Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za filozofiju

Seminarski rad iz Savremene filozofije 1

Frojdijanska antropologija u funkciji marksistike teorije

Student:

Mentor:

Nikola Vujadinovi

Nikola Tatalovi
Novi Sad,
2015.

Apstrakt: Osnovna namera ovog rada jeste analiza dela Eros i civilizacija Herberta
Markuzea. Delo se najpre pozicionira u okvire (neo)marksistike filozofije. Potom se prelazi
na pojmovnu analizu dela, koja je pretpostavka komunikacije sa psihoanalizom, ali i
marksistikom bazom koju ovo delo batini. Tom prilikom autor brani skromnu tezu o Erosu
i civilizaciji kao marksistikoj filozofiji koja se slui psihoanalizom u svrhu predlaganja
jednog novog emancipatorskog projekta savremenog drutva.

Kljune rei: Eros, Tanatos, prva priroda, druga priroda, otuenje, rad, sloboda

UVOD

Globalna kultura se u najrazliitijim drutvenim sferama konstanto oituje kroz

fenomene nepomirljivih suprotnosti. Izgleda da je opta tendencija njenog kretanja
potenciranje ovih razlika. Drutvene napetosti sve vie i vie jaaju, a najvea dostignua
savremene civilizacije egzistiraju uporedo sa najveom bedom koju je oveanstvo ikada
videlo. Izgleda da se progres i regres odvijaju simultano, te da je drugo cena koja se mora
platiti za prvo.
Ako uzmemo u obzir da su klasne razlike najoiglednije u takozvanim razvijenim
drutvima, onda ne mozemo a da ne krivimo liberalni kapitalizam. Ipak je on ta opta nota
koja se (milom ili silom) namee globalnoj kulturi. Ideja da je svima nama najbolje u drutvu
u kojem je veini nas najbolje jednostavno ne pije vodu, jer ta veina uvek je manjina. Svi
igramo pod istim uslovima. Ja sam pobedio, ti si izgubio. ivot je, jednostavno, takav.
Ovo je logika savremene civilizacije? - Naalost, da.
Marksistika filozofija oduvek je gajila emancipatorske sklonosti spram ovakve
realnosti: Ne igramo svi pod istim uslovima, niti e to ikada biti mogue. ivot nije,
jednostavno takav. ivot je ono na ta ga mi odredimo da bude. Propasti velikih
komunistikih i socijalistikih sistema u najnovijoj svetskoj istoriji tumae se ili kao potvrda
jalovosti i utopinosti marksizma ili kao, suprotno ovome, nedoslednost ideji marksizma:
ideja je ispravna, mi smo pobacili u njenom sprovoenju u delo. U svakom sluaju
marksizam kao misao jos uvek je iv.1
Zato je za nas sada vano da komuniciramo sa jednom od marksistikih kola, sa
frankfurtskom kolom, sa Herbertom Markuzeom, jer njegovo delo Eros i civilizacija jeste
jedan od neomarksistickih emancipatorskih projekata. Utoliko je osnovna namera ovog rada
analiza ovog dela. Frojdijanska antropologija u funkciji marksistike teorije jeste naa
dijagnoza osnovnog metodolokog manevra Erosa i civilizacije. Zato je ono ujedno i naa
tema. S druge strane, nae izvoenje nastojae da dokae tezu da frojdijanska antropologija
1 Izgleda da se on pojavljuje kao nuni kvazikritiki korelat savremenog liberalnog kapitalizma. Da li on ima
ulogu odravanja postojeeg sistema? Ovo neka ostane otvoreno pitanje.

u funkciji marksistike teorije jeste neophodna pretpostavka Markuzeove studije, te da je

njen cilj otvaranje mogunosti predlaganja jedne nerepresivne civilizacije, jednog
slobodnog drutva.
Poeemo sa tumaenjem osnovnih pojmova, te ustanovljavanjem prirode njihovih
meusobnih odnosa. Time emo se sa eventualnim specifinim problemima koji mogu
nastupiti u daljoj razradi obraunati bez ikakvih previda. To je, dakle, naa strategija: od
opteg ka posebnom i pojedinanom. Toliko o metodi ovog rada.

