RIMSKI STATUT

MEUNARODNOG KRIVINOG SUDA1

PREAMBULA
Drave lanice ovog Statuta,
Svesne injenice da su svi narodi sjedinjeni zajednikim vezama, da njihove kulture
predstavljaju delove zajednikog naslea, i zabrinute to ovaj krhki mozaik moe da bude
razbijen svakog trenutka,
Svesne da su tokom ovog veka milioni dece, ena i mukaraca bili rtve do sada
nezamislivih svireposti koje duboko pogaaju svest o humanosti,
Uviajui da tako teki zloini ugroavaju mir, bezbednost i blagostanje u svetu,
Potvrujui da najozbiljniji zloini, koji izazivaju zabrinutost meunarodne zajednice u celini,
ne smeju proi nekanjeno, a da efikasno krivino gonjenje izvrilaca mora biti obezbeeno
preduzimanjem odgovarajuih mera na nacionalnom nivou i unapreivanjem meunarodne
saradnje,
Reene da promene dosadanju praksu nekanjavanja izvrilaca ovih krivinih dela i time
doprinesu spreavanju takvih krivinih dela,
Podseajui da je dunost svake drave da vri svoju krivinu nadlenost nad odgovornima
za meunarodne zloine,
Ponovo potvrujui ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija i posebno naglaavajui
obavezu drava da se uzdre od pretnje ili upotrebe sile usmerene protiv teritorijalnog
integriteta ili politike nezavisnosti bilo koje drave ili na bilo koji drugi nain suprotne sa
ciljevima Ujedinjenih nacija,
Istiui s tim u vezi da nijedna odredba ovog Statuta ne sme biti protumaena u smislu
davanja prava bilo kojoj dravi da se umea u oruani sukob ili unutranje poslove bilo koje
druge drave,
Reene da u tom cilju, a za dobrobit sadanjih i buduih generacija, osnuju nezavisan, stalni
Meunarodni krivini sud, koji bi bio u odnosu sa sistemom Ujedinjenih nacija i koji bi bio
nadlean za najozbiljnija krivina dela koja izazivaju zabrinutost meunarodne zajednice u
celini,
Naglaavajui da e Meunarodni krivini sud, ustanovljen
komplementaran sa nacionalnim krivinim nadlenostima,

ovim

Statutom,

Odlune da garantuju trajno uvaavanje i ostvarivanje pravde na meunarodnom planu,

Saglasile su se kako sledi

Prevod: Centar za medjunarodno pravo i medjunarodne organizacije Fakulteta politikih nauka u saradnji sa
Medjunarodnim komitetom Crvenog krsta, Delegacija u Beogradu.

biti

DEO 1: OSNIVANJE SUDA

lan 1.
Sud
Meunarodni krivini sud (u daljem tekstu "Sud") osniva se ovim pravnim aktom. Osniva se
kao stalna institucija i bie ovlaen da vri nadlenost nad licima koja su izvrila najtea
krivina dela koja izazivaju zabrinutost meunarodne zajednice u celini, kako je predvieno
ovim Statutom, i bie komplementaran sa nacionalnim krivinim nadlenostima. Nadlenost i
funkcionisanje Suda bie ureeni odredbama ovog Statuta.
lan 2.
Odnos Suda i Ujedinjenih nacija
Odnos izmeu Suda i Ujedinjenih nacija odredie se ugovorom koji e potvrditi Skuptina
drava lanica ovog Statuta, a ugovor e u ime Suda zakljuiti predsednik Suda.
lan 3.
Sedite Suda
1. Sedite Suda je u Hagu, Holandija ("zemlja domain").
2. Sud e zakljuiti Ugovor o statusu sa zemljom domainom, koji treba da odobri Skuptina
drava lanica, a zatim ga u ime Suda zakljuuje predsednik Suda.
3. Sud moe da zaseda i na nekom drugom mestu, kad god se za tim pokae potreba, kako
je to predvieno Statutom.
lan 4.
Pravni status i ovlaenja Suda
1. Sud e imati meunarodni pravni subjektivitet. Imae i takvu pravnu sposobnost kakva je
potrebna za vrenje njegovih funkcija i ostvarivanje njegovih ciljeva.
2. Sud moe da vri svoje funkcije i ovlaenja, kako je predvieno Statutom, na teritoriji
bilo koje drave lanice, a uz zakljuenje posebnog ugovora i na teritoriji bilo koje druge
drave.
DEO 2: NADLENOST SUDA, OSNOVANOST POKRETANJA I VOENJA KRIVINOG
POSTUPKA I PRAVO KOJE SE PRIMENJUJE
lan 5.
Krivina dela u nadlenosti Suda
1. Nadlenost Suda je ograniena na najtea krivina dela koja izazivaju zabrinutost
meunarodne zajednice u celini. Sud ima nadlenost, u skladu sa Statutom, u pogledu
sledeih krivinih dela:
a)
b)
c)
d)

zloin genocida;
zloini protiv ovenosti;
ratni zloini;
zloin agresije.

2. Sud e vriti nadlenost u pogledu zloina agresije po usvajanju odredbe u skladu sa

lanovima 121. i 123. kojom e se definisati ovo krivino delo i postaviti uslovi pod kojima

e sud vriti nadlenost za ovo krivino delo. Ova odredba e biti usaglaena sa
odgovarajuim odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.
lan 6.
Genocid
U svrhu ovog Statuta, pod zloinom "genocida" podrazumeva se bilo koja od sledeih radnji
poinjenih u nameri da se u celini ili delimino uniti nacionalna, etnika, rasna ili verska
grupa, kao to su:
a) ubijanje lanova grupe;
b) prouzrokovanje tekih fizikih ili mentalnih patnji lanova grupe;
c) namerno podvrgavanje grupe ivotnim uslovima koji treba da dovedu do njenog
potpunog ili deliminog unitenja;
d) preduzimanje mera uperenih ka spreavanju raanja u okviru grupe;
e) prinudno premetanje dece pripadnika grupe u drugu grupu.
lan 7.
Zloini protiv ovenosti
1. U svrhu ovog Statuta, pod "zloinima protiv ovenosti" podrazumeva se bilo koja od
sledeih radnji, koje su poinjene kao deo rasprostranjenog ili sistematinog napada
usmerenog protiv civilnog stanovnitva, sa znanjem o takvom napadu:
a)
b)
c)
d)
e)

ubistvo;
istrebljenje;
porobljavanje;
deportacija ili prisilno premetanje stanovnitva;
zatvaranje i drugi teki oblici liavanja fizike slobode koji se preduzimaju uz krenje
osnovnih pravila meunarodnog prava;
f) muenje;
g) silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoa, prisilno izazivanje
steriliteta ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja sline teine;
h) progon bilo koje prepoznatljive grupe ili zajednice na politikoj, rasnoj, nacionalnoj,
etnikoj, kulturnoj i polnoj osnovi, kako je definisano u stavu 3. ili po drugim
osnovama koje su univerzalno prihvaene kao nedopustive po meunarodnom pravu,
u vezi sa bilo kojom radnjom preciziranom ovim stavom ili u vezi sa bilo kojim
krivinim delom u nadlenosti suda;
i) prisilni nestanak lica;
j) zloin aparthejda;
k) druga neovena dela slinog karaktera kojima se namerno uzrokuju teke patnje ili
ozbiljno ugroava mentalno ili fiziko zdravlje.
2. U svrhu stava 1:
a) "napad usmeren protiv civilnog stanovnitva" podrazumeva takvo ponaanje koje za
sobom povlai viestruka izvrenja dela predvienih stavom 1, a protiv civilnog
stanovnitva, nareena od strane drave ili kao deo organizovane strategije da se
takav napad izvri;
b) "istrebljenje" podrazumeva namerno podvrgavanje takvim ivotnim uslovima kojima
se, inter alia, onemoguava pristup hrani i lekovima, u nameri da se na taj nain
prouzrokuje unitenje dela stanovnitva;
c) "porobljavanje" podrazumeva primenu bilo kojih ili svih ovlaenja koja proistiu iz
prava svojine nad nekim licem i ukljuuje vrenje takvih ovlaenja u trgovini licima,
posebno enama i decom;

d) "deportacija ili prisilno premetanje stanovnitva" podrazumeva prinudno raseljavanje

lica u smislu proterivanja ili drugih prinudnih mera, sa podruja na kome su lica
zakonito nastanjena, suprotno pravilima utemeljenim meunarodnim pravom;
e) "muenje" podrazumeva namerno prouzrokovanje bola ili tekih patnji, bilo fizikih ili
mentalnih, nad licem koje je u pritvoru ili pod kontrolom optuenog; s tim to se pod
muenjem nee podrazumevati bol ili patnja prouzrokovani sluajno ili kao pratea
posledica zakonskih sankcija;
f) "prisilna trudnoa" podrazumeva nezakonito zatoenje ena koje su prisilno
zatrudnele, u nameri da se utie na etniki sastav stanovnitva ili da se izvre druge
teke povrede meunarodnog prava. Ova definicija se nikako nee tumaiti na nain
koji je u koliziji sa odredbama nacionalnog zakonodavstva kojima se reguliu pitanja
trudnoe;
g) "progon" podrazumeva namerno i ozbiljno liavanje osnovnih prava, suprotno
meunarodnom pravu, a iz razloga pripadanja grupi ili zajednici;
h) "zloin aparthejda" podrazumeva nehumane radnje sline onima opisanim u stavu 1.
poinjene u kontekstu institucionalizovanog ugnjetavanja reima sistematskog
ugnjetavanja i dominacije jedne rasne grupe nad bilo kojom drugom rasnom grupom,
sa namerom odravanja tog reima;
i) "prisilni nestanak lica" podrazumeva hapenje, zatoenje ili otmicu lica od strane, ili
sa ovlaenjem, podrkom ili pristankom drave ili politike organizacije, uz odbijanje
da se daju informacije o lienju slobode, sudbini ili boravitu tih lica, u nameri da im
uskrati pravnu zatitu na dui vremenski period.
3. U svrhu ovog Statuta, pod pojmom "pol" podrazumevaju se muki i enski pol, i to sa
znaenjem koje im se pridaje u drutvu. Pojam "pol" ima iskljuivo gore pomenuto
znaenje.
lan 8.
Ratni zloini
1. Sud e imati nadlenost u pogledu ratnih zloina, posebno kad su poinjeni kao deo
plana ili politike ili ako su ova krivina dela poinjena u velikom broju sluajeva.
2. U svrhu ovog Statuta "ratni zloin" podrazumeva:
a) Teke povrede enevskih konvencija od 12. avgusta 1949. g. tanije sledee postupke
protiv lica ili imovine zatienih odredbama relevantne enevske konvencije:
(i)
(ii)
(iii)
(iv)
(v)
(vi)
(vii)
(viii)

namerno ubijanje;
muenje ili neoveno postupanje, ukljuujui i bioloke eksperimente;
namerno izazivanje suvinih patnji, tekih telesnih povreda ili naruavanje
mentalnog zdravlja;
obimna razaranja i prisvajanje tue imovine, koja nisu opravdana vojnom
potrebom i izvrena nezakonito i bezobzirno;
prisiljavanje ratnih zarobljenika ili drugih zatienih lica da slue u neprijateljskim
snagama;
namerno liavanje ratnih zarobljenika ili drugih zatienih lica njihovog prava na
poteno i pravino suenje;
protivpravna deportacija ili premetanje ili protivpravno zatvaranje;
uzimanje talaca.

b) Druge ozbiljne povrede zakona i obiaja rata primenjivih u meunarodnom oruanom

sukobu, unutar utvrenog okvira meunarodnog prava, tanije bilo koje od sledeih dela:

(i)

namerno usmeravanje napada protiv civilnog stanovnitva ili protiv pojedinanih

civilnih lica koja ne uestvuju direktno u neprijateljstvima;
(ii)
namerno usmeravanje napada na civilne objekte, tj. na objekte koji nisu vojni
ciljevi;
(iii)
namerno usmeravanje napada na osoblje, postrojenja, materijal, jedinice ili vozila
humanitarne pomoi ili mirovne misije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,
sve dotle dok imaju pravo na zatitu koja je pravom oruanih sukoba dodeljena
civilima ili civilnim objektima;
(iv)
namerno zapoinjanje napada, znajui da e takav napad prouzrokovati sluajne
gubitke ivota ili ranjavanje civila ili tetu na civilnim objektima ili raireno,
dugotrajno i ozbiljno oteenje ivotne sredine, koji bi bili nesrazmerni oekivanoj
konkretnoj i neposrednoj vojnoj prednosti;
(v)
napad ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, gradova, sela, naseobina ili
graevina koji nisu branjeni i koji ne predstavljaju vojne ciljeve;
(vi)
ubijanje ili ranjavanje borca koji se predao tako to je poloio oruje ili nema vie
sredstava da se brani;
(vii)
neprimerena upotreba zastave kojom se daje znak za primirje, zastave ili vojnih
obeleja i uniformi koje pripadaju neprijatelju ili Ujedinjenim nacijama, kao i
znakova raspoznavanja definisanih enevskim konvencijama, koja za posledicu
ima smrt ili ozbiljne telesne povrede lica;
(viii) neposredno ili posredno preseljavanje delova civilnog stanovnitva Okupacione
sile na teritoriju koju je ona okupirala, ili deportacija ili preseljenje celokupnog
stanovnitva okupirane teritorije, ili njegovog dela, unutar ili izvan te teritorije;
(ix)
namerno usmeravanje napada na objekte posveene veri, obrazovanju,
umetnosti, nauci ili dobrotvornim svrhama, istorijske spomenike, bolnice i mesta
gde se sakupljaju bolesnici i ranjenici, pod uslovom da to nisu vojni ciljevi;
(x)
podvrgavanje lica, koja su u vlasti protivnike strane, fizikom sakaenju ili
medicinskim ili naunim opitima bilo koje vrste, koji nisu opravdani medicinskim,
stomatolokim ili bolnikim leenjem tog lica, niti su izvreni u njegovom ili njenom
interesu, a koji mogu da izazovu smrt ili da ozbiljno ugroze zdravlje tog ili tih lica;
(xi)
podmuklo ubijanje ili ranjavanje pojedinaca koji pripadaju neprijateljskom narodu
ili vojsci;
(xii)
objavljivanje da niiji ivot nee biti poteen;
(xiii) unitavanje ili zaplena neprijateljske imovine, osim ako su to unitavanje i zaplena
zahtevani imperativnim potrebama rata;
(xiv) ukidanje i suspendovanje prava i zabrana uea u postupku pred sudom
dravljanima neprijateljske strane;
(xv)
prisiljavanje pripadnika neprijateljske strane da uestvuju u ratnim operacijama
uperenim protiv njihove zemlje, ak i ako su bili u slubi zaraene strane pre
poetka rata;
(xvi) pljakanje gradova i drugih mesta, ak i kada su zauzeti na juri;
(xvii) korienje otrova ili otrovnog oruja;
(xviii) korienje zaguljivih, otrovnih i drugih gasova i svih tenosti, materijala ili drugih
sredstava sa takvim svojstvima;
(xix) korienje municije koja se lako rasprskava ili spljoti u ljudskom telu, kao to su
meci sa tvrdom kouljicom koja ne pokriva u potpunosti jezgro ili sa napravljenim
zasecima;
(xx)
korienje oruja, projektila, materijala i metoda ratovanja koji su takve prirode da
mogu uzrokovati suvine povrede ili nepotrebnu patnju, ili se njima kri
meunarodno pravo oruanih sukoba, pod uslovom da su takva oruja, projektili,
materijali i metodi ratovanja pod sveobuhvatnom zabranom i ukljueni u aneks
ovog Statuta amandmanom, u skladu sa odgovarajuim odredbama preciziranim
u l. 121. i 123. Statuta;
(xxi) izvravanje dela kojima se vrea lino dostojanstvo, posebno poniavajue i
degradirajue postupanje;

(xxii)

silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisilna trudnoa, kako

je to definisano u lanu 7, stav 2(f), prisilno izazivanje steriliteta, ili bilo koji drugi
oblik seksualnog nasilja koji predstavlja teku povredu enevskih konvencija;
(xxiii) korienje prisustva civila ili drugih zatienih lica da se odreene take, podruja
ili vojne snage zatite od vojnih operacija;
(xxiv) namerni napadi na graevine, sanitetski materijal, jedinice, transporte i osoblje
koje koristi znak raspoznavanja enevskih konvencija u skladu sa meunarodnim
pravom;
(xxv) namerno korienje izgladnjivanja civila kao metoda ratovanja, tako to se oni
liavaju objekata neophodnih za njihovo preivljavanje, ukljuujui namerno
spreavanje dopreme zaliha pomoi propisanih enevskim konvencijama;
(xxvi) regrutovanje ili na bilo koji drugi nain stavljanje u vojnu slubu u nacionalnim
oruanim snagama dece ispod petnaest godina starosti ili njihovo korienje za
aktivno uee u neprijateljstvima.
c) U sluaju oruanog sukoba koji nije meunarodnog karaktera, teke povrede lana 3.
zajednikog za etiri enevske konvencije od 12. avgusta 1949. g, tanije, bilo koje od
dole navedenih dela poinjeno protiv lica koja ne uestvuju direktno u neprijateljstvima,
ukljuujui i pripadnike oruanih snaga koji su poloili oruje i one koji su van borbe zbog
bolesti, ranjavanja, lienja slobode ili bilo kog drugog razloga:
(i)
(ii)
(iii)
(iv)

nasilje nad ivotom i linou, posebno sakaenje, okrutno postupanje i muenje;

izvravanje dela kojima se vrea lino dostojanstvo, naroito poniavajue i
degradirajue postupanje;
uzimanje talaca;
izricanje kazni i njihovo izvrenje bez prethodne objave presude od strane
redovno ustanovljenog suda, obezbeujui sve sudske garancije koje su opte
priznate kao neophodne.

d) Stav 2(c) se odnosi na oruane sukobe koji nisu meunarodnog karaktera i ne primenjuje
se na situacije unutranjih nemira i zategnutosti, kao to su pobune, izolovani i sporadini
akti nasilja ili druga dela sline prirode.
e) Druge ozbiljne povrede zakona i obiaja primenjivih u oruanim sukobima koji nisu
meunarodnog karaktera, unutar uspostavljenog okvira meunarodnog prava, tanije,
bilo koje od sledeih dela:
(i)
(ii)
(iii)

(iv)
(v)
(vi)

namerno usmeravanje napada na civilno stanovnitvo ili na pojedinane civile koji

ne uestvuju direktno u neprijateljstvima;
namerno usmeravanje napada na graevine, sanitetski materijal, jedinice,
transporte i osoblje koje koristi znak raspoznavanja enevskih konvencija u
skladu sa meunarodnim pravom;
namerno usmeravanje napada na osoblje, postrojenja, materijal, jedinice ili vozila
humanitarne pomoi ili mirovne misije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,
sve dotle dok imaju pravo na zatitu koja je meunarodnim pravom oruanih
sukoba dodeljena civilima ili civilnim objektima;
namerno usmeravanje napada na objekte posveene religiji, obrazovanju,
umetnosti, nauci ili dobrotvornim svrhama, istorijske spomenike, bolnice i mesta
gde se sakupljaju bolesnici i ranjenici, pod uslovom da to nisu vojni ciljevi;
pljakanje gradova i drugih mesta, ak i kada su zauzeti na juri;
silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisilna trudnoa, kako
je to definisano u lanu 7, stav 2(f), prisilno izazivanje steriliteta, ili bilo koji drugi
oblik seksualnog nasilja koji predstavlja teku povredu lana 3. zajednikog za
etiri enevske konvencije;

(vii)
(viii)
(ix)
(x)
(xi)

(xii)
f)

regrutovanje ili na bilo koji drugi nain stavljanje u vojnu slubu u nacionalnim
oruanim snagama dece ispod petnaest godina starosti ili njihovo korienje za
aktivno uee u neprijateljstvima;
nareenje preseljavanja civilnog stanovnitva iz razloga vezanih za sukob, osim
ako je to zahtevano razlozima bezbednosti tih civila ili imperativnim vojnim
razlozima;
podmuklo ubijanje ili ranjavanje boraca protivnike strane;
objavljivanje da niiji ivot nee biti poteen;
podvrgavanje lica, koja su u vlasti protivnike strane, fizikom sakaenju ili
medicinskim ili naunim opitima bilo koje vrste, koji nisu opravdani medicinskim,
stomatolokim ili bolnikim leenjem tog lica, niti su izvreni u njegovom ili njenom
interesu, a koji mogu da izazovu smrt ili da ozbiljno ugroze zdravlje tog ili tih lica;
unitavanje ili zaplena neprijateljske imovine, osim ako su to unitavanje i zaplena
zahtevani imperativnim potrebama sukoba.

Stav 2(e) se odnosi na oruane sukobe koji nisu meunarodnog karaktera i ne primenjuje
se na situacije unutranjih nemira i zategnutosti, kao to su pobune, izolovani i sporadini
akti nasilja ili druga dela sline prirode. Primenjuje se na oruane sukobe koji se odvijaju
na teritoriji drave gde je u toku dugotrajniji oruani sukob izmeu vladinih snaga i
organizovanih oruanih grupa ili izmeu takvih grupa.

3. Nijedna odredba iz stava 2(c) i (d) ne utie na odgovornost vlade da odrava ili ponovo
uspostavi red i zakon u dravi ili da brani jedinstvo i teritorijalni integritet drave svim
zakonitim sredstvima.
lan 9.
Elementi krivinog dela
1. Elementi krivinog dela pomau Sudu u tumaenju i primeni lanova 6, 7. i 8. Statuta.
Oni se usvajaju dvotreinskom veinom lanova Skuptine drava lanica.
2. Amandmane na elemente krivinog dela mogu predloiti:
a) bilo koja drava lanica;
b) sudije, apsolutnom veinom glasova;
c) tuilac.
Takvi amandmani usvajaju se dvotreinskom veinom lanova Skuptine drava lanica
3. Elementi krivinog dela sa amandmanima bie u skladu sa ovim Statutom.
lan 10.
Nita u ovom delu nee biti tumaeno tako da ograniava ili prejudicira, ni na koji nain,
postojea pravila meunarodnog prava ili ona koja se razvijaju, osim u svrhu ovog Statuta.
lan 11.
Nadlenost ratione temporis
1. Sud je nadlean samo u odnosu na krivina dela koja su izvrena posle stupanja na
snagu ovog Statuta.
2. Ako drava postane lanica Statuta po njegovom stupanju na snagu, sud je nadlean
samo u odnosu na krivina dela koja su izvrena posle stupanja na snagu ovog Statuta

za tu dravu, osim ako se ta drava izjasnila da eli da se postupa prema lanu 12, stav
3.
lan 12.
Preduslovi za vrenje nadlenosti
1. Drava koja postane lanica ovog Statuta time prihvata nadlenost Suda u vezi sa
krivinim delima navedenim u lanu 5.
2. U sluaju lana 13. stav (a) ili (c) Sud je nadlean u sluaju da je jedna ili vie od dole
navedenih drava lanica ovog Statuta ili je prihvatila nadlenost Suda u skladu sa
stavom 3:
a) Drava na ijoj je teritoriji izvreno odreeno krivino delo, odnosno, ukoliko je
krivino delo poinjeno na brodu ili vazduhoplovu, drava gde je registrovan taj brod
ili vazduhoplov;
b) Drava iji je dravljanin okrivljen za izvrenje krivinog dela.
3. Ako je prihvatanje Statuta od strane drave koja nije lanica ovog Statuta zahtevano u
skladu sa stavom 2, ta drava moe, na osnovu deklaracije podnete u Sekretarijatu, da
prihvati nadlenost Suda u odnosu na konkretno krivino delo. Drava koja je prihvatila
Statut saraivae sa sudom bez ikakvog odlaganja ili izuzetka u saglasnosti sa Delom 9.
lan 13.
Vrenje nadlenosti
Sud vri svoju nadlenost u vezi sa krivinim delima navedenim u lanu 5, u skladu sa
odredbama ovog Statuta, u sledeim sluajevima:
a) U situaciji kada je izvrenje jednog ili vie takvih krivinih dela prijavljeno tuiocu od
strane drave, a u skladu sa lanom 14. Statuta;
b) U situaciji kada je izvrenje jednog ili vie krivinih dela prijavljeno tuiocu od strane
Saveta bezbednosti, koji postupa u skladu sa Glavom VII Povelje UN;
c) Ako je tuilac pokrenuo istragu u vezi sa krivinim delom, u skladu sa lanom 15.
lan 14.
Prijavljivanje krivinog dela od strane drave lanice
1. Drava lanica moe da prijavi tuiocu izvrenje jednog ili vie krivinih dela iz
nadlenosti Suda, zahtevajui time od Suda da ispita sluaj da bi se utvrdilo da li jedno ili
vie lica treba da bude okrivljeno za ta krivina dela.
2. Kad god je to mogue, prijava treba da sadri sve relevantne okolnosti i mora biti
potkrepljena odgovarajuim dokumentima koji su toj dravi dostupni u vezi sa situacijom.
lan 15.
Tuilac
1. Tuilac moe da pokrene istragu proprio motu na osnovu informacija o krivinim delima iz
nadlenosti Suda.

