Hemijske reakcije alkina

(seminarski rad)

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................ 2

I Alkini ......................................................................................................... 3
1.1. Pojam i struktura alkina.............................................................................. 3
1.2. Nomenklatura i izomerija alkina ................................................................ 3
1.3. Nalaenje i dobijanje alkina ....................................................................... 5
1.4. Fizike osobine alkina ................................................................................ 6
II Hemijske reakcije alkina ............................. 8
2.1 Struktura i priroda trostruke veze................................................................. 8
2.2 Hemijske osobine alkina............................................................................... 9
2.3 Reakcije trostruke veze................................................................................. 9
2.3.1. Adicija vodonika .......................................................................... 9
2.3.2. Adicija halogena........................................................................... 10
2.3.3. Adicija halogenvodonika ............................................................. 11
2.3.4. Adicija vode ................................................................................. 12
2.3.5. Adicija cijanovodonika ................................................................ 13
2.4. Reakcije vodonikovog atoma ...................................................................... 14

III Etin ........................................................................................................................ 15

3.1. Reakcije etina . 15
3.2. Primena etina ............................................................................................... 16
ZAKLJUAK ................................................................................................ 17
BIBLIOGRAFIJA....... ....................................................................................... 18

UVOD
Ugljovodonici su organska jedinjenja koja sadre samo atome ugljenika i vodonika.
Ugljovodonici se sastoje iz osnovnog ugljenikovog skeleta (meusobno povezanih atoma
ugljenika) i vodonikovih atoma koji su povezani na taj skelet.
Prema rasporedu ugljenikovih atoma, odnosno prema skeletu, ugljovodonici mogu biti:
aciklini - imaju linijski (razgranati ili ne) raspored ugljenikovih atoma, tj.
otvoren skelet, ima glavu i rep;
ciklini - imaju ciklini raspored ugljenikovih atoma, tj. zatvoren skelet, nema ni
glave ni repa.
Prema vrsti veze unutar skeleta ugljovodonici se dele na zasiene i nezasiene:
Zasieni ugljovodonici su oni kod kojih se izmeu atoma ugljenika javljaju samo
jednostruke hemijske veze (nema dvostrukih niti trostrukih veza)
Nezasieni ugljovodonici su oni kod kojih se izmeu atoma ugljenika javljaju ne
samo jednostruke, ve i dvostruke i/ili trostruke hemijske veze.
Prema tome, postoje 4 vee grupe ugljovodonika:
zasieni, aciklini (parafinski ugljovodonici): alkani
zasieni, ciklini (naftenski ugljovodonici): cikloalkani
nezasieni, aciklini (olefinski ugljovodonici):
o alkeni - sa jednom dvostrukom vezom
o alkini - sa jednom trostrukom vezom
o aleni
o Polieni (dieni, trieni, tetraeni...) - sa vie (2, 3, 4...) dvostrukih veza

nezasieni, ciklini (aromatini ugljovodonici): areni1

Ovaj seminarski rad bie posveen izuavanju alkina, aciklinih nezasienih

ugljovodonika, i njihovih hemijskih reakcija.

I
1

ALKINI

Wikipedia - Ugljovodonik

1.1. Pojam i strukturna formula alkina

Alkini su, kao to smo ve rekli, nezasieni aciklini ugljovodonici, iji molekuli sadre
dva vodonikova atoma manje nego odgovarajui alkeni i etiri vodonikova atoma manje
od alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma.2
Alkini su ugljovodonici koji imaju najmanje jednu trostruku vezu izmeu dva
ugljenikova atoma, odnosno dva ugljenikova atoma su povezana sa zajednika tri
elektronska para, koji formiraju upravo tu trostruku vezu, koja je funkcionalna grupa
alkina. Opta formula alkina je CnH2n-2. Kao i drugi ugljovodonici alkini grade homologni
red, tj. homologni niz.