EROS I CIVILIZACIJA KAO PRVA I DRUGA PRIRODA

Gde pronalazimo te osnovne, nosee pojmove sa kojima elimo poeti? Pre svega u
samom naslovu, kao i podnaslovu: Eros i civilizacija: filozofsko istraivanje Frojda.
Smisao naslova i jeste u tome da itaocu predoi osnovnu strukturu dela.
Neophodno je, meutim, da ovo delo, pa samim tim i nae istraivanje njega,
postavimo u odgovarajui kontekst. Shodno tome, postavimo pitanje: ime se ovo delo bavi i
kojem disciplinarnom polju pripada predmet njegovog istraivanja? Eros i civilizacija
pokuava da objasni genezu ljudskog drutva, nastanak kulture, nastanak civilizacije. Radi
se, dakle, o jednoj filozofiji kulture, jednoj kritikoj (to e rei (neo)marksistikoj)
teoriji drutva. Prema tome, udno je to se Frojdovo ime nalazi u podnaslovu ovakvog
istraivanja. I ne samo to. udno je, naime, to to je on, to jest njegova psihoanalitika
doktrina, predmet jednog filozofskog istraivanja. Ima li nekakve filozofske sadrine koja se
iz nje moe iitati ili se ona u nju jedino moe uitati, s obzirom da nesumnjivo govorimo o
jednoj pozitivno-nauno ustanovljenoj teoriji? Markuzeov odgovor bio bi da Frojdova
psihoanaliza ipak ima vlastitu filozofsku osnovu.2
Bilo kako bilo sada je pree postaviti sledee pitanje: otkud Frojd uopte ovde i koja
je njegova uloga u jednom istraivanju drutva? Radi se o sledeem: psihoanalizu moemo
2 Mi niti negiramo, niti potvrujemo ovu tezu. U pogovoru Erosa i civilizacije, koji je napisao Danilo Pejovi,
ona se u najmanju ruku dovodi u pitanje. Opirnije u: Pejovi, D., Psihoanaliza i filozofija, u: Eros i civilizacija,
Naprijed, Zagreb, 1965., str. 223., 225., 230. i dalje.

posmatrati u njenim razliitim aspektima, ona je teorijski izrazito potentna. Tako psihoanalizu
moemo posmatrati kao psihijatrijsku kolu ili psiholoku teoriju, meutim, moemo je
posmatrati i kao izvesnu antropologiju, a to je upravo ono to Markuze ini. Ali kako on
frojdijansku psihoanalitiku antropologiju dovodi u vezu sa filozofijom kulture? Tome
posredi lei osnovna pretpostavka Erosa i civilizacije koja je po naem miljenju
opravdana da se klju razumevanja (pa samim tim i mogunosti promene, revolucije)
ljudskog drutva nalazi u razumevanju toga ta je ovek, a to je osnovno pitanje svake
antropologije. Drugim reima, ako posluamo Aristotela i sloimo se da je ovek po prirodi
drutvovno bie3, onda odgovor na pitanje ta je drutvo mora pretpostavljati odgovor na
pitanje ta je ovek.
Dakle, psihoanalitika antropologija jeste osnova sa koje se polazi i na kojoj se dalje
gradi. Tom prilikom kljunu ulogu igraju pojmovi Eros i civilizacija, jer njihov
meusobni odnos za Markuzea predstavlja osnovu razumevanja geneze drutva. Eros je
osnovni ljudski nagon, ivotni nagon uopte. On je primarna energija ovekovog bitka
koja generie sve njegove modalitete. Shodno tome, ovekova nagonska struktura
odreujua je za odgovore na pitanja ta je ovek i ta je drutvo.
Da prevedemo ove pojmove u registar nama dobro poznatih filozofskih pojmova:
odnos Erosa i civilizacije koji smo prepoznali kao osnovu razumevanja geneze drutva jeste odnos ovekove prve i druge prirode. Ovde nam u pomo opet moe doi Aristotel.
Naime, ako je jedna od osnovnih karakteristika bia koje je ovek ta da je ono drutvovno,
onda je odstupanje od ovakve karakterizacije oveka uvek odstupanje od ovekove (prve)
prirode: Tko ne moe da ivi u zajednici ili kome nita nije potrebno jer je sam sebi
dovoljan, nije dio drave, te je zvijer ili bog4; idiot je onaj asocijalni, apolitini pojedinac.
Dakle, kako ovek ne bi ostao na tom svom zverskom nivou, na nivou svoje prve prirode,
tj. na onome to se u psihoanalizi prepoznaje kao fundamentalna nagonska struktura, nekakav
sirovi Eros, neophodno je da on ustvari tek postane ovekom, da se civilizuje (zoon politikon
3 Sintagma zoon politikon (Aristotel, Politika, Globus, Zagreb, 1988., str. 4. [1253 a 3]) predstavlja veliki
prevodilaki problem. Zato se susreemo s njenim raznim prevodima: politiko bie, dravotvorno bie,
drutvena ivotinja itd. Mi se odluujemo za jedan od prevoda profesora Perovia: drutvovno bie (Perovi,
M. A., Filozofija morala, Cenzura, Novi Sad, 2013., str. 90.).