2. Tuilac e analizirati ozbiljnost primljenih informacija. U ovu svrhu on ili ona mogu da
zatrae dodatne informacije od drava, organa Ujedinjenih nacija, meuvladinih ili
nevladinih organizacija ili drugih pouzdanih izvora koje on ili ona smatraju odgovarajuim,
te mogu i da prime usmeno ili pismeno svedoenje u seditu Suda.
3. Ako tuilac zakljui da postoji razumna osnova da se nastavi istraga, on ili ona e podneti
Pretpretresnom veu zahtev da im se dozvoli sprovoenje istrage, zajedno sa
prikupljenim propratnim materijalom. rtve mogu da daju svoje izjave Pretpretresnom
veu, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
4. Ako Pretpretresno vee, nakon uvida u zahtev i propratni materijal, smatra da postoji
razumna osnova da se nastavi sa istragom, te da se radi o sluaju iz nadlenosti Suda,
ono donosi reenje o pokretanju istrage, bez tetnih posledica na kasnije odluke suda po
pitanju nadlenosti i osnovanosti pokretanja i voenja krivinog postupka.
5. Odbijanje Pretpretresnog vea da dozvoli istragu ne spreava podnoenje naknadnog
zahteva od strane tuioca, zasnovanog na novim injenicama ili dokazima u vezi sa
istom situacijom.
6. Ako posle preliminarnog ispitivanja na koje se odnose st. 1. i 2. tuilac zakljui da
raspoloive informacije ne predstavljaju razumnu osnovu za istragu, on ili ona e o
ovome obavestiti one koji su mu dostavili informacije. Ovo ne spreava tuioca da
razmotri nove informacije koje su mu dostavljene u vezi sa istim sluajem u svetlu novih
injenica i dokaza.
lan 16.
Odlaganje istrage ili krivinog postupka
Istraga ili krivini postupak nee biti zapoeti ili sprovedeni po ovom Statutu u periodu od 12
meseci nakon to Savet bezbednosti, u rezoluciji prihvaenoj u skladu sa Glavom VII Povelje
Ujedinjenih nacija, zahteva od Suda odlaganje istrage ili krivinog postupka; Savet
bezbednosti moe da obnovi ovaj zahtev pod istim uslovima.
lan 17.
Prihvatljivost sluaja
1. Imajui u vidu stav 10. Preambule i lan 1, Sud donosi odluku da se u konkretnom
sluaju postupak ne moe pokrenuti niti voditi, kada:
a) Istragu sluaja i krivini postupak je vodila drava koja nad njim ima nadlenost, osim
ako drava nije voljna ili nije sposobna da vodi istragu ili krivini postupak;
b) Istraga sluaja je voena od strane drave koja nad njim ima nadlenost i drava je
odluila da ne vodi krivini postupak protiv odreenog lica, osim ako je odluka doneta
kao posledica nezainteresovanosti ili nesposobnosti drave da vodi taj postupak;
c) Licu koje je u pitanju je ve bilo sueno za delo, koje je predmet albe, te suenje od
strane Suda nije dozvoljeno po lanu 20. stav 3;
d) Sluaj nije od takve vanosti da bi opravdao dalje angaovanje Suda.
2. Da bi utvrdio nedostatak volje u odreenom sluaju, Sud e razmotriti, imajui u vidu
naela odgovarajueg zakonskog postupka prihvaena meunarodnim pravom, da li
postoje jedna ili vie konkretnih injenica:

a) Postupak je pokrenut ili se pokree, ili je drava donela odluku u cilju zatite lica od
krivine odgovornosti za krivina dela u nadlenosti Suda, navedena u lanu 5;
b) Dolo je do neopravdanog odlaganja postupka koje je u datim okolnostima
nedosledno sa namerom da se dotino lice izvede pred Sud;
c) Postupci nisu voeni ili se ne vode nezavisno ili nepristrasno, ili se vode na nain koji
je, u datim okolnostima, nedosledan sa namerom da se dotino lice izvede pred Sud.
3. U cilju utvrivanja nesposobnosti u odreenom sluaju, Sud e razmotriti da li je zbog
potpunog ili sutinskog kolapsa, ili nedostupnosti pravnog sistema drave, ona u
nemogunosti da privede okrivljenog ili pribavi potrebne dokaze i iskaze svedoka, ili iz
nekog drugog razloga u nemogunosti da vodi krivini postupak.
lan 18.
Preliminarne odluke vezane za prihvatljivost
1. Kada je Sudu prijavljena situacija u skladu sa lanom 13 (a) i tuilac je odluio da postoji
opravdana osnova za pokretanje istrage, ili tuilac pokrene istragu u skladu sa l. 13 (c) i
15, tuilac e o ovome obavestiti sve drave lanice, kao i one drave koje bi, uzimajui u
obzir raspoloive informacije, normalno vrile nadlenost nad navedenim krivinim
delima. Tuilac moe da ove drave obavesti u poverenju, a ukoliko veruje da je potrebno
da se zatite lica, sprei unitavanje dokaza ili bekstvo lica, moe da ogranii informacije
dostavljene dravi.
2. U roku od mesec dana od prijema tog obavetenja, drava moe da obavesti Sud da vodi
ili je vodila istragu protiv svojih dravljana ili drugih lica koja su u njenoj nadlenosti u
pogledu krivinih dela koja se mogu okarakterisati kao zloini po lanu 5, a koji su u vezi
sa informacijama dostavljenim u obavetenju.
3. Tuioevo ustupanje sprovoenja istrage dravi bie otvoreno za razmatranje od strane
tuioca est meseci od datuma ustupanja istrage ili u bilo koje vreme kada nastupe bitne
promene okolnosti zasnovane na nevoljnosti ili onemoguenosti drave da sprovede
istragu.
4. Zainteresovana drava ili tuilac mogu da uloe albu albenom veu po pitanju odluke
koju je donelo Pretpretresno vee, u skladu sa lanom 82. alba moe da bude
razmatrana po ubrzanom postupku.
5. Kada je tuilac ustupio sprovoenje istrage u skladu sa stavom 2, tuilac moe zahtevati
od drave da ga periodino obavetava o toku istrage, kao i o bilo kakvim naknadnim
voenjem krivinog postupka. Drave lanice odgovorie na ovakve zahteve bez
nepotrebnog odlaganja.
6. U oekivanju odluke Pretpretresnog vea ili u bilo koje vreme nakon to je tuilac ustupio
sprovoenje istrage u saglasnosti sa ovim lanom, tuilac moe, u izuzetnim sluajevima,
traiti ovlaenje od Pretpretresnog vea da preduzme potrebne istrane radnje u cilju
ouvanja dokaza u situaciji u kojoj postoji jedinstvena prilika da se pribave vani dokazi ili
postoji rizik da takvi dokazi kasnije nee biti dostupni.
7. Drava koja je osporila odluku koju je Pretpretresno vee donelo u saglasnosti sa ovim
lanom, moe da dovede u pitanje prihvatljivost sluaja po lanu 19, a na osnovu
dodatnih znaajnih injenica ili promenjenih okolnosti.

lan 19.
Osporavanje nadlenosti Suda ili osnovanosti pokretanja
i voenja krivinog postupka
1. Sud e utvrditi da li ima nadlenost nad bilo kojim sluajem koji je pred njega iznet. Sud
ima pravo, na vlastitu inicijativu, da odlui o prihvatljivost sluaja u skladu sa lanom 17.
2. Prigovor u vezi prihvatljivosti sluaja na osnovu lana 17. ili osporavanja nadlenosti
Suda mogu podneti:
a) Okrivljeni ili lice za kojim je po lanu 58. izdata poternica ili poziv da se pojavi pred
Sudom;
b) Drava koja ima nadlenost nad sluajem na osnovu injenice da vodi, ili je vodila,
istrani ili krivini postupak u vezi sa tim sluajem; ili
c) Drava od koje se trai prihvatanje nadlenosti u skladu sa lanom 12.
3. Tuilac moe da trai od Suda da donese odluku po pitanju nadlenosti ili prihvatljivosti.
U daljem postupku po pitanju nadlenosti ili prihvatljivosti, svoje primedbe Sudu mogu
dostaviti lica navedena u lanu 13, kao i rtve.
4. Prihvatljivost sluaja ili nadlenost Suda mogu da budu osporeni samo jednom od strane
bilo kog lica ili drave, nabrojanih u stavu 2. Prigovor se moe podneti pre ili na poetku
suenja. U izuzetnim okolnostima, Sud moe da odobri da se prigovor moe podneti vie
nego jednom ili u vreme nakon poetka suenja. Prigovori o prihvatljivosti sluaja, na
poetku suenja ili nakon toga uz dozvolu Suda, mogu da budu zasnovani samo na
lanu 17, stav 1 (c).
5. Drava na koju se odnose odredbe stava 2 (b) ili (c) podnee prigovor to je mogue pre.
6. Pre potvrivanja optunice, prigovori u vezi prihvatljivosti sluaja ili nadlenosti Suda bie
upueni Pretpretresnom veu. Nakon potvrivanja optunice, ovi prigovori se upuuju
Sudskom veu. Protiv odluka donetih po prigovorima iz ovog lana moe se uloiti alba
albenom veu, u skladu sa lanom 82.
7. Ako je prigovor podnela drava na koju se odnose odredbe stava 2 (b) ili (c), tuilac e
obustaviti istragu sve dok se Sud ne odredi u skladu sa lanom 17.
8. U oekivanju odluke Suda, tuilac moe da trai ovlaenje od Suda:
a) Da preduzme odreene istrane radnje u smislu lana 18, stav 6;
b) Da uzme izjavu ili iskaz svedoka ili da dovri prikupljanje i ispitivanje dokaza koje je
zapoeto pre podnoenja prigovora; i
c) Da u saradnji sa odreenim dravama sprei bekstvo lica za koje je tuilac ve traio
izdavanje poternice u skladu sa lanom 58.
9. Podnoenje prigovora nee uticati na vanost bilo kog akta preduzetog od strane tuioca
ili bilo kog naloga ili poternice izdate od strane Suda pre podnoenja prigovora.
10. Ako je Sud odluio da nema osnova za pokretanje i voenje krivinog postupka po lanu
17, tuilac moe da podnese zahtev za preispitivanje ove odluke, kada je potpuno uveren

da su se pojavile nove okolnosti koje negiraju injenice na kojima je Sud zasnovao

odluku o neprihvatljivosti sluaja po lanu 17.
11. Ako je tuilac, u skladu sa svojim ovlaenjima prema lanu 17, ustupio sprovoenje
istrage odreenoj dravi, tuilac moe da trai od te drave da mu stavi na uvid sve
informacije od vanosti za voenje postupka. Te informacije e se, na zahtev te drave,
drati u tajnosti. Ako tuilac nakon toga odlui da nastavi istragu, on ili ona e o tome
obavestiti dravu kojoj je ustupljeno voenje postupka.
lan 20.
Ne bis in idem
1. Nikome se nee suditi pred Sudom u vezi sa postupkom koji ini osnovu krivinog dela
za koje je lice ve bilo osueno ili osloboeno od strane Suda, izuzev u sluajevima
predvienim Statutom.
2. Nikome se nee suditi pred drugim sudom za krivino delo iz lana 5. za koje je ga je
ovaj Sud ve osudio ili oslobodio.
3. Nikome, kome je bilo sueno pred drugim sudom za postupak zabranjen l. 6, 7. ili 8,
nee se suditi pred ovim Sudom, osim ako je postupak pred drugim sudom:
a) Voen iz razloga zatite odreenog lica u pogledu krivine odgovornosti za krivina
dela u nadlenosti Suda;
b) Nije voen nezavisno i nepristrasno u skladu sa naelima voenja postupka priznatim
meunarodnim pravom i voen je na nain koji je u datim uslovima bio nedosledan sa
namerom da se okrivljeni izvede pred lice pravde.
lan 21.
Primenjivo pravo
1. Sud primenjuje:
a) Pre svega ovaj Statut, elemente krivinog dela, kao i Pravilnik o postupku i dokazima;
b) Na drugom mestu, gde je odgovarajue, primenjive meunarodne ugovore i principe i
pravila meunarodnog prava, ukljuujui i utvrene principe meunarodnog prava
oruanih sukoba;
c) Za sluaj da se ne moe primeniti nijedan od gore pomenutih izvora, primenjuju se
opti pravni principi izvedeni iz nacionalnih zakona svetskih pravnih sistema,
ukljuujui, kada je to opravdano, i nacionalne zakone drava koje bi inae vrile
nadlenost nad krivinim delom, pod uslovom da ti principi nisu u suprotnosti sa ovim
Statutom, meunarodnim pravom i meunarodno priznatim normama i standardima.
2. Sud moe da primenjuje pravne principe i pravila na nain na koji ih je tumaio u svojim
ranijim odlukama.
3. Primena i tumaenje prava, prema ovom lanu, mora biti u skladu sa meunarodno
priznatim ljudskim pravima i bez ikakvog negativnog razlikovanja zasnovanog na: polu
kako je to definisano u lanu 7, stav 3, starosti, rasi, boji koe, jeziku, religiji ili uverenju,
politikom ili drugom miljenju, nacionalnom, etnikom ili drutvenom poreklu, bogatstvu,
roenju ili drugom statusu.

DEO 3. OPTI PRINCIPI KRIVINOG PRAVA

lan 22.
Nullum crimen sine lege
1. Niko, prema ovom Statutu, nee biti krivino odgovoran za delo koje u trenutku izvrenja
nije predstavljalo krivino delo iz nadlenosti Suda.
2. Definicija krivinog dela bie striktno protumaena i nee biti proirivana po analogiji. U
sluaju dvosmislenosti, definicija e se tumaiti u korist lica koje je pod istragom, protiv
koga se vodi krivini postupak ili je osueno.
3. Ovaj lan nee uticati na karakterizaciju bilo kog postupka kao krivinog dela po
meunarodnom pravu, nezavisno od ovog Statuta.
lan 23.
Nulla poena sine lege
Lice osueno od strane Suda moe biti kanjeno samo u skladu sa ovim Statutom.
lan 24.
Zabrana retroaktivnosti ratione personae
1. Niko nee biti krivino odgovoran po ovom Statutu za postupke pre stupanja na snagu
ovog Statuta.
2. U sluaju promene zakona primenjivog na konkretan sluaj pre konane presude,
primenjivae se zakon koji ide u korist lica koje je pod istragom, protiv koga se vodi
krivini postupak ili je osueno.
lan 25.
Individualna krivina odgovornost
1. Sud e imati nadlenost nad fizikim licima u skladu sa ovim Statutom.
2. Lice koje izvri krivino delo iz nadlenosti Suda bie lino odgovorno i moe da mu bude
izreena kazna u skladu sa ovim Statutom.
3. U skladu sa ovim Statutom, lice e biti krivino odgovorno i moe da mu bude izreena
kazna za krivino delo u nadlenosti Suda, ako to lice:
a) Izvri takvo krivino delo, bilo lino, zajedno sa drugim licem ili posredstvom drugog
lica, bez obzira da li je to drugo lice krivino odgovorno;
b) Naredi, nagovori ili podstrekava izvrenje takvog krivinog dela, koje potom bude
izvreno ili pokuano;
c) U cilju omoguavanja izvrenja takvog krivinog dela, pomae, podstie ili na drugi
nain doprinese njegovom izvrenju ili pokuaju izvrenja, ukljuujui ovde i stavljanje
na raspolaganje sredstava za izvrenje krivinog dela;
d) Na bilo koji drugi nain doprinese izvrenju ili pokuaju izvrenja takvog krivinog
dela od strane grupe lica koja deluje sa zajednikim ciljem. Takav doprinos mora da
bude nameran i mora da bude dat:

(i) sa ciljem omoguavanja daljeg vrenja krivine aktivnosti ili namere te grupe, gde
takva aktivnost ili namera ukljuuje izvrenje krivinog dela koje je u nadlenosti
Suda; ili
(ii) sa znanjem o namerama grupe da poini krivino delo;
e) U vezi sa krivinim delom genocida, direktno ili javno podstie druge na izvrenje
genocida;
f)

Pokua da izvri krivino delo zapoinjui radnje koje uzrokuju njegovo izvrenje,
time to preduzme znaajne korake u tom smislu, ali ga ne dovri usled okolnosti
koje nastupe nezavisno od njegove namere. Meutim, lice koje odustane od izvrenja
krivinog dela ili na drugi nain sprei njegovo izvrenje, nee biti kanjeno po ovom
Statutu za pokuaj izvrenja krivinog dela, ako to lice u potpunosti i dobrovoljno
odustane od zloinakog namere.

4. Nijedna odredba ovog Statuta koja se odnosi na individualnu krivinu odgovornost nee
uticati na odgovornost drava po meunarodnom pravu.
lan 26.
Iskljuenje nadlenosti nad licima mlaim od 18 godina starosti
Sud nee imati nadlenost ni nad kojim licem koje je u vreme izvrenja krivinog dela imalo
manje od 18 godina starosti.
lan 27.
Irelevantnost javne funkcije
1. Ovaj Statut e se primenjivati jednako na sva lica, bez obzira da li su oni nosioci javne
funkcije. Naroito, javna funkcija predsednika drave ili vlade, lana vlade ili parlamenta,
izabranog predstavnika ili vladinog slubenika, nee ni u kom sluaju predstavljati osnov
da se to lice izuzme od krivine odgovornosti po ovom Statutu, niti e, sama po sebi,
predstavljati osnov za smanjenje kazne.
2. Imunitet i posebna pravila postupka, koja se mogu odnositi na javnu funkciju lica, bilo po
nacionalnom ili meunarodnom pravu, nee predstavljati prepreku za Sud da vri svoju
nadlenost nad tim licima.
lan 28.
Odgovornost komandanata i drugih pretpostavljenih
Pored drugih osnova krivine odgovornosti propisanih odredbama ovog Statuta za krivina
dela u nadlenosti Suda:
a) Vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika bie odgovorno za
krivina dela u nadlenosti Suda koja su izvrile snage pod njegovom efektivnom
komandom i kontrolom, ili efektivnom vlau i kontrolom, kakav moe da bude sluaj,
usled njegovog ili njenog propusta da vri odgovarajuu kontrolu nad tim snagama, kada
je:
(i) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika znalo, ili je prema
okolnostima koje su vladale u to vreme trebalo da zna, da su te snage izvrile, ili su se
pripremale da izvre, takva krivina dela; ili kada je

(ii) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika propustilo da
preduzme sve neophodne i razumne mere u njegovoj moi, da sprei ili kazni njihovo
izvrenje ili da sluaj preda nadlenim vlastima radi dalje istrage i voenja krivinog
postupka.
b) U pogledu odnosa izmeu pretpostavljenih i potinjenih koji nisu opisani u stavu (a),
pretpostavljeni e biti krivino odgovoran za krivina dela u nadlenosti Suda izvrena od
strane potinjenih pod njegovom ili njenom efektivnom vlau i kontrolom, usled njegovog
ili njenog propusta da vri odgovarajuu kontrolu nad tim potinjenima, kada:
Pretpostavljeni je znao ili je svesno zanemario informacije koje su jasno ukazivale da su
potinjeni izvrili ili su se pripremali da izvre takva krivina dela;
Krivina dela su bila povezana sa aktivnostima koje su bile unutar efektivne odgovornosti
i kontrole pretpostavljenog; i
Pretpostavljeni je propustio da preduzme sve neophodne i razumne mere u njegovoj ili
njenoj moi da sprei ili kazni njihovo izvrenje, ili da sluaj preda nadlenim
vlastima radi dalje istrage i voenja krivinog postupka.
lan 29.
Neprimenjivost zakona o zastarevanju
Krivina dela u nadlenosti Suda ne podleu nikakvom zakonu o zastarevanju.
lan 30.
Psihiki element (Vinost)
1) Ukoliko nije drugaije predvieno, lice je krivino odgovorno i podlono kanjavanju za
krivino delo u nadlenosti Suda, samo ako su materijalni elementi zloina poinjeni sa
namerom i svesno.
2) Za potrebe ovog lana, lice ima nameru kad je:
a) U odnosu na izvrenje, lice svesno da uestvuje u izvrenju;
b) U odnosu na posledice, lice namerno izaziva te posledice ili je svesno da e do njih
doi uobiajenim sledom dogaaja.
3) Za potrebe ovog lana, "svest" podrazumeva spoznaju da postoje sve okolnosti ili da e
doi do posledica uobiajenim sledom dogaaja. Izrazi "svestan" i "svesno" tumae se na
isti nain.
lan 31.
Osnovi za iskljuenje krivine odgovornosti
1. Pored ostalih osnova za iskljuenje krivine odgovornosti navedenih u ovom Statutu, lice
nee biti krivino odgovorno ako u vreme izvrenja:
a) Lice boluje od duevne bolesti ili poremeaja koji onemoguava lice da shvati
nezakonitost ili prirodu njegovih ili njenih postupaka, ili da uskladi njegove ili njene
postupke sa zakonski prihvatljivim;
b) Lice je u stanju opijenosti koja unitava sposobnost tog lica da shvati nezakonitost ili
prirodu njegovih ili njenih postupaka, ili da uskladi njegove ili njene postupke sa

zakonski prihvatljivim, osim ako se lice dobrovoljno dovede u stanje opijenosti pod
takvim okolnostima da je lice znalo, ili je zanemarilo rizik, da e usled te opijenosti on
ili ona biti ukljueni u postupke koji predstavljaju krivino delo u nadlenosti Suda;
c) Lice reaguje racionalno kako bi odbranilo sebe ili drugo lice ili, u sluaju ratnih
zloina, dobra neophodna za preivljavanje tog ili drugog lica, ili dobra neophodna za
izvrenje vojnog zadatka, od neposredne i nezakonite upotrebe sile na nain koji je
srazmeran stepenu opasnosti koja preti tom ili drugom licu, ili dobrima koja se tite.
injenica da je lice uestvovalo u odbrambenoj operaciji snaga ne predstavlja sama
po sebi osnov za iskljuenje krivine odgovornosti po ovom stavu;
d) Postupak za koji se smatra da predstavlja krivino delo u nadlenosti Suda je izazvan
prinudom zbog pretnje od nastupanja smrti ili trajne i teke telesne povrede koja je
pretila njemu ili drugom licu i lice postupa opravdano i razumno da bi izbeglo ovoj
pretnji, pod uslovom da lice nema nameru da uzrokuje veu tetu od one koju je
pokualo izbei. Ta pretnja moe da bude:
(i) od strane drugih lica; ili je
(ii) nastupila usled drugih okolnosti van kontrole tog lica.
2. Sud e odrediti primenjivost osnova za iskljuenje krivine odgovornosti predvienih ovim
Statutom na sluaj koji se razmatra.
3. Na suenju, Sud moe da razmatra i druge osnove za iskljuenje krivine odgovornosti,
pored ovih pomenutih u stavu 1, ukoliko takve osnove proizlaze iz primenjivog prava,
kako je to ustanovljeno lanom 21. Postupak za razmatranje ovih osnova sadran je u
Pravilniku o postupku i dokazima.
lan 32.
injenina ili pravna zabluda
(Greka u injenicama ili greka u primeni prava)
1. Greka u injenici bie osnov za iskljuenje krivine odgovornosti samo ukoliko negira
psihiki element koji zahteva bie krivinog dela.
2. Greka u primeni prava, u smislu da li odreena vrsta ponaanja predstavlja krivino delo
u nadlenosti Suda, nee biti osnov za iskljuenje krivine odgovornosti. Greka u
primeni prava, meutim, moe da bude osnov za iskljuenje krivine odgovornosti ukoliko
negira psihiki element koji zahteva bie takvog krivinog dela, ili kako je odreeno
lanom 33.
lan 33.
Nareenja pretpostavljenih i pravni propisi
1. injenica da je krivino delo u nadlenosti Suda izvrilo lice po nareenju vlade ili
pretpostavljenog, bez obzira da li je on civilno ili vojno lice, nee osloboditi to lice krivine
odgovornosti, osim ako je:
a) Lice imalo zakonsku obavezu da postupi po nareenju vlade ili pretpostavljenog;
b) Lice nije znalo da je nareenje nezakonito; i
c) Nareenje nije bilo oigledno nezakonito.