Slika 1. strukturna formula alkina3

1.2. Nomenklatura I izomerija alkina

Alkini su tradicionalno poznati kao acetileni, po starom imenu najjednostavnijeg lana
alkina sada poznatog pod nazivom etin. Ovi ugljovodonici su izomerni sa dienima, koji
su nezasieni ugljovodonici sa istom optom formulom kao i alkini, no sa razliitom
strukturnom formulom dieni imaju dve dvostruke veze.4
Prema IUPAC - ovoj nomenklaturi alkini dobijaju imena na sledei nain:
1. odredi se najdui niz koji sadri dva ugljenikova atoma povezana trostrukom
vezom, a zatim se od imena odgovarajueg alkana, tj. alkana sa istim brojem
ugljenikovih atoma, odbije nastavak -an i doda nastavak in;
2. oznai se mesto trostruke veze u glavnom nizu, polazei s najblieg kraja
trostruke veze, tj. ugljenikovom atomu trostruke veze se pripisuje to manji broj
2

. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 229.

Wikipedia - Alkin
4
Wikipedia - Dien
3

(poloaj trostruke veze u glavnom nizu se oznaava poloajem prvog

ugljenikovog atoma sa koga ona polazi, a brojanje poinje sa onog kraja koji je
blii trostrukoj vezi, to predstavlja prednost funkcionalne grupe u odnosu na
ravanje);
3. dvostruka veza I hidroksilna grupa, prilikom numerisanja osnovnog niza, imaju
prednost u odnosu na trostruku vezu;
4. alkini koji se razlikuju samo po poloaju trostruke veze zovu se izomeri na
trostrukoj vezi. 1 alkini se zovu terminalni alkini; ostali se zovu unutranji
alkini;
5. poloaj bonih alkil grupa se oznaava kao I kod alkana I alkena.5
Primeri za to su:
CH3CH2CCH, 1-butin ili atilacetan
CH3CCCH3, 2-butin ili dimetil acetilen

Prvih devet alkina

Ime

Molekulska formula

etin

C2H2

propin

C3H4

1-butin

C4H6

1-pentin

C5H8

1-heksin

C6H10

1-heptin

C7H12

1-oktin

C8H14</sub

1-nonin

C9H16

1-dekin

C10H18

Tabela broj 1. nazivi prvih devet alkina 6

1.3. Nalaenje I dobijanje alkina

Nalaenje
5
6

. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 230.

Wikipedia - Alkin

Alkini se ne mogu nai u prirodi. Ipak postoje neke vrste gljiva koje mogu da proizvode
sloena jedinjenja sa vie trostrukih veza.7

Slika 2. - Ilustracija alkina: (a), dva prikaza propina, (b), 1-fenilhepta-1,3,5-tri-in se moe nai u prirodi, i (c), zategnuti cikloheptin.

Dobijanje
Trostruka veza nastaje na analogan nain, kao I dvostruka veza kod alkena, tj.
eliminacijom atoma ili atomskih grupa sa dva susedna ugljenikova atoma.8
Najznaajniji od svih alkina etin (acetilen) tehniki se dobija iz jednostavnih sirovina:
krenjaka, uglja I vode I td.
Etin se u laboratoriji moe dobiti eliminacijom. Eliminacija se vri alkalnim hidroksidima
u etanolu. U laboratorijskim uslovima dobijaju se eliminacijom halogenovodonika iz
dihalogenalkana Laboratorijski postupak moe da se primeni i na dobijanje alkina dueg
lanca.

Etin se industrijski moe dobiti sintezom iz elemenata. Ova je retka jer je prinos vrlo
mali, a utroak energije veliki. Tehniki postupak (koristi se i u laboratoriji) jeste dejstvo
vode na kalcijum-karbid. Kalcijum karbid se dobija iz lako dostupnih sirovina - koksa i
kalcijum-karbonata.

7
8

Wikipedia - Alkin
. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 230.