4 Aristotel, Politika, str. 5. [1253 a 26-27]

= animal civile), da otelotvori svoju drugu prirodu (dynamis energeia), svoju drutvenost.
Taj proces postajanja profesor Perovi naziva uljuivanjem oveka u uljuenoj zajedici5,
dakle, u drutvu.6
Odnos oveka i zajednice u helenskom obiajnosnom sistemu delanja kako ga
Aristotel ispravno prepoznaje odreen je ciklinom strukturom. Meutim, psihoanaliza, ono
to Markuze naziva Frojdovom metapsihologijom, odnos oveka i zajednice sagledava
prvenstveno u ravni onih pojmova koje smo prepoznali kao ovekovu prvu i drugu prirodu,
odnosno kao Eros i civilizacija. Prva priroda nuno se prevazilazi drugom prirodom:
ovek mora napustiti svoju prostu prirodnost da bi ovekom tek postao (hegelijanski reeno:
od prirodnog do slobodnog bitka). Ali prevazilaenje ljudske prve prirode za Markuzea
ne znai njeno ubijanje, njeno potiskivanje, njeno pervertiranje, jednom reju,
pravljenje od oveka ono to on sutinski nije, ve njeno razvijanje, hegelovsko
negiranje i ukidanje, doputanje njenog cvetanja: druga priroda nije nita drugo do
razvijena prva priroda. Prva priroda jeste omnipotentna osnova koja mora sluiti u
svakoj izgradnji autentine ljudskosti.

EROS I OTUENJE

Marksova dijagnoza po ovom pitanju glasila bi: u savremenom drutvu izostaje

mogunost izgradnje istinske ljudskosti. Zato? Zato to krajnji rezultat podele rada koja u
njemu vlada jeste ovekovo otuenje. Marksistika baza upuuje nas na tri dimenzije
otuenja:
5 Perovi, M. A., Filozofija morala, str. 133.

6 Kljunu ulogu u ovom postajanju po Markuzeu igra ono to se u psihoanalizi naziva sublimacijom. Tako, na
primer, ono to se u civilizaciji naziva ljubavlju (kao sloenim specifino ljudskim emocionalnim fenomenom),
ustvari je ljubavlju kao takvom tek postalo i to ni od niega drugog do od jednostavnog polnog nagona,
odnosno, od Erosa. Rezultat postajanja je, dakle, uslonjavanje ove izvorne jednostavnosti. (Moda bi
zanimljiva tema nekog budueg istraivanja bila poreenje psihoanalitikog pojma sublimacije i Hegelovog
pojma ukidanja.)