2. Za potrebe ovog lana, nareenja da se izvri zloin genocida ili zloini protiv ovenosti
su oigledno nezakoniti.
DEO 4. SASTAV SUDA I SUDSKA UPRAVA
lan 34.
Organi Suda
Sud ine sledei organi:
a) Predsednitvo;
b) Odeljenje za albe, Pretresno odeljenje i Pretpretresno odeljenje;
c) Kancelarija tuioca;
d) Sekretarijat.
lan 35.
Sudije
1. Sve sudije se biraju kao stalni lanovi Suda i bie na raspolaganju da vre tu funkciju od
poetka njihovog mandata.
2. Sudije koje ine Predsednitvo obavljae svoju dunost u svojstvu stalnih lanova od
momenta njihovog izbora na ovu funkciju.
3. Predsednitvo moe, na osnovu poveanog obima posla Suda i u konsultaciji sa svojim
lanovima, odluiti s vremena na vreme u kojoj e meri ostale sudije obavljati dunosti
stalnih lanova. Nijedan takav dogovor nee ii na tetu odredbi lana 40.
4. Odluke o plaanju sudija koji nisu stalni lanovi Suda bie donete u skladu sa lanom 49.
lan 36.
Kvalifikacije, predlaganje i izbor sudija
1. Shodno odredbama stava 2. Sud ima 18 sudija.
2. a) Predsednitvo, koje deluje u ime Suda, moe da predloi poveanje broja sudija,
odreenog u stavu 1, navodei razloge zbog kojih se to smatra potrebnim i celishodnim.
Sekretarijat e bez odlaganja proslediti bilo koji takav predlog svim dravama lanicama.
b) Svaki takav predlog se potom razmatra na sednici Skuptine drava lanica, koja se
saziva u skladu sa lanom 112. Predlog e se smatrati usvojenim ako se za njega na
sednici izjasne dve treine lanova Skuptine drava lanica i stupie na snagu u vreme
koje odredi Skuptina drava lanica.
c) (i) Poto se predlog za poveanje broja sudija usvoji u smislu take b), izbor
dodatnog broja sudija obavie se na sledeoj sednici Skuptine drava lanica u
skladu sa st. 3. i 8. i lanom 37, stav 2.
(ii) Poto se predlog za poveanje broja sudija usvoji i stupi na snagu u smislu taaka
b) i c)(i), Predsednitvo moe da predloi smanjenje broja sudija, ako obim posla
Suda to opravdava, pri emu broj sudija ne sme da bude manji od broja predvienog

stavom 1. Predlog se razmatra u skladu sa procedurom propisanom u takama a) i b)

ovog lana. U sluaju da je predlog prihvaen, broj sudija e se postepeno smanjivati
i to redosledom po kome sudijama istie mandat na koji su izabrani, sve dok se ne
doe do potrebnog broja sudija.
3. a) Za sudije e se birati lica visokih moralnih karakteristika, nepristrasna i sa linim
integritetom, koja zadovoljavaju kriterijume koji se u njihovim dravama zahtevaju za
izbor u najvia sudijska zvanja.
b) Svaki kandidat za izbor za lana Suda mora da ima:
(i)

Priznatu strunost u oblasti materijalnog i procesnog krivinog prava, kao i

odgovarajue iskustvo u krivinom postupku, bilo kao sudija, tuilac, advokat
ili u drugom slinom svojstvu; ili

(ii)

Priznatu strunost u odgovarajuim oblastima meunarodnog prava, kao to

su meunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava, kao i veliko
iskustvo u profesionalnom radu koje je relevantno za rad Suda;

c) Svaki kandidat za izbor u Sud mora da odlino poznaje i da teno govori najmanje
jedan od radnih jezika Suda.
4. a) Svaka drava lanica ovog Statuta moe da predloi kandidate za izbor za lanove
Suda, i to:
(i)

Na osnovu postupka za predlaganje kandidata za postavljanje na najvie

sudijske funkcije u toj dravi; ili

(ii)

Na osnovu postupka za predlaganje kandidata za Meunarodni sud pravde,

propisanog Statutom tog suda.

Predlozi su potkrepljeni izjavom sa potrebnim pojedinostima kojima se potvruje da

kandidat ispunjava zahteve iz stava 3.
b) Svaka drava lanica moe da predloi jednog kandidata, za bilo koji od izbora, koji ne
mora biti dravljanin te drave lanice, ali mora da bude dravljanin drave lanice.
c)
Skuptina drava lanica moe odluiti da ustanovi, ako je potrebno, Savetodavni
odbor za razmatranje predloga. U tom sluaju, sastav odbora i njegov mandat bie
odreeni od strane Skuptine drava lanica.
5. Za potrebe izbora, obrazuju se dve liste kandidata:
Lista A, koji sadri imena kandidata sa kvalifikacijama preciziranim u stavu 3(b)(i); i
Lista B, koji sadri imena kandidata sa kvalifikacijama preciziranim u stavu 3(b)(ii).
Kandidat sa kvalifikacijama kojima se zadovoljavaju uslovi za obe liste, moe da izabere
na kojoj listi da se pojavi. Na prvim izborima za Sud, najmanje devet sudija bie izabrano
sa Liste A i najmanje pet sudija sa Liste B. Naredni izbori bie tako organizovani da se u
Sudu odri ekvivalentna srazmera sudija kvalifikovanih na te dve liste.
6. a) Sudije se biraju tajnim glasanjem na sednici Skuptine drava lanica koja se saziva u
ovu svrhu u skladu sa lanom 112. U skladu sa stavom 7, lica izabrana da budu lanovi

Suda bie onih 18 kandidata koji dobiju najvei broj glasova i budu prihvaeni
dvotreinskom veinom drava lanica koje su prisutne i glasaju.
b) U sluaju da nije izabran dovoljan broj sudija u prvom glasanju, odrae se naredna
glasanja u skladu sa procedurom propisanom u taki a), dok se ne popune preostala
mesta.
7. Dvojica sudija ne mogu da budu iz iste drave. Lice za koje se, za potrebe lanstva u
Sudu, moe smatrati da ima dravljanstvo vie od jedne drave, smatrae se
dravljaninom one drave u kojoj to lice ostvaruje graanska i politika prava.
8. a) Kod izbora sudija, drave lanice e uzeti u obzir potrebu, u okviru lanova Suda, za:
(i)

predstavljanjem osnovnih pravnih sistema sveta;

(ii)

ravnomernim geografskim predstavljanjem; i

(iii)

ravnopravnom zastupljenou sudija mukog i enskog pola.

b) Drave lanice e, takoe, uzeti u obzir potrebu da se ukljue sudije koji su pravni
eksperti za odreene oblasti, koje ukljuuju, ali ne ograniavaju taj izbor na, nasilje nad
enama i decom.
9. a) U skladu sa takom b) sudije imaju mandat u trajanju od devet godina i nemaju pravo
na ponovni izbor, u skladu sa takom c) i lanom 37, stav 2;
b) Kod prvog izbora, jedna treina izabranih sudija bira se rebom na mandat u trajanju
od tri godine; jedna treina izabranih sudija bira se rebom na mandat u trajanju od est
godina; preostale izabrane sudije imae mandat u trajanju od devet godina.
c) Sudija koji je izabran na mandat u trajanju od tri godine, u skladu sa takom b) ima
pravo na ponovni izbor na puni mandat.
10. Bez obzira na stav 9, sudija dodeljen Pretresnom ili albenom veu u skladu sa lanom
39, nastavie da radi do okonanja suenja ili postupka po albi, koji su ve zapoeti
pred tim veem.
lan 37.
Upranjeno mesto sudije
1. U sluaju upranjenog mesta sudije, obavie se izbor u skladu sa lanom 36, da bi se to
mesto popunilo.
2. Sudija izabran na upranjeno mesto obavljae svoju dunost do isteka mandata sudije na
ije je mesto doao, a ako je taj period tri godine ili krai, ima pravo na ponovni izbor na
puni mandat, u skladu sa lanom 36.
lan 38.
Predsednitvo
1. Predsednik i dva potpredsednika biraju se apsolutnom veinom glasova sudija. Svaki od
njih e imati mandat od tri godine ili do isteka njihovog sudijskog mandata, u zavisnosti
od toga koji pre istie. Ove sudije imae pravo na jedan ponovni izbor.

2. Prvi potpredsednik obavljae funkciju predsednika u sluaju da je predsednik spreen ili

je izuzet. Drugi potpredsednik e obavljati funkciju predsednika u sluaju da su i
predsednik i prvi potpredsednik spreeni ili izuzeti.
3. Predsednik i dva potpredsednika ine Predsednitvo, koje je odgovorno za:
a) Pravilno rukovoenje Sudom, sa izuzetkom kancelarije tuioca; i
b) Druge funkcije koje mu pripadaju po ovom Statutu.
4. U vrenju dunosti iz stava 3(a), Predsednitvo e koordinirati svoj rad i traiti saglasnost
tuilatva po svim pitanjima od zajednikog interesa.
lan 39.
Vea
1. to je pre mogue, po izboru sudija, Sud e se organizovati u odeljenja, navedena u
lanu 34, stav b). Odeljenje za albe je sastavljeno od predsednika i etvoro drugih
sudija, Pretresno odeljenje sastavljeno je od ne manje od est sudija i Pretpretresno
odeljenje od ne manje od est sudija. Sudije e biti rasporeene po odeljenjima na
osnovu prirode funkcija koje treba da vri svako od odeljenja i od kvalifikacija i iskustva
sudija izabranih u Sud, tako da e svako od odeljenja imati odgovarajuu kombinaciju
strunjaka za krivino pravo i krivini postupak, i za meunarodno pravo. Pretresno i
Pretpretresno odeljenje bie preteno sastavljeni od sudija sa iskustvom u krivinim
postupcima.
2. a) Pravosudne funkcije Suda obavljae se u svakom od odeljenja po veima.
b) (i) albeno vee bie sastavljeno od svih sudija iz Odeljenja za albe;
(ii) Funkcije Pretresnog vea vrie trojica sudija iz Sudskog odeljenja;
(iii) Funkcije Pretpretresnog vea vrie ili trojica sudija Pretpretresnog odeljenja, ili jedan
sudija tog odeljenja u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima.
c) Nita iz ovog stava ne onemoguava istovremeno konstituisanje vie od jednog
Pretresnog i Pretpretresnog vea, kada je to zahtevano u cilju delotvornog vrenja
funkcija Suda.
3. a) Sudije rasporeene u Pretresno i Pretpretresno odeljenje vrie svoju dunost u tim
odeljenjima tri godine, a nakon toga sve do okonanja bilo kog postupka koji je ve
zapoet u tom odeljenju.
b) Sudije rasporeene u Odeljenje za albe vrie svoju dunost u tom odeljenju sve do
isteka njihovog mandata.
4. Sudije rasporeene u Odeljenje za albe vrie svoju dunost samo u tom veu. Nita iz
ovog lana, meutim, nee onemoguiti privremeno rasporeivanje sudija iz Pretresnog
odeljenja u Pretpretresno odeljenje ili obrnuto, ukoliko Predsednitvo smatra da je to
zahtevano u cilju delotvornog vrenja funkcija Suda, pod uslovom da ni pod kakvim
okolnostima sudija koji je uestvovao u pretpretresnoj fazi ne bude izabran u Pretresno
vee koje razmatra taj predmet.

lan 40.
Nezavisnost sudija
1. Sudije su nezavisne u obavljanju sudijskih funkcija.
2. Sudije nee biti ukljuene ni u kakvu aktivnost koja bi mogla da ometa njihovu sudijsku
funkciju ili da utie na poverenje u njihovu nezavisnost.
3. Sudije koje puno radno vreme vre svoju dunost u Sudu, nee se baviti nikakvom
drugom delatnou profesionalne prirode.
4. O bilo kojem pitanju u pogledu primene st. 2. i 3. odluivae se apsolutnom veinom
glasova sudija. Gde god se neko takvo pitanje tie pojedinog sudije, taj sudija nee
uestvovati u odluivanju.
lan 41.
Oslobaanje dunosti i izuzee sudija
1. Predsednitvo moe, na zahtev sudije, osloboditi tog sudiju od vrenja dunosti po ovom
Statutu, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
2. a) Sudija nee uestvovati ni u kom sluaju u kome njegova ili njena nepristrasnost moe
biti dovedena u pitanje po bilo kom osnovu. Sudija e biti izuzet iz sluaja u skladu sa
ovim stavom, ako je taj sudija, inter alia, prethodno bio u bilo kom svojstvu ukljuen u
taj sluaj pred Sudom ili u krivini predmet na dravnom nivou u koji je ukljueno lice
protiv koga se vodi istraga ili krivini postupak. Sudija se moe izuzeti i po drugim
osnovama navedenim u Pravilniku o postupku i dokazima.
b) Tuilac ili lice protiv koga se vodi istraga ili krivini postupak moe da zahteva izuzee
sudije u skladu sa ovim stavom.
c) O bilo kojem pitanju u vezi sa izuzeem sudija odluivae se apsolutnom veinom
glasova sudija. Sudija ije se izuzee trai imae pravo da iznese svoje miljenje
povodom predloenog izuzea, ali nee uestvovati u odluivanju.
lan 42.
Tuilatvo
1. Tuilatvo e delovati nezavisno kao zaseban organ Suda. Ono e biti odgovorno za
primanje prijava i bilo kakvih informacija potkrepljenih dokazima o krivinim delima u
nadlenosti Suda, za ispitivanje tih informacija i sprovoenje istraga i krivinih postupaka
pred Sudom.
2. Na elu tuilatva nalazi se tuilac. Tuilac e imati sva ovlaenja u vezi sa
rukovoenjem i upravljanjem tuilatvom, ukljuujui osoblje i prostorije tuilatva i druga
sredstva. Tuiocu e pomagati jedan ili vie zamenika tuioca, koji e imati pravo da vre
bilo koju od funkcija koje se od tuioca zahtevaju po ovom Statutu. Tuilac i zamenici
tuioca nee imati isto dravljanstvo. Oni rade puno radno vreme.
3. Tuilac i zamenici tuioca bie lica visokih moralnih karakteristika, visoko kompetentna i
sa velikim praktinim iskustvom u voenju krivinog postupka ili suenju krivinih
predmeta. Oni treba da odlino poznaju i teno govore najmanje jedan od radnih jezika
Suda.

4. Tuilac se bira tajnim glasanjem, apsolutnom veinom glasova lanova Skuptine

zemalja lanica. Zamenici tuioca biraju se na isti nain sa liste kandidata koju podnosi
tuilac. Tuilac predlae po tri kandidata za svako od mesta zamenika tuioca koje treba
popuniti. Tuilac i zamenici tuioca imaju mandat u trajanju od devet godina i nemaju
pravo na ponovni izbor, osim ako u vreme njihovog izbora nije odreen krai mandat.
5. Ni tuilac, ni zamenik tuioca, ne smeju uestvovati ni u kakvoj aktivnosti koja bi mogla
da bude u suprotnosti sa njegovim ili njenim funkcijama tuioca, ili da utie na poverenje
u njegovu ili njenu nezavisnost. Oni se nee baviti nikakvom drugom delatnou
profesionalne prirode.
6. Predsednitvo moe, na njegov ili njen zahtev, da odobri izuzee tuioca ili zamenika
tuioca u odreenom predmetu.
7. Ni tuilac, ni zamenik tuioca, nee uestvovati ni u kom sluaju u kome bi njihova
nepristrasnost mogla razumno biti dovedena u pitanje po bilo kom osnovu. Oni e biti
izuzeti iz sluaja, u skladu sa ovim stavom, ako su, inter alia, prethodno ve bili u nekom
svojstvu ukljueni u taj sluaj pred Sudom ili u bilo koji krivini predmet pred nacionalnim
sudom u koji je bilo ukljueno lice protiv koga se vodi istraga ili krivini postupak.
8. O izuzeu tuioca ili zamenika tuioca odluku donosi albeno vee.
a) Izuzee tuioca odnosno zamenika tuioca moe u svako doba da zahteva i lice
protiv koga se vodi istraga odnosno krivini postupak i to po svim osnovama
predvienim ovim lanom;
b) Tuilac ili zamenik tuioca mogu da iznesu svoje miljenje o predlogu za izuzee.
9. Tuilac e postaviti savetnike iz reda pravnih strunjaka za odreena pitanja, posebno
one koji su strunjaci iz oblasti seksualnog nasilja, kao i nasilja nad decom.
lan 43.
Sekretarijat
1. Sekretarijat je odgovoran za nesudske aspekte, upravljanje Sudom i njegovo
funkcionisanje, bez prejudiciranja u pogledu funkcija i ovlaenja tuioca predvienih
lanom 42.
2. Na elu Sekretarijata nalazi se sekretar, koji je glavni administrativni slubenik. Sekretar
obavlja svoje dunosti pod nadzorom Predsednika Suda.
3. Sekretar i zamenik sekretara bie lica visokih moralnih karakteristika, visoko kompetentni
i treba da odlino poznaju i teno govore najmanje jedan od radnih jezika Suda.
4. Sudije biraju sekretara apsolutnom veinom glasova na tajnom glasanju, uzimajui u
obzir sve preporuke Skuptine zemalja lanica. Ukoliko se ukae potreba, i prema
preporuci sekretara, sudije na isti nain biraju i zamenika sekretara.
5. Sekretar ima mandat u trajanju od pet godina, ima pravo na jedan ponovni izbor i radi
puno radno vreme. Zamenik sekretara imae mandat u trajanju od pet godina ili krae, o
emu odluuju sudije apsolutnom veinom glasova, i moe da bude izabran na takvom
osnovu da se zamenik sekretara poziva na dunost prema potrebi.
6. Sekretar e uspostaviti Odeljenje za rtve i svedoke u okviru Sekretarijata. Ovo odeljenje
e, u dogovoru s tuilatvom, obezbediti primenu zatitnih i bezbednosnih mera,

savetodavnu i drugu pomo svedocima, rtvama koje se pojave pred Sudom i drugima
koji su izloeni riziku zbog iskaza tih svedoka. Osoblje odeljenja ine strunjaci za
traume, ukljuujui traume u vezi sa krivinim delima seksualnog nasilja.
lan 44.
Osoblje
1. Tuilac i sekretar postavie osoblje koje ima kvalifikacije neophodne za rad njihovih
odeljenja. U sluaju tuioca, ovo ukljuuje i ovlaenje da imenuje istraitelje.
2. Prilikom zapoljavanja osoblja, tuilac i sekretar obezbedie najvie standarde
efikasnosti, strunosti i integriteta i vodie rauna, mutatis mutandis, o kriterijumima
postavljenim u lanu 36, stav 8.
3. Sekretar e, uz pristanak predsednitva i tuioca, predloiti Pravilnik za osoblje u koji su
ukljuena pravila i uslovi pod kojima e osoblje Suda biti postavljano, nagraivano i
razreeno dunosti. Pravilnik za osoblje bie odobren od strane Skuptine drava
lanica.
4. Sud moe, u izuzetnim okolnostima, da angauje struno osoblje koje im gratis ponude
drave lanice, meuvladine ili nevladine organizacije, da bi pomogli u radu bilo kog
organa Suda. Tuilac moe da u ime tuilatva prihvati bilo koju takvu ponudu. To osoblje
e biti angaovano u skladu sa smernicama koje treba da donese Skuptina drava
lanica.
lan 45.
Sveana obaveza
Pre preuzimanja dunosti po ovom Statutu, sudije, tuilac, zamenici tuioca, sekretar i
zamenik sekretara sveano e se obavezati na otvorenoj sednici Suda da e svoju dunost
obavljati nepristrasno i savesno.
lan 46.
Razreenje
1. Sudija, tuilac, zamenik tuioca, sekretar ili zamenik sekretara bie razreeni dunosti
ukoliko je odluka o tome doneta u skladu sa stavom 2, u sluajevima kada to lice:
a) poini ozbiljan prekraj ili ozbiljnu povredu njegove ili njene dunosti po ovom Statutu,
kako je to navedeno u Pravilniku o postupku i dokazima; ili
b) nije u mogunosti da vri svoju dunost u skladu sa zahtevima ovog Statuta.
2. Odluku o razreenju dunosti sudije, tuioca ili zamenika tuioca u skladu sa stavom 1,
donee Skuptina drava lanica tajnim glasanjem:
a) Odluka o razreenju sudije donosi se dvotreinskom veinom drava lanica, po
preporuci usvojenoj dvotreinskom veinom ostalih sudija.
b) Odluka o razreenju tuioca donosi se apsolutnom veinom drava lanica.
c) Odluka o razreenju zamenika tuioca donosi se apsolutnom veinom drava lanica,
po preporuci tuioca.

