavrte glavom.
"Nema potrebe da se brinete. Javie vam se im se bude sredila. Trebae
joj neko vreme da se prilagodi. Dajte joj nekoliko nedelja."
"Da li znate kuda je otila?"
Doktor nita nije odgovorio, to je bilo dovoljan odgovor.
"Jeste li bar sasvim sigurni da je dobro?"
"U to nema nikakve sumnje; u izuzetno je dobrim rukama." Psihijatar
napravi jednu od onih poduih pauza koje su bile deo njegove vetine.
"Znate, gospodin Krejg, trebalo bi da se naljutim na vas."
"Zato?" upita Donald, iskreno zapanjen.
"Kotali ste me najboljeg lana mog osoblja - ene koja mi je bila desna
ruka."
"Sestra Dolores? Pitao sam se zbog ega je nisam video - eleo sam da joj

se zahvalim za sve to je uinila."

Jo jedna od tih proraunatih pauza; onda dr Daferdi ree: "Pomogla je
Editi vie nego to moete da zamislite. Oigledno, nikada na to niste
pomislili i ovo e moda biti ok za vas. Ali dugujem vam istinu - pomoi e
vam u vaem sopstvenom prilagoavanju.
Editina osnovna orijentacija nije prema mukarcima - a Dolores ih aktivno
prezire, iako je ponekad bila dovoljno ljubazna da napravi izuzetak u mom
sluaju...
Bila je u stanju da uspostavi vezu sa Edit na fizikom nivou ak pre nego
to smo se povezali na mentalnom planu. Bie veoma dobre jedna za drugu.
Ali nedostajae mi, prokletstvo."
Donald Krejg na trenutak je zanemeo. Onda promrmlja: "Hoete da kaete
- da su se zaljubile jedna u drugu? A vi ste to znali?"
"Razume se da sam znao; moj posao kao lekara jeste da pomaem
pacijentima na svaki nain na koji sam u stanju. Vi ste inteligentan ovek,
gospodin Krejg - iznenaen sam to vam to deluje kao ok."
"Pa to je u svakom sluaju - neprofesionalno ponaanje!"
"Kakva besmislica! Upravo obrnuto - vrhunski je profesionalno. Oh,
tokom varvarskog dvadesetog veka mnogi bi se sloili. Moete li da
poverujete da je u tim danima za osoblje mentalnih institucija bio zloin da
imaju ikakve seksualne odnose sa pacijentima za koje su se starali, iako bi to
esto bilo za njih najbolja mogua terapija?
Postoji jedna dobra stvar koja je proizala iz epidemije AIDS-a - ona je
prisilila ljude da budu iskreni: obrisala je poslednje zaostatke puritanskih
poremeaja. Moje hinduistike kolege - sa svojim prostitutkama iz hramova i
erotskim skulpturama - sve vreme su imali pravu ideju. teta to je zapadu
bilo potrebno tri hiljade godina bede da bi ih stigao."
Dr Daferdi zastade da doe do daha i prui priliku Donaldu Krejgu da

sredi sopstvene misli. Ovaj nije mogao da ne pomisli kako je doktor izgubio
deo svoje profesionalne izdvojenosti. Da li je bio erotski zainteresovan u
nedostupnu sestru Dolores? Ili je imao dubljih problema?
Ali, razume se, svi su znali zbog ega, u stvari, ljudi postaju psihijatri...
Uz neto sree, mogao bi da izlei sebe. A ukoliko ne uspe, posao je bio
zanimljiv - a prinadlenosti izvrsne.

