SHIZOFRENIJA

Ana Jakovljevic
Tatjana Ivankovic
Milan Jakovljevic
Emilija Ivancajic
David Ivanovic
https://www.youtube.com/watch?v=jE3VZymQ8lo

Shizofrenija (shizo-rascep, phrenos-um) je jedan od

najtezih psihijatrijskih poremecaja ( misljenja,
opazanja, afekta I ponasnja)
Spada u grupu neafektivnih psihoza.
Nasledjuje se poligenetski , ali ulogu u nastanku
imaju I razliciti spoljasnji faktori.
Simptomi I klinicka slika su posledica razlicitih
biohemijskih procesa u mozgu.
Pocinje u mladosti (od 15. do 44. godine najcesce)

Istorijat: 1896 god.- Emil Krepelin dementia

paraecox
1911 god.- Eugen Blojler shizofenija
Epidemiologija: Incidenca je dve do cetiri osobe na
10000 stanovnika u jednoj kalendarskoj godini.
2 miliona novih slucajeva u celom
svetu godisnje
muskarci, kraj druge i treca
decenija zivota (pre 25.god kod polovine)

Etiopatogeneza
1. neurorazvojni poremecaj
2. geneticki faktori
3. biohemijski faktori ( disfunkcija dopaminergickog
sistema- hiperdopaminergija)
4. psihosocijalni faktori
5. psihodinamske terorije
6. porodicni faktori

poremecena porodicna komunikacija

emocionalno izrazavanje

7. socijalni uticaji

Socijalni uticaji

Industrijalizacija i urbanizacija
Osobe koje nisu u braku
Oskudni socijalni kontakti
Razlicite prirode stresora (nijedna vrsta stresora nije
patognomonicna)

Klinicka slika:
Poremecaj vecine psihickih funkcija (misljenja, opazanja,
nagona, volje, svesti)
NEMA specificnog znaka ili simptoma koji bi bio
patognomonican za shizofreniju. (svaki od ovih poremecaja
funkcija, vidja se i u drugim psihijatrijskim i neuroloskim
poremecajima)
Pozitivan sindrom
Dezorganizacija
Negativan sindrom

Pozitivni sindrom
Osnova: poremecena obrada informacija
Pojava HALUCINACIJA I SUMANUTIH IDEJA
HALUCINACIJE:
Najcesce su slusne prirode (glasovi neprijatnog karaktera koji komentarisu bolesnika ili mu
se direktno obracaju)
Znatno redje mogu biti olfaktivne, gustativne, vizuelne prirode.
Iako se halucinacije smatraju glavnim obelezjem shizofrenije, treba imati u vidu da se
javljaju i u sklopu drugih psihijatrijskih i organskih poremecaja.
SUMANUTE IDEJE:
Najcesce u vidu persekucije (bolesnik ima utisak da ga prate, posmatraju, prisluskuju),
uticaja (bolesnik ima utisak da je pod tudjom kontrolom, da neko upravlja njegovim mislima)
i odnosa (bolesnik ima utisak da su mnoge poruke, znakovi specijalno njemu namenjeni)

Snajderovi simptomi prvog reda:

1. Ozvucenost misli
2. Slusne halucinacije dijaloga
3. Glasovi koji komentarisu postupke pacijenta
4. Cenesteticke halucinacije spoljasnjih uticaja na
telo
5. Oduzimanje misli
6. Nametanje misli
7. Dozivljaj da drugi znaju misli pacijenta
8. Sumanuto opazanje
9. Nametanje ili kontrola osecanja, impulsa ili volje

Dezorganizacija
Poremecaj misljenja:
Poremecaj govora kao odraz poremecaja misljenja. (siromasan, oskudnog
sadrzaja, odgovori na pitanja nisu direktni, gubitak logickog sleda)
Cesto se zapazaju: eholalija, nelogizmi, blok misli
Dezorganizacija ponasanja:
- motorike (ukocenost, zadrzavanje neobicnih polozaja, pravljenje grimasa,
stereotipno ponavlanje odredjenih pokreta)
- socijalne interakcije (socijalno povlacenje, zapustanje higijene, svadje, vredjanja,
neprikladni komentari i sale, seksualne konotacije)
Afektivna neuskladjenost