3. Odluka o razreenju sekretara ili zamenika sekretara donosi se apsolutnom veinom

sudija.
4. Sudija, tuilac, zamenik tuioca, sekretar ili zamenik sekretara ije je vrenje dunosti ili
sposobnost da vre svoju dunost po ovom Statutu dovedena u pitanje po ovom lanu,
imae priliku da predoe i da im budu predoeni dokazi i da ulau predstavke u skladu sa
Pravilnikom o postupku i dokazima. Lice koje je u pitanju nee drugaije uestvovati u
razmatranju ovog predmeta.
lan 47.
Disciplinske mere
Sudija, tuilac, zamenik tuioca, sekretar ili zamenik sekretara koji su poinili povredu
dunosti koja je manje ozbiljne prirode od one opisane u lanu 46, stav 1, bie disciplinski
kanjeni u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
lan 48.
Privilegije i imuniteti
1. Sud e uivati takve privilegije i imunitete na teritoriji svake drave lanice kakvi su mu
neophodni za obavljanje njegove dunosti.
2. Sudije, tuilac, zamenici tuioca i sekretar uivae, kada su angaovani na poslovima
suda ili u vezi sa njima, iste privilegije i imunitete kakve imaju efovi diplomatskih misija i
zadrae i nakon isteka njihovog mandata imunitet u sudskim postupcima bilo koje vrste
u pogledu onoga to su rekli ili napisali i dela koja su poinili za vreme dok su obavljali
svoje dunosti.
3. Zamenik sekretara, osoblje tuilatva i sekretarijata, uivae privilegije i imunitete i imae
na raspolaganju sve to im je potrebno za obavljanje dunosti u skladu sa sporazumom o
privilegijama i imunitetima Suda.
4. Savetnici, strunjaci, svedoci ili bilo koje drugo lice od koga se zahteva prisustvo na
zasedanju Suda imae tretman kakav je neophodan za pravilno funkcionisanje Suda, u
skladu sa sporazumom o privilegijama i imunitetima Suda.
5. Privilegije i imunitete:
a) Sudije ili tuioca, moe ukinuti apsolutna veina sudija.
b) Sekretara, moe ukinuti Predsednitvo.
c) Zamenika tuioca ili osoblja tuilatva, moe ukinuti tuilac.
d) Zamenika sekretara i osoblja sekretarijata, moe ukinuti Sekretar.
lan 49.
Plate, naknade i trokovi
Sudije, tuilac, zamenici tuioca, sekretar i zamenik sekretara, imae takve plate, naknade i
isplatu trokova kakve odredi Skuptina drava lanica. Ove plate i naknade nee biti
umanjivane za vreme trajanja njihovog mandata.

lan 50.
Slubeni i radni jezici Suda
1. Slubeni jezici Suda bie arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i panski. Presude
Suda, kao i druge odluke kojima se pred Sudom reavaju vana pitanja, bie objavljene
na slubenim jezicima. Predsednitvo e, u skladu sa kriterijumima ustanovljenim
Pravilnikom o postupku i dokazima, zauzeti stav o tome za koje odluke se moe smatrati
da reavaju vana pitanja u smislu ovog stava
2. Radni jezici Suda bie engleski i francuski. U Pravilniku o postupku i dokazima bie
precizirano koji su to sluajevi u kojima se kao radni jezici mogu koristiti drugi slubeni
jezici.
3. Na zahtev bilo koje strane u postupku ili drave kojoj je doputeno da se ukljui u
postupak, Sud e odobriti da ta strana ili drava koristi neki drugi jezik, osim engleskog i
francuskog, pod uslovom da Sud smatra da je takvo odobrenje opravdano.
lan 51.
Pravilnik o postupku i dokazima
1. Pravilnik o postupku i dokazima e stupiti na snagu nakon to budu usvojeni
dvotreinskom veinom glasova lanica Skuptine drava lanica.
2. Izmene i dopune Pravilnika o postupku i dokazima moe da predloi:
a) Svaka drava lanica;
b) Sudije, i to apsolutnom veinom; ili
c) Tuilac.
Takve izmene i dopune stupie na snagu nakon to ih usvoji Skuptina drava lanica
dvotreinskom veinom glasova.
3. Nakon usvajanja poslovnika i dokaznog postupka, u hitnim sluajevima kada poslovnik
ne predvia specifinu situaciju pred Sudom, sudije mogu, dvotreinskom veinom, da
sastave privremeni poslovnik koji bi se primenjivao dok ne bude usvojen, izmenjen,
dopunjen ili odbijen na narednom redovnom ili posebnom zasedanju Skuptine drava
lanica.
4. Pravilnik o postupku i dokazima, njihove izmene i dopune i sva privremena pravila bie u
skladu sa ovim Statutom. Izmene i dopune poslovnika i dokaznog postupka, kao i
privremeni poslovnik, nee biti primenjivani retroaktivno na tetu lica koje je pod istragom
ili se protiv njega vodi krivini postupak, ili je ve osueno.
5. U sluaju neslaganja izmeu Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima, primenjivae se
Statut.
lan 52.
Pravilnik Suda
1. Sudije e, u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima, usvojiti
apsolutnom veinom glasova Pravilnik Suda, neophodan za rutinsko funkcionisanje
Suda.

2. Tuilac i sekretar bie konsultovani prilikom razrade ovog Pravilnika i bilo kakvih izmena
i dopuna ovom Pravilniku.
3. Pravilnik i njegove izmene i dopune stupie na snagu po usvajanju, osim ako sudije ne
odlue drugaije. Odmah po usvajanju, Pravilnik e biti prosleen dravama lanicama
da daju komentare. Ukoliko u roku od est meseci nema prigovora od veine drava
lanica, Pravilnik ostaje na snazi.
DEO 5. ISTRAGA I KRIVINI POSTUPAK
lan 53.
Pokretanje istrage
1. Tuilac e pokrenuti istragu nakon to ispita i oceni informacije koje su njemu ili njoj
dostavljene, osim ako on ili ona utvrdi da ne postoji razumna osnova za dalji postupak po
ovom Statutu. Kod donoenja odluke da li da pokree istragu ili ne, tuilac e razmotriti:
a) Da li informacije dostavljene tuiocu pruaju razumnu osnovu da veruje da je izvreno
ili da je u toku izvrenje krivinog dela u nadlenosti Suda;
b) Da li je sluaj prihvatljiv ili bi bio prihvatljiv u smislu lana 17; i
c) Uzimajui u obzir teinu krivinog dela i interese rtava, postoje li i pored toga
osnovani razlozi da se veruje da istraga ne bi sluila interesima pravde.
Ukoliko tuilac odredi da nema razumne osnove za pokretanje postupka, a njegova ili njena
odluka je zasnovana samo na taki (c) gore, on ili ona e o tome obavestiti Pretpretresno
vee.
2. Ukoliko, nakon istrage, tuilac zakljui da nema dovoljno osnova za pokretanje postupka
jer:
a) Nema dovoljno pravne ili injenine osnove za izdavanje poternice ili sudskog poziva
u smislu lana 58;
b) Sluaj nije prihvatljiv u smislu lana 17; ili
c) Krivini postupak nije u interesu pravde, uzimajui u obzir sve okolnosti, ukljuujui
teinu krivinog dela, interese rtava i dob ili bolest navodnog izvrioca, kao i njegovu
ili njenu ulogu u navodnom krivinom delu;
tuilac e o svojoj odluci i razlozima za takvu odluku obavestiti Pretpretresno vee i dravu
koja je podnela prijavu po lanu 14. ili Savet bezbednosti, ako se radi o sluaju u smislu
lana 13, stav (b).
3. a) Na zahtev drave koja je podnela prijavu po lanu 14. ili Saveta bezbednosti, ako se
radi o sluaju u smislu lana 13, stav (b), Pretpretresno vee moe ponovo da razmotri
odluku tuioca da ne pokree postupak po st. 1. ili 2. i moe da zahteva od tuioca da
ponovo razmotri tu odluku.
b) Pored toga, Pretpretresno vee moe, na vlastitu inicijativu, ponovo razmotriti odluku
tuioca da ne pokree postupak ako je ona zasnovan jedino na st. 1(c) ili 2(c). U tom
sluaju, odluka tuioca stupa na snagu samo ako je potvrena od Pretpretresnog vea.

4. Tuilac moe u svako doba da ponovo razmotri odluku o ne pokretanju istrage ili
krivinog postupka, na osnovu novih injenica ili informacija.
lan 54.
Dunosti i ovlaenja tuioca u istrazi
1. Tuilac e:
a) Proiriti istragu da bi ustanovio istinu i utvrdio sve injenice i dokaze bitne za ocenu
da li postoji krivina odgovornost po ovom Statutu, i pri tome podjednako istrauje
inkriminiue i injenice koje oslobaaju odgovornosti;
b) Preduzeti odgovarajue mere da obezbedi efikasnu istragu i voenje krivinog
postupka za krivina dela u nadlenosti Suda, potujui pri tome interese i linu
situaciju rtava i svedoka, ukljuujui dob, pol u smislu lana 7, stava 3, kao i
zdravlje, te uzimajui u obzir prirodu krivinog dela, posebno u sluajevima gde
krivino delo ukljuuje seksualno nasilje, nasilje zasnovano na pripadnosti
odreenom polu ili nasilje nad decom; i
c) U potpunosti potovati prava lica u skladu sa ovim Statutom.
2. Tuilac moe da sprovodi istragu na teritoriji drave:
a) U skladu sa odredbama Dela 9; ili
b) Po ovlaenju Pretpretresnog vea, po lanu 57, stav 3(d).
3. Tuilac moe da:
a) Prikupi i ispita dokaze;
b) Zahteva prisustvo lica pod istragom, rtava i svedoka i da ih ispituje;
c) Trai saradnju svake drave ili meuvladine organizacije, ili dogovor u skladu sa
svojim nadlenostima i/ili mandatom;
d) Sklapa takve dogovore ili sporazume koji nisu u suprotnosti sa ovim Statutom, kako
bi se olakala saradnja s dravom, meunarodnom organizacijom ili odreenim licem;
e) Odbije da otkrije, u bilo kojoj fazi postupka, dokumente ili informacije koje su mu
dostavljene kao poverljive i iskljuivo u svrhu pribavljanja novih dokaza, osim uz
pristanak onoga koji mu je dostavio informacije; i
f)

Preduzme neophodne mere ili zahteva njihovo preduzimanje u cilju obezbeivanja

poverljivosti informacija, zatite nekog lica ili ouvanje dokaza.
lan 55.
Prava lica u toku istrage

1. U toku istrage po ovom Statutu, lice:

a) Ne sme biti prisiljeno da okrivi sebe samog ili da prizna krivicu;
b) Nee biti podvrgnuto nikakvom obliku prisile, prinude ili pretnje, muenju ili bilo kom
drugom obliku okrutnog, neovenog i poniavajueg postupanja ili kazne;

c) Ako je ispitivano na jeziku razliitom od jezika koji to lice u potpunosti razume i govori,
imae besplatnu pomo kompetentnog tumaa i takve prevode kakvi su neophodni
da se zadovolje zahtevi pravinosti; i
d) Nee biti samovoljno hapeno ili pritvarano i nee biti lieno slobode osim na takvim
osnovama i u skladu sa takvim postupkom kakav je predvien ovim Statutom.
2. Tamo gde ima osnova da se veruje da je lice poinilo krivino delo u nadlenosti Suda i
da e to lice biti ispitivano bilo od strane tuioca ili od strane dravnih vlasti, u skladu sa
zahtevom postavljenim u lanu 9, to lice e imati i sledea prava o kojima e biti
obaveteno pre ispitivanja:
a) Pravo da, pre poetka ispitivanja, bude obaveteno da postoji osnovana sumnja da je
izvrilo krivino delo u nadlenosti Suda;
b) Pravo da se brani utanjem, bez mogunosti da se na osnovu ovakve odbrane oglasi
krivim ili nevinim;
c) Pravo na pravnu pomo po svom izboru, ili, ako je nema, pravo da mu se takva
pomo obezbedi u svakom sluaju kada to zahtevaju interesi pravde, i da je ta pomo
besplatna, ako lice nema dovoljno sredstava za to; i
d) Pravo da bude ispitan u prisustvu branioca, osim ako se lice dobrovoljno ne odrekne
svog prava na branioca.
lan 56.
Uloga Pretpretresnog vea u sprovoenju istrage
1. a) U sluaju da tuilac smatra da sprovoenje istrage predstavlja jedinstvenu priliku za
pribavljanje svedoenja ili iskaza svedoka ili za ispitivanje, prikupljanje ili proveru dokaza,
koji moda nee biti kasnije dostupni za potrebe suenja, tuilac e o tome obavestiti
Pretpretresno vee.
b) U tom sluaju, Pretpretresno vee moe, na zahtev tuioca, da preduzme neophodne
mere kako bi se obezbedila efikasnost i integritet postupka i, posebno, da bi se zatitila
prava odbrane.
c) Ukoliko Pretpretresno vee ne naredi drugaije, tuilac e obezbediti relevantne
informacije licu koje je uhapeno ili se pojavilo pred Sudom na osnovu sudskog poziva u
vezi sa istragom, na koju se odnosi taka (a), da bi se sasluao iskaz tog lica.
2. Mere na koje se odnosi stav 1(a) ukljuuju:
a) Davanje preporuka ili naredbi da se sprovede odgovarajui postupak;
b) Ukazivanje da se napravi zapisnik o postupku;
c) Imenovanje vetaka radi pruanja odgovarajue pomoi;
d) Ovlaivanje branioca za lice koje je uhapeno ili se pojavilo pred Sudom na osnovu
sudskog poziva da uestvuje, ili u sluaju kada jo nije dolo do hapenja ili
pojavljivanja pred Sudom, ili branilac nije odreen, imenovanje drugog branioca da
prisustvuje i zastupa interese odbrane;

e) Imenovanje jednog od svojih lanova ili, ako je neophodno, drugog raspoloivog

sudiju Pretpretresnog ili Pretresnog vea, da prate postupak i izdaju preporuke ili
naredbe u vezi sa prikupljanjem i ouvanjem dokaza i ispitivanjem lica;
f)

Preduzimanje drugih mera neophodnih za prikupljanje i ouvanje dokaza.

3. a) U sluaju da tuilac nije traio preduzimanje mera u skladu sa ovim lanom, ali
Pretpretresno vee smatra da su takve mere neophodne da bi se sauvali dokazi za koje
smatra da su od presudnog znaaja za odbranu na suenju, ovo vee e konsultovati
tuioca da bi ustanovili da li postoji dobar razlog za to to tuilac nije zahtevao
preduzimanje mera. Ukoliko nakon konsultacija Pretpretresno vee zakljui da su razlozi
zbog kojih tuilac nije zahtevao preduzimanje mera neopravdani, Pretpretresno vee
moe preduzeti takve mere na vlastitu inicijativu.
c) Tuilac moe da uloi albu na odluku Pretpretresnog vea da deluje na vlastitu
inicijativu u skladu sa ovim stavom. Odluka o ovoj albi donosi se po hitnom postupku.
4. Prihvatljivost dokaza prikupljenih i sauvanih za suenje u skladu sa ovim lanom, ili
zapisnik u vezi sa tim, utvruje se na suenju u skladu sa lanom 69. i daje im se takva
teina kakvu odredi Sudsko vee.
lan 57.
Funkcije i ovlaenja Pretpretresnog vea
1. Ukoliko nije drugaije predvieno ovim Statutom, Pretpretresno vee obavlja svoje
funkcije u skladu sa odredbama ovog lana.
2. a) Naredbe ili presude Pretpretresnog vea donete u skladu sa l. 15, 18, 19 i lanom 54,
stav 2, lanom 61, stav 7. i lanom 72. moraju biti donete veinom glasova sudija ovog
vea.
b) U svim drugim sluajevima, jedan sudija moe da obavlja funkcije predviene ovim
Statutom, ako nije drugaije propisano Pravilnikom o postupku i dokazima ili veinom
glasova Pretpretresnog vea.
3. Pored ostalih funkcija propisanih ovim Statutom, Pretpretresno vee moe:
a) Na zahtev tuioca, izdati naredbe i naloge neophodne za sprovoenje istrage;
b) Na zahtev lica koje je uhapeno ili se odazvalo sudskom pozivu u smislu lana 58,
izdati naredbu, ukljuujui i mere opisane u lanu 56. ili zahtevati saradnju propisanu
u delu 9. kakva je potrebna da bi se obezbedila pomo licu u pripremanju njegove ili
njene odbrane;
c) Kada je potrebno, obezbediti zatitu i privatnost rtava i svedoka, ouvanje dokaza,
zatitu lica koja su uhapena ili su se pojavila pred Sudom na osnovu sudskog
poziva, kao i zatitu podataka koji su od znaaja za dravnu bezbednost;
d) Ovlastiti tuioca da preduzme odreene istrane radnje na teritoriji drave lanice bez
prethodno obezbeene saradnje od strane te drave u duhu odredbi Dela 9, ako
Pretpretresno vee, kad god je to mogue, imajui u vidu stavove te drave, utvrdi da
u datom sluaju drava nije u mogunosti da ispuni zahtev za saradnjom zbog toga
to nema na raspolaganju nikakav organ vlasti ili deo pravosudnog sistema nadlean
da ispuni zahtev za saradnjom u skladu sa Delom 9.

e) Kada je izdat nalog za hapenje ili je upuen sudski poziv u smislu lana 58, a
poklanjajui dunu panju snazi dokaza i pravima zainteresovanih strana, kako je
propisano ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima, zahtevati saradnju
drava u skladu sa lanom 93, stav 1(k), da preduzmu zatitne mere u smislu
oduzimanja prava, u prvom redu u interesu rtava.
lan 58.
Izdavanje naloga za hapenje i sudskog poziva
od strane Pretpretresnog vea
1. U svakom trenutku posle poetka istrage, Pretpretresno vee izdaje na zahtev tuioca
nalog za hapenje lica ako, nakon to je pregledalo zahtev i dokaze ili druge informacije
koje je podneo tuilac, zakljui da:
a) Postoji osnovana sumnja da je to lice izvrilo krivino delo u nadlenosti Suda; i
b) Hapenje lica je neophodno iz sledeih razloga:
(i)

Da bi se obezbedilo pojavljivanje lica pred Sudom;

(ii)

Da bi se spreilo da to lice ometa sprovoenje istrage ili dalji krivini postupak, ili

(iii)

Gde je to primenjivo, da bi se spreilo da lice nastavi sa izvrenjem tog krivinog

dela ili krivinog dela u vezi sa njim, koje je u nadlenosti Suda i proizlazi iz istih
okolnosti.

2. Zahtev tuioca mora da sadri:

a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;
b) Poseban opis krivinih dela u nadlenosti Suda koja se tom licu stavljaju na teret;
c) Kratko izlaganje injenica za koje se smatra da ine to krivino delo;
d) Kratak prikaz dokaza i bilo kojih drugih informacija koje ine razumnu osnovu da se
veruje da je lice izvrilo ta krivina dela; i
e) Razlog zbog kojeg tuilac veruje da je hapenje tog lica neophodno.
3. Nalog za hapenje mora da sadri:
a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;
b) Poseban opis krivinih dela u nadlenosti Suda zbog kojih se zahteva hapenje tog lica;
c) Kratko izlaganje injenica za koje se smatra da ine to krivino delo;
4. Nalog za hapenje e ostati na snazi dok Sud ne naredi drugaije.
5. Na osnovu naloga za hapenje, Sud moe da zahteva privremeno hapenje ili predaju
lica u saglasnosti sa Delom 9.
6. Tuilac moe zahtevati od Pretpretresnog vea da izmeni nalog za hapenje tako to e
ga promeniti ili dopuniti u pogledu krivinih dela koja se u njemu navode. Pretpretresno

vee e izmeniti nalog za hapenje ukoliko smatraju da postoje razumne osnove da se

veruje da je lice izvrilo izmenjena ili dodatna krivina dela.
7. Kao alternativu nalogu za hapenje, tuilac moe podneti prijavu kojom zahteva od
Pretpretresnog vea da uputi sudski poziv tom licu. Ukoliko Pretpretresno vee smatra da
postoje razumne osnove da se veruje da je lice poinilo navedeni zloin i da je poziv
dovoljan da obezbedi pojavljivanje tog lica pred Sudom, uputie sudski poziv, sa ili bez
uslova koji ograniavaju slobodu (osim pritvora), a koji su predvieni nacionalnim
zakonodavstvom. Sudski poziv e sadrati:
a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;
b) Odreeni datum kada lice treba da se pojavi pred Sudom;
c) Poseban opis krivinih dela u nadlenosti Suda koja se tom licu stavljaju na teret;
d) Kratko izlaganje injenica za koje se smatra da ine to krivino delo.
Poziv se dostavlja lino.
lan 59.
Postupak hapenja u dravi pritvora
1. Drava lanica koja je primila zahtev za privremeno hapenje ili hapenje i predaju,
odmah e preduzeti korake da se uhapsi lice koje je u pitanju u skladu sa zakonom i
odredbama Dela 9.
2. Uhapeno lice se odmah sprovodi nadlenim sudskim vlastima drave pritvora, koja e u
skladu sa zakonima drave utvrditi:
a) Da li se nalog za hapenje odnosi na to lice;
b) Da li je postupak hapenja lica izvren u skladu sa pravilima; i
c) Da li su potovana prava tog lica.
3. Uhapeno lice e imati pravo da od nadlenih vlasti drave pritvora zahteva privremeno
putanje na slobodu do predaje Sudu.
4. Kod donoenja odluke o bilo kom takvom zahtevu, nadlene vlasti drave pritvora e
razmotriti, u zavisnosti od teine navedenih krivinih dela, da li postoje hitne i izuzetne
okolnosti kojima bi se opravdalo privremeno oslobaanje i da li postoje jemstva kojima se
obezbeuje da drava pritvora moe da ispuni svoju obavezu da lice preda Sudu.
Nadlene vlasti drave pritvora nemaju pravo da razmatraju da li je nalog za hapenje
izdat u skladu sa lanom 58, stav 1(a) i (b).
5. Pretpretresno vee e biti obaveteno o svakom zahtevu za privremeno putanje na
slobodu i dae preporuke nadlenim vlastima drave pritvora. Nadlene vlasti drave
pritvora u potpunosti e razmotriti takve preporuke, ukljuujui i preporuke o merama za
spreavanje bekstva lica pre donoenja odluke.
6. Ukoliko se licu odobri privremeno putanje na slobodu, Pretpretresno vee moe
zahtevati periodine izvetaje o statusu privremenog putanja na slobodu.

7. im drava pritvora dobije nareenje da izvri predaju, to lice e biti izrueno Sudu to je
pre mogue.
lan 60.
Poetak postupka pred Sudom
1. Nakon predaje lica Sudu, ili pojavljivanja lica pred Sudom dobrovoljno ili po sudskom
pozivu, Pretpretresno vee e utvrditi da je lice obaveteno o krivinim delima koja se
njemu ili njoj stavljaju na teret, kao i o njegovim ili njenim pravima po ovom Statutu,
ukljuujui i pravo da zahteva privremeno putanje na slobodu do poetka suenja.
2. Lice za koje je izdat nalog za hapenje moe zahtevati privremeno putanje na slobodu
do poetka suenja. Ukoliko Pretpretresno vee utvrdi da su ispunjeni uslovi predvieni u
lanu 58, stav 1, lice e ostati u pritvoru. Ukoliko utvrdi drugaije, Pretpretresno vee e
uslovno ili bezuslovno pustiti lice na slobodu.
3. Pretpretresno vee e periodino razmatrati svoju odluku o oslobaanju ili pritvaranju lica
i moe to uiniti u svakom trenutku po zahtevu tuioca ili okrivljenog lica. Posle ponovnog
razmatranja, moe promeniti svoju odluku o pritvaranju, putanju na slobodu ili uslovima
putanja na slobodu, ukoliko utvrdi da tako zahtevaju izmenjene okolnosti.
4. Pretpretresno vee e se starati da lice ne bude u pritvoru nerazuman vremenski period
pre suenja, i to zbog neopravdanog odugovlaenja od strane tuioca. Ukoliko doe to
takvog odugovlaenja, Sud e razmotriti uslovno ili bezuslovno putanje lica na slobodu.
5. Ako je potrebno, Pretpretresno vee moe izdati nalog za hapenje lica da obezbedi
prisustvo lica koje je bilo osloboeno.
lan 61.
Potvrda optunice pre suenja
1. U skladu sa odredbama stava 2, u razumnom vremenskom periodu nakon predaje ili
dobrovoljnog pojavljivanja lica pred Sudom, Pretpretresno vee e sasluati lice da bi
potvrdilo optube na osnovu kojih tuilac zahteva da se odri suenje. Sasluanje e biti
odrano u prisustvu tuioca i optuenog lica, kao i njegovog ili njenog branioca.
2. Pretpretresno vee moe, na zahtev tuioca ili na vlastitu inicijativu, da odri sasluanje u
odsustvu optuenog lica, da bi potvrdilo optube na osnovu kojih tuilac zahteva da se
odri suenje u sledeim sluajevima:
a) Lice se odreklo njegovog ili njenog prava da bude prisutno; ili
b) Lice je pobeglo ili se ne moe pronai i preduzete su sve razumne radnje da se
obezbedi njegovo ili njeno pojavljivanje pred Sudom, te da se lice obavesti o
optubama i da e sasluanje u cilju potvrde tih optubi biti odrano.
U tom sluaju, lice e zastupati branilac u onim sluajevima gde Pretpretresno vee utvrdi da
je to u interesu pravde.
3. U razumnom vremenskom periodu pre sasluanja:
a) Licu mora biti dostavljena kopija optunice na osnovu koje tuilac namerava da lice
izvede pred Sud;
b) Lice mora biti obaveteno o dokazima na koje e se tuilac pozivati prilikom sasluanja.