etvrti deo: FINALE

38. OSAM RIHTERA

Jason Bredli bio je na palubi Glomar Eksplorera i posmatrao napredovanje
J. J.-a po morskom dnu, kada je osetio iznenadni, otri trzaj, slian udarcu
ekia. Dva elektroniara koja su bila zadubljena u posmatranje ekrana nita
nisu primetila; verovatno su mislili da je posredi neka promena neprekidnog
ritma brodske mainerije. Pa ipak, na jedan ledeni trenutak Jason se seti
momenta od pre skoro jednog veka, koji je proao isto tako neprimeen kod
veine putnika...
Ali, razume se, Eksplorer je bio usidren (u vodi dubokoj etiri kilometra kako bi to samo zapanjilo kapetana Smita!) a nijedan ledeni breg ne bi mu se
mogao privui neopaeno pored radara. Niti bi pri svojoj plovnoj brzini
izazvao ita gore od malo ljutenja boje.
Pre nego to je Jason stigao makar i da pozove komunikacioni centar,
jedna crvena zvezdica poe da trepe na ekranu satfaksa. Kao dodatak tome,
prodorni zvuni alarm, koji je zajemeno nagonio zube da zabride dok je
zavijao gore-dole kroz opseg od jednog kiloherca, zaori se iz retko korienog

zvunika plovila.
Jason udarcem prekide zvuk i usredsredi se na poruku. Sada su ak i
dvojica utokljunaca pored njega shvatila da neto nije u redu.
"ta je to?" upita jedan bojaljivo.
"Zemljotres - i to veliki. Mora da je bio blizu."
"Ima li opasnosti?"
"Ne za nas. Pitam se gde li je epicentar..."
Morao je da saeka nekoliko minuta dok je seizmografsko-kompjuterska
mrea obavila proraune. Onda se na ekranu faksa pojavi poruka:

PODMORSKI ZEMLJOTRES PROCENA 7 RIHTERA

EPICENTAR PRIBL. 55 Z 44 S
UPOZORENJE SVIM OSTRVIMA I OBALSKIM PODRUJIMA
SEVERNOG ATLANTIKA

Nekoliko sekundi nita se nije dogodilo, a onda se pojavi jo jedan red:

ISPRAVKA: NOVA PROCENA 8 RIHTERA

etiri kilometra nie, J. J. je strpljivo i delotvorno obavljao svoj posao,

klizei nad dnom na visini od deset metara i brzinom od ugodnih deset
vorova na sat. (Neke nautike tradicije odbijale su da izumru; vorovi i hvati
preiveli su ulazak u metriko doba). Navigacioni program bio je tako
podeen da se osmatranje obavlja u potezima koji su se delimino preklapali;
nalikovalo je to na rad oraa koji vozi napred-nazad preko polja to ga
priprema za sledeu etvu.
Prvi udarni talas nije uznemirio J. J.-a nita vie nego Eksplorera. ak i
dve nuklearne podmornice ostale su u potpunosti nedirnute; bile su sazdane da

izdre i daleko gora uznemirenja - iako su njihovi zapovednici proveli

nekoliko zabrinutih sekundi razmiljajui o neoekivanim dubinskim minama.
J. J. nastavi svoj automatski pohod, svake sekunde prikupljajui i
zapisujui megabajte podataka. Devedeset devet odsto tih zapisa nee nikada
nikoga nimalo zanimati - a moda e proi vekovi pre nego to se u
preostalom postotku pronae neko nauno zlato.
Za oko video kamere dno je delovalo gotovo potpuno bezoblino, ali bilo
je paljivo odabrano. Prvobitno 'polje otpadaka' oko oteene krme davno je
poieno od svih zanimljivih stavki; ak i parad uglja koja je poispadala iz
skladita izvaena je i pretvorena u suvenire. Meutim, pre samo dve godine
magnetometrijska pretraga otkrila je nepravilnosti u blizini pramca, koje je
moda vredelo ispitati. J. J. je bio pravi izbor za taj posao; za nekoliko sati
dovrie potragu i vratiti se u ploveu bazu.

"Izgleda kao da 1929. ponavlja", ree Bredli.

U MUOD-ovoj laboratoriji dr Cviker zavrte glavom. "Ne - mnogo je gore,
bojim se."
U Tokiju, na drugom voritu urno sazvane konferencije, Kato upita: "ta
se dogodilo 1929?"
"Zemljotres na Grend Benksu. Pokrenuo je muljeviti talas - nazovite ga
podvodnom lavinom. Kidao je jedan telegrafski kabl za drugim, kao da su od
pamuka, dok je jurio preko dna. Tako mu je proraunata brzina - ezdeset
kilometara na sat. Moda je bila i vea."
"Onda bi do nas mogao stii za - moj Boe - tri ili etiri sata. Koja je
verovatnoa oteenja?"
"U ovom stadijumu nemogue je rei. U najboljem sluaju - vrlo mala.
Potres iz 1929. nije dodirnuo Titanika, iako je mnogo ljudi mislilo da je
zatrpan: sreom, bilo je to nekoliko stotina kilometara zapadno. Najvei deo

sedimenata skrenuo je u jedan kanjon i potpuno promaio olupinu."