1) Otuenje proizvoda rada od radnika: oni koji proizvode nisu oni koji koriste proizvode7.
2) ovek investira sebe u stvari koje ini. Tako, na primer, on postoji kroz stvari koje je
proizveo; to je moda najoiglednije na primeru umetnika i njegovih dela. Odnoenjem
(prodajom) gotovog proizvoda rada odnosi se i svaka investicija radnika u taj proizvod. Iz
nedostatka potvrde vlastite ljudskosti (izostanka feedback-a) u korienju gotovog proizvoda
rada, radnik se otuuje od samoga sebe, tj. vlastite ljudskosti (pojetike sutine).
3) Meutim, otuenje zahvata i poslodavca. ovenost se otuila i od njega onog trenutka kada
je dehumanizovao drugog: kada je kupio radnika (kao da je on roba kao i svaka druga, jedan
u nizu neophodnih resursa u proizvodnom procesu), odnosno njegove radne sposobnosti.
Ovo je po Marksu - slika drutva u kojem mi danas ivimo: gomila otuenih
pojedinaca. Postavlja se pitanje da li je drutvo u strogom smislu te rei mogue meu
otuenim pojedincima? Zato Marks ima tu radikalnu tezu da mi ivimo u praistoriji, da
prava istorija jo uvek nije poela, da ona poinje sa drutvom u kome nema otuenog rada.
Zato ona tek tada poinje? Pa zato to tek u drutvu bez otuenog rada, drutvu osloboenog
nunosti prirodnih potreba, ovek moe poeti istinsko slobodno samoproizvoenje.
Markuze nastavlja na ovom Marksovom tragu. Naime, gore pomenuta pervertiranost
ljudske prirode u Erosu i civilizaciji tumai se po marksistikom kljuu. Markuze je
marksistiku antropologiju, koja kao fundamentalnu karakteristiku oveka prepoznaje
potenciju rada (homo faber), zamenio frojdijanskom. To ne znai da on takoe ne
prepoznaje otueni rad kao jedan od osnovnih problema savremenog zapadnog drutva, koji
nastaje kao posledica njegove unutranje organizacije. Markuze pokuava sprovesti jednu
dalekoseniju analizu ovog drutva koja se sa dijagnostifikovanjem otuenog rada kao
srnog problema ne zaustavlja na nivou ekonomske analize, na nivou filozofije
ekonomije. Dakle, on pokuava otii jo jedan korak dalje. Kako mu to polazi za rukom?
Tako to Erosu dodeljuje tri uloge:

7 Savremena industrijska postrojenja ne podrazmevaju radnika-zanatliju koji uestvuje u proizvodnom procesu

od poetka do kraja. Ona se zasnivaju na segmentiranoj proizvodnji u kojoj svaki segment proizvodnog procesa
obavlja odreeni radnik (ili radnici). Dakle, savremeni radnik ima kontakt uglavnom s poluproizvodima. On ak
nema ni zanatsku privilegiju otuenog proizvoda rada. Radnik vie nita ne stvara, ne proizvodi.