Pretpretresno vee moe da izda naredbe u vezi sa otkrivanjem informacija u svrhu

sasluanja.
4. Pre sasluanja, tuilac moe nastaviti istragu i moe da dopuni ili povue bilo koju od
optubi. Lice e biti blagovremeno obaveteno pre sasluanja o bilo kakvim izmenama ili
povlaenju optubi. U sluaju povlaenja optubi, tuilac e obavestiti Pretpretresno vee
o razlozima za njihovo povlaenje.
5. Na sasluanju, tuilac e potkrepiti svaku od optubi sa dovoljno dokaza kako bi bilo
dovoljno osnova da se veruje da je lice izvrilo krivino delo za koje se tereti. Tuilac
moe da se osloni na potvrene ili izvedene dokaze i ne mora da poziva svedoke koji bi
trebalo da svedoe na suenju.
6. Na sasluanju, lice moe da:
a) Ospori navode optunice;
b) Ospori dokaze koje je izneo tuilac; i
c) Iznese dokaze.
7. Pretpretresno vee e, na osnovu sasluanja, odrediti da li postoji dovoljno dokaza da se
osnovano veruje da je lice izvrilo svako od krivinih dela za koja se tereti. Na osnovu
svoje odluke, Pretpretresno vee e:
a) Potvrditi optube za koje je utvrdilo da postoji dovoljno dokaza i predati lice Sudskom
veu na suenje za potvrene optube;
b) Odbiti da potvrdi navode optunice za koje je utvreno da ne postoji dovoljno dokaza;
c) Odloiti sasluanje i zahtevati od tuioca da razmotri sledee:
(i)

Dostavljanje novih dokaza ili sprovoenje dalje istrage vezano za odreenu

optubu;

(ii)

Izmenu optunice zbog toga to podneti dokazi ukazuju da je izvreno drugo

krivino delo u nadlenosti Suda.

8) Tamo gde Pretpretresno vee odbije da potvrdi optunicu, tuilac nije time spreen da
kasnije zahteva njeno potvrivanje, ukoliko njegov zahtev bude potkrepljen novim dokazima.
9) Poto su navodi optunice potvreni i pre poetka suenja, tuilac moe, uz dozvolu
Pretpretresnog vea i poto je obavestio okrivljenog, da izmeni optunicu. Ukoliko tuilac eli
da doda nove optube ili da ranije optube zameni ozbiljnijim, mora da se odri sasluanje
po ovom lanu da bi se te optube potvrdile. Po zapoinjanju suenja, tuilac moe uz
dozvolu Pretpretresnog vea da povue optube.
10) Svaki ranije izdati nalog prestaje da vai vezano za optube koje nije potvrdilo
Pretpretresno vee ili je tuilac odustao od krivinog gonjenja.
11) Kada je optunica potvrena u skladu sa ovim lanom, Predsednitvo e konstituisati
Sudsko vee koje e, u skladu sa stavom 9. i lanom 64, stav 4, biti odgovorno za dalje
voenje krivinog postupka i koje moe da vri sve funkcije Pretpretresnog vea koje su
relevantne i primenjive u tom postupku.

DEO 6. SUENJE
lan 62.
Mesto suenja
Ukoliko se drugaije ne odlui, suenje e biti odrano u seditu Suda.
lan 63.
Suenje u prisustvu optuenog
1. Optueni e biti prisutan za vreme suenja.
2. Ukoliko optueni, prisustvujui suenju pred Sudom, ometa suenje, Sudsko vee moe
da ukloni optuenog i da njemu ili njoj omogui da prati suenje i daje instrukcije svom
braniocu izvan sudnice posredstvom komunikacione tehnologije, ukoliko je njena primena
potrebna. Takve mere e biti preduzete samo u izuzetnim okolnostima, poto su se ostale
razumne alternative pokazale neodgovarajuim i samo onoliko dugo koliko je to neophodno.
lan 64.
Funkcije i ovlaenja Sudskog vea
1. Funkcije i ovlaenja Sudskog vea navedene u ovom lanu vrie se u skladu sa ovim
Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima.
2. Pretresno vee e obezbediti pravino i ekspeditivno suenje sprovedeno uz puno
potovanje prava optuenog i sa dunim obzirom prema zatiti rtava i svedoka.
3. Nakon to, u skladu sa odredbama Statuta, Pretresnom veu bude dodeljen predmet za
suenje, ono je ovlaeno da:
a) Obavi savetovanje sa strankama u postupku i usvoji ona pravila koja su neophodna da se
obezbedi pravino i ekspeditivno voenje postupka;
b) Odredi jezik ili jezike koji e se koristiti u toku suenja; i
c) U skladu sa odgovarajuim uslovima iz ovog Statuta, omogui objavljivanje dokumenata
ili informacija koji nisu ranije objavljeni, blagovremeno pre poetka suenja da bi se
omoguila adekvatna priprema za suenje.
4. Pretresno vee moe, ako je to neophodno za njegovo efikasno i pravino
funkcionisanje, uputiti prethodna pitanja Pretpretresnom veu ili, ako je potrebno, nekom
drugom sudiji Pretpretresnog odeljenja.
5. Po prethodnom obavetenju stranaka u postupku, Pretresno vee moe, ako to smatra
odgovarajuim, da objedini ili razdvoji postupak koji se vodi protiv vie lica.
6. Vrei svoje funkcije pre poetka suenja ili za vreme trajanja suenja, Pretresno vee
moe, ako je potrebno:
a) Vriti bilo koju funkciju Pretpretresnog vea na koju se odnosi lan 61, stav 11;
b) Zahtevati prisustvo i svedoenje svedoka, te podnoenje na uvid dokumenata i drugih
dokaza, uz pomo drava, ako je neophodno, kako je propisano ovim Statutom;

c) Obezbediti zatitu poverljivih informacija;

d) Naloiti prikupljanje novih dokaza, kao dodatak onima koji su ve prikupljeni pre suenja
ili predoeni od stranaka u postupku za vreme suenja;
e) Obezbediti zatitu optuenih, svedoka i rtava; i
f)

Doneti odluku o svim drugim bitnim pitanjima.

7. Suenje e biti javno. Pretresno vee moe, meutim, odrediti da posebne okolnosti
zahtevaju da odreeni postupci budu sprovedeni na zatvorenoj sednici, iz razloga
navedenih u lanu 68. ili da bi se zatitile poverljive ili osetljive informacije koje se
podnose kao dokazi.
8. a) Na poetku suenja, Pretresno vee mora da proita optuenom navode optunice
prethodno potvrene od Pretpretresnog vea. Pretresno vee e se uveriti da optueni
razume prirodu optubi. Njemu ili njoj bie omogueno da prizna krivicu u skladu sa
lanom 65. ili da se izjasni kao nevin.
b) Na suenju, predsedavajui sudija moe da usmerava postupak, ukljuujui i to da on
bude pravino i nepristrasno sproveden. Pratei uputstva predsedavajueg sudije,
stranke u postupku mogu podnositi dokaze u skladu sa odredbama ovog Statuta.
9. Pretresno vee e imati, inter alia, ovlaenje da po predlogu stranaka u postupku ili na
vlastitu inicijativu:
a) Donese odluku o prihvatljivosti ili vanosti dokaza; i
b) Preduzme sve potrebne korake da odri red za vreme sasluanja.
10. Pretresno vee e obezbediti da se saini celokupan zapisnik sa suenja, kojim se tano
prikazuje tok suenja, te da ga vodi i uva sekretar.
lan 65.
Postupak u sluaju priznanja krivice
1. U sluaju da okrivljeni prizna krivicu u skladu sa lanom 64, stav 8(a), Pretresno vee e
utvrditi:
a) Da li optueni razume prirodu i posledice priznavanja krivice;
b) Da li je izjava o priznanju krivice data dobrovoljno nakon odgovarajue konsultacije sa
braniocem; i
c) Da li je izjava o priznanju krivice potkrepljena injenicama iz predmeta koje su
sadrane u:
(i)

Optubama iznetim od strane tuioca i priznatim od strane optuenog;

(ii)

Bilo kom drugom materijalu koji je podneo tuilac, kojim se dopunjava optunica i
koji prihvata optueni; i

(iii)

Bilo kom drugom dokazu, kao to su izjave svedoka, koji su izneli tuilac ili
optueni.

2. Ukoliko Pretresno vee nae da su utvrena pitanja na koja se odnosi stav 1, razmotrie
priznanje krivice, zajedno sa svim drugim predoenim dodatnim dokazima, utvrujui
osnovne injenice koje su neophodne za dokazivanje priznatog krivinog dela i moe da
osudi optuenog za to krivino delo.
3. Ukoliko Pretresno vee nae da nisu utvrena pitanja na koja se odnosi stav 1, smatrae
da priznanje krivice nije dato, te e u tom sluaju naloiti da se suenje nastavi po
uobiajenom sudskom postupku ustanovljenom ovim Statutom i moe predmet ustupiti
drugom Pretresnom veu.
4. Ukoliko je Pretresno vee miljenja da je u interesu pravde, a pogotovo u interesu rtava,
potrebno podrobnije i detaljnije prezentovanje injenica u vezi sa predmetom, Pretresno
vee je ovlaeno da:
a) Zahteva od tuioca da predoi dodatne dokaze, ukljuujui i izjave svedoka; ili
b) Naloi da se suenje nastavi po uobiajenom sudskom postupku ustanovljenom ovim
Statutom, u kom sluaju e smatrati da priznanje krivice nije dato i moe predmet
ustupiti drugom Pretresnom veu.
5. Bilo kakve rasprave izmeu tuioca i odbrane u pogledu izmena optunice, priznanja
krivice ili izricanja kazne, nee biti obavezujue za Sud.
lan 66.
Pretpostavka nevinosti
1. Niko se ne moe smatrati krivim dok se njegova krivica ne dokae pred Sudom u skladu
sa primenjivim pravom.
2. Teret dokazivanja krivice optuenog je na tuiocu.
3. Da bi osudio okrivljenog, Sud mora da bude ubeen da je optueni kriv i da u tom smislu
nema nikakve razumne sumnje.
lan 67.
Prava optuenog
1. Kod utvrivanja bilo kakvih optubi, optueni e imati pravo na javno sasluanje, imajui
u vidu odredbe ovog Statuta, pravo na pravino i nepristrasno sasluanje i na sledei
minimum garancija, koje treba da budu primenjene prema svakom bez izuzetka:
a) Da bez odlaganja i do detalja bude informisan o prirodi, razlogu i sadraju optunice, na
jeziku koji optueni u potpunosti razume i govori;
b) Da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremu odbrane i da slobodno komunicira sa
braniocem koga je optueni sam izabrao i u koga ima poverenje;
c) Da mu se sudi bez nepotrebnog odlaganja;
d) Da u skladu sa lanom 63, stav 2, bude prisutan na suenju, da odbranu iznosi lino ili
posredstvom branioca koga je sam izabrao, a ukoliko optueni nema pravnu pomo, da
bude obaveten o ovom pravu i da mu Sud dodeli branioca kad god je to zahtevano
interesima pravde, i to besplatno ukoliko okrivljeni nema dovoljno sredstava da snosi te
trokove;

e) Da ispituje, ili je ispitao, svedoke koji svedoe protiv njega ili nje i da mu se omogui
prisustvo i ispitivanje svedoka koji e svedoiti u njegovu ili njenu korist, pod istim
uslovima kao i svedoci koji svedoe protiv njega ili nje. Optueni e takoe imati pravo da
iznosi odbranu i predoava druge dokaze prihvatljive po ovom Statutu;
f)

Da ima besplatnu pomo kompetentnog tumaa i takve prevode kakvi su neophodni da

se zadovolje zahtevi pravinosti, ukoliko bilo koja od procesnih radnji pred Sudom ili
dokument predstavljen Sudu nisu na jeziku koji optueni u potpunosti razume i govori;

g) Da ne bude prisiljavan da svedoi ili da priznaje krivicu, kao i da se brani utanjem, gde
se to utanje nee uzimati u obzir kod odreivanja njegove krivice ili nevinosti;
h) Da bez zakletve daje usmenu ili pismenu izjavu u njegovu ili njenu odbranu; i
i)

Da se ne moe na njega ili nju prebacivati teret dokazivanja krivice.

2. U prilogu drugim objavama koje obezbeuje ovaj Statut, tuilac e u to kraem roku
otkriti dokaze koje poseduje ili koji su pod njegovom kontrolom, a za koje veruje da
ukazuju ili mogu da ukau na nevinost optuenog ili da umanje njegovu krivicu, ili koji
mogu da utiu na verodostojnost dokaznog materijala optube. U sluaju sumnje u vezi
sa primenom ovog stava, odluku e doneti Sud.
lan 68.
Zatita rtava i svedoka i njihovo uee
u postupku
1. Sud e preduzeti odgovarajue mere u cilju bezbednosti i zatite fizikog i psihikog
integriteta, dostojanstva i privatnosti rtava i svedoka. U preduzimanju ovih mera Sud e
uzeti u obzir sve relevantne inioce, ukljuujui dob, pol u smislu lana 7, stav 3, i
zdravlja, kao i prirodu krivinog dela, posebno, ali ne i iskljuivo, gde krivino delo
ukljuuje seksualno nasilje ili nasilje zasnovano na polnim razliitostima ili nasilje nad
decom. Tuilac e preduzeti takve mere posebno u fazi istrage i pokretanja krivinog
postupka za navedena krivina dela. Ove mere ni na koji nain nee uticati na pravino i
nepristrasno suenje.
2. Kao izuzetak od naela javnosti postupka propisanog lanom 67. Statuta, Pretresno vee
moe u cilju zatite rtava, svedoka ili optuenog, bilo koji deo postupka sprovesti in
camera ili dozvoliti da se dokazi prezentuju elektronskim putem ili drugim specijalnim
sredstvima. Ovakve mere e se posebno primeniti u sluaju kada se radi o rtvi
seksualnog nasilja ili o detetu koje je rtva ili svedok, ukoliko Sud nije drugaije odredio,
imajui u vidu sve okolnosti, posebno miljenje rtava ili svedoka.
3. U sluaju da su ugroeni lini interesi rtava, Sud e dozvoliti da njihova miljenja i
interesi budu predstavljeni i razmatrani u onim fazama postupka koje Sud oceni kao
odgovarajue i na nain koji nee uticati na ili biti u nedoslednosti sa pravima optuenog
ili pravinim i nepristrasnim suenjem. Takva miljenja i interesi bie predstavljeni od
strane pravnih zastupnika rtava, ukoliko to Sud smatra odgovarajuim, u skladu sa
Pravilnikom o postupku i dokazima.
4. Odeljenje za zatitu rtava i svedoka moe tuiocu ili Sudu predloiti odgovarajue
zatitne mere, sprovoenje bezbednosnih mera i davanje pravnih saveta i pomoi, kako
je navedeno u lanu 43, stav 6.
5. U sluajevima u kojima otkrivanje dokaza ili informacija u skladu sa ovim Statutom moe
dovesti do ugroavanja bezbednosti svedoka ili njegove ili njene porodice, tuilac moe

da u cilju procesnih radnji koje prethode samom suenju, zadri te dokaze ili informacije i
umesto njih podnese samo kratak rezime. Takve mere e biti preduzete na nain koji
nee uticati na ili biti u nedoslednosti sa pravima optuenog ili pravinim i nepristrasnim
suenjem.
6. Drava moe da podnese zahtev za preduzimanje neophodnih mera u pogledu zatite
njenih slubenika ili predstavnika, kao i zatite poverljivih i osetljivih informacija.
lan 69.
Dokazi
1. U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, svaki od svedoka e se, pre svedoenja,
obavezati u pogledu istinitosti svedoenja datog od tog svedoka.
2. Svedok na suenju svoju izjavu daje lino, osim u sluaju mera propisanih lanom 68. ili
Pravilnikom o postupku i dokazima. Sud, takoe, moe dozvoliti viva voce (usmenu) ili
snimljenu izjavu svedoka posredstvom video ili audio tehnologije, kao i uvoenje
dokumenata i transkripta, u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i
dokazima. Ove mere nee uticati na prava optuenog ili biti u nedoslednosti s njima.
3. Stranke u postupku mogu podneti dokaze relevantne za predmet, u skladu sa lanom 64.
Sud je ovlaen da zahteva podnoenje svih dokaza koje smatra neophodnim za
utvrivanje istine.
4. Sud donosi odluku o vanosti ili prihvatljivosti bilo kog dokaza, uzimajui u obzir, inter
alia, njihovu dokaznu vrednost i bilo kakav uticaj koji takav dokaz moe imati na pravino
suenje ili pravinu ocenu iskaza svedoka, u skladu sa Pravilnikom o postupku i
dokazima.
5. Sud e uvaavati i potovati privilegije poverljivosti, u skladu sa Pravilnikom o postupku i
dokazima.
6. Sud ne trai dokaze o oiglednim injenicama, ali o njima moe da saini slubenu
beleku.
7. Dokazi dobijeni sredstvima kojima se povreuje ovaj Statut ili meunarodno priznata
ljudska prava, nee biti prihvatljiva ukoliko:
a) Ta povreda izaziva opravdanu sumnju u pouzdanost dokaza; ili
b) Prihvatanje dokaza bi bilo u suprotnosti sa integritetom postupka i ozbiljno bi ga
ugrozilo.
8. Prilikom odluivanja o relevantnosti i prihvatljivosti dokaza prikupljenih od strane drave,
Sud nee odluivati o primeni nacionalnog prava te drave.
lan 70.
Povrede pravilnosti i zakonitosti postupka
1. Sud ima nadlenost nad sledeim povredama zakonitosti postupka kada su namerno
izvrene:
a) Lano svedoenje, kada je lice obavezno da govori istinu, u skladu sa lanom 69,
stav 1;

b) Podnoenje dokaza za koje stranka u postupku zna da su lani ili falsifikovani;

c) Podmiivanje svedoka, ometanje ili meanje u pitanja vezana za pojavljivanje ili
davanje izjave svedoka, sprovoenje osvete prema svedoku zbog njegovog
svedoenja i unitavanje, manipulisanje ili ometanje prikupljanja dokaza;
d) Ometanje, zastraivanje ili podmiivanje slubenika Suda u cilju prisiljavanja ili
nagovaranja slubenika da ne izvri, ili da nepravilno vri, njegove ili njene dunosti;
e) Sprovoenje osvete protiv slubenika Suda zbog obavljanja njihovih dunosti ili zbog
obavljanja dunosti drugih slubenika;
f)

Nuenje ili primanje mita od strane slubenika Suda u vezi sa vrenjem njegove ili
njene zvanine dunosti.

2. U sprovoenju nadlenosti povodom povreda u smislu ovog lana, Sud e se voditi

naelima i postupcima predvienim Pravilnikom o postupku i dokazima. Uslovi za
obezbeivanje meunarodne saradnje sa Sudom, u pogledu postupaka koji se pred njim
vode u smislu ovog lana, bie odreeni domaim zakonima drave od koje se saradnja
trai.
3. U sluaju donoenja osuujue presude, Sud moe da izrekne kaznu zatvora u trajanju
ne duem od pet godina, ili novanu kaznu u skladu sa Pravilnikom o postupku i
dokazima, ili i jednu, i drugu.
4. (a) Svaka drava lanica je duna da u svoje krivine zakone, kojima su predviene
kazne za povrede integriteta istranog ili sudskog postupka, uvede i kaznene mere
predviene za povrede pravilnosti i zakonitosti postupka u smislu ovog lana, poinjene
na njenoj teritoriji ili od strane njenih dravljana.
(b) Na zahtev Suda, onda kada to smatra odgovarajuim, drava lanica e predati
predmet svojim nadlenim organima radi krivinog gonjenja. Ti organi e posvetiti dunu
panju tim predmetima i obezbediti dovoljno sredstava za njihovo efikasno voenje.
lan 71.
Sankcije za nedolino ponaanje pred Sudom
1. Sud moe kazniti lica koja se pred njim nalaze za nepotovanje Suda, ukljuujui
ometanje sprovoenja postupka ili namerno odbijanje izvrenja naredbi Suda,
administrativnim merama, osim kazne zatvorom, kao to su privremeno i stalno udaljenje
iz sudnice, novana kazna ili druge sline mere predviene Pravilnikom o postupku i
dokazima.
2. Postupci kojima se regulie izricanje mera navedenih u stavu 1. bie oni predvieni
Pravilnikom o postupku i dokazima.
lan 72.
Zatita informacija od interesa za nacionalnu
bezbednost drava
1. Ovaj lan se odnosi na sve sluajeve u kojima bi, prema miljenju drave lanice,
obelodanjivanje informacija ili predstavljanje dravne dokumentacije moglo da ugrozi
interese njene nacionalne bezbednosti. Takvi sluajevi ukljuuju one obuhvaene lanom
56, st. 1. i 3, lanom 61, stav 3, lanom 64, stav 3, lanom 67, stav 2, lanom 68, stav 6,

lanom 87, stav 6. i lanom 93, kao i sve sluajeve koji se mogu pojaviti u razliitim
fazama postupka, gde bi takvo objavljivanje informacija i dokumenata dolo u pitanje.
2. Ovaj lan primenjuje se i u sluaju kada lice od koga su zatraene informacije ili dokazi,
odbije da ih prui ili prebaci stvar u nadlenost drave, na osnovu verovanja da bi
otkrivanje takvih dokaza ili informacija ugrozilo interese nacionalne bezbednosti drave i
ta drava potvrdi da je miljenja da bi otkrivanje takvih informacija ili dokaza moglo da
ugrozi interese njene nacionalne bezbednosti.
3. Nita u ovom lanu ne ugroava zahteve za poverljivou u smislu lana 54, stav 3(e) i
(f), ili primenu lana 73.
4. Ukoliko drava sazna da se dravni dokumenti ili informacije iznose ili e verovatno biti
izneti pred Sudom u bilo kojoj fazi postupka, a pri tom smatra da bi otkrivanje takvih
informacija ili dokumenata ugrozilo interese njene nacionalne bezbednosti, ta drava ima
pravo da intervenie kako bi se ovo pitanje reilo u skladu sa ovim lanom.
5. Ukoliko bi, po miljenju drave, objavljivanje informacija ugrozilo interese njene
nacionalne bezbednosti, drava e preduzeti sve razumne mere u saradnji sa tuiocem,
odbranom, Pretpretresnim ili Pretresnim veem, da bi se ovo pitanje zajedniki reilo. Ovi
koraci mogu da budu:
a) Izmena ili pojanjavanje zahteva;
b) Odreivanje Suda u pogledu relevantnosti traenih informacija ili dokaza, ili
odreivanje o tome da li bi dokazi, iako vani, mogli da budu ili su dobijeni iz drugih
izvora, a ne od drave;
c) Dobijanje informacija ili dokaza iz drugog izvora ili u drugom obliku; ili
d) Dogovor o uslovima za pruanje pomoi ukljuujui, izmeu ostalog, obezbeivanje
rezimea ili redigovanih tekstova, ograniavanje objavljivanja informacija, voenje
postupaka in camera ili ex parte, ili druge zatitne mere dozvoljene Statutom ili
Pravilnikom o postupku i dokazima.
6. Kada su preduzete sve razumne mere u cilju reavanja ovog pitanja zajednikim
snagama i ako drava smatra da ne postoje ni sredstva, ni uslovi pod kojima bi se
informacije mogle dati ili obelodaniti, a da ne ugroavaju interese njene nacionalne
bezbednosti, obavestie tuioca ili Sud o posebnim razlozima za svoju odluku, osim ako
bi objanjenje tih razloga imalo za posledicu, samo po sebi, ugroavanje interesa
nacionalne bezbednosti drave.
7. Ukoliko Sud i posle toga odlui da su dokazi relevantni i neophodni za utvrivanje krivice
ili nevinosti optuenog, Sud moe da preduzme sledee akcije:
a) U sluaju da se otkrivanje informacija ili dokumenata trai u skladu sa zahtevom za
saradnju prema Delu 9 ili okolnostima opisanim u stavu 2, a drava je odbila da
sarauje u skladu sa odredbama lana 93, stav 4:
(i)

