IST0RIJA BOLESTI

Generalije
Ime i prezime, ime oca, godina rodjenja, zanimanje, mesto boravka, adresa, radno mesto, brani status, broj dece, upotrebna
lateralizovanost ruke (denjatvo - levatvo), levatvo u srodnika prvog stepena (roditelji, braa, sestre, deca), broj dosadanjih
neurolokih hospitalizacija. Ime, prezime i u kakvom je odnosu sa bolesnikom osoba koja daje heteroanamnestike podatke.

Glavne tegobe
Ispitivanje poinje onim to bolesnik spontano prezentuje. Podaci se zatim dopunjuju heteroanamnezom od
rodjaka, prijatelja, kolega sa posla, suseda, sluajnih oevidaca i dr.
Neophodno je i sistematsko eksplicitno ispitivanje bolesnika o postojanju neurolokih simptoma i znakova:
glavobolje
vrtoglavice
nesvestice
gubici svesti
drugi paroksizmalni poremeaji (paralize i dr.)
smetnje spavanja
nevoljni pokreti, zamorljivost
poigravanje miia
bolovi u vratu, ekstremitetima, ledjima, trupu
smetnje mirisa (hiposmija, anosmija, kakosmija)
smetnje vida (slabovidost, diplopije, poliopije, vizuelne iluzije i halucinacije)
pojava dvoslika
padanje kapaka
poremeaj senzibiliteta lica
smetnje vakanja
slabost mimine muskulature
smetnje, sluha (nagluvost, zujanje u uima, slune iluzije i halucinacije)
smetnje gutanja
smetnje govora (fonacija, artikulacija, nazalnost)
smetnje ukusa
slabost vrata
smetnje sa jezikom (slabost, poigravanje miia)
ukoenost vrata
smanjenje miine mase ruku, ukoenost ruku, ograniena pokretljivost, slabost ili oduzetost, nespretnost
smetnje u pokretanju kimenog stuba
smanjenje miine mase nogu, ukoenost nogu, ograniena pokretljivost, slabost ili oduzetost
smetnje hoda, ravnotee
smetnje sfinktera
psihike smetnje, promene linosti, amnezija, konfuzija, apraksija, afazija, agnozija (pitati prikladnim renikom)
izmene u seksualnoj sferi
mogunost obavljanja svakodnevnih aktovnosti (umivanje, kupanje, brijanje, oblaenje, eljanje itd.)
Svaki nadjeni simptom podrobno proveriti tj. utvrditi ta bolesnik pod reenim stvarno podrazumeva i doivljava.

Sadanja bolest
Poetak bolesti - prvi simptomi ma kakvog intenziteta bili; da li se bolest razvijala postepeno ili je nastala naglo; da li je bilo oscilacija
simptoma i znakova. Kakav je karakter smetnji, njihova teina, lokalizacija, vezanost za zbivanja u okolini (razni dogadjaji, izloenost
raznim tetnim agensima, uzimanje hrane, promene poloaja tela i dr.). Udruena pojava drugih simptoma i znakova. Postojanje
provokativnih faktora u nastanku tegoba ili postojanje faktora koji ih olakavaju. Vremenski profil svih simptoma i znakova kao i
bolesti u celini moe da ukae na etiologiju bolesti (neuroloki nalaz moe da ukae na lokalizaciju i stepen poremeaja, retko na
etiologiju).

Bolest moe da nastane naglo (povreda, cerebrovaskularni insult, epileptiki napad i drugi paroksizmalni
poremeaji), postepeno (tumori subakutno ili hronino progresivno, degenerativne bolesti najee hronino
progresivno) ili da ima remitentni karakter sa egzacerbacijama i remisijama (demijelinizujue bolesti,
cerebrovaskularne bolesti). Infektivne bolesti imaju najee nagli poetak, ali mogu imati i progresivni
karakter, pa ak i rekurentni.
Bolesnici esto zanemare blage simptome koji mogu nastati znatno pre manifestacija kojima oni daju znaaj.
Zbog toga je neophodno insistirati na tome kada su nastali najraniji simptomi i dopuniti podatke
hetero anamnezom.
Nikada ne postavljati sugestivna pitanja, ve ili indirektna ili sa alternativama. Ne ostaviti nikada bilo koji
aspekt bolesti nerazjanjen, ve bolesnika pitati za sve nejasnoe dok ispitiva ne bude u potpunosti imao
pregled svih zbivanja tokom bolesti.