1) Uloga odreujue optosti

Eros se postavlja na nivo (naj)vee optosti u odnosu na potenciju rada. On se prepoznaje kao
ono to prethodi radu, to ga nosi, dakle, ono na emu sam rad poiva, i to ne samo on, ve
celokupna sfera ljudskosti, totalitet modaliteta ovekovog bitka. Dakle, vie se ne radi o tome
da je ovek (prvenstveno) pojetiko bie. Eros je primarna energija ovekovog bitka uopte,
nezavisno od toga da li taj bitak razumevamo kao miljenje, delanje ili tvorenje, odnosno, kao
teorijsko-praktio-pojetiko jedinstvo. Eros na taj nain postaje odreujui za sve modalitete
ovekovog bitka, kako individualne, tako i kolektivne.
2) Uloga interpretacijskog kljua
Svaka postavka problema odreujua je za njegovo reenje: ako je Markuze Erosu dodelio
ulogu (apriorno) odreujue optosti (jedna od osnovnih hipoteza Erosa i civilizacije), onda
ta optost predstavlja interpretacijski klju za (aposteriorno) tumaenje svih moguih
fenomena ljudskosti.
3) Uloga izvorita revolucije
Ako je Eros odreujui za svaki oblik ljudskosti, pa time posredno i za svako mogue drutvo
- u krajnjoj instanci za svet - onda i mogunost jednog drugaijeg (boljeg) drutva poiva
na Erosu. Shodno reenom: mogunost revolucije lei u Erosu.
Zajedno sa marksistikom bazom Markuze usvaja i konstataciju otuenog rada.
Meutim, pod pretpostavkama drugaije antropologije ova konstatacija sada mora imati
drugaije posledice. Tu se pre svega misli na akumulirano nezadovoljstvo koje potie iz
potiskivanja, a koje je direktna posledica otuenog rada. ivot prosenog oveka (radnika)
formatizovan je tako da ostavlja veoma malo slobodnog vremena8 - a to je vreme kada bi se
njegovom Erosu dopustila sloboda. Pored toga, taj je ovek obino toliko premoren u tim
satima slobodnog vremena da mu jednostavno nije ni do ega drugog do odmora, jer sutra se
opet mora otii na posao. Na taj nain akumulira se nezadovoljstvo kao posledica
uskraivanja, potiskivanja, odricanja. Tako sada akumulacija nezadovoljstva koju stvara
industrijsko-kapitalistika organizacija (otuenog) rada ima jednu novu posledicu:
nezadovoljni (nezadovoljeni) Eros izokree se u svoju suprotnost, u nagon smrti Thanatos.
8 ovjek egzistira samo jednim dijelom vremena, za vrijeme radnih dana, kao orue otuene izvedbe; za ostalo
vrijeme on je slobodan. (Ako prosjean radni dan, ukljuujui pripreme i odlazak na posao kao i povratak,
iznosi deset sati, i ako biologijske potrebe sna i prehrane zahtijevaju drugih deset sati, slobodno vrijeme bi
iznosilo etiri od dvadeset i etiri sata u toku najveeg dijela pojedineva ivota.) Markuze, H., Eros i
civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1985., str. 51.

EROS I TANATOS

Eros i Tanatos ne treba da shvatimo kao suprotstavljene elementarne energije; ne radi

se o nekakvom dualizmu. Radi se o tome da je Eros zapostavljen, zanemaren,
marginalizovan, eksploatisan, dresiran, disciplinovan. Sve to ne moe proi bez znaajnih
posledica u vidu promena u nagonskoj strukturi oveka. Upravo zato Tanatos predstavlja
osvetu Erosa za njegovo zanemarivanje. Eros se namerno izokree u vlastitu suprotnost.
To je jedini nain da se suprotstavi spoljanjosti koja ga ugroava: drutvu u kome se
ljudi uzgajaju i eksploatiu isto kao i svaka druga stoka. Za savremenog poslodavca ono to je
mleko u poreenju s kravom predstavlja isto to i Eros (u svome ispoljavanju kao produktivni
rad) u poreenju sa ovekom (radnikom): neophodna sirovina proizvodnog procesa (radna
snaga). Mleko je potrebno da bi se napravili mleni proizvodi. Eros je potreban da bi se
napravio svaki proizvod. Pritom ne smemo zaboraviti osnovno ekonomsko naelo, koje bi
primenjeno na na sluaj glasilo: to vie ivotne energije uz to manje trokova. Ovo uz
to manje trokova Markuze ita kao uz to vee posledice po ovekovu erotinost (ivot).
Zato ovek vie nema kuda do da, svesno ili nesvesno, uskrati ono to se od njega trai. To ne
znai da se uskrauje energija uopte, ne. To znai da se menja njen predznak. Dakle, Eros
i Tanatos su isto, ali ne i isti! Eros je negativno naelo razlike. Tanatos je pozitivno
naelo identiteta. Eros uvek upuuje na napred, na multiplikaciju9, udvajanje, stvaralatvo,
drugost, na opstanak kroz promenu, kroz prilagoavanje; na ivot. Tanatos uvek upuuje
unazad, nazad sve do izvornog jedinstva sa majkom u njenoj materici, stanja u kome su se
sve potrebe zadovoljavale istog trenutka bez ikakvog napora, i konano, nazad do jedinstva
sa neorganskom materijom kao osnovom ivota uopte; nazad do smrti. Primarna energija
ovekovog bitka koja se od Erosa okrenula Tanatosu sada se uobliuje kao pervertirana
seksualnost, agresija i destrukcija. Jaanje Tanatosa, o kojem pre svega svedoe iskustva
svetskih ratova, posledica je dehumanizujueg drutva, drutva koje tei samounitenju, a
ne samoproizvoenju!