Sud moe, bez donoenja zakljuaka na koje se odnosi stav 7(a)(ii), zahtevati
dalje konsultacije u cilju razmatranja predstavki drave, ukljuujui i sasluanja in
camera i ex parte;

(ii)

Ukoliko Sud zakljui da, odbijanjem saradnje prema lanu 93, stav 4, u
konkretnom sluaju, drava ne deluje u skladu sa svojim obavezama po ovom

Statutu, Sud moe da se prema predmetu odnosi u skladu sa lanom 87, stav 7,
navodei razloge za svoje zakljuke; i
(iii)

U zavisnosti od toga ta smatra celishodnijim u konkretnom sluaju, Sud moe

prilikom suenja optuenom, prenebrei postojanje spornih dokaza ili insistirati na
njima; ili

b) U svim drugim sluajevima Sud e:

(i)

Zahtevati objavljivanje informacija;

(ii)

Sve dok ne naredi objavljivanje informacija, moe prilikom suenja optuenom

prenebrei postojanje spornih dokaza ili insistirati na njima, ve prema tome ta
smatra celishodnijim u konkretnom sluaju.
lan 73.
Informacije i dokumenti tree strane

Ukoliko Sud zahteva od drave lanice da dostavi dokument ili informacije u posedu ili pod
kontrolom te drave, a koje joj je u poverenju otkrila drava, meuvladina organizacija ili
meunarodna organizacija, drava od koje se to zahteva e traiti pristanak izvora da otkrije
informacije ili dokument. Ukoliko je izvor bila drava lanica, ona e ili pristati na otkrivanje
informacije ili dokumenta ili e preduzeti mere da se to pitanje otkrivanja razrei sa Sudom, u
skladu sa lanom 72. Ukoliko izvor nije drava lanica i ne pristaje da se informacije ili
dokument otkriju, drava od koje je zahtevana informacija ili dokument e obavestiti Sud da
nije u mogunosti da ih dostavi zbog prethodno preuzete obaveze prema izvoru o uvanju
poverljivosti informacije ili dokumenta.
lan 74.
Uslovi neophodni za donoenje odluke
1. Sve sudije Pretresnog vea prisustvovae svakoj fazi suenja i za vreme veanja pre
donoenja odluke. Predsednitvo moe, od sluaja do sluaja, da u svakoj fazi postupka
imenuje jednog ili vie sudija koji e se smenjivati, kao i da zameni lana Pretresnog
vea, ako nije u mogunosti da dalje prisustvuje suenju.
2. Odluka Pretresnog vea zasnivae se na oceni dokaza i celog postupka.Odluka se
donosi samo na osnovu injenica koje su obuhvaene optunicom, odnosno svim
kasnijim izmenama ili dopunama optunice. Svoju odluku Sud moe zasnivati iskljuivo
na dokazima koji su izvedeni i pretreseni na Sudu.
3. Sudije e nastojati da odluku donesu jednoglasno, a ukoliko u tome ne uspeju, odluka se
donosi veinom glasova.
4. Veanje Pretresnog vea ostae tajna.
5. Odluka se donosi u pisanoj formi i treba da sadri potpunu i obrazloenu izjavu o
nalazima Pretresnog vea zasnovanim na dokazima i zakljucima. Pretresno vee
objavie jednu odluku. Ukoliko nije postignuta jednoglasnost, odluka Pretresnog vea
sadrae odvojena miljenja veine i manjine. Odluka, odnosno izreka sudske odluke
objavljuje se na javnoj sednici.

lan 75.
Naknada tete rtvama
1. Sud e utvrditi naela za naknadu tete prema rtvama, ukljuujui ovde i povraaj u
preanje stanje, kompenzaciju i rehabilitaciju. Na osnovu ovoga, Sud u svojim odlukama
moe, bilo na zahtev ili, u izuzetnim okolnostima, na vlastitu inicijativu, odrediti obim i
razmere tete, gubitka ili povrede nanete rtvama i obrazloie naela kojima se
rukovodio kod donoenja ovakve odluke.
2. Sud je ovlaen da izda naredbu po kojoj je osueni duan da obezbedi odgovarajuu
naknadu tete rtvama, ukljuujui ovde i povraaj u preanje stanje, kompenzaciju i
rehabilitaciju.
Kada nae za shodno, Sud moe narediti da se naknada tete naplati iz Fonda
predvienog lanom 79.
3. Pre nego to naloi naknadu tete u smislu odredbi ovog lana, Sud moe da pozove i
uzee u obzir predstavke od strane ili u korist osuenog lica, rtava, drugih
zainteresovanih lica ili zainteresovanih drava.
4. U sprovoenju svojih ovlaenja po ovom lanu, Sud moe, nakon to je lice osueno za
krivino delo iz nadlenosti Suda, a da bi se primenila odluka koju je doneo po ovom
lanu, odrediti da li je neophodno da se primenjuju mere predviene lanom 93. stav 1.
5. Drava lanica e dati pravnu snagu ovakvoj odluci Suda, ukoliko se odredbe lana 109.
Statuta mogu primeniti na ovaj lan.
6. Nita u ovom lanu se nee tumaiti kao ugroavanje prava rtava po nacionalnom i
meunarodnom pravu.
lan 76.
Izricanje kazne
1. U sluaju da donese osuujuu presudu, Pretresno vee e razmotriti izricanje
odgovarajue kazne uzimajui u obzir iznete dokaze i podneske predstavljene za vreme
suenja, koji su relevantni za izricanje kazne.
2. Osim ako se primenjuje lan 65. i pre zavretka suenja, Pretresno vee moe na svoju
inicijativu ili na zahtev tuioca ili optuenog, odrati dodatno sasluanje u cilju iznoenja
bilo kakvih dodatnih dokaza ili predstavljanja podnesaka relevantnih za izricanje kazne, u
skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
3. U sluaju da se primenjuje stav 2, bie u toku sasluanja predvienih stavom 2.
sasluane bilo kakve predstavke po lanu 75. i, ako je neophodno, za vreme bilo kojih
dodatnih sasluanja.
4. Kazna e biti izreena javno i, kad god je mogue, u prisustvu optuenog.
DEO 7. KAZNE
lan 77.
Predviene kazne
1. Prema lanu 110, Sud moe licu osuenom za krivino delo da izrekne jednu od sledeih
kazni navedenih u lanu 5. Statuta:

a) Kaznu zatvora u trajanju odreenog broja godina, koja ne moe premaiti maksimum
od 30 godina zatvora; ili
b) Doivotnu kaznu zatvora, kada to opravdava izuzetno teko krivino delo i
individualne okolnosti vezane za osueno lice.
2. Osim kazne zatvora, Sud moe odrediti:
a) Novanu kaznu prema kriterijumima predvienim Pravilnikom o postupku i dokazima;
b) Konfiskaciju prihoda, imovine i dobara koji su direktno ili indirektno pribavljeni
krivinim delom, bez ugroavanja prava bona fide treih lica.
lan 78.
Odreivanje kazne
1. Prilikom odreivanja kazne, Sud e u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, uzeti
u obzir takve inioce kao to su teina krivinog dela i individualne okolnosti vezane za
osueno lice.
2. Kod odreivanja kazne zatvora, Sud e u duinu trajanja kazne uraunati vreme
eventualno provedeno u pritvoru, u skladu sa naredbom Suda. Sud e u duinu trajanja
kazne uraunati sve vreme provedeno u pritvoru odreenom s obzirom na teinu
krivinog dela.
3. Kada je isto lice osueno za vie krivinih dela, Sud e izrei kaznu za svako krivino
delo i jedinstvenu kaznu u kojoj se odreuje ukupnu duinu trajanja zatvorske kazne. Ova
kazna zatvora nee biti kraa od najdue pojedinano izreene kazne, a ne moe biti
dua od 30 godina zatvora ili od doivotne robije u smislu lana 77, stav 1(b).
lan 79.
Fond

1. Fond se osniva odlukom Skuptine drava lanica u korist rtava krivinih dela iz
nadlenosti Suda i porodica tih rtava.
2. Sud moe da naloi da se novac i druga sredstva pribavljena naplatom novanih kazni ili
konfiskacijom, po odluci Suda prebace u Fond.
3. Upravljanje Fondom obavlja se u skladu sa kriterijumima koje treba da utvrdi Skuptina
drava lanica.
lan 80.
Neugroavanje zakona drave lanice i njenog
nacionalnog kaznenog sistema
Nita u ovom Delu nee uticati na to da u dravama budu primenjene kazne propisane
njihovim nacionalnim zakonodavstvima, niti na zakone drava koji ne predviaju kazne
propisane u ovom Delu.

DEO 8. ALBA I PONAVLJANJE POSTUPKA

lan 81.
alba protiv oslobaajue presude ili
osuujue presude ili protiv kazne
1. Protiv odluke iz lana 74. moe se uloiti alba u skladu sa Pravilnikom o postupku i
dokazima i to:
a) albu moe uloiti tuilac i to na osnovu:
(i)

Povrede postupka;

(ii)

Greke u injenicama; ili

(iii)

Greke u primeni prava.

b) albu moe uloiti osueno lice ili tuilac u njegovo ime i to na osnovu:
(i)

Povrede postupka;

(ii)

Greke u injenicama; ili

(iii)

Na bilo kom drugom osnovu koji utie na pravinost ili pouzdanost postupka ili
odluke.

2. a) U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, tuilac ili osueno lice mogu uloiti
albu na izreenu kaznu ukoliko smatraju da kazna nije srazmerna izvrenom krivinom
delu;
b) Ukoliko nakon razmatranja navoda albe Sud nae da ima osnova za delimino ili
potpuno ukidanje presude, Sud moe pozvati tuioca i osuenog da iznesu te osnove, u
skladu sa lanom 81, stav 1(a) ili (b), i moe doneti odluku o presudi u skladu sa lanom
83;
c) Isti postupak se primenjuje i u sluaju da Sud, po albi uloenoj na odluku o kazni,
smatra da ima osnova da se kazna umanji u smislu stava 2(a) ovog lana;
3. a) Ukoliko Pretresno vee ne odlui drugaije, osueno lice ostaje u pritvoru dok se ne
donese odluka o albi;
b) Kada osuenom licu u pritvoru istekne izreena mu zatvorska kazna, to lice e biti
osloboeno, izuzev u sluaju da je tuilac uloio albu, kada e pitanje putanja na
slobodu biti podlono uslovima predvienim takom (c);
c) U sluaju oslobaajue presude, optueni e odmah biti osloboen, imajui u vidu
sledee:
(i)

U izuzetnim okolnostima i imajui u vidu, inter alia, konkretan rizik od bekstva,

ozbiljnost optunice i verovatnost uspeha albe, Pretresno vee moe, po
zahtevu tuioca, zadrati okrivljenog u pritvoru dok se ne odlui o albi;

(ii)

Na odluku Pretresnog vea prema taki (c)(i) moe se uloiti alba u skladu sa
Pravilnikom o postupku i dokazima.

4. U skladu sa odredbama stava 3(a) i (b), izvrenje odluke ili kazne se odlae za period
dozvoljen za ulaganje albe i za period potreban za razmatranje albe.
lan 82.
alba na druge odluke
1. U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, svaka stranka u postupku moe uloiti
albu na sledee odluke Suda:
a) Odluku vezanu za nadlenost Suda i osnovanost pokretanja i voenja krivinog
postupka;
b) Odluku o ukidanju, odnosno produenju pritvora licu koje je pod istragom ili se protiv
njega vodi krivini postupak;
c) Odluku Pretpretresnog vea da postupi na vlastitu inicijativu u smislu lana 56, stava
3;
d) Odluku koja se tie pitanja koje bi moglo bitno da utie na pravino i ekspeditivno
voenje postupka ili na ishod suenja i ije bi brzo reavanje od strane albenog
vea, po miljenju Pretpretresnog ili Pretresnog vea, moglo da pobolja ili da ubrza
postupak.
2. Na odluku Pretpretresnog vea u smislu lana 57, stav 3(d), moe se uloiti alba od
strane drave na koju se odluka odnosi ili tuioca, uz saglasnost Pretpretresnog vea.
alba se razmatra u najkraem moguem roku.
3. alba nee imati odlagajue dejstvo, osim ukoliko albeno vee po podnetom zahtevu ne
odlui drugaije, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
4. Pravni zastupnik rtava, osueno lice ili bona fide vlasnik imovine koji je oteen
naredbom u smislu lana 75, mogu uloiti albu na odluku o naknadi tete, kako je to
regulisano u Poslovniku i dokaznom postupku.
lan 83.
Postupak po albi
1. Za potrebe postupka po lanu 81. i ovom lanu, albeno vee e imati sva ovlaenja
kao i Pretresno vee.
2. Ukoliko albeno vee ustanovi da postupak povodom koga je uloena alba nije bio
pravian u tom smislu da je uticao na pouzdanost odluke ili izricanje kazne, ili je na
odluku ili kaznu na koju je uloena alba materijalno uticala greka u injenicama ili u
primeni prava, ili greka u postupku, albeno vee moe da:
a) Preinai ili izmeni odluku ili kaznu; ili
b) Naredi novo suenje pred drugim Pretresnim veem.
Iz ovih razloga albeno vee moe da vrati predmet prvobitnom Pretresnom veu da se
odredi po ovom pitanju i da o tome izvesti albeno vee, ili moe samo da razmotri
dokaze i odredi se po ovom pitanju. Kada je albu na odluku ili kaznu uloilo samo
osueno lice ili tuilac u njegovo ime, presuda se ne moe preinaiti na njegovu ili njenu
tetu.

3. Ukoliko u albi protiv izreene kazne albeno vee utvrdi da je kazna nesrazmerna
izvrenom krivinom delu, ono moe da preinai kaznu u skladu sa Delom 7.
4. Presuda albenog vea bie doneta veinom glasova sudija i objavie se na javnoj
sednici. U presudi e biti navedeni razlozi na kojima je ona zasnovana. Ako presuda nije
doneta jednoglasno, presuda albenog vea sadrae miljenja veine i manjine, ali
sudija moe da iznese odvojeno miljenje o neslaganju po pravnim pitanjima.
5. albeno vee moe izrei svoju presudu u odsustvu osloboenog ili osuenog lica.
lan 84.
Revizija presude ili kazne
1. Osueno lice ili, nakon njegove smrti, njegov brani drug, deca, roditelji ili lice koje je bilo
u ivotu u vreme smrti optuenog, kome je optueni dao pismena uputstva da podnese
takav zahtev, ili tuilac u ime tog lica, mogu albenom veu podneti zahtev za reviziju
krajnje presude ili izreene kazne po sledeim osnovima:
a) Otkriveni su novi dokazi koji:
(i)

Nisu bili dostupni u vreme suenja, a ta nedostupnost nije bila u celosti ili delom
pripisiva stranci koja ulae zahtev; ili

(ii)

Takvog su znaaja da bi Sud, da su bili potvreni na suenju, verovatno doneo

drugaiju presudu;

b) Otkriveno je da su odluujui dokazi, uzeti u obzir na suenju i od kojih zavisi

presuda, bili lani, isfabrikovani ili krivotvoreni;
c) Jedan ili vie sudija, koji su uestvovali u donoenju presude ili potvrdi optunice,
poinili su, u tom sluaju, ozbiljnu povredu pravila ponaanja ili ozbiljnu povredu
dunosti, dovoljnu da opravda razreenje od dunosti tog sudije ili tih sudija, prema
lanu 46.
2. albeno vee e odbiti zahtev za reviziju ukoliko smatra da je neosnovan. Ukoliko odredi
da je zahtev osnovan, albeno vee moe da:
a) Ponovo sazove prvobitno Pretresno vee;
b) Obrazuje novo Pretresno vee; ili
c) Zadri nadlenost nad predmetom,
sa ciljem da, nakon sasluanja stranaka u postupku na nain propisan Pravilnikom o
postupku i dokazima, utvrdi da li ima osnova za preinaenje presude.
lan 85.
Naknada tete nezakonito uhapenom
ili osuenom licu
1. Svako ko je bio rtva nezakonitog hapenja ili pritvora ima pravo na naknadu tete.
2. Kada je lice konanom odlukom osueno za krivino delo i kada je kasnije njegova ili
njena presuda izmenjena na osnovu toga da novi ili novootkriveni dokazi ukazuju da je
bilo nepravedno osueno, licu koje je izdravalo kaznu koja je bila rezultat takve presude

bie nadoknaena teta u skladu sa zakonom, osim ukoliko se dokae da se neotkrivanje

nepoznatih injenica u to vreme moe u celosti ili delimino pripisati tom licu.
3. U izuzetnim okolnostima, kada Sud na osnovu vrstih dokaza utvrdi da je dolo do
ozbiljnih povreda naela pravednosti, Sud ima pravo da odredi naknadu tete, u skladu
sa kriterijumima propisanim Pravilnikom o postupku i dokazima, prema licu koje je
puteno iz pritvora nakon konane oslobaajue odluke ili na osnovu okonanja
postupka do kojeg je dolo iz tog razloga.
DEO 9. MEUNARODNA SARADNJA I PRAVNA POMO
lan 86.
Opta obaveza saradnje
Drave lanice e, u skladu sa odredbama ovog Statuta, u potpunosti saraivati sa Sudom u
njegovoj istrazi i voenju krivinog postupka za krivina dela u nadlenosti Suda.
lan 87.
Zahtevi za saradnjom: opte odredbe
1. a) Sud e biti ovlaen da zahteva saradnju drava lanica. Zahtevi e biti prosleeni
diplomatskim putem ili na drugi odgovarajui nain koji je drava lanica odredila prilikom
ratifikacije, prihvatanja, potvrde ili pristupanja.
Naknadne izmene u smislu dostavljanja zahteva za saradnju, drava lanica moe izvriti
u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
b) Kada za to ima osnova, bez prejudiciranja odredbi take (a), zahtevi za saradnju se
mogu uputiti posredstvom Meunarodne organizacije kriminalistike policije ili neke druge
odgovarajue regionalne organizacije.
2. Zahtevi za saradnjom i svi dokumenti kojima se podrava zahtev bie prevedeni ili e im
biti priloen prevod na slubeni jezik drave od koje se saradnja trai, ili na jedan od
slubenih jezika Suda, u skladu sa izborom koji je ta drava uinila prilikom ratifikacije,
prihvatanja, potvrde ili pristupanja.
Kasnije izmene u pogledu ovog izbora bie izvrene u skladu sa Pravilnikom o postupku i
dokazima.
3. Drava kojoj je zahtev upuen drae u tajnosti taj zahtev i druga propratna dokumenta,
izuzev u sluaju kada je obelodanjivanje ovog zahteva neophodno radi postupanja po
zahtevu.
4. U vezi sa bilo kakvim zahtevom za pomoi pomenutom u ovom Delu, Sud moe da
preduzme takve mere, ukljuujui i mere zatite informacija, kakve mogu da budu
potrebne da se osigura bezbednost ili fiziko i psihiko zdravlje rtava, potencijalnih
svedoka i njihovih porodica. Sud moe da zahteva da se svaka informacija pribavljena na
osnovu ovog Dela uva i da se sa njom postupa na nain kojim se titi bezbednost i
fiziki ili psihiko zdravlje rtava, potencijalnih svedoka i njihovih porodica.
5. a) Sud moe pozvati bilo koju dravu koja nije lanica ovog Statuta da prui pomo u
skladu sa ovim Delom na osnovu ad hoc sporazuma, dogovora sa tom dravom ili na bilo
kom drugom odgovarajuem osnovu.

b) Ukoliko drava koja nije lanica ovog Statuta, a koja je sklopila ad hoc sporazum ili
dogovor sa Sudom, ne postupi u skladu sa zahtevima proizalim iz sporazuma ili
dogovora o saradnji, Sud o tome moe obavestiti Skuptinu drava lanica ili, ukoliko je
Savet bezbednosti predao taj predmet Sudu, Savet bezbednosti.
6. Sud moe zahtevati od bilo koje meuvladine organizacije da dostavi informacije ili
dokumenta. Takoe, Sud moe da zahteva druge oblike saradnje i pomoi koji mogu da
budu dogovoreni sa takvom organizacijom i koji su u skladu sa njegovim nadlenostima
ili mandatom.
7. Ukoliko drava lanica, suprotno odredbama ovog Statuta, ne postupi u skladu sa
zahtevima za saradnju upuenim od strane Suda, spreavajui na taj nain Sud u
izvravanju njegovih funkcija i ovlaenja po ovom Statutu, Sud moe da se izjasni o
tome i da predmet preda Skuptini drava lanica ili, ukoliko je Savet bezbednosti predao
taj predmet Sudu, Savetu bezbednosti.
lan 88.
Drave lanice dune su da u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide i normativno
reguliu sve oblike saradnje sa Sudom opisane u ovom Delu.
lan 89.
Predaja lica Sudu
1. Sud moe uputiti zahtev da se uhapsi i preda Sudu odreeno lice, zajedno sa
materijalom koji e potkrepiti taj zahtev, prema lanu 91, bilo kojoj dravi na ijoj teritoriji
se to lice nalazi i zahtevae saradnju od strane te drave po pitanju hapenja i predaje
takvog lica. Drave lanice e, u skladu sa odredbama ovog Dela i postupkom
propisanim domaim zakonodavstvom, postupiti prema zahtevu za hapenjem i
predajom lica.
2. Ukoliko lice ije se izruenje trai podnese pred nacionalnim sudom prigovor na osnovu
principa ne bis in idem u smislu odredbi lana 20, drava kojoj je zahtev upuen odmah
e se konsultovati sa Sudom, kako bi se utvrdilo da li je doneta relevantna odluka o
prihvatljivosti sluaja. Ukoliko je sluaj prihvatljiv, drava kojoj je upuen zahtev nastavie
sa ispunjavanjem zahteva. Ako se jo eka na odluku o prihvatljivosti, drava moe da
odloi ispunjenje zahteva za predajom lica dok se Sud ne odredi o prihvatljivosti sluaja.
3. a) Drava lanica e, u skladu sa nacionalnim procesnim pravom, odobriti transport
preko svoje teritorije lica koja se predaju Sudu od strane druge drave, osim ako bi
transport preko te drave onemoguio ili usporio predaju tog lica.
b) Zahtev Suda za odobravanjem tranzita bie upuen u skladu sa lanom 87. Zahtev za
odobravanje tranzita sadrae:
(i)

Opis lica koje se transportuje;

(ii)

Kratak navod injenica u vezi sa sluajem i njegova pravna kvalifikacija;

(iii)

Nalog za hapenje i predaju;

c) Transportovano lice bie zadrano u pritvoru za vreme tranzita;

d) Nije potrebno nikakvo odobrenje ako se transport lica vri vazduhom i nije predvieno
sletanje na teritoriju drave tranzita.