Etin se moe dobiti i kontrolisanom oksidacijom metana na 1500 C:

Takoe, moe se dobiti i krakovanjem (pirolizom) nafte.9

1.4. Fizike osobine alkina

Fizike osobine alkina su vrlo sline fizikim osobinama odgovarajuih alkena i alkana,
samo su temperature kljuanja malo vee. Alkini su nerastvorljivi u vodi i polarnim
rastvaraima, a dobro se rastvaraju u nepolarnim (organskim) rastvaraima.
Fizike osobine nekih alkina
Formula

Ime

HCCH
HCCCH3

Temperatura kljuanja Temperatura topljenja

etin -84 C (189 K)

propin -23 C (250 K)

-81 C (192 K)
-101 C (172 K)

HCCH2CH3 1-butin 9 C (282 K)

-122 C (151 K)

CH3CCCH3 2-butin 27 C (300 K)

-24 C (249K)

Tabela 2. Fizike osobine nekih alkina10

Prva tri alkina u homolognom nizu (etin, propin, butin) su pri sobnoj temperaturi gasovi,
od 2 butina su tenosti. Pri sagorevanju, oslobaaju velike koliine toplote.
9

Etin Svet hemije

Wikipedia - Alkin

10

Etin pri povienom pritisku ili temperaturi moe se eksplozivno raspasti na elemente:

Stabilnost alkina
Toplota hidrogenizacije je mera stabilnosti molekula.
HC C CH2CH3 2H2/Pd C4H10
1 - butin

CH3C

CCH3

2H2/Pd

C4H10

2 butin
Po ovome se zakljuuje da je unutranji alkin stabilniji.11

II HEMIJSKE REAKCIJE ALKINA

2.1. Struktura i priroda trostruke veze

11

Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Organska hemija predavanja o alkinima

Hibridizacija orbitala u hemiji je koncept meanja atomskih orbitala, pri emu nastaju
hibridne orbitale. Hibridne orbitale u sklopu teorije valentne veze objanjavaju oblik
molekulskih orbitala kod molekula. Pojam hibridizacije orbitala je uveo Linus Pauling.
Osim toga, hibridizacijom orbitala se objanjava struktura kompleksnih jedninjenja.
Ovaj tip, sp hibridizacija, je prisutan kod alkina. Jedna p orbitala se mea sa jednom s
orbitalom dajui dve hibridne sp-orbitale. Preostali p-elektroni daju dve -veze, pa
nastaje trostruka veza. Nastale hibridne orbitale lee pod uglom 180, pa je molekula
linearna.12

nehibridizovane p-orbitale

sp-hibridizovani C-atom
ugao veze: 180o

Slika 3. Nastanak trostruke veze13

p - veza

p veza
Slika 4. elektronska konfiguracija
C atoma I sp veze14

s - veza

Slika 5. Izgled sp hibridizacije kod alkina 15

Trostruka veza je u celini jaa od dvostruke veze, pa je duina njene veze 0,120 nm
manja od duine dvostruke veze 0,134 nm.16
Usled postojanja dve slabije p veze, trostruka veza je izuzetno reaktivna, zbog ega je
bilo I bitno njeno izuavanje, radi boljeg razumevanja hemijskih reakcija alkina.

2.2. Hemijske osobine alkina

Alkini su veoma reaktivni, mnogo vie od alkena i alkana. Objanjenje njihove
reaktivnosti, koja je veoma izraena, lei u njihovoj hemijskoj strukturi, tj. u postojanju
trostruke veze, koju smo ve objasnili.
Reakcije alkina se dele u dve grupe:
12

13
14

Wikipedia Hibridizacija orbitala

Sveuilite u Splitu - Prirodoslovno-matematiki fakultet - ODJEL ZA KEMIJU - Organska kemija I - predavanja
KEMIJSKO TEHNOLOKI FAKULTET - Split, Predavanja iz organske hemije, Hemijske veze

15

Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Organska hemija predavanja o alkinima

16
. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 231.