"Izvinite", ree Rupert Parkinson, "upravo smo saznali da je jedan od naih
noseih modula izronio na povrinu. Iskoio je dvadeset metara iz vode. I
izgubili smo telemetriju na olupini. Kako je sa tobom, Kato?"
Kato je oklevao samo na trenutak; onda je doviknuo neto na japanskom
kolegi van ekrana.
"Proveriu sa Petrom i Mori. Doktore Cviker - kako glasi vaa analiza za
najgori mogui sluaj?"
Naa preliminarna osmatranja navode nas na zakljuak da ima nekoliko
metara sedimenata. Za jedan sat imaemo bolji kompjuterski model."
"Jedan metar ne bi bilo odve ravo."
"To bi nam moglo unititi planske rokove, prokletstvo."
"Izvetaj sa Mori, gospodo", ree Kato. "Nema problema - sve je
normalno."
"Ali koliko dugo? Ukoliko ta - lavina - stvarno juri prema nama, trebalo bi
da izvuemo koliko god opreme moemo. ta vi savetujete, doktore Cviker?"
Naunik je upravo hteo da progovori, kada mu Bredli neto hitro proapta
u uvo. Ovaj je delovao zapanjeno, zatim turobno - onda uz oklevanje klimnu
da se slae.
"Ne mislim da smem vie da govorim, gospodo. Gospodin Bredli je
iskusniji u ovoj oblasti od mene. Pre nego to dam ikakav odreeni savet,
moram se posavetovati sa naim pravnim odeljenjem."
Nastade tiina puna neverice; onda Rupert Parkinson brzo ree: "Svi smo
svetski ljudi: razumemo da MUOD ne eli da se upetlja u pravne probleme.
Zbog toga nemojmo da traimo vreme. Izvlaimo sve to moemo. I
savetujem tebi, Kato, da uini isto - za sluaj da je najgori scenario dr
Cvikera tek samo umereno rav."
Bilo je to upravo ono ega se naunik plaio. Podmorski zemljortes bio je

dovoljno upeatljiv; ali - kao to fisiona bomba slui samo kao detonator za
fuzionu - mogao bi naprosto delovati kao obara za oslobaanje jo veih sila.
Milioni godina suneve energije bili su uskladiteni u petrohemikalijama
pod dnom Atlantika; ovek je izvukao jedva jednovekovnu vrednost.
Ostatak je jo ekao.

39. ZABLUDELI SIN

Na dnu Atlantika, roboti vredni milijardu dolara spustili su alatke i poeli
da plutaju prema povrini. Nije bilo velike urbe; ivoti nisu bili ugroeni,
iako bogatstva jesu. Deonice Titanika ve su padale na svetskim berzama i
davale medijskim humoristima priliku za previe oigledne viceve.
Velike morske naftne buotine takoe su igrale na sigurno. Iako su
Hibernija i Avalon, u srazmerno plitkoj vodi, morale tek malo da se plae
muljevitih talasa, prekinule su sve operacije i dvostruko su, pa i trostruko,
proveravale sigurnosne i rezervne sisteme. Sada se nije moglo uiniti nita
drugo izuzev ekati - i diviti se velianstvenim predstavama polarne svetlosti
koje su ovaj ciklus Sunevih pega ve uinile najspektakularnijim od svih to
su ikada zabeleeni.
Neposredno pre ponoi - niko se nije mnogo naspavao - Bredli je stajao na
helikopterskom sletitu Eksplorera i posmatrao ogromne zavese rubinske i
smaragdne vatre koje su se prevlaile preko severnog neba. Nije bio lan
posade; ukoliko je bio potreban kapetanu ili nekome drugome, stajao bi na
raspolaganju u roku od nekoliko sekundi. Zaposleni ljudi, naroito u
vanrednim situacijama, nisu ba voleli da imaju posmatrae iza lea - koliko
god ovi bili dobronamerni ili visokokvalifikovani.
Ali poziv, kada je najzad doao, nije stigao sa komandnog mosta, ve iz
centra za operacije.
"Jasone? Ovde centar za operacije. Imamo problem. J. J. nee da prihvati