e) Ukoliko doe do neplaniranog sletanja na teritoriju drave tranzita, ta drava moe od

Suda traiti zahtev za odobravanje tranzita, kako je predvieno stavom (b). Drava
tranzita e transportovano lice drati u pritvoru dok ne dobije zahtev za odobravanje
tranzita i dok po ovom zahtevu ne postupi, pod uslovom da pritvor u svrhu ovog stava
ne sme premaiti 96 asova od momenta neplaniranog sletanja, osim u sluaju da je
primila zahtev u ovom roku.
4. Ukoliko se u dravi od koje se trai predaja sudi licu ija se predaja trai ili to lice
izdrava kaznu za krivino delo koje je razliito od onoga zbog kojeg se trai njegova
predaja, drava kojoj je upuen zahtev e konsultovati Sud, poto odlui da ispuni zahtev
Suda.
lan 90.
Sukob zahteva
1. Drava lanica kojoj je Sud uputio zahtev za predaju lica u smislu lana 89, a kojoj je
istovremeno neka druga drava uputila zahtev za predaju istog lica i to za isto krivino
delo zbog koga predaju tog lica trai Sud, obavestie o tome i Sud, i dravu koja zahteva
predaju.
2. Ukoliko je takav zahtev uputila drava lanica, drava od koje se trai predaja lica dae
prioritet zahtevu Suda ukoliko je:
a) Sud odluio, u smislu odredbi lanova 18. ili 19, da je sluaj povodom koga se trai
izruenje prihvatljiv i ta odluka uzima u obzir istragu ili krivini postupak sproveden u
vezi sa zahtevom za predaju lica od strane drave koja tu predaju zahteva; ili
b) Sud doneo odluku opisanu pod takom (a) shodno pismenom obavetenju drave od
koje se zahteva predaja u smislu stava 1.
3. U sluaju da odluka iz stava 2(a) nije doneta, drava kojoj je upuen zahtev moe, ako
tako eli, dok eka odluku Suda u smislu stava 2(b), da nastavi da ispituje zahtev za
izruenje lica koji joj je uputila druga drava lanica, ali nee izruiti lice sve dok Sud ne
odlui da sluaj nije prihvatljiv. Sud je duan da ovom pitanju odluuje po hitnom
postupku.
4. Ukoliko je zahtev za izruenje uputila drava koja nije lanica ovog Statuta i ukoliko se
drava kojoj je upuen zahtev nije meunarodnim ugovorom obavezala na izruenje lica
dravi koja je zahtev uputila, drava kojoj je upuen zahtev e dati prioritet zahtevu Suda,
ukoliko je Sud odluio da je sluaj prihvatljiv.
5. Ukoliko je Sud odluio da sluaj u smislu stava 4. nije prihvatljiv, drava kojoj je upuen
zahtev ima pravo da nastavi sa ispitivanjem zahteva za izruenje koji joj je uputila drava.
6. U sluajevima gde se primenjuje stav 4, osim ako se drava kojoj je upuen zahtev
meunarodnim ugovorom obavezala na izruenje dravi koja je zahtev uputila, a koja nije
lanica ovog Statuta, drava kojoj je upuen zahtev e odluiti da li e lice predati Sudu ili
e ga izruiti dravi koja je uputila zahtev. Kod donoenja svoje odluke, drava kojoj je
upuen zahtev e razmotriti sve relevantne inioce, koji ukljuuju, ali nisu ogranieni na:
a) Datume kada su zahtevi urueni;
b) Interese drave koja je uputila zahtev, ukljuujui i, ako je relevantno, da li je krivino
delo izvreno na njenoj teritoriji, dravljanstvo rtava i lica koje se trai; i

c) Mogunost kasnijeg dogovora o izruenju izmeu Suda i drave koja je uputila

zahtev.
7. U sluaju da drava lanica koja dobije zahtev Suda za predaju lica, primi, takoe, zahtev
od bilo koje drave za izruenje istog lica zbog drugih postupaka koji ne ine krivino
delo zbog kojega Sud trai njegovu predaju:
a) Ukoliko se nije meunarodnim ugovorom obavezala na izruenje lica dravi koja je
zahtev uputila, drava kojoj je upuen zahtev dae prioritet zahtevu Suda;
b) Ukoliko se meunarodnim ugovorom obavezala na izruenje lica dravi koja je zahtev
uputila, drava kojoj je upuen zahtev odluie da li e lice predati Sudu ili e ga
izruiti dravi koja je uputila zahtev. Kod donoenja svoje odluke, drava kojoj je
upuen zahtev e razmotriti sve relevantne inioce, koji ukljuuju, ali nisu ogranieni
na one navedene u stavu 6, a posebnu panju e obratiti na prirodu i teinu dela o
kome se radi.
8. U sluaju da je, u skladu sa ovim lanom, Sud odluio da sluaj nije prihvatljiv, a odbije
se zahtev drave koja trai izruenje, drava kojoj je zahtev upuen e obavestiti Sud o
ovoj odluci.
lan 91.
Sadrina zahteva za hapenje i predaju
1. Zahtev za hapenje i predaju mora biti sainjen u pismenom obliku. U hitnim sluajevima,
zahtev moe da bude prosleen bilo kojim sredstvom kojim se moe prenositi pisana
forma, pod uslovima da je zahtev potvren na nain predvien lanom 87, stav 1(a).
2. U sluaju zahteva za hapenje i predaju lica za koje je nalog za hapenje izdalo
Pretpretresno vee u smislu lana 58, zahtev e sadrati ili e biti potkrepljen sledeom
dokumentacijom:
a) Linim podacima traenog lica, dovoljnim da bi se ovo lice moglo identifikovati i
pronai, kao i informacijom o mestu gde se to lice verovatno nalazi;
b) Kopijom naloga za hapenje; i
c) Dokumentima, izjavama ili informacijama potrebnim da se zadovolje zahtevi procesa
predaje u dravi kojoj je upuen zahtev, s tim to ovi zahtevi ne bi trebalo da
predstavljaju vei teret od zahteva za predaju u skladu sa ugovorom ili sporazumom
izmeu drave kojoj je upuen zahtev i drugih drava i treba, po mogunosti, da budu
manje zahtevni, imajui u vidu specifinu prirodu ovog Suda.
3. U sluaju zahteva za hapenje i predaju lica koje je ve osueno, ovaj zahtev e sadrati
ili e biti potkrepljen sledeom dokumentacijom:
a) Kopijom bilo kojeg naloga za hapenje tog lica;
b) Kopijom osuujue presude;
c) Podatkom koji potvruje da je lice na koga se zahtev odnosi upravo ono lice na koje
se odnosi osuujua presuda;

d) Ukoliko je traeno lice kanjeno, kopijom odreene kazne i, ukoliko se radi o

zatvorskoj kazni, izjavom o tome koji deo kazne je ve izdran i koliki deo kazne je
preostao za izdravanje.
4. Na zahtev Suda, drava potpisnica e se posavetovati sa Sudom, bilo uopteno, bilo u
vezi sa nekim odreenim pitanjem, u vezi sa bilo kojim zahtevom po domaem zakonu
koji se moe primeniti po stavu 2(c). U toku konsultacija, drava lanica e izvestiti Sud o
specifinim zahtevima svog nacionalnog zakonodavstva.
lan 92.
Privremeno hapenje
1. U hitnim sluajevima, Sud moe zahtevati privremeno hapenje traenog lica, do
podnoenja zahteva za predaju i dokumenata koji potkrepljuju zahtev, kao to je
navedeno u lanu 91.
2. Zahtev za privremeno hapenje bie upuen bilo kojim sredstvom kojim se moe
prenositi pisana forma i sadrae:
a) Line podatke traenog lica, dovoljne da bi se ovo lice moglo identifikovati i pronai,
kao i informaciju o mestu gde se to lice verovatno nalazi;
b) Kratak opis krivinih dela povodom kojih se trai hapenje tog lica, kao i injenice za
koje se smatra da predstavljaju bie tih krivinih dela, ukljuujui, ako je mogue,
datum i mesto zloina;
c) Izjavu da je izdat nalog za hapenje ili osuujuu presudu protiv tog lica; i
d) Izjavu da e uslediti zahtev za predaju traenog lica.
3. Lice koje je privremeno uhapeno, moe se pustiti iz pritvora ukoliko drava kojoj je
upuen zahtev nije primila zahtev za predaju i dokumente koji potkrepljuju zahtev, kako je
navedeno u lanu 91, u vremenskom roku predvienom Pravilnikom o postupku i
dokazima. Meutim, to lice moe pristati na predaju pre isteka predvienog roka, ukoliko
je to dozvoljeno zakonima drave kojoj je zahtev upuen. U tom sluaju, drava kojoj je
upuen zahtev e predati traeno lice Sudu u najkraem moguem roku.
4. injenica da je lice puteno iz pritvora u skladu sa stavom 3. nee uticati na kasnije
hapenje i predaju tog lica, ukoliko su zahtev za predaju i dokumenti koji potkrepljuju
zahtev upueni kasnije.
lan 93.
Drugi oblici saradnje
1. U skladu sa odredbama ovog Dela i postupcima predvienim u nacionalnom
zakonodavstvu, drave lanice e postupati u skladu sa zahtevima Suda za
obezbeivanjem pomoi u vezi sa istragom i voenjem krivinog postupka, i to kod:
a) Identifikacije i utvrivanja boravita lica ili lokacije predmeta;
b) Izvoenja dokaza, ukljuujui i uzimanje izjava svedoka pod zakletvom i iznoenje
dokaza, ukljuujui pribavljanje miljenja vetaka i izvetaja neophodnih Sudu;
c) Ispitivanja bilo kog lica protiv koga se vodi istraga ili krivini postupak;

d) Dostavljanja dokumentacije, ukljuujui i sudsku dokumentaciju;

e) Omoguavanja dobrovoljnog pojavljivanja lica kao svedoka ili strunjaka pred Sudom;
f)

Privremenog transfera lica kao to je navedeno u stavu 7;

g) Istraivanja mesta ili lokaliteta, ukljuujui ekshumacije i pregledanje grobnica;

h) Vrenja pretresa i zaplena;
i)

Pribavljanja izvetaja i dokumenata, ukljuujui zvanine izvetaje i dokumenta;

j)

Zatite rtava i svedoka i ouvanje dokaza;

k) Identifikacije, pronalaenja i zamrzavanja ili oduzimanja prihoda, dobara i imovine, te

sredstava kojima je krivino delo izvreno u svrhu zaplene, bez ugroavanja prava
bona fide tree strane; i
l)

Bilo koje druge vrste pomoi koja nije zabranjena zakonom drave kojoj je upuen
zahtev, u cilju omoguavanja istrage i voenja krivinog postupka za krivina dela u
nadlenosti Suda.

2. Sud ima ovlaenje da svedocima ili strunjacima koji se pojavljuju pred Sudom
obezbedi da nee biti krivino gonjeni, pritvoreni ili podvrgnuti bilo kakvom ograniavanju
line slobode od strane Suda, u vezi sa bilo kojim postupkom ili propustom koji je
prethodio odlasku tog lica iz drave kojoj je zahtev upuen.
3. U sluaju da je izvrenje odreene mere pomoi navedene u zahtevu izloenom u stavu
1. zabranjeno u dravi kojoj je zahtev upuen na osnovu postojeih osnovnih pravnih
naela opteg karaktera, drava kojoj je upuen zahtev e se odmah konsultovati sa
Sudom i pokuati da rei to pitanje. U tim konsultacijama bi trebalo razmotriti pitanje da li
pomo moe biti pruena na drugi nain ili u pod odreenim uslovima. Ukoliko ni nakon
konsultacija pitanje ne moe da bude reeno, Sud e po potrebi izmeniti svoj zahtev.
4. U skladu sa lanom 72, drava lanica moe odbiti zahtev za pomoi, u celosti ili
delimino, samo ukoliko taj zahtev podrazumeva podnoenje bilo kakvih dokumenata ili
otkrivanje dokaza koji se tiu njene dravne bezbednosti.
5. Pre odbijanja zahteva za pomoi u smislu stava 1(l), drava kojoj je upuen zahtev e
razmotriti da li se pomo moe pruiti pod odreenim uslovima, ili u drugo vreme, ili na
drugi nain, pod uslovom da ako Sud ili tuilac prihvati pomo pod tim uslovima, onda
mora da ih se pridrava.
6. Ukoliko je zahtev za pomoi odbijen, drava lanica kojoj je zahtev upuen e bez
odlaganja obavestiti Sud ili tuioca o razlozima za odbijanje.
7. a) Sud moe da zahteva privremeni transfer pritvorenog lica u cilju identifikacije,
svedoenja ili druge pomoi. Lice moe biti prebaeno ako su ispunjeni sledei uslovi:
(i)

Lice slobodno daje svoj pristanak da bude prebaeno;

(ii)

Drava od koje se to zahteva pristaje na transfer, pod uslovima oko kojih se

dogovore Sud i drava.

b) Prebaeno lice e ostati u pritvoru. Kada su ispunjeni ciljevi zbog kojih je transfer
izvren, Sud e bez odlaganja vratiti lice dravi kojoj je upuen zahtev.
8. a) Sud e obezbediti poverljivost dokumenata i informacija, osim ukoliko to ne zahteva
istraga i postupak opisani u zahtevu.
b) Drava kojoj je upuen zahtev moe, kada je potrebno, da dostavi dokumenta ili
informacije tuiocu na osnovu poverljivosti. Tuilac ih onda moe koristiti samo u svrhu
pribavljanja novih dokaza.
c) Drava kojoj je upuen zahtev moe, na vlastitu inicijativu ili na zahtev tuioca,
naknadno pristati na obelodanjivanje takvih dokumenata ili informacija. Te informacije i
dokumenti mogu onda biti korieni kao dokazi u skladu sa odredbama Delova 5. i 6. i u
skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.
9. a) (i) U sluaju da drava lanica dobije istovremene zahteve koji nisu zahtevi za predaju
ili izruenje, a njih uputi Sud i druga drava u skladu sa meunarodnim obavezama,
drava lanica e nastojati, u konsultaciji sa Sudom i drugom dravom, da udovolji i
jednom, i drugom zahtevu, ako je potrebno uz odlaganje ili postavljanje uslova jednom ili
drugom zahtevu.
(ii) Ukoliko ne uspe u tome, istovremeno pristigli zahtevi se razreavaju u skladu sa
naelima postavljenim u lanu 90.
b) Meutim, u sluaju da se zahtev Suda tie informacija, imovine ili lica koja su pod
kontrolom tree drave ili meunarodne organizacije po nekom meunarodnom ugovoru,
drava kojoj je upuen zahtev e o tome obavestiti Sud i Sud e zahtev uputiti treoj
dravi ili meunarodnoj organizaciji.
10. a) Sud moe, po zahtevu, da sarauje sa dravom lanicom i da joj prui pomo kod
sprovoenja istrage ili suenja povodom krivinih dela u nadlenosti Suda ili koja
predstavljaju teko krivino delo po nacionalnim zakonima drave koja je uputila zahtev.
b) (i) Pomo pruena po taki (a) ukljuie, inter alia:
a. Dostavljanje izjava, dokumenata ili drugih dokaza, dobijenih u toku istrage ili
suenja sprovedenog od strane Suda;
b. Ispitivanje bilo kog lica zadranog u pritvoru od strane Suda.
(ii) U sluaju pruanja pomoi po taki (b)(i)a:
a. Ukoliko su dokumenti ili drugi dokazi dobijeni uz pomo drave, njihovo
dostavljanje zahteva saglasnost te drave;
b. Ukoliko su izjave, dokumenti ili drugi dokazi pribavljeni od svedoka ili strunjaka,
njihovo dostavljanje podlee odredbama lana 68.
c) Sud moe, pod uslovima navedenim u ovom stavu, da odobri zahtev za pomoi po ovom
stavu koji je uputila drava koja nije lanica ovog Statuta.

lan 94.
Odlaganje postupanja po zahtevu zbog istrage
ili postupka koji su u toku
1. Ukoliko bi trenutno postupanje po zahtevu ometalo istragu ili krivini postupak koji je u
toku, a koji se vodi po predmetu razliitom od onog na koji se zahtev odnosi, drava
moe da odloi postupanje po zahtevu na odreeni vremenski period o kome se
dogovara sa Sudom. Meutim, odlaganje nee biti due nego to je neophodno da se
zavri relevantna istraga ili krivini postupak u dravi kojoj je zahtev upuen. Pre nego
to donese odluku o odlaganju, drava kojoj je upuen zahtev treba da razmotri moe li
pomo, pod odreenim uslovima, biti pruena odmah.
2. Ukoliko je odluka o odlaganju doneta u skladu sa stavom 1, tuilac moe da zahteva
preduzimanje mera za ouvanje dokaza, u skladu sa lanom 93, stav 1(j).
lan 95.
Odlaganje postupanja po zahtevu zbog
pitanja prihvatljivosti sluaja
Kada se dovede u pitanje prihvatljivost sluaja od strane Suda u skladu sa l. 18. ili 19,
drava kojoj je upuen zahtev moe da odloi postupanje po zahtevu na osnovu ovog Dela,
ekajui odluku Suda, osim ako Sud izriito ne naredi da tuilac moe da nastavi sa
prikupljanjem dokaza u skladu sa l. 18. ili 19.
lan 96.
Sadraj zahteva za pruanjem drugih oblika pomoi po lanu 93.
1. Zahtev za pruanjem drugih oblika pomoi na koje se odnosi lan 93. mora biti sainjen u
pisanoj formi. U hitnim sluajevima zahtev se moe uputiti bilo kojim sredstvom kojim se
moe preneti pisana forma, pod uslovom da e zahtev biti potvren putem kanala
predvienog lanom 87, stav 1(a).
2. Zahtev e, po potrebi, sadrati ili biti potkrepljen sledeim:
a) Konciznim objanjenjem o svrsi zahteva i pomoi koja se trai, ukljuujui pravne i
druge osnove za podnoenje zahteva;
b) to je mogue detaljnije informacije o lokaciji ili identifikaciji bilo kog lica ili mesta koje
treba pronai ili identifikovati da bi se pruila traena pomo;
c) Koncizno objanjenje o osnovnim injenicama koje potkrepljuju zahtev;
d) Razloge i detalje svake procedure ili zahteva koje treba slediti;
e) Informacije kakve mogu biti potrebne po zakonu drave, kako bi se mogao ispuniti
zahtev; i
f)

Svaku drugu informaciju bitnu za pruanje traene pomoi.

3. Po zahtevu Suda, drava lanica e se konsultovati sa Sudom, uopteno ili u vezi sa

odreenim pitanjem, u pogledu bilo kakvih zahteva predvienih nacionalnim
zakonodavstvom koji se mogu primeniti u skladu sa stavom 2(e). U toku konsultacija,
drava lanica e obavestiti Sud o specifinim zahtevima nacionalnog zakonodavstva
drave.

4. Odredbe ovog lana e se primenjivati, tamo gde je to mogue, i u odnosu na zahtev za

pomo koji uputi Sud.
lan 97.
Konsultacije
Ukoliko drava lanica dobije zahtev u smislu ovog Dela, u odnosu na koji ona uoi probleme
koji bi mogli omesti ili spreiti postupanje po zahtevu, ta drava e se odmah konsultovati sa
Sudom kako bi se to pitanje reilo. Takvi problemi mogu da ukljue, inter alia:
a)

Nedovoljne informacije da bi se postupilo po zahtevu;

b)

U sluaju zahteva za predaju, injenica da i pored svih napora traeno lice ne moe da
se pronae ili je sprovedena istraga utvrdila da lice ija se predaja trai od odreene
drave oigledno nije lice na koje glasi nalog za hapenje; ili

c)

injenica da bi postupanje po zahtevu u njegovom sadanjem obliku zahtevalo od

drave da prekri prethodno zakljueni obavezujui sporazum sa drugom dravom.
lan 98.
Saradnja vezana za ukidanje imuniteta i
pristanak na predaju

1. Sud ne moe da nastavi sa sprovoenjem zahteva za predaju ili pomo kojim bi se od

drave kojoj je upuen zahtev trailo da postupa protivno svojim obavezama po
meunarodnom pravu, a u pogledu dravnog ili diplomatskog imuniteta lica ili vlasnitva
tree drave, osim ako Sud prethodno ne dobije pristanak te tree drave da sarauje u
vezi sa ukidanjem imuniteta.
2. Sud ne moe da nastavi sa sprovoenjem zahteva za predaju kojim bi se od drave kojoj
je upuen zahtev trailo da postupa protivno svojim obavezama prema meunarodnim
ugovorima, prema kojima je potreban pristanak drave da preda Sudu lice koje je njen
dravljanin, osim ako Sud prethodno ne obezbedi saradnju te drave u vezi sa davanjem
pristanka na predaju.
lan 99.
Postupanje po zahtevu u skladu sa l. 93. i 96.
1. Po zahtevima za pomo e se postupati u skladu sa odgovarajuom procedurom po
zakonu drave kojoj je upuen zahtev i, osim ako to nije zabranjeno zakonom, na nain
preciziran zahtevom, ukljuujui primenu svakog postupka naznaenog u zakonu ili
davanje dozvole licima navedenim u zahtevu da prisustvuju i pomognu kod sprovoenja
postupka.
2. U sluaju hitnog zahteva, prikupljeni dokumenti ili dokazi e na zahtev Suda biti hitno
prosleeni.
3. Odgovori drave kojoj je upuen zahtev bie preneti na izvornom jeziku i u izvornom
obliku.
4. Ne dirajui u druge lanove ovog Dela, tamo gde je to potrebno za uspeno izvrenje
zahteva, koje moe da bude sprovedeno bez ikakvih prinudnih mera, koje obuhvataju i
ispitivanje ili uzimanje dokaza od osobe na dobrovoljnoj osnovi, ak i onda kada se tako
postupa bez prisustva vlasti drave lanice kojoj je upuen zahtev, ako je to neophodno

da bi se zahtev izvrio, te ispitivanje bez vrenja izmena javne lokacije ili drugog javnog
mesta, tuilac moe da postupi po takvom zahtevu direktno na teritoriji drave kako sledi:
a) Kada je drava lanica kojoj je upuen zahtev drava na ijoj je teritoriji navodno
izvreno krivino delo i kada je prema lanovima 18. ili 19. utvrena prihvatljivost
predmeta, tuilac moe direktno da postupi po takvom zahtevu, nakon svih moguih
konsultacija sa dravom lanicom kojoj je upuen zahtev;
b) U drugim sluajevima, tuilac moe da izvri takav zahtev nakon konsultacija sa
dravom lanicom kojoj je upuen zahtev i podlono svim uslovima i potekoama
koje istakne ta drava lanica. U sluaju da drava lanica kojoj je upuen zahtev
utvrdi postojanje problema u pogledu izvrenja zahteva po ovoj taki, bez odlaganja
e se konsultovati sa Sudom kako bi se to pitanje reilo.
5. Odredbe koje dozvoljavaju licu koje je sasluano ili ispitivano od strane Suda po lanu
72. da se pozove na ogranienja predviena da se sprei otkrivanje poverljivih
informacija vezanih za dravnu bezbednost, primenjivae se i na izvravanje zahteva za
pomo po ovom lanu.
lan 100.
Trokovi
1. Uobiajene trokove izvrenja zahteva na teritoriji drave kojoj je upuen zahtev snosie
ta drava, izuzimajui sledee koje e snositi Sud:
a) Trokove putovanja i obezbeenja svedoka i strunjaka ili transfer pritvorenih lica u
smislu lana 93;
b) Trokove prevoenja, tumaenja i prepisa;
c) Putne trokove i dnevnice sudija, tuioca, zamenika tuioca, sekretara, zamenika
sekretara i osoblja bilo kog sudskog organa;
d) Trokove vetaenja i izvetaja koje je zahtevao Sud;
e) Trokove transporta lica koje drava koja ga dri u pritvoru predaje Sudu; i
f)

Nakon izvrenih konsultacija, svi vanredni trokovi koji su posledica izvrenja

zahteva.