1. reakcije trostruke veze

2. reakcije vodonikovog atoma vezanog za sp hibridizovan ugljenikov atom
(H-C).17

2.3. Reakcije trostruke veze

Poto se trostruka veza sastoji od jedne sigma i dve pi veze, alkini iz istih razloga kao i
alkeni veoma lako ulaze u adicione reakcije. Ipak kod alkina za razliku od alkena mogu
da se adiraju i jedan i dva mola reagensa, dok kod alkena moe samo jedan. Reakcije
trostruke veze su zapravo reakcije adicije, kojim se ta trostruka veza gubi.

2.3.1. Adicija vodonika

Adicija vodonika se takoe moe nazvati I hidrogenizacija ili hidrogenovanje. Adicija
vodonika se vri u prisustvu katalizatora za hidrogenovanje (Pt, Pd ili Ni), pri emu se na
svaki molekum alkina adiraju etiri atoma vodonika, uz nastajanje odgovarajueg alkana.
Meutim, ovo hidrogenovanje moe se zaustaviti na dvostrukoj C=C vezi (selektivna
adicija) u prisustvu posebno pripremljenih katalizatora.18

2.3.2. Adicija halogena

Adicija halogena se odvija na isti nain I po istom mehanizmu jonskog tipa kao I kod
alkena, s tim to se adicija vri postupno, prvo se adira jedan molekul halogena, zatim
drugi.19 Tako adicijom broma etin prelazi u 1,1,2,2 tetrabrometan.

17

Wikipedia - Alkin
. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 231.
19
. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 231.
18

1. delimina adicija halogena / broma

H-CC-H
etin

Br2

H-C=C-H
| |
BrBr

brom

1,2 dibrometen

2. potpuna adicija halogena / broma

H-CC-H

Etin

2Br2

Br Br
| |
H-C-C-H
| |
Br Br

brom

1,1,2,2 tetrabrometan

3. adicija halogena / broma u koracima

CH3C

CCH3

Br2

CH3

butin

Br

Br
C

Br Br
Br2

CH3C

CH3
trans-1,2-dibrombuten

CCH3

Br Br
1,1,2,2 - tetra brombutan

2.3.3. Adicija halogenvodonika.

Adicija halogenvodonika kod alkina tee kao I kod alkena, pri emu Markovnikovljeno
pravilo vai I za adiciju na trostruku vezu.20
Markovnikovljevo pravilo - Kada ugljenikovi atomi koji ine dvostruku vezu (u ovom
sluaju trostruku vezu) ne sadre isti broj vodonikovih atoma vezanih za njih, onda se
20

. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 232.

10

vodonik iz reagensa vezuje za ugljenikov atom koji ima vie vezanih vodonikovih
atoma.21

Slika 6. adicija HCl na propin22

Adicija halogenvodonika se vri u stepenima, tj. u koracima. Pri dodavanju jednog

molekula halogenvodonika, jedna p veza puca, I pri tome na mestu trostruke veze ostaje
dvostruka, kao u prikazanom primeru gde propin reaguje sa HBr, gradei 2
brompropen. Daljim dodavanjem HBr od 2 brompropena nastaje 2,2 dibrompropan.

Adicijom hlorovodonika na etin dobija se vinil hlorid, ijom polimerizacijom se dobija

polivinil hlorid:

H-CC-H
Etin

HCl

hlorovodonik

Cl
|
H-C=CH2
vinil hlorid

21

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Organska hemija, predavanja o Alkenima

Sveuilite u Zagrebu - Prehrambeno biotehnoloki fakultet Termodinamika i kinetika reakcije predavanje
22

11

Ove adicije se vre istim mehanizmom kao i kod alkena, odnosno putem elektrofilne
adicije. Elektrofilna adicija je karakteristina reakcija za alkene i alkine. U njoj elektrofili
privlae elektrone iz p-veze dva C-atoma. Elektroni p-veze su raireni dalje od jezgra Catoma, pa ih ugljenici slabo dre lako se mogu dati drugom atomu (elektrofilu) koji je u
manjku elektronima. p-veza deluje kao nukleofil! Jaki elektrofil privlai elektrone p-veze
koja puca uz stvaranje nove -veze, pri emu nastaje KARBOKATION.23
Pored ovih adicija postoji i adicija vode.