9 Zato se on uopte i naziva Eros, a ne drugaije, jer je osnovni nagonski impuls oveka prevashodno erotski,
polni.

ZAKLJUAK

Konano, dolazimo do zakljunog poglavlja u kojem emo eksplicirati nau tezu da je

ovakva postavka i razrada tematike Erosa i civilizacije Markuzeu neophodna kako bi
mogao izloiti svoju ideju nerepresivne civilizacije.
Reenje aktuelne drutvene krize, ili barem teorijska alternativa, nalazi se, naravno, u
blizini postavljene dijagnoze: ono je njena inverzija. Naime, zamislimo civilizaciju koja se
gradi na sasvim drugaijem odnosu spram svoje prve prirode, civilizaciju u kojoj su
ovekove erotske potencije osloboene, putene da se slobodno razvijaju. Upravo to je
Markuzeova vizija koju skicira u pretposlednjem10 poglavlju svoga dela. Odnos Erosa i
civilizacije u aktuelnoj drutvenoj postavci jeste obrnuto proporcionalan: to vie
Erosa to manje civilizacije, i obrnuto. Neophodno je da se ovaj odnos promeni. Ako je
ovekovoj prvoj prirodi imanentno da bude prevaziena, ako je ovek drutvovan, ako mu je
u prirodi da se udruuje, onda se taj proces civilizacije mora moi sprovesti na jedan nain
koji bi vie vodio rauna o nagonskoj bazi oveka, odnosno, oveanstva. Na ovakvom
rezonovanju poiva ideja nerepresivne civilizacije. Takva civilizacija bi sa problemom
otuenog rada raskrstila jaui na leima savremene nauke, tehnike i tehnologije. Nudi
(Ananke) koja oveka prati od kad je sveta i veka tako bi se stalo na kraj. Vie ne bi bilo
potrebe za otuenim radom ili bi on bio sveden na podnoljiv minimum (to je realistinije,
ne-utopijsko reenje). Time bi se otvorilo podruije slobodnog vremena, vremena koje
predstavlja materijalni uslov istinskog razvoja oveanstva. Osloboene erotske potencije
oveka, odnosno, oveanstva, po Markuzeu bi dovele do potpune erotizacije ljudskog
bia, odnosno, drutva. U takvom drutvu bi mesto otuenog rada zauzela slobodna
igra.
Za sam kraj u kratkim crtama osvrnuemo se na antropoloku razliku spram Marksa.
Markuzeova antropoloka intervencija (od marksistike do frojdijanske) u sutini se moe
okarakterisati kao zaokret od spoljanjosti ka unutranjosti. Za Marksa ovek ovekom
postaje tek aktuelizacijom svojih pojetikih mogunosti, kroz rad, kroz predmetni odnos, kroz
10 Ibid., Eros i civilizacija, str. 175. i dalje.

spoljanjost, (tu nema mesta nikakvoj meditaciji kao samoproizvoenju kroz samospoznaju).
Ta spoljanjost je praktika: pojedinani ovek mora stupiti u opte (drutvene) odnose, u
zajednicu. Na ovom mestu Markuze pravi zaokret tako to u jednom transcendentalnom
maniru postavlja pitanje imanencije: ta je to na emu rad poiva, na emu drutvo
poiva, ta je to to je njima (odnosno oveku kao njhovom nosiocu) imanentno? To je
Eros. On moe postati rad, moe graditi ali i ruiti drutvo.

LITERATURA:

- Aristotel, Politika, Globus, Zagreb, 1988.

- Markuze, H., Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1985.
- Pejovi, D., Psihoanaliza i filozofija, u: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965.
- Perovi, M. A., Filozofija morala, Cenzura, Novi Sad, 2013.

Sadraj:

UVOD3
EROS I CIVILIZACIJA KAO PRVA I DRUGA PRIRODA...................................................................................4
EROS I OTUENJE................................................................................................................................................6
EROS I TANATOS...................................................................................................................................................9
ZAKLJUAK........................................................................................................................................................10
LITERATURA.......................................................................................................................................................12