Negativni sindrom
Alogija (promena u govoru gde bolesnik govori sve manje, sadrzaj govora je
prazan, skoro nikad ne zapocinje konverzaciju:
Abulija (gubitak volje koja se manifestuje kao nedostatak izvrsavanja
uobicajenih zadataka, povlacenje iz dotadasnjih aktivnosti)
Afektivno siromasenje
Anhedonija (osecaj emocionalne praznine)
Deficit paznje
- Primarni negativni sindrom (odraz shizofrenije)
- Sekundarni negativni sindrom (posledica razlicitih faktora poput
depresivnosti, mentalne retardacije, socijalne neprihvacenosti)

Ostali simptomi:

Impulsivnost
Agresivnost
Suicidnost
Homicidnost

Kliniki oblici shizofrenije

1. PARANOIDNA
2. HEBEFRENO-DEZORGANIZOVANA
3. KATATONA
4. NEDIFERENCIRANA
5. REZIDUALNA
6. JEDNOSTAVNA

Paranoidna shizofrenija
Poinje u kasnim 20-im ili na poetku
30-ih godina.
Preokupiranost sumanutim idejama
Sumanute ideje tipa persekucije
(progananje), uticaja ili odnosa (neko
mu/joj neto uradio, oduzima misli,
ita misli i emituje misli)
esto praene halucinacijama
Simptomi pozitivnog sy
Dezogranizovan govor ili ponaanje ili
zaravnjen afekat nisu upadljivi u
klinikoj slici
U poredjenju sa H-D ukupno
ponaanje primerenije, afektivno
osiromaenje blae.

Hebefreno-dezorganizovana
shizofrenija
Poetak pre 20-e godine ivota
(hebeos - deak).
Otuenje od realnosti
Primitivno,neodgovarajue i
nepredvidivo (dezorganizovano)
ponaanje.
Nema socijalne adaptacije
(osamljivanje bolesnika,zaputanje
line higijene,brige o sebi...)
Nepovezan govor sa malo/bez smisla
Prianje sa samim sobom
Afektivno utrnuli,prazni.
Slaba emocionalna kontrola.
Iznenadne neshvatljive burne
afektivne reakcije.
Besmislena,neprimerena situaciji i
oseanjima mimika i gestikulacija
Polimorfizam i nagla promena
stanja.Loa prognoza i brza progresija

Katatona shizofrenija

Nediferencirana shizofrenija

Dominiraju psihomotorni
fenomeni:

Obeleja vie tipova shizofrenije.

Nema dominantnih
dijagnostikih karakteristika za za
jedan oblik.

Stupor
Negativizam
Rigidnost
Agitacija
Besmisleno poziranje

Nagle promene ponaanja

Hiperaktivnost (katatona pomama)

do stupora i obrnuto
Mutizam,stereotipije,manirizmi i
fenomen votane savitljivosti

Rizik od iscrpljivanja organizma

Epizode nasilnog ponaanja
Povoljan tok,remisije
zadovoljavajue

Rezidualna shizofrenija

Jednostavna shizofrenija (simplex)

Hronina faza u razvoju shizofrenije

Stalna progresija

Relativno retka
Podmukli i progredijentni razvoj
udnog ponaanja,nesposobnost
prilagoavanja okolini i pad
funkcionalnosti.
Bez sumanutih ideja i halucinacija
Veoma malo produktivnih
psihotikih fenomena
Pojava negativnih fenomena
(osiromaenje,gubitak volje i
interesovanja,pad profesionalnih i
socijalnih kapaciteta...) bez
prethodnih jasnih psihotikih
simptoma

Pojavljuje se sa obiljem produktivnih

(pozitivnih) simptoma (najder).
Zatim dolazi do platoa Dugotrajni
promenljivi negativni simptomi

Psihomotorna usporenost
Proredjena aktivnost
Tupost afekta
Pasivnost ili gubitak inicijative
Osiromaenje govora ili govor sa
oskudnim sadrajem
Odsustvo neverbalne komunikacije
Izbegavanje kontakta oima
Nedostatak glasovnih modulacija
Zanemarivanje izgleda
Pad ukupne funkcionalnosi

Tok bolesti

1. Prodromalna faza ili Akutni poetak (Dvojak poetak)

2. Akutna epizoda
3. Rezidualna faza (hronina)
Kompletna remisija
Delimina remisija

Faza

Tipini simptomi

Prodromalna
(Simptomi:Socijalno povlaenje,tekoe u
radu,afektivne promene,gubitak volje ili pojava
neobinih ideja i interesovanja)