na signal za opoziv."
Bredli oseti neobinu meavinu oseanja. Najpre je tu bila briga da se ne
izgubi jedan od delova laboratorijske opreme koji su najvie obeavali - i bili
najskuplji. Onda se javio neizbeni mentalni znak pitanja: 'ta li je moglo da
poe kako ne valja?' - a za njim je smesta sledilo: 'ta bismo mogli da
uinimo oko toga?'
Ali bilo je i neega dubljeg. J. J. je predstavljao ogromno lino ulaganje
vremena, napora, misli - ak i posveenosti. Seao se svih viceva o oinstvu
nad tim robotom; bilo je u njima neto istine. Stvaranje pravog sina (ta li je
sa J. J. od krvi i mesa?) zahtevalo je mnogo manje energije.
Do avola, ree Jason sebi, to je samo maina! Mogla se ponovo napraviti;
i dalje smo imali sve programe. Nita ne bi bilo izgubljeno izuzev podataka
prikupljenih na sadanjoj misiji.
Ne - mnogo toga bilo bi izgubljeno. ak je bilo mogue da bi itav
program bio naputen; razvoj J. J.-a napregao je MUOD-ove fondove i zalihe
do krajnjih granica. U najmanju ruku, projekat NEPTUN bio bi odloen
godinama - moda ak due od Cvikerovog ivota. Naunik je bio prgavi,
matori, kukin sin, ali Jason ga je voleo i divio mu se. Gubljenje J. J.-a
slomilo bi mu srce...
Jo dok je jurio prema centru za operacije, Bredli je sakupljao i prouavao
podatke preko svog runog komunikatora.
"Sigurni ste da J. J. dejstvuje normalno?"
"Da - marker ispravno radi - poslednji redovni izvetaj pre petnaest minuta
govorio je da su svi sistemi normalni - da se nastavlja pretraga. Ali naprosto
nee da odgovori na signal za opoziv."
"Prokletstvo! Laboratorija mi je rekla da je taj algoritam popravljen.
Pokuavajte i dalje. Pojaajte snagu koliko god moete. ta ima novo o
zemljotresu?"

"Loe vesti - planina Pele tutnji - Martinik se evakuie. A upozorenja o

cunamiju odaslata su na sve strane, razume se."
"Ali ta je sa Grend Benksom? Ima li znakova da lavina polazi?"
"Svi seizmografi skau - niko nije sasvim siguran ta se, do avola, deava.
Samo as, dok dobijem najnovije podatke.
Ah, evo neeg. Mornarika protivpodmornika mrea - nisam znao da i
dalje radi! - sva je rasturena. A i atlantski kablovi - ba kao '29. Da - dolazi
ovamo."
"Koliko jo ima pre nego to nas zahvati?"
"Ukoliko joj ne ponestane gasa, najmanje tri sata. Moda i etiri."
Dovoljno vremena, pomisli Bredli. Tano je znao ta treba da radi.
"Otvor za ronjenje?" pozva on. "Otvorite dubinski dip. Idem dole."

Stvarno uivam u ovome, ree Bredli sebi. Prvi put imam besprekorni
izgovor da spustim dubinski dip do olupine, a da ne moram da podnosim
zvaninu prijavu, i to u tri primerka. Kasnije e biti mnogo vremena da se
sreuje papirijada - ili da se odailju elektronski memorandumi...
Da bi mu se ubrzalo sputanje, dubinski dip bio je teko optereen; ovog
puta nije bilo vremena za brige o zagaenju dna odbaenim balastom. Samo
dvadeset minuta poto je blistavi sjaj polarne svetlosti izbledeo u vodama nad
njim, Bredli ugleda prvi fosforescentni nimbus oko prove Titanika. Nije mu to
bilo potrebno, razume se, jer znao mu je taan poloaj, a olupina mu ak i nije
bila cilj; ali bilo mu je drago to su svetlosti ponovo bile ukljuene
ekskluzivno za njega.
J. J. je bio samo pola kilometra daleko i obavljao je svoj posao sa
glupavom usredsreenou i predanou. Jednolini 'ping... ping-ping' pozivni
signal njegovog markera ispunjavao je mali mehur vazduha dubinskog dipa
svakih deset sekundi, a plovilo je bilo i jasno vidljivo na sonaru za pretragu.