2.3.4. Adicija vode

Adicija vode se jo zove I hidratacija. Kada se voda u kiseloj sredini i u prisustvu
odreenih katalizatora (npr. iva(II)sulfat), adira na acetilen, dobija se proizvod reakcije
vinil alkohol, koji se odmah pretvara u etanal, stabilniji acetaldehid.

H-CC-H

Etin

HOH

voda

H-C=C-H
| |
H OH
vinil alkohol

H
H
| /
H-C-C
| \\
H O
etanal

Ova reakcija je od industrijskog znaaja, jer se oksidacijom acetaldehida dobija siretna

kiselina.24

Slika broj 6. Prikaz vrsta adicija kojima podleu alkini

a) Adicija vodonika;
b) Adicija halogenvodonika;
c) Adicija halogena i
d) Adicija vode.

23

Sveuilite u Zagrebu - Prehrambeno biotehnoloki fakultet Alkeni i alkini elektrofilna adicija predavanje
24
. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 232.

12

Pored navedenih, mogua je i adicija cijanovodonika na alkine.

2.3.5. Adicija cijanovodonika
Adicijom cijanovodonika na etin dobija se akrilonitril:

H-CC-H
Etin

HCN
cijanovodonik

H-C=C-CN
| |
H H
akrilonitril

I ova adicija vri se po jonskom tipu, a aktivna estica je CN jon. Poto se cijanovodonik
adira samo na trostruku vezu, adicija se dalje ne vri. Po tome je ova adicija specifina u
odnosu na prethodne.
Sva ova jedinjenja sa = vezom se mogu
polimerizovati, pa se tako I polimerizacijom
akrilonitrila dobija poli akrilonitril, poznat pod
komercijalnim nazivom orlon.25

2.4. Reakcije vodonikovog atoma

Reakcije vodonikovog atoma su reakcije supstitucije.
Vodonikovi atomi etina i 1-alkina, mogu se pod nekim specijalnim uslovima zameniti
nekim metalom. Takva jedinjenja poznata su pod nazivom acetilidi. Tako se uvoenjem
1-alkina u amonijani rastvor srebro-nitrata dobija reakcija:

Alkin

25

amonijani rastvor srebro nitrata

acetilid

amonijak

amonijum
nitrat

. M. Lanjevac, M. B. Rajkovi, M. Rani; Hemija; Beograd; 2011.; str. 232.

13

Acetilidi tekih metala su nestabilni.26

III

ETIN

3.1. Reakcije etina

Etin je vrlo reaktivno jedinjenje. Gori aavim plamenom jer sadri visok procenat
ugljenika:

2C2H2 +
Etin

5O2
kiseonik

->

4CO2

ugljenik dioksid

2H2O
voda

Etin se tihom oksidacijom teko oksiduje u dialdehid, jer se razlae.

26

Wikipedia - Etin

14

Sve ostale reakcije etina mogu se podeliti u supstitucije i adicije.

Supstitucione reakcije obuhvataju sve reakcije etina u kojima se raskida C-H veza. Etin je
izuzetno slaba kiselina (pKa = 25) i njegovi atomi vodonika mogu se zameniti jonima
metala. Nastaju soli acetilidi, o emu smo ve govorili.
Etin reaguje sa karbonilnom grupom gradei nezasiene alkohole.