Lagani poetak (meseci,godine),Nespecifini simptomi

Akutna
(Simptomi:Gubitak uvida,slune halucinacije,ideje
odnosa,sumnjiavost,afektivno
povlaenje,glasovi,ideoafektivni blok,ideje
praenja,depersonalizacija,ozvuenost misli)

Specifini simptomi,
Halucinacije i sumanutosti
Dezorganizovan govor i ponaanje
Floridni simptomi upuuju na leenje

Rezidualna

Simptomi iz aktivne faze se povlae

Pad profesionalnih kapaciteta,negativni simptomi ili
redji i manje upadljivi pozitivni simptomi
Akutna egzarcerebacija (Pojava simptoma akutne faze)

Faktori za predvidjanje ishoda shizofrenije

Dobra prognoza

Loa prognoza

Akutni poetak
Kratko trajanje
Negativan hereditet
Postojanje afektivnih simptoma
Oteen senzorijum
Nepostojanje O-K simtoma
Visoki premorbidni kapacitet
Nepostojanje agresivnosti
Brak
Dobro psihosex f-nisanje
Bez neurolokih znakova
Bez strukturnih abnormalnosti mozga
Via socijalna klasa
Bez ranijih psihijatrijskih oboljenja

Spori poetak
Dugo trajanje
Pozitivan hereditet
Nepostojanje afektivnih simptoma
Neoteen senzorijum
Postojanje O-K simptoma
Nizak premorbidni kapacitet
Postojanje agresivnosti
Samac
Loe psihosex f-nisanje
Postojanje neurolokih znakova
Postojanje strukturnih abnormalnosti
mozga
Nia socijalna klasa
Postojanje ranijih psihijatrijskih oboljenja

Atipine forme shizofrenije

Pseudoneurotina shizofrenija (Shizoneuroze)
Polimorfne hipohondrijske tegobe, Opsesivni fenomeni,Konverzivne reakcije,Ataci
akutne anksioznosti
Fobini sindrom nije fiksiran i varira u sadraju
Pananksioznost
Prognoza dobra (Kratke psihotine epizode sa dugim dobrim remisijama)

Oneiroidna shizofrenija
Pomuenje svesti i delimina dezorijentisanost u vremenu i prostoru
Iluzije,halucinacije,vizije i poremeaj miljenja
Duplo knjigovodjstvo

Pforpf shizofrenija (Poetak 20.-30.g. ivota)

Kod osoba sa mentalnom retardacijom
Siromatvo simptomatologije
Nesistematizovane ideje persekucije,trovanja,line ugroenosti,katatoni
fenomeni,halucinacije,hipohondrijske preokupacije

Kliniki neuroloki aspekti

Specifina morfologija mozga shizofreniara->Neuroloki ispadi?
Meki neuroloki znaci (Propriocepcija,ravnotea,sterognozija,grafestezija)
Primitivni refleksi

Neurofiziologija
Nepostojanje patognomoninog EEG nalaza,medjutim
Osetljivost na pozadinsku buku,filtracija irelevantnih zvukova iz okruenja
Slabljenje koncentracije;Nastanak zvunih halucinacije (Genetika)

Parcijalna kompleksna epilepsija (Psihomotorna epilepsija)

arite temporalno i limbiki sistem + Rani poetak bolesti=najderovi simptomi

Evocirani potencijali
Manja amplituda i kasnije javljanje P300 talasa (Funkcionalnost zvunog informativnog
procesiranja)

Sakadirani oni pokreti kod vie od obolelih (traitshizofreni

fenomen(frontalni reanj))

Strukturni neuroimiding

Uveanje bonih modanih komora (Nespecifian nalaz)

Redukcija struktura limbikog renja (hipokampus,parahipokampus,amigdala)
Anomalije cingularnog girusa,septuma,entorinalnog korteksa,cerebeluma...
Strukture koje koordiniu kogniciju i emocionalnost
Redukcija sive mase > Redukcija bele mase

Funkcionalni neuroimiding

Hipofrontalnost tokom neuropsiholokih testova (Viskonsin test(radna memorija) i

dr.)
Oteeno testiranje realnosti -> Smanjen protok u levom parahipokampusu
Kognitivno-bihejvioralna dezorganizacija->Povien protok u desnom cingulumu