Bez mnogo nade, Bredli ponovo uputi niz signala opoziva za sluaj
opasnosti i nastavi to da ini dok se primicao neposlunom robotu. Nije bio ni
iznenaen, ni razoaran potpunim odsustvom bilo kakvog odgovora. Bez
brige, ree on sebi; imam ja jo mnogo trikova u rukavu.
Sauvao je sledei za trenutak kada su se nali razdvojeni svega desetak
metara. Dubinski dip mogao je lako da prestigne J. J.-a i Bredli nije imao
problema da postavi vozilo nasred robotovog unapred proraunatog puta.
Takva podvodna suoavanja esto su organizovana da bi se oprobali J. J.-ovi
algoritmi za izbegavanje prepreka - a bar su oni radili tano onako kako je
planirano.
J. J. se potpuno zaustavi i osmotri stanje. Na tom rastojanju 'prsa u prsa'
Bredli je bio u stanju da razabere vlastitim uima, bez pomagala,
subharmonike sline pikolu, na samoj granici ujnosti, dok je robot pregledao
prepreku pred sobom i pokuavao da je prepozna.
On iskoristi priliku da opet poalje naredbu za opoziv, ali ni ovoga puta
nije bilo reakcije. Bilo je besmisleno ponovo pokuavati; problem je morao
biti u programu.
J. J. se okrete devedeset stepeni ulevo i poe pod pravim uglom u odnosu
na prvobitni kurs. Iao je samo deset metara, onda se okrete starom smeru, u
nadi da e izbei prepreku. Ali Bredli je ve bio tamo.
Dok je J. J. razmiljao o tome, Bredli oproba novi gambit. On se prebaci na
spoljanji prenosnik zvuka.
"J. J.", ree on. "uje li me?"
"Da", odgovori robot spremno.
"Prepoznaje li me?"
"Da, gospodine Bredli."
(Dobro - nekud dospevamo...)
"Ima li problema?"

"Ne. Svi sistemi su normalni."

"Poslali smo ti opoziv - potprogram 999. Jesi li ga primio?"
"Ne. Nisam ga primio."
(ta god pisci naune fantastike tvrdili, roboti ne lau - izuzev ukoliko su
programirani da to ine. A sa J. J.-om niko nije odigrao taj prljavi trik - nadam
se...)
"Jedan ti je poslat. Ponavljam: posluaj ifru 999. Potvrdi."
"Potvrujem."
"Onda izvri."
"Naredba nerazumljiva."
(Prokletstvo; idemo u krugovima. A mogli bismo to i bukvalno, sve dok
obojici ne ponestate napajanja - ili strpljenja.)
Dok je Bredli razmiljao o sledeem koraku, Eksplorer prekide dijalog.
"Dubinskom dipu - ao nam je to do sada niste imali sree. Ali imamo
novih podataka za vas - i poruku od profesora."
"Samo napred."
"Proputate pravi pravcati vatromet. Dogodio se - pa, jedina re je proboj oko 40 zapadno i 50 severno. Sreom, preduboko za ikakva ozbiljna oteenja
okeanskih naftnih platformi - ali ugljovodonini gas kulja navie u milionima
kubnih metara. I upalio se - vidimo blesak odavde - potpuno je nadmaio
auroru! Treba da vidite fotografije sa Ertsata: deluje kao da je severni Atlantik
u poaru."
Siguran sam da je vrlo spektakularno, pomisli Bredli. Ali kakvog to uticaja
ima na mene?"
"A koja je poruka od dr Cvikera?"
Zamolio nas je da vam kaemo da je Tomi Gold bio u pravu. Rekao je da
ete razumeti."
"Iskreno, trenutno me ne zanima dokazivanje naunih teorija. Koliko jo

ima pre nego to budem morao gore?"