2. Odredbe stava 1. e se, po potrebi, primenjivati na zahteve od strane drava lanica

upuene Sudu. U tom sluaju, Sud e snositi uobiajene trokove izvrenja.
lan 101.
Posebno pravilo
1. Protiv lica koje je izrueno Sudu po ovom Statutu nee se voditi postupak, nee biti
kanjeno ili pritvoreno, zbog bilo kog dela izvrenog pre predaje, osim zbog onog dela
koje je u osnovi bia krivinog dela zbog koga je to lice predato Sudu.
2. Sud moe da od drave koja je predala lice trai odustajanje od zahteva iz stava 1. i, ako
je potrebno, Sud e obezbediti dodatne informacije u skladu sa lanom 91. Drave
lanice e imati ovlaenje da Sud obaveste o odustajanju od zahteva i trebaju nastojati
da tako urade.

lan 102.
Objanjenje izraza
U svrhu ovog Statuta:
a) pod izrazom "predaja" podrazumeva se predavanje lica Sudu od strane drave, u
skladu sa ovim Statutom;
b) pod izrazom "izruenje" podrazumeva se predavanje lica od strane jedne drave
drugoj dravi, regulisano ugovorom, konvencijom ili nacionalnim zakonodavstvom.
DEO 10. IZVRENJE
lan 103.
Uloga drava kod izvrenja kazni zatvora
1. a) Kazna zatvora izdravae se u dravi koju Sud odabere sa liste drava koju su izrazile
svoju spremnost da prihvate osuena lica.
b) Prilikom izraavanja spremnosti da prihvati osuena lica, drava moe da postavi
uslove za to prihvatanje, sa kojima se sloio Sud i u skladu sa ovim Delom.
c) Drava izabrana u odreenom sluaju odmah e obavestiti Sud da li prihvata takvu
odluku.
2. a) Drava u kojoj se kazna izdrava obavestie Sud o bilo kakvim okolnostima,
ukljuujui tu i ispunjavanje uslova dogovorenih po stavu 1, koje bi materijalno mogle da
utiu na uslove ili duinu izdravanja zatvorske kazne. Sud e biti obaveten najmanje 45
dana unapred o svim poznatim ili predvidljivim okolnostima. Za ovo vreme, drava u kojoj
se kazna izdrava nee initi nita to bi uticalo na njene obaveze po lanu 110.
b) U sluaju da Sud ne moe da se sloi sa okolnostima navedenim u taki a),
obavestie o tome dravu u kojoj se kazna izdrava i postupiti u skladu sa lanom 104,
stav 1.
3. Kod vrenja svog prava na izbor drave u smislu stava 1, Sud uzima u obzir sledee:
a) Princip da bi drave lanice trebalo da dele odgovornost kada je re o izdravanju
kazne zatvora, u skladu sa principom ravnopravnog uea, kako je odreeno
Pravilnikom o postupku i dokazima;
b) Primenu opte prihvaenih standarda meunarodnih ugovora koji se tiu postupanja
sa zatvorenicima;
c) Stavove osuenog lica;
d) Dravljanstvo osuenog lica;
e) Ostale inioce koji se tiu okolnosti izvrenog krivinog dela ili osuenog lica, ili
efektivnog izdravanja kazne, a koji mogu biti od pomoi kod izbora drave u kojoj e
se kazna izdravati.
4. Ukoliko nijedna drava nije odreena u smislu stava 1, kazna zatvora e se izdravati u
zatvorskoj ustanovi drave domaina, u skladu sa uslovima Ugovora o statusu na koji se

odnosi lan 3, stav 2. U tom sluaju, trokove koji proizlaze iz izdravanja kazne zatvora
snosie Sud.
lan 104.
Promena u izboru drave u kojoj e se kazna izdravati
1. Sud moe, u bilo koje vreme, da odlui da prebaci osueno lice u zatvor druge drave.
2. Osueno lice moe, u bilo koje vreme, da podnese Sudu zahtev za premetaj iz drave u
kojoj izdrava kaznu.
lan 105.
Izdravanje kazne
1. Pod uslovima koje je drava navela u skladu sa lanom 103, stav 1(b), kazna zatvora je
obavezujua za drave lanice koje je ni u kom sluaju nee menjati.
2. Samo Sud ima pravo da odluuje o bilo kojoj uloenoj albi ili zahtevu za reviziju. Drava
u kojoj se kazna izdrava nee ometati podnoenje takvog zahteva od strane osuenog
lica.
lan 106.
Nadgledanje izvrenja kazni i zatvorskih uslova
1. Izdravanje kazne zatvora bie pod nadzorom Suda i u skladu sa opte prihvaenim
standardima meunarodnih ugovora koji se odnose na postupanje sa zatvorenicima.
2. Zatvorski uslovi bie ureeni zakonima drave u kojoj se kazna izdrava i bie u skladu
sa opte prihvaenim standardima meunarodnih ugovora koji se odnose na postupanje
sa zatvorenicima; ni u kom sluaju nee ti uslovi biti vie ili manje povoljni od onih koje
imaju zatvorenici osueni za slina krivina dela u dravi u kojoj se kazna izdrava.
3. Komunikacija izmeu osuenog lica i Suda bie neometana i poverljiva.
lan 107.
Transfer lica po izdranoj kazni
1. Posle izdravanja kazne, lice koje nije dravljanin drave u kojoj je izdralo kaznu, u
skladu sa zakonom te drave, bie prebaeno u dravu koja je obavezna da njega ili nju
primi, ili u drugu dravu koja prihvati da primi njega ili nju, uzimajui u obzir bilo kakve
elje lica koje treba da se prebaci u tu dravu, osim ako drava u kojoj je kazna izdrana
ne dozvoli tom licu da ostane na njenoj teritoriji.
2. Ako nijedna drava ne snosi trokove transfera lica u drugu dravu u skladu sa stavom 1,
onda e te trokove snositi Sud.
3. U skladu sa odredbama lana 108, drava u kojoj se izdrava kazna moe i da, u skladu
sa svojim zakonom, izrui ili na drugi nain preda lice dravi koja je zahtevala izruenje ili
predaju tog lica za potrebe suenja ili izdravanja kazne.

lan 108.
Ogranienje u pogledu voenja krivinog postupka ili
kanjavanja za druga krivina dela
1. Osueno lice koje se nalazi u zatvoru drave u kojoj se kazna izdrava nee biti krivino
gonjeno, kanjeno ili izrueno treoj dravi zbog bilo kog krivinog dela poinjenog od tog
lica pre nego to je to lice predato dravi u kojoj se kazna izdrava, osim ukoliko je
voenje krivinog postupka, kanjavanje ili izruenje odobrio Sud na zahtev drave u
kojoj se kazna izdrava.
2. Sud e odluiti o ovom pitanju nakon to saslua miljenje osuenog lica.
3. Stav 1. e prestati da se primenjuje ukoliko osueno lice dobrovoljno ostane vie od 30
dana na teritoriji drave u kojoj je kazna izdrana, a poto je izdralo punu kaznu koju je
odredio Sud, ili se vrati na teritoriju te drave poto ju je prethodno napustilo.
lan 109.
Izvrenje novanih kazni i mera zaplene
1. Drave lanice e obezbediti izvrenje novanih kazni i mera zaplene koje je odredio Sud
po Delu 7, ne ugroavajui prava bona fide treih strana, a u skladu sa postupkom koji
predvia njihovo zakonodavstvo.
2. Ukoliko drava lanica ne moe da obezbedi uslove za izvrenje mera zaplene,
preduzee mere da povrati vrednost prihoda, svojine ili dobara koje je Sud naloio da se
zaplene, ne ugroavajui prava bona fide treih strana.
3. Svojina ili prihodi od prodaje nekretnina ili, u odreenim sluajevima, drugih stvari u
vlasnitvu, koje je drava lanica ostvarila na osnovu izvrenja po odluci Suda, bie
prebaeni Sudu.
lan 110.
Revizija od strane Suda u pogledu smanjenja kazne
1. Drava u kojoj se kazna izdrava nee osloboditi lice pre isteka kazne koju joj je Sud
izrekao.
2. Samo Sud ima pravo da odluuje o bilo kakvom smanjenju kazne, a o tome donosi
odluku tek poto se saslua osueno lice.
3. Kada je lice izdralo dve treine kazne ili 25 godina u sluaju kazne doivotnog zatvora,
Sud e ponovo razmotriti izreenu kaznu kako bi doneo odluku da li bi je trebalo smanjiti.
Takva revizija nee se vriti pre tog vremena.
4. U razmatranju kazne po stavu 3, Sud moe umanjiti kaznu ukoliko utvrdi da je prisutan
jedan ili vie od sledeih inilaca:
a) Rana i kontinuirana spremnost lica da sarauje sa Sudom u njegovoj istrazi i
postupku;
b) Dobrovoljna saradnja lica u omoguavanju primene odluka i naredbi Suda u drugim
sluajevima, a naroito obezbeivanje pomoi u pronalaenju sredstava koja su
predmet naplate novane kazne, zaplene imovine ili naknade tete, koja mogu da
budu upotrebljena u korist rtava; ili

c) Drugi inioci koji pokazuju jasnu i bitnu promenu okolnosti, dovoljnu da se opravda
smanjenje kazne, kako je regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima.
5. Ukoliko Sud kod svoje prve procene po stavu 3. utvrdi da smanjenje kazne ne bi bilo
odgovarajue, nakon toga se pitanje smanjenja kazne razmatra u takvim intervalima i
primenjujui takve kriterijume kakvi su propisani Pravilnikom o postupku i dokazima.
lan 111.
Bekstvo
Ako osueno lice pobegne iz zatvora i napusti dravu u kojoj izdrava kaznu, ta drava
moe, nakon konsultacija sa Sudom, da zatrai predaju tog lica od drave u kojoj se ono
nalazi, u skladu sa postojeim bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, ili moe zahtevati od
Suda da trai predaju tog lica, u skladu sa Delom 9. Sud moe naloiti da lice bude
isporueno dravi u kojoj je izdravalo kaznu ili drugoj dravi koju je odredio Sud.
DEO 11. SKUPTINA DRAVA LANICA
lan 112.
Skuptina drava lanica
1.

Ovim se ustanovljava Skuptina drava lanica ovog Statuta. Svaka drava lanica
imae po jednog predstavnika u Skuptini, koji moe imati zamenike i savetnike. Druge
drave koje su potpisale Statut ili zavrni akt mogu da budu posmatrai u Skuptini.

2.

Skuptina e:
a) Razmatrati i usvajati, prema datoj situaciji, preporuke Pripremne komisije;
b) Obezbediti predsednitvu, tuiocu i sekretaru vrenje nadzora radi upravljanja i
rukovoenja Sudom;
c) Razmatrae izvetaje i aktivnosti Biroa ustanovljenog stavom 3. i preduzimati
odgovarajue akcije s tim u vezi;
d) Uzeti u razmatranje i odluivati o budetu Suda;
e) Odluivati, u skladu sa lanom 36, da li e se menjati broj sudija;
f) Razmatrati, u skladu sa lanom 87, st. 5. i 7, bilo koja pitanja u vezi sa odbijanjem
saradnje;
g) Vriti bilo koju drugu funkciju u skladu sa ovim Statutom ili Pravilnikom o postupku i
dokazima.

3. a) Skuptina e imati Biro sastavljen od predsednika, dva potpredsednika i 18 lanova

izabranih od strane Skuptine na period od tri godine.
b) Biro e imati predstavniki karakter, uzimajui posebno u obzir podjednaku
geografsku raspodelu i adekvatnu zastupljenost osnovnih svetskih pravnih sistema.
c) Biro e se sastajati kad god za to postoji potreba, ali najmanje jednom godinje. On
pomae Skuptini u vrenju njenih dunosti.

4. Skuptina moe da po potrebi ustanovi pomone organe, ukljuujui i nezavisni nadzorni

mehanizam za inspekciju, ocenu i praenje rada Suda, u cilju unapreenja njegove
efikasnosti i ekonominosti.
5. Predsednik Suda, tuilac i sekretar ili njihovi predstavnici mogu, po potrebi, uestvovati na
sednicama Skuptine i Biroa.
6. Skuptina e zasedati u seditu Suda ili u seditu Ujedinjenih nacija jednom godinje, a
kada to zahtevaju okolnosti, odravae specijalne sednice. Osim ako je drugaije
odreeno ovim Statutom, specijalne sednice e sazivati Biro na njegovu inicijativu ili na
zahtev jedne treine drava lanica.
7. Svaka drava lanica imae jedan glas. Nastojae se da se odluke Skuptine i Biroa
donose konsenzusom. Ako se konsenzus ne moe postii, osim ako je drugaije
odreeno Statutom:
a) Odluke o sutinskim pitanjima moraju biti potvrene dvotreinskom veinom glasova
prisutnih glasaa, s tim to apsolutna veina drava lanica ini kvorum za glasanje;
b) Odluke o proceduralnim pitanjima donose se prostom veinom prisutnih drava
lanica koje glasaju.
8. Drava lanica koja duguje isplate svojih finansijskih doprinosa za trokove Suda, nee
imati pravo glasa u Skuptini ili Birou, ukoliko je ukupan iznos njenih dugovanja jednak ili
vei od iznosa doprinosa koji je duna da uplati za prethodne dve pune godine.
Skuptina, ipak, moe toj dravi lanici dozvoliti da glasa u Skuptini i Birou ako je
utvreno da su razlozi koji su uslovili kanjenje sa uplatama izvan kontrole te drave.
9. Skuptina e usvojiti svoj poslovnik.
10. Slubeni i radni jezici Skuptine bie isti oni kao i u Generalnoj skuptini Ujedinjenih
nacija.
DEO 12. FINANSIJE
lan 113.
Finansijski propisi
Osim ako je drugaije odreeno, sva finansijska pitanja u vezi sa Sudom i sednicama
Skuptine drava lanica, ukljuujui njen Biro i pomona tela, reavaju se po ovom Statutu i
finansijskim propisima i pravilima usvojenim od strane Skuptine drava lanica.
lan 114.
Isplata trokova
Trokovi Suda i Skuptine drava lanica, ukljuujui njen Biro i pomona tela, isplauju se iz
fondova Suda.
lan 115.
Fondovi Suda i Skuptine drava lanica
Trokovi Suda i Skuptine drava lanica, ukljuujui njen Biro i pomona tela, u skladu sa
budetom usvojenim od strane Skuptine drava lanica, pokrivae se iz sledeih izvora:

a) Doprinosima drava lanica;

b) Sredstvima iz fondova obezbeenih od Ujedinjenih nacija, po odobrenju Generalne
skuptine, posebno u odnosu na trokove nastale u vezi sa sluajevima koje je uputio
Savet bezbednosti.
lan 116.
Dobrovoljni prilozi
Bez obzira na lan 115, Sud moe primiti i koristiti, kao dodatne fondove, dobrovoljne priloge
vlada, meunarodnih organizacija, pojedinaca, korporacija i drugih subjekata, u skladu sa
odgovarajuim kriterijumima usvojenim od strane Skuptine drava lanica.
lan 117.
Visina priloga
Doprinosi drava lanica odreuju se u skladu sa dogovorenom skalom visina priloga, na
osnovu skale usvojene od Ujedinjenih nacija za njihov redovni budet i prilagoenoj
principima na kojima je ta skala zasnovana.
lan 118.
Godinji bilans
Izvetaji, finansijske knjige i rauni Suda, ukljuujui i njegov godinji finansijski izvetaj,
pregledaju se godinje od strane nezavisnog kontrolora.
DEO 13. ZAVRNE ODREDBE
lan 119.
Reavanje sporova
1.

Svaki spor koji se tie pravosudnih funkcija Suda reava se odlukom Suda.

2.

Svaki drugi spor izmeu dve ili vie drava lanica, u vezi sa tumaenjem ili primenom
ovog Statuta, koji nije reen pregovorima u roku od tri meseca od poetka spora,
prosledie se Skuptini drava lanica. Skuptina moe sama da pokua da pronae
reenje spora ili da preporui nova sredstva za njegovo reavanje, ukljuujui i
obraanje Meunarodnom sudu pravde u skladu sa Statutom tog suda.
lan 120.
Rezerve

Na ovaj Statut ne mogu se staviti rezerve.

lan 121.
Amandmani
1. Po isteku sedam godina od stupanja na snagu ovog Statuta, bilo koja drava lanica
moe da predloi amandmane na Statut. Tekst predloenog amandmana podnosi se
Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji e ga odmah proslediti svim dravama
lanicama.
2. Skuptina drava lanica e na narednoj sednici, koja ne moe biti zakazana pre isteka
tri meseca od datuma obavetenja, veinom glasova prisutnih glasaa odluiti o tome da

li da prihvati predloene amandmane. Skuptina moe sama da razmatra predlog ili da

sazove revizionu konferenciju, ako razmatrano pitanje tako nalae.
3. Usvajanje amandmana na sednici Skuptine drava lanica ili na revizionoj konferenciji,
o kome se ne moe postii konsenzus, zahteva dvotreinsku veinu glasova drava
lanica.
4. Osim u sluajevima predvienim stavom 5, amandman stupa na snagu za sve drave
lanice godinu dana nakon to sedam osmina drava lanica deponuje instrumente
ratifikacije ili prihvatanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
5. Svaki amandman na l. 5, 6, 7. i 8. ovog Statuta stupie na snagu u odnosu na one
drave lanice koje su prihvatile amandman, godinu dana nakon to su deponovale
instrument ratifikacije ili prihvatanja. U odnosu na dravu lanicu koja nije prihvatila
amandman, Sud nee vriti nadlenost u odnosu na krivino delo regulisano
amandmanom, kada je ono poinjeno od strane dravljana te drave lanice ili na njenoj
teritoriji.
6. Ukoliko je amandman prihvaen od strane sedam osmina drava lanica u skladu sa
stavom 4, svaka drava lanica koja ga nije prihvatila moe da istupi iz Statuta odmah,
ne postupajui na taj nain suprotno stavu 1. lana 127, a po odredbama stava 2. lana
127, obavetavajui o svojoj odluci u roku od godinu dana od stupanja tog amandmana
na snagu.
7. Generalni sekretara Ujedinjenih nacija prosledie svim dravama lanicama sve
amandmane usvojene na sednici Skuptine drava lanica ili na revizionoj konferenciji.
lan 122.
Amandmani na odredbe institucionalne prirode
1. Amandmani na odredbe Statuta koji su iskljuivo institucionalne prirode, tanije lan 35,
lan 36, st. 8. i 9, lan 37, lan 38, lan 39, stav 1. (prve dve reenice), st. 2. i 4, lan 42,
st. 4. i 9, lan 43, st. 2. i 3. i l. 44, 46, 47. i 49, mogu u bilo koje vreme biti predloeni od
strane bilo koje drave lanice, bez obzira na lan 121, stav 1. Tekst bilo kog
predloenog amandmana bie podnet Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija ili
drugom licu imenovanom od strane Skuptine drava lanica, koji e odmah proslediti taj
tekst svim dravama lanicama i drugima koji uestvuju u radu Skuptine.
2. Amandmani o kojima je re u ovom lanu, o kojima se ne moe postii konsenzus,
usvajaju se od strane Skuptine drava lanica ili revizione konferencije, dvotreinskom
veinom glasova drava lanica. Takvi amandmani stupaju na snagu za sve drave
lanice est meseci nakon njihovog usvajanja od strane Skuptine ili revizione
konferencije.
lan 123.
Revizija Statuta
1. Sedam godina po stupanju na snagu ovog Statuta, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
sazvae revizionu konferenciju da bi se razmotrili bilo kakvi amandmani na ovaj Statut.
Takva revizija moe ukljuivati, ali nije ograniena na listu krivinih dela sadranih u lanu
5. Konferencija je otvorena za drave koje uestvuju u radu Skuptine drava lanica i
pod istim uslovima.

2. U bilo koje vreme posle toga, na zahtev drave lanice i zbog potreba navedenih u stavu
1, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija e, po izraenoj saglasnosti veine drava
lanica, sazvati revizionu konferenciju.
3. Odredbe lana 121, st. 3-7, primenjuju se na usvajanje i stupanje na snagu bilo kog
amandmana na ovaj Statut koji je razmotren na revizionoj konferenciji.
lan 124.
Prelazna odredba
Bez obzira na lan 12, st. 1. i 2, prilikom pristupanja ovom Statutu drava moe da objavi da
za period od sedam godina nakon stupanja na snagu ovog Statuta ne prihvata nadlenost
Suda u odnosu na kategoriju krivinih dela na koja se odnosi lan 8, kada se smatra da je
krivino delo izvreno od strane njenih dravljana ili na njenoj teritoriji. Izjava u saglasnosti sa
ovim lanom moe da se povue u svako doba. Odredbe ovog lana bie ponovo
razmotrene na revizionoj konferenciji sazvanoj u skladu sa lanom 123, stav 1.
lan 125.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, izraavanje saglasnosti ili pristupanje
1. Ovaj Statut e biti otvoren za potpisivanje svim dravama u Rimu, u seditu Organizacije
ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu, 17. jula 1998. godine. Posle tog datuma,
ostae otvoren za potpisivanje u Rimu, u Ministarstvu spoljnih poslova Italije, do 17.
oktobra 1998. godine. Nakon ovog datuma, Statut e biti otvoren za potpisivanje u
Njujorku, u seditu Ujedinjenih nacija, do 31. decembra 2000. godine.
2. Ovaj Statut je podloan ratifikaciji, prihvatanju ili izraavanju saglasnosti od strane drava
lanica. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili izraavanja saglasnosti bie deponovane
kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
3. Ovaj Statut bie otvoren za pristupanje svim dravama. Instrumenti pristupanja bie
deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
lan 126.
Stupanje na snagu
1. Ovaj Statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka ezdeset dana od
datuma deponovanja ezdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, izraavanja
saglasnosti ili pristupanja, kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
2. Za svaku dravu koja ratifikuje, prihvata, izraava saglasnost ili pristupa ovom Statutu
nakon deponovanja ezdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, izraavanja
saglasnosti ili pristupanja, Statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka
ezdeset dana od datuma kada je ta zemlja deponovala instrument ratifikacije,
prihvatanja, izraavanja saglasnosti ili pristupanja.
lan 127.
Istupanje
1. Drava lanica moe istupiti iz Statuta tako to e o tome pismenim putem obavestiti
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Odluka o istupanju stupa na snagu godinu dana
nakon datuma prijema obavetenja, osim ako je u obavetenju odreen kasniji datum.
2. Drava nee, na osnovu svoje odluke o istupanju iz Statuta, biti osloboena svojih
obaveza koje proistiu iz Statuta dok je bila lanica Statuta, ukljuujui tu i mogue

nagomilane finansijske obaveze. Njeno istupanje nee uticati na saradnju sa Sudom po

pitanju istrage i krivinog postupka u vezi sa kojima je drava bila obavezna da sarauje i
koji su zapoeti pre datuma kada je odluka o istupanju stupila na snagu, niti e na bilo
koji nain uticati na nastavak razmatranja bilo kog pitanja koje je ve bilo razmatrano od
strane Suda pre datuma stupanja na snagu odluke o istupanju.
lan 128.
Autentini tekstovi
Original ovog Statuta, iji se tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom,
ruskom i panskom jeziku smatraju jednako autentinim, deponuje se kod Generalnog
sekretara Ujedinjenih nacija, koji overene kopije prosleuje svim dravama.
Kao svedoci, dole potpisani, ovlaeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj Statut.
U Rimu, 17. jula 1998. godine.