Lina anamneza
Trudnoa i porodjaj. Rani psihomotomi razvoj. Deije bolesti. Pavor nocturnus i deiji frasovi. U kojoj godini je poao u kolu, kakav
je bio djak, u kojim predmetima je bio najuspeniji a u kojima najneuspeniji, ta je zavrio od kole i kakav je bio djak. Za osobe
enskog pola kada je bila menarha, kakve su menstruacije, da li su redovne, bolne, obilne, dugotrajnije. Za osobe mukog pola, da li su
sluili vojni rok u potpunosti, u kojem rodu, da li su bili kanjavani, kako su bili adaptirani.
Koje su bile eventualne ranije bolesti (pitati eksplicitno za smetnje od strane srca, organa za disanje, organa za varenje, urogenitalnog
trakta, zglobova, eernu bolest, povien krvni pritisak), povrede, operacije, trovanja, alergije i eventualno uzimanje medikamenata
(koji, kada i koliko).

Porodina anamneza
Koje je ispitanik dete po redu u svojih roditelja. Od ega su bolovali otac, majka, braa i sestre. Pol, godine i
zdravstveno stanje dece. Eventualni konsangvinitet. Pojava u iroj porodici teih oboljenja (neuroloke i
psihijatrijske bolesti, slepilo, gluvoa, epilepsija, deformacije skeleta).
Bilo koji sindrom da je u pitanju razmatrati i mogunost naslednog oboljenja.
U bolestima za koje se zna da su nasledne neophodno je pregledati i lanove porodice.

Socijalno-epidemioloki podaci i navike

Puenje. Konzumacija alkohola. Upotreba narkotika. Profesionalna anamneza, vrsta i uslovi rada. Adaptiranost na poslu i u porodinoj
sredini. Problemi na poslu i u porodici. Uslovi stanovanja, sadanji i raniji. Putovanja u endemske krajeve i/ili boravak u njima.
Eksponiranost tetnim faktorima spoljanje sredine (fiziki, hemijski, bioloki).

NORMALAN NEUROLOKI NALAZ

Orijentisanost i komunikacija
Bolesnik svestan, orijentisan prema sebi, u vremenu, prostoru i prema linostima. Govorna komunikacija se lako uspostavlja i odrava,
uredno saradjuje prilikom pregleda.

Glava
Glava normalne konfiguracije, simetrina, bez znakova povredjivanja, tumefakcija, konih promena,
odgovarajue kosmatosti prema polu, palpatorno i perkutorno bolno neosetljiva. Mastoidni nastavci bolno
neosetljivi na perkusiju, tragusi i Valeove take glave bolno neosetljivi na palpaciju.
(Ne zapaaju se nevoljni pokreti glave.)
(Ne auskultuju se vaskulogeni umovi u temporalnim predelima i nad onim jabuicama.)