Bredli nije oseao uzbunjenost - samo hitnju. Mogao je da odbaci preostale
balaste i odvoji rezervoare u nekoliko sekundi i da bude bezbedan na putu
navie znatno pre nego to bi podmorska lavina stigla da ga pokrije. Ali bio je
odluan da okona misiju, iz razloga koji su sada bili isto toliko lini koliko i
profesionalni.
"Poslednja procena je jedan sat - moda imate vie. Potrajae prilino pre
nego to stigne ovamo - ukoliko uopte stigne."
Sat je bio previe; pet minuta moglo bi biti dovoljno.
"J. J.", naredi on. "Dajem ti novi program. Naredba 527."
To je bilo prekidanje glavnog napajanja energijom, koje je trebalo da mu
ostavi u pogonu samo rezervne sisteme. Onda J. J. ne bi imao izbora nego da
izroni.
"Naredba 527 prihvaena."
Dobro - upalilo je! J. J.-ova spoljanja svetla zatreptae, a male elise za
podeavanje visine usporie i zaustavie se. Na trenutak, J. J. je bio mrtav u
vodi. Nadam se da nisam preterao, pomisli Bredli.
Onda se svetla ponovo upalie, a elise opet poee da se okreu.
Pa, bio je to lep pokuaj. Ovog puta nita nije polo kako ne treba, ali nije
bilo mogue setiti se svega u sistemu toliko sloenom kao to je to J. J.-ov.
Bredli je naprosto zaboravio jednu sitnu pojedinost. Neke naredbe delovale su
samo u laboratoriji; na operativnim misijama bile su iskljuene. Premotenje
je automatski premoteno.
To je ostavljalo samo jednu mogunost. Ukoliko je blago ubeivanje
doivelo neuspeh, morae da koristi grubu silu. Dubinski dip bio je mnogo
jai od J. J.-a - ovaj u svakom sluaju nije imao udova kojima bi mogao da se
brani. Svaka rvaka borba bila bi vrlo neravnopravna.
Ali bila bi i nedostojanstvena. Postojao je bolji nain.

Bredli pokrenu dubinski dip unatrag, tako da minipodmornica vie nije

zatvarala put J. J.-u. Robot je nekoliko sekundi razmatrao novo stanje, a onda
se ponovo dao na svoje obilaske terena. Takva posveenost zaista je bila
dostojna divljenja, ali mogla je biti i preterana. Da li je bilo istina da su
arheolozi nali u Pompeji rimskog vojnika koji je i dalje bio na straarskom
mestu, zatrpan pepelom Vezuva zbog toga to oficir nije doao da ga oslobodi
dunosti? To je veoma podsealo na ono to je J. J. sada, kako izgleda,
odluio.
"Izvini zbog ovoga", promrmlja Bredli kada je dohvatio mainu koja nita
nije sumnjala.
On ugura manipulatorsku ruku dubinskog dipa u glavnu elisu i parad
metala rasprta se u svim smerovima. Pomone elise okrenue J. J.-a u
polukrug, a onda se usporie do potpunog mirovanja.
Postojao je samo jedan put iz te situacije i J. J. se nije zaustavio da bi se
upustio u raspravu.
Isprekidani signal markera prebaci se na stalni poziv u pomo - robotski
SOS - koji je znaio: "Doite i pokupite me!"
Poput bombardera koji odbacuje teret, J. J. otpusti gvozdeni balastni teg
koji mu je davao neutralnu potisnu silu i poe na brzi uspon prema povrini.
"J. J. se kree navie", javi Bredli Eksploreru. "Trebalo bi da stigne gore za
dvadeset minuta."
Sada je robot bio bezbedan; pola tuceta sistema pratie ga im izbije na
povrinu vode i on e se nai u ronilakom otvoru poprilino pre dubinskog
dipa.
"Nadam se da shvata", promrmlja Bredli dok je J. J. nestajao u tenom
nebu u visini, "da me ovo boli mnogo vie nego tebe."