Instrumenti klinike preocene

PANSS Skala pozitivnog i negativnog sy u shizofreniji

3 grupe pitanja:

Pozitivna skala (7)

Negativna skala (7)
Skala opte psihopatologije (16)

NE ZA DG.
ZA PROCENU I PRAENJE AKTUELNOG STANJA

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

A. Nepsihijatrijski poremeaji
-Epilepsija
-Tumori
-Ostalo : AIDS, akutna intermitentna porfirija, deficit B12, trovanje
tekim bolestima, Hantingtonova bolest,neurosifils..
-Zloupotreba psihoaktivnih supstanci

B. Psihijatrijski poremeaji
-Akutni psihotini prolazni poremeaj
-Sumanute psihoze
-Utvrditi postojanje afektivnog poremeaja
-izoidni i granini poremeaji
-Opsesivni-kompulzivni poremeaji

TERAPIJA
- HOSPITALIZACIJA
- ANTIPSIHOTICI
voditi rauna o neeljenim efektima-maligni neuroleptiki sindrom
- TERAPIJA AKUTNE FAZE
risperidon, haloperidol, flufenazil, antipsihotici II faze
-TERAPIJA ODRAVANJA
Prva epizoda bolesti - 1 godina
Druga epizoda bolesti - 3 godine
Trea i naredna epizoda doivotno odravanje

PSIHOEDUKACIJA I PSIHOTERAPIJA
PSIHOEDUKACIJA
Nakon postavljanja dijagnoze lekar je duan i da bolesniku i
njegovoj porodici objasni simptome bolesti jer psihotini
simptomi plae.
PSIHOTERAPIJA
-Trening socijalne vetine
-Tehnike kognitivne terapije
-Socio-rehabilataciona terapija

Shizotipski poremecaji
Klinicka slika kao blazi oblik shizofrenije, gde halucinacije,
sumanute ideje I drasticni poremecaji ponasanja ne dominiraju
klinickom slikom
Oboljenje pripada shizofrenom spektru

Oboleli uglavnom imaju rodjaka obolelog od shizofrenije

Hronicno oboljenje, bez prodroma, jasne faze akutizacije,
simptomi se javljaju kontinuirano uz manje oscilacije

 Moguce su kratke epizode kada se simptomi intenziviraju

Karakteristike : ekscentricno ponasanje, upadljivo oblacenje,
verovanje u magiju, sumnjicavost, zapleten metaforican govor,
osoba deluje hladno, javljaju se iluzije, depersonalizacija, osoba
ima tendenciju izolacije
Terapija, antipsihotici (manje doze nego kod shizofrenije) i
trening socijalnih vestina

Taxi driver (1976)

Shizoafektivni poremecaji
Istovremeno postojanje simptoma shizofrenije i poremecaja raspolozenja
Oboljenje je akutnog toka sa cestim epizodama, dok izmedju epizoda postoji
period potpunog oporavka
Simptomi psihoticnosti i afektivni simptomi se vidjaju ili istovremeno ili se
smenjuju

 Manicni tip se odlikuje ushicenoscu, grandioznim idejama,

povecanim samopostovanjem, agresivnim ispadima i trajanjem
od par nedelja
Depresivni tip karakterise gubitak energije, usporenost,
osecanje krivice, beznadeznost, suicidalne misli i duze trajanje
od manicnog tipa
Oboljenje se leci antipsihoticima i stabilizatorima raspolozenja

Takodje veoma su bitni psihoedukacija, psihoterapija i

socioterapija

Shine (1996)

Akutni i prolazni psihoticni poremecaji

Akutnog toka, nastaju najcesce nakon par dana

Javljaju se nekoliko nedelja od stresogenog dogadjaja

Traju od jednog do tri meseca

 Akutni polimorfni psihoticni poremecaj sa ili bez simptoma

shizofrenije

Akutni psihoticni poremecaj slican shizofreniji

Drugi akutni psihoticni poremecaji sa sumanutoscu
Pocinju upadjljivije i brze, a traju krace, obicno je potrebna
hospitalizacija, ali se cesto spontano povlace
Umerene doze antipsihotika u kracem periodu, a potom
pracenje situacije