Kranijalni nervi
N. olfactorius
Oba nosna hodnika prohodna. Mirise sa svake strane osea i raspoznaje (negira pojavu mirisa koji
ne postoje u okolini).
N. opticus
Svakim okom broji prste na 6 metara. irina vidnog polja ispitana metodom konfrontacije u granicama normale.
(Fundus oculi; papile jasnih granica, rumenkaste, u nivou okolne retine. Arterije i vene odgovarajueg prenika.
Ne vide se patoloke promene na utoj mrlji niti na ostaloj retini.)
N. oculomotorius, N. trochlearis. N. abducens (okulogiri)
Bulbusi u primarnom poloaju medioponirani, konjugovano pokretni u svim pravcima, strabizma i nistagmusa
nema, diplopije negira.
Zenice jednake, krune, centralno postavljene, reaguju promptno i izdano na svetlost (direktno i konsenzualno)
i akomodaciju. Konvergencija uredna. Rime oculi jednake, nema ptoze niti egzoftalmusa.
N. trigeminus
Mastikatorna muskulatura uredne trofike i snage, pokretljivost donje vilice ouvana. Maseterini refleks nije
pojaan.
Senzibilitet lica simetrino ouvan. (Nema ispada senzibiliteta po tipu Zelderovih prstenova.)
Konjuktivaini i kornealni refleksi simetrino ouvani.
N. facialis
Mimina muskulatura uredno inervisana (simetrino ouvane pokretljivosti, ne zapaaju se nevoljni pokreti niti
drugi ispadi ekstrapiramidnog tipa). Glabelarni refleks se iscrpljuje - do 10 perkusija.
(Ukus ouvan na prednje dve treine jezika.)
(Luenje suza normalno.)
N. statoacusticus
Sluh obostrano ouvan. Rineova, vabahova i Veberova proba uredne. Rombergova proba negativna.
N. glossopharingeus i N. vagus
Nepani luci simetrini u miru i simetrino se odiu pri fonaciji.
Palatinalni i faringealni refleksi se simetrino izazivaju.
(Senzibilitet mekog nepca i farinksa uredan.)
(Ukus ouvan na zadnjoj treini jezika.)
N. accessorius
Trofika, tonus, pokretljivost i snaga mm. stemocleidomastoidei i mm. trapesii ouvani. Ne zapaaju se
fascikuiacije.
N. hypoglossus
Jezik uredne trofike, tonusa, pokretljivosti i snage, fascikulacije se ne zapaaju. Jezik pokazuje i uvlai u pravoj
liniji. Artikulacija ouvana.

Vrat
Vrat ouvane trafike, tonusa, pokretljivosti, ne zapaaju se pulsacije velikih krvnih sudova vrata. Karotidni puls se uredno i simetrino
palpira. Nad velikim krvnim sudovima vrata se ne auskultuju umovi. Meningealni znaci negativni.

Ruke
Trofika, tonus, pokretljivost i snaga ruku po miinim grupama ouvani. Ne zapaaju se spontane miine
fascikulacije niti se izazivaju.
Test pronacije na rukama negativan;
Ne uoavaju se nevoljni pokreti.
MTR se simetrino izazivaju (brahioradialis, biceps, triceps, Maier? , Leri?)

Trup
Kimeni stub ouvanih fiziolokih krivina, ouvane pokretljivosti u svim pravcima, perkutorno bolno neosetijiv. KTR se simetrino
izazivaju.

Noge
Trofika, tonus, pokretljivost i snaga nogu po miinim grupama ouvani. Ne zapaaju se miine fascikulacije
niti se izazivaju.
Mingacinijeva proba na nogama negativna.
Bareova proba
Ne uoavaju se nevoljni pokreti.
MTR se simetrino izazivaju (patelarni, ahilovi).
Plantarni odgovor fleksionog tipa (patoloki refleksi se ne izazivaju).
Hod uredan, hod na prstima i petama mogu obostrano.

Cerebelarni znaci
Probu prst-nos, prst-nos-prst i probu koenja (Dimic-Vuji) uredno izvodi. Ne izaziva se fenomen odbijanja (Stjuart-Holms).
Dijadohokineza uredna. Sinergija ouvana u leeem i stojeem stavu. Probu peta-koleno uredno izvodi. Romberg negativan.
Kompasni hod uredan kao i tandem hod.

Senzibilitet
Povrni senzibilitet za dodir simetrino ouvan. Nema nivoa senzibiliteta.
Ne zapaaju se ispadi senzibiliteta po tipu arapa i rukavica.
Nema ispada povrnog senzibiliteta po radikularnom tipu (po cirkumferenciji).
Uredno razlikuje toplo-hladno i otro-tupo (bol).
Duboki poloajni i vibracioni senzibilitet simetrino ouvani.
Razlikuje dva istovremena dodira na vrhovima prstiju sa najmanjim razmakom od 0,5cm, a na nogama od
najmanje 4cm.
Grafestezija (kortikalni senzibilitet) ouvana.

Dezinhibicioni fenomeni
Ne izazivaju se dezinhibicioni fenomeni (palmomentalni refleks, refleksi puenja, hvatanja i magnetska reakcija).

Kontrola sfinktera
Sfinktere kontrolie.

Govor i gutanje
Govor i gutanje ouvani.