40. INSPEKCIJSKI OBILAZAK

Jason Bredli upravo se pripremao da odbaci sopstveni balast i da krene za
J. J.-om do povrine kada je Eksplorer ponovo pozvao.
"Lep posao, Jasone - pratimo J. J.-a na putu nagore. Gumeni amci ga ve
ekaju. Ali jo ne odbacujte balaste. Ima jedan mali posao koji bi grupa N-T
volela da obavite - bie potrebno najvie pet minuta."
"Imam li toliko?"
"Nema problema - ne bismo to inae ni zatraili. Preostalo je dobrih
etrdeset minuta pre nego to talas naleti - na naim kompjuterskim
simulacijama deluje kao front nevremena. Daemo vam bezbedno
upozorenja."
Bredli razmotri stanje. Dubinski dip lako je mogao da stigne do radilita
Nipon-Tarnera za pet minuta, a i on bi voleo da poslednji put baci pogled na
Titanik - na oba dela, ukoliko je to mogue. Nije bilo rizika; ak i ukoliko je
procena dolaska bila debelo pogrena, i dalje je imao nekoliko minuta
vremena posle upozorenja i mogao je da pree hiljadu metara navie pre nego
to lavina protutnji pod njim.
"ta elite da uradim?" upita on i okrenu dubinski dip tako da je krma
prekrivena ledom bila pravo napred na pokazivau sonara.
"Mori ima problema sa kablovima za napajanje - ne moe ih dii na
povrinu. Mora da su se negde zakaili. Moete li da proverite?"
"Hou."
Bio je to razuman zahtev, budui da je bio bukvalno na licu mesta.
Masivni kablovi neutralnog uzgona koji su odailjali ogromnu amperau do
olupine stajali su milione doara; nije nikakvo udo to su podmornice
pokuavale da ih namotaju. Pretpostavio je da je Petar Veliki to ve uspeo.
Imao je samo sopstvene svetiljke dubinskog dipa za osvetljavanje ledene
planine koja je i dalje bila pribijena za dno, ekajui trenutak oslobaanja koji

sada moda nikada nee doi.

Paljivo se kreui da bi izbegao ice koje su je povezivale sa napregnutim
kiseoniko-vodoninim balonima, obilazio je masu dok nije doao do dva
debela kabla za napajanje koji su se protezali do podmornice daleko u visini.
"Ne vidim nita neispravno", ree on. "Probajte da jo jednom dobro
potegnete." Svega nekoliko sekundi potom, ogromni kablovi velianstveno
zatitrae, poput ica nekog divovskog muzikog instrumenta. Bredliju se uini
da osea talas infrazvuka koji se irio iz njih.
Ali kablovi su ostali tvrdoglavo nategnuti. "Izvinite", ree on. "Nita ne
mogu. Mora da je udarni talas zaglavio mehanizam za otputanje."
"To misle i ovde gore. Pa, mnogo hvala. Bolje poite kui - i dalje imate
obilje vremena, ali poslednja procena je da pola milijarde tona mulja juri
prema vama. Kau da izgleda kao Misisipi u punom naletu."
"Koliko minuta pre nego to stigne ovamo?"
"Dvadeset - ne, petnaest."
Voleo bih da posetim provu, pomisli Bredli enjivo, ali neu da izazivam
sreu. Makar time propustio priliku da budem poslednji ovek koji je ikada
bacio pogled na Titanik.
Uz oklevanje, on odbaci balastni teg broj jedan i dubinski dip poe da se
die. Poslednji put uputio je pogled na ogromno ustrojstvo okovano ledom
dok se dizao od njega; onda se usredsredio na dva kabla koja su svetlucala u
snopovima njegovih prednjih svetiljki. Ba kao to lanac sidra prua oseaj
sigurnosti oveku abi, obezbeivali su Bredliju dobrodolu vezu sa svetom
daleko nad njime. Upravo se spremao da odbaci drugi teg i povea brzinu
uspona, kada su stvari pole kako ne valja.
Mori je i dalje puna nade trzala kablove, pokuavajui da povrati
skupocenu gvouriju, kada je neto koano popustilo. Ali ne, na alost, ono
to je trebalo.