U adicione reakcije spadaju sve reakcije u kojima dolazi do deliminog ili potpunog
zasienja trostruke veze. Najprostije su rekacije adicije vodonika, halogena i
halogenvodonika koje se mogu odvijati u dva stepena, o emu smo ve govorili.
Etin se moe delimino zasititi polimerizacijom. Moe polimerizovati na dva naina linearno i ciklino. Ciklina polimerizacija etina pomou katalizatora (gvoe) vana je
za sintezu benzena.27

3.2. Primena etina

27

Wikipedia etin

15

Etin se u smei sa kiseonikom primenjuje za autogeno zavarivanje. Sagorevanjem etina u

istom kiseoniku postiu se temperature preko 2500oC.
Najveu primenu etin nalazi u hemijskoj industriji za sinteztu mnogih jedinjenja - vinilhlorida (polimerizacijom polivinilhlorid), acetaldehida, benzena, butadiena (dalje
vetake gume)...

ist etin deluje narkotiki i ak se upotrebljava kao anestetik.28

ZAKLJUAK
Da bi pravilno razumeli temu hemijske reakcije alkina, bilo je prvo potrebno
upoznati se sa njihovom prirodom, tj. pojmom i strukturom alkina, njihovom
nomenklaturom i izomerijom, nalaenje i dobijanje alkina, te njihovim fizikim
osobinama kao i prirodom hemijske veze. Bez poznavanja navedenog bilo bi nemogue
shvatiti njihovu hemijsku prirodu i razlog i mehanizam svih hemijskih reakcija alkina.
Nakon njihovog prouavanja, moe se zakljuiti da su veoma reaktivni, te i
veoma korisni. Iako se ne mogu nai dovoljno esto u prirodnom obliku u prirodi,
njihova zastupljenost, kako u vidu jednostavnih jedinjenja, tako u vidu polimera koje
grade u industriji, je velika.
to se tie same farmacije, brojni sintetiki lekovi
su po svojoj hemijskoj strukturi alkini, kao to je
na primer, mestranol sintetizovani enski hormon
28

Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Organska hemija predavanja o alkinima

16

koji se koristi kao kontracepcijsko sredstvo:

Sem toga to su bitna grupa organskih jedinjenja za izuavanje u nauci i teoriji, u
industriji se koriste za izradu polivinilhlorida, benzena, vetake gume i td.
Zbog svega navedenog, tema hemijske reakcije alkina je veoma zahvalna,
praktina i bitna, jer se industrija upravo oslanja na njih, kao na bitne sirovine brojnih
proizvoda masovne potronje, bez kojih je moderan ivot nezamisliv.

BIBLIOGRAFIJA
1. Hemija; aslav M. Lanjevac, Milo B. Rajkovi, Milica Rani; Beograd; 2011.; str.
229 235.
2. Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, Organska hemija predavanja o
alkinima
(http://supa.pharmacy.bg.ac.rs/)
3. Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Organska hemija, predavanja o
Alkenima
(http://polj.uns.ac.rs/predmeti/HEMIJA/ )

17

4. Sveuilite u Zagrebu - Prehrambeno biotehnoloki fakultet

Termodinamika i kinetika reakcije - predavanje
(http://www.pbf.unizg.hr)
5. Sveuilite u Splitu - Prirodoslovno-matematiki fakultet Odelenje za hemiju Organska kemija I
(http://www.pmfst.hr/dokumenti_nastava_odjel_za_kemiju/organska_kemija_I/O
RGANSKA%20KEMIJA%20IB.pdf)
6. Sveuilite u Splitu Kemijsko tehnoloki fakultet; predavanja iz organske hemije Hemijske veze
(http://www.ktf-split.hr/~brinic/nastava/kem_veza.pdf)
7. Svet hemije Etini, Dieni
(http://www.svethemije.com/node/414)
8. Wikipedia Ugljovodonik, Alkin, Hibridizacija orbitala, Etin
(1.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%BE
%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA
2. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%B8%D0%BD
3.http://sr.wikipedia.org/wiki/
%D0%A5%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%B7
%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BE
%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0
4. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BD)

18