Zau se glasno 'ping' iz protivsudarnog sonara, a zatim tresak koji prodrma

dubinski dip i tre Bredlija u sigurnosnim pojasevima. On nakratko ugleda
ogromnu belu masu koja se brzo uzdizala pored njega prema visinama.
Dubinski dip poe da tone. Bredli odbaci preostala dva balastna tega.
Brzina tonjenja se smanji gotovo na nulu. Ali ne sasvim; i dalje je tonuo,
vrlo sporo, prema dnu.
Bredli je sedeo u tiini nekoliko minuta. A onda, uprkos samome sebi, on
poe da se smeje. Nije bilo neposredne opasnosti, a ovo je stvarno bilo
smeno.
"Eksploreru", ree on. "Neete poverovati. Upravo sam se sudario sa
ledenim bregom."

41. SLOBODNI USPON

ak i sada Bredli nije smatrao da je u pravoj opasnosti; bio je vie
iznerviran nego uzbunjen. Pa ipak, kada se pravo pogleda, stanje je delovalo
dovoljno dramatino. Bio je zaglavljen na okeanskom dnu, izgubivi sav
uzgon. Udarac postrance miniledenog brega u usponu mora da je odvalio deo
modula za lebdenje dubinskog dipa. A kao da to nije bilo dovoljno, najvea
podvodna lavina ikada zabeleena ustremila se na njega i sada je trebalo da
stigne za deset ili petnaest minuta. Nije mogao da se ne oseti poput junaka
jednog starog filma Stivena Spilberga.
(Prvi korak: videti da li pogonski sistem dubinskog dipa moe da
obezbedi dovoljno podizanja da me izvue iz ovoga...)
Podmornica se na kratko pokrenu i podie masu mulja koja ispuni okolnu
vodu zaslepljujuim oblakom odraene svetlosti.
Dubinski dip die se nekoliko metara, a zatim se vrati. Akumulatori e
biti prazni znatno pre nego to stigne do povrine.
(Mrzim to moram ovo da radim. Par miliona pravo u ubre - ili bar na

morsko dno. Ali moda moemo da izvuemo ostatak dubinskog dipa kada
sve bude gotovo - upravo kao to su to jednom davno uinili sa dobrim starim
Alvinom.)
Bredli dohvati 'kukaviji prekida' i skide zatitni poklopac.
"Dubinski dip poziva Eksplorera. Moram da poem na slobodni uspon;
neete me uti dok ne stignem na povrinu. Dobro me pratite sonarom stizau brzo. Upalite skretne motore, za sluaj da morate da mi se sklanjate s
puta."
Prorauni su pokazali - a probe potvrdile - da e bez pratee opreme
dubinski dip dostii brzinu od etrdeset kilometara na sat i iskoiti dovoljno
visoko iz vode da sleti na palubu svakog broda koji bi se zatekao u blizini. Ili,
razume se, da ga probui ispod linije gaza, ukoliko bi imao peh da ga zadesi
direktan pogodak.
"Spremni smo, Jasone. Sreno."
Okrenuo je mali crveni klju i svetla zatreptae kada jaka struja potee
kroz detonatore.
Postoje neki inenjerski sistemi koji se nikada ne mogu u potpunosti
isprobati pre trenutka kada zatrebaju. Dubinski dip bio je dobro sazdan, ali
isprobavanje mehanizma za beg pod pritiskom od etiri stotine atmosfera
zahtevalo bi najvei deo budeta MUOD-a.
Dvostruki eksplozivni naboj odvojio je plovnu sferu od ostatka vozila, ba
kao to je planirano.
Ali, kao to je Jason esto govorio, more e uvek smisliti neto novo. Trup
od titana ve je bio napregnut do maksimalne bezbedne vrednosti; a udarni
talasi, koliko god da su bili srazmerno slabi, sakupili su se i susreli u istoj
taki.
Bilo je prekasno za strah ili za aljenje; u deliu sekunde koji mu je
preostao pre nego to je lopta implodirala, Jason Bredli imao je samo vremena

za jednu jedinu misao: dobro mesto za